Serbian Language and Literature

In the first part of the introductory text, I present a theoretical framework that places the attitude towards the Ottoman heritage in a broader socio-cultural context. I distinguish between the two basic strategies in relation to the Ottoman heritage in the Balkan modern societies, and they are: de-Ottomanization (neglecting of Ottoman influences) and internalization. Furthermore, I point out that both strategies were created under the direct influence of the discursive practice of Orientalism, with which they share rhetoric and internal logic. Furthermore, I show, based on several examples of linguistic and cultural practices, how both strategies have been implemented in Serbia. In the second part, I present the papers in this thematic issue and identify the topics presented in it, namely: interreligious dialogue, negotiation of ethnic and religious affiliation in everyday life, religious conversion, inherited institutions of the Ottoman society and attitude towards them, (re)presentation of historical figures and events in literary narratives, Muslim religious organizations in the past and present. The thematic issue aims to contribute to academic dialogue in domestic and international context, in which strategies, topoi and actors related to the Ottoman heritage, Muslims and Islam are very current.
Key words: Ottoman heritage, Serbia, Оrientalism, Muslims, Islam

***

У првом делу уводног текста представљам теоријски оквир који однос према османском наслеђу смешта у шири друштвено-културолошки контекст. Разликујем две основне стратегије у односу према османском наслеђу у модерним друштвима балканских земаља, а то су: деосманизација (поништавање османских утицаја) и интернализација (посвајање). Даље, указујем на то да су обе стратегије настале под директним утицајем дискурзивне праксе оријентализма, с којим деле реторику и унутрашњу логику. Затим, показујем, на основу неколико примера језичких и културних пракси, како се спроводе обе стратегије у Србији. У другом делу, представљам радове темата и издвајам теме заступљене у њему, а то су: међурелигијски дијалог, преговарање етничке и религијске припадности у свакодневном животу, религијска конверзија, наслеђене институције османског друштва и однос према њима, (ре)презентација историјских фигура и догађаја у књижевним наративима, муслиманске верске организације у прошлости и садашњости. Темат има за циљ да допринесе академском дијалогу у нашој и међународној средини, у коме су стратегије, топоси и актери који се везују за османско наслеђе, муслимане и ислам веома актуелни.

Кључне речи: османско наслеђе, Србија, оријентализам, муслимани, ислам

PREDGOVOR NIKOLAJA LEVAŠOVA ,13 januara 2011 godine :
" Ova knjiga je postala Hima heroja iz proslosti, čija imena su osudjena na
zaborav, kao Isidora, ili sećanja iskrivljena o Radomiru i Magdaleni. Svetlana je
uspela da vrati dobro njihovim imenima, govoreći ljudima o njihovim delima i
podvizima. A kao pravim herojima,ona nije imala vremena da im vrati ugled. Njena
nova knjiga neće biti napisana,ali poslužila je kao svetlost,koja je tako neophodna
danas za ljude, kako ne bi izgubili ljudski oblik. To pokazuje primer borbe ovih
ljudi koji su poginuli, ne radi svoje lične koristi, već za istinu. I da se donese
barem malo svetlosti u budućnost za druge. Svetlanin zivot, mogu nazvati
herojskim i ima pravo da stane uz one o kojima je pisala u svojoj knjizi. Ona sama
nikada nije mislila, da radi nesto herojski, ona je samo radila po savesti i od srca.
Nakon svakog napisanog poglavlja, u knjizi, oni su je nemilosrdno napadali.
Naravno tu je bila moja zaštita,ali čak ako i muškarac nosi neprobojni prsluk,
metak ga pogodi u lice, odbacuje metar, ostavljajući modrice po celom telu. Ako
na telesni oklop , meci padaju neprestano, iz dana u dan, iz godine u godinu, ne
treba objašnjavati posebno, i kada uzmete u obzir da su "meci" svi različitog
kalibra, i da neprijatelji čekaju u svakom trenutku. Nanošenje udara, na
nezaštićeno mesto, koje se pojavljuje svaki put, čim postoji i bilo kakva emocija,
otvarajuci zaštitu......Svaki put kada su napadači vršili udare, Svetlana je
pretrpela udare da nije mogla da se pomeri......Samo da ne bi na vreme mogla da
prenese istinu o dogadjajima iz tih vekova. Bio je to jak udarac u proleće, ali
tada sam bio u stanju da spasim Svetlanu od neprijatelja, jer su joj mogli jako
povrediti pamćenje i um. Skoro dva meseca,njenog života, su bili izbrisani, da
nisam bio u stanju da zaustavim ovaj proces, njena memorija bi bila izbrisana u
potpunosti..... Tada sam bio u stanju , ne samo da prekinem brisanje njene
memorije , već I da povratim skoro sve izbrisano. I tu nije stala Svetlana, čim
je bila sposobna za rad, ponovo je sela za kompjuter i počela da piše nova
poglavlja, stalni stres, i silni udari u njene oči, ona je bila skoro slepa.............. Čim
je bila u stanju da sedne za kompjuter i osetila se oporavljenom, dolazile su
njene vizije. Ona je pisala.....pisala....Tako su dolazila na svet poslednja poglavlja,
bila je toliko uplašena da nema vremena da završi poslednja dva poglavlja u svojoj
knjizi. Posle dogadjaja od ovog leta i drugih naših akcija koje su imale za cilj da
spreče tamne da zalupe vrata ubijenim i ostatku sveta., počeli su da nas
neprestano TUKU.........Poslednji put smo imali ozbiljan rad koji smo priveli na
sam kraj, krajem oktobra 2010 god, kada je Svetlana skupila svu snagu da izdrzi
do kraja. Uspeli smo da unistimo opasan sistem, koji su pripremili paraziti-tamni.
Nakon toga, RITAM ZLA,GOTOVO JE BIO BEZ ZAUSTAVLJANJA.....Narocito
noću, bili smo u stanju da se opustimo tek pred zoru, nismo ni ona ni ja imali sna,

