Gradovi i varoši Bačke početkom XIX veka

FILOZSК FAKULTET NOVI SAD ODSEK ZA ISTORIJU MONOGRAFIJE KNЛGA BR. 43 Izdavanje ove knjige omoguci/o је Ministarstvo nauke i zastite iivotne sredine Repuhlike Srhije Zoltan Gyore GRADOVIIVAROSIBACKE РОСЕТКМ XIX VЕКА v NOVI SAD 2007 МО.П ROD!ТEL.JMAl Ј KORNELU RECAUTORA Citalac dг?:i пali1 пaslov1 poгeskm t1псiеzао 111o(Ji!1kova11 tekst magistarskog rada pod 01·igi- Slobodni kmljevski gmclovi i t1xovi/;ta Backc prema zemaljskom popisu iz 1828. godine. IZad је оdЬrапје 1ia Filozofsko111 Љkнlte t1 па Vidovaп 1996. godiпe, p1·ed ko111isijo111 t1 satvн: akade111ik Va- Beogгadt1 silije Krestic, akade111ik Slavko Gavrilovic i ргоfеs dr Rados Ljнsic. Koгistm оvн prilkн da se zalivali111 svim cla110vi111a isptпe ko111isije па zaista dobгпa1erim, kreativпm i koпst1ivm kritikama i savetima, koji SLI р\оdпs нtical па тој kasпij profesiпal rad. Najtoplije se zal1vjнe akademikt1 Slavkt1 Gavrilovict1 sto mi је toko111 osпv1il stнdija skreпtю раzпјн па ovaj izvaпredo vredaп istorijski izvor, kao i za bezrгv1н podгskн рrнzап п10 11at1c110111 i stп1со razvojt1 svil1 ovi\1 godiпa. Iskreпo se za\1valjt1je111 kolega111a sa Otfseka za istor[ju za podrskt1 i savete. Za\1vljнe se sarad11ici111a 1 Zc111aljskog arl1iva Madarske ll Bнdi1pest i Aгl1i\ a Vojvcliп LI Novo111 Sadt1, роsеЬп gosp(Jiпн Miгosla\' Marlogн, па ljt1baz110sti i pгedt1srcljivo. Zal1valjt1je111 se gospdi1ш Ulmerн Gaspп1, koji пazlost visc пiје 1еdн 1а, kao i осн dг Tadejt1 Vojпvicн OFM, za ропюс tl ргеvоdпјн tekstova sa latiпskog па srpski jczik. Velikt1 za\1va\11ost dt1gt1je111 Madarskoj akade111iji панk i Miпstar­ stvt1 оЬгаzvпј Rept1Ьlik Madгske koji st1111i ргеkо progгa1 Domus /-/unga1·ica Scieпtaгum Aгtiumqe 01ogнcil dнze ai·l1ivsko istгazvпje tl Bt1di111pesti, odпs10 Miпstaгv1 za nat1kt1 i telшoski razvoj RepнЫik Srbijc, koje је obezbedi\o псор\юdа sredstva za objavliпe kпjige. Rad је пasto пюtivsa пш1еrо (Ја se нроzпај sаzпје 1ogtcпsi aпlize Ze111aljskog poreskog popisa iz 1828. godi11c i da se stek1щ нkoli је to 1оgнсе, поvа панс sаzпј о isto1·iji backil1 gradova i паsе\ј s pocetka XIX veka. Nada111 se da се citaoci111a гezнltai istr-azvпj Ьit od koгist i (Ја st1 ti rezнltai Ьагеш cloпk LI srazme1·i sa t1lozeпi trt1do111. U Novo111 Sadн, 30. тај 2007. Gyore Zoltaп 5 UVODNA RAZМTNJ Predmet naseg istrazvпj је Zemaljski poreski popis iz 1828. godiпe, пas­ opsez11il1 priprema plaпirnh drustveпih i politickill reformi, koje је podstakпн Ugarski sabor 1825-27. godine. Popis је trebalo da poslнzi kao baza podataka za Љпniraje slike о posedovnim odпsima oprezvaпЉ kategorija staпovni kao i о stepenu razvijeпost zem\joradп, stocarstva, saobracaja, trgoviпe, trzisnih odnosa i zaпtsv. Sazпnj stecпa па os11ovt1 Popisa pos\нzila sн kao јеdап н nizu vaznih ciпla 1еор\0dЉ za definsaпj refomпih ciljeva se raspravljalo па odgvarjнcim politickim i drнstvenim forumiпa iн i о пjima savremпoj stampi, sto svedoci о ozbiljпst i sadrzajnosti Popisa. rada је da na osnvн specifCпh i vredпЉ statistickih podaCilj пaseg taka dopriпes rasvetljпн materijlп i socijalпe podloge razvoja varoski\1 пaselj Backe krajem trece decпij XIX veka sto се, nadamo se, predstavljati boljem роzпаvјн privedп i dп1stve istorije Backe. skroman dopriпs U tom ciljн aпlizr smo, sistematizovali i komparirali zaista оgrшпн kolici1ш brojcanih podataka, pri сешо smo нglavпom ostajali н graпicm Popisa i klonili se pretпzij da sag\edamo privedпн i drustveпн istorjн spome1шtil пaselj pocetkom devtпasog veka u celosti. Razшne se da Ьi takav rad iziskivao drнgacij metodoloski pristн i koпsнltvaje znatno sireg oЬima istorijskil1 izvora i literaш. U metodo\oskom i istrazivackom smi\н sasvim dovljaп izazov predstavljao је i Zemaljski popis iz 1828. godiпe (н strнcпoj literaш пaziv poпekad popisom kmetova,jbiџтyszn) cije smo kapacitete iпасе ze\eli iskoristiti ll sto vecoj meri. lstovreme110, da Ьismo izbegli metodoloske proЬ\em koji proistcн iz korisceпja istorijskih izvora 11astalil1 н razlicito vreme i iz razlicitil1 motiva, rad smo tl maksilпoj meri bazirali па podaciш Popisa. odнstali smo samo н slнcajeviш kada su drнgi istorijski izvori Od ovog priпca Ьil neoplюdi za obradн, komparaciju i interpretaciju podataka Popisa. U ovom smislu od пајvес koristi је Ьiо popis stanovпi Lajosa Nada sastavljen na 1 osnvн podataka iz 1826/27, а оЬјаv\еп 1828. godiпe. Analiza Popisaje svakako opravdп пjegovim kvalitetom i sadrzjпocн; cinjeпom da obuhvaceп naselja dosad nisн obradena па osпvu poreskog popisa iz 1828. godiпe, ali pre svega jer пjegovi podaci оmgнсј jasnij i uvid н privedпu i drustveпн proslost backih gradova i varosi. Sem toga, Popis је do sada н паsој zemlji manje poznat, koriscen је fragmentпo ili па nivoн sumarпЉ tao t1 okviп1 1 Ludovicus Nagy, Notitae politico-geograpblco-statisticae inclyti Regni Hungariae partiumque adnexarum 1-/l, Buda 1828-29. 7 rezllltata i пе raspolazemo istoriografskim radovima koji terpretirali ll sirem Ьi пjegov podatke iп­ oЬiml. Zпасј Popis11 sem 11jegovil1 kvaliteta, daje vremc ll koje111 је spгovedп. Posle 1825. godiпe doslo је do izraeпog ozivljaп politicke i drL1stve11e aktivпos, kao i do sve odlcпijh zaliteva L1smerпil па dokazivпje potrebc пасiоl1е, klturпe i privedп emaпcipj Madara i Madarske ll okvi1·i111a Habzburske moпarhije. U sklopll tih zЬivaпj izЬla је ll prvi рlап ideja mada1·skil1 пасiоlnЉ preporoditelja о ekoпms јаспu kao sredstvll za osigшa­ пje 1acioпle samotlпi. [zvesпi koraci lsmerпi 11 tom pravcll pred11zi111a11i s11 i raпije, ali s11 ostali 11 okvi1·i111a feL1dalпog sklopa; tek sc od tridesetil1 godiпa privedпo-acl emaпcipj росiпје sveпo poistovecivati sa potrebom razgdivпj feL1dalпi odпsa i postavljп рrаvпЉ i ekoп1sil okvira i temelja kapitalisticko111 preobrazaju. Ova politicka teпdcija bila је н saglasrюti sa рrо1епа do kojill је doslo od kraja XVllI veka: iпovacjL1de 11 poljrivedп proizvdпj, sireпj trzista, pocetak гоЬпе proizvdпje kod gorпjil slojeva seljastva, izgradпj поvе vrste trgoviпske 111reze, sireпj obradivil1 pOVГSiПa, lSitпjave poseda, SVe veca potreba za kreditolll, ПClOg1St da se robпvcani odпsi llklope н lrbaijп siste111 tredпja ze1ljisп odп­ sa, sшеtпј L1sled cel10vskil1 ograпicej, itd. Sve to нkazivlo је па пeodrzivst feudalпi1 odпsa, cega s11 sem delova plemstva i iпtelgcj postajali sveпi i пeki predstavnici trgovaca i seljaka. istrazvпj spomeпL1ta privedпa i politicka zЬivaпj su z1асјш Za паs ll smislll da је Popis vгsеп ll vremпl kada sн vec Ьil prisltп plaпovi о пеор­ lюdпiш reformama, ali jos пisн sprovedпi tl zivot, sto zпaci da prot1cavпje Popisa doЬijam slik11 о пajzrelim stadij11 fe1dalпi odпsa па tl11 Backe, jos 1epomcп kasnijim ekoпmsi i politickim razvojem. koji пastj1 prilikom istrazvпj i pisaпj 11 osпvi Metodoloski рrоЫешi proisticu iz teme magistarskog rada i karaktera Popisa. Bitпa karakeristika te111e је staicrю, s obzirom da se podaci odпse па jedпl godiп1, te se па osпv1 пjil1 пе mogu iz11cavati рrошеп, ili razvoj ll posmatrпi pri\тedпm grапш i пaseljim. Razшne se, postoje slicпe koпsripcje pre i posle ovog popisa iz 1828. godiпe, 111ed11tim опi Sll radeпi па drL1gaciji111 ргiпсша i Ьil s11 1·azlicite ob1lvatпsi, te dolazi do teskoca ili cak пe10g6sti lporedivaпj podataka. lstovremп, fiksraюt podataka za јеd1ш godiп1 11 111etodolosko111 pogled11 predstavlja veliku pred110st, јег паm oшgucje pristн velikoш brojll vreшehski siпhron iпformacj iz razlicitih oЫasti privedпog i dr1stveпog zivota sa veceg dela Ugarske (bez Erdelja i Yojne graпice ), sto је, пе racнnji jozefiп­ ski popis, jedi11stve11 slucaj u feL1dalпom dobu. 8 Zeшaljski пosi па oprezivaпj polju posedпickш poreskiћ postojece faktore rezнlta seЬi socijalпн refomн iшovnskЉ 2 Naшer нrbaijlпe Kraljeviп se uredili od- poreskog opterecenja Ьila da otkrije рrошеп regнlacij, da нtvrdi vlasti је vrешпа Ьi da Madarske i da па os110vt1 predшta koji su podlozni oprezivaпjн, za drzavu. Usled toga, пе шоzе steci kompletaп i privedп odпse (пedostajн podaci о posediшa domacoj radinosti, proizvdnш kategorijama i drustveпim strukн1 maпнfktur, dоЬi­ poreskog siteшa. Poreski karakter Popisa пosi н ogranicenja: postoje podaci sашо о tiш kategorijama odreujнca stanovnistva i koji sн od zпасј jeviшa osnova izvrsi st1sti11ski sprovedп raspoedivпj od110s110 gradoviш. nastale od odпsima јепЉ је i ravпomeijg medt1 zupaпijш, н godiпe poreski popis iz 1828. оdпs нvid pleшstva, t1 о sloi koji пisн oprezvaпi, о strнkui ukнрпiћ obradivћ povrsiпa, о velicп zemljista vап urbaijlпog fonda, о ulagпjiш, deшografski odпsi­ шa, itd.). Те шaпjkvosti do odreп granice nadomesticemo vremenski Ыiskm podacima iz drugiћ izvora, pre svega нz pomoc dela Е. Feпjsa, popisa Lajosa korisceпju Nada iz 1828. godiпe i relvaпt Rezultati Popisa su Sеш н refoшni godiпe). Nedнgo zeшljisп 1845. koji sledi, brojпi iћ н tн godiпe), literaш. Р. koji podatke pнЫikt1j pisci sн kao sredstvo је siri pozпati нsli t1 јаvпн i upotrebн. strнспЉ statistickil1 statisticar Е. Feпjs StatisztikG)a (Statistika Madarske, 1842sumarпe podatke Popisa vezaп za obгadive Kiralji (Кiraly Ра!) i поviе Budapesti Hirad6 svrlш Magyшorsz ne podatke Popisa, dok proucavпje posle staшpnj 3 brzo postali st1 iskorceп u koristio Ьiо је Ьil је posle пјеgа objavio је povrsiпe, (оЬа relativпo debatш, radova. Prvi koji (Fenyes Elek) u delн 43. strнcпe krнg па ilнstracje satvljпн zпaшeit zt1paijskoш svojЉ К. istoricara postao tvrdпji zaiпtersov 11ivot1. U periodtt citirali pojediza пjegov Tagпji (Taganyi Karoly) Az 1828-iki orszagos osszeiras vegleges eredmenyei (Zakljucni rezultati zemaljskog popisa podaci Popisa svih popiiz 1828. godine, 1896). U ovom radt1 sн sitemazovп sпiћ rнbika gradova i zupaпij. U periodн od 1934. do 1936. godine I. Palfi (Palf/Y Попа) пapislje serijt1 vrednil1 radova н kojima su па os11ovt1 konskripcije detaljпo opisane privedп i drнstveп prilike Keckemeta, Sekesfehervara, Vesprшa, Soшbatl1ej i Dera (Gyбr). Ј. ТешЬlј (ТотЬО!уе Janos) izabrao је siri pristup, obradivsi kшe­ tovsko privedaпj ll zнpanij Vas па OSl10Vll Popisa. м. Snajder (Schneider Gy. Вепdа, 135. 2 па rada пivou Statiszlikai adatok а magyar meziiga:::dasag tortenetehez 1767-1867, Budapcst 1973. 3 F,. Ј 0 епусs, Magyarorszagnak s а hozza kapcsoll tarlomcinyoknak mos/ani allapolja statisztikai es geographiai tekintetben. 1-VI, Pest 1836-1840; Е. Feпys, MaJ;yarorszciJ; leiuisa, 1-11, Pest 1847; Е. Fcпyes, Magyarorszag geog1·apl1iai sz6tcira, 1-IV. Pest 1851. 9 Mik/6s) је obradio prilike пogradskih viszonyai 182-Ьап, 1972), prilike Visoпte је az 1828-as u svetlн дszeira rad о zantsvн mnog pokreta poreskih obvezпika (А n6gradi ad6z6 пер а N. Bohonj (Bohony Ncindor) privedп i drustveп Popisa iz 1828. godiпe ( Visonta gazdasaga es tarsadalma tйkrehn, Agratдeni Szemle 1978, 3-4 ). G. Eperjes.\y u slobodnim kraljevskim gradovima Madarske u doba refor- (А szabad kircilyi varosok kezmiivesipara а reformkori Magyadobrim delom bazirao na poisн iz 1828. godine. А. Erdelji rorszag terйln) рrонсаvпј podataka (Erdelyi Aranka) је 1986. objavila rezultate dнgoisпjl1 Popisa vezanih za zнpaniju Bekes н oЬimnj knjizi Bekes megye tarsadalma es gazdasaga 182-Ьап. Prilcпo detaljп prikaz пastk, Botlo (Bott/6 orgaпizcje, popisnih rнbika i kritikt1 је В. Ве/а) н studiji Az 1828. evi orszagos osszeiras izvora prнzio (Popis iz 1828. godine, А torteneti statisztikaforrasai, 1957). Pri obradi popisa i preracunavanja vredпosti na moderni sistem mera, teskocн predstavlja ciпjena da vredпosti pojedinill mera u proslosti пisu bile fiksraпe: one sн se menjale u zavisnosti od mesta i vremпa. U resavпjн ovil1 proЫema zпасјн pomoc pruza kпjiga IStvaп Bogdaп He/yi foldmertekek 182-Ьап (Lokalne merne jedinice 1828. godine, 1973 ). Iste godiпe objavleп је kпjiga D. Bende (Benda Gyula), Statisztikai adatok а magyar mezбgacls tдrenhz 1767-1867 (Statisticki podaci za agrarnu istoriju Madarske), koja podataka sadrzi i primedbe metodoloske prirode vezaп za obradн pored sшnarih popisa. Moramo svakako spomeпuti da su najsveziji rezultati proucavпj Popisa iпtegrsan i u odgovarajuce tomove lstorije Madarske н deset knjiga. 4 Najsiri i najduЬli zahvat nad Popisom izvrsili su У. Backai i Lajos Nad u kпjiz Piackorzetek, piackozpontok es varosok Mщ,тyaroszgn 182-Ьап (Trii!me oЬ/asti, triisni centri i gradovi и Madarskoj 1828. godine, 1984). U ovom radu је ogrmпa baza podataka obradeп t1z koriscenje faktorske aпli­ ze na racunaru, s ciljem da se utvrde ciпo koji su u najvecoj meri uticali па centralпih аsје gradskil1 funkcija. Pri tom st1 odredujucim faktorima s111atrane privedп fuпkcije naselja, а пе demografske ili нрrаvпе. Тrzisna mesta sн posmatrп н tesnoj vezi sa svojom Ыizom i siro111 okliпш. Ро misljeпн анtо1пajblti cinilac koji је нticao па urbanizcjн пaselj Ьila је redovпa i sveпa rоЬпа proizvodnja, koja је vodila racuп о kretaпjн ponude i potrazпje u regio11alni111 i zemaljskim razmerama. Опi pored gradana, profesionalnih trgovaca i zaпtlij, klicama i 11osioci111a privrednog i gradпsko preobraiaja smatrajt1 i proviпcjske, vancelюsk, cesto i neprofsialп trgovce, koji su se pored trgoMagyarorszag tortenete, Akadeiniai periodu od 1242. do 1526. godi11e. 4 10 Kiadб, Budapcst 1983-1989. Jos nije objavljena knjiga о viпe lije, mапје neretko bavili i moderпi preduzimace, Као пastvk prethodп nacinom proizvodnje; zatim vaпcelюsk zaпt­ intelgпcju. kпjige i јеdап od rezнlta sirokog рrонсаvпј Backai Varosok es varosi tarsadalom Magya- Popisa mozemo smatrati kпjigн У. szazad elejen (Gradovi i drustvo gradova и Matlarskoj pocetkom rorszagon аХ/ Х! veka) izdatll 1988. godiпe L1 Budiшpest. Aнtor је рошсн podataka Popisa iz 1828. godiпe осепi i kategorizovao gradove prema пjihovm Љ1kcioalm zпacjkm, opisao 11jil10ve karteiscп crte i proucio karakteristike socijal11ih kategorija ll 11jima. Spomeпнt dve kпjige sн роsеЬп i11teresa11t11e, jer је tl пjima popis treiгaп kao jediпstv istorijski izvor koпret1il podataka pomo6t1 koj ih se mogt1 нtvrdi faktori шbaпizcje. u jugoslveпk istoriografiji slicni podнћvati пisu preduzimaп, stavise, moglo Ьi se reci da је Zemaljski popis iz 1828. g. dosta skromп zastupljeп. Istiпa, н 11ekim radovima vezaпim za privedпн istorjн koriste se podaci iz Popisa, 11esistematic110 i пе ll meri t1 kojoj Ьi se to па оsпvн kvaliteta poali нglavпom dataka moglo ocekivati. Nazalost, rad sireg oЬima koji se cvrsto bazira па ovom poisн (А. Hegedis - М. Mitrovic, Poljop1·i11reda Torontalske iupanije и svetlu popisa iz 1828. g.) jos se нvek пalzi ll r11kopisL1. 5 Ро 11asim sazпjim jediп 11 паs p1Ыikovaп rad ciji је predmet Popis iz 1828. g. пasto је iz pera dr L. Barte (Barta Laszl6) pod пaslovm Horgos 182-Ьап (Horgos 1828. godine). Aнtor јен svojoj studiji objasпi genezu popisa, пacin пjegov sprovdeпja, izпeo је primedbe vezaп za vredпost Popisa kao istorijskog izvora, aпlizro podatke i u pt1Ьlikova podatke роisпЉ tabela Horgosa. skracenom 0Ьi1ш Као vredaп pomocni izvor, Popis sн koristili dr Aпtal Hegedis н knjizi Agrarni odnosi и Torontalskoj iupaniji и Banatu 1779-1848, i Gaspar Ulmer u kпjiz Posed Bajsa, spahije i kmetovi 1751-1849, kao i u radu Vlastelinsko naselje Aleksandrovo. Sumarпe podatke popisa za zupaпije sa teritorije dапsје Yojvdiпe objavili sн dr Katriп Coba11ovi6 i dr Aпtal Hegedis u kпjiz Agrarna i demograf5ka statistika Vojvodine 1767-1867. metodoPrilikom izbora predmeta istrazivanja trebalo је resiti specifпo losko pitanje: нsled veoma velike kolicine iпformacj koje popis sadrzi, Ьilo је 1еорћd0 suziti polje rada: koпcentrisa se па јеdпн oЫast (socijalп odпsi, poljoprivreda, stocarstvo, zaпtsvo i trgoviпa, posedovni odnosi, itd.) vеzапн za celu Backu ili se fokнsirat па јеdап tip naselja obнl1vatjci sve spo111en11te tematske oЫasti. Nastalo је kompromisno resпj izborom varoskih пaselj i pokrivaпj svih temaskЉ oЫasti. Razlog za to је сiпјеа da sн slobdпi kraljevski gradovi i trgovista u to vreme pored poseda plemstva i poseda Ugarske 5 А. Hegcdis, Agrarni odnosi и Torontalskoj iupaniji и Banatu 1779-1848, Novi Sad 1986, 135. 11 kraljevske komore predstavljali najvaznije i najdinamicnije elemente privrednog preobral.aja i da se u njilюvom slucaju шogu ocekivati iпtersan rezultati. tri kraljevska grada: Subotica, Sombor i Novi Sad i Radom su obuhvaceп 13 trgovista: Senta, Весј, Kanjiza, В. Palanka (zapravo Stara, Nova i Nemacka Palanka), Bezdaп, Temriп, Kula, Apatiп, В. Topola, Futog (Stari i Novi), Staпisc, Odl.aci i Вас. DRZAVNE STAТICKE I IZVORI SLUZBE UGARSKE ISTORJКE STAТIKE Razvoj statisticke delatnosti Popisivanje staпovni od straпe drzave Ьilo је motivisano potreborn о ljudskim i rnateijlп resursima radi mogнcпsti plaпi­ pouzdanil1 saznпj raпj vojnЉ i poreskЉ opterecenja kao i нsavrnj upravпog sisterna. Popisi koje је vrsilo dul10v110 i svetoп plemstvo, odnsп 11jil10vi sluZЬeпic, izvodeп sн radi efikasnijeg uЬiraпj feudalпih prilюda. U 110vo111 vekt1 statisticko prikнlja­ пje podataka stalno se sirilo i produЬljiva ttpravo zal1vjuнci dгZavnoj potpori se razvijalo u pogledt1 metodologije i strнcпog kadra kao i н i organizaciji; оп pogledu паstј iпstнcja vеzапЉ za ovt1 delatпos. U ХУ! vektt пајzсi i ceпtri statistike Ьil stt Rim, Firenca, Уепсiја, а tt ХУП i XVIII vektt to st1 пe­ rnacke zemlje. U XVIII veku i tt drнgim zapdпoevrskin zemljшna dolazi do statistike: t1 Prttskoj se od 1719. g. vode tabele о broj110111 prvih t1spel1a drzavпe kretanjн stшюvпia, tl Svedskoj od 1749. godiпe а t1 Daпskoj је prva koпsrip­ 6 cija izvrseпa 1769. godiпe. Оа је statisticka delatnost i111ala. vеоша praktic1ш 111otivacijt1 i ci\jeve vezaп za ttpravne, fiпasjke, privedп, ра i пaciol-ptke iпters ilustrнje i razvoj statisticke slнzbe u Habzbttrskoj rno11arl1iji. U пјо sн popisi staпovi vrseni vec za vre111e vladiпe Leopolda 1 (1658-1705) i Karla Vl ( 1711-17 40), шеdнti zaista sпаz podsticaj нvоdепј t1 redovп i siteшak drzavпe statistike dala је tezпja Marije Terezije i Josifa 11 da svojt1 drzavu svestraniш reformama fetdalпog drнstveпog, drzavпo-pg i t1prav11og sisterna нсiпе koпurentm savremпi evropskim drzavarna. U skloptt tЉ tezпji kraljica Marija Terezijaje razvila veorna ozЬiljaп rad: 1753. пaredilj da parosi satvljн godisпje izvestaje о kreta11jt1 staпovi па teritoriji svojiћ parol1ija kao i da se prikupe podaci о pokraji11a111a carstva; godi11e 1754. пasto је dekret 6 Ј. 12 Kovacsics, А tдreni statisztika/orrrisai, Budapest 1957, 8. о sprovode11ju popisa u 11emackim delovima Carstva, а 1755. godi11e vladarkaje izdala паr·еdЬв za uvode11je statistike kao obavezпg predmeta па uпiverzt LI Nadsombtв (Nagyszombat); dve godi11e kas11ije pak odlucuje о вsta1ovlju poseb11e katedre za statistiku 1а svim u11iverzitetima. Popisi u cilju urbarijalnog urede11ja sprovedeni sв 1767. i 1777. godi11e. U toku gorespomenutil1 aktivnosti cele te delat11osti Ьiо је razvije11i stt statisticki metodi traj11e vred11osti. Кrш opsti popis stanovпi iz 1784-85. godiпe, najbolji popis staпovni XVIII veka u Habzburskom carstvu. Dalji medas Lt razvoju statisticke delatnosti znacila је uredba aвstrijkog саг Fraпje I о vodenju drzavne statistike ( 1829). Posao је privremeno povereп Direktorijumu austrijskog Glavпog racшюvodst ( General-Rechnungs-Directorium). Njihove do 1845. godiпe tajne puЬ\ikacje (Таје/1 zur StatisMonarchie, 1830-1865) izlazile su i posle izdvajп tik der дsterichn Uprav110-statistickog direktorija iz Glavnog racunovodstva 1840. godi11e. Directioп der Adminstraveп Statistik, kako se zvala 11ova вstaпov, izdavala је od rezultate svog rada (Mittheilungen 1850. mesec11i casopis u kojem је puЫikoval iiber Handeln, Gewerbe, und Verkehrsmittel, sowie aus dem Geblete der Statistik iiberhaupt). rukovode11a austrijskim drzavnim S obzirom da stt statisticka istrazvпj iпtersma i da nistt posvetila dovljш1 paz11ju ugarskim oЬ\astim, Lt madarskoj politickoj jav11osti sc pocetkom XIX veka javila ideja о os11iva11ju samostalne sluZЬe. Nje11 zacetak pada u revolt1cinaв 1848. godi11u, kada је pod rukovodstvo111 statisticara i politickog delat11ika Eleka Fe11jesa, uz odlicпe saradnike os11ova11a statisticka slвzba u okviru Mi11istarstva шtras1jil pos\ova. Та ustaпo­ va ugasila se porazom revolucije. Nova akcija u ovo111 smeru poduzeta је 1860. godine, kadaje za\1valjujuci inicijativi Aпtal Ce11gerija ( Csengery Antal) osnovaпa Komisija za statistiku pri Madarskoj akademiji 11auka. U periodu 1861-1864. izdala је sest tomova puЬ\ikacje pod naslovom Statisztikai Kozlemenyek i osam tomova serije Statisztikai es Nemzetgazdasagi Kozlemenyek ( 1865-1871 ). 7 zvaпice i 11ezavisne madarske drzav11e statisticke Do ustaпovlj sluzbe doslo је 1867. godine zalgпjem К. Keletija (Keleti Karoly). Os11ivanjem Budimpeste 1871. g. i radom raz11il1 instituta i istrazivaca oko Statisticke slвzbe ova dva ce11tra, statisticka istrazvпj u Kraljevini Madarskoj doЬila su solid11t1 osпvu i z11acaja11 podstrek.s 7 8 Isto, 36. lsto, 11. 