Bačka

A Kolozsváron született, Budapest és Kolozsvár közt ingázó, néhány hónapig a Bácskában is élő, egy-egy rövid nyugat-európai és amerikai tartózkodást is maga mögött tudó író, Hunyady Sándor (1890-1942) drámáit vizsgálva az etnosztereotipikus stratégiák izgalmas
reprezentációira ismerhetünk. A bácskai időszakát is szépirodalmi témává tevő Hunyady e szövegeiben is a Kosztolányi-féle lokális sajátságokat rögzítő terv, az Alföldi por ajánlott
tématerve nyomában jár. Mindez azért bír különös jelentőséggel, mert Hunyady Bácskája a próza nagyobb terjedelmű megszólalásaiban is jelen van. A trianoni békeszerződés utáni
elszakítottság élménye a Feketeszárú cseresznye (1930) című sikerdarabjában és annak későbbi, bár kevésbé sikerült regényváltozatában a Géza és Dusánban (1937) bukkan fel akár
a Pacsirta és az Aranysárkány tájdimenzióihoz csatlakozó módon. Bár a regény narratív struktúráját és dialógusait tekintve is egyenetlen kísérlet, a választott helyszínben rejlő
szemantikai lehetőségeket sokoldalúan mutatja be. Az előadás a regény és a dráma komparatív olvasásával igyekszik feltárni a Trianon utáni magyar irodalom témához kapcsolódó sémáit és e lehetőségeket Hunyady más színpadi munkáiban is igyekszik feltárni.
Kulcsszavak: klasszikus irodalmi modernség, Monarchia-nosztalgia, etnikumok szépirodalmi reprezentációja

The book deals with the analysis of the data of the national tax census from 1828, which refer to three free royal cities and thirteen markets of Bačko-Bodroška County in the Kingdom of Hungary. The mentioned census represents a very valuable historical source for the economic and demographic history of Hungary, ie the mentioned settlements. The results of the census were once used for a detailed analysis of the property and production relations of the taxed population - which provided certain guidelines for the necessary reforms.


Knjiga se bavi analizom podataka zemaljskog poreskog popisa iz 1828. godine, koje se odnose na tri slobodna kraljevska grada i trinaest trgovišta Bačko-Bodroške županije u Kraljevini Mađarskoj. Pomenuti popis predstavlja veoma vredan istorijski izvor za privrednu i demografsku istoriju Ugarske odnosno pomenutih naselja. Rezultati popisa poslužili su svojevremeno za detaljnu analizu posedovnih i proizvodnih odnosa oporezovanog stanovništva - što je dalo određene smernice i za neophodne reforme.

Saþetak: Do suštinske promene sredwovekovne etniaeke slike Vojvodine došlo je u vreme turskih osvajawa, koja su dovela do išaeezavawa maðarske populacije i nastajawa srpske etniaeke veoeine. Posle osloboðewa od Osmanlija došlo je do promene: uz stalan rast apsolutnog broja Srba, wihov odnos u ukupnom broju stanovništva je zbog pristizawa novih kolonista razliaeite narodnosti opadao do 1918. godine. Karakteristiaena crta novovekovne istorije Vojvodine je wena multietniaenost, multikulturalnost i multikonfesionalnost, koja je bila naroaeito izraþena od XIX veka do završetka Drugog svetskog rata. Karakteristiaeno je i da je od sredweg veka do danas nekoliko puta došlo do promene etniaeke slike oblasti i da u tome nije bila mala uloga drþavnih vlasti, koje su, sa razliaeitim ciqevima, sprovodile kolonijalnu politiku.