- 3 -


ni predaha...........Jer zlo oslabi na svetlosti....I tako se ponavljalo svaki
dan,posebno prošle godine, bilo je veoma tesko.... Ponekada sam video suze u
Svetlaninim očima...".

Krstić, Višnja. ‘Ekonomska i ideološka pozadina „Pisama iz Amerike” Jovana Radenkovića iz časopisa Umetnički pregled’ [An Economic and Ideological Background of Jovan Radenković’s ‘Letters From America’ from the Journal Art Review]. Umetnost za čitanje: časopis Umetnički pregled i njegov značaj [Art for Reading: The Journal Art Review and its Significance], edited by Zoja Bojić, Bojan Jović, and Suzana Polić. Belgrade: Institute for Literature and Art – Radio Television of Serbia, 2021, pp. 209–229.

LE PROJET DE QUESTIONNAIRE POUR LA COLLECTE DE VOCABULAIRE MYCOLOGIQUE
L’article part du fait que les champignons, au niveau linguistique, sont insuffisamment étudiés dans l’environnement mycophobe serbe, mais que le lexique, qui leur est lié, existe toujours et que son élaboration devrait commencer. Un projet de questionnaire mycologique a été élaboré, dans le but d’être complet, contenant des questions générales sur les champignons, leurs espèces et toutes les activités qui y sont
liées (collecte, utilisation).

This article describes the experience of the community of Serb-Catholics living in Dubrovnik in the early twentieth century. It is based primarily on an investigation of the literary and cultural periodical Srdj (1902-08). This study focuses, fi rstly, on the conceptual ambivalence resulting from efforts to apply linguistic criteria to determine Serbian identity and, secondly, on the efforts to construct a mental map that would serve projections of Serbian symbolic territory. While the presence of the Serb-Catholic milieu in the city was short-lived (from the mid-nineteenth century to the First World War), it nevertheless left traces on the urban landscape that typifi ed the ambivalent formation of national identity along religious lines, as Croatians were associated with Catholicism and Serbs with Orthodoxy.

Књига Милоша Луковића, Развој српскога правног стила, издата пре тачно двадесет година, један је од ретких лингвистичких и функционалностилистичких осврта на правни подстил административног функционалног стила српског језика. Наиме, аутор на посебно одабраном корпусу истражује особине правног стила од средине 19. века до почетка 20. века. Корпус за који се аутор определио јесу правни прописи у Србији од 1868. до 1918. године. Књига носи и поднаслов Прилог историји језика и права у Србији тако да је намењена и лингвистима и правницима. Књига је писана јасним научним стилом уз обиље примера и упућивања на ширу лингвистичку и правну литературу. Корпус извора представљају све три врсте правних аката које обухвата појам правни пропис (устави, закони, подзаконски акти) (в. Луковић 1994: 74).  Развој српскога правног стила аутор дели у четири нумерисана и насловљена поглавља: (1) Приступ теми, (2) Стварање и прихватање вуковског језика, (3) Обликовање модерног језичког стандарда и (4) Синтаксичко-стилска својства правних прописа у Србији од 1868. до 1918. године у светлу развоја стандарднојезичке норме.