13 Izvori istorijske statistike Kada govorimo о izvorima za istorijskt1 statistiku vеzапн za teritorije carstva, osпvi proЫem пiје u tome da Љ пеmа, ili da il1 је malo, vec u tome da su ро svojim ciljevima, tvorcima, metodoloskim resenjima i 11aCint1 izvrseпja veoma razliciti, medнsobn пekompatiЬl, te da se cesto пе mogн obradivati savremпi statistickim metodama ili uporedivati sa rezнltaiш kasпijh zvanicпh statistickih slнzЬi. Prema vrsti i karteн popisa izvore istorijske statistike шоzе podeliti u tri grupe. U prvu spadjн popisi radeni u periodu od XI do XVll veka, pretzпo poreskog karaktera. Те konskripcije vrsila је drzava, crkva ili zпatU vlastela. Karakteristicni popisi razdoЫj st1 dikalni ili portalni popisi koji prнzaju podatke о kшetovsm stanovпiu od 1530. do 1700. godiпe, kao i ш·hari za pojedina zemlju sн sastavlje11i шbari iz 1767. i pos\e naselja (pocev od XI veka). Za се\н 1836. godiпe. Urbari su posebno vazпi,jer pruzajн podatke gotovo о сеlоkнрпш stanovпiн, а пе samo о seljastvt1. U ovu grt1pt1 spadajt1 i devetinski i desetinski popisi, vredпi zbog detaljnih podataka о seljastvu, пjegovm raslojvпн i poljoprivrednoj proizvodnji. Godiпe 1696. izvrsen је poslednji portalпi popis posle kojeg је s\edeci znatniji drzavni popis izvrseп 1715. (zbog пepoнzdansti ponovljen 1720. g.) u kojem sн prvi put poisaп i zanatlije i trgovci. Drugi period traje od Karla П1 do popisa Josifa П iz 1784-85. godiпe. U tom razdoЫju dolazi do zпatnog prosirenja polja popisivanja: popisi se vise пе ogranicvjн na zemljisne posede kmetova kao н pretlюdпom periodн, vec se interesuju za veci deo imovnil1 predmeta oporezovanil1 lica; sto је za nas jos znacajnije, pored poreskЉ koпsripcja, javljajt1 se popisi plemstva, zanatlija, rнda, crkvenih lica, пarodsti. U оvш razdoЫjн, t1 prvim decenijama, pokrenuto је redovno godisnje belezenje broja, sastava i kretaпj stanovnistva (poznat od straпe crkve, ali za potrebe drzave (vrsi se kao Numerus Animarum) vodeп do pocetka XIX veka). Vredпost оvЉ popisa је velika, јег sadrze ронzdапе podatke о broju celokupnog sta11ov11istva iz perioda kad jos opsti drzavпi popisi Habzшskog пisн Ьil sprovdeпi. Dragocenu grupt1 izvora za istorijsku statistiku Ugarske pre XIX veka predstavljн dela opisп-tackg karaktera koji se javlн vec od ХУЈ veka. Navedimo samo najznacajnije: Lazius Wolf, Des Kdnigreich Ungarn ... (1556), rad Jimosa Hontera iz 1562, Martona Schddela ( 1629) i Martona Zeilera ( 1664), Matyas), zatim puЫikacje Т. Saskija, М. Cakija, vise studija Macasa Bela (Ве! М. Sentivanjija, G. Berzevicija, М. Svartnera, Т. Linka, В. Hicingera, 1. Ј. LЉteп­ sterna, itd. 14 Treci period se prostire od popisa Josifa 11 do uvodenja zvanicпe drzavпe statistike. Konskripcija Josifa П bila је zapravo prvi opsti popis staпovi па tlu Habzsburske monarhije. Geografsko-statisticko-istorijski radovi Е. Feпjsa i slt12:Ьi znacili Lajosa Nada iz prve polovine XIX veka, kao i austrijskih staickЉ sн vec пagovestj za uvodenje drzavпe statistike. Godiпe 1804-1805. izvrseп је popis пeplmickog staпovni posle kojeg је ро odluci drzavпil1 vlasti te medнti zt1paпije оvн odlнku nisн dosleп podatke trebalo godisnje iпovrat, sprovele. Posle popisa 1804/1805. slede zemaljski poreski popis iz 1828. godiпe, popis gradskog stanovnistva iz 1848. i opsti popis staпovi iz 1850/51, оdпs zbog nepouzdanosti ovog, poпvljei popis iz 1857. godiпe. Sem gore пavednil1 moramo spomenнti gradske, trgoviпske, gradevinske, skolske, zdravstveп statistike i popise zaпtlij i trgovaca. PORESKI SISTEM MADARSKE U FEUDALNOM PERIODU XIX veka sistem drzavпil1, crkveпil, S obziro111 daje i tokom prve polviпe 1esпil i vlasteiпk davпj osetп uticao па zivotп staпdr пajvecg dela staпovi U gaгske i da је паs osпvi izvor popis poreskog karaktera, smatramo da Ьismo se trebali upozпati sa poreskim sistemom tog doba. Spomeпuti sistem odrazavao је odlike tadasnjih pravпil i posedvпil od110sa i kao takav umnogome se razlikovao od daпsnjeg. Globalno gledaiю, porezi se mogн podeliti па: poreze koje su placani kralju odnsп drzavi, опе koje st1 prikupljale mш1icpje (zнрапiје i gradovi) i opstine, porezi koji su davпi crkvi, ali ne па osnovt1 feudalпog prava, i па krajн porezi placпi vlasteli (kralj, crkva, pojediп vlasteiп). D1·iavni po1·ezi U srednjem veku kralj је razrezivao poreze koji sн Ьil u vezi sa пjegovim posedima, ра su i feudalna dava11ja sa kraljevskih poseda treiaп kao drzavni porezi. То је Ьiо slнcaj sa dimnicom (fiistpenz), etпickm porezima (martuiп kod Slovena, obaveza респја volova kod Sekelja i Kumana), kao i povremпi "poklпi i obaveza davпj koпa. Yremenom sн se drzavпi i feнdalпi porezi diferпcal; tim procesш javila se i tzv. col/ecta, пerdova porez koji је kralj razrezao za vојпе pokrete i svecaп dogadaje u kraljevskom domu. Posle odreпil daljill prelazпih oЫika, za vreme kralja Karla Roberta javlja se prvi redovaп direktaп zemaljski porez. Uvedп је 1342. godiпe radi kompeпzacij guЬitak nastalil1 usled sve cesceg kvareпj поvса i pozпat је pod imenom doblt komore (lucrum camarae) ili porez па kapije (kapuad6). Placala su ga seljacka 15 gazdiпstv sa odreпm materijlпo sпagom, figurativno: sve porte koje su da је kroz пјu mogla proci kocija natovaraspolagale sa kapijom takve velicп reпa zitom ili senom. Razume se, porez st1 placale i gazde koje пisu imale kapije па svojim posedima. Za kraljaje Ьiо veo111a pogdaп,jer za razliku od povremene поvсае pomoci za vodeпj vojпih akcija (subsidium), kojt1 su uveli njegovi пasledic, za пjegov prikuljaпe Ьilaпје potrebпa saglпot Drzavпog sabo1593. subsidij i lucrum camarae stopljeni su t1 јеdап porez. Madarski ra. Godiпe drzavпi sabor је 1715. godiпe нstaпovi stajcн vojskн i za пјео izdravпje umesto povremпg sнbidja t1veo је stalп porez contrihutio militaris. 9 Popis iz 1828. godiпe sproveden је upravo sa ciljem regt1lisanja pitaпj vezanih za razrezivaпj i рlаспје ove vrste poreza. Placanje drzavnog poreza i t1 novш vekt1 Ьilo је vezaпo za pojam porte, medutiш пjegov sadrzaj se tokom vrешпа menjao. PrvoЬitп је ozпacv seljackt1 kucu sa portom, zakonш iz 1609. g. pod portom stt se podrazuшevl 4 seljacka ili 12 zelirskili gazdiпstv, а 1647. g. опа је ozпacvl seljake koji st1 koristili 4-6 volova. Vremпo porta је postala iшagпrn тега koja је oznacavala шaterijlnu moc poreskili obveznika. 10 Na Backo-bodrosku zupa11ijt1 је Ьilo razeпo 290 paltiп1 porti (Ьlizt1 205.000 ft), па Toro11talskt1 i 11 Tamiskt1 ро 254, па Sremsku 81. Mozda пiје suvisno primetiti da је broj porti razeп па пeku oЫast ili пaselj ukazivao па пjenu materijlп1 sпagt1. Кljt1c za dalje razeivпj kontriЬ1cje ро opstiпaш Ьile su dike (rovas). Zupaпije su odredivale broj dika па svojiш teritorija111a, kao i kvaпtie posedovaпe i1ovпe koja ciп jedпu dikt1. Na pri111er, t1 Backo-bodroskoj zupaпij i oko 181 О. g. u јеdш1 diku ract111alo se 3 lica, 6 volova za vuct1, 20 jнtar оrапiсе povrsiпe, 6 jutara viпograd, 30 jt1tara livade, 6 kuca ili 1 kotao za респј rakije. Revai Nagy Lexikona, 1, Budapest 1911, 95. 10 Od strane Drzavnog sabora izglasana suma godisnjcg poreza dcljenajc brojem svih porti н zcmlj i te se dobijala vrednostjedne portc, na osnvн ccga su zupanije i slobodni kraljcvski gradovi placali porez srazmcrno broju porti pripisanili svakom od njih. U pocctku Dr:Zavni sabor је porez predlagau zajednu godinu, а ро XIX zk. cl. iz 1791. godinc па razdoЫjc izmedu dva zascdпj sabora. LJ pcriodima kada Sabor nije zascdao, godisпje razrezivanje poreza vrsilaje paltiпsk komisija (zbog ~cga su i poreskc jcdinice zvanc palalinalnim portama), а kasnijc Ugarsko kraljevsko namesnistvo. Godine 1715. i 1825. izvrsen јс pokusaj preraspodelc broja porti, ali је zbog laz11il1 izjava о materijalnoj snazi pojedinili oЫasti i gratiova, sprovdeпj te akcije Ьilo vcoma otczaп. tc sc stalo sa akcijom, ра је 1830. i 1836. godine od palatina trazeno da sc raspodela izvrsi na stari111 osпvam. Krajem XVII veka (1696. godinc) u Madarskoj i lrvatsk~j је Ьilo 8.000 porti, dok sc па isto111 prostoru u periodu 1791-1848. opcrisalo sa 6.342.125 porti. Sabor od 1825-27.godinc ponudio јс porez и visini od 4.395.244 ft i 75.000 ft (konvencionalne valt1te) pomoci za smestaj vojske (lшd­ jogadasi segely), sto је ostalo na snazi do 1849. godiпe. 11 К. Cobanovic, А. Hegedis, Demograjska i agrarna statistika /lojvodine 1767-1867. Novi Sad 1991, 18. 9 16 vodeпic Vredпost racuпtje jalп шос zпikje staпovi, н 3 dike, а suvace t1 dve. 12 Оа sprovdeпi sн detaljпi tzv. Ьi dikalп se odredila шateri­ popisi. Poreski obve- placao porez н zavisnosti od broja dika razeпil1аjgov U koпtгiЬucj1 је нlazio pet vrsta davпj: - glavriп, kojt1 su placali poreski obvezпic tl visп od јеdп - zemljisni p01·ez koji se sastojao od poreza па oranice (visпa vaп seioпal па os10vн velicп i kvaliteta posedvaпg zeшljista, teг. foriпte (ft). odrediје poreza za koriscenje stoke), poreza па vaп­ bez obzira па klasifcjн је ргеша broju posedvaп opstinskih pa.\:njaka (рlасп zemlje (рlаспо је 40 krajcara (kr) ро jнtru zeшljista), p01·ez па baste i viпograde ( 1О krajcara ро јнtr). 13 KLASA CELA SESIJA 10 ft 52 kr POLA SESIJE 5 ft 25 kr 6 ft 24 kr 3 ft 48 kr kг 2 ft 45 CETRVТINA 2 ft 43 kr 1 ft 42 kr · 46 kr OSMINA 2 ft 31 kr 1 ft 25 k1· 46 kr Tabela br. 1 Visina p01-eza prema kategoriji i velicini oranica - Porez па zgrade Ьiо је razeivп па kнсе 4 1 skoj sesiji i па шliпove. - Trgovacki porez placali st1 trgovci tt zavisпot padali .15 porez placale sн zaпtlije, а пjegova - Zaпtlijsk 1еtа шesta tt koje111 је zaпtlij ziveo, kao i od vгste Zнрапiј i opstiпe пisн placale celokнp1t пog poreza н поvсн. Мапјi deo odнzival sн н liraпe za vojпike i kопје, kao i LI obezdivaпjн пist1 koje pripadale kшetov­ od klase kojoj st1 privisпa zavisilaje od ргоkoji111 se bavio. 16 zaпt sшnн па паtшli1 soli, ogгeva, пjil1 azreпog dava11ji111a osvetljпa, н vojvidt1 tzv. 12 А. 1-legedis, Agmmi odnosi 11 Torontalskoj iupan!ji 11 Banat11 1779-1848, Novi Satl 1986. 57. da је в kontriЬвcjн 1-acunat i rorez па \•ш1seionalпc zcшlj. 1edвti te zeшljc u Popisв пisв obвl1vacen. јег је cilj l1io da sc вtvrde trajni 111aterijalni potcпijal LI rвkшna roreskil1 obvcznika. а rасвпlо sc da vaпsciole ze111lje пisв dгzапс в koпtiвeL1. Sa nase straпc пс 111ozc1110 rrczaliti sto ti podaci пisн iskaza11i. Оа јсsн. 111ogli Ьisшо sazпti odпs sesionalne i vaпsciole ze111lje i steci z11atno rcalnijв slikt1 о i111ovno111 stапјв scljastva. 1·1 Velicпa porcza Ьilajc осlгеdпа pre111a kvalitett1 zgradc ll 4 klase: prvu klasв cinilc su kвс cija јс vrcdпost rrc111asivala \.О Љri1t (4 lt porcza). drвg klasв kвс u vrcclnosti rreko 100 Л. ( 1 ft roreza), trecu kш:е gmllc11c od dr\'Cta ili cerpica в vrelпosti ispod 1О tt (15 krujcara golisпjc:! poreza) i ze111u11icc ( 1О kr porcza). 15 Yeletrgovci. trgovci fiпш tkaniпr (1 klasa) placali st1 15 tt godisпjc poreza, trgovci gruЫjiш vrstaш tka11i11a. trgovci koji idв роvasriш (11 klasa) 1О tt. trgovci vasarasi (111 klasa) isto sв placali 10 Н, i па krцјв torbari. koji SLI rosecivali sашо ncdcljne vasare, placali su 2 Љri1tc godisпjc porcza. 16 А. Hegedis. Nav. delo, 57-59. 13 Ргi1есвј0 17 obracuпim primljeп krevetnine. Medutim, vojska u svojim пiје је roba i L1slL1ga пastjo racuпl ро guЬitak d1evпoj сепi, ро vec davпj osetп vredпost пizш се1а, otllda deperditom. Bez obzira па ciпjeu da је tt1 razliku seljacima, опi su ipak Ьil па guЬitk, јег im је пadok­ da stizala iz sredstava prikuplje11il1 zt1panijskim porezom (domestica) koji st1 opet опi placali. Ovakav sistem razeivпj i рlаспј drzavпog poreza postojao је do revolt1cije 1848. godiпe posle cijeg sloma је tl Ugarskoj zavedп austrijski gradaпski poreski sistem. Оп је bez obzira па zпacjne izmeп LI periodt1 1875-1880. zupaпij zvaп пadokivl i poreske reforme 1909. 1918. godiпe, t1 svojim osпvam opstao do sloma Monarl1ije 17 godiпe. Mesni doprinosi Drugв рlаспе staпovi gruptl poreskil1 obaveza i opstiпam. mtшicpja сiпе опе obaveze koje Sl\ iиpanjsk porez (contrihutio domestica) uplacivп је u zt1paпijsk (cassa domestica). Prikupljeпa materijlп sredstva omogt1civala st1 da izdvajajt1 пasip поvас za potrebe opsteg па i puteva admiпstrvo оsЫје, saborske poslaпike, zпасј (izgгadпj kastl zt1paijш i popravka teritoriji zt1pa11ije) i i11stitucija opsteg zпасј, isplact1jt1 depгit1, izdrzavaju zatvoreпik, 1 itd. 8 пюstova, da placajt1 svoje da l1011orist1 Opstinski porez. U opstiпamje prikвljaп opstinski prirez (expensa communia) za potrebe podmirivanja plate seoskog kпeza, zakletпi, belzпika, рапdш, Cl\Vara polja, Ukupaп вcitelja itd. izпos dosad navedпtri vrste poreza LI slucajt1 gazde kojije raspolagao sa kompletп sesijom prvoklasпe zemlje, izпosje 20-30 foriпt. Gazde koje st1 imale deo sesije ili zemljiste loseg kvaliteta, placale st1 srazшeпo maпji izпos poreza. Od poreske refoпn 1822. godiпe, u 111etal110111 11ovct1 (pecunia convenlionalis) 18 Ва1. пе primala porez samo пovcu (pecunia Magyar Tд1·tenlmi f·"oga/omtdl-, !. 13udapcst 1989, 13-14; А. Hcgedis, Nav. ,/ео; 1. l·'es::p1·em varos ad6z6 nepessege az 182&. evben, u: Magyar Statisztikai Szemle, br. 5. IЗu­ dapest 1936, 367. 18 Pravo zt1panija na ubiranje porcza potice od dckreta Matijc Korvina iz 1486. godi11e. Prvobitno se odnosio sашо na porcz radi obezbcdc11ja plate saborkiш poslanicш, ali tokш XVI veka 1а osnovt1 ovog iznшka zupa11ije st1 stcklc opste pravo ubiranja porcza. Ovc poreze шorali st1 placati kako pleшic tako i ostalo stanovnist\·o. Od 1723. posednicko pleшstv·o је Ьilo oslobodc110. ali јс arшlno i kurijalno plc111stvo i daljc placalo porcz. Zupanijska kasa јс se111 ovog nшeta od 1543. i111ala prilюdc i od voj11e kontribucije (na svakt1 Љrintu 5 de11ara), а шl 1596. i globc VQj11ickog karaktcra trebalo јс uplacivati tl spo1ш:tu kast1. Od srcdi11e XVI vcka prikt1ljaeш 110vca Ьiо јс zaduzc11 podzвan. koji је odlucivao i о raspodeli raspolozivil1 srcdsta\•a. 17 PalfТy. Р. а drzava је i tl раiп10 valutalis, Wiener Wahnmg). 19 U Popistt iz 1828. godine sve 11ovcane vrednosti konvecialпm iskazane stt tt forintama. Porezi placani katolickoj crkvi gп1pt U trectt пе па оsпvн poreza spadali fetdalпog prava. ili \atiпsk Destiпa Desetina. sн porezi koje је decima, Ьiо је t1Ьiral katolicka crkva, ali zapravo porez sa najdt1zo111 tradicijo111, s obziro111 da ga је нvео jos kralj Stefan l Sveti. U pri11cipt1, prikttpljao јн је Ьisktp, а sredstva је trebalo potrositi па potrebe epar\1ije (egyhazmegye). UЬiran је od proizvoda sa ze111ljista, od i odredenih vrsta prihoda. Od 1300-ih godiпa i XVII vekн poпekil saktpljп па godiпe 11a1"11c 1848. zanatskil1 proizvoda pretzпo tt novcti. 20 је delovima Ugarske koji sн Ьil pod destiпн је prikнlja Madarska kraljevska komora pod nameta (decima regia) i trosila па fiпasrje madarske vојпе U ХУЈ zivotпja, l1abzшskom vlas6t1 imcпo kraljevskog graпice. Revolt1cio- katolicka crkva se odrekla ovog veoma z11acaj11og izvoгa pr·ilюda. Lukno (pa1·ber, clgyhe1-, lectica) је t1 pocetkн oznacavalo dobrovolj11a seljacka davпj za izdravпje zнpпika tr rimokatolickoj cгkvi, ali је vreme110111 postao crkve11i porez koji st1 па os110vt1 dogovora sa plcbaпosem placali Ьгаспi parovi t1 поvсн ili паtшi. Godiпe 1866. је proglaseп javnin1 porezom. ~'!tola se placala za izvesп usluge od stra11e crkve - ронt vепсај, krsteпja, salirпe. 21 1812. godine slav11e crkveп ро Slicпo bracпim opstiпc katolickim vernicima i pravoslav11i sн placali Ьir od parovima. U vezi sa visпom dim11ice i koпa, pravostt svake pete godiпe sklapale нgovr sa vladikom. 22 Feudalne obaveze goresp1шti\ Sem vlasti fcudalпih Ьilo odtюsa је zloнptreba obaveza110 i njilюvog па stavljп vrsta poreza staпovi роdгеп feнdalпoj sirok spektar fet1da\11i\1 dava11ja. U ciljt1 pod пadzor drzave kao i radi ogranicvпj vlastele, kraljica Marija Terezija Madarskt1 (Slavoпij је doЬila шЬаг Kraljeviпt1 је шеdпја 1767. proklamovala шЬаг za 1756, Hrvatska i Banat 1780. l'J Л. Hegedis. Nav. delu. 65-63; L. Вагt. Horgos 182-Ьап. ll: Ozenel, 7-8. 1987, 365. U prcdmohackom пшloЬj t1Ьiп јс od L1zcg kп1ga dobaпt пеgо па zapatit1, i pojam malc i Yelikc destiпc пiјс Ьiо t1 t1potrebl. lJ pocetkll Sll је placalc SYC dп1stYc kategorije, tla Ьi ucl ХУ Ycka Ьiо паugraice kmctoYc. Zcliri stt L1mesto destiпc placali lнiscaпk 10Уас (pecunia c/1гi­ stianilalis) ll Yisп ud 2 do 12 dcпar. 21 Magyar Tдrtenlmi }"ogalomtci1·. Blldapcst 1989, 11, 94, 156. 202-203. 22 А. Hegedis. A,r;rami щЈпоsi и Potiskom distriktu 1751-1848, ZMSl. br. 45. Novi Sad 1992. 20 49. 19 је godine). Terezijanski urbar sastav i velicпa ukinuo vezanost kmetova za zemljll; odreden kmetovske sesije, pri cemu se rukovodilo priпcom је da k111et treba da posedt1je parcelt1 dovljпe velicп za obezdivaпj svoje egzistпcj, kao i s/1vatanjem daje пuzan prelaz па siteш tropljпg plodoreda t1 obradivпjt1 zemlje. Velicina sesije zavisila је od geografski\1 prilika i kva\iteta zemljista i raspotш kretala se u velicпa od 16 do 40 jltaг, oraпice је је а trece klase 32, а опај koji је јеd10ш imao osшinm mапје је sesije spadao smatrп sa kllcom i oklcпiш је (odreпa zeliroш. jed110g jlltra, od10sп pasпjci urbaijlnoш llrbarijalnog foпdu, a\odijll, pozпat а sa sa spoljпi\1 odredio i kшetovs zeшljista ll јеdп Ьit foriпte. seljak imao pravo Ьi seljak i\1 је Zeшljista Љ otklpjeпa koristio koja sll zaostala пiје sшео prikljuciti svom tосепј Ьiо па platiti 24 ft i 31 kr. 24 Sрошепi Ьil па obavezпi i odreп па od пajvise Milшja srаzшепю za јеd1ш dап 104 do Sv. vezaпi\1 па rucпe 12 је ali lzracшto kошр\еt1Н mostova, pllteva, п1се vlasteiп, Doгda. је sesijll trebalo krajll, da Sll kmetovi sеш (gradпj i1i dап v lastciпk1 rabota kuluk za opste potrebe: za drzavll (opskrba i prevoz - e!Ofogat, Vorspann), zupaniju priпo­ ovaca, peradi, glava- godisпje 18, а ze\ir besklcпi deo roda pripadao је pica od Sv. za otkllp svi\1 obaveza i llSlllga dcvetiпa пckoli propisao obavezп vlaste\i1ш: od cele sesije davali st1 поvсеш), Urbar је па шапје koji Sll ima\i mog\a visп rabote, zelir је 52 vlcпe rabote. U viпordm krajeviш da vlasteiп obaveze prema (опi devtiпaj riпa а пје1i Sll kao remenenc(jalna. Urbar је шапје, lredivaпj, porta sшat1-i 11ist1 os110vu zakllpa, 11aziva11i Sll industr(jskom zemijom. izvrseпja је dva pozш1ska viпograd i delom. Delovi atara koji nisll pripadali pos\e i u kategoriju kmetova, U sastav sesije lllazila lt oЬitnl merova), oranicom i livadom, dok па Z:lpaпij odreпa па 32-36 jlltara (t1 slllcajll prvoklasпg zeшljista 36) i 22 jutara livade bez obzira na nјеп kvalitet. 23 Se\jak koji Ьаrеш raspolagao Backo-bdюsj bez baste. U пasip јаvпЉ vojпika zgrada itd.) ili svojll opstinu. Treba primetiti da Sll i drzavпi se\jastvo sпoil, te је Josit· [( sistema па vrlюi пашеrvо Ьil bazi opste poreske obavezc i sveпi sprovesti oslbdeпja odlL1cnog otpora plemstva tll svojll zamisao пiје koreпitl veliki\1 tereta koje је izше1 poreskog kmetova, medlltim llsled llspeo ostvariti. 1. Лcsady, Л magyar jobbagysag tiMenete, Budapcst 1908. 381. Korisceп јс jutro od 1.200 kl1, odnos110 0,43152 l1cktara. U sucdпiш zupanijш - Torпtalskj. Taшiskoj, Sгc1skoj - vcliпa k111ctovske sesijc bila је skro111nija. lzпosia јс 24 jнtra oraпice i 6 jutara livada, s ti111e da sc t1 Toroпtalskj i Taшiskoj to111e dodavalo 3 jutra pas11jaka (К. Cobanovic. А. Hcgetlis. Nav. delo. 25). 24 !. Acs11dy. Nav. (/ео. 383. 23 20 Poreske obaveze slobodnih kraljevskih gradova Gradovi su svo111 gospdarн, kraljt1, p\acali севz (census regius) za korisceвje ze111ljista, s vremena na vreme пюrali su mu davati poklпe i Ьil su obavezпi па vојш1 kontriЬucj. Od crkve su oblcno otkнpljiva pravo па нblranje desetine. Gradпi su snosili troskove gradske нprave placa11je111 doшestik. Poreska opterecenjaje razrezivao gradski шagistr па os10vн iшovпg stanja stanovnika. Gradovi stt Ьil obavezпi da sa odreпiш kontiпgem нcestvj t1 kraljevoj vojsci i da za пjegov potrebe prevoze orнzje, Gradovi su i111ali pravo du нblru staпovвi пiје otkttpilo, prilюde 1шiсјн i tekstil. deseti11t1 od roda па zemljistima koje od zakнp malЉ kraljevskih regalija, takse za korisceпj gradskih pasпjk, zati111 da парlснј taksн prilikom primaпj 11ovil1 lica н red gradп, za prijem doseljпika, promet пekrtia, boravak komedijaп­ ta. Se111 ovil1, slobdпi kraljevski gradovi sн 111ogli i111ati prilюde i od пјiша еvпtнаlо podrede11 il1 sela. OKOLNOSTJ NASTANKA POPJSA Predistorija koпsripcje sije Ugarskog sabora, grшn stvoreп seze do 1791. godine, kada su saborske ko111 iLXVl1 zakonski111 claпom, ttvrstile LI svoj pгo­ orgaпizvnje popisa i111ovi11e i lica podloz11ill oprezivaпjн - s ciljem poreskog sistema. Odgovarjнci tiш inteпcja1, Sabor iz 1802. godiпe izradio је predlog poisпg for111ulara i razradio priпce i instrukcije (lnstп1cio ... ) prema koji111a је popis trebalo da bt1de izvrseп. Medt1iш, kritcпa politicka sitшcja za vreme Napoleпvih ratova i ekoпmsa kriza koja је za 1јо usledila, prolongirale su пјео izvrseпj za bolja vremпa. Tek је Sabor od 1825. do 1827. godine ропv pokrentю idejt1 о popist1 i oziveo pripreme za reogaпizcj пjegov izvodeпj. 2 5 U to vreme sa sprovdeпjm popisa Ьil sн saglпi becki vladjнci krt1govi роЬнdа. Vladar је od rezнlta popii madarski stalezi, ali iz razlicitil1 politckЉ sa ocekivao poveca11je drzavпil1 prilюda, sa gotovo пeskrivom zeljo111 da Lt bt1dt1611osti t1ki11e plemicku privilegijt1 oslobodenosti od рlаспј poreza. S drt1ge straпe, pгivlegoaп redovi osecali stt se ugrozeп zbog smапје platcz11il1 spobпti svojiћ kmetova, pritskvaпl sve tezim drzavвim fiпa1sjk zallvatanjima ра su od popisa ocekivali нvоdепј veceg reda i ograпicvje iskoriscavпj seljaka od straпe drzave. Tradicio11al110, pri tome stt eпrgico odbacivali mogt1611ost primaпj dela tereta па svoja pleca. 25 В. Botlб, 1/z 1828. evi orszagos osszeinis, ll: А to1·teneti statisztikaforrasai, Blldapest 1957, 242. 21 S obzirom da su i drzava i p\emstvo svojt1 egzistпcju dobrim delom zasпivl па radu seljastva, ali da sн se пjilюv iпters t1 ovoj tacki i sнkoЫjavli, diskusije i prepiske izmedu Beckog dvora i madarskog plemstva н vezi sa popisom i "Instrukcijama'' veza11i111 za пјн trajale sн dvc godiпc, sve dok pleшstvн пiје garпtov da пi па kakav пасi пес Ьit obнl1vace0 popisom. Tek tada је Sabor izglasao VII zakoпsi с\ап, koji se odпsi па orgaпizcjн i izvodeпj popisa, i uz mапје iz1eп нsvoji Iпstrнkcije. Rezнlta popisa tгеЬа\о је saopstiti па sledece111 zasedпjн parlmeпt рlапiго1 za 1830. godiш1. KARAKTERISTIKE POPISA U teritorija\110111 pogledt1 popis је obнl1vat gotovo celt1 Ugarskн (osi111 Erdelja i Vојпе graпice), zпaci se111 Kraljeviп Madarske i Hrvatskt1, S/a\ 011ijt1, Pri111orje i Rijekt1 sa okoli110111. Od deset miloпa staпovik koji Sll ziveli па spo1eпнtim teritorijama poisaп је 2.874.839 poreskil1 obvezпika izmedt1 18 i 60 godiпa starosti. 26 Kod pos1atrпil пase\j ovaj odпs se kretao t1 kraj11ji111 vredпostima od 21 % t1 slнcajt1 Odzaka, i 61 % t1 Sо1Ьп. U sft1cajt1 istrazvп/1 s\оЬdпЉ kraljevski/1 gradova odпs broja poreski\1 obvezпika ргеmа нkt1pпom staпovi1 Ьiо је visi (45%) od proseka trgovista (34%) i sela (32%), dok t1 sve tri kategorije паsе\ј belezi1110 vece proceпt od ргоsеспg ze111aljskog, koji је 1 izпos 28%.27 Prema odredba111a zakoп, drzavпi ll izvodeпjt1 koпsripcje нcestvoali sн s/edeci orgaпi: 1. Palatin (palatinus)- оп је Ьiо vrlюпi kordiпatг velikog posla. Svoju fuпkcij је vrsio ргеkо Palatinske kancelarije, t1 Kra\jeviп Madarskoj перо­ sгеdпо, tl Hrvatskoj preko Ьап, на Rijeci pt1te111 gнverпa grada. 2. Zemaljska komisija (Deputatio Regnico/aris) - formiaп је Vll zakoп­ skim c\anom iz 1827. godiпe sa zadatko111 da prt1zi ро1с palti1ш н priпc­ je\nim pitanji111a i savetнj palatina, jediпc t1pravпo-dmisгe i poisпe komisije u vezi sa iskrslim koпretim pita11ji111a. Delila se t1 vise potkшisja (Sub-deputatio). Опе sн пertko davale 11aredbt1 za temeljitije izvrseпj koпsrip­ cije, sto је u 11eki111 slucajevi111a zпaci\o ропv vrseпj poisvaпj. 3. Upravno-administrativne jedinice (jurisdictio) - zнрапiје, gradovi i srezovi trebalo је da sprovedu popis pt1tem poisпl1 poverпika. 4. Popisni poverenici. Bi/o је odreп da popis распе istovrc111eno tl svim delovima zemlje 14. apri\a 1828. godine i da traje bez prekida do zavrsetka ро26 К. Taganyi, !lz 1828-iki orszagos дszeirc Szemle, Budapest 1896. 21 .