Papers by Jovana Šćepović
Српски језик: студије српске и словенске, 2022
This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative discours... more This paper deals with a qualitative analysis of lexicographic treatment of reformulative discourse markers in Serbian descriptive dictionaries. Due to the lack of theoretical and practical sources, older grammars and dictionaries often suggested uneven descriptions of this heterogeneous and multifunctional group of words. Since most of them appear as the result of the grammaticalisation phenomena of adverbs, particles, verbs, nouns, or conjunctions, defining them according to the traditional morphosyntactic categories has often been reductionist. The analysis provides an insight into the current place of the discourse markers in Serbian descriptive dictionaries, by also confirming our initial hypotheses. Fоr instance, the lexicographic treatment of multi-word discourse markers proves to be very problematic, and some of the selected markers are not even defined under separate entries at all, nor under the entries of their constituent elements (for example, to jest ’that is’). Therefore, the paper attempts to establish the minimum of metalinguistic data that should be contained in the dictionary articles dedicated to discourse markers.
Key words: discourse markers, reformulation, lexicographic treatment, descriptive dictionaries.
Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ, РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис. Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица, те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог металексикографског описа.
Кључне речи: дискурсни маркери, преформулација, лексикографска
обрада, описни речници.
Песник и емиграција: концептосфера дома и домовине у поезији Александра Петрова, 2021
Књижевност и језик LXVII/1, 2020
Језик данас 15, Нови Сад: Матица српска, 2020
Ма ри наЉ.Спа со је вић Час, сат и за бра на кре та ња: о по ли циј ском ча су или са ту. .. .. .... more Ма ри наЉ.Спа со је вић Час, сат и за бра на кре та ња: о по ли циј ском ча су или са ту. .. .. .. .. 5 Пре и спи ти ва ња Ду шкаКли ко вац Мо же ли Јо ва но вић ме ња ти Ми ло ше ви ћа? (О гла го лу ме ња ти и дру гим гла го ли ма из исте твор бе не по ро ди це
Језик данас, 13, Нови Сад: Матица српска, 2019
Књижевност и језик LXVII/2, Београд, 2020., 2020
У раду је дат методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаил... more У раду је дат методички приступ лингвокултуролошкој потки романа Петријин венац Драгослава Михаиловића. Предвиђено време обраде ове наставне јединице јесу три часа лингвистичке секције у четвртом разреду средње школе. Овај методички приступ осмишљен је са циљем да ученицима приближи лингвокултурологију као науку, њен појмовни и терминолошки апарат, узимајући у обзир чињеницу да је лингвокултурологија као наука недовољно заступљена на часовима у средњим школама. Уз помоћ комуникативног приступа ученици се упознају са лингвокултурологијом, њеним сродним дисциплинама, појмовним и терминолошким апаратом, а на пажљиво одабраним сегментима из романа Петријин венац анализирају се неки од предмета лингвокултурологије попут еталона, веровања, басми и бајања, клетви; уз корелацију са већ постојећим знањима из наука сродних лингокултурологији.
Кључне речи:настава српског језика, лингвокултурологија, Петријин венац, фолклор, еталони, веровања, клетве.
У: М. Ковачевић, Ј. Петковић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности: зборник радова са ХII научног скупа младих филолога Србије, одржаног 26. септембра 2020. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, год. XII, књ. 1, 2021
Рад се базира на контрастивној лингвокултуролошкој анализи концепта гостопримство у српском и фра... more Рад се базира на контрастивној лингвокултуролошкој анализи концепта гостопримство у српском и француском језику. Циљ је да се анализом грађе ексцерпиране из савремених описних и фразеолошких (једнојезичних и двојезичних) речника српског и француског језика, као и Вукових Српских народних пословица, уоче сличности, различитости или заједничке црте језичке представе датог концепта у двема традицијама. Питање које се разматра тиче се и конвенционалног односа према појму гостопримство, те његовој позитивној или негативној маркираности у језичкој слици ових народа. Сходно томе, посматраће се кореспонденције и одступања, као и историјске, обличке, семантичке и културолошке споне у концептима двају језика и двеју култура. Концепт гостопримство представља један од важнијих интернационалних цивилизацијских концепата, који се изражава како на лексичком, тако и на фразеолошко-паремиолошком нивоу. Кључни појам у концепту гостопримство припада лексеми гост, односно францускoj лексеми hôte. У обзир су узета и досадашња сагледавања другачијих аспеката овог феномена у српском језику (нпр. у радовима Д. Мршевић Радовић, Т. Милосављевић, Р. Вуксановић).