STRUCTURE OF WH-QUESTIONS AND WH-MOVEMENT IN ENGLISH AND BOSNIAN/CROATIAN/SERBIAN
Theoretical accounts and description of the syntactic operation of Movement (Internal merge) is based largely on the structure of wh-questions and the bahavior of wh-expressions. Movement takes place in successive cyclic steps, which are determined by conditions and principles that play a central role in the Principles and Parameters theoretical framework.
This dissertation explores movement of wh-words and phrases in English and Bosnian/Croatian/Serbian from a theoretical and comparative perspective. The two languages are compared with respect to the typology of their wh-questions, the behaviour of wh-phrases in two main types of wh-questions (with one or multiple wh-phrases), the positions occupied by wh-phrases, and their morphological and interpretative properties. The theoretical contribution of the thesis is in discussing formal mechanisms and conditions which allow, motivate and restrict wh-movement, especially in the context of the contrasts between the two languages. The thesis makes an empirical contribution, too, by introducing new data, based on empirical surveys of native speakers of Bosnian/Croatian/Serbian, showing that certain structures of wh-questions, previously not assumed as non-existant, are attested at least by some speakers of this language.
Most similarities in the structure of wh-questions of the two languages are found in wh- questions with a single wh-phrase, the most important among those being the obligatory fronting of the wh-phrase. The subject-verb inversion does not apply identically in both languages since it is obligatory in direct wh-questions only in English. Wh-movement in both languages proceeds in a successive cyclic way; the cyclicity is detectable in the phenomenon of islands, and in the structure of long-distance and partial questions. Parasitic gaps occur and are dependent on wh-movement in both languages, too. The differences between English and Bosnian/Croatian/Serbian parasitic gaps are conditioned by different frequency in the use of structures licensing parasitic gaps. The thesis also establishes that both languages allow, in principle, wh-phrases to remain in situ, or in positions where they do not receive their scopal interpretation, although not to the same extent or under identical circumstances.
Most differences between the two languages occur in multiple wh-questions and are related to the behavior of multiple wh-phrases. In English, only one wh-phrase is moved while Bosnian/Croatian/Serbian standardly moves all wh-phrases. However, this thesis introduces new data showing that the movement of one wh-phrase is acceptable for some Bosnian/Croatian/Serbian speakers. Superiority restricts movement of wh-phrases in English and is reflected in the ordering of wh-phrases in multiple wh-questions: the wh-phrase which is structurally superior to all others is allowed to front. Bosnian/Croatian/Serbian is known to allow any ordering of wh-phrases in direct and simple multiple wh-questions, thus showing no Superiority effects. However, this language is also known to have Superiority effects in embedded contexts and questions which can be overtly shown to have the CP layer. This thesis introduces new data showing that some speakers do not have Superiority effects even in the presence of the CP layer.
On the basis of minimalist formal mechanisms to trigger movement of wh-phrases (the Probe's uninterpretable features, where the Probe is the element that moves), this thesis accounts for partial wh-questions in Bosnian/Croatian/Serbian, which are shown to be a variant of long- distance wh-questions with their wh-phrase not undergoing successive cyclic movement to the final scope position in the interrogative CP. Unlike Bosnian/Croatian/Serbian, English does not have partial wh-questions. I argue that this difference is a natural consequence of different morphological properties of wh-words in the two languages, with English wh-words being morphologically opaque and Bosnian/Croatian/Serbian being transparent so as to allow the separation of the wh-feature (morpheme), which is then subject to movement independently of the wh-word itself. The review of locality restrictions imposed on wh-movement by various conditions and principles also reveal properties of islands and parasitic gaps, and complementizer-trace effects in Bosnian/Croatian/Serbian.

Key words: wh-movement, minimalism, long-distance wh-questions, partial wh-questions, multiple wh-questions, superiority, cyclicity, wh-in-situ, Bosnian, Croatian, Serbian, English.