The paper presents the results of a part of several years’ research into sacred architecture on the territory of Vojvodina, referring to the study of the preserved 56 Orthodox churches built in Backa during the 18th and 19th centuries. This research, done with an aim to establish the origin of the form and shape of church edifices, their compounding and combining, the directions of spread and development, as well as the intensity of the influence they exerted on the surroundings, has demonstrated all the complexity and profusion of Serbian Orthodox architecture of the modern age and emphasized the architectural-historical importance of modern Serbian Transdanubian architecture. Viewed from the standpoint of the history of the architecture of the Serbian Orthodox Church, we can talk about a prominent group of similar edifices, which originated as a result of abandoning the old, traditional construction customs and artistic principles, a change of construction style and an unconditional acceptance of new artistic ideas and contemporary stylistic tendencies in Western European architecture. Seen from the standpoint of a broader regional construction context, these edifices stand out as a specific group, which differ from churches of other confessions, built in the southern Austro-Hungarian provinces in the same period, first and foremost in their architectural program suiting the specific liturgical needs, which defined the character and fittings of the edifices’ interiors, characterized by the church furniture with a lavishly decorated, carved iconostasis septum as a specifically Orthodox feature. The reasons for abandoning the centuries-long conception of a domed building, resting on the central floor-plan, within a short period of time after the settlement were found, besides the weakened influences from the enslaved mother country, in the dominant influence of representative Serbian Orthodox churches, built in the spirit of Baroque and Classicism, in present-day Hungary and in the tendency of the progressive Transdanubian Serbs to accept the new artistic tendencies and, in spontaneously imitating the ruling trends in architecture, to secure their status in the new ethnically heterogeneous environment by means of their churches as a particular spiritual and cultural expression.

When it comes to ethnic identification, the Bunjevci of Bačka are a deeply divided community: some of them believe they are merely a subgroup of Croats who speak a dialect of Croatian, while others claim they are a distinct ethnic group with their own language. This paper deals with the historical causes of the polarization of ethnic identification among members of this community, as well as with the consequences this polarization has in the construction of their contemporary identities and language practices. The first section of the paper discusses the formation of the Bunjevci as an early modern ethnicity in 16th century Dalmatia, while the second directs attention to the historical experiences of those Bunjevci who later migrated to Bačka. The third section offers a comparison of Bunjevci who consider themselves Croats and those who reject that ethnic identification with regard to their language regulation practices and identity politics.

Историјски приступ социолошком феномену миграција има за задатак указати на просторни и хронолошки контекст уз посебно тумачење узрока и последица ове појаве. Овај рад у право има то за циљ, да прикаже кроз историјски осврт сеобу становника Београда након пораза војске Хабсбуршке монархије од Османског царства, 21. јула 1739. године. Наиме, по поразу војске хабсбуршког цара Карла VI (1711-1740), становништво, насељавано у Београд у периоду 1718-1739. године, у потпуности се повукло узводно Дунавом до Петроварадинске тврђаве и населило леву обалу реке. На простору Петроварадинског шанца дошло је до формирања насеља, које је за мање од деценије изборило статус Слободног краљевског града од стране царице Марије Терезије (1740-1780). Приликом анализе литературе биће коришћени и историјски извори, односно први документи, који говоре о процесу елибертације и изградњи НовогСада (лат. Neoplanta, нем. Neusatz, мађ. Újvidék). Имајући у виду да, до сада, није написана свеобухватна студија која укључује сеобе становништва из Београда, насељавања дунавске обале, изградњу новог насеља и процес елибертације, овај рад ће представљати синтезу прегледа досадашњих појединачних истраживања са анализом објављених и необјављених историјских извора, који се чувају у Историјском архиву града Новог Сада и Архиву Војводине.

The historical approach to the sociological phenomenon of migration aims at pointing out the spatial and chronological context with a particular interpretation of the causes and consequences of this phenomenon. This work is intended to show through the historical review the migration of the inhabitants of Belgrade after the defeat of the Habsburg army by the Ottoman Empire on July 21, 1739. Namely, after the defeat of the army of Emperor Charles VI of Habsburg (1711-1740), the population, settled in Belgrade in the period 1718-1739, completely withdrew upstream of the Danube to the Petrovaradin Fortress and settled on the left bank of the river. In the area of ​​Petrovaradin Šanac, a settlement was formed, which in less than a decade won the status of Free Royal City by Empress Maria Theresa (1740-1780). In addition to the use of literature, the analysis will use historical sources and the first documents that testify to the process of eliberation and construction of Novi Sad (Latin Neoplanta, Ger. Neusatz, Hun. Újvidék). Bearing in mind that no comprehensive study has been written so far that includes population movements from Belgrade, settlements of the Danube coast, construction of a new settlement and the process of eliberation, this paper will be a synthesis of a review of individual studies to date with an analysis of published and unpublished historical sources stored in The Historical Archives of the City of Novi Sad and the Archives of Vojvodina.