О 27 22 Na osnovu podataka ropisa. vegleges eredmr!nyei, tt: Ма&туr Cazllasagtii1·tr!ne1i sla. 28 Posle rasputпj Sabora poslaпic tiv11e jediпc ро cetiri poisпa па ciji111 sн sн se vratili tl svoje t1pravпo-dis­ skt1piaш referisali о zakljнciш SаЬог i izabrali poverпika. Od te cetvorice dvojica sн ostala н svojoj шuпicpj (conscriptor intraneus), а drt1ga dvojica st1 па os110vt1 нvida t1 liспнjюvt1 dokt1- 111e11taciju, od straпe paltiп odreпa za vrseпj ji (conscriptor extraneus). U svako111 ovakш fнпkcij popisa н пеkој tапdеш drt1goj ш1icp­ osoba је јеdпа Ьila tt zaшeпik, koji је zaшeпjivo prvog poverпika tt slt1cajeviш bolesti ili postjaп iпtersa u vezi sa odreпш poisvaпш iшоvп. Pri izboп1 poverпika vodilo se racшi о tоше da lice bt1de besprkoпil1 шoralпi1 kvaliteta, 29 spret110, da govo1·i Yise jezika i daje ро шogнcпsti zeшljopsdпik. Veroyatп zbog velicп zнраtЩе i vel ikog broja staюYпik broj povereпika н Backoj је odstt1pio od 1iayedп sеш - poisvaпje пaselj koja st1 potpadala pod jшisdkcн Ztlpaпije vrsila Sl\ sest lica: роiшепс to Sl\ pleшic Carolus Hertelendy, Stephanus Mlinarich i Josephus Gaaly iz zt1paпije Zala, а шtrasпji popisivaci stt Ьil Camlus Koroskenyi, Јоапеs Kardos i Antonius Vojnits. Takode sest licaje Yodilo poslove oko koпsгipcje н So111bort1 sн to Ьil David Konyovits (doшaci grada OsUeka. lJ јег је sпiшak па slнcajt1 Novog Sada l111t1 па tош шеstн шikrof St1botici је пecitak. Carolus G1·egus. 30 Popisпш Yali portпika gradoya iпюvt1 нz опе claпove (notшius), bolje i sredпjtoci/1 beskt1c11ika. SYi н шagistr odgvarjнc sнdija Ьil (јиdех) sн нpozпati forшi. (јиdех iше i Thomas Styes iz ttspeo нtvгdi, poverпika tt doшaceg Ьiо је пovsadki ztpaпijш Lt поЫ!iит) koji st1 se razшлeli trebalo popisati. lJ sastav оdпs seoski kпez, predstavпic sirotnas11il1 kшetoYa, sa priпcшa izvodeпja kшetova, опi gradн poverпik, sгeza kraljevska gгad: пisаш а sроше1t i lica koje је пotar· poveгпika tош tгi poyerпik) ostecп, t1 (jurassm·) i solgaЬirv pozпavli zakletvн poverпik koшisja, okп1ziшa шеsпi Spoljasпi iшепа tl koшisje sепаtог st1 dodakoji је poisvaп, t1 Lt popis i пајЬоlе ttlazio је jos kao i predstavпic zelira, i zeli!Ћ popisa i polozili sн 31 R. Rott\6. i'iav. clelo, 246: L. !3агl. Nav. delo. 354-356. Barta. /l/av. delo, 354. 30 Na osnvн Popisa. MikroПlшv Ar\1iva Vojvodine рш! hrojeviшa N 60, 62. 64, 82. 83, 85, 86. 88, 89, 90. 31 Popisпe koшisje st1 zavisi\e пeposrcdn od palatina. U slнсај tla se ott paltiп izaslп i \okalni povercпi пisu t1spcli sloziti tl vezi sa пеkiш ргоЬ\еш. шorali SLI svojc argшnetov priшet!Ь dostaviti paltinн. Zavrseп popise preglettalaje i raspviljнdkc (tj. нpravпi orgaп zupaпije. grada ili privlegoaп okruga), zati111 јс prilozila svoje priшedh i sve to ttostavila palatinu. Оп јс popis i izvestaj p1·etiavao па st1pervizjн Zc111aljskoj koшisj koja је tleajпiш isptvaпjeш zadнi\ пеkн od potkшisja. Potkшisja јс sastavila dcta\jп izvestaj koji је sluzbeniш puteш. оЬгаtпi1 od gоге нpoznatg, slao izvcstaj doticпj jшisdkc, а ovaje posle predlozcпi\1 korckcija kопасн verzijн slala palatinu па odbravпje. Ucesce ovako velikog broja iпstac trcbalo је da dopriпes пepristao i tacпosi podataka. lR 2 9 ]" 23 jediпstvn Oporezovane kategorije stanovnika U ciljt1 sto vece efikasпot i tac110sti popisa za celt1 ze111ljt1 izradeп sL1 poisп listovi sa detaljniш upL1tstvi111a ("Sшerпic i "lпst1kcije). Zapravo, "lпstrukcije su vec bile razdeп па Saboru od 1802. godiпe te је paltiп пaredio da se па os10vн пјЉ izvrsi probпi popis. Nakoп obavljeпg testiraпj ucesпi popisa su dostavili svoje priшedb Zeшaljsko koшisj, kojaje па оsпvн пjih izradila tzv. ,,lnviatio ...", оdпs sшerпic koje sн za svakн tackн "Uputstva" davale potrebпa оЬјаsпе. Popis је radeп па оsпvн priпca sadrzпЉ u spoшeпuta dva dоkншепtа, stoga је za ispravпo tшnасепј rezнlta popisa potrebп нpozпati пjegovc оsпvе priпce kao i kategorije staпovi koje је popis obнl1vat i опе па koje se пiјс odпsi. Lica obuhvacena popisom: pleшic koji sн ziveli па шbarijlп ze111ljisti111a, ali ll popis пisu L1pisvaп пjilюva iшепа, vec samo velicina poseda i kraljevski111 gradovima koji sн doЬil to па kraju popisa; plemici ll slobdпi1 gradпsko pravo i bavili se пеkiш zantoш ili trgoviпш kao protesijш ili Sll Ьil clanovi trgovackil1 i zaпtlijskћ сећоvа, ali sa1110 н ti111 шestia i slнcajeviш kada su kao gradпi н trenнk popisa placali porez, ll trgovisшa i seliшa пisн popisivani; pravoslпi svetпic koji пisн stvarпo vrsili svojL1 ftпkciju; gradпi, s time da su опi рогеz placali koletivп, а пе iпdvualo; svetпic koji sн se пalzi vап svog sedista, ili Sll н vгem popisa placali porez; proizvodaci barllta lonci za proizvdпju i dvorista nisu oprezivaп; zvonarci, crkvei salitre, пjilюv пjaci, sakristijci, claпovi crkveпЉ muzickћ i pevackill druziпa; zeпsko pleшstvo (agilis) - u ovu kategoriju st1 t1vrste11a lica koja Sll sa1110 ро zeпskoj liniji pгi­ padala plemstvн; kmetovi; zeliri; zeliri bez kuce; trgovci; zaпtlije; proizvodaci dнvan; svi koji sн za svoj rad doЬijal dпеvн пајmiu; raЬiп, нcitelj, uceпi i obrezivaci; zakнpci vlasteiпk1 шliпova i krcшi; seljaci koji su podigli kнcu па kurijal10ш ze111ljistt1 о svoш tгoskн. Staresiпj н to111 slнcajL1 svгtaп LI zelire, ali u Pri111edbama (Observationes) su пapome1tli da se radi о kL1ci zeliгa па kшijalno zeшljistн. KategorUe stanomika oslobodene р/аспј pm·eza: pleшstvo; evaпglist­ cki, refoшatski, katolicki i pravoslпi svetпic sa оsЬаш sa koji111a zivc н isto111 domaciпstvн; profesгi, пastvic i пjilюv t1ce11ici, orgaпist, pojci, osi111 ako su posedovali oprezivaпjн podlz1ш i1ovпн; koпveci 111li11ari i krc111ari feudalcvЉ mliпova odпs10 krcшi; kraljevski ciпov i 11a111este11ici, osi111 ako Sll posedovali oprezivaпjl podlOZl1ll iшov1н; ciпov ple111ica ј slllge kraljevsiћ i plemickih cinovпka koji sн stalпo i iskljнcvo radili па vlasteiп­ skom alodijн, osiш ako sн posedovali oporeziva11jt1 podlz1ш iшovпu, sluge koje 24 su bile obavezп i Јнапi; па rad samo svoj im feudalnim gospodarima, koje vlasteiп odeva zeliri па kurijalпm posedima, koji staш1j tt svojim kucama; dulюvпo plemstvo ako se пalzio tt svojim sedistima i tamo пiје placalo porez; lюпoraci ako пisu posedovali oprezivaпju podlzщt imov1ш; stalni radпic u п1dnicma, ttkoliko stt ziveli iskljucivo od tog rada, osiш ako st1 posedovali oprezivaпju podlzпu imov1ш; пotari mesta ako stt svojtt Љпkcijt obavljali za celo mesto, osim ako su posedovali oprezivaпju podloz11t1 iшovnt; otpuseпi vojпic, osim ako stt posedovali oporezivanjtt podlozntt imovinu; iпsurget koji su posli u borbu radi sticanja \iспе slobode, osiш ako su posedovali oprezivaпjt podloz11t1 iшovщ1; osobe sa takvom fizickom ili psihickom maпo da пе mogtt konveпci briпнt о seЬi; plemici kojiшa је tt toku proces vreme procesa пisu placali porez.3 2 dokazivпj plemstva, ukoliko za Popisni listovi је upozпati Zbog tacпog se sa poisпm i precizпog rtbikaш. sl1vata11ja i tшnасепј Bez toga Ьi podataka popisa potrebп se podaci шogli veoma пеtасо iпterpa. Popisп listovi su vima pomoctt kojil1 stt svojoj strukturi i rubrikama Ьil veoma slicп listogodisпj dikalп popisi. Sastojali stt se od cetiri straпe vertikalпo podeljп tt 14 rubrika i 42 podrubrike, а vodraп u 20 redova u koje stt upisvaп imeпa stareiп porodica i odgovarajttci podaci. Listovi, оЬiсп 21, spajпi stt tt sveske. Na krajtt svake sveske је ostavljeп prostor za primedbe. Na пaslovj straпi пalzi se viпjeta sa imeпo шesta, zttpanije ili grada, kao i oznaka vrste stareiп (da li se radi о staresi11a111a tt samom mesttt, ili 011i111 trajno 1astпjei ро viпogradm, о areпdtoiш, extravilп i sl.). Na vinjeti је dat i obul1vacen brojcaпi opseg poisaпh stareiп tt datoj svesci. Svaka kategorija koja је ttlazila u ove 42 rttbrike Ьila је strogo defiпsa vec pominjaп "lпstrkcijaш i "Uputstvom". 1. Јте poreskog obveznika. U ovu rubriku upisvaпe stt stareiп porodisto su mozda stariji od 60 godiпa. Ukoliko ca, bez obzira па pol i па ciпjet је stareiп Ьiо stariji, ta је сiпјеа пotiran tt 14. rttbrici pod пazivom "Primedbe". Treba istaci da stt poimeпc poisaпe samo stareiп porodica, а пе svi o\Jvezпic. Ova сiпјеа паш је oшgнcila da prebrojimo tkpaп broj porodica. Narvпo, takva porodica ili doшaciпstv, mogla је iшat jedпog, ali i vise od deset claпov. 2. Poreski obveznici. U ovoj rttbrici poisaп stt svi poreski obvezпic оЬа pola, u bracnoj zajedпic ili slobdпi, izmedtt 18 i 60 godiпa starosti, ukljucujuci 32 В. рrеша vrseпi Bott\6, Nav. delo, 252-254. 25 18. ili 60. godini zivota. Rubrikom su obuhvace11i staresi11a, ako nije prevalio sezdesetu, i svi ostali obveznici и zajednickoш doшacinstvu, uzimajuci tн н obzir i njilюve 1amestпik, pomcпike, slttge i slнkiпje. 3. "Sa njima iive". Deli se па 12 podпtbrika lt koje ulaze опi poreski obveznici - pobrojani i и prethodпj rttbrici - koji spadaju и nekн od dvaпest rubrika i zive и domaciпstvu zajedпickom sa stareiпoш. U ovoj rubrici su паvе­ dепа samo lica koja su smatrana vazпiш za рlапiгш refoпnu poreskog siteшa, te broj poreskЉ obvezпika tt 2. i 3. rt1b1·ici пе тога da se poklapa. U prvu podrubriku upisani sн honoraciori, koji raspolaztt iшovnm podloznom oprezivanjн. U sledecoj su gradani. Uslov је Ьiо da doticп ima gradпsko pravo i da пiје priadпk viseg drustveпog sloja - lюпoraci. U trecoj podrнbic pod naslovш kmetovi nalaze se gazde sa seioпalnш zemljom. Меdн njil1 t1brajale sн se опе osobe Zeliri su belezeni и cetvrtu podrubikн. koje vise пisu posedovale kmetovskt1 zeшlju (od110s110 posedovali sн јен оЬimн шаnје od 1/8 sesije), ali stt iшal шtгаsпј zemljista sa kнсош. U ielire beskucnike racuпti stt опi koji 1isн posedovali пikave nekreti опа lica koja su и пше. U podrubriku Ьiпskш vezшna sa poisaпm 110m podloznom oprezivanjн, upisvaп н rubikн Ь1·асе, st1 osobe и spomeпuti rodstaresi110111, s time da st1 siпov staresina sa i111ovikoji st1 ziveli na istom l1lebt1 sa svojim ocevima, sinovi, kcerke sa осvш. U podrнbiku zапЩје upisivane su osobe koje sн vесiпн svojil1 prihoda sticale zапtош ili iш је to predstavljalo jediп izvor zarade. N ist1 poisaп lica bavila sашо radi dopt111e svojЉ prilюda. koja stt se zaпtom U vezi sa sledece dve rubrike, merc:atores i questoг, postoje пејаs1ос. Prema tнmaceпju 8. Botloa prvi terшiп se odпsi 1а male trgovce koji sн гоЬн direktno isporucivali kupciшa dok drнgi (questoг) oz11acava velet1·govce. Za sinovi, а пjihova iшovпa upisvaпe racuпtje ove posledпj К. Taganji koristi izraz tozser, а to zпaci drugih mislje11ja, ali se najcesce prihvata Botloova iпterpacj, drzati toga. zajedпo trgovac stokш. te сешо Iша i se i mi Popisivaci su pril1vatili praksн da gradпe, kmetove ili zelire sеш ovil1, drustveпЉ kategorija, ubeleze i н rubrike koje st1 se odпsile па profesiju obvezпika (lюпoraci, zanatlijc, trgovci) нkoli sн se пekom od til1 delatпosi bavili cele godiпe ili su se па 11ju oslaпji н istoj meri kao па svojн osпvu delatпos. Ova srecna okolnost 0111ogt1cila је da11as11jim istrafvcш odrediva11je profesioпalne stп1kre pojedinil1 poisш obt1lvaceпi dп1stveil kategorija. 26 4. Кисе rнbika kнсе ispш1jav pleшicL1, а Lt drнg сiпјен priшcdba пiје шюsепа пista шoпaskil н нрisапо. skole, bolпice нlaze опа posedнj zeшljista i р\ас ан seliшa пaselj ро шotika шеrоvн роzнпskш svojoj vredпosti izjedпac па а н sн grad, ali se podeljп gradova ili opstiпa. оЬјаsпе kod gп1ре па vнспе nalazile sн sviпje Broj potrebшerova). Viпograd Slt Ьi lo popisa11il1 vocпjak, jer i kопје. i koze. koje Sll sшne sн drzaпe od straпe оdпs posedovale porodice, grada. belzпi sн prilюd koje sLt drzale privatп doticпg с) volove, krave, јнпаd ovce, rнbik pгivlegoaпЉ okп1ga, lica Ltpisvaю sL1 LI rнbik za stareiп. 14. Primedbe. Dele se obvezпik пiје staпovicш Кrсше шerovia. belzпi. sшne koriscenje kнрs, prve klase. gradoviш 13. Prodaja pica. U оvн pozнпskiш i pozнпskg sela i varosi poisaпe kraljevsiш па па ili akova viпa. паsе\ј se dнvап i krajcш. сепа Prosecпa пisн Odпosi roda. Rod gајеп jedinice: шotike е) роsшаtrпЉ Krupna stoka. 11. Sitna stoka. Odпosi 12. Sите. u slнcajeviш rodi osnovu gradanskog i kmetovkojiшae н foriпtaш i viпogradш 1О. zase- vredпost н sa оrапiсш livadш па sашо koliko шerova izraeп Vlc jednoj шotic. 9. Vocnjaci. U slнсај vocпjai poisaп fнnds. dve шеrп ро kate- stvarпo povrsiпe, i рiјасп шеrоvн odпs rod viпa је velicпa zasejп sн: а) (\okalп d) Prosecaп оvн kao takve, bez obzira ko il1 sешпа шerova Podп1brike јеdпош pleшick н st1 koпstavi ро kao i povrtarske baste koje SLI pripadale Prilюd zнрапiје, iпtravle racunat samo sa oranica koje su posedovane skog prava. U oraпice Slt rаснпt i zeшljista па 7. Li\>ade. 8. Vinogradi. zgrade пiје. pozнпskg poreske iше, gradoviш velicпa i trgovisшa korist posedпika пaselj, пjegov Lt obzir јаvпе kнсе koja grad drzi LI evidпcj posle zasejvпdog ро нz нzet kraljevsiш 6. Rod iitarica. U podrнbikaш povrsiпe, пih rнbik rezidпcj, li porez. Od пasil1 kod gradova, Ь) Ukoliko se radilo i lнdпice. 5. Unutrasnji .fundusi. U slobdпiш је prvн U popisLt пisн redova, biskнpe оsпvе jaпe ili пе. sve slobod11i\1 kraljevskil1 gradova i crkve, crkve svetпika, seшпita, gorijн krajcara. Ova jer SLI н praksi poisaпe Lt zakнp је rнbik zgrade i zeшljista пazivн, da li SLI izdavпe odgvarjнc i trecн kнrije, broj, foriпta, adekvat110 svoш bez obzira па о Podrнbike: za koje se placa kirija. пiје i se па па опе iпforшacje grнpe: dve koje se kraju poisпl1 noj svesci i pruzaju vredne па па odпse опе na шesto koje se н celiп. odпse па Priшedb svezaka ili u slucaju vecil1 шesta о pojediп н drнge poseb- naseljiш. 27 Vrednost Popisa NezaoЬiln metodolosko pitanje је pitanje vrednosti i verodstjюi Popisa. Ukoliko uzmemo t1 obzir ocuvaпst, teriojalпu obul1vatпs, jпost i razпovst zabelпiћ podataka, uпifcraюst rubrika i koпsripcje па celom istrazvпom prostoru; jasrюt koriscenil1 termiпa tavlje11il1 pitaпj, dobru orgaпizcju izvrseпja posla; istovremп koпsripcje па podrt1cjt1 gotovo cele Ugarske; aktivпн podrsku orgaп kao tacпos i нporedivst prezпtovaЉ podataka, mozemo koпstavi brosprovdeпj i possprovdeпj vlasti, da se popisu, koji se moze tretirati radi о veoma vrednom i u mпogceujdistv kao gotovo neiscrpna baza podataka za izucavпje vаzпЉ aspekata privedп i drustveп istorije prve polviпe ХЈ veka. Mozda је njegova пајvес vrliпa, narocito LI od11ost1 па sittiacijt1 u sirem da str podaci prikt1ljeп tl kгatom vre111e11sko111 razgeografskom okruzeпjt1, makt1 па velikom prostп1, па os110vt1 jasno defiпsaћ i za celt1 obt1lvaceш teritorijt1 jediпstvo vazecil1 principa i upt1tstava, te паm stoje па raspolagaпjt1 razпovse, а vremпski gotovo sinl1roпe iпformacje pogdпe za 11at1c11a istrazvпj. Druga пaseljim, па пivot1 пjegova zпacjn оsЬiпа domaciпstv, је ali se u detaljпos: Popis је poпekim vrseп tl svim moze doci do slнcajevim vezaпiћ za pojediпc. Vredпost koпsripcje uvecava сiпјеа da st1 је oгgaпizvl najvisi orgaпi vlasti нz aktivпн asiteпcjн svil1 11ivoa drzavпe t1pгave, da је zal1teva110 strikпo postvaпje t1pt1tstva, da st1 podaci vise pt1ta ko11trolisa11i i daje t1 slt1cajevima postojanja st111111je t1 1jilюvt tacпos Zemaljska potkomisija nalagala ispravke i doptшe. РоsеЬп vreda11 elmпat Popisa cini 11jegov teksualпi deo н kojem se пa­ podataka laze Ыiza оЬјаsпе пajvziћ пt1erickћ za 11aci11 obrade zemlje, stocarstvo, 11aselja, vrste poslova kojim se viп, prilюdma i tгoskvima пaselj, Ukupп vredпost i verodstjп, da se radilo о poreskoj koпsripcj. podataka, kao i uslove, karteiscп pгirodпe staпovi bavi, itd. сепаm пazlost, S јеdп iпformacje vezar1c crte privrede о prilcю straпe, iпformacje to је zaпtim, trgo- uma11jt1je сiпјеа t1ticalo па broj i vrstu sadrzпЉ podataka, s druge straпe па tacnost i verodstjп istЉ. proЬ!emi koji proistict1 iz karaktera Popisa prist1t11i su i kod drt1gЉ pisa, ali bez vrliпa Zemaljskog popisa iz 1828. godiпe. Popis pruza detaljп podatke о sesio11al110111 delt1 obradivЉ ce, 1ivade) i viпogradm, о stocarstvt1, daje dosta dobre podatke о vi11 i, ali malo о va1seioпlm posedima pod obradom seljaka: pojediпc zakupljн, sш1е 28 veciпom Ьile krceviпam, о poreskЊ povгsiпa ( oraпi­ zaпtsvu о Razume se, po- i trgozemljama koje reme11e11cijal110111 zemljistu. S obzirom da st1 t1 rukama plemica, а pasпjke su zajedпick koristili kmetovi i vlastela, postoji malo infoпacj о sшnam i pasnjacima. Nema podataka о strt1kturi zemljisnog poseda prema proizvodnim granama, malobrjпi Sll podaci о tadajos пetradiconlm kulturama i delatnostima od zпасј za privedпu snagн i razvoj oЫasti: о proizvodnji dнvап, secerne repe, kнdelj, kнruza, krompira, t1!јапе repice, о svilarstvll, pcelarstvu, t1zgojt1 zivine, о iskoriscava11jt1 vode11il1 povrsiпa za riЬolv (koji је inace Ьiо zпаt - kako sazпjemo iz drнgil1 izvora), о opstem stepпu razvijenosti mesta, о celюvima, saobrcjпim prilkaш itd. Popis је dosta oskudaп i u pogledu deшografskЉ podataka. S obzirш па ulogн pleшstva u rnodernizaciji poljoprivredne proizvdпje i llticaja rоЬпе proizvdпje sa пjilюvh poseda па oЬim i srnerove trgoviпe, kao i па razvoj ројеdiпЉ mesta, пarocit пedostaju podaci koji Ьi se odпsil па пjihova imaпj, privedtш delatnost i materijl1ш sпagt. Postoje i drugi proЫeni: rnada su date detaljп iпstrukcje za роuпјаvе poisпl1 svezaka, popisne komisije il1 nisll ll svakom slucajll ispostovale (прr. kod оzпасvј kategorije trgovaca), postojale stt razlike t1 pristllpt1 pojediпm rllbrikama u zavisпot od kategorije пaselj (прr. kod gradova u kategorijll zelira ubrajпe stt sve stareiп koje пisl imale gradansko pravo bez obzira па velicп poseda, dok sн t1 selima i varosirna ll ovll grllpll svrtaпe stareiп sa mапје od proЫem i kod podataka koji se odпse па socijalп, 1/8 sesije). Javlja se maпji profesiпal sastav oporezovanil1, jer se podaci medl!sobп пе mogt1 koпtrli­ sati нsled mogucпsti aklпшcije; zatirn iпforшacje koje se odпse па priпose, сеп, prilюde пisu koпret vec se radi о prosecima. Ipak, najproЫemticп faktor predstavlja сiпјеа da se podaci о velicп poseda baziraju па licпom iskazll krnetova а пе па os110vu prenavпj ili p1·ebrojava11ja. Istiпa, ttzevsi u obzir velici11t1 i slozeпt posla mozda Ьi Ьilo i пеrаl­ по ocekivati drugaciji pristup. Drzavпe vlasti Sll ciпle sve sto је Ьilo u пjilюvo moci da dodu do sto tacпijh podataka: kao sto smo vec pomenllli, komЬiпvale Sll domace sa straпim popisivacima, vodile sll racнn о rnoalпim kvalitetima claпov komisije, ll komisije Sll llZimale claпove iz svil1 drustveпil1 kategorija poisvaпje, itd. lpak, velicпa atara па пasim i etnickil1 grupa, vrsile Sll рrоЬп prostorima, шedusobпa solidarnost podanika пasprm vlasti, isla је t1 prilog poreskil1 obveznika. Gazde su sitnll i rogatu stokll, svinje, pcele veciпom drzale па pllstarama, sta)no U pokretu, te SU na taj nacin llSpeli izbeci ne samo ocima popisivaca vec i koшsije zavisti, ра st1 lakse davali lazпe izjave пеgо t1 vezi sa svojom пepokrtnm imovп ili privгednom delatпoscu. Pored toga, ll cilju sto maпjeg poreskog optercпja odreп oЫasti ili пaselj i predstavпicm lokalпil1 vlasti је Ьilo ll interesu da materijalnt1 moc staпovni prikazu sto maпjo. О razmerama prikvaпj stoke govore t1pored11i podaci dikalnih popisa i podaci 29 iz ostavinskih rasprava - iz пjil1 proizilazi da su gazde пertko prijavljivale svega 1/\О stvarno posedovane stoke! О tome svedoci i opis dikalпe koпsripcje iшo­ vine u Beceju iz 1826. g. videп ocima siromasnil1 seljaka: Kada su gazde иде и sobu а popisivaci pitali koliko stoke imaju, tadaje gazda koji је imao 24 vola diktirao samo 6, а koji је imao 12 priznao је samo 4; ako је imao 6 krava, rekao је da ima jednu; ako је imao 6 konja rekao је da ima 2, а umesto sto s11i11ja dao је popisati samo tri. Siroma.sni seljak koji је imao та/о stoke је Ыо prinuilen с/а najveCi deo toga p1·izna i zato su siromasi srazmerno vise poreza placali. з Gazde su bile najhrabrije u prikvaпju broja sviпja, te il1 u popisima ima izпeadujc malo, mada је meso koje su proizvodili Ьilo na visokoj ceni i pozпat јс da SLI uzgajali stoku u vecem broju. Prosecaп proceпat zatajivanja zeшljista z11at110 пiz i u stп1coj litcraш se procenjuje na 10-12%, s tim da se poпegd prizпavl samo polovina posedovanih povrsina zeшljista. UzimajLJci LJ obzir sve dobre strane i тапе Popisa, ciп se da mozemo koпstavi da se radi о PopisLJ koji 110si LJ seЬi Ьitпе znacajke svog vremпa, tj. da se radi о nivou i tacnosti koji па tom stLJpnju orgaпizvnst drzave, LI okolnostima nepostojanja statisticke sluZЬe, bez moder11i11 11aci11a i sredstava evidentiranja podataka, LJZ prisut11u jednodLJs11LJ opstrukcijLJ objekata popisa verovat110 i nije mogao Ьit Ьitnje preшasn. Svakako, 1а os11ovu ko11skripcije stice1110 uvid samo LJ jeda11 (istina velik i znacjп) segшпt шaterijlп sпage i privred11e delatnosti backi11 varoskih пaselj, i da nam taj pogled govori samo о пajnizo mogucoj шосi i aktivnosti, а о пе stvarnoш staпjLJ, koje је realпo gledaпo, moгal Ьit osetп bolje od slike stecп na osпvu podataka Popisa. Zbog toga, LJkoliko је cilj istrazivaca prikazvпje privrede, drustva odreпg mesta ili oЫasti н celosti, mora koristiti izvore razпih vrsta koji се dopuпit i korigovati podatke Popisa. Grada Zeшaljskog popisa iz 1828. godiпe koja se odпsi па teritorijL1 da11as11je Vojvdiпe, dostL1p11a је па шikrof lmoviшa LJ Arl1ivL1 Vojvodi11e, а 111 ikrosпiшc poisпl1 tabela sa svih popisom obuhvaceпi oЫasti cuvajLJ se u Zcmaljskom arhivLJ Madarske. Na istoш mestu nalazi se i sva grada koja је u vezi sa organizacijom, sprovodenjem i ocenjivaпm koпsripcje od110sno rezultata Popisa. Originalne poisпe sveske se cLJvaju LI arhivima koji su nadlezпi za gradLJ nastalu LJ odgovarajLJcim mLJnicipijama (gradski, zupanijski i regionalп arl1ivi Madarske i zemalja naslednica). 33 А. зо Hegedis. Agrarni odnosi и potiskom dist1·ikt11. ZMSI, br. 45. Novi Sad 1995, 43-44. POLIТCКE 1 PRIVREDNE PRILКE КRАЈЕМ XVIII 1 РОСЕТКМ Osa11111aesti vek је U КRALJEVIN Kraljevi1ш za Ugarskн 11og regпisa1j i izgradпje posle stopedgiпj cetiri dece11ije ratova11ja sa beckim Dvorш је MADARSKOJ XIX VEKA trebalo ob11oviti i пaselit staiюvпo, sprovesti 111elioracijll, izgraditi predstavljao period postepetшske ( 1672-1711 ). Na velikш sagraditi 11aselja, raskrciti zeшljista, oziveti privedн, obпvit stare i forшiat pнtev, procesш 110ve orga11e drzav11e vlasti, itd. lstovre111e110 sa ovim a1bivleпt \ako i sa izrazito skoш vlasti i gotovo prostorima pristнom teklo је obeleze110 safivljava11ja sa 11i111alo Habzш­ drzavoш. Тсzпја Dvoгa da ојас se пosi sa izazovima koje је 11aj1110c11ijim koпti1eal ljeviп Madarske, te је опа tkiva drustva zadпjil1 decпija razvoj нgarsko U je11a od traпsljki1 agrп diskrmпatvog ske i opskrЬljivan plasiгпj temelje drzave i da iша\ пјеа н\оgа Careviпн tciп sposob110m da sile graпice sa lt p1·i\og obпvi Kra- sгedпjovrpk drzavш svog doba, isla је tekla relativпo brzo i posle XVIII veka otpoceo је lagпi, zavгsetk regпacij пшogstrai ali od10sн drнstva. 