Симо Ц. Ћирковић БИРАНА КОЛОНА (Портрети новинара и штампара) Једна од позитивних особина јаких, расних личности је у томе што могу да се згаде и огорче тако снажно и достојанствено да од свога огорчења направе тренутно садржину живота и стварну снагу. (Иво Андрић) "Кант је доказивао да знање није колекција дарова добијених преко наших чула и ускладиштених у нашем духу као у музеју, него да је, у великом степену, резултат наше сопствене менталне активности; да морамо себе најактивније запослити у истраживању, упоређивању, уједињавању, уопштавању, ако желимо да дођемо до знања" (Карл Р. Попер, Отворено друштво и његови непријатељи)

Knjiga obrađuje temu finansiranja JVuO generala Mihailovića putem britanskih pošiljki zlatnog i papirnog novca, kao i problem političke mitologije koja je nastala u vezi tako dobijenog „četničkog zlata”, konstrukciji koja je nastala delovanjem partizanske i ljotićevske propagande, tokom i posle završetka Drugog svetskog rata.
Centralni deo knjige počinje raspravom o nemačko-italijansko-ustaškoj pljački zlatnog, srebrnog i papirnog novca Kraljevine Jugoslavije 1941, obimom evakuacije zlata u Kairo, a zatim se nastavlja detaljnim pregledom minimalnih novčanih sredstava koje je iz inostranstva dobijala vojna organizacija generala Mihailovića.

Finansiranje JVuO posmatra se kroz komparaciju sa ogromnim novčanim sredstvima koje je posedovala partizanska vojska (po prvi put da se takvo pitanje postavlja u istoriografiji), počev od priprema za ustanak 1941, potom stvaranja slobodne teritorije, do završnih godina rata. Uporedo se istražuje, analizira i tumači pljačka novca, zlata i svih dragocenosti koju su tokom rata organizovali Nemci, Italijani, Bugari i hrvatske ustaše na prostoru cele Jugoslavije.
Na kraju se analizirana višedecenijska UDB-ina pretraga prostora istočne Bosne i zapadne Srbije pod rukovodstvom Tita i Rankovića, posebno na užem prostoru oko Ravne Gore između planina Kablar i Suvobor, kako bi se iskopalo „četničko zlato” i arhiva JVuO.
Završni deo posvećen je prikazu i analizi pojave povezivanja drevne narodne mitologoje zlata sa iskustvima iz Drugog svetskog rata, što je stvorilo niz novih legendi koje se konstrušišu u vezi „tajne četničkog zlata”, kao potpuno nova antropološko-istorijska pojava savremene Srbije.
ТИМОТИЈЕВИЋ, Милош, 1969-
        Злато четника и партизана-деконструкција једног мита : финансије и отпор окупатору у Србији и Југославији 1941-1945. / Милош Тимотијевић. - Београд : Службени гласник, 2018 (Београд : Службени гласник). - 312 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Библиотека Саборник)

Тираж 500. - О аутору: стр. 311-312. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 265-298. - Регистар.

ISBN 978-86-519-2233-9
94(497.1)"1939/1945"
355.48(497.1)"1941/1945"
355.018(497.1)"1941/1945"

COBISS.SR-ID 264422156

ТИМОТИЈЕВИЋ, Милош, 1969-
        Драгиша Васић (1885-1945) и српска национална идеја / Милош Тимотијевић. - Београд : Службени гласник, 2016 (Београд : Гласник). - 566 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Библиотека Саборник / Службени гласник)

Тираж 500. - О аутору: стр. 565-566. - Напомене и библиогарфске референце уз текст. - Библиографија: стр. 503-547. - Регистар.

ISBN 978-86-519-0823-4
329.17:929 Васић Д.
323.1(=164.41)(497.1)"19"
94(497.11)"19"
323(497.11)"19"

COBISS.SR-ID 228185356


ТИМОТИЈЕВИЋ, Милош, 1969-
        Драгиша Васић и српска национална идеја / Милош Тимотијевић. - 2. допуњено изд. - Београд : Службени гласник, 2019 (Београд : Гласник). - 588 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Библиотека Саборник / Службени гласник)

Тираж 500. - О аутору: стр. 587-588. - Напомене и библиогарфске референце уз текст. - Библиографија: стр. 513-567. - Регистар.