Zbornik radova o nastanku, prošlosti i istorijskom razvoju grada Bačke Palanke, broj 3

Sadržaj:

REČ UREDNIКA - 3

Predrag Vajagić
ISTORIJAT RAZVOJA GRBA BAČКE PALANКE - 5
Sunčanik 30/32, 2009/2010, str.16.

Nebojša Кuzmanović
BAČКA PALANКA DOBILA NOVI GRB - 12
Sunčanik 33/35 - 2010/2011. str.123.

Stefan Gužvica
PALANКA U VOJNOJ КRAJINI - 17

Vladimir Balj
SRPКA NARODNA VEROISPOVEDNA ŠКOLA
I SRPSКA ČITAONICAU STAROJ PALANCI - 25

Stefan Gužvica
BAČКA PALANКA U REVOLUCIJI 1848. GODINE - 43

Nikola Milivojević
ODNOSI I VEZE SREDNJOEVROPSКIH NARODA ZA
VREME VELIКOG RATA PRIКAZANIH КROZ RATNE
SUDBINE ŽITELJA JEDNE BAČКE VAROŠICE - 55

Dragana Petrić
EКONOMSКI I DRUŠTVENO-КULTURNI POLOŽAJ
BAČКE PALANКE U DUNAVSКOJ BANOVINI - 75

Stefan Gužvica
SOКOLSКO DRUŠTVO U BAČКOJ PALANCI - 91

Stefan Gužvica
JEVREJI U BAČКOJ PALANCI - 109

Mihal Đuga
STOGODIŠNJICA POZORIŠNE AКTIVNOSTI
SLOVAКA U BAČКOJ PALANCI - 126
Sunčanik 04 - 05 - 2003, str. 44.

Bogdan Janjušević
PRIMERI STAMBENE ARHITEКTURE U BAČКOJ
PALANCI S POČETКA XX VEКA - 141
Stefan Gužvica
Dodatak: BIOGRAFSКE CRTICE O
LINDENŠMITOVIMA I RAJSOVIMA

Te site of Čurug is situated in the Bačka region of Vojvodina, on the south side of a former branch of the Tisa River. It is multi-layered site, with over 950 heterogeneous features dating from ten culturally and chronologically distinct periods. Te largest is the Late Iron Age settlement, which judging by the surface finds spread over the entire site and is represented by over 600 features within the investigated area.Tere are two phases of occupation of this settlement. Te earlier phase can be generally dated to the 2nd –1st centuries BC while the later phase dates from the beginning o the Common Era to the middle of the 1st century AD. Te diversity of settlement and archaeological material discovered may indicate the hetero-geneous ethnic structure of the population. Tis only confirms general historical data concerning the Scordisci, Dacians, Pannonii and other peoples and tribes in this area. Te reason for the radical expansion of the settlement, which had existed at this site at least since the 2nd century BC, could be sought in the well-known historical circumstances related to the Pannonian rebellion.

Članak se bavi trima pjesničkim zbirkama pisanima novoštokavskom ikavicom kojom se služe bački Bunjevci: „Natpivavanja“ Ivana Pančića, „Avaške godine“ Milovana Mikovića i „Rič fali“ Vojislava Sekelja. Za razliku od najvećeg dijela dijalektalnoga pjesništva u Bačkoj, te tri zbirke mogu biti uključene u tradiciju moderne hrvatske dijalektalne poezije te se u članku istražuju posljedice što ih to svrstavanje ima za njihovu interpretaciju. Analiza se usredotočuje na uporabu dijalektnih jezičnih resursa, na reprezentacije svijeta dijalektne zajednice te na značenja koja se tomu svijetu pripisuju iz perspektive impliciranih čitatelja. To rezultira novim uvidima u suvremenu hrvatsku književnost u Vojvodini te u specifično kulturno naslijeđe bačkih Bunjevaca i njegov odnos prema modernoj hrvatskoj nacionalnoj kulturi.