1а aнstrijke i ceske zemlja sa izvesпш росеtпiш zemalja odvjeпa karaktera, нs1еrпо austrijskil1 i1dнstrjkl гazvijeп i\1 zemalja zeшlj Ugaгsk је нspeima cariпskom ll Мопаr\1 па graпicom kосепј proizvoda ije jeftiпm bila relativ110 11erazviosпiva1jt maпнfktur; (postavljeп 1754. g.) iпdustrjkog l1 пјо, нgarskim а s razvoja U garstraпe radi dп1ge poljrivedпm proizvodima. Као temelje odbraпe od aнstrijke politicke i privedп prevlasti, madarsko plemstvo se moglo oslпit па forma\110 prizпatu drzav1ш samotlп, svoje drzavпc i orgaпe sнdk od пajvish do пajiz\1 iпstac, па priodпe i materijalпe resurse, istorijsku i kнlturп tradicijt1. Sve veci deo madarske javпosti Ьiо је svetaп пegativl1 posledica politicke i privedп podreпsti, te sн vec sredi110m XVIII veka pгedlagп odreп rеЉгm, prveпst10 па plaiш privrede, а od kгај istog veka sve јасе se оЬпаv\јн ideje о reformama па politickom р\ащ1 нsmerп па politicku emancipacijt1 Ugarske н okviгu Habzшskog carstva. Koпjнktura пastl za vreme ratova protiv revolнciпa, а kasпije Napoleпv Fraпcнske i poceci iпdнstrjke revolнcij lt Zapdпoj Evropi imali нticaj па ekoпmijt1, politicke odпse kao i па idejп i kt1\нrпe tokove su primetaп Ugarske. КошЬlпvаi sa promeпa u шtrasпjem zivottt zemlje (veliki porast stanovпi, оЬпvа procesa urbaпizcje, reformisticke ideje н politici i privredi, odreп шрrеdпј proizvdпje itd.) uzrokovali sн oЫikvaпje procesa koji sн u daljem tokt1 doveli do temeljite izmeп пасi razmisljп i ekoпms 31 orijeпtac staпovi, i sadrzjпe promeп пасiоlе ideologije, kao i do prvil1 pocetaka kapitalistickog razvoja. Doslo је do potrazпje za veliki111 kolicпam рrећаmЬпЉ proizvoda, vш1е, ruda, metalпi1 preadviп. Dobro isporukama vojsci, sto је uticalo па zпасјо роvесапј se moglo zaraditi па oЬima i diпamke trgoviпe i iпdustrjko-zale delatпosi. U privedпoj sferi sem роvесап potrazпje povljaп Llticaj је imala i koпtieal Ыokad proklamvп od stгапе Napoleп: kolпija roba sa Istoka, јеdпiш de\0111, uvozila se u Zapdпu EvropL1 preko Madarske, i obratп, lijo11ska svilaje suprotпim pravcem dospevala па lstok. 34 Blokada је pridoпela i porastн сепа domace VL\Пe, potase i duvana, kao i do pocetaka proizvdпje secera iz secerne гер, itd. Sva ova kretanja L1ticala su па јасе veziaпj ugarskc privrede u sire evropske robnпvcae tokove. Nove mogucпsti пајрrе је Lюcila i пајЬоlе iskoristila velposdпicka aristokratija, ali јн је do odreп mere iskoristilo i sredпj plemstvo i goшji slojevi seljastva, pre svega staпovic trgovista i gradova. Doslo је do роvесапј поvсае mase н opticaju, do pojavliп takvili predmeta LI iпvetarm pokucstva koje se do tog vremпa smatralo luksнzпim. Nastupilo је vreш kada Novu godinнjeп drugima cestitali pozelevsi tilie kise i daleke su veci posedпic ratove. 35 S druge Straпe, zitna koпjutra, OdllOS\10 teпdcij koje SLI Se javile L1 vezi s njome u prvi mali tesko su pogodile velike mase seljastva: za vreme ratova Ьil su pritsпu povecaniш poreskim i vojпim obavezш, zatim роvесапш rаdпош reпtom i smапјеш i опаk 11iskil1 паdiс. Preшavпj zeшljista krajem XVIII i pocetkom ХЈ veka izvrsena su 1ia stetu seljackill i opsti11skil1 zemljista: mnogi kmetovi su izguЬl krcevine, viпograde, pas11jake, sшапје је оЬiш izvaпse\og zeшljista koje im је staja\o па raspolgпjн, sto је sve oset110 36 dirпulo u пjilюvu rоЬпн proizvdпju. Koпjunktra koja је postoja\a za vreme ratova Ьila пiје stalпog iпteza i trajп, te se па пјо dнgorcпi razvoj пiје mogao zasпivt. Medutim, od pocetka LI austrijskim zешlја javila se sta\п, sпаz i dosta siroka dvadesetili godiпa potrafпj za poljrivedпш proizvdшa i doпekl iпdнstrjkш sirovпam, prouzkvaп pocetkom iпdнstrjke revolucije u tim oЫastiш. Ovaj ciпla нlagcim i proizvodacima је dao izves1ш sigurпot i mogнcпst da svojн delatпost plaпirju па duze staze i da se па taj пасi odvaze па zпatij нlаgпј ili preoijпtacu kvalitпe proizvdпje. D. Kosary. UJjaepiles es polgarosodas 17ff-f867. u seriji Magyarok Еш·драЬп. Budapest 1990, 217. 35 Isto, 215. 36 V. Krestic, Vojvodina 1790-1847 godine, u: l(!fvodina - znamenitosti i lepote, Beop.rad 1968, 269. 34 32 Dalekosezna је Ьila рго1еа koja se t1 prvim dеспiјаш XIX veka odigrala t1 svesti ljt1di. Doslo se do saz11a11ja da se zal1valjt1jt1ci поviш okol110sti111a i privredivanje111 па пovi naciп, 111oze zaraditi vise i ziveti bolje пеgо рге, postalo је ocigled110 da ozЬiU1je pret1strojava11jt1 proizvodnje i trgovi11e s111etajt1 t1ski i rigdп okviri fet1dal11og politickog i eko110111skog siteшa, kao i 11erav110prava11 polo2:aj Ugarske t1 od11ost111a tra11slajta11ski deo Monarhije. UoЫicavl se 111isao da su nacioпl i ekono111ska emancipacija medt1sob110 нsko povezaп i tesko razdvojiva pitanja. ТгеЬа ipak primetiti da је па pocetkн 11aseg perioda ovakav naciп rezonovanja Ьiо svojstven samo шanjem delн pleшstva, dok је veciпa do zadovljп postojecim stanjem. kraja dvadesetih godina Ьila 33 ВАСК, Regioп GRADOVI 1 VAROSI sa preko cetirsto пaselj, u predmohackom razdoЬlju, Backa је Ьila gotovo pusta, sa zapusteпim zeшljistm, пapredom poljoprivredom i stocarstvom posle turskog perioda pri kraju ХУП veka sa malim brojem staпovik, bez orgaпizve vlasti ј privedпog zivota. Za пesto vise od sto dvadeset godiпa, do 1828. situacija se н potшюsi izme11 ila: паsеlј је brojпim staпoviш, izgradeп шreza пaselj, оЬпv lјепо је privreda је ozivljeпa do пivoa па kojem је Backa postala zitпca 20% Kraljeviп, јеdпа od zпасјiЉ izvoп­ 63% ka agramih proizvoda i mozda пajbogti zl1pa11ija Ugarske. Kolo11izacijo111 i sроп­ tапiш нseljav1c пastl 111esta dobri111 deloш sн se oslaпj па 111rezu пaselj Gradovi Varo~i О Sela sredпjovk madarske drzave i 111rezt1 srpkiћ пaselj iz doba osmaпkc vlasti Dijagrarn br. 1 Raspodela stanovШ 37 паd oviш prosto1·i111a. Backe ро tipovima naselja teritorija U vreme Popisa пјена је izпosla 9 .399 kvadrtпЉ ki loшe­ tara.38 Broj staпovik se povecavao se velikoш di1aшko: pocetkш XVIll veka kretao se oko trideset l1iUada, 1787. godiпe bilo је 227.147 staпovik а svega cetrdeset godiпa kasпije vec 435.237 zitelja, sto је priЫzпo jedпak broj 39 Foпd staпoviн ustaпicke SrЬije 1804. godiпe. пaselj zнрапiје 1827. godiпe sastojao se od 3 slobdпa kraljevska grada, 16 trgovista, 93 sela i 35 11aselje11il1 pustara. U gradskiш пaseljimzvo 72.689 staпovik, u trgovisшa 114.879, 0 4 236.676, а preostali broj od 10.993 ljнdi па pнstarш. Backo-bodroska u seliшa zupaпij Ьilaje i пајЬrоi odjuzпнgarskiћ zнрапiј sa prostora dапsје Vojtkivo !1 drнstva, је а 1 vodiпe. 37 Ј. Duricic, Staпovisl Hac'ke, Novi Sad 1989. 31. U sastav zupanijc nije ulazila tcritorija Sajk~og bataljona od 908.5 km 2 . l'oslc razvojacenja Sajkas је prikljuccn zupaniji te је пјеnа tcritorija otad izпosla је 10.307.6 k111 2 1873. godiпc 39 К. Cobanovic, А. Hcgdi~. Nav. delo. 3 1; Рмо1 Љушић. Историја српке др.нсавопш, књиr-а 11, Србцја и Црна Гора. Нови Сад 2001, 27-28. 36--37. 40 3. Ђер, Делюграфск прzшике Војвдzше према поису Ј/ајош Нађ m 1828. годи1е. ЗМСИ, бр. 46, Нови Сад 1992. 112-115. 38 34 ТАМISК ВАСК TORNALSК Dijagram br. 2 Broj stanovnika и iupanijama па Iша\ SREMКA teritoriji danasnje Vojvodine retku шrezt1 naselja ( 1,6 шesta na 1О km 2 ) karteiscнu za пizjske oЬlasti Ugarske koje su se pre nalazile pod turskoш vlascн. Treba primetiti i ciпjenu da razmestaj naselja нiје Ьiо нјеdnасп: gнstia пaselj povecavala dela zнрапiје ka jt1z11om. se od sevrпog Na os110vt1 velicп пaselj izrazito је odudarala od juzпoslveki1 teritorija i doнekl od zemaljskog proseka: Ьilo је 6 нaselj sa preko 1О. i 21 пaselj sa vise od 5.000 staпovнik. Primera radi Beograd је prilkoш prvog н Kпezviн Srblji izvrseпog 1834. godiпe iшао 18.000, а popisa staнovпi cetrdeset godiпa kasпije 27.605 zitelja (шапје пеgо Subotica u vreш Popisa). U l1rvatskiш zem ljama sн jos i 1857. godiпe postojala sашо tri grada sa vise od staпovik: Osijek, Rijeka i Zagreb ( 16.657 sta11ov11ika). 1О. Adminstravп centar oЫasti Ьiо је t1 SошЬrн, а teriojalп se delila па Gornji, Sredпji, Doпji, Teleckanski i Potiski okrнg (оvш zadnjem pripadala sн sem mesta Potiskog kпшsog distrikta i Vrbas, Кнlа, Hedes, Bajsa i В. Topola). 41 Njeno staпovi је Ьilo etпick i verski sareпo i sastojalo se od: Srba, Nешас (iz Virteшbga, Paltiн i Cvajbrikeп), Madara (poreklom pretezno iz Pestanske i Heveske zt1pa11ije i Jaskuпog distrikta), Slovaka, Вш1јеvас, Rнsina i predstavпik brojnil1 drugЉ нarod (Grci, Jevreji, Јеrшпi, Ciпcar, itd.) 1aseUпil i doseljnЉ па ove prostore tokш XVIII i XIX veka. U verskoш pogledu oЫastje imala katolicki karakter (66% katolika), sajakim нdelom pravoslaпg staпovi (24%), primetnш Ьоје protesaп (9%) i пesto Jevreja (1,3%). 42 Karkteiscпo је, da st1 izнev tri шesta (Bajsa, Backa Palпk 41 42 је lsto, 36. Isto, 115. 35 i Selenca), u naseljima pripad11ici јеdп 43 Zbog пavedih razloga ova oЫast veciпt. - smatrп etпick koпfesij ciпl је пајmе postпн 51 - pored Torпtalske ZLtpaпije 1ajsreпio LI celoj Ugarskoj. Ьilo је poslvicп Zemljiste Backo-bodroske zнрапiје plodrю, prilc1ю ali razпovsg sastava i kvaliteta. U oЫasti Баје, Jaпkovc, Madarasa, Morюstгa, Baracke, Almasa i Sнbotice пalzimo zнti pesak, te је ovdc Lrspevalo stocarstvo i doпekl viпogradst. U Ыizп Dнпаv, oko Soпte, Bogojeva, Plavпe, Vajske i Воdап zemljiste је plavno i sadrzi salitrн ра је sredпjg kvaliteta. Telckaпsi bregovi sн od tvrdog lesa (poпegd sн se н пjemu nalazili podrшni kopaпi а spratove). U udoliпam zemljiste је plodno ра str sve vrste zitarica radale veoma dobro. Najlepse i пajplodie Dнпаv. Ovde se i bez dtrbeпja Н.аснп se da је cetvriш dve cetvriп U prvoj пisk lesпi polviп ХЈ sa Toгпtalskш zemlje пalze postizao destorнki zemljista zнpa1ije brezнljci i јеdпа veka postojalo је se prostп1 od Fraпjiog kanala do ili dvaпestorki ciпla cetvriпa нvrezпo па пајЬоl, priюs. 4 1iajrod11ija zemlja, реsсап i vodoplav11e oЫasti. 111islje11je da је Backa, zajedrю zнpar1ijoш, proizvodila пajvisc zitarica LJ celoj Ugarskoj. Zal1va45 ljt1нci svo111 bogatsvн placalaje i 11ajve6t1 sш1 poreza od svi\1 zнрапiј. Vise od dve treciп (6.803 k111 2) teritorije zнрапiје ciпla Sl\ obradeп 2 zemljista. Od te povrsiпe 3 .219 kш zaћvtle sн orar1ice, 2.078 k111 2 livadc 4 2 2 i pasпjci, 357 km viпograd i 1.148 km sшпе. 6 Za vreш Popisa 1828. godiпe poisaп је 1. 760 km 2 zasejanil1 oraпic, 4.332 k111 2 livada i 300 kш 2 47 viпograd. Backa је Sa vгsinaш. i zapdпe н proslosti i juzпe Ьila relativпo straпe bogata vodotokovima, oivice11a је Dнnavoш, а s istocпe vodeпi1 porekoш Tisom. Ove dve reke Ьile sн povezane Fraпjim kaпlom. Sеш 11jil1 postojale st1 r·ecice i potoci Kidos, Mostпga, Cr11abara, Keres (Kйros-e), Cik, Ostгova, dva potoka pod iше1юm Vajas i Almaska mocvara, zatim Palicko, Vertsko, Jezersko vodotokovi sн igrali vrlo znacj1ш ulogu kako u privi Ludosko jezero. Glavпi 1·ed110111 i drustveпom zivotu cele zLtpanije, tako i u razvojtr posmatrпi\1 пaselj. S obziro11111a rdave sнvozemn pltteve, spome1шt reke obezbedile SLJ 1ogн6юst prevoza i odvoza proizvodnill viskova, а time i Ltkljucivaпe u zemaljska, ali i sira prevoz, пarocit uzvodno, пiје privredna kretanja. Treba spomenuti da ni vodeпi 43 44 Е. lsto, 108. Fcпys. Magyarorszdgnak .v а lюzd kapcsolt tartonuinyoknak mostani dllapotja statisztikai es geograpliiai tekintetben, 1-VI, Pest 1836-1840, 27-28. 45 Drzavni sabor od 1832-1836. godine razrezao је па Backo-bodroskt1 zupanijt1 290 palatinalnil1 1-'епуs. Nav. delo, 44). porti. (Е. 41' Gy. Вепdа. Statisztikai adatok а magyar mezogazdasdg torenћz 1767-1867. Budapest 1973. 106. 47 Popis prema //// zakonskum с/апи iz 1827. godine. zЬirka mikrofil111ova Лrl1iva Vojvodinc. N 90. 36 Ьila laka stvai·, jer su шосvаrпе, vodplaпe шestimcпo рuпе i krivudave obale, srueпog drveca dosta otezavale VUCL\ brodova. trgoviпsk i saobracaj110g zпасј, ostvarivali sв i od svoji\1 vodeпi\1 1\iпova i riЬastv. Sеш sve da sв vodeп povrsiпe Ьile пajbogtie u Backoj Ьile od svi\1 zврапiј sta11ov11istvo posle vecil1 poplava, па zeшljistma odakle se voda povвkla. vеоша bogate Кraljeviп. sviпje staпovic lерв porecja razпim Savreшпic istcн vrstama Dogadalo se в i1ra11ilo 1·iba111a koje sв masovп riЬa, Potisjв doЬit da ·st1 zapravo da је ostajale 48 Godiпe 1785. t1 Backo-bodroskoj zн­ 3.200 pleшica i 12 vecil1 4 vlasteiпY. 9 Та vlasteiпY sв sledeca: oьtas sa 70.684 staпovik; Potiska krвпsa kвlso, aptiпsko, saпtovck i palпcko vlasteiпYo sa 153 .363 staпovik t1 posedt1 vlasteiпo Ugarske kraljeYske koшre, Вај t1 posedt1 grofa Grasalkovica (sa 32.836 staпovik), Љtosk vlasteiпo t1dovice grofa Jozeta BпшsYika ( 13 .954), backo vlastciпo LI posedLt kalocke пadЬiskLtpjc (10.282), jaпkovc vlasteiпo Ll posedt1 Ьагоп Orcija (6.032), Ylastciпvo В. Topola Ll posedt1 baroпice Kraj (5.850) i staпi­ sicko vlasteiпo Ьагоп Redla ( 4.717). Slika br. 1 Grof Ferenc Gyoгi, Na posedima 1 \ i ј п а ш п i e t s a l v пalzio se veliki iupan Backo-lюdr.Se iupanije 1829-1839. 40.091 staпovik. U 11asi111 raz1t-пj i111a obвl1vati s1110 gradove i varosi sa teritorije dа­ паsје Backe: tri slobdпa kraljevska grada (SL1botict1, Novi Sad i Sombo1·) i 13 trgovista (Seпta, Весј, Kaпjiz, Palпk, Bezdaп, Temriп, Квlа, Apatiп, В. Topola, FLttog, Staпisc, Odzaci i Вас) sa ukLtpпo 160.651 sta11ov11ikom оdпs 50 37% staпovi zupaпije. U ovim mestiшa se вјеdпо пalzio 42% poreskil1 obvezпika zupaпije ili 2,2 proceпta svil1 poisaп1 poreskil1 obvezпika Ugarske. Nuzпo је istak1ш da su пaselj odabrп рrеша for111al110-prav110111 statLtSLI, а пе prema fuпkcioalш zпасјkш, od11os110, aпlizr SLI mesta Backe koja sв Ьila u statusu gradova ili trgovista, bez obzira па broj staпovik, karakter mesta paпij пalzimo 48 Е. Fenyes, Nav. delo, 36. Za sezdcsct godina njihov broj se gotovo upetosrнci: 1847. godiпc Lt Backo-bodroskoj zupaniji је zivelo 14.108 plemica. (К. Cobanovic, А. Hcgcdis. Nav. delo, 18). 50 S obzirom da se Palanka sastojala od tri а Futog od dva naselja, mogli bismo reci da smo obuhvatili 16 trgovista i 3 grada. 49 37 i slicno. Nisu, na primer, uzeta u obzir sela sa velikim brojem stanovnika (Ьilo il1 је 6 sa vise od 5.000 stanovnika: Seпtomas, Ada, Petrovac, Petrovo Se\o, Sivac, trgovcima itd., od kojill su пеkа u fнnkcioal10 Mol) i sa brojnim zaпtlijm, pogledн mogla imati veci zпасј od 11ekil1 trgovista. Spomeпuta mesta formirana st1 dobrim delo111 visekratnim nase\java11je111 Nemaca i Madara tokom XVIII i XIX veka 51 - te su t1 vreme Popisa Ьila mlada, di11amic11a пaselj. Veciпa se пalzi uz reke (Staпisc, Вас, В. Topola нz recice, Кнlа нz Fra11ji11 kaпl, samo su Subotica i Te111eri11 "ostali па sнvom") ili dt1z trgovackih i postanskih pнteva. U pogledн feudalnog gospodara posmatrп 11ase\ja su se nalazila u razlicitom polozajt1. Veci deo је smatra11 "drzav11i111": gradovi su potpadali Potiskom kruпsom distrkн, 11eposredno kralju, varosi Kanjiza, Senta i Весј odnosno takode Kruпi, vlasteli11 Palanke, Bezdana, Kule, Apatina i Odzaka Ьila је U garska kraljevska komora. Вас је Ьiо posed kalocke nadЬiskupje, dok sн privatnim vlastelinima pripadala sшno cetiri mesta: Temriп (porodici grofa Szecl1en), В. Topola (porodica Кrау), Ft1tog (porodica Brunszwick) i Staпisc (baroпskj porodici Redl). 51 а U vccini sluc""jcva u tim mestimajc pre kolonizacije Nemaca i Madara zivclo srpsko stanovi~l naseljima i bunjcvacko. 11 пckim 38 vu, ВАСКI GRADOVI Adminstravпo-p vala је praksa Ugarske prve glavпe cetiri kategorije пaselj. То sн polviпe ХТ veka, pozпa­ kraljevski gradovi, trgo- slobdпi pustare. Prve tri su bile orgaпi lokaпe uprave. U formalп­ vista, sela i пaseljn -pravnom pogledн gradovima su smatrп samo пaselj sa statL1som slobodnog kraljevskog grada i опi sн н ovom rangu zaista igrali z1асјш Llogн н politickom, privedпom i kнltrnom zivotu regije н kojoj sн se nalazili, а doпekl i zemlje t1 celiп. је Koreпi iпstнcje slobdпih kraljevskil1 gradova (szabad kiralyi varos, civifas, !iherae regiae civitates, liherae et regiae Urbls) sezll н ХТ i ХП vek. Tada пastl praksa da kralj selima koja su se пalzi pod пjegovm sizerпkom vlascll, а stekla su veci privedп i нpravпi zпасј, dariva odredene privilegije, sto је tokom ХШ i XIV veka dovelo do пjihovg razvoja t1 slobod11e kraljevske gradove. Bitaп elmпt privilegije slobdпЉ kraljevskih gradova је Ьila gradska pгivredп, sudske i crkveп poslove. samouprava, koja se odnosila па нpravne, Gradovi st1 Ьil podredeni direktпo kralju i Ьil su izuzeti ispod jurisdikcije plemicke zupaпije. Formalno su smatrпi za pravп lica i t1zivali sн sva prava koja iz toga proistict1. Tretiaп SLI kao koletivп plemici: iшal st1 grb, pecat, pravo do11ose11ja g1Ћdsko Statllta, izbora SVestпika LI gradtJ (patronat), praVO Па korisceпj шali1 kraljevskil1 regalija (prodaja pica, proizvdпja piva, drzaпje mliпova, mesarпic, lov, riЬolv), L1Ьiranje carina, pravo da svojim staпovicm daju ili oduzшн status gradп, pravo drzaпj vasara (ius nundinarum) i zaustasvoje kmetove, па svojн robu su Ьil oslbdeпi tridevljanja robe, mogli su iшat setiп, cariп i skelai·п. 35000 ;2 30000 ~250 о ~ 20000 / 15000 / С/) ....., ~ ~ 10000 ~/ КATOLIC PRAVOSLAVCI PROTESTANTI JEVREJI 5000 o./i"b=:{S~-4 SUВOТICA NOVI SAD SOl\1ВR Dijagram br. 3 Verska struktura gradova Backe 1828. godine 39 Bez obzira na istrajno usmerenje plemstva da kralja ogranici u poveca11ju broja slobodnil1 kraljevskih gradova, njihov broj је stalno rastao, tako da је krajem XVII veka dostigao trideset dva, а u vreш Popisa pedeset dva kraljevska praksa ukiпta је 1848. godiпe а kопас 1870. godiпe, grada. Ova visekoпa menjajuci пjilюv status tt gradove sa municipal11i111 praviш оdпs municip[je 52 varos). Na teritoriji dапsје Backe 1828. (torvenyhat6sagijoggal rendlkzб godiпe Ьila su tri slobdпa kraljevska grada: Novi Sad, Sombor i Sнbotica. U siroj okolini ovaj stattts sttjos imali Segedin, Vrsac, Temisvar i Osijek. Subotica 53 Na pola pttta od Tise i Duпav Subotica је od pamtiveka igrala zпасјн ulogu u povezivanju te dve zive privedп i saobrcjпe oЫasti. Na puteviшa iz Segedina u Вајн, iz Sombora u Segdiп i od Sente ka Baji, pгedstavlj је zgodп mesto za odmor i prenociste. Zabatka, tt statttstt Njen prvi pisani pomen potice iz 1391. pod imепош (Lihera villa regia). Subotictt stt Тtrci zattzeli slobodnog kraljevskog пaseU 1542. godine. Pod osmaпk vlascu је Ьi\о spaћijko lепо i ceпtar 11ai1ije ш­ tаr Segdiпsko saпdzk. Posle oslbdeпja 1686. godiпe pripala је Madarskoj kraUevskoj komori, koja јн је prepttstila novfrmiaпj Vojnoj graпic, te је mesto postalo vojпick sапс sa zпacjim privilegijama. lstakпt polozaj ovaj sапс zadrzao је i posle rasfomiпj Potiskograпice, kada -pomoriske vојпе је doЬi stattts privlegoaп komorskog trgovista ( 1743) pod imeпo Sent Mar[ja. Godiпe 1779. proglasen је slobdпim kraljevskim gradom pod пovim imeпo: Marija Tereziopolis ili Slika br. 2 Subotic:ka grad~k kui:a, Terezijenstadt. zav1·sena 1828. g. 52 А. Csizmadia. К. Kalman, !" Asztalos, Magyar allam esjogtiMenet. 3. Uudapest 1986. 366; Р. Ban, Magyar Tortenelmi Fogalomtar /-1/, Budapest 1989, 11, 159-160. 53 Tekstje sastavljen па osnovt1 podataka iz sledecih knjiga: S. Borovszky, Bacs-Bodrog varmegye tortenete, Budapcst 1909; Е. Feпys, Magyarorszag leirasa, 1-11, Pe8t 1Н47; Е. Feпys, Magyш·­ orszag geographiai sz6tara, 1-IV, Pest 1851; Z. E>ere, Demograj.~k prilike 11 Vojvodini р1·ета popisu /дјоsа Nada iz 1828. godine, ZMSI, br. 46, 101-133; lvaп Ivaпyi, Szabadka szabad kiralyi varos tortenete, 1-11, Subotica 1886-1892. 40 Za vreme vrse11ja Popisa Sпbotica је ро broj11osti sta11ov11ika (34.924) peto mesto u Kraljevi11i, iza Bпdimpest, Debreci11a, Keckemeta i 54 Poztшa. Pretzпa veci11a, 88% staiюvп, Ьila је katolicke veroispovesti, 11 % pravoslav11e i О, 1% protesta11tske. U gradн је ziveo i 201 Jevrjiп (0,6%). 55 U "Primedbama" i opisн savremпik mesto i пjegova teritorija okarakterisaп su па sledeci naciп. Teritorija grada је pretezno ravп sa Ыagim нzvi­ seпjima, plodnost zemlje osredпja (mada је н Popisн celokпpna sнboticka teritorija proglaseп prvoklasпm - sto 11i kod jedпog posmatrпg 11aselja nije нсinјепо). Zemljiste је па sevпюm delп gradske teritorije peskovito (pre svega Tompa i KelЬija) dok па јнzпоm delн preovladнj pt1stare Sebesic, Tavпkнt, plodna сrпа zemlja. Borovski spominje daje zemljiste па teritoriji Sнbotice, па tim mestima gde је peskovito, pogdп za poljoprivredt1 s obzirom da se ispod les bogat kalijem, kalcijum karboпtm, fosforom, koji sem kvalipeska пalzi 5 6 Grad је teta ima i оsЬiпн da пе proнsta vodн. raspolagao ogrmпi atarom нkuрпе povrsiпe 92.232 hektara, od toga: 6.270 ha ciпle sн oraпice, 58.604 1а livade i intravlпe, 13.97а dobri pasnjaci, pescaпi 8.17а pasnjaci, 1.642 1а su vinogradi, 1.941 ha sume, 671а trscare а 676 lшjezra i mocvare. 57 Zemlja је od strane popisivaca t1 srazmeп1: 50% oraпice, 33,3% na salasima poisaп ugar, 16,6% Iivade. U Subotici nisu korisce11a шbarijlпнt, vec gradskojutro od 2.000 kl1 (3,3 рш).58 Stanovпis Subotice bavilo se pretzпo poljrivedш. Proizvdeпa је pseпica, raz, jecam, zob, kukllrtlZ, proso, рнnо dнvan i Ian. Stocarstvo је Ьilo пapredno, te sн нzgoj kопја, ovaca i trgoviпa пjima donosili najvise prihoda. i stocarstva staпovni Sнbotice se bavilo н prilcпo vePored zemljoradп likom 0Ьimt1 raznim zanatima. Narocito sн vredni роmепа tkalci i bojitelji platп. Popis istice da su se опе zaпtlije koje nisu raspolagale zпatijm novcaпim sredstvima morale pored svoje profesije baviti i zemljoradп. Svi suboticki trgovci Ьil sн uclanjeпi н trgovacki се1. Postojao је dosta velik broj jevrejskil1 trgovaca koji su zaradivali baveci se sitпom trgovinom. Zbog нdaUenosti plovnil1 reka i nedostatka dovljп velikil1 suma grad nije imao trgovacki karakter. 59 u godinama posle Popisa пjegova cetiri zemaljska vasara postala Sl\ poznata ро zaпiml G. Thirring, Vcirosaink nepessegenek alakulcisa 178-tбl90ig, Budapest 1911, separat casopisa Vcirosi Szemle, 480. 55 Z. Dere, Demografske pn'/ike u Vojvodini prema popisu Lajo.fa Nada iz 1828. godine, ZMSI, br. 46, 112. 56 S. Borovszky, Bcics-Bod1·og vcirmegye to1·tenete, 11, 13udapest 1909, 389. 57 Е. Fenyes, Magyarorszcig geogrcipliiai sz6tci1·a, Pest 1851, 49. 58 Popis prema VJJ zakonskom с/апи iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Arhiva Vojvdiпe, 54 N 60 Pгimedb, 59 Isto. 41 trgovini stokom, konjima, оvсаш, sirovom kozom, svinjama, vunom, duvanoш, bojenim platnom. 60 Jezera Palic, Ver, Ludos obilovala su riЬаш i pticama. U н velikim njihovoj okolini prikupljanaje salitra. Lakog vina i dobrog vocaje Ьilo 61 kolicпam. н U ovo doba veciнu stambeпog foпda imalo parohijlпн ciп\e katolicku kapitlн skolн, smetпa komaпd postojalo malo zпatnUЉ, male пiske kнсе okriveпp ugledн па kalocku pravoslпн crkvн, sirotiste, ј skvadroп velikн katolicн prostra11ijil1 kнса; 62 trskoш. Mesto је пadblskнpij, fraпjevcki koпjicн gimпazjн, kasrпн н 6 skola, kojoj је koпjice.63 zivelo 200 plemickih porodica. Od 1802. godiпe па Sнbotic sн razeп 23 paltiпe porte (ро 782 ft i 51 kr) нkuрпе vredпosti od 18.005 ft i 41 kr. 64 Odlнkom Drzavnog sabora od 1832. do 1836. godiпe, veroatп па оsпvн podataka Popisa, broj paltiпh porti је роvесап па 46. 65 od 1. пovembra 1812. do oktobra 1824. g. grad је za prolazecн U periodн i stacioп1-н vojskн, prema tvrdнji Popisa, iшао ogrmпe izdatke od 273 .927 ft i 29 kr becke valute! Sam grad је sпoi troskove vecill vojпil prevoza dok је mанје pokнsav prebaciti па selo Saпdor ( daпs Aleksaнdrov ), koje је ро vlasteiпkom pravu pripadalo gradн Sнbotic. Upravo to је Ьiо i шotiv kolпiz­ vaпj tog mesta. Sнbotica је па оsпvн vecitili нgovra iz 1800. i 1802. godiпe, oslobodila staпovike Saнdor vrseпja rabote i нrbaijlпog prevoza н zашепн za prevoze maпjeg oblma za potrebe vojske.66 U gradн ро Ьоlпiсн, рнkа је Sll crkvu gradeпu sa crkvom, \ерн saшotп Ьila St1botici је Sombor Od srediп pod vlast 1541. srediste пal1ije. пaselj godiпe. iшепоm XIV veka па mestt1 daнsпjeg Sombora cesto se spomшJe Szent Mihaly н posedu porodice Czobor. Palo је pod tнrsk Od sledece godiпe пavodi se pod iшепоm Sombor. Bilo је Mesto se oslobodilo osшaнke vlasti 1687. godiнe. U svojtн 60 R. Г-cnys, iv!agyrшsznk s а hozzci kapcsolt tartomanyoknak mostani allapoija statisztikai es geogmphiai tekintetben, 1-VI, Pcst 1836-1840, 46. 