ISBN 978-86-519-2334-3
329.17:929 Васић Д.
323.1(=164.41)(497.1)"19"
94(497.11)"19"
323(497.11)"19"

COBISS.SR-ID 274061068

Book 1 of several books. These documents are developed from the Chicago Oriental Institute Akkadian dictionary which is alphabetized as Akkadian-English. I needed an English-Akkadian document, and – finding nothing readily available—decided to convert the Akkadian-English files to an abbreviated English-Akkadian version.  The oi.chicago.edu volumes are amazingly detailed, showing the specific usages and texts where each word in the dictionary is used. The individual volumes range in size from about 200 pages to 600+ pages, and as one will see in reviewing this complex oi.chicago work, the work is massive (Akk. “eŝqu”).
    My need to prepare the English-Akkadian version has to do with my work in preparation of the “Etruscan Phrases Indo-European Table.”  This table began as a table that showed Indo-European leximes/cognates that coincided with the 2,500 words vocabulary I developed from examination and translation of over 600 Etruscan texts. Later, in preparation of this table it became apparent that there was a greater mission involved with the table, of reconciling Indo-European languages with other language groups, first Baltic, Uralic and Kartvelian, then finding a need to expand the listing of concording lexemes to Hurrian/Urartian and subsequently Akkadian.  I refer those who are interested to begin with our Indo-European Table, Part 1, available at academia.edu or at maravot.com Etruscan Phrases, which is at:
http://www.maravot.com/Indo-European_Table.html or http://www.maravot.com/Indo-European_Table.html.
    Included in this dictionary is an Index to the Indo-European Table (English alphabetical). The Indo-European Table is organized alphabetically to the Etruscan words, and thus, with reference to its extended mission of producing a Concordance for the above cited languages we produced the Index. Words that are in smaller type (Times-Roman 10pt) have been incorporated in our Indo-European Table.

https://dereta.rs/f4fbdfd1-1977-457b-8376-a34c8e7933f0/Knjiga-nespokoja.aspx#.WfHzi61OpcA

Fernando Pesoa. Knjiga nespokoja. Prevod s portugalskog: Vesna Stamenković. Beograd: Dereta, 2017. ISBN: 978-86-6457-137-1, 611 p. Pismo: latinica.

Opis:
Knjiga nespokoja je kaleidoskop glasova – začuđujuće skladni hor podvojenih ličnosti i heteronima velikog pesnika, duboko i uznemirujuće promišljanje života, lirika sumnji i strahova, sentimentalni vodič kroz metafizičku arhitekturu lisabonskih ulica, melanholija egzistencije jer, po rečima samog autora, „Fernando Pesoa, precizno govoreći, i ne postoji”. Teško je odrediti joj čak i književni vrstu; da li je u pitanju kontemplativna proza, tanana psihološka biblija tiho uznemirenih ljudi, epistolarni roman duše, poezija bez stiha, dnevnički zapis, filozofski eseji o prolaznosti? Ovo je knjiga zaglušujuće tišine gde svaki treptaj pesnikove duše odzvanja kao u praznoj crkvi razbijeni kristalni bokal u kome se mesto osveštanog vina nalaze tajne našeg pada.

Knjiga nespokoja važi za kamen temeljac evropskog modernizma, to je knjiga na kojoj je Pesoa radio čitav život i nikada je nije završio ostavljajući svojim brojnim tumačima da joj pronađu početak i kraj, da je sa svakim novim izdanjem preuređuju kao nedokučivu slagalicu života, bez mogućnosti da dobiju tačnu i konačnu verziju. Pesoino vanvremensko delo upravo je to, neuhvatljiva istina stvari koja kao da nikada nije ni bila predodređena da se izgovori.

This paper offers an insight into ongoing work on the concise etymological dictionary of Serbian and its contribution to contemporary etymology. This is illustrated by ten lemmata (dàska, glȍmāzan, kléti se, nevàljao, obèćati, pȍrez, rȁzgovētan, vàrvarin, zȃmka, žbȗn) – each compared with respective Skok’s lemma i.e. relevant excerpt(s) from it, all of which is organised within a tentative typology of novelties present in this dictionary. New interpretations, consisting in details or on larger scale elaborations, sometimes rely on articles by the authors themselves, written previously or in the course of compiling this dictionary.