Кључне речи: гостопримство, гост, hôte, етимологија, лексичка семантика, фразеологија, паремиологија, лингвокултурологија
Book Reviews by Jovana Šćepović
Допринос познавању српске зоолошке лексике: Слободан Новокмет, Називи животиња у српском језику – семантичка и лингвокултуролошка анализа, Институт за српски језик САНУ, Монографије 30, Београд 2020., 340 стр. , 2022
У својој студиозној монографији компаративним истраживањем
које укључује интердисциплинарну повез... more У својој студиозној монографији компаративним истраживањем
које укључује интердисциплинарну повезаност лексикологије, лингвокултурологије, културологије, етнологије, митологије и фолклористике, Слободан Новокмет нам даје одговоре о значају животиња у српском
језику, култури и традицији. Бавећи се подробно и врло темељно културолошко-лексиколошким аспектом зоонима у српској култури и традицији, стереотипима и језичком сликом света, аутор је осветлио веома
важан део србистике и стога ова студија може бити од велике користи
наведеним дисциплинама, али и драгоцена у проучавању српског језика као страног.
Uploads
Papers by Jovana Šćepović
Key words: discourse markers, reformulation, lexicographic treatment, descriptive dictionaries.
Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ, РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис. Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица, те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог металексикографског описа.
Кључне речи: дискурсни маркери, преформулација, лексикографска
обрада, описни речници.
Кључне речи:настава српског језика, лингвокултурологија, Петријин венац, фолклор, еталони, веровања, клетве.
Кључне речи: гостопримство, гост, hôte, етимологија, лексичка семантика, фразеологија, паремиологија, лингвокултурологија
Book Reviews by Jovana Šćepović
које укључује интердисциплинарну повезаност лексикологије, лингвокултурологије, културологије, етнологије, митологије и фолклористике, Слободан Новокмет нам даје одговоре о значају животиња у српском
језику, култури и традицији. Бавећи се подробно и врло темељно културолошко-лексиколошким аспектом зоонима у српској култури и традицији, стереотипима и језичком сликом света, аутор је осветлио веома
важан део србистике и стога ова студија може бити од велике користи
наведеним дисциплинама, али и драгоцена у проучавању српског језика као страног.
Key words: discourse markers, reformulation, lexicographic treatment, descriptive dictionaries.
Предмет овог рада је анализа лексикографске обраде преформулативних дискурсних маркера у општим описним речницима српског језика (РСАНУ, РМС, РСЈ). На основу теоријских поставки о семантичко-прагматичкој природи дискурсних маркера као разнородног скупа функционалних речи и израза које одликује процедурално значење, покушава се установити који би металингвистички подаци били важни за њихов што целовитији лексикографски опис. Анализу спроводимо на темељима квалитативне и упоредне методе, са циљем давања увида у општеприхваћене механизме њиховог дефинисања у наведеним речницима. Спроведена анализа потврђује претходна запажања домаћих и страних аутора о изазовима који се јављају приликом речничке обраде датих јединица, те додатни циљ представља пописивање предлога за даљу оптимизацију њиховог металексикографског описа.
Кључне речи: дискурсни маркери, преформулација, лексикографска
обрада, описни речници.
Кључне речи:настава српског језика, лингвокултурологија, Петријин венац, фолклор, еталони, веровања, клетве.
Кључне речи: гостопримство, гост, hôte, етимологија, лексичка семантика, фразеологија, паремиологија, лингвокултурологија
које укључује интердисциплинарну повезаност лексикологије, лингвокултурологије, културологије, етнологије, митологије и фолклористике, Слободан Новокмет нам даје одговоре о значају животиња у српском
језику, култури и традицији. Бавећи се подробно и врло темељно културолошко-лексиколошким аспектом зоонима у српској култури и традицији, стереотипима и језичком сликом света, аутор је осветлио веома
важан део србистике и стога ова студија може бити од велике користи
наведеним дисциплинама, али и драгоцена у проучавању српског језика као страног.