Ključne riječi: Bunjevci, Bačka, novoštokavsko ikavski dijalekt, hrvatsko dijalektalno pjesništvo

Steuer György (1875–1943) jelentései, emlékiratai Kállay Miklós magyar miniszterelnökhöz a bácskai közállapotokról. A jelentések, emlékiratok fókuszában a bácskai németek állnak.
A forrásközlés a Lymbus 2018 Magyarságtudományi Közleményekben jelent meg.
HU ISSN 0865 0632

Die Berichte und Memorien von György Steuer (1875–1943) an den ungarischen Premierminister Miklós Kállay über die Zustände in Bácska. Im Mittelpunkt der Berichte und Memoiren stehen die Deutschen, die in Bácska gelebt haben.
In: Lymbus 2018 Magyarságtudományi Közlemények. HU ISSN 0865 0632

Prvi pomeni Bunjevaca u Bačkoj vezani su za crkvene arhive i franjevački red provincije Bosne Srebrne, koji je preuzeo dušebrižništvo nad doseljenim Bunjevcima od vremena njihovog najranijeg doseljavanja, pa sve do kraja XVIII stoleća. Podaci o delatnosti franjevaca među bačkim Bunjevcima predstavljaju najstarije i skoro jedine izveštaje o migracijama, brojnosti, geografskoj poziciji, verskom životu, pismenosti i svakodnevnim nedaćama ovog etnikuma tokom šest poslednjih decenija turske uprave u Bačkoj. Nakon turskog povlačenja, još puno stoleće franjevci i njihove rezidencije i konventi (samostani), bili su jedina duhovna i prosvetna središta Bunjevaca kako u Somboru, tako i u drugim većim naseljima gde su Bunjevci živeli (Baja, Subotica). U znatnoj meri bački bunjevački svet je duhovno i jezički opstao i u najtežim vremenima upravo zahvaljujući dušebrižništvu franjevačkog reda.

Od trenutka kad su u Srbiji politički priznati kao samosvojna zajednica do danas Bunjevci koji se ne smatraju Hrvatima prošli su kroz dinamičan proces redefiniranja vlastita identiteta. Iako su u početku inzistirali na tom da čine jednu zajednicu sa Šokcima, s vremenom su potpuno odustali od šokačke komponente, a maksimalističke zahtjeve da Srbija bude definirana kao nacionalna država Srba i Bunjevaca zamijenilo je na kraju pristajanje na status etničke manjine koja u toj zemlji nije ni po čemu privilegirana u odnosu na druge manjinske zajednice. Dio toga procesa činila su i nastojanja da se oblikuje vlastiti kulturni kanon, tj. provede odabir i usustavljivanje kulturnih sadržaja s kojima bi se pripadnici zajednicemogli identificirati i koji bi im se mogli predstaviti kao „vrijedni očuvanja“. Napis „Bunjevačka književnost“ Suzane Kujundžić-Ostojić, objavljen na mrežnom mjestu Bunjevačkoga nacionalnoga savita i Bunjevačkoga informativnoga centra, bez sumnje je jedan od zanimljivijih primjera takvih nastojanja. Iako po mnogim karakteristikama bitno odudara od tipičnih pregleda književne povijesti, i to u tolikoj mjeri da nije posve sigurno može li se uopće i shvatiti ozbiljno, posrijedi je svojevrstan „službeni“ prikaz književne tradicije za
bačke Bunjevce nehrvate – iza kojega stoje najvažnije institucije te zajednice, a potpisuje ga k tomu jedna od njihovih najistaknutijih političkih i kulturnih aktivistica – pa kao takav svakako zaslužuje da mu se posveti pozornost.

Након смрти свог пријатеља, владике банатског Георгија Летића, епископ бачки Иринеј Ћирић (1884-1955) преузео је дужност администратора епархије банатске. У том својству, поштујући жељу покојног владике Летића, он је у два наврата боравио у Петровграду (данашњи Зрењанин), где је у јесен 1935. освештао најпре камен-темељац, а неколико година касније, на Митровдан 1939. године - и цркву новоподигнутог женског манастира посвећеног Светој Меланији у градском насељу Шумица (задужбине владике Летића). Поводом друге посете и свечаног освећења (троносања)храма новог манастира, епископу бачком Иринеју у Петровграду је приређен свечан дочек у чијој су припреми активног учешћа узеле градске власти, Српска православна црквена општина,  али и школе и др. установе и звања. Током дводневног боравка, уочи и након освећења манастирске цркве, епископ бачки Иринеј је служио свечано бденије и свету литургију у Светоуспенском храму, а у звању председника општине одржао је пријем градских већника и угледних грађана. Његово присуство и улога у оснивању поменутог манастира Епархије банатске остали су забележени у неколико архивских докумената и новински натписа чији је садржај представљен у овом прилогу.

Кључне речи: епископ бачки Иринеј Ћирић, Петровград, манастир Свете Меланије Римљанке, епископ банатски Георгије Летић, "Банатска пошта", "Хирадо".

Bevezetб Tavaly [2018] volt szaz eve annak, hogy Vajdasagot йjraegyesitettek а Szerb Kiralysaggal-az ez alkalomb61 rendezett tinnepsegsorozat kozepette arnyekban maradt Ujvidek varosi rangja es neve megszerzesenek 270. evfordul6ja. Arr61 а varosr61 van sz6, amely azonfeltil, hogy а vonatkoz6 dontest eppen itt hoztak meg, kifejezetten nagy tбrtenelmi jelentбseggel Ыr а szerb nep szamara, es amely az alapitasa utan mindossze otven evvel megszerezte а szabad kira.Iyi varosi rangot, vagyis а lehetб legmagasabb jogi statuszt, amelyet abban az idбben egy teleptiles kaphatott. Vuk Karadzic mar 1817ben "а vilag legnagyobb szerb kozossegekent" jellemzi Ujvideket (1803-ban а varosnak 13.000 lakosa volt). 2 Ujvidek ma is а vilag harom legnagyobb lelekszamй szerb lakossaggal rendelkezб varosa koze tartozik: а ktilvarosi reszeket is ideszamitva tбЬЬ mint 400.000 lakosa van-tбЬЬ mint tizszer annyi, mint amennyi 1910-ben volt. Leszogezhetjuk: ujvidek t0rtenelmet elenk dinamizmus, szinte teljesen megszakitatlan fejloctes jellemzi. Ertekezesunk temajaul az Osztrak-Magyar Monarchia tбrtenelmenek egy korszakat, а dualizmus korat (1867-1918) valasztottuk, mert а politikai liЬeralizmus meghatarozta korulmenyek, а mindent athat6 gazdasagi fellendtiles, а polgari atalakulas es а tarsadalmat erintб jelentбs va.Itozasok-melyek е korszak jellemzбi-felgyorsitottak Ujvidek fejlбdeset es serkentбen hatottak kezdбdб urbaniza.I6dasara. Az iparosodas es az urbanizaci6 а kesбbЬi fejlбdes szilard alapjai voltak, igy 1918 utan, amikor а varos а Szerb-Horvat-Szloven Kiralysag reszeve va.Iik, Ujvidek ipari es urbanisztikai szempontb61 а legfejlettebb teleptilesekhez sorolhat6, jelentбs aranyй polgari reteggel, viszonylag tehetбs lakossaggal, gazdag tбrtenelmi es kulturalis hagyomannyal rendelkezik, es а szerb nemzeti mozgalom ktilfбldi kozpontjanak dicsfenye ovezi. Nemktilonben az Osztrak-Magyar Monarchia szetesese elбtt meghozott, varosrendezesre vonatkoz6 dontesek es tervek meg а хх. szazadban is keretkent szolgaltak а varos tertileti rendezesehez. Ertekezestinkben megkiserltink ramutatni azokra az okokra

THE 1744 CENSUS OF OLD BEČEJ
There are several censuses of Old Bečej Township from the time of the Tisa military border and the District of Potisje. From the period leading up to the demobilization of the Tisa military border, comes a list that is being published now. It was made for the Orthodox parish in Bečej and it is one of the oldest preserved lists of this kind. According to it, Bečej had 803 residents living in 126 houses in 1744. Some of the military oficiers and soldiers, whose names are listed, also appear in the lists of the Austrian authorities of that time. At the time of demobilization of the military border, residents of Bečej were
almost exclusively Orthodox Serbs. From the mid-eighteen century begins a colonization of Hungarians, Germans and Slovaks in the District, including Old Bečej.

The book deals with the analysis of the data of the national tax census from 1828, which refer to three free royal cities and thirteen markets of Bács-Bodrog County in the Kingdom of Hungary. The mentioned census represents a very valuable historical source for the economic and demographic history of Hungary, ie the mentioned settlements. The results of the census were once used for a detailed analysis of the property and production relations of the taxed population - which provided certain guidelines for the necessary reforms.
Knjiga se bavi analizom podataka zemaljskog poreskog popisa iz 1828. godine, koje se odnose na tri slobodna kraljevska grada i trinaest trgovišta Bačko-Bodroške županije u Kraljevini Mađarskoj. Pomenuti popis predstavlja veoma vredan istorijski izvor za privrednu i demografsku istoriju Ugarske odnosno pomenutih naselja. Rezultati popisa poslužili su svojevremeno za detaljnu analizu posedovnih i proizvodnih odnosa oporezovanog stanovništva - što je dalo određene smernice i za neophodne reforme.

Results of a preliminary survey of Odonata fauna conducted from 2016 to 2020 are presented. The aim of the research was to map possible habitats in the territory of Northern Bačka suitable for the life and reproduction of these insects, as well as to detect the presence or absence of dragonfly species at certain localities. During the research, adult (imago) dragonflies were detected and identified by methods of observation and taking and then analysing of digital photographs. 26 sites with potential dragonfly habits were mapped, out of which 20 sites at standing and 6 sites at flowing waters. A total of 38 species were registered in these habitats, with 37 species observed at standing waters and 22 species at flowing waters. Among the recorded species on the territory of Northern Bačka, the following stand out as rare: Lestes  macrostigma, Coenagrion scitulum and Sympetrum depressiusculum. The localities with a noticeable diversity of dragonflies are Lake Kelebija, Bački Vinogradi-Ruža majur and Palić-Tresetište, where more than 20 species were registered. However, in many localities significant habitat degradation has been observed due to anthropogenic influence. Besides field surveys, based on examined material in collections, the presence of Sympetrum pedemontanum in Vojvodina has been established for the first time. This research also confirmed the importance of artificial aquatic habitats that gradually take over the role of extinct or degraded natural biotopes and provide the possibility of survival for certain species of dragonflies. The results of this research provide a basis and an encouragement for further studies and protection activities to save the fauna of dragonflies in this area.

In the paper we will introduce the results of several recent archaeological surveys in the area of Novi Kneževac, Čoka and Kikinda municipalities on the north Banat side of Tisza and Kanjiža and Senta municipalities on the Bačka side of the River. The north Bačka region of Serbia is physically divided by the waters of the Tisza River from the north Banat region, but both were greatly influenced by its everchanging course throughout (pre)history. The surveys have yielded new information about the middle and late Neolithic in the north of Serbia, but have also brought to light numerous interesting facts.

The earliest evidence of human habitation in the area date to Körös-Starčevo period of the middle Neolithic with multiple sites of various sizes discovered on both sides of the River. Surface collection indicates that these sites are mostly short time, single period settlements, without prominent vertical stratigraphies or tell like formations. While the north Banat area on the left bank of Tisza was continuously occupied and transformed unhindered from middle to late Neolithic traditions with several multi-layered telloid sites attested in the period, having Körös-Starčevo, Sakalhat and early Vinča presence, on the opposite bank, in the north Bačka area, the late Neolithic period remains elusive. In the paper, we will analyse and compare several aspects of the living environment, the landscape and subsistence strategies to compare two neighbouring regions and attempt to isolate and identify factors that may have influenced the absence of the late Neolithic in the area of Serbian north Bačka.

Vas Čurug leži v jugovzhodni Bački, na desnem bregu stare struge Tise. Leta 1927 je Doka Česarov pri kopanju zemlje na svojem vrtu naletel na dragocene predmete, katerih del je prodal Narodnemu muzeju v Beogradu. Muzejski kustos Jožo Petrovič se je odpravil v Čurug, da bi zbral natančnejše podatke o odkritju in si ogledal mesto najdbe. Ugotovil je, da so bili vsi predmeti najdeni skupaj, 1,20 do 1,50 m globoko, in da se jih še nekaj nahaja pri posameznih vaščanih. Kasneje so tudi ti predmeti prišli v Narodni muzej (si. 5).