Un ritrovo di esuli serbi a Salonicco, durante la Prima guerra mondiale: mentre si fa musica, si beve, si discute, ci si prepara alla riscossa contro l’occupazione austro-ungarica, si svolge la tragedia di una coppia di amanti-traditori. Sorprendente dramma in un atto di ispirazione patriottica e ambientazione balcanica, ricco di dotti riferimenti alla storia e cultura serba, opera dimenticata dell’autore della Canzone del Piave.

IL LIBRO: Il celebre paroliere napoletano Giovanni Gaeta ambientò questa, che è probabilmente la sua unica opera in prosa, nel contesto dell’esilio dei serbi durante la Prima guerra mondiale. L’esercito serbo era stato costretto dall’attacco asburgico a ritirarsi attraverso l’Albania, raggiungendo poi il fronte macedone (aprile 1916 – settembre 1918), da dove fu lanciato l’assalto verso Nord, per la liberazione della Madrepatria. Proprio in quel periodo l’autore, a contatto con ambienti triestini, deve avere raccolto le suggestioni epico-letterarie già fatte proprie da D’Annunzio (cfr. Ode alla Nazione Serba) ed elementi della cultura della Serbia anche di carattere etno-musicale, per tradurli in questa breve pièce teatrale pubblicata a Napoli nel 1918. Con il ritrovamento casuale di questo testo, da parte della traduttrice negli anni Novanta, e con la sua pubblicazione bilingue, per consentirne la conoscenza anche al pubblico di lingua serbocroata, si restituisce alla storia delle due letterature e alla Storia della fratellanza risorgimentale internazionale un documento straordinario e pieno di significati. L’ideale mazziniano e garibaldino, condiviso dall’autore, era fondato sulla solidarietà tra i popoli e, per quanto riguarda italiani e jugoslavi, come farà notare Sandro Pertini, la fratellanza si era instaurata non soltanto negli anni duri della Prima guerra mondiale, ma nel pieno del Risorgimento italiano, quando Giuseppe Mazzini nel 1857 pubblicò le sue Lettere slave e  previde con estrema lucidità che il moto d’indipendenza degli slavi del Sud sarebbe stato il più importante, dopo l’italiano, per l’Europa futura.


Giovanni Ermete Gaeta (Napoli 1884-1961), di umili origini, mostrò giovanissimo talento musicale e poetico.
Nella sua lunga carriera scrisse i testi di oltre 2000 canzoni, per molte delle quali fu anche autore della melodia. È suo il testo di famose canzoni napoletane come A Mergellina, Santa Lucia luntana, Canzone napulitana, Io ‘na chitarra e ‘a luna, financo Tammurriata nera (1945, resa ancor più celebre dalla Nuova Compagnia di Canto Popolare), nonché il testo di diverse canzoni di tema patriottico tra cui la celeberrima Canzone del Piave (1918). Dal 1904 in poi usò per tutte le sue opere lo pseudonimo di E.A. Mario, con cui divenne famoso e purtuttavia mai ricco, poiché per le esigenze di cura di una malattia della moglie dovette vendere presto i diritti delle sue principali opere.

This paper treats the problem of faith, life, and death as represented in Meša Selimović’s novel Death and the Dervish. Ahmed Nurudin loses his faith in god and justice when his earthly dealings take a wrong turn: when his brother is imprisoned and his efforts to find out the reason for his borther’s imprisonment prove unsuccessful. He regains his faith in god and justice when his social standing improves—notwithstanding his brother’s death, which could not be undone by anyone—and when he himself becomes a qadi, a judge, an earthly representative of god’s justice. At the very end of the novel, Ahmed Nurudin loses his faith once more, which coincides with his earthly dealings taking a wrong turn again—a fatally wrong turn. Although this says something about Nurudin’s character, about the source and strength of his convictions, I am not drawing attention to this in order to analyse his psychological motivations, but in order to remind the reader of the framework of Nurudin’s confession: Death and the Dervish begins and finishes with Nurudin’s disbelief in god, and in the metaphysical and ethical order which god’s existence guarantees. When as a qadi Nurudin regains his faith, it is just a hiatus, a moment of vacillation, comparable to a moment of religious crisis in the life of a firm believer, after which balance is restored: Nurudin goes to his death without any belief in god or justice.

Апстракт: Истраживање покушава да истакне могуће везе Дисове поезије и националног историјског пута Србије с почетка XX века. Преиспитује се негативна оцена критике родољубиве збирке песама Ми чекамо цара и наглашава религијска инспирација у
песниковом стваралаштву. Хришћанска херменеутика се примењује како би се осветлио начин на који библијске теме и модели спајају индивидуално и колективно значење
Дисовог песништва. Историцистички, и на основу проучавања књижевности као израза
националног духа, разматрају се друштвени и културни идентитет у Србији почетком
XX века. Доносе се закључци након компаративне анализе две Дисове збирке и њиховог
смештања у контекст развоја књижевности која је укључена у општи ток српске историје.
Кључне речи: Владислав Петковић Дис, визија, апокрифи, есхатологија, Велики рат

Камена књига предака : (о натписима са надгробних споменика западне Србије) / Радојко Николић. - 2. допуњено изд. - Чачак : Народни музеј Чачак, 2018 (Чачак : Артера). - 399 стр. : илустр. ; 24 cm

Тираж 300. - Стр. 7-18: Плави хоризонти Радојка Николића: од микроисторије до социјалне антропологије / Милош Тимотијевић. - Стр. 19-23: Значајан вуковски подухват / Драгиша Витошевић. - Радојко Николић: стр. 397. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Регистар.

ISBN 978-86-84067-63-2
821.163.41-193.6:398
003.071=163.41"18/19"
726.82(497.11-15)"18/19"

COBISS.SR-ID 261062156

U okviru predmeta Turcizmi u srpskom jeziku, na master studijama, je nastao ovaj rečnik turcizama, ili orijenaliazama, iz  "Ramazanskih večeri" sa 714 odrednica. Odrednice su razvrstane po abecednom redu, dato je njihovo značenje i poreklo (prema Škaljićevom rečniku iz 1966) i primer upotrebe iz samog dela. Pored osnovnog cilja obrade turcizama iz jednog savremenog književnog dela i prikazivanja njihove brojnosti, rečnik bi mogao biti koristan i ljubiteljima Branislava Nušića.

Ka rečniku srpsko-slovenačkih lažnih prijatelja

Sažetak: Jezici koji su deo iste jezičke porodice, kakvi su srpski i slovenački, genetski su srodni i odlikuju ih brojne međujezičke podudarnosti. Komparativno-kontrastivna lingvistička istraživanja bave se sličnostima i razlikama na morfološkoj, fonetskoj, fonološkoj, sintaksičkoj i leksičkoj ravni. Nedovoljno istražena pojava tzv. lažnih prijatelja dvaju jezika u kontaktu biva u radu definisana, analizirana i ilustrovana konkretnim primerima. Rad ima za cilj da podstakne na nova istraživanja i potencijalno leksikografsko kompletiranje građe srpskih i slovenačkih međujezičkih homonima.

Ključne reči: međujezička homonimija, lažni prijatelji, srpski jezik, slovenački jezik

Povzetek: Jeziki iste jezikovne skupine, kot sta na primer srbski in slovenski je-zik, so genetsko sorodni in imajo številne jezikovne podobnosti. Pri komparativno-kontrastivnem jezikovnem proučevanju ugotavljamo podobnosti in razlike na morfološki, fonetični, fonološki, sintaksni in leksični ravni. V prispevku smo definirali, analizirali in prikazali konkretne primere slabo proučenih tako imenovanih lažnih prijateljev srbskega in slovenskega jezika. Cilj prispevka je spodbuditi nadaljnje raziskave in morebitno leksikografsko kompletiranje srbskih in slovenskih medjezikovnih homonimov.

Ključne besede: medjezikovna homonimija, lažni prijatelji, srbski jezik, slovenski jezik

Abstract: Languages which are part of the same linguistic family, such as Serbian and Slovenian, are genetically related and distinguished by numerous cross-lingual overlaps. Comparative-contrastive linguistic research deals with similarities and differences at the morphological, phonetic, phonological, syntactic and lexical planes. This paper explains the terminological determination of this linguistic phenomenon and offers a precise analysis of specific examples of interlingual homographs. The practical aim of the paper is to initialize new comparative and contrastive research of the two languages in contact, and also to apply the results in the fields of lexicography, language teaching, translation studies and other language-related fields.

Key words: interlingual homonymy, false friends, Serbian, Slovenian

In this chapter, I examine two types of Slavic derived collective nouns, namely spatial collectives such as Polish kwiecie 'clump of flowers' and social collectives like duchowieństwo 'collective of priests, clergy'. While the former refer to collections of objects perceived as coherent spatial configurations, the latter denote groups of human individuals performing a salient social role. Building on Grimm (2012) and Zobel (2017), I propose an analysis that treats the Slavic derived collective nouns in question as predicates true of spatial and social clusters, respectively. The proposal extends mereotopology to the abstract domain of social roles.

This paper is concerned with the Byzantine, Turkish and Serbian sources of the Kosovo Battle. As this battle was a turning point in the consciousness of the Serbian people, it is, as a historical fact, transposed into the oral legend, where it was shaped according to the laws of oral narrative.
Using an interdisciplinary method, we follow the course of the Kosovo Battle on the corpus of Vuk’s writings, as well as the writings after him, trying to show that the themes are recurring. Certain changes in the epic legend can be attributed to the ethno-psychological moment as well as to the historical circumstances which led to a greater or lesser use of particular motifs.
Key words: the battle of Kosovo, history, epic biography, Serbs, Turks, Miloš Obilić, Lazar of Serbia, Sultan Murad.

By using different primary sources and perspectives of various disciplines, the purpose of this paper is to describe the types of play and relation between individual and society in the second half of the 19th century in Serbia. The texts used  intersect different time and genre perspectives: fiction, autobiographical texts, documentary prose and periodicals of the time. Findings show that the Serbian writers decribed different types of play, those adjusted by social norms and some forbidden, dangerous, pathological and destructive. Play was an element of both private and public space, they were often played by people of  similar age. Some dances reflect a distinctive vilage and city etnography. While a folk dance “kolo“ and heroic, competitive games were organised in  rural areas, ballroom dance and theatre plays were organised in urban areas. Descriptions of parents playing with their children rarely appeared; in such narratives fathers emerged as devoted and gentle figures. Male and female authors differ when it comes to choosing the type of play and its  style.  In the autobiographical writings, women revealed their early childhood resistance toward gender role stereotypes. When narrating the same types of play women authors showed more literary talent than men. One of the women writers described a literary game which reflected the power of her imagination and creativity. A note from a Serbian periodical of the time revealed a little known card game, which had a purpose of enforcing the canon of Serbian male writers. This study shows that play is a phenomenon inseparable from society's ethics. In its understanding, the texts' power of discovery appears as a more important characteristic than the nature of the genres.

У драмском рукопису Александра Поповића песме/сонгови заузимају изузетно значајно место. Њима се исказују синтетички судови, превасходно из корпуса идентитетских ознака појединца и (националног) колектива. Такође, оне су инструмент којим писац успоставља континуитет с националном и европском културном традицијом,
која се преиспитује различитим интертекстуалним стратегијама.

In this paper we analyze the literary procedures through which A. Popović integrates the songs as important elements of his drama. Using instruments of parody, intertextuality and deconstruction, Popović re-examines the codes of Serbian culture and
tradition in the context of changed, primarily, ideological conditions. By these poetic
strategies, a small man from the margins of society becomes a subject that shapes the
newly emerging image of the world.

Циљ овог рада јесте анализа Симовићевог односа према миту, који је у извесној мери иронијски, као и упућивање на друга читања мотива жртвовања у драмама Бој на Косову и Бој на Косову, друга верзија. Драме Љубомира Симовића говоре о Косову из усмене традиције, које је симбол апокалиптичног урушавања српске државе, државности, политичке само-сталности, али и целог српског народа. Историја у Косовској бици не види овакву величину и пресудни значај, док је у усменој епици присутна слика Косова као краја света ("последње време"). Централни неизмењени мит, који је преузет из усмене традиције, у драми Бој на Косову, поред ауторо-ве тврдње, ипак бива додатно оплемењен драмском иронијом. У драмама Љубомира Симовића, без обзира на време, ликови говоре једним истим језиком, без архаизама. То указује на пишчеву опредељеност да изједначи људске судбине, укидајући им историчност, како би их уздигао до митске свевремености.
Кључне речи: Косовски мит, Љубомир Симовић, жртвовање, царство небеско, српски духовни простор