61 Е. Fcпyes, Magyamrszcig geographiai szotara, 1-IV, Pest 1851, 49-50; Е. Г-спуs, Magyarorszagnak es а hozza kapcsolt tartomanyoknak mostani a/lapoija statisztikai es geograp/Jiai tekinlelben, 1-VI, Pcst 1836-1840, 45-47. 62 Popis prema Vll zakonskom С!апи iz 1827. godine, zblгka шikroflmva Arhiva Vojvdiпc, Primedbe, N 60. 63 Е. Fenjes. Magyarorszagnak es а hozza kapcsolt tartomanyoknak mostani allapoija statisztikai es geogrdphiai tekinlelhen, 1-VI, Pcst 1836-1840, 46 64 1. lvaпyi, Szabadka szabad kircilyi varos td!'tenete, 1-11, Szabadka 1886-1892, 352. 65 lsto, 47. 66 Popis prema r'll zakonskom с/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Лri1va Vojvdiпc, Primedbe, N 60. 42 vojnickog sanca 1702. godine је ukljuceno u organizaciju Potiske vојпе ce. Posle Pozarevackog mira 11 znak prizпaj za vојпе zasluge doЬija vojпg trgovista "Oppidum militare SотЬ-", а 1749. godine raпg graпi­ stat11s slobodnog kraljevskog grada. U drugoj polviп ХVШ veka postalo је srediste zupaпije, а posle 1763. i sediste komorske direkcije koja је iz Sombora upravljala organizovanom kolonizacijom Backe. Pored admiпstrvnh funkcija, na razvoj grada pozitivno је uticala izgradnja Franjinog kanala u Ыizn. Godiпe 1828. Sombor је imao 17.534 stanovnika, cime је Ьiо 1О. grad Ugarske ро Ьrојн stanovnika. U njemu su vecinu stanovnika cinili stanovnici pravoslavne veroispovesti (54,8%), пesto manji udeo је Ьiо katolika (44,9%), protestanata пiје Ьilo, а Jevreja samo Prema svedocanstvima iz prve polovine XIX veka, imao је siroke, uredene, ali ne i poplocane 11lice, k11ce s11 veciпom nalikovale koliЬam, Ьile s11 pokrivene trskom, ali s11se11 ceпtr1 i пekim ulicama 49. 67 пalzie Јер ka ulepsavпj s11 se пalzi k11ce, пеk gradeп i па sprat. Savremenici su primecivali teпdciju grada i l1valili z11panijsk11 zgradu zavrseш 1809. godiпe. U mestн katolicka i pravoslп crkva. Postojale s11 ро jedna katolicka i pravoslп kapital11a skola. kao i pravoslavna 11citeljska skola. Slika br. 3 Zgrada Backo-bodroske iupanije Sombor је ha, iпtravlc l1rastove sн sшne, imao prostaп i livade 17.321 180 lia mocvarпg lщ 11 Sombont atar od 30.43 7 l1ektara, od ccga oraпice 9 .046,8 1.264 lш pasпjk, 1.028 l1a vinograda, 834 ha terena i 503 l1ektara p11teva, ulica itd. Zemljista Ьila veoma dobrog kvaliteta, bez 11zvisenja i peskovitil1 delova, te se drzalo da il1 jedva treba dubriti. Zitarica је Ьilo u iz0Ьljt1, sепа preko potreba, med11tim 67 Z. Dere, Nav. delo, 112. 43 malo suma i pasnjaka. Oko grada su se prostirale Јер baste i viпograd. Hvaljeni su dobar vazduh i gradska voda а spominje se da nije redak slucaj da neko dozivi stotu godiпu (prema tvrdnji somborskog zupпika Matije Slatkovica, prvog hroпica mesta).68 Glavпo zaпimnje staпovni је Ьila zemljoradп, sејап је pseпica, jecam, zob, kukuruz. Viпa је Ьilo puno, ali slabog kvaliteta. 69 Мапјi deo stanovпistva bavio se zanatima i trgoviпm (stoka, zito). Drugih vrsta zarada ро tvrdпji Popisa па teritoriji grada пiје Ьilo (barem za veci broj domaciпstv), te sezone poljrivedпh radova zaradu morali obezbediti па su bezemljasi vап drugom mestu, пајсеs u Vojnoj granici.7° Blizпa Franjinog kaпl Ыagotvrп је uticala па trgoviпu zitom. Za Sombor su u Primedbama zabelezili da је 52% zaпtlij koji пе vrse svoj zaпt cele godiпe, gazduju па svojim imaпj, а 30% zivi od паdiс.71 U periodu od 1820. do 1827. gradje imao derperditu godisnje u proseku 3.201 ft i 24 kr, visпa izdataka za izdravпje kasrпe izпoslaje godisпje 568 ft 7 72 i 30 kr. Na gradje Ьilo razeпo 30 paltiп1 porti. 3 NoviSad Podigпut putu koji је vec za vreme Rimskog carstva povezivao u dansпjo juznoj Backoj. Prvi Singidunum (Beograd) sa varvarskim plemпia pouzdan spomen naselja па mestu danasnjeg Novog Sad potice iz povelje kralja Bele IV iz 1237. u kojoj se па levoj obali Duпav spomiпjн Petervarad, Zajol, Сепј, BivaijoS: i BakSafalva. Od пjih u kasnijem periodu poseban znacaj doЬija (Peter)Varad Varad је рао је u ruke Turaka 1526. godine, kao i Petrovaradinska tvrdava. Sa veoma opalim brojem stanovnistva opstao је za vreme osmanske vlasti pod imenom Varadince. Na mestu daпsnjeg Novog Sada је 1694. godine пastlo vojпick mesto zvano Petrovaradinski Sanac - zapravo tako se zvao vojni deo mesta. Civilni se kao Racki Grad Civlп deo naselja 1719. godine postaje trgoviste. deo spomiпje Usled neuspesnog austrijskog ratovanja sa Turskom i gнЬitka sevrп SrЬije 68 Е. је па Fenyes, Magyarorszag geograpliiai sz6tara, 1-IV, Pcst 1851, 330-331; Popis, Primedbe, N 64. lsto. 70 Popis prema V/I zakoпsm с/апи iz 1827. godiпe, zblrka mikrofilmova Arhiva Vojvodine, Primedbe, N 64. 71 У. Bacskai, Varosok es varosi tarsadalom Magyroszп а Х/ szazad е/јп. Budapest 1988, 83. 72 Popis prema Vll zakoпsm с/апи iz 1827. godiпe, zblrka mikrofilmova Arhiva Vojvodine, Primedbe, N 64. 73 Е. Fenyes, Magyrosztiпk s а hozzti kapcsolt taromiпyk mostaпi allapol}a statisztikai es geographiai tekiпb, 1-VI, Pest 1836-1840, 48-50. 69 44 ovde se пaselio 1738. godiпe veliki broj Srba i Nemaca, izbeglica iz Beograda. Od 1740. godiпe polako se пaseljvu i Madari. Posle rasfomiпj Poduпavske vојпе graпice deo Srba se odselio iz mesta, drucivlпom gi deo se prikloп zivotu. Оо proglaseпj mesta slobdпim kraljevskim graSlika br. 4 Pontonski most kod Novog Sada dom doslo је 1. febrнa 1748. godiпe, pod роtнп novim imeпo: Neoplanta, Neusatz, UJvidegh. Od sticaпj statusa grada Novi Sad se brzo гazvijo u zaпtlijsko-rgvc пaselj koje је sem opskrЫjivaп tvrdave i stanovnika okolnih пaselj, igralo znacjп1 ulogн i н,trgovin sa Otomanskim carstvom. Sem privedпog zivota н gradн se razvio i kнltшni zivot па visokom nivotl. pravoU vreme Popisa u Novom Sadu је zivelo 20.23 1 osoba pretzпo s\avпe veroispovesti ( 12.581 staпovik), sa 5.664 katolika, пesto protesaп ( 1.281) i relativпo velikim udelom jevrejskog staiюvп (705). 74 Iпtersano је da su 11 Novom Sadu sve veroispovesti imale ро јеdпн trivijalnu skolн, postojala je i srpska gimпazj, katolicka i pravoslavna gramaticka skola, maпstir reda Sv. Апtна, pravoslп Ьiskнpja sa koпzistrjem, шеd za so i tridesпн, fabrika svile. Gradje imao роlсап glavпi trg i Dunavskн нlic sa \epim dvospratпim kucama. Bio је gradeп пeplanski. Na grad sн Ьi\е razeп 22 paltiпe porte. Velicпa gradskog zernljista iznosila је 15.611 \ш. lrnao је plodnu zemlju, zito dobrog kvaliteta, рuпо kukuruza, lubeпica, povrca. Novsadпi su dгZa\i viпograde 11 Sremu, i zivo trgovali sa tamo proizvedпm vinom i sljivovicom. stanovпi је Ьila traпzi trgoviпa tшskom robom, sto Glavno zanimпje је Ьi\о podsticaп i p\ovidbom Duпavom. lstiпa, gradski rnagistrat se i povodom Popisa zalio daje povljaп uticaj recпog prometa па oЬim trgoviпe veoma osetп smanjen od vremпa izgradпje Franjiпog kап\, јег se velika kolicпa гоЬе prevozi tim kaпlorn, stavise, cak i mestaпi odvoze svoju robu u пеkо od mesta pored kап\. 75 Z. Dere, Nav. delo, 112. V. Bacskai, Nav. delo, 36; Е. Fenycs, Magyarorsztignak s а hozzti kapcsolt tartomtinyoknak mostani tillapotja statisztikai es geographiai tekinЬ, 1-VI, Pest 1836-1840, 47-48; Е. Fenycs, Magyarorsztig geographiai sz6ttira, 1-IV, Pcst 1851, 241-242. 1. lvanyi, Nav. delo, 84-92. 14 75 45 ВАСКЕ VAROSI (TRGOVISTA) Koreni nastanka specifi.C11og tipa naselja poznatog kao trgovШa (oppidum, mezovaros, mark(flecken), kao i t1 slucaju gradova, sezu u srednji vek. U ХШ i XIV veku, pod t1ticajem razvoja robne proizvodnje kao i slobode kretanja kmetova, od brojnih se\a duz trgovackih puteva nasta\a st1 trgovista. Njihov 11ajveci deo izrastao је iz se\a ve\eposed11ika ili crkve; vlasnik trgovista је mogao Ьit kralj, а kasnije i Ugarska kraljevska komora. Prvi stadij t1spo11a iz statt1sa sela Ьilo је pravo drzanja sajma. Da\je prosirenje sloboda znacilo је р\ас1је fet1dalnih obaveza odsekom (cenz, taksa). Gotovo sve varosi imale su pravo da Ьirajt1 sudije i svoje Љnkcio1er (t1z ucesce spa\1ije), а magistrat mesta imao је pravo da sudi (sem odrenЉ predmeta koji su rezervisa11i za vlastelinski st1d) varosa11ima, vrsio је administrativ11e funkcije, razrezivao i нЬiгао porez. Neki st1 t1speli doЬit pravo na male kra\jevske regalije, dok је najvect1 mogш:t1 s\obdн predstav\jalo obaveza, а od 1820. godine i potpuno otkt1pUe11je. otkup\jenje gotovo svЉ Trgovista sн se 11ajt1oc\jivije t1 pravnom smislu razlikovala od gradova н nesamotlпi st1dstva i izbora st1dije, odnos110 fш1kcioera (direktaп t1ticaj Takode, za razlikt1 od vlastelina), kao i podredenoscu zt1panijskoj jшisdkcU. gradova, trgovista nisu smela da se opasuju zidinama i nikad nist1 stekla pravo predstavnistva 1а Drzavnom saboгt1. Varosko vece је t1 zavis11osti od stepe11a privilegija i broj110sti stanovnistva, moglo 11alikovati gradskom, ali i seoskom vect1. Stanovnistvo trgovista se tl formalnom pogledt1 nalazilo u stattJStl kmetova, vecih privrednil1 i drt1sveЉ mogucпsti t1 socijal110m smilн izdiali se нsled zalo iznad oЬicnh kmetova. Bilaje karakteristicna i izraeпj socijal11a difere11imucnill seljaka, ali i јас konce11tracija zelira i cijacija: postojao је veci Ьгој zelira beskucnika 11ego u selima. Trgovista sн se razlikovala od se\a i t1 11acinu privrediva11ja: iako је i н trgovistima bavljenje poljoprivredom Ьila dominantna delat11ost, sta11ov11istvo varosi se u ciljн robne proizvdпje i trgoviпe okrent1lo mo1kt\шj proizvod11ji (vinogradarstvo, bastovanstvo, povrtarstvo, proizvod11ja dt1vana, а па jt1z11im predelima drzave stocarstvo u velikom oblmu). То ujed110 znaci, da је drнstve1a pode\a rada t1 njima Ьi\а па visem пivou nego tl se\ima. Za11atstvo је ро inteпzu i oЬimu de\atnosti Ьi\о razvijenije н varosima nego н selima, ali se cesto desavalo da su se varoske zanatlije svojim zanatima bavile kao pomoc11om delatпoscн, vап sezone poUoprivrednih radova. Slic110, varosi sн zaostajale za gradovima ро broju vrste zanata i broju zaпtlij. Vremenom i u ovim mestima пastju cehovi u najpotrebnijim delatnostima. 46 Usled razlicitog polozaja i uloge koje su pocetkom XIX veka trgovista pocela da igraju, zbog robne proizvodnje, jake ukljucenosti и tokove trgovine i ja?anja zanatstva, istoriografija odgvaгjвce slojeve stanovnistva trgovista oЬicn вЬrај elemente bвducih nosilaca gradanskog preobrazaja drвstva. Posle 1870. godine vecina varosije dosla в staв opstina, neke sв postale gradovi sa uredпim medв vecima, а maпji broj mвnicpal gradovi. 76 Senta OЬ!ast Sente Ьila је od najstarijih vremпa naseUп. U dokumentima se prvi рвt spominje 1216. godine, vec kao 11apredno mesto sa manastirom. Usled svog polozaja, na вkrstanj potiskog рвtа i poprecnog рвtа koji је vezivao sеvгп delove Backe i Вапt, ovo mesto se razvilo t1 vazп trgovacki ceпtar sa pozпatm skelom, zпatno razvijenim zaпtim i orgaпizvnm celюvima. U savremenim spisima spomiпje se Ыagostпje sta11ov11istva. Тшсi Sll Sепtв posle Mohacke Ьitke srвil do temelja. Kasпije Sll se ovde naselili SrЬi, te је в tшskom periodв imala 500-600 staпovik. U istoriji l1abzнrsko-tuih ratova Seпta se spomiпje в dva пavrt, 1686. kada је ovde porazeп vojska velikog vezira Sari Sulejmaп-ps poslata и deЫokaв Segdiпa, i 1697. kada se kod Seпt odigrala в evropskim razmerama свvепа Ьitka, ciji је islюd rezвltiao konacпim slomom tнrskih sпag в Velikom beckom ratв. Mesto је od 1702. do 1751. pripadalo Potiskoj vојп granici (в ovo vreme 11aziva110 је Sencanskim Sancem). Ро rasfomiпjв Vојпе graпice, 1751. godiпe, postaje trgoviste sajednim nedeljnim i dva godisnja vasara. Ро verskom satvв mesto је 1828. g. imalo pretezno katolicki karakter (80%) sa primetп brojem pravoslavnih stanovпik (18,5%) dok sв preostali deo stanovnika ciпl Jevreji (1 %) i protestanti (О, 1%). 77 Prema Popist1, шtаr gradaje Ьilo 2.202 kвсе а na vaпgrdskoj teritoriji 1.358 kuca. Zabelezeno је da је рlасп stvarni realni godisnji zakt1p od 11.878 ft i 30 kr, dokje visina mogвce zakвp рrосепја na 25.702 ft i 20 kr. Od koпtriЬвcje је izвeto cetrdeset osam kнса. Postojalo је sto sezdeset sest prazпih placeva od kојЉ Stl trideset cetiri pripadala gradн а sto trideset dva privatnim licima. 78 Na prostranom ataru sa salasima Ьilo је razvijeno stocarstvo i ovcarstvo. Sve zitarice Sll imale bogat rod, svojim obimom iznad proseka se narocito isticala proizvodnja duvana i prosa. Staпovisu је prilюde donosio bogat вlov riba. Bilo је dosta razvijeno zaпtsvo. Na Tisi su postojali recni mliпov. Prva 76 Р. Ban, Magyar 1ortenelmi Fogalomtiu· l-1!, Budapest 1989, II, 37-38; А. Csizmadia- К. Kalaman - L. Asztalos, Nav. delo, 197-198. 77 Z. Dere, Nav. delo, 112. 78 Popis prema VI/ zakonskom с/апи iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Arl1iva Vojvodine, Primedbe. N 90. 47 apoteka otvorena је 1820. godine. Postojale su katolicka i pravos\п пago.79 Mesto је imalo realп godisnje guЬitke od 284,3 foriпte 28 konjanika.8° Stari crkva i siza izdravпje Весј Postoje misljenja daje u starom veku ovde postoja\a rimska kolпija. Prvo 81 pisaпo svedocanstvo о Beceju potice iz 1091. godiпe. Turci su ga zaposeli 1551. godiпe, za vreme njihove vlasti је propao. Prilikom povlacenja Osmaпlij 1687. godiпe, u Весј se nase\ila veca grupa Srba iz Temisvara. Deleci sudblп poа 1751. godiпe nakon rasfomiпj tiskih mesta, 1702. g. postaje vojnicki sапс, Potisko-pomoriske vојпе graпice, namenjena muje uloga sedista Potiskog distrikta. Istovremeno postaje trgoviste. U vreme Popisa Весј је srpsko-madarska varos (56%-43%) sa stotinak Jevreja i dvadesetak protestanata.8 2 U mestн sн se i katolicka crkva, sinagoga, apoteka i postanski нred. nalazile pravoslп Slika br. 5 Pivara и Starom Beceju Raspolagalo је velikim atarom od 22.728 hektara: povrsina oranica izпo­ sila је 3.903 ha, 10.732 ha livada, 4.320 ha pasnjaka, 2.864 ha trscara, 203 1а vinograda, 264 ha vlastelinske zemlje, 305 ha vodeпih povrsina i 174 ha puteva.83 napredпo, mada је puno trpelo od cestih poplava. Gajeni st1 Stocarstvo је Ьi\о 79 S. Borovszky, Nav. delo, 273-281; Е. Fenyes, Magyarorszagnak s а hozza kapcsolt tartomanyoknak mostani allapotja statisztikai es geographiai tekintetben, 1-Vl, Pest 1836--1840, 55; Enciklopedija Jugoslavije, prvo izdanje. 80 Popis prema VII zakonskom с/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Arhiva Vojvodine, Primedbe, N 90. Ti gublci su nastali usled razlike и vrednosti isporucene robe i cene placene za nju od strane vojske. 81 А. Kasas, Pozdrav iz Novog Весја, Novi Sad 1994, 12. 82 z. Dere, Nav. delo, 112. 83 Е. Fenyes, Magyarorszag geographiai szotara, I, Pest 1851, 104. 48 psenica, јесаш, stvoш. zob, kнurz 1829. Ьilo 84 Godiпe Весј је нsled i dнvап н veciш 11 cehova. 85 је izdrzavanja 18 kolicпaш. Ршю koпjani imao se bavilo godisпje goЬitke forinti. S drнge straпe, kao ceпtar distrikta, raspolagao је godisпje 13 .261 foriпtm prilюda. Pretezan deo til1 sredstava - 12.061 foriпta, iz vlasteiпkog prava Весја па tосепј pica: 2/3 prilюda od distriktski11 mesta pripadalo је Staroш Весјн. Sеш toga, шesto foriпt prilюda od davanja pod zakнp prava па riЬaeпj i riЬa­ od 3 15 ll krcmaeпj је odrzavпje iшalo prosekt1 sa poticao је tl 1О 1.199 vasara tl 3 naselja (пе navodi se н kojiш шestia). Ti prihodi sн рrеша Popisн troseпi па "izdrzavanje same vlastelinskejurisdikcije, za plate magistratskih sluZЬenika, nizih sluZЬenika i slugu, za izciatke vlastelinskih sudova k<~ji se odrzavc!ju dva puta godisnje pod predsednistvom komorskog pгe/kta, za ucesce komorskogfiskala, svedoka zakonitosti, kao i Magistrata celog Distrikta, takode za izdгavnje zatvoгenika, za cuvare i lica potrebnih za njihovo hapsenje, za po(jske cuvare i pandure, zatim za izcirzavanje Кигiје distrikta kao i dгugih zgrada, za g!avnog ЬаЫси i dva komesaг skele, kao i za odrzavanje i beleznika, lekara, dva hiгuga, izgradnju gradskih i vangradskih gostiona и cleset distriktskih mesta, za odгeiln 86 izdatke prilikom odгzavnj skupstina i insuгekcj". Kanjiza Naseljп oЫast od prastaril1 vremпa. XVI i pocetkш fa Senborпa. Krajem XVII veka tt1 se пascljvн ka pripojena је Vojnoj granici, а kasnije zпаt broj Srba se odselio iz Kaпjize н Вапt. trgoviste. U vreme Popisa Kaпjiz ima шadrsko-p pustara Kenesna. Кrајеш lika, 16,7% pravoslпih nagoш. Рrеша Prvi ХУП рнt se spo111i11je tl XI vekt1 kao Potiskш veka 11avode11aje kao posed groSrЬi. Posle Rakocijevog нstaп­ distriktll. Nakoп razvojceп Godi11e 1751. ovo mesto је postalo sta11ov11istvo (81,5% kato- misljeпн i 1,8% Jevreja). 87 Raspolaze katolickom crkvom i sisavremпik od пје пalzi se skela koja Slic110 ostalirn potiskim varosiш lш). Velicпa ora11ic11il1 povrsiпa 8.727,6 ћа, pasпjci 4.193 l1a, Ьila је viпograd је !еро gradeп. Pola sata hoda ostvarivala vezt1 prema Torпtalskj Kanjiza је iшal prostanн teriojн izпosla је 2.237 ha, livade i нпtrаsјi 220 lia, zemljiste и reziji zнpaпij. (18.457 fuпdsi Кошrе 242,1 Е. J-<'enyes, Magym·orszagnak s а lzozza kapcsolt tartomanyoknak mostani allapo(ja statisztikai geographiai lekintetben, 1-Vl, Pest 1836-1840, 53. 85 Podaci о broju ccl10va u pojcdinim nascljima treba da se posmatrjн sa dosta rezervi. St Popis prema l7Il zakonskom с/апи iz 1827. godine, zЬirka mikroПlva Ar'1iva Vojvdiпc. Primedbe, N 89. Prevod G.Шmera s; Z. Dcrc, Nav. delo, 112. 84 е!: 49 Јщ 2.215 ha trscara, 313 ha raznih vodenih povrsina i 309,3 ha puteva. 88 Zemljaje bila kvalitetna, te је rod pseпic i kukuruza Ьiо Јер, а u velikoj kolicini је proizvoden duvan i proso. Stocarstvo savremenici opisuju kao plodno, sto potvrdujt1 i podaci Popisa. Usled izdriavanja 18 konjanika mesto је imalo godisnje izdatke u proseku od 183 forinte. 89 Stara Palanka Okolina Pala11ke је vec u ХШ veku Ьila gusto 11aseljena oЫast, a\i se 11i pre, ni za vreme Turaka u izvorima ne spominje mesto pod tim imeпo. Na prostoru danasnje Palпke postojalo је naselje pod imenom Pest (Pesth), koje 1486. godine nalazimo u rangu trgovista. Propalo је za vreme turskЉ ratova. Na Marsiljijevoj mapi iz 1690. godine se spomiпje kao selo Palпk. Godiпe 1702. t1vrste110 је u Poduпavsk vojnt1 granicu. Cetrdeset tri leta kasnije је razvojace110 Godiпe 1747. u Palпci је zivelo 107 oporezova11il1 lica; i ukljuce110 u zupanijн. srpskih sela, sa velikim atarem, pнstarm, salau to doba је jedno od пajvecih sarskim nacinom privredivanja. Као trgoviste pominja110 је 1754-55. godine. Od 1764-65. u Palanku su se naseljavali Nemci. Radi njihove brojnije kolonizacije deo zemljista Palanke odvojen је za 11ovo plaпski gradeno пaselj 1770. godiпe - Novu Palanku. Prvoblt110 mesto је otad zva110 Rackoш, ili Starom Pala11kom. Ses11aest godina kas11ije, 1786. Komora је odelila jos jeda11 deo Stare Pala11ke radi daljeg 11aseljavanja Nemaca, te ovde kas11ije 11astaje Nemacka Palanka. U пovastlm mestu sн se naselile dobrim delom zanatlije. Stara Palanka је 1826. godine doblla status trgovista. Do 1848. godi11e kako Stara, tako i druge dve Palanke Ьile su u posedu Ugarske kraljevske komore. Usled prostome povezanosti, istog feudalпog gospodara, ideпtch prirodпih uslova, istorija ova tri mesta teklaje zajedпick i vremпo su 11aselja srasla ujed110. oraпic, Stara Palankaje raspolagala sa 9.901 ha zemljista. Biloje 2.981а 2.3961а iпtravle i livade, 1.819 ha pasпjk, 3791а komorske zemlje, 550 l1a komorskih makovih sнma, 1О ha viпograd, 711 ha trscare, 600 ha mocvarпg zemljista, 284 ha puteva i 74 ha suma. 90 Е. Fenjes opisuje sva tri mesta zajedno: to је nemacko-srpsko mesto ( 49% 91 , kojem Јеро katolika, 44% pravoslav11ih, 5% Jevreja, 4,5% protesaп) grade11e kt1ce, crkve i vlastelinske zgrade dајн dopadUivt1 spoljas11jost. Sta11ov11istvo ma!::. Fenycs. Magyarorszag geograpl1iai sz6ta1·a, 11, Pest 1851, 172. iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Arhiva Vojvo(line, Popis prema Vl! zakonskom с/апи Primedbe, N 90. 90 r::. Fenyes, Magyarors=cig geog1·aphiai sz6tara, 11, Pcst 1851. 186. 91 Z. Derc, Nav. delo, 112. 88 89 50 hom cine imucne gazde, koje se pored zemljoradnje i zanata bave i oЬimn trgovinom zitaricama. U mestu se nalazi i jedna odmtacпi svileпЉ caura. Dobra crna zemlja rodi рuпо kvalitetnog zita, јеста, zoЬi, kukuruza, krompira repice. Uzgoj stoke, kопја, ovaca plodnsaп. Prihode doпsi i riЬolv, i uljaпe imaju \epu sumu. 92 Usled izdrzavanja devet konjanika и Novom Sadu, mesto је imalo godisnje guЬitke (deperditu) и visini od dvesta sedamdeset sedam forinti. 93 Nova Palanka Osnovaп 1770. godine odvajanjem Nemaca od Staroplncп, 1828. godine postala је trgoviste, zanatstvo se brzo razvUalo. U mestu је 1827. godiпe Ьi\о devet celюva. Nova Palanka је izdrzava\a dva konjanika t1 Kuli, а godisпja deperdita iznosila је prema iskazu mestaп sezdeset dve forinte. 94 Nemacka Palanka Nastalaje 1807. izmedн Stare i Nove Palanke. U pocetkt1 zvana Nemacka Palanka, kasnije samo Palanka. Staнs trgovista doЬilaje 1826. godine. U mestн је Ьilo razvUeno zanatstvo. Zabelezeno је da је naselje usled izdravпj cetiri od sto dvadeset sest foriпt. konjanika и Somboru, imalo guЬitke Bezdan njegova istorija рге tшski\1 vremпa. Prvi put se spomiпje и deftrн iz 1579. godiпe. Za vreme zimovaпj Tatara н Somboru i okliп 1598. Kasпije шн se gнЬi godine је opнste. trag, dok se н XVI 11 vekн pod tim imeпom пaziv јеdап potok i pнstar na Nije mestн sadпjeg pozпat Bezdaп. Slika br. 6 Po{etak kanala cara Pocetak doseljavп Madara pada Fгапје 1 kod Bezdana t1 1742. godint1. Godine 1763. t1 mestнj Ьi\о cetirsto kнса. Iste godiпe dose\jпi Stl Cesi. Urbarija\110 шеdпј izvrseпo је 1772. godiпe, kada је mesto kнpilo i staн trgovista sa pravom drzaпj vasara. imao petsto dvadeset Od tog vremena Bezdan se brze razvijao, te је 1801. godiпe Е. Fenyes, Magyaro1·szagnak s а lюza kapcsolt tartomanyoknak mostani (il/apotja statisztikai es geographiai tekintetben. I-VI, Pcst 1836-1840, 186. 93 Popis prema l'l! zakonskom с/апи iz 1827. godine, zblrka mikroflnюva Лrhiva Vojvodine, Primedbe, N 90. 94 Isto, N 89. 92 51 devet kuca sa tristo sezdeset gazda i sto sezdeset devet zelira. Ро savremпic, dvadeset pet godina kasnije imao је jako zaпtsvo, а 1830. godiпe se belezi da u пaselju postoji dvadeset tri сеЬа (to se meduti111 пе slaze sa podacima Popisa, jer s1110 u пјеш нspeli prebrojati samo osa11111aest vrsta zanata). Тн se пalzi i vazna skela preko koje је tekao saobracaj prema Barпji. Od 1821. g. Bezdaп је imao postu. cijil1 је 98,6% Ьilo U vreme Popisa t1 mestu је zivelo 6.665 staпovik katolicke veroispovesti, 0,4% pravoslav11il1 i 1% Jevreja. 95 Bezdaпci st1 raspo96 povrsiпe 7.480 ћektar. l111ali sн katolickt1 lagali prvoklasnom zemljo111 ukpпe crkvн, sinagoн, postanski ured. Dosta se riЬalo. Cesto su se javljale stete нsled poplava. 97 Naselje је zbog izdrzavanja pet konjaпi i111alo godisпjн deperditt1 od pedeset cetiri foriпte.98 Temerin Prvi pisaп tгag t1 dokнmentia postoji iz 1332. godiпe (Тћетаi). Za vre111e Turaka nalazio se t1 okviru Titelske 11al1ije. Godiпe 1762. se пavodi kao komorsko mesto. Temriп је 1796. godiпe kнpio gюf Saпdor Sесп. Ubrzo posle toga ( 1799) postao је trgoviste sa pravom drzanja cetiri ze111aljska vasara. Iste godiпe sto sedamdeset оsаш srpskil1 porodica se odselilo, primilo obaveze sajkasa i osпval sclo Durdevo. U 1828. godiпe је imao 6.393 staпovik, od toga 67 i 18 protestanata, а ostali sн pripadali katolickoj koп­ Jevreja, 27 pravoslпi'1 fesiji.99 Тешгiпј imao prostaп zemljiste od 10.772,711ektara, koje se delilo па sledeci nacin: 3.968 Ьа urbaijlnЉ огапiс, 2.958 ћа livada, 1.677 lш pasпjk, 10 1.800 ћа vlastelinske oranice i livada, 198 ћа mocvara i 172 ћа pнteva. Ulice prave i siroke, kuce Јер, t1 mestu је postojala katolicka crkva i posta. su Ьile Zemljiste је Ьilo kvaliteпo, te su sve vrste zitarica dobro rodile, narocito proso. Stanovnici su drzali puno stoke i ovaca, bavili su se prevozenjem robe i medu пјiша је Ьilo dosta imucnill seljaka. Vojni guЬic usled izdгZavпj cetrnaest konjaпik izпosl Sll godisnje StO cetrdeset dve fori11te. IOI 95 Z. Dere, Nav. delo, 112. F enyes. Maюroszg Fenyes, Magyroszпk 96 .Е 97 Е. es geographiai tekiпb, geographiai szotara, IV, Pest 1851. 130. s а hozza kapcsolt taromпyk mostaпi a//apotja statisztikai I-VI. Pest 1836-1840, 53. Popis prema Vl/ zakoпsm с/апи iz 1827. godiпe. zЬirka mikrofilmova Arl1iva Vojvdiпe, Primedbe, N 86. 9 9 Z. Dere, Nav. delo, 112. 100 Е. Fenyes. Magyarorszag geographiai szotara, IV, Pest 1851, 194. io1 Popis prema Vll zakonskom с/апи iz 1827. godiпe, zЬirka mikrofilmova Arl1iva Vojvodine. Primedbe, N 89. 98 52 Ки/а па Nastalaje пavljem. saobrcjпm роmеп Prvi Ferпca vazпom Dопје pravcu koji povezuje Potisje sa i Gorпje Кнlе Veslпjia. U sredпjm odakle vodi poreklo bastioп). Godiпe 1740. паЬrјо Prema poisн iz 1743. godiпe нtvrdeпj, t1vrdн, Sапс. dica. Ovo mesto Ьilo 1763. godiпej рошiпја savreшпic, је јеdап imeпa od okruzпih pivara пaselj је Podн­ imalo potice iz 1652. godiпe iz spiska poseda vekt1 па ovom mestн је verovat110 postojalo mesta ("kula" па tнrskom jezikн zпaci је medн pustarama Petrovadiпskg н шеstнј zivela tridesjпa srpska poroceпtar tl mestн. backog koшrsg poseda. Postaloje trgoviste 1813. godiпe. razvijeпo zaпtsvo, 1827. godiпe Уес Ро se belezi sest се\юvа. U vпa vreш Popisa iша\оје 6.304 102 i 17 Jevreja. U пасiо\10 verпika -madarsko пaselj. preko Fraпjiog kнlso pivo је srpsko staпovi i relativпo Ьrојпн sн saobracali пjihovm Iшalo kaпl. Oraпice godiпa trideseti\1 dobriш stokн, kопје, Fraпjiш kапlош. redoviшa brezuljciшa је је Ьi\о vеоша staпovik: 3.596 kato\ika, 3.691 pravoslapogledн bilo је to пeшacko-srp­ katolicн i pravoslпн crkvн i dva visoka mosta i livade Ьile sн vеоша dobre. Рrеша Fепјsн, t1Z:iva\o dobar glas н celoj zeшlji. Madгsko i dc\0111 sн ciпl iшнсп zeшljoradпic koji su drzali ovce. Svoje zito prodavali sн па brodove koji Neшci sн se pretzпo bavili zaпtsvoш. U spretпi\1 нzar i sesirdzija. Na telckaпsiш sevrпo od varosi, gајеп је viпoa loza. Atar Кнlе prostirao se па 10.236 ha, od toga oraпice sн predstavljale 3 .980 lш, livade i tш1rasj 2.662,5 ћа, viпograd 312 ћа, pasпjci 2.858 lш, 169 \1а zal1vatale st1 103 oraпice i livade, 29 l1a jezera i 221 l1a pнtevi. Usled izdravпj нkрпо zeшljista koшrse petпas koпjai dvadeset dve шesto је trpelo godisпje guЬitke prosecп ll visп od tristo foriпte.104 Apatin Prvi рошеп шesta potice iz 1О. godiпe. U sredпjш vekн је pozпat kao Apathi. Pripadalo је Kalockoj пadЬiskнpj, Ьilo nadЬiskнp tvrdava. Posle proteivaпj Turaka па пеkо vreш је opustelo. U figurira kao pustara ll vlasпitu Komore. popisu iz 1699. i 1720. godiпe Apatin је oduvek predstavljao vazпo pristaniste па Dunavн - glavпom rеспош putн iz zapadne u istoc1ш Evropt1. Iz tih razloga Dvor је mestu пamenio Preistorijsko i keltsko пaselj. Z. Dere, Nav. delo, 112. Fenyes, Magyarorszag geographiai szotara, 11, Pest 1851, 279. I04 Popis prema V/J zakonskom с/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Arhiva Vojvodine, Primedbe, N 86. 102 103 Е. 53 ulogu glavne nemacke kolonije u Juznoj Madarskoj. Prvi kolonisti su stigli 1749. godine. Veoma brzo, radi stvaranja sto boljih uslova za razvoj, Apatin је 1755. godine doblo status trgovista sa pravom drzaпjenog nedljпog i cetiri godisпja vasara. Уес 1765. godiпe u mestll је zivelo oko sesto porodica i Ьilo је relativпo jako zanatlijsko пaselj sa dvadeset krojaca, dvadeset tri obllcara, sedamпt zidara, trinaest dundera, deset kovaca, dvanaest korpara, devet kolara i dosta drugi/1 zaпtlij. Mesni Nemci su i trgovinu drzali u rukama. 105 Mesto је gradeпo ро llrbanistickom рlаш1. Apatiп se razvijao ocekivaпm dinamiko111, te је ll XVIII veku u njemu vec postojala tekstilna maпufktr i manufaktllra papira, а tl1 је smesteno i sediste ureda koji је vrsio kolo11izaciju Backe. uglav110111 Ne111aca. Ро verskoj U vreme Popisa imao је 5.968 sta1ovпik, pripad11osti Ьi/оје 5.891kato/ik,29 pravoslavni/1, 31 protesaп i 17 Jevreja. 106 U liЬile su siroke sa dudovima posadeпim duz пјiћ, kllce sL1 Ьile uredп i ce Apatiп !ер, svugde su se primecivali znaci reda i imetka. Imao је dobro uredпl narodtш skolu sa 700-800 daka, fabriku svile, brojne prodavпice kolnijaпe robe i metalпih predmeta, 26 suvih i 6 duпavskih mliпova (prema podacima Popisa sa1110 8 mliпova), kao i odmotacnicll svileпh саш. Ukupna povrsiпa atara izпosla је 9.751 hektar, od toga па 2.307 ha prostirale Slt se ora11ice, па 1.563 ћа livade i intravillana, Ьi/о је 63 ћа dobriћ i 316 Јш pescaniћ pasпjk, 1О ћа viпograd, 1О ћа majurskiћ oranica, 2.33 8,6 ha sшna, 460 ha vrblka, 1.852а trscara, 628 lш jezera i mocvara i 110,8 ha puteva. Proizvodili sll zito i oko 5.000 metricki ceпti klldelje godis11je. Kude/ja је Ьi\а trazena u Pesti, Becll, Lincll, п1darski gradoproizvodnja svilobuba i uljaпe repice, od cegaje spravljiю vima. Znatnaje Ьi/а ulje (prema Popisu Ьi\о је dva mliпa za repicll); od dlldaje pecena rakija. Staпov­ nistvo se marljivo bavilo zanati111a. Deca Sll proizvodila s/a11111ate sesire, stariji korpe. Trgovali sLt vino111, drvo111, kltdeljom. 107 Yisпa deperdite za izdravпje 10 8 devet konjanika iznosilaje godisпje sto osamdeset devet foriпt. Backa Тор/а Naselje је verovatno nastalo ll tursko doba, mada postoje iпdcje da se па njegovom mestu u srednjem veku пalzio nase\je Fihajc. Pod imeпo Тор\ја ili Kisbajsa, prvi put se spominje 1580. godine u Sltbotickoj nal1iji. Oslobdeпj jt:: docekalo potpuno oronulo, ра se 1731. godiпe spomiпje tek kao pustara. Od 105 106 D. Ј. Popovic, Srbl u Vojvodini, II, Novi Sad 1990, 44. delo. 113. z. Dere, Nav. 107 Е. fenycs, Magyrm·.шink s а lюza kapcsolt tartomanyoknak mostani lillapotja statis::tikai es geographiai tekintetben. 1-VI, Pest 1836-1840, 50. 1os Popis prema VJI zakonskom с/апи iz 1827. godine, zbirka mikrofilmova Лrhiva Vojvdiпe. Primedbe, N 82. 54 1750. godine u Topolju su naseljavani Madari. Palu Kraju (Kray) је za njegove ovo, dotad koшrs, selo. Godiпe 1806. vojnicke zasluge 1803. godine darivпo doЬil је status trgovista sa pravoш па 3 godisпja vasara. Рrеша poisн Lajosa Nada Topolja је iшal 5 .615 staпovik, pretzпo 109 Madara (5.411 katolika, 9 pravoslпih, 3 protesaп i 192 Jevreja). Iшal је katolicн crkvн, siпagou, postн. Bilo је паргеdо stocarstvo i ovcarstvo, proizvodili su dosta viпa. Ро savreшпic, raspolagalo је реsсапiш atroш dobre plodпsti ukupne velicп 14.142 l1ektara, od kojeg sн oraпice zaћvtle 5 .110,5 lш, livade 3.109 ћа, pasпjci 2. 122 lш, viпograd 128 ћа, 3.532 ћа ciпle su vlasteliпske oranice i livade, 22 ћа шocvare i 126 l1a putevi. 110 Usled izdravпj petпaest konjaпi tl Subotici, Topolja је imala gнЬitke od godisпje trista sezdeset 111 cetiri foriпte. Stari Futog Prva iпformacj о Futogн potice iz 1250. godine, kada se sрошiпје kao od Tatara razoeп mesto. Dvadeset godiпa kasпije је оЬпvlје i postalo pozпat kao recni prelaz i zпасјо pristaпe. Iz ХУ veka poticн svedocaпt о prisнtпoi fнtoskil pleшickЉ siпova па zapdпoevrskim ш1iverzta. Mada gotovo opнstel, пaselj је ipak opstalo i н tнrsko doba. Ubrzo posle oslbdeпja, 1703. godiпe se vec sрошiпје kao trgoviste sa osaшdet kнса, а 1724. se belezi da t1 Fнtog iша tristo trideset cetiri srpske porodice. Кошrа ga је пekoli puta prodavala, izmedн ostalil1 i porodici н ovo шesto se doselio izvestaп broj BuCarnojevic (1744). Posle 1739. godiпe gara, а 1763-64. godiпe i Nешас. Dolazilo је do пesuglaic izmedu neшackog i srpskog staпovi, te su Nemci mesto пapustil. Tek su alzaski Neшci, koji kопас ostali и 111estt1 i osпvali роsеЬп пaselj, su se doselili 1774. godiпe, Novi Fнtog. Vlasteiп Fнtoga 1769. godine postao је grof Hadik, koji је zпасјо 12 doprineo razvoju шesta. Od 1801. godine feudalпi gospodar postala је porodica Brнnsvik. U vreme Popisa Stari Futog је trgoviste, sa 4. 716 zitelja, 113 sa uredпiш нliсаш i lepiш kucama. Bio је centar vlastelinstva. Staпovis је imalo па raspolgпjн prvoklasпн спш zemUu ukupne povrsine 7.181 llektara: 1.824 l1a z. Dcrc, Nav. delo, 113. Magyarorszag geographiai sz6tara, IV, l'est 1851, 217. 111 Popis prenza Vll zakonskonz С/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Arl1iva Vojvodinc, Primedbe, N 89. 112 Andras Hadik ( 171 {}-1790), teldmarsal carske vojske, poznat је najvise ро tome sto јс tokom Sedmogodisnjcg rata zauzco i ogloblo Bcrliп. 1з z. Dere, Nav. delo. 113. 109 110 [ . Fcпys, 55 oranica, 1.642 ha livada i unutrasnjih zeшljista, liпskh oraпic i livada, 1.236 ha шakove suшe, 114 шocvarng terпa i 93 lш ptiteva. Usled izdravпj 15 iшal gt1Ьike od sto cetrdeset tri foriпte. 722 ha pasпjk, 1.270 lш vlaste170 lш vrbika, 148 l1a trscare, 85 seda111 koпjai varos је Novi Futog Nalazio se zapdпo, Ыizl Starog Ft1toga. Osпovali su ga alzaski kolпist 1774. godine. Razvoju шesta svojш delatпoscu Ьitпо је dopriпe grof Hadik. teklaje zajed110 sa istorjш Starog Ft1toga. Istorija ovog шesta U vreш Popisa Novi Futog је пешасkо selo sa 866 katolickil1 i 3 pra16 voslaп stanovпik. Iшalo је prvoklas11t1 zeшljt1 t1kup11e povrsiпe 2.314 l1cktara od kojeg st1 se oraпice prostirale па 552 lщ livade па 438 lш, pasпjk је Ьilo 166 ha, viпograd 48 ha, 411 ћа vlasteiпk zeшlj, 498 lш шakove sш1е, 95 ha trscara, 71 l1a шocvare i 33 l1a pt1teva. 117 Vlasteiп шesta Ьilaje porodica 118 Brt1nsvik. Usled izdrzavanja 3 konjaпi mesto је imalo guЬitke tl visп od 62 foriпte godisпje. 19 Stanisic Pal Serпji ga doЬija 1658. godiпe kao pustaru. Godiпe 1763. zapocetaje kolonizacija Srba, kasnije, 1786. doseljavajll se Nemci и sto kllca. Dve godi11e potom osпivaju posebпu kolo11ijt1, Novi Staпisc. Godiпe 1811. Staпisc postaje је t1 posedt1 porodice Redl. trgoviste. Od pocetka XIX veka Ьiо Godiпe 1828. Stanisic је madrsko-pпec trgoviste sa 4.572 stanovпik od kojih је 3 .289 pripadalo katolickoj, 1.201 pravoslпj, 6 protestaпkoj i 76 jevrejskoj konfesiji. 120 U mestt1 је postojala katolicka crkva i ali plodaп atar llkt1pne veliCine 9. 722 l1ektara, od sinagoga. Imalo је pescaпi, toga шbarijlnh oranicaje Ьilo 3.332 lщ livada i intravlпe 2.159 lш, 1.519 lш dobrih pasпjk, 243 Ьа viпograd, 1.865,5 ha vlastelinske zemlje, 448 lшjezra 121 i mocvara i 154 11ektara puteva. Zпасј privedпa graпje Ьilo stocaгv i 114 Е. Fenyes, Magyarorszag geograplziai sz6tara. 11. Pest 1851, 26. Popis prema VI/ zakoпsm С/апи iz 1827. godiпe, zblrka mikrofilmova Arhiva Vojvdiпe. Primedbe. N 90. 116 z. Derc, Nav. delo, 114. 117 Е. Fenycs, Magyarorszag geograpliiai szotcira, 11, Pcst 1851, 26. 118 lsto. 119 Popis prema Vll zakoпsm с/апи iz 1827. godiпe. zblrka mikrofilmova Arhiva Vojvdiпe. Primedbe, N 86. 120 z. Dere, Nav. de/o, 113. 121 Е. Feпys, Magyarorszag geographiai sz6tcira, JV, Pcst 1851, 159. 115 56 ovcarstvo (mada te podatke Popis пе potvrduje), а proizvodeno је vino. Gt1Ьic usled izdгZavnj dvanaest konjanika iznosili su godisnje sto trideset jednu forintu. Odiaci Naselje se prvi put spominje t1 deftert1 iz 1561. godi11e, kao Ucak. Moguce da se radi о mestu koje је u XIV vekt1 poznato kao Odos ili Hodos. Tokom је turske vlasti 0110 је propalo, te se 1732. godine poz11aje kao novo kolonisticko mesto. Godine 1756. sastojalo se samo od 20 kuca pokrive11i11 trskom, ali vec 1763. u jed11om izvestajt1 о uspesima kolonizacije navodi se da tl Odzacima zivi 300 nemackil1 porodica, da su kuce lepe, ulice siroke, da stanovnistvo zivi u Ьlagostnj1. Status trgovista doblli st1 1813. godine. U vreme Popisa mestoje nemacko trgoviste sa 3. 156 stanovnika (3. 116 katolika, 17 pravoslavaca, 17 protesta11ata i 6 Jevreja). 122 Ima\o је prvoklasnu zemljt1 povrsiпe 4.529 l1ektara, od toga 1. 980 lш t1rbarijalnill oranica, 1.416 l1a livada, 918,5 l1a pas11jaka, 79 ha viпograd, 34 ha jezera i 1О ha puteva. 123 Mestaпi st1 proizvodili velikt1 kolici11u kt1delje, zatim pseпicu, kukurt1z, krompir i gajili st1 svilene bube. Usled izdгZavnj gubltke od 194 foriпte. 8 ko11ja11ika u Somboru, пaselj imalo godisпje 124 Вас Вас је 11aselje110 mesto od vremпa Rimskog carstva. Prvi pisa11i роmеп potice iz 1094. godiпe. S obzirom па 11jegovt1 proslost i zпасј, zupaпij је doЬila ime ро Bacu. Bilo је sediste (do 1185. g.) i posed backog, od110s110 kas11ije kalockog пadЬiskup. Вас se t1 povelji iz 1494. godiпe spomiпje se kao grad (civitas). Oslobodcn је turske vlasti 1697. godiпe. U nared110111 veku је veoma rапо, 1719. godine doblo status trgovista sa pravom drzanja cetiri zemaljska i jedпog 11edelj11og sajma. Vracen је tt posed kalocш nadЬisktpu 1720. godine. Prilikom urbarijalnog sredivanja 1826. godiпe arhiepiskopija је sem vec postojecill osamdeset sesija podelila kmetovima jos cetrdeset. LТ v1·eme Popisa Ьiо је 11aj111anji od backo-bodroskill trgovista, imao је svega 2.937 staпovik (2.839 katolika, 38 pravoslпih i 60 Jevreja).125 z. Derc. Nm•. de/o. 113. E.1-'enycs. Magyar01·szaggeograpl1iaisz6ttira. ll. l'est 1851, 113. 12 ~ l'opis pl'ema 1"11 zakonskom Cla1111 iz 1827. godine. zhirka шikroflmva l'l·imedbe, N 85. 125 Z. Dcrc. /\ial'. tlelo. 113. 122 12 ' Arl1iva Vojvdiпe. 57 Raspolagao је p\odnom crпom zemljom, н od10sн na broj stanovnika 1.916 ћа, livade zaista velikog obima od 10.106 hektara. Od toga oranice sн ciпle 1.484 ћа, dobri pas11jaci 864 lщ vinogradi 143 ha (spravljпo је crveпo viпo), 998 lш makove sшne, 4.243 l1a razпiћ suma, 160,5 lш trscare, 226,5 l1a mocvare i 69,5 ha puteva. Naveliko su gајеп sviпje, stocarstvo је пapredovl, postojali su veoma dobri prilюd od riЬaeпj u Duпavн i oЫizпjm jezerima. Usled izdravпj cetiri vojnika LI Somboru, пaselj је imalo godisпje поvсае gнЬitke н visп od 124 foriпte.126 126 Popis prema Vfl zakonskom Primedbe, N 82. 58 с~/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Лrblva Yojvodinc, SOCIJALNI SASTAV STANOVNISTVA SOCIJALNI SASTAV STANOVNISTVA KRALJEVINE MADARSKE Na prekretnici osamпetg i devetnaestog veka Ugarsku је karakterisaverska, etnicka i jezicka podeljenost. U njoj је zivelo sedam la jaka drustveпa, brojпih etnickih skt1pi11a, postojale su cetiri prizпate i vise tolerisaп1 koпfesija. Drustvo se и osпvi delilo па cetiri feudalna reda, и cijim је okvirima dolazilo do daljeg ras\ojavanja н zavisпot od materijlп sпage, pravпog polozaja i zaпi­ manja pojedinaca, sto је sve rezultiralo izrazitom socijalnom diferenciranosct1 drustva. Na vrlш feнdaln piramide stajalo је vise svestenstvo (praelati), оdпs prvi red. U njega sн spadali episkopi i arhiepiskopi. Zajedпo sa вizm svetпom нkupan broj svestenstva kretao se oko 20.000. Zahvljuнci prostaпim posedima, moralпj i politickoj sпazi, podнrti od strane drzave, igrali su nesrazmпю veliku нlogt1 н zivott1 staпovni t1 od110su па svoj broj. Odlucujuci drнstveni faktor-sveп plemstvo, Ьilo је znatпo mпogbrj­ пije. Prema Popisн iz 1787. godiпe t1 Ugarskoj је zive\o Ыizt1 413.000 plemica (t1 Madarskoj 330.000, t1 Erdeljн 64.000, t1 Hrvatskoj i Slavoпij 19.000) ciпe skoro 4, 1% staпovi. Plemstvo је Ьilo najsnaznija drнstveпa grupacija и Madarskoj kojaje raspolagala veciпom nacioпlg bogatstva i drzala t1 rнka­ ma politickt1 i admiпstrvн vlast, ali i najvzпie formalпe i пefonal1 ko11takte sa vrlюima Monarhije i vojske. Sem pomeпutih, plemstvo је svoj нgled zasпivlo Slika br. 7 Plemicka moda 1833. godine 127 L. Tбkeczy па vekoпim protivшskm borba111a i protivhabzшskm ratovida је Ьilo tradima, kao i па ciпje cionalп nosilac obrazovanja i kнltшe. Usled svega toga, bez obzira па pritisak koji је plemstvo и ekono111skoj i нргаv­ пој sferi vrsilo па 1јен potcinjeп stanovпi, drнstvena prihvaceпost i visoka prestiz plemstva је fakticki Ьila kod veciп staпovi Madarske.127 (urednik), Magyar liberaliznus, Budapcst 1993, 511-512. 59 Vise plemstvo (barones), ili drugi red, sacinjavala su lica sa visokim plemickim titulama: 3 knezevske, 91grofovskai115 baronskih porodica. Oni sн bili nosioci najvisih drZ:avnih i vojnih fttnkcUa. Stavise, na najvisem 11ivou doslo је do plemstva tl licпostma episkopa i arl1iepiskopa L1jedinjenja svetovnog i duhovпg koji su do kraja XVIII veka gotovo iskljllcivo poticali iz aristokЉ porodica. plemstvo (nohiles), prema velicini svojil1 poseda i meTreci red, odпsn sta u okviru t1pravne organizacije, delilo se па visc kategorija. Svcga 25-30% celokupnog plemstva raspolagalo је posedima, dok SLI preostali imali samo deo, celinu kmetovske sesije ili potpuno Ьil bez zemlje. Gomji sloj cinilo је imuc110 posednicko plemstvo (noЬiles benepossessionati). Njihovi claпovi vrsili su flпk­ cije u centralnim drzavnim orgaпim, cesce ll orga11i111a Zl!paпije, ili Sll postajali oficiri stajace vojske i kraljeve garde. Bilo је oko 3.000 ovakvil1 porodica sa kj. Manje posede i mапје zпacjne fttnkcijc ll zupanijskoj posedima do 1О. upravi (u ceпtraln drzavпe organe retko su dospcva\i) imalo је posednicko plemstvo (nohiles possessionati). Moglo је imati od 11ekoliko kmetova do par sela. Postojalo је vise l1iUada porodica u ovoj skupini. Najbrojniju grupu od 11ekoliko desetina lliljada porodica cinilo је sitno plemstvo, koje је imalo male posede, neretko mапје i od kmetovske sesije. Dопје slojeve ove kategorije, ра i plemstva L1 celiп, ciпlo је kurijal110 (nohiles unius Kшija­ sessionis, curia/istae) i armal110 plemstvo (nohiles armales, amюliste). listi su imali zemlju velicп kmetovske sesije, ali је ta zemlja imala statt1s sloi drugi Ьil bodne plemicke zemlje, za razlikt1 od poseda armalnih plemica. 1jedпi Sll obavezni da placaju zt1panijski porez, tj. domestiku. Zbog obaveze рlаспј poreza (taxa) zvali su ih taksas nemes, taksasok, odnosno plemicima koji placajt1 taksll. Naci11 zivota i razmisljanja sitnЉ plemica cesto se veoma malo razlikovao iz пjilюvh redova poticali od seljackog. Bavili su se zemljoradnjom, zaпtim, su brojni iпtelkuac, advokati, lekari, t1citelji, nastojnici ima11ja (gazdatiszt), krcmari. popovi, nizi sluzbenici, а neki SLI Ьil Cetvrti red feudalnog drustva predstavljali su slobodni kraljevski gradovi, odnosno njilюv gradпi, kojima SLI plemicka prava dodeljena kao kolektivitetu. Predstavnici gradova imali su pravo da нcestvjl u radu Drzavпog sabora. U slobodnim kraljevskim gradovimaje 1828. godiпe zivelo 527.023 staпovnik (5,2% deo 1jilюvog ukupnog stanovnistva raspolastanovnistva). Iako је samo maпji gao gradanskim pravom, slobdпi kraljevski gradovi i njЉov stanovпi zbog specifCп drustveп i privred11e t1loge 0Ьiс1 se pominjн ll istoriografiji kao gradпski elmпti drustva. Bez obzira па ci1jeн da је broj ovog sloja prevazilazio ukt1pa11 broj plemstva, пјi\юv drustveni zпасј i politicka t1loga su daleko zaostajali za plemstvom, sto је proisticalo delom iz njilюve slaЬije privedп 60 snage а delom zbog jedva prisutne svesti о seЬi kao posebnom drustvenom sloju sa sopstvenim interesima i ciljevima. Tome su н prilog isle opste karakteristike feudalnog drustvenog ustrojstva i politickog sistema koji sн sprecavali izrasta11je Ьilo kakve nove snage koja Ьi mogla narusiti i11terese plemstva.Vlastela је od kraja XVII veka uspela zпаtо da uspori povecavai1je broja slobodnili kra\jevskil1 gradova i u nesto manjoj meri slucajeve dizanje sela na rang trgovista. Stanovпis gradova se pored imovпske osnovi. Pored Nemaca i Madara ziveli sн i staleske delilo i ро tt 11jima Slovaci, Rнmuni, nacionalnoj SrЬi, Jevreji i Grci, s time daje u prvim dekadama XIX veka dominirajuca Jermпi, privedпa uloga 11ajcesce pripadala Ne1ciтna. U drugoj polviп veka veciпa пemadrskih gradana asimilovala se t1 madarsku 11acijt1, izuzev njilюvog manjeg dela па rнbovima drzave, koji је usled neposredne povezaпsti sa matic11i111 etпickm Ыokvima Ьiо 1аје izlozen procest1 asi111ilacijc. osnvн proizvodacku i 11ajbrojniju drustvenu klast1 forKmetuvi sн ciпl 111ira11u tokom vekoпg istorijskog razvoja. Od doseljпa Madara do srediп XIII veka ter111i11joba,1;iones ozпacv је dva sloja vladajt1ce klase. Jednн grнр sacinjavali sн ugled11i ljнdi u kralje\ oj pratпji, а drugu vojпic н slt1zbl crkve i kraljevske zupa11ije (johagiones cast1·i). Kasпijm razvitkom feudalnih odnosa ova druga grupa se sa nekadsпjim robvsk-lнginm (seri,us), s\obdпiш (liЬa), i polusbdпim (/Љertinus) elшntia stopila н klasн zavis11og stanovпi. Njeпi priadпc su preteznom vecinom Ьil zemljoradпic, ali su tt ovu kategorijt1 staпov1i u pravnoш pogledu spadali i rudari, гiЬolvc, zanatlije i druga lica st1 pod 11azivi111a seljaci (rustici), stanovпic u feuda\11oj zavisnosti. Pomiпjan sela (1,illani) i ko\011i - ovaj termi11 se koristio za kmetove sa zemljisп posei drнstveпa 1 doш (jobagiones sessionati). Kшetovi Ьil su zvaпi zelirima (inquilinus), suhinquilinus. 128 а bez zemlje ili sa posedima 111ale povrsiпe oni bez zeшlj i kuce zelirima bez kuce ili U drustvenom pogledu па celu seljastva nalazili sн se slobodni seljaci: Jaskнnog i Hajdu okruga, zitelji sakoпil1 sela i deo stanovnici Vojne graпice, Sekelja u Erde\ju, zatim potшci 11ekadas11jeg madarskog graпicsko vite.fkug rcda koji su uspeli sacuvati svoju slobodt1. Bili sн oslobodeni vlasti feudalaca, ali plemica. nisu pripadali stalezн 700 kiпdsog K(1l111an. I" Asztalos. Мщ,туа1· tillam es }o,s:;tiИen. 3. Budapest 1986. 162: Magyar Tдrtenlmi r·ogalmtд1-, 1-11, Buttapest 1989. 221-222: D. Kosary. (Jjjaepites es polgarosodcis 1711-1867. u scriji Magyarok Еш·r)рдЬап. I3t1dapcst 1990. 87-92. Р. 1 ~ 8 Л. пaselj, U formalno-prav110m pogledu staпovni trgovista (u Madarskoj oko bez Hrvatske, Slavoпije, Erdelja i Уојпе graпice), zatim Velikokii Potiskog okп1ga pripadalo је kmetstvt1, medt1tim svojim kolektiv11i111 Csizmadia. К. Шш. 61 gшati privilegijama uspelo је u znatпoj meri olabaviti feuda\ne stege i na taj sebl povoljnije uslove privrednog i drнstveпog zivota. SOCIJALNA STRUKTURA ВАСКIН пасi osi- GRADOVA I VAROSI вalzimo t1 3. п1bric Popisa koja Podatke u vezi sa ovim pitaпjem роdе\јпа па 13 podrubrika. U ovim podrubrikama poreski obvezвic st1 belzпi ва osnovu njihove staleske priadпost, zaniшj, rodЬiвske veze ili пaшestic­ kog odпsa sa stareiпoш porodice. Zbog postjaп vise ostюva za kategorizcjн, broj osoba u ovoj rubrici mora da se podudara sa brojem poreskil1 obvezпika u pretlюdпoj, drнgoj п1bric. Tako па priшe, trgovac u gradн шоgа је Ьit istovremп нрisап t1 podrнbiku za trgovce i zelire ako nije posedovao zemljt1, ili tl podrнbike za beskucпi, trgovce i bracu, ako је, recimo, ziveo t1 kнci svog brata, а пiје imao пepokrtsi. U Sombп1 sн hoпracie i plemice sa gradпskim pravom belezili i u podrн­ brici za gradпe. је пе 60,0 50,0 40,0 30,0 20,0 10,0 0,0 -"'-""""'a<L....""""'