Serbian as a Foreign Language

У раду је представљен рад Центра за српски као страни и нематерњи језик при Департману за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Аутор настоји да анализом годишњих извештаја матичне институције објасни начин организације и функционисања Центра, као и да представи остварене резултате ангажованих наставника и сарадника у периоду од његовог оснивања 2013. године до краја 2020. године. Резултати спроведеног истраживања показују да се основна функција Центра реализује кроз разноврсне наставне и ненаставне активности: организацију курсева српског језика као страног, проверу знања, организовање округлих столова, учешће на конференцијама и пројектима и публиковање наставних материјала и научноистраживачких радова. Центар у понуди има чак шест различитих курсева (индивидуалног и групног карактера) и три врсте тестирања, која се могу реализовати у учионици или путем интернета. До данас је кроз просторије Центра прошао сто тридесет и један ученик који је похађао наставу и једанаесторо ученика који су били подвргнути тестирању ради издавања одговарајућег сертификата.

In addition to developing communicative competence, teaching Serbian as a foreign language aimes at mastering sociolinguistic competence as well. In order to achieve this, the Serbian language learning needs to include teaching of culture through various cultural contents and contexts. At the Centre for Serbian as a Foreign Language at the Faculty of Philosophy in Novi Sad culture occupies an important place in teaching, and the language is used as the medium through which it is expressed. Therefore, a qualitative analysis conducted in this paper aims at examining the potential of the topics and texts in the textbooks Let’s learn Serbian 1 and Let’s learn Serbian 2, which allows for moving from pure information about Serbian culture to developing intercultural competence and intercultural awareness, and proposes solutions that will contribute to the achievement of this objective.

U radu su predstavljene glavne teme kojima se bavi usvajanje trećeg jezika kao relativno nova, samostalna teorijska disciplina, nastala iz teorije usvajanja drugog jezika i iz proučavanja višejezičnosti. Traže se odgovori na pitanja da li je prethodno znanje drugog jezika odgovorno za (eventualno) brže usvajanje trećeg ili u ovom procesu veću ulogu igraju metalingvistička znanja učenika i već stečeno iskustvo u učenju stranog jezika. Posebna pažnja posvećena je psihotipologiji, odnosno subjektivno donesenim procenama o sličnostima i razlikama između jezika i načinu na koji ove subjektivne procene učenika utiču na proces učenja jezika i krajnje postignuće.

U ovom radu analizirana je zastupljenost vežbi za sticanje veštine govorenja u udžbeniku Naučimo srpski – Let’s Learn Serbian 1, na početnim nivoima učenja srpskog jezika kao stranog (A1 i A2), ustanovljenim prema Zajedničkom evropskom okviru za žive jezike, kako u okviru celog udžbenika, tako i u odnosu na ostale jezičke veštine (pisanje, slušanje, čitanje). Takođe je dat kritički osvrt na predložene vidove realizacije govornih vežbi, kao i konkretni predlozi u vezi sa dodatnim, alternativnim načinom njihove primene.

Први мултимедијални уџбенички комплет намењен учењу српског језика у дијаспори-(Марина Јањић, Српски-језик мога завичаја, Академска српска асоцијација, Ниш, 2020) Методика наставе српског као завичајног језика последњих неколи-ко година код нас постаје предмет интезивнијих проучавања-организују се научни скупови, пишу монографије и чланци о статусу и очувању срп-ског језика у дијаспори. Пажња се усмерава на решавање теоријско-ме-тодолошких питања јер је реч о релативно младој научној дисциплини која се на српском говорном тлу развија паралелно са успостављањем центара за учење српског језика као страног. Ова нова глотодидактичка област представља огранак методике наставе српског као страног, али се издваја као самосвојна област посвећена извођењу наставе српског језика у дијаспори, а намењена je превасходно новим генерацијама мно-гобројних српских исељеника. Она је резултат наше нове демографске слике коју деценијама уназад карактеришу емиграциона кретања пре-ма економски развијеним деловима света (Европи, Америци, Африци, Азији). Поражавајући је податак да је у расејању број српских исељени-ка једнак броју Срба који живе у матици (дакле, око шест милиона на-ших људи живи у иностранству). У циљу очувања њиховог националног идентитета јавља се потреба за учењем и неговањем језика земље свог порекла, остављеног завичаја, нарочито код млађих генерација (друге и треће) наше емиграције које се полако, али сигурно, асимилују са доми-цилним становништвом земље у којој одрастају. Стога је настава српског језика као завичајног од огромног националног значаја за све оне који желе да одржавају везе са земљом матицом. Ипак, баш као и у настави српског језика као страног, приметно је непостојање уџбеничког комплета којим би се обезбедила успешна реализација наставе. Да проблем буде још већи, захтеви које савремена школа поставља пред наставу српског као завичајног јесте објављивање електронских интерактивних уџбеника. Најпотпуније интересовање за решавање најважнијих теоријско-методолошких питања показала је

Poslednje dve decenije metodike nastave stranih jezika razmatraju mogućnost upotrebe muzike i autentičnih pesama u nastavi. Mnogo je načina na koje se pesme mogu iskoristiti: od tradicionalnih vežbi dopunjavanja, preko vežbi u kojima treba poslagati reči/stihove po pravilnom redosledu, do diskusija. Koji god način upotrebili, ne smemo zaboraviti da su pesme u osnovi tekstovi za slušanje, te se bilo koja aktivnost namenjena razvijanju veštine slušanja može uz njih koristiti. Osim toga, pesme su idealne i za razvijanje ostalih jezičkih veština, za uvežbavanje leksike, gramatike i izgovora.

In an increasingly resource constrained world, sustainable development have to become specific and accountable. In this paper is presented the importance of ecological footprint assesment, as accountable sustainability indicator. Globaly acepted standard, to provide a common framework, requirements and recommendations for measurment and reduction of the ecological footprint, still does not exist. This paper is analyzing the benefits of the new ISO standards development in this field.

Centralna tema referata je analiza najfrekventnijih grešaka u srpskom jeziku na mor-fosintaksičkom i leksičkom nivou kod izvornih govornika italijanskog jezika, ali i neizvor-nih govornika koji se služe italijanskim jezikom u svakodnevnoj komunikaciji (L2). Analiza je izvršena na materijalu za testiranje (audio snimcima i pismenim zadacima) ponuđenom odraslim polaznicima koji su u periodu od 2010. do 2014. godine pohađali tečajeve srpskog jezika u Međunarodnom kulturnom centru " Polski kot " u Torinu. U tekstu će biti reči o pri-meni humanističko-afektivnog pristupa u nastavi u kojem centralni deo zauzima pojedinac i o analizi međujezika (interlanguage) kao pokazatelja određene faze u učenju srpskog jezika koja ima tendenciju da evolvira, ali i podleže riziku fosilizacije pojedinih pogrešno usvojenih struktura jezika. Ključne reči: srpski jezik kao strani, andragogija, afektivni pristup, analiza grešaka, morfologija, leksika, sintaksa 1. KURSeVI SRPSKOg JeZIKA U TORINU Od prve godine rada (2011) u aktivnost centra " Polski kot " uključeni su, pored kurseva ruskog i poljskog jezika, i kursevi srpskog jezika. Veliko intereso-vanje za naš jezik i velika posećenost naših grupa, koje brojem polaznika neretko premašuju ostale jezike, naveo nas je da ispitamo razloge za to. Ovde je neophod-no, međutim, napraviti kratku digresiju. Od početka rada centra u dogovoru sa osnivačem Polskog kota Aleksandrom Ajresom (Alessandro Ajres), odlučili smo da za promociju kurseva koristimo naziv srpskohrvatski jezik. Svesni konfuzije koja i danas vlada, posebno u inostranstvu, u pogledu naziva jezika, sličnosti i razlika lingvističkih struktura njegovih varijanti, kao i statusa koji zauzima u aktuelnoj društveno-političkoj situaciji, želeli smo da na taj način svim zaintere-sovanima pojednostavimo i olakšamo prvi pristup jeziku. Iz tog razloga odlučili smo da u radu koristimo udžbenike i srpskih i hrvatskih izdavača. Na taj način polaznici imaju pregled obe varijante jezika, ali u većini slučajeva daju prednost srpskoj leksici koja se tradicionalno okreće internacionalizmima, pa je samim tim i lakša za usvajanje, u odnosu na hrvatsku varijantu koja iste reči prevodi kovanicama. Sa druge strane, u okviru sintakse jezika, učenici daju prednost kon

Nastavu Srpskog kao nematernjeg jezika u Republici Srbiji pohađaju učenici različitih maternjih jezika (u većoj ili manjoj meri srodnih srpskom, ali i izrazito strukturno različitih u odnosu na srpski jezik), pri čemu neki žive u pretežno homogenim, a neki u jezički mešovitim sredinama. Predznanje s kojim ovi učenici polaze u školu, mogućnosti u pogledu nivoa, tempa i obima ovladavanja srpskim jezikom tokom svih ciklusa obrazovanja, izrazito su različiti. Nerealno je i kontraproduktivno očekivati da svi učenici dostignu isti nivo vladanja srpskim jezikom. Jedna od neminovnih posledica takvog očekivanja jeste demotivacija i učenika i nastavnika, budući da se pred jedne učenike postavljaju nedostižni zahtevi, dok su drugi suočeni sa zahtevima koji su ispod njihovih mogućnosti.
U situaciji kada učenici imaju dodir sa srpskim jezikom jedino u učionici, jer žive u jezički homogenoj sredini, a njihov maternji jezik nije srodan srpskom jeziku, nastavu srpskog kao nematernjeg jezika potrebno je usaglasiti sa odgovarajućim metodičkim aktivnostima koje najviše odgovaraju metodici stranog jezika. U ovom radu ćemo ukazati na mogućnosti i načine usklađivanja ova dva metodička pristupa, u skladu sa potrebama Nastavnog plana i programa za obavezan školski predmet i lingvističkim i socijalnim predispozicijama učenika koji u školama uče srpski kao nematernji jezik. S obzirom na to da metodika srpskog kao nematernjeg jezika nije jedinstvena i zavisi od mnogobrojnih lingvističkih i nelingvističkih činilaca, u nastavi ovog predmeta potrebno je, kao što će se pokazati, vešto uskladiti koncepte metodika srpskog kao maternjeg i srpskog kao stranog jezika.

Kao posledica sukoba na Bliskom istoku i severu Afrike, u Srbiji se
poslednje decenije kontinuirano povećava broj migranata i izbeglica. Za deset godina, koliko postoji nezavisni azilni sustem u Srbiji, zaštitu na teritoriji naše zemlje dobile su 123 osobe. Od suštinskog značaja za njihovu integraciju jeste otklanjanje jezičkih barijera i razvoj jezičkih sposobnosti. Ovladavanje srpskim jezikom vodi višem standardu života, budući da pridošlice dobijaju pristup obrazovanju, lakše pronalaze zaposlenje i mogućnost obuke na poslu, i dobijaju pristup uslugama zajednice i institucija.
Cilj ovog rada jeste da pokaže da su azilanti kategorija učenika sa specifičnim jezičkim potrebama, ali i nov problem koji se javio na polju učenja srpskog kao stranog jezika. U radu ćemo se baviti punoletnim azilantima u Srbiji kao posebnoj kategoriji učenika srpskog jezika. Najpre, definisaćemo polje rada, predstavićemo pravni okvir koji se bavi pitanjem nastave srpskog jezika za azilante, a potom ćemo razmotriti
specifične probleme koji se javljaju u nastavi namenjenoj ovoj grupi učenika. Takođe, bavićemo se lingvističkim i vanlingvističkim preprekama koje usporavaju ili čak onemogućavaju učenje jezika.
Zaključak koji donosimo i obrazlažemo u radu je da kompleksnu jezičku situaciju treba uskladiti sa tematskim poljima koji su od najveće važnosti za ovu kategoriju učenika.

Problem nepoznavanja srpskog jezika kod učenika osnovnih škola u homogenim jezičkim sredinama u opštinama Bujanovac i Preševo definisan je i opisan u Studiji o mogućnostima unapređenja nastave i učenja srpskog kao nematernjeg jezika u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa (Studija, 2014), a date su i preporuke za njegovo rešavanje. Jedan od uzročnika ovog problema jeste i nefunkcionalan pristup koji se ogledao kako u Programu i udžbenicima za ovaj predmet, tako i u samoj realizaciji nastave.
Jedan od načina postizanja funkcionalnosti nastave jezika jeste tretiranje jezika kroz integraciju jezičkih veština, opisanih u Zajedničkom evropskom okviru za žive jezike (ZEOJ, 2003). Za ovakav odnos prema učenju, odnosno predavanju jezika, potrebno je osposobiti nastavnike da promene metodički pristup predmetu i približe ga metodici nastave L2. Ovo je dugotrajan proces i za njegovo uspešno implementiranje potrebno je kontinuirano praćenje nastavnih aktivnosti i permanentna evaluacija učeničkih postignuća.
U radu će se prikazati rezultati primene novih metodičkih principa kroz očigledan razvoj jezičke kompetencije učenika.

Proces usvajanja stranih jezika podrazumeva ne samo lingvističku kompetenciju, već iznad svega sposobnost korišćenja jezika u komunikaciji, tzv. komunikativnu ili sociolingvističku kompetenciju. Kultura se obično tumači i predstavlja kroz nacionalno nasleđe i dostignuća iz oblasti tzv. elitne kulture, umetnosti, književnosti, muzike, dok se sa antropološkog stanovišta akcenat stavlja na izučavanje i predstavljanje običaja i navika jednog naroda. U radu ćemo se fokusirati na udžbenike za početni nivo učenja srpskog i hrvatskog jezika kao stranog  (V. Barac-Kostrenčić, M. Kovačićek, S. Lovasić, D. Vignjević: Učimo hrvatski, 1999; M. Čilaš-Mikulić, M. Gulešić Machata, D. Pasini, S. L. Udier: Hrvatski za početnike 1, 2008; B. Ćorić: Srpski za strance, 2002; N. Milićević-Dobromirov, B. Novković: Učimo srpski 1, 2009), način na koji se u njima obrađuju kulturološki elementi i kroz njih interpretira sam pojam kulture. Fokusiraćemo se na izbor kulturoloških sadržaja kojima se intencionalno prezentuje kultura naroda čiji se jezik izučava, dok sam nastavni materijal (uglavnom neautentičan) može da posluži, preko sadržaja i leksike, kao neposredni izvor za interpretaciju te iste kulture.

Предмет овога рада односи се на испитивање теоријских захтева и могућих практичних решења у развоју онлајн разврставајућих тестова за учење српског језика као страног. Разврставајући тестови се у настави страног језика користе за процену нивоа познавања језика који се учи са циљем формирања хомо-гених група и који, притом, не морају нужно бити стандардизовани. Развој савре-мених информационо-комуникационих технологија поставио је нове изазове пред недовољно развијену наставу српског језика као страног. Међу свим тим изазови-ма посебно се истиче развој онлајн тестова за одређивање нивоа познавања српског језика. Сходно томе, главни циљ јесте креирање електронског интерактивног теста под називом Test Your Serbian, који у првој фази тестирања показује високу тачност у одређивању нивоа познавања српског језика (као страног). Кључне речи: онлајн тестови, настава српског као страног језика, разврста-вајући тестови.

У раду се разматра усвајање падежног система на почетном нивоу учења српског као страног језика на примеру једне групе студената из Турске. Усвајање падежног система праћено је у првом семестру наставе на почетном нивоу (А1). Износи се језичко искуство и лингвистичка слика групе студената. Главна специфичност наставе јесте одсуство језика посредника – студенти не говоре ниједан светски језик, a наставник не познаје турски језик. Изазов за наставника јесте отежана комуникација у првим недељама наставе и због тога што су турски и српски језици различити по типу. Два су циља испитивања: 1. указивање на важну улогу језика посредника у настави страног језика; 2. представљање функционалних вежби када у настави не постоји заједнички контекст.

The paper observes the adoption of system of cases at the basic level of learning Serbian as a foreign language in the group of students from Turkey. The learning of the system of cases was observed in the first semester of the basic level (A1). The linguistic background of a group of students is presented. The main specificity of the classes is the absence of the intermediary language - students do not speak any world language, and the teacher does not know the Turkish language. The challenge for teachers is the difficulty in communicating in the first weeks because Turkish and Serbian languages are different in type. There are two objectives of the observation: 1. pointing to the important role of the intermediary language in the teaching process of a foreign language; 2. Presentation of functional exercises when there is no common context in the teaching process.

Uzimajući kao polaznu osnovu pristup u nastavi poznat kao DDL, data driven learning (Johns 1991, 2000), koji se zasniva na upotrebi jezičkih korpusa u nastavi stranih jezika, u radu će biti predstavljeni rezultati seminara održanog akademske godine 2017/18. koji je za cilj imao
eksperimentalno uvođenje korpusa u nastavu srpskog kao stranog na Univerzitetu u Torinu. Učesnici su bili studenti srpskog jezika na trogodišnjim i magistarskim studijama koji su u toku seminara imali priliku da se upoznaju sa osnovama pretraživanja postojećih korpusa srpskog jezika U završnoj fazi rada studenti su izneli sopstvena zapažanja o funkcionalnosti korpusa u usvajanju jezika i o efikasnosti usvojene metodologije. Cilj ovog rada je da se ispita zainteresovanost
i motivisanost studenata za ovu vrstu nastave, te da se utvrde jezičke oblasti u kojima bi korpusi omogućili brže i efikasnije usvajanje gradiva. S obzirom na nivo poznavanja jezika studenata (B1/B2), bavili smo se prvenstveno pitanjima leksike (razgraničavanje značenja nepotpunih
sinonima), ali smo na predlog samih studenata dotakli i pojedine morfosintaktičke teme, kao što su upotreba predloga, glagolski vid i sl. Rezultati do kojih smo došli mogu poslužiti kao polazna osnova za formulisanje nove metodologije u radu sa studentima srpskog kao stranog i otvoriti put novim istraživanjima koja bi dovela do unapređenja i modernizovanja ove vrste nastave.

CULTURE IN SERBIAN LANGUAGE TEXTBOOKS AS FOREIGN

Summary
Topics and mentions of cultural information in the textbooks for the initial levels of Serbian language learning were first statistically listed and then analyzed. Previously, in order to facilitate textbook analysis, two basic meanings of culture, as an individual and collective expression of spiritual activity, have been delineated. The research shows that, except in the textbook of the Institute for Foreign Languages (Belgrade), cultural content is sporadically and poorly represented. On its 150 medium-format pages, Azbukum (Novi Sad) in its textbook Let's Learn Serbian 1 promotes Serbian heritage and defends state ideas more than textbooks of state-funded institutions. Also, it is the only one that recognizes the potential of the so-called popular cultures in the acquisition of sociocultural competence.

Key words: culture, Serbian for foreigners, textbooks, entry level, European framework.

The paper deals with a comparative analysis of mobile applications for learning and teaching English as a foreign language (English Listening, Learn American English Courses, Duolingo, Gem Learn English). The application analysis provides guidance on how similar applications should look to learn the Serbian language as a foreign one, which is still not available on the market. In order to achieve this goal, a theoretical framework for evaluation has been formed, which involves analyzing the design of the application, pedagogical settings, content and didactic-methodical design. The results of the analysis showed that there are no big differences between the analyzed applications in terms of design, pedagogical settings and content, which in all applications are adapted to the level at which the language is adopted. Differences were noted in their didactic-methodical design, ie the existence / lack of effective ways to present content. However, it can be concluded that these are well-designed and more or less functional applications that enable them to acquire basic knowledge of the language being taught.

(= Polish karawana 'caravan' and karawan 'hearse' in the context of other Slavonic and some West European languages).  --  Summary: The traditional Oriental etymology of Polish karawana ‘caravan’ seems to be self-evident and somewhat trivial. This author aims to show that the transmission channels from the Orient into both Slavonic and Western European languages are far more complex than previously thought.

У раду се сагледава статус методике наставе српског као страног језика на почетку XXI века. Као научна дисциплина успоставља се средином XX века, при чему се у њеном развоју уочавају две етапе – прва, коју је обележио несистематичан приступ према коме су предавачи развијали сопствене методе рада и учили на грешкама и, друга, далеко организованија, чији је почетак обележило оснивање Центра за српски као страни језик при Филолошком факултету Универзитета у Београду и која је свој пуни замах добила отварањем идентичних центара при осталим катедрама за изучавање српског језика (и књижевности). Са посебном пажњом наставници, истраживачи и научници приступају изучавању теоријско-методолошких и практичних питања у оквиру ове научне дисциплине. Зато се у овом раду даје покушај теоријског одређења Методике наставе српског као страног језика, преглед главних запажања у вези са квалитетом уџбеника и пропратних приручника, као и до сада одржаних научних конференција и скупова, које треба схватити као контролне тачке на путу развоја ове научне дисциплине.

U radu se definiše pravopisna kompetencija u nastavi srpskog kao stranog jezika, donosi se pregled pravopisnih sadržaja u nekoliko postojećih udžbenika koji su u aktivnoj upotrebi u nastavi i predstavljaju se rezultati istraživanja o nivou pravopisne kompetencije studenata srpskog kao stranog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Naročito se analiziraju i upoređuju eksplicitni i implicitni pravopisni sadržaji u udžbenicima.

У својој студиозној монографији компаративним истраживањем
које укључује интердисциплинарну повезаност лексикологије, лингвокултурологије, културологије, етнологије, митологије и фолклористике, Слободан Новокмет нам даје одговоре о значају животиња у српском
језику, култури и традицији. Бавећи се подробно и врло темељно културолошко-лексиколошким аспектом зоонима у српској култури и традицији, стереотипима и језичком сликом света, аутор је осветлио веома
важан део србистике и стога ова студија може бити од велике користи
наведеним дисциплинама, али и драгоцена у проучавању српског језика као страног.

In the context of lexical semantics, the issue of lexical gaps can be approached not only at an intralinguistic, purely theoretical level, since the native speakers of a language usually do not perceive them, but especially at an interlingual level that through a contrastive analysis offers numerous linguistic reflections. In the present paper we will try to propose a systematization of lexical gaps starting from existing research (Ivir 1977; Grzegorek 1977; Altenberg and Granger 2002; Šipka 2015) and introducing reflections that are the result of personal work in teaching and translation. On the other hand, we will try to give an answer on their nature, which according to many scholars is due to a lack of conceptualization of some phenomena in one of the languages observed.
Given the shortage of bilingual dictionaries for minor languages, especially those based on language corpora, consultable online, which would allow immediate and detailed research, it is necessary to find alternative methods. Parallel corpora, which offer a wide range of translations already attested in books or other translated texts, are suitable for contrastive lexical research. Parallel corpora for Serbian and Croatian do not currently have enough words to represent a solid basis in order to obtain reliable results. For this reason we will try to integrate the research by applying the model proposed by Tognini Bonelli on the complete functional units, analysed in the context through their concrete linguistic use (Tognini Bonelli 2000). In this way some new aspects of lexical gaps will be highlighted in a contrastive perspective, while the application of the methodology described will allow to identify, systematize and offer possible translations of some lexical units in question. The results can be used in the field of translation, the teaching of Serbian and Croatian as foreign languages and in lexicography.

In this paper, we will consider the significance of the monograph "Lexical approach to Serbian as a Foreign language" by Vesna Krajišnik. We will present its contents and point out the value of this work. We will try to present the most important ideas of this monograph and the impact it can have on teaching Serbian as a foreign language.

Рад се бави испитивањем функционалности електронског интерактивног уџбеника за учење српског језика као страног Serbian for Beginners ауторке Марине Јањић. На основу формираног теоријског оквира и одговора педесеторо студената из иностран-
ства, извршена је евалуација четири унапред одређене категорије електронског интерактивног уџбеника: дизајна, педагошких поставки, садржаја и дидактичко-методичког обликовања. Резултати анализе су показали да уџбеник Serbian for Beginners представља функционално наставно средство које се темељи на постулатима програмиране наставе. У потпуности испуњава захтеве који се пред њега постављају и одговара савременом конструктивистичком образовању.