....,_-'====''--'=="'--"==--====:i--= о/ +о~ лО v ~ С5 ~· ~'r-" .;,..'<" ~· ~о _{$! ~ ;..'<" 'f\J~ N ~У DTRGOVISTA љ~· ~· л.V ~'<" ~ 6'<" '<"~ ~ ђ4?' ~'<" c::,V '\;'<" .() lllllGRADOVI ~'<" .<;,.V c.,"i" ;.."' 60 «.,-q; 1 Dijagram br. 4 Socijalni sastav stanovnistva backih gradova i varosi Javlja se i drugi proЬ\em: н пekim slнcajevim pod zelire је podveп staпovi gradova bez gradпsko prava, bez obzira da li st1 imali oraпice ili пе; u drнgiш шestima gde пisн postojale шbarijlпe zeшlj ili seljastvo па оsпvн нgovra sa vlasteiпoш пiје sпoil feнdalп terete, kategorija zelira је slнzia da se пјоmе iskaze slobdпij polozaj staiюvпk ili пјi\юvо odvajпe od lica bez kнсе пalzimo kako t1 podrнbic p0Uoprivred11il1 radova. U Novom Sadн za zelire tako i u podrubrici za zelire bez kнсе. Bez obzira па prisнtпe proЬ\em, па osпvu ove rubrike ipak mozeш steci solidпн slikt1 о socijalпm raslojvпн poisaпg staпovi. 62 Broj poreskih obveznika u се\ој zupaпij izпos је 151.841, sto је predstavljalo 5,3% svЊ poreskil1 obvezпika poisaпl нgarski\1 oЫasti, malo vise od нdela staпovik. U t1kt1pnom zupaпijskom Ьrојн obvezпika gradovi (22%) sн нcestvoali izпad svog нсеsа tl staпoviн, trgovista direktпo srazmeпю (20%), dok osta\a паsе\ј (58%) za 5 proceпat ispod svog srazmera. Relativп odпs poreskih obvezпika racш1t па пivон се\ zнрапiје i ро­ јеdiпЉ kategorija пaselj, veci је od zemaljskog (28,5%), s time da пајmi broj obvezпika па sto staпovnik do\azi t1 selima (32%), пesto vise t1 trgovisti111a (34%) i najvise н gradovima (u prosekн 45% ). Od svih istrazivanil1 naselja пajvisн vredпost doЬil smo ll Sombrн (61 %) а пајmн t1 Odzaciш (21 %). 129 Na udeo poreskЊ obvezпika н ukpnoш stanov11istvt1 нtical su tri оsпvа ciпoa: broj ili za11i111a11je111 podloznim oprezivaпjн i staroп strukшa lica sa imovnш zitelja паsе\ј. U pogledн opste razvijeпost odreпg вaselj оЬiсп se drzi pozitvпш zпakom postojanje veceg broja poreskill obvezпika. Ukoliko posшatrm vrstн de\atпosi obнhvaceпg Popisш de\a staпov­ пistva па 11ivot1 svЊ istrazvп\1 шesta, шоzе koпstavi da sн vесiпн ciпla doma6i11stva ciji su se c\aпovi bavili agrпiш poslviшa: vise od petiпe do111a6i11stava (23%) Ьila је kшetovsa, 42% zelirska (da ponovimo, н ovu grupu poisaп sн svi posednici bez gradпsko prava н slobdпim kraljevskim gradovi111a!), 12% pripada\o је kategoriji ze\ira bez kuce i Ј ,2% cini\e Stl poJjoprivedп slнge - нkuрпо 78,2% ze1ljoradпick domaciпstv. U Popist1 пal­ zimo 12% porodica zaпtlij, 1,5% veletrgovacki\1, 1,2% sit11otrgovackil1 i 1% ciпla Sll domaciпstv \10noraciora- t1kt1p110 16% пeagri\1. Otprilike 6% doшa6iпstav pripadalo је socijalпш kategorijama koje nisн specifraп u Popist1. S obzirom da st111osioci 1eagrпil delatпosi pretzпo Ьi\е zaпt\ije i daje пјi\юv broj u dve istrazeп kategorije паsе\ј slicaп, пiје Ьilo zпatije raz\ike ll srazшei пeagrih zапiшј tl gradovima ( 17%) i trgovisшa ( 14% ). 1 зо 129 1зо Popis prema VJJ zakonskom с/апи Na osnovu podataka Popisa. iz 1827. godine. zЬirka mikrofilmovaArl1iva Vojvodine. 63 diferпcanost Vecu пe­ i poma\o ocekivane rezultate dobljamo ukoliko posmatrпю APТIN ВАС BEZDAN ВЕСЈ SUBOТICA SENTA KULA В. PALANKA ODZACI SOMBOR KANJIZA FUTOG TEMERIN В. TOPOLA STANISIC пaselj: medu prva tri паsе\ј пalzimo samo jedan grad (Novi Sad) za kojim odmah sledi Apatin, zatim Вас i Bezdaп, dok Subotica stoji па sestoj, а Sombor tek па jedaпsto poziciji. Na zadпjem i predzaпjm mestu zatice1110 24,4 21,9 18,9 17,6 15,7 15,5 15,4 15,2 14,9 12,6 12,4 11,5 11,2 11,О 7,1 6,6 NOVI SAD pojediпa Staпisc to i В. Topo\LI kao strllktL1ro111 agrпom пaselj stanovпi. sa izraziU gradovimaje 15,8% stareiп porodica imalo status gradana, ali 11jil1 nismo racшli od spome1шt dve grL1pe delatse radilo о pravпoj kategoriji, te SLI se gradпi mogli baviti poljoprivredпim poslovima (istпa i111L1cniji verovat110 пе sami, vec preko poljrivednЉ slL1gL1, nadnicara, itd.), trgovi110m. пekom i11telektL1al110m delatnoscll ili zaпtom. ni LI пika, jedпu јег Odnos пјеgа пiје геа\п, zaposleпi1 L1 agrarll i to jest proceпat опiћ vап koji sн se bavili пeagrim delatпosim mora biti primet110 veci, г е ј е ј Popis L1sled Tabela br. 2 Ukupna srazmera staresina honoracim·a, fiskalпh iпtersa нzео LI obzir samo zaпtzanatlija i trкovac \ijc, trgovce i \10110raciore, а predstavпik drugih neagramih delatпosi пiје specificirao i пiје prebrojao, te se takvi slucajevi kгijt1 iza dosta masovпe kategorije zelira i zelira bez kllce. U vezi sa pitaпjem bavljeп pojcdiпm zaпimj vezaпo је i pitaп­ jc mogucih zarada. U priпcu, sigнпш egzistпcju pojediпac i porodica osiguravao је dovoljno velik posed i dobar deo poslova kojim su sc bavili ho110ras\L1.ZЬa; slicпo tome i ЬаУlјеп zaпtsvom ili trgoviпm. ciori, narocito dгZavп Medutim, tokom daljeg izlagпj videce se da је postojao dosta velik proceпat domaciпstv koja nisн raspolagala zemljisпrn posedom ili SLI imala sllvise 111alc posede da Ьi se od пjih nюgla izdrzavati, te se kod пjiћavl potreba za dodatје situacija i sa опi1 zaпtlij1 i t1·govci111a koji Ltsleci nom zaradom. Slicпa пestaln potraznje nisu се\ godine L1praz11javali svoj zaпt. ali i sa 11eki111 protesijama kojima su se bavili hoпraci. 64 S ovim u vezi, javlja se pitaпje gde su spomeпut kategorije staпovi sticale sredstva za zivot. Popis паm sturo i samo u crtama odgovara па ta pitaпj. U "Primedbama" se kao izvori рошiпјu razпe vrste пајmоg rada. Najcesceje ге о poljrivedпm poslovima (zetva, kosidba, okpavпje viпograd, berba, itd.) kod imucпjl1 sugradп (izricito se spomiпje u Somboru), u suedпom шestu, па suedпim pustarama (В. Topola) ili vlasteiп1. Neki su i ро 4-6 meseci radili tJ Уојп graпic u Slavoniji ili Sremu (Sllbotica, Soшbr). Seca trske kao izvor zarade пavodi se ll Staroj Palпci а seca drva u Novoj Palпci. Istovarom i utoKuli. Раlпсi su zaradivali varom u lade zaradivali su u Staroj i Novoj Palпci, i okpavпjem, orezivanjem i veziaпjm viпograd па sremskoj straпi, u Futogll se zaradivalo gajeпm duvaп i kнpusa, u Temerinll prevozпjm. U Apatirш i Odzacima пе zaпemriv broj oЬitelj ostvarivao је dodatne prilюde radeci tl razпim fazama proizvod11je kнdelj, оdпs proizvod11jo111 1·оЬе od kudelje. 131 Sеш spomeпнti1 пaci1, stanov11ici bez zeшljisпog poseda шogli Sll zaradivati ili dopuпjivat svoje zarade i riЬae1j, poslovima veza11i111 za gајеп svilobнa, респјm rakije, spravljпem piva, prodajш zivпe, poslviшa oko prevoza robe Duпavoш i Fraпjim kапlош (Apatiп, Kula, Bezda11), teraпjm vecih krda stoke па udaljeпi vasarc, suvoze11111i111 prevozom robe, ali i radeci kao segrti i pomcпi kod zaпtlij, trgovaca, mliпar, drzaпjem krcшi i рошаgпјеm oko пјЉ, zaposleпjm н svojstvu sluga i slнkiпja, itd. Уаzп пасi1 sticaпj zarade, postoje iпdcje t1 pre svega boljestojecih porodica, Ьiо је zakup zemljista. О tоше Popisu, drugim istorijskim izvorшa i u strucпoj literaturi. Nazalost, 1а treпuom пivou istrazeпo ove proЫeшatik 11ismo н sta1jн dati merodavпн рrосепн о oЬiml te praksн н Backoj s pocetka XIX veka. Gradani (Cives) - staresi11a porodica, tJ tri posmatrп kraljevska grada oset110 је maпji 11ego sto Ьisшо шoZda mogli ocekivati. lma il1 нkрпо 2.379, sto ciп svega 3,3% celokнp1g staпovi, od10sп 15,8% svil1 porodica t1 gradovima. Ne postoji veca razlika tJ пjihovm нdеl tl pojedi11i111 gradoviш: t1 Sнbotic belezimo 17, 7% porodica, t1 Novom Sadн 16, 1%, а 1ајmпе нсеs dostizu tl Sо1Ьп: svega 13,2% do111aci11stava. 132 Zeшaljski prosek је izпos 13 13,6 proceпat. Broj gradп Jsto. Jsto. ш У. Bacskai, Varosok es 11arosi larsadalom Magyarorszagon а Х!. 1988, 176. 1з ~з2 szaшl е/јп, Budapesl 65 Na relativпo nizak udeo porodica sa statllsom gradп uticale sн privrednim i drustvenim odnosima u zemlji, koje su uzdrmale dotasпju hijeraн promeп ll ltlogL1 i gradova, а time i status gradп. U pretlюdпi razdoЫjim пosic ш­ Ьапih, сепtrаlЉ funkcija Ьil su slobdпi kraUevski gradovi i p1-av11a kategorija gradп se podudarala sa takvom пjihovm drнstvenom i privedпom ulogom. Do 1828. godine sitнacj se vec primetпo izmeпla. Slobdпi kraUevski gradovi Ьil jedini пosic ceпtralniЬ privednЉ fuпkcija, izrasla је поvа vrsta vise пisн trgovaca i шenjal se uloga zaпtlij. Uporedo s tiш, gradпski statlts vise пiје Ьiо uslov za posedvaпj пekrtia, bavljeп zaпtim ili trgoviпm, te njegovo sticaпje пiје doпsil zпatije predпosti, а zпacilo је prilcaп поvсаi izdatak. Као izraz рrоmепјЉ oklпsti opaza se i sve cesca pojava da cak i bogatiji gradпi l! materijlпo pogledu zaostajlr za trgovcima 110vog kova (рге svega 134 trgovciшa zitoш), ali i za poпekim seljakoш koji је proizvodio za trziste. Status gradп ipak пiјеЬ\а pusta pгavn foпnнlacij: sva prava koja Sll proistica(a iz pгivlegj grada LIZivali SLI samo gradпi, sto zпaci da Sll ostale iskljucene iz gradske нprave i politckЉ ргаv, kao i kategorije stanovnistva Ьile oslbdeпti рlаспј cariп, а to је н ovo vгem predstavljalo шozda пајvес privredno preiшнcstvo gradпsko polozaja. Pored toga, kao пasled proslil1 vremeпa, staн gradп osigшav је i visok drнstveпi нgled. Iz toga sledi, da је пjegov sticaпje Ьilo vazпo р1·е svega опiша koji sн od toga ocekivali drнstveпi prestiz, нсеs н politckш zivotн, kao i oпim iпшсј doseljпicшa. Trgovci koji Sll se шапје vezivali za 1iaselje, а cesto preko svoje materijlп moci нzival i zпatij drнstveпi нgled, sve sн rede koпшisal za staн gradп. Prema profesiпalj priadпost н trzisпш ceпtriшa Ugarske vise od polviпe gradп predstavljale sн zaпtlije, Ыizн 10% trgovci, 3,5% seljaci, 2,5% priadпc нslzпih delatпosi, Ыizt1 1% prevozпic i 0,2% iпtelkuac. Od lюпoraci dvostrнk veci нdео iшale su kalfe. Izпe1adljнc velikн grнр (25,6%) сiпе Jica bez 11az11ake izvora prilюda (zapravo lica koja Sll zive(a od davaпj kuce ili zemljista pod zakнp ili od prilюda svog kapitala, peпzij itd.). 135 S drнge straпe, kao potvrda koпstacije da gradпstvo vise пiје iskljнcv пosilac шЬапЉ fuпkcija, шоgн posluziti podaci sгazmeri о lica bez staн gradп шеdн priadпcm zaпimj koja Sll iшal нticaj па јаспе gradskiћ fнпkcija: 61 % zaпtlij, 64% trgovaca, 66% priadпk uslнzпiћ delatпosi i 82% prevozпika 1 36 nije raspolagalo privilegijama gradп. 134 135 136 66 lsto, 176-177. Isto, 177. lsto, 178-190. Honoraciori (Honoratiores) Sloj honoraciora razvio se od vreшna prosvecпg apso\нtizш, tokш procesa laicizacije drнstva, kada је posteп doslo do kопасg razdvjп crkveпih i svetoпih inte\kнalпh delatпosi, do 11ji\10ve specijalizacije. Nova s\1vata11ja н vezi sa princшa нprave drzavoш, orgaпizcjш i prioteшa шtаr drнstva, dove\a Sll do роvесапј potreba za veciш Ьrојеш obrazova11il1 lica l1 skolstvll, drzavпoj нpravi, zdravstvll, privedпoш zivotll, tl telшick delat10siш; javile sн se i поvе profesije, ронt пoviar. Уrешпо ovaj s\oj је poriш specificna obe\ezja i zaнeo роsеЬап polozaj t1 drt1stvt1, sve teze se нk\арјсi t1 fенdа\п okvire. Njilюv broj se tl vreш Popisa kretao od 15.000 do 20.000. 137 Hoпraci sн zadovoljavali оsпvе zdravsteп, obrazvпe, verske, potrebe staпovi. Usled пјi\юvе relativп шalobrjпsti, pravne i kн\tшпе te ftшkcije st1 iша\е ceпtrali karakter privlaceci zitelje шапјЉ шesta, н kojiшa takve t1slнge 11ist1 postojale. Popisivaci sн kategorijш lюпoraci obнhvatil priadпke sledcЉ fнпkcija, odtюsп zапiшј: с\апоvе gradski\1 i okrLJzпЉ шagistr, пјi\юvе s\нZЬeпik, пotare, gradske glasnogovornike (vamsi sz6sz6!6), pisare i racшю­ vode, пadzorike javпih нstaпov, zatiш sve advokate, geodete, \ekare, hiп1rge, Ьаiсе, apotekare, privlegoaп staшpi·e, нcitelj plesa, crtaпj, шнzike, jezika 8 3 1 i шасеvпј, koji st1 posedovali prizпatн diр\ошн. Rec је dakle о iпtelkнa­ ciшa ро profesiji, koji sн Ьil sашо deo sloja iпtelkнac t1 celiп. Koпskrip­ cija se пiје prostirala па broj11t1 kt1lП intelgcjн: obrazvп lica iz redova dнhovпg i svetoпg pleшstva, пastvo оsЬ\је svih пivoa skolstva, delatпik t1 oЬ\asti kнltre, kпjizev, noviпare i шnetпik rаzпЉ vrsta. Istiпa, t1 pojediпiш шestia poisaп пeki sн od пjih, ali је to zпacilo iskorak vап okvira zadtЉ Upнtsviшa za sprovdeпj koпsripcje i predstavljali sн vaпred slucajeve - па zalost daпsjeg istrazivaca - пе t1hoda11t1 prakst1. Dе\ош ova StJZeпa obt1\1vat11ost а deloш сiпјеа da Stl t1sled \iспе oslobodeпsti р\аспј poreza od predstavпik profesionalne iпtelgcj poisaп sашо опi koji sн posedovali iшov1 роd\zпн oporezivanjt1 (шаd taj princip nije u svakoш naseljн postvaп), objasnjava пera\no ша\i broj popisani\1 hоп­ rасюг. Коsагу, Nav. de/o, 107. Bott\6, Az 1828. evi orszagos osszeiras, 253, 255. 137 D. iзs В. t1: А torteneti statisztika /orrasai, Budapest 1957. 67 ВАСК TORNALSК 328 60 121 89 598 TAMISKA SREMSKA UKUPNO 0,08 0,02 0,04 0,09 0,05 br. 3 Broj i srazmera honoraciora ujuinougarskim iupanijama ТаЬе\ Na nivou zemlje zabelпo је 3.500 hoпraci (od toga 58, 1% ziveo је kraljevskim gradovima), а u Backo-bodroskoj zнpaпij svega 130, sto је tek za 1ijasн bolji нdео od zemaljskog proseka od 3,4 110noraciora па 1О. stanovпik. Ovaj odпs postaje zпatno povljпi i (8) ukoliko brojll 110пoraci tl selima i trgovistima dodamo i broj oпih ( 198) koj i su ziveli ll slobodпim kraljevskim gradovima Backe. Medutim, Backo-bodroska zupaпij se i sa izdize паd drllgim juzпogarskim Zllpanijama: t1 Taшis­ 130 l1011oraciora zпatno koj i Sreшskoj је bilo ро 89, ll Torпtalskj zupaпij svega 60 11011oraciora. 139 Dodaш li 32 honoraciora slobdпg kraljevskog grada Temisvara, н се Јој Tem isi iшacemo jos нvek svega 121 l10пarcio. Posшatrjнci broj varskoj :Zupaпij hoпraci н оdпsн па staпovi, doЬijam пesto drнgacij i redosled: пajveci udeo hoпraci postoji н Sremskoj (9 !10пoraci па 1О. staпovik) i t1 Backo-bodroskoj zнpaпij (8 sa gradovima), zatiш slede Tamiska (3,9 rаснпјi zнрапiј zajedпo sa Temisvaroш) i па krajн Torпtalsk zpaпU (2). 140 S obzivezi sa bogatstvom i difer1caпos6t rom da је broj l1011oraciora н пајtеsо delatпosi i potreba staпovi, kao i sa ceпtralim i t1p1-av11im Љпkсiјаш пaselj, u Backoj zapazamo пjihovн veliku koпcetraijн н нrЬапiш пaseljiш: н slobdпiш kraUevsiш gradoviш poisaп sн 198 lica (60,4%), н trgovistima 77 14 (23,4%) i svega 53 (16,2%) н ostalim пaseljim. Primecujшo daje н seliшa 11jil10va srazшe daleko ispod нdela staпovi u zupaпij. Kako ро apsolнt­ пom (74) tako i ро relativпom broju (36,6 lюпoraci па 1О. staпovik) Novi Sad је predпjacio паd :Zupaпijskm ceпtrom SошЬr ( ukнрпо 53 110110raciora, оdпs 30,2 па 1О.), ali i пajvecim gradom, Sнboticш (71, odп­ s110 20,3). Zapravo, Novi Sad је iza Внdiша, Роzнпа, Реснја, Kosica (Kassa), н slobdпim pokazatclja karaktcristicnil1 za !Зacko-bdrsu sa опiш sucdniш zнpanijш cija teritorija se daпs 140 Popis prema Vll zakoпsm с/апи iz 1827. godine. zЬirka шikroflva Лz 1828-iki orszcigos дszei1·t vegleges erdmпyi, 90; К. Tagпyi, Szem/e, 8L1dapcst 1896. 21 О. 141 Popis prema VI/ zakonskom с/апи iz !Я27. godiпe. zЬirka шikгoflva 90. 139 нporecliva Vrcdnosti sшо 68 pojedinЉ zupaпij tokш ratla nalazi u okviru Vojvodine. Лrl1iva Vojvodine. N LI: Magyar Gazdsgtbreпi Arl1iva Vojvdiпe, N Soprпa i Bakra (Buccari) Ьiо sedmi grad Ugarske ро Ьrојн 142 ca osmi. Od 77 lюпoraci н 13 trgovista gotovo 60% пајvесо varosi, Seпti (22), i н сепtrн Potiskog kп1sog u оdпsн па drнge backe varosi, пesto veci proceпat zпасјоm је Ьilo пalzimo а SL1botiн dva mesta: LJ distrikta, Весјн (24 ). belezimo ll lюпoraci mestu backih komorskih poseda, Apati11t1 (8 osoba, 13,4). U i Fнtog ро 4, н Odzacima i Nemackoj Palпci ро tri, н Bezdaiш 6, Kнli н dva i н јеdап. hoпraci, Temriпн јеdап Mozda lюпoraci. пiје Васн, U slнcaj10t da је Staпiscн i В. Jюпoraci пiје poisaп Topoli sн materijlпo rali prema sitнranh kod veci nego kod drнgil1 U od11ost1 cinovпka. primecнj пesto zemljista). Njilюv vн) raspolagao је је se kao i ostale sпazi, ali se prostaпim нgled. posedvaпj пi prostra11i111 kнсапщ staпdrom. 145 је socijalпe ciп da је diferпc­ н kategorije пjilюvom slнcajt1 нdео bolje pri111et110 se lюпoraci nekrtпia (63% imalo је kнсе i 42% iz redova ciпovka i delatпik н zdravstposedom, sa kojeg је mogao proizvesti (оЬiсп zemljisп profesije) ipak posшatrпe kategorija stanovпi, sto је пarocit kategorije stanovnistva, kod drнge visi proceпat manji deo viskove za prodajн; visim drнstveпim bodпe па veca н onim mestima LJ kojimaje postojalo brojnije stanovпi nemacke pripadnosti. 143 Prema istгazvnjm У. Backai, tl mestima sa odreпm ceпtralnom нlо­ gош, gotOVO polovinll hoпгacir ciпl Stl ci11ov11ici raz11i\1 vrsta (vlasteiпk, gгadski, zt1pa11ijski, drzavпi), 17% lica iz oЫasti zdravstva (lekari, l1irшz, bablce, а preostalu treciпн ucitelji, advokati, svetпic, нmetпic i apotekari, vetriпaг), predstavпic slobdпih profesija.144 Hoпraci srazmera Kaпjiz cesto gradeпim Veci deo hoпraci skromпij vodio izпajmlvne, za (ш':itelj, нzivao zivot i i ziveo sloшnetпic, пesto шапјi drнstveпi 146 Prisнtno iпtelgcj ll пekom пaselju је Ьila od visetrнkog, Ыagotvr­ пog t1ticaja. Njilюva zпatij koпcentraij pospesivala је шЬапizсјн dobre materijalne sposob110sti нciпl Specificne potrebe i prosecп raciora пajzhtevi kнрсе zantlijskЉ proizvoda i robe trgovaca, tt1r11e i profesiпaln potrebe povlacile st1 za sobom zal1teve za нsta1ovlje raz11il1 нslzni1 delatпosi, za osnivaпjem staшprij, listova, kпjizar, Popis prema i'I/ =akonskom с/апи i= 1827. godine, Taganyi. Nav. delo, 21 О. 143 Na osnvн Popisa, N 90. 144 У. IЗacski. Nav. delo, 132-133. 145 О matcrijlпo snazi apotekara svedoci i podatak dajecп Гt godisпje kirije, а drнgi 260. S drнge straпc, u Pesti јеЬilo stanova imali godisnje vise od 1.000 ft prihoda. 146 У. Bacskai. Nav. de/o, \ 7{}-176. 142 90: zЬirka mikrofilmova Arћiva mesta. sн njilюve od ћon­ kнl­ odrzavaVojvodine. N К. apotekar н Sombrн placao 160 5 honoraciora koji su od izdavanja 69 njem pozorisnih predstava, itd. Gradenjem lepili i prostranill kuca doprinosili st1 prijatпo spoljaпti svojih mesta, ali i razvojt1 odgovarajt1cil1 zaпt. Platezп moc (redovito primaпje plate) lюnoraci donekle је povecavala kolicinu поvса t1 opticajt1. Sem toga, iпtelgncja zal1valjujt1ci svom obrazvпjн, 11acita11osti, sirem vidokrugll i obavestпi, а povezaп sa staпovim, preпosila moderпe ideje iz zemaljskili i stranil1 ceпtar i нtical па пacin razmisljп i formiaпje пovih prohteva kod sirih slojeva staпovi. Kmetovi (Jobagiones) Pretzaп deo staпovi, preko 80%, ciп\ su kmetovi ili misera plebs contrihuens - kako st1 Љ savremпic пertko zvali. Za vreme Popisa Ьilo је LI 147 Ugarskoj 1.151.931 scljacko domaciпstv. 1нjil0vm redovima se primecнj diferпcja. Postojalaje velika razlika izmedн kmeta besklcпia (prcma Popist1 157.529 domaciпstv), zelira (429.759 domaciпstv) i kmeta sa celom sesijom ili vecim delom sesije (564.643 domaciпstv) i kmeta-gazde, koji је cesto 14 8 drzao poljoprivredne sluge na svojim gazdiпstvm. U posmatrпi naseljima nalazimo нkuрпо 20.700 kmetovski11 domaciп­ stava raz11il1 pravпih kategorija. Kmetovi Sll predstavljali daleko пајvесн skt1piпн popisanih stareiп - oko 94% (uzgred, ovaj podatak recito potkrepljllje tvгd­ пju da su cesto i trgovci i zanatlije нpisvan i ll kategorije kmetova). Vise od polovine (54,3%) Ьil Sll zeliri, 15,6% zeliri bez kнсе i samo Ыizu јеdп treciп (29,9%) kmetovi posedпic. Sumarпo gledano ovakva raspodela Ьila Ьi zпаtо gora od zemaljskog proseka (37,3% zelira, 13,6% suЬinkvlпa i 49% kmetova 9 4 1 posedпika) ukoliko Ьi Ьila tасп, medнti to пiје. Rec је о tome da пе smemo racunati gradove i trgovista zajedпo јег sll, kako smo vec ranije пapomeuli, Lt slobdпim kraljevskim gradovima и kategorijll zelira нpisvaп sva lica koja пisн raspolagala gradпskim pravom, ali su imala kuce sa оkнспiш i zeшljist vап grada (bez obzira na velicпt1 poseda - sto znaci da је doticп "zelir" mogao Ьit i dobrostojeci gazda!), ан varosima Sll kmetove razvrstali па sve tri kategorije, uvrstavali zaista опе koji sн odnosno, и njima su и kmetove, zelire i suЬinkvle to i Ьil. Iz ovii1 razloga smo prin10ra11i da te dve vrste пaselj posmatramo zasebпo. Na taj пасi doЬijam slikн Ыizl stvaпюi: н trgovistima domi11a11t11a veciпa domacinstava pripadalaje kmetovima posedпicma (48,7%) i zelirima (42,2%), dok је najsiromпЉ seljaka-beskllcnika Ьilo пајmе (9%). Primeclljemo da 147 Gazdsgtдreni 148 149 70 Na osnovu studije К. Taganyi, Az 1828-iki orszagos Szemle, Budapest 1896, 210--211. lsto, 21 О. Podaci SLI dobljeni па osnovu Popisa. дszeiгa vegleges eredmenyei, в: Маgуш· је ovakva raspodela u nasim trgovistima nesto povoljnija od zemaljskog, s obziЬгој zelira beskucпia, dok је udeo kmetova samo za пijasu пiz rom na maпji od zemaljske. Racuпji ove odпse za ona пaselj Backo-bodroske zupaпije koja su iпасе ostala vап okvira 11asi11 istrazvпj, dobijaш jos povljпie rezнl­ tate (60,3% kmetova, 33,2% zelira ј svega 6,5% beskucпia), sto pak svedoci о 150 postjaпu 11atprosec11ih posedvпih odпsa. Uporedнjt1ci te v1·ed11osti sa podacima drugili juzпogarskih zupaпij, mozemo koпstavi Sreшskoj zupaпij, kmetova-psdпi (22,9 odпs10 da је raspodela Ьila 11ajpovolj11ija LI Tamiskoj а zatiш LI gde је oko dve treciп domacinstava spadalo t1 kategorijн (67,7 оdпs 64,7%), sa relativпo maliш udelom zelira 30,4%) i шalim proceпtm beskucпia (9,4 odпs10 4,9%). Naj- gori od110si postojali stareiп SLI Lt Torпtalskj zнpaпij sa izrazito velikim proceпtm beskucпia ( 18, 1%) i dosta malim proceпtm kшetova posedпika 151 ( 40,5% kmetova i 41,4% zelira). Backo-bodroska zupaпU racuпt zajedпo sa gradovima пalzi se па srediп, mada ропv шoram istaci da su Lt gradoviш svi posedпic bez gradпsko ргаv podveпi pod kategoriju zelira, te srazmera oпih koji su posedovali zemljista izпad 1/8 sesije, odпs10 spadali н kategorijt1 Ьit osetп veca od 57%, sto sa svoje stгапе zпaci da је strukшa kmetova, пюrа agrпo staпovi Ьila povljпia - шozda i od опе н Tamiskoj zнpaпij. ZUPANIJA ; КМЕТОVА ·•zELIRA · ZELIRABEZ KUCE BACKO-BODROSKA 57,1% 35,7% 7,2% TORONTALSKA 40,5% 41,4% 18,\% TAMISKA 67,7% 22,9% 9,5% SREMSKA 64,7% 30,4% 4,9% Tabela br. 4 Raspodela kmetova ро и cetiг juznogшske pravno-posednickim kategor(jama zupan(je Kada posшatr odпse u slobdпim kraljevsiш -bodroske zнpanije, шоzе zapaziti da st1 se опi t1 u trgovistima, pre svega t1 srazmeri zelira beskucпia. od опЉ gradovima Ьiо је izrazito velik: u Subotici i Somboru а tl Novш Sadu rekodпih 40,3%.152 izпos prilcпoj gradovima Backomeri razlikovali Njilюv broj u је ideпtch 21,8%, Popis prema VI/ zakonskom с/апи iz 1827. godine. zbirka mikro!ilmova Arl1iva Vojvodine. lsto. 152 Moramo skrenuti paznju da su podaci и vezi sa brojem staresina и katcgorijama kmctova, zelira i beskucnika, и slucaju Sombora izrazito kontradiktorni, te ove vrcdnosti treba primiti sa ршю rezerve. 150 151 71 . IN"A:s~'т·•rл ·ry :.;~руrШ '· <ы:ш· ч:;~Ei't· ! ~БbrR.tвE!z·й NOVI SAD SOMBOR 78,1 59,7 78,1 21,8 40,3 SVEGA 73,5 26,4 6,4 SUBOТICA 31,7 SENTA ВЕС ЕЈ 62,0 55,9 57,2 34,3 30,0 KANJIZA 21,8 9,8 12,9 22,2 10,4 18,6 61,3 43,7 30,1 KULA 56,9 35,4 7,7 37,7 48,6 14,9 7,9 5,3 1,4 В. PALANKA 67,5 37,7 BEZDAN TEMERIN 8,6 APATIN 47,4 B.TOPOLA 50,3 FUTOG ВАС 86,8 73,1 86,0 71,2 25,5 5,8 26,1 8,3 2,7 PROSEKTRGOVJSTA .. 48,7 42,2 9 STANISIC ODZACI 1,1 Tabela br. 5 Raspodela kmetova ро pravno-posednickim kategor(jama и gradovima i trgovistima Backe U varosima broj beskucпia пigde пiје dostizao gorпje vredпosti, ali im se veoma priЫzo н Веzdапн (18,6%), nesto mапје t1 Apatiпu (14,9%). Relativпo visok udeo beskнcпia imamo i Kaпjiz, Ра\псi i Весјн, а 11ajma11ji н В. 3 5 1 Topoli, Staпiscн i Васн. Ukoliko pogledamo i drнge privredne i drнstve1 karakteristike паsе\ј, steci сешо нtisak da је udeo beskнcпia ll srazmeri sa и pojedinim mestima. difere11cira11oscu delatпosi Od svih proнcavпil пaselj пајizн srazmeн kшetova posedпika пas\i smo и tri пaselj koja sн pripadala Potiskom kruпsom distrkн (Seпta, Kaпjiz, Stari Весј), gde su se vredпosti kreta1e od 30 do 34%. Od 1avedпil је пesto veci нdео kmetovsЉ domaciпstv и Веzdапн (38%), dok ll ostalim mestiшa vecinom prelazi vredпost od 50%, s time da је пajveci н Fнtog i Odzacima (87 оdпs 87%). 15 4 Na os110vu tabele se јаsпо zelirska. Medнtim, priadпost vidi daje ovom slojн 1sз iz 1827. godine. zblrka mikrofilmova Лrl1iva 154 72 Popis prema VJ/ zakonskom lsto. с/апи нz kmetove пiје нјеdпо пајЬrоi kategorija bila morala da zпaci i slabo Vojvdiпc. sн imovno stanje. Neki od njih zemljн sem svojih urbarijalnil1 zemljista drzali i pod zakupom ili krceviп, drugi Stl se bavili za11atstvom, trgovi11om, prevoznitl OVtl kategoгij1 Stl popisistvom, gajenjem dt1va11a, ribarstvom ј slicno, ОdПS, vaci svrstali sve odnsп staпovnike koji imali su је nisн Ьil plemici niti su i111ali urbarijalnt1 zemljt1, ispod jedne osmine sesije. Kategorije stanovnistva staresinom porodice и rodЬinskj ili name.iftenickoj vezi sa U оvн grupн spadaju brace i sestre, siпov i kceri, kao i poljгivredпa slt1zi11cad i slukiпje pri domaci11stvima. U posmatrani111 пaseljim zivelo је па isto111 hlebu sa svoji111 ocevima ukt1p110 6.171 (3,8% sta11ovnistva) si110va i 1.299 Тај odпs kcerki (0,8% stanovnistva). је н оЬа slucaja Ьiо zпаtо пiz пеgо н sнednim zt1panijama. Veciпa siпova zivela је pod istim krovo111 sa svoji111 ocevima u gradovima (56, 1%), а devojaka u trgovistima (54,2%). Udeo ove dve kategorije t1 t1kup11om stanov11istvu пajvis је tl Somboru (8,7%), zatim slede Sнbotica (5,6%), Bezdan (4,2%) i Весј (4, 1%), 155 s time da se moze primetiti da је пjihov procenat visi u mestima sa brojnijim sta11ovnistvo111, sto је verovatno н vezi sa brzim povecaпjm broja sta11ov11ika i ogranice11osct1 gradske teritorijc raspolozive za поvе izgradnje. ..... :. . ZUPANIJE :.··:•·:.: ·· .. ' BRAGЁJ ·с: .·.. Ј·:. SESTA.RA ВАСК TORONTALSKA 3.001 4.256 TAMISК Sl{EMSKA 5.561 2.251 5.069 UKUPNO Tabela br. 6 Katego1·ije stanovШ % :" " SINOVA. :.: % 15.562 19.945 16.324 6.358 58.189 3,6 6,8 5,5 6,1 5,2 ;,;'<, :." 0,7 1,4 1,9 2,2 1,3 и .. ... i<.сню 3.058 10.055 4.155 1.687 18.955 ·~ 0,7 3,4 1,4 1,6 1,7 rodblnskoj vezi sa staresinom porodice Broj brace i sestara, kao i si11ova i kceri, u relativ11om broju u Backoj Ьiо је dosta пiz пеgо t1 tri susedne zupa11ije, dokje apsolнtni broj predstavпik spome1шtil kategorija u Backoj Ьiо visi samo od vredпosti н Tamiskoj zupaпij, sto је i razumljivo s obzirom па relativ110 mali Ьгој sta11ov11ika te oЫasti. Као sto vidi1110, prilcaп broj sinova ziveo је t1 zajednici sa svojim ocevi111a, sto пiје Ьiо slнcaj sa kcerkama (sem u Torontalskoj zнpaпij). Poljopriv1·ed11e sluge i slu.ifkinje ро kucama, spadjн t1 redove sta11ov11istva koji 11ist1 Ьil pod fet1dal11om vlascu, vec Stl dob1·im delom spadali tl kategorijн agrпю proletarijata. 155 Опi sн sa zelirima beskucпima pгcdstavlji ш1.sro- Isto. 73 шasnije s\ojeve stanovnistva. Slнge па godiпн dana, ali је dвgotrajns нgovra veciпa postojala је priшet1a kocijasi, lakeji, ih је hijeraћsk kнvarice, njiћ sн sklapale ko11ve11cije (нgovre) ostajala н s\нzЬi оЬiсп celog svog zivota. Upravo јаsво razlikovala od пadicr. Uпнtar podela. Na vrl1L1 sн Ьile sobai·ice) i cвvari stada, dok SL1 ove kategorije kнспе slнge пiz (pardпi sloj predstavlja- vrste beresa (vozaci seljackil1 kocija, vrsioci raznil1 vrsta poljoprivredle razпe staпovli па salasima. Radnim vremпo svil1 nih radova). Beresi sв оЬiсп pripadnika ove kategorije н potшюsi је raspolagao gazda. Slнge SLL нglav10 korisceп па vlastelinstvima, ali sн Љ нsled raslojavanja Lшвtar seljastva н паsе vreш poceli нposljavti i imнcnj se\jaci. vlastelinstva, broj popisanil1 slвga S obzirom da Popis nije obнhvati i slнkinja se odпsi па опе koji SLI radili kod gradп (od kojil1 sв 11eki bili plemici), l1011oraciora, zaпtlij, trgovaca i imL1611ijil1 seljaka, оdпs kmetova. Proвcim li Ьrојсапе odпse, videcemo da н backim gradovima i varosiш н ovo vreme jos пiје doslo do 0Ьi1je L1potrebe пј ilюve radne sпage - saciпjvl i sL1 svega 1,2% (slнge) od11os110 0,5% (slвkiпje) вkр10g staпovi. Pretzaп broj slнga i slнkiпja пalzimo LI gradovima. U apsolнt10 i relativпom Ьrојн пajvise slнg belezimo н Sнbotic (742 odпsn 2, 1% sta1ovпi). U Novo111 Sadн i SomborL1 11jil10v proceпat је пesto пiz ( 1,5% оdпs 2%), s tiшe da il1 н је apsolнtпm Ьrојн н ova dva grada vidno шапје (нkрпо 660) пеgо н samoj Sнbotic. Od нkрпо 1.869 poisaпl1 slнg, LJ trgovistima se пalzio svega 467. Najveci proceпat staпovi ciпl Sl\ L! Seпti, Весјн, Kнli i Араtiпн, dok il1 Ll 1 6 Staпiscн Lюpste пiје bilo. 5 Slic11L1 sitнacj 11alazi1110 LI kategoriji slнkiпja. Od нkр10 817 slнki1ja, 684 је zivelo Ll gradoviш. Od toga, 307 ll Novom SadLI i ро sto osamdesetak Ll dп1ga dva grada. U trgovistima il111alazimo samo н tragoviш - в tri distriktska пaselj, zatiш н Kнli, Fнtog i Apatinн.157 . <·•···. .......• н •.•. ·· .. · .· . ..... :•:.· ВАСКОBODROSKA 1 - •. ·SLЏGE ··.·· ......... .:. ··•····· %< .• sttr SKrNJE> .:.. %· 2.690 0,6 1.043 0,2 TORONTALSKA 3.644 1,2 925 0,3 TAMISKA 2.147 0,7 706 0,2 933 0,9 137 0,1 9.414 0,8 2.811 0,2 SREMSKA UKUPNO Tabela br. 7 Sluge i sluskinje ро 156 157 74 lsto. Isto. zupanijama U poredпju sa suedпi1 zupaпijm в Backo-bodroskoj је ziveo пајmi tl polzajв slвga: tl Torпtalskj опi su ciпl 1,2 proceпta, u Sremskoj 0,9%, u Tamiskoj 0,7% а u Backoj svega 0,6% staпovik. U slucajв slukiпja па prvom mestt1 је Torпtalsk zupaпij (0,32%), drugo mesto dele Backa i Tamiska (0,24%) а па trecem mestв se пalzi Sremska zврапiј sa О, 13%. 0,5 оdпs 0,3%. U apsolutпim brojevima kod Zemaljski proseci sв izпosl slt1gв predпjaci Torпtalsk zt1pa11ija, potom sledi Backa ра Tamiska i Sremska zврапiј. U apsolutпm brojt1 11ajvise slukiпja zabelпo је ll Backoj, za kojom 15 8 slede sukceivпo ostale zt1paпije. вdео staпovik .Jevreji Jevrcji Sll 1828. godiпe sistema, od ostalog dela svojim ograпicem gradпskim raspolagali Sll sa respktablпom krace osvrnt1ti па пjihovв drнstva p1·edstavljali kategorijt1 staпovi vап staleskog оdе\јпв svojom verom, oblcajima, jezikom, pravima. U isti mal1, в odпsu па Ьrојп staпje, privedпom sпagom, zbog cega сето se ovde вlogt1. Оо povecaпj zпасј jcvrejskog sta110v11istva doslo је t1 pos\edпj XVIll veka. U to vreme pocela је 0Ьi1ja rоЬпа proizvdпja па veleposedпickm gazdiпstvm Madarske, а s time i sve veca potreba za kreditaпjm te aktivпos. Dobriш delom upravo је jevrejstvo odigralo вlоg kreditora plemstva. Вrојпе imucпje jevrejskc porodice вsle su в sluzbu plemica, i sem пovcem, plasira11jt1 poljrivedпЉ proizvoda в пasledim \1abzшskim pokrajiпm pomovezama. S druge straпe, pored plemstva, gli su i svojim rodblnskim i poslvпim jevrejski trgovci i bankari st1 izvвkl najvise doblti od koпjuntшe koja se javila tokom ratпil1 godiпa s kraja XVIII i pocetka XIX veka. Pocetkom XIX veka пjihova poslvпa delat1юs preraslaje okvire veleposeda i putem torbara, krcmai-a, seoskih ducandzija doprla do seoskog staiюvп. Usled stablпe materijlп sпage, jevrejski trgovci пюgli da otk1pljв viskove imalo Ыagotvrп uticaj в smislt1 podsticaпj se\jackill gazdinstava, sto је orijeпtac seljaka па rоЬпн proizvdпju. U istom smeru delovala је i njihova kreditпa sposobnost stecпa otkнpm, odnsп trgoviпш poljrivedпm proizvodima. Zapravo, dosta brzo, dos\o је do пastk razgпte i pokretljive koja је mogla da zaobllazeci gradske trgovce i вgгozavjci trgovacke шrez, pri tom i gradske zaпtlije, plasira iпostraв maпвfkt1r i drugв robu, direkt110 do potrosaca па selu. treciп 158 Na os110vt1 Popisa i navedenog dcla К. Taganjija. 75 швкоЈ: 159 Оу. :щ~R9.GENt· Merei (glavni urcdnik). Magyamrszag liИent 583. 160 76 z. Dere, Nav. delo, 112-115. Sem trgoviпe Jevreji su se bavili zaпtim (cipelar, krojac, SUBOTICA 201 0,6 ducaпe staklar), drzali su 1аје 3,5 NOVT SAD 705 mesovitom robom ј\ Sll se bavi\i 0,3 49 SOMBOR i1telkнam zaпimj ima. U пј i1,3 955 UKUPNO ... hovoj zajedп ici пiје postojao s1oj 151 1,0 SENTA plemica i Ьilo је ma1o seljaka.159 1,0 102 ВЕС ЕЈ Godiпe 1828. н Backo-bod1,8 164 KANJIZA roskoj zнpaпij zivelo је ukнрпо В. PALANKA 353 5,3 5.750 Jevreja. Nesto vise od poloBEZDAN 70 1,0 viпe (51,2%) tog broja пastilo se TEMERIN 67 1,0 11 seli111a, јеdпа t1·eci11a ll varosi111a 17 0,3 KULA i 16% 11 tri slobdпa kraljevska 17 0,3 APТIN veca koпcetraij grada. Njilюva В. TOPOLA 192 3,4 н selima i varosima је proisticala FUTOG pre svega iz spomeпut uloge н 1,7 STANISIC 76 trgovackoj mrezi. U posmatrпЉ 16 ODZACI 6 0,2 пaselj Ьilo је 2.230 (38,8% svil1) jevrejskil1 zitelja. Veci deo tog sta60 2,0 ВАС 11ov11istva пalzio se 11 trgovistima UKUPNO 1.275 1,4 od11os110 57,2%) а maпji 11 (1.275, Tabela br. 8 Broj i srazmera .Jevreja и gradovima (42,8%). Najveci broj gradovima i trgovistima Backe 1828. g. Jevreja н celoj zнpaпij Ьiоје н Novom Sadu (705), zatim slede Вај (593), В. Palпk (353), Jaпkovc (256) i Sнbo­ tica (201 ). Racuпji пjilюv udeo 11 нkрпоm sta11ov11istv11 predпjac В. Palпk i selo Borsod (5,3%), zatim sledi se1o Cata1ja, trgovista Jaпkovc i Вај i se1o 160 Bogojevo (3,9). Od gradova 1аје Jevreja Ьilo јен SошЬrн. U trgovistima prosek је izпos 1,4% staпovi, s tiшe da 11 Futogн Jevreja uopste пiје Ьi1о, i da је пjihov proceпat 11aj11izi 11 mestima sa pretzпo пemacki staпovim, sto је veroatп н vezi sa пјilюvош sпаgош ko11k11re11cije. Od backih trgovista пajvise ih је Ьi1о н B.Topoli (192, оdпs 3,4%), а пatprosecj пjilюv lldeo i u Васн (2%). ~A:·sEwJ';iЩ 1790-1848, V/l, Budapcst 1983. 577- POSEDOVNI ODNOSI OPOREZ0\1ANOG STЛNOVIA U О\ 1 01 poglavljtr шаdен јс a11aliza sa slic110m шotivacjm sa kojo111 svojevre111e110 vrse11 i Popis - da sc t1\ 1 гti 111aterijal11a s11aga sta11ov11istva sa је i1110vi110111 podlzпm opгezivaпjt! t1zi111aiia u obzir i viпc 111alo lak: Aпalizje anlizrшю obulн јс 1 atil p!·i сепш је sem poscdo\·as1i!1 Yrsta imoYпa. strнkш-a пesto t1kt1p110 26.~8 ргеkо 200 ~tarcsiп, liuzп1 metaг u okviп1 kolicпe posedvaп Posao пiје imobio ni- 111ikrofilmovane grade. сiјЉ poгdicaje zivelo 63 .216 poreskili obvczнika, оdпs 37% st:lnuvпi\'a zt1par1ije. Tokom aпli­ ze podataka i proce11c matcгijlne sпag~ stanovnistva ргоt1саvЉ пaselj stalrю Ьismo trebali imati na Ulnll llekoliko cinje11ica. Sem Popisom пotiranh posednika zemljista postojale su gazde ciji posedi 11ist1 popisani, poput Ьrој1Љ bacvanskil1 plemica i zakttpaca ze111ljista razlicite socijalne pгoveпijnc. Slicno tome solid110 imovп stanje moglo је proisticati iz bavljeн пeagrim za11ima11ji111a poput trgoviпe, zaпt, i11telektttalnil1 dclat110sti, pгevoza, dгzапј kгcme, izdavпj kttca, itd. SRAZMERA STANOVNISTVA SA IMOVINOM PODLOZNOM OPOREZIVANJU Os110\'110 pitaпje tl koпtesu aпlize posedvпil1 odпsa jeste srazmera porodica koje st1 posedo\'ale oprezivaпju podloznu imovпu. U vezi s tim, 1110ramo izпet јеd1ш opaskt1. U daljoj analizi 11glav11om cemo se ograпicvt па zemljisп posed. Na to па-. sc111 пepotzdansi podataka vezaпil1 za stocarstvo t1pt1ct1je i ciпjna, dajc Ь~"1)ј porodica koje posedttjt1 stok1пајсеaji od posedпika 01-апiс i livada. Nn os11ovt1 tog:i i pozпatil1 potreba za drza11je111 zivotпja шоzе se pretpostaviti da st1 gazde sa ze111ljis11im posedш ujedпo i Ylasпic пеk od vrsta zivotпja, sto pak zпaci da јс udeo posednika zcmlj ista priЫ iz110 isti sa procentom svil1 posedпik: ttopste. Na nivou istrazvпl1 пaselj 51 % porodica pos~dva је odreпu vrstt1 zemljista ( oranict1, livadtr ili vinograd), s time daje ovaj odпs tr slucajtt trgovista Ьiо primetпo veci пеgо u gгadovim: u varosimaje gotovo 69% porodica raspolagao zemljisnim posedom, u gгadovim samo 37%. Zapravo, ttkoliko pogledamo ovaj odпs kod svakog slobdпg kralj~vsog grada роsеЬп, uocicemo da је kod St1botice i Sombora hroj porodica s~ zemljisnim posedom Ыizt1 50%, ali prosek gradova zпаtо snizaya Novi Sad, u kojem tek svako deseto doшaciпstv posedllje ora11ict1, livadu ili viпogгad. IЫ 16 Uzrok ovoj pojavi sem malog atara, l'opis prema l'll zakonskom Nanu iz 1827. godi11u, zblrka mikrofilmova Лrl1iva Vojvodinc. 77 treba da trafimo u velikom broju porodica koje st1 svoje prihode crpele iz neagrarnih delatnosti: od svih ЬасkЉ gradova u Novom Sadu је postojao пajveci broj zaпtJU, trgovaca i hoпraci н odnosu па stanovпi (Ьlizu cetvriп domaciпstv pripadala је ovim neagrгпim kategorijama stanovпik). Neagrarpomocnika zanatlija nom delu stanovnistva trebalo Ьi dodati broj sluga i slнkiпja, gostiпam; sa dosta velikim broi trgovaca, lica koja st1 radila u пшogbrjnim jem vojnih lica (н Popisu пајсеs поtirаЉ kao mercenarius, tj. placeпik) i опЉ koji su se bavili recпim ili suvozemпi prevozom, riЬaeпjm itd., ali ciji broj па osпvu Popisa пе mozemo utvrditi. U slucaju Novog Sada moramo, шedutim, imati па umu okolnost da Popis пе obul1vata zeшljista koja su Novsadпi drzali u Sremu, zbog cega se ovi podaci za Novi Sad moraju interpretirati obazrivo. se krece od 49% (Bezdaп) do 97% (Odzaci), Kod varosi srazmera posedпika s time da veciпom zпаtо premasuje 60%. Na primer, н Staroj Ра\псi dostize 90%, u Novom Futogu 86%, t1 Kuli 83%.162 16000 14000 12000 10000 •SAPOSEDOM mBEZPOSEDA 8000 6000 4000 2000 о ORANICE LIVADE VINOGRADI Dijagram br. 5 Odnos posednika i hezmlja.~ и gradovima Radi objektivпg tumaceпj navedпi\1 odnosa trebajos јеdпош istaci da kojaje пjilюv posednik koпtiura drzao se podaci od110se samo па oпazeшljist i od пјЉ iшао stalan prihod, te su mogla posluziti za utvrdiaпje poreske osпvice - zпaci zemljista koja su posedovali па osпvu kmetovskog ili gradanskog prava, belzпa rешпсiјаl zeшljista, krcevine, zeшljista t1zeta pod zakнp. dok пisu Vazпo је imati па umu i da пisu uzete н obzir пi povrsiпe (oraпice, \ivade) ispod velicп јеdп оsшiпе sesUc. Sve to паs нpt1cje па koпstaciju da је odпs posedпika, kako U varosiш tako i ll se\iшa, Ьiо veci 11ego StO se to па OSПVl Popisa moze utvrditi. u vrednovanju podataka iпtersano pitanje jeste sta, na priшe, zпaci пizak proceпat porodica sa posedom zemljista? S јеdп straпe, to шоzе sigпalz162 78 Isto. rati opste slabije 111aterijalno staпje staпovnik naselja нsled krajnjeg нsitnjav­ nja poseda, izavпog dеоЬш porodica ili osirшaeпj staпovni iz drugi\1 razloga, ali moze Ьit i posledica preoijпtsan dela staпovni sa agrпiћ delatnosti па drнge oЫike zaradivanja. S time н vezi mogli Ьismo reci da је na proces diferпcanj delatпosi te па роvесапј broja lica zaposleпЉ u neagrarпi1 zaпimnj, moglo uticati vise faktora: stepп razvijeпost privednЉ i dгustveпЉ odnosa н dato111 regio11t1, stepп ukljceпosti u rоЬпvсае tokove, kolicпa поvса и opticaju kојш su se setn roba mogle platiti razпe usluge, skala i пjegov okliп trebalo zadovoljiti. Primera potreba koje је u samo111 пaseUu гadi па broj i vrstu zaпtlij uticao је 0Ьi1 i raznovsпt potrazпje u varosi, ali 111esta. u totn stnislu Ьilo је vazпo da li su tnajstori u proviп­ i u siroj okliп ciji шogli zadovoljiti postoject1 potraz11jt1 ili su Ьil potrebпi proizvodi gradskil1 i varoskЉ zaпtlij. Brojпst staпovik, пј ilюva 111aterijal11a sпag, tpravпe i kultшпe Љпkсiје uticale su па broj l10110raciora, geografski polozaj i privedпa snaga privlacile su trgovce itd. U Backoj, gde su suvozeпшi i vodenim puteш prevozп velike kolicпe zita i teraп Ьrојпа stada па vasare, Ьilo је dosta posla za prevozпik, ali i za druge delatпosi koje su pruzale usluge prevozпicшa (carde, zaпtlije koje su proizvodile dzakove, ko110pac, platпo, kovaci, majstori koji su popravljali kocije, kocijasi, skeledzije, radпic koji sн vttkli lade, itd.). 16000 14000 12000 10000 llSA POSEDOM EIBEZ POSEDA 8000 6000 4000 2000 о ORANICE LIV ADE VINOGRADI Dijagram br. 6 Odnos posednika i bezem(jasa и varo!;ima Ciп se daje postojala korelacija izшedu raziпe diferпcanost delatпosi i vreшna proteklog od sticaпj privilegije statusa trgovista - sto pak potvrduje Ыagotvrп delovaпj privilegija па razvoj mesta. Bilo Ьi iпtersao ustanoviti da li је relativпo visok proceпat posedпika u vezi sa ciпjenom da se radi о teritoriji па koju је pocelo ропv masovпije пaseljv tek pre пesto vise od 130 godiпa u odnosu na vreш Popisa, stavise dobar deo posmatrпЉ пaselj nije Ьiо stariji vise od 60 do 70 godiпa. 79 Struktura vrste poseda Tokom analize imovnog stanja stanovnistva, sem broja gazda, пеор\юd је нtvrdi kavн vrstн zemljista опi zapravo роsеdнј. Zemljopsdпik smo razн опе koji sн vlasnici oraпic i livada, опе koji imajн oraпice, vrstali н pet grнpa: livade i vinograde, gazde sa oranicom i viпogradm; domacinstva koja posedнjt1 samo oranice, odnsп samo vinograde. Posto је broj posedпika sашо livada Ьiо zanemarljivo mali, пjih пismo izdvojili н роsеЬпн grнр, vec sшо ih pridodali llcima koja sн raspolagala samo oraпicm. Globalno posmatrjнci istrazvп naselja, mozemo koпstavi da је 88% ukupnog broja posednika imalo oraпice i da sн t1 sviш mestiшa, sеш Тешriпа, postojala lica koja st1 drzala sашо viпograde. Koпkretij, 40,3% stareiп је posedovalo oraпice sa livadama, 22,4% oraпice, livade i vinograde, 13,4% 16 3 Najveci sашо oranice, 11,8% oranice i viлograde i 12, 1% sашо viпograde. deo posednika samo vinograda predstavljale sн siromaпe porodice, koje su svoj dolюak doptшjavle proizvdлjm i prodajom viпa. VINOGRAD 17.6% ORANICA 1 LIVADA 23% 14% ORANICA 22% ORANICA, VINOGRAD 23% ORAN. LIV. VINOG. Dijagram br. 7 Struktura vrste poseda Zлajuci и gradovima da su tt varosima poisaл posedi samo oпih vlasnika koji sн imali лајше 1/8 kmetovske sesije (Ыizн 2 l1ektaг), kao i real11t1 pretpostavku da sн sеш oraпice imali i okuc11ict1, drzali zivпu а mozda i пesto sitпe stoke, па prvi pogled mogli Ьismo koпstavi, da је Ыizt1 90% gazda mogao seЬi obczako је godiпa bila prosecп rodпa. Na osпvt1 bediti barem skromnu egzistпcju, detaljпi analize videcemo da је ovaj odпs ipak nesto пiz. Na osпvu odstнpaпj u odпsu па gore izloeпн raspodelu, moguce је razlikovati dve grнpe naselja. U prvu bismo uvrstili tri slobdпa kraljevska grada, пaselj koja su se nalazila н okviru Potiskog distrikta (Senta, Весј, Kanjiza) i 163 80 lsto. Bezdaп. Za пjih је karteiscпo postjaпe svЉ pet vrsta poseda- sto је t1 vezi prav110-posed11ickim odпsima u ovim mestima. U Seпti, Beceju, Kaпjiz i Bezdaпu najbrojniju grupu cine posedпic oranica i livada (32-55%), posle пjih slede posedпic samo oraпic sa dosta visoki111 udelom ( 19-36%), sve tri kategorije zeшljista (5-19% ), а 1ај i је broj опЉ koji zatim posedпic imaju samo viпograde (1,4-11,6%). U slucajн gradova takva pravilпost пе pogazda u kategoriji oraпic i livada stoji. Kod Sombora i Novog Sada proceпat gotovo је ide11tica11 (30,2 odnosno 30,9%). U Somboru је srazmera raznih vrsta poseda relativпo ujednacп, Novi Sad је specifCaп ро vеоша malom Ьrојн gazda i t111t1tar toga domiпrajнc grupi posednika samo oraпic (62,5%), dok se Sнbotica istice sa najbroпim grнpom posedпika sve tri vrste zemljista (33,6%), porodica koje нz oraпicu imajн livadu i vinograd kao i sa velikim udelom oпih 27, 7%). Zajedпick crta St1botice i Somboraje i veliki нdео gazda ( 17, 1, odпsn sa vi11ogrado111 ili vinogradom i ora11ico111 - tl Sнbotic taj odпs iznosi 43%, u Sombrн 40,7%. 164 sa liЬeraпm ORANICA 5% ORANICA, VINOGRAD VINOGRAD 8% ORANICA I LIVADA 52% 22% ORAN. LIV. VINOG. Dijagram br. 8 Struktura vrsle puseda и varuS:ima U drugoj grupi, u preostalih 9 trgovista, slika је uјеdпас - od pet vrsta ista tri, ро sledecem redosledu па osnovu brojпsti priposeda postoje svнgde padпik pojednЉ grupa: oraпice i livade (53-100%), oraпice, livade i vi110gra(1,4-27,1%), s time da za razlikн od ostalih di (13,3--43,6%) i samo viпograd varosi, t1 Kuli i Bacu najbroj11ijt1 grнpu cine najbolje opskrЫjen gazde - koje imajн oranice, livade i vinograde (61, 7 оdпs 59,3%). 165 Moramo notirati, da је ll prosekн odпs gazda koji posedнju nekoj kombiпacj sa drugom vrstom zemljista tl gradovima пiz u trgovistima (92%), kao i ciпjenu, da је procenat vlasпik oraпic, 164 165 oraпice t1 (82%) nego livada i lsto. lsto. 81 viпograd ideпtca, а udeo posedпika oraпic samo veoma Ыizak оЬа u tipa naselja. Velicinska struktura posedovane imovine Najplasticnijl1 sliku imovi11skog staпj gazda imacemo llkoliko prollcimo ро velicinskim grllpama. Radi шoglc10sti lakseg raspodelu poseda zeшljista llporediva11ja sa podacima iz drugЉ istorijskih izvora i istoriografskih dela, merпu jediпcu korisceпl u popisu (pozu11ski merovi) preacшil smo t1 hektare i delove kmetovske sesije. Velicinll kшetovs sesije propisao је urbar Marije Terezije proklamvп 23. jaпur 1767. godi11e. Nјеп оЬiш је zavisio od geografskog polozaja i kvaliteta zeшljista. U slнcaju Backo-bodroske zнрапiје za oraпicej pгoisa10 32-38 jutara, u zavis11osti od kvaliteta zeшljista, а za livadu jedi11stve11a 22 jutra. 166 Kod preacunvпj koristili smo srednju vred110st od 15, 1 ha za oranice. Treba пapomenuti da smo u velicinu oranica uracпli i ugar. Prilikom a11alize doЬijenЉ podataka treba imati na ш1 da Sll posednici ll s\obodnim k1-aljevskim gradovima, zatim ll Senti, Kanjizi i Весјн mogli velicп, ан ostalim mestima radilo se о posediposedovati oranict1 proizvljпe ma velicine odreпg de\a sesije. То znaci, da u slucajн prvili, broj posedпika н nekoj velicinskoj kategoriji opisнje broj poseda koji su se kretali izшedl dve паzсе1 vred110sti, dok и s\нсај veciп naselja опе oznacvjн tасп broj posednika oranice odreп velicп. Оrап ice па U gradovima i varosima koje је posedovalo oranice, tj. bara Ьilaje ravпomeij osпvih 31 % u gradoviш. zivotпЉ povrsina Ьi\а (а i broj 167 је namirnica па Novog Sada, gde vlasпik staпovik prosekt1 13 lt trgovistima пеgо 63% ll od110sl1 па zош н 160.651 пiје Ьilo bilo је staпovik ро нkup10 12.061 lice gazdi. Raspodela do- slobdniш kraljevskim gradovima, Sto se tice Sнbotice i Sombora, za нvо­ ll potrebe, ali nam se ciп daje t1 slucajll svakog gazdu dolazilo gotovo 53 osobe bez stoke је Ьiо nizak), dovoz lirane (рге оrапiсЉ svega zitaгc) пuzost. 166 I. Acsady, А magyar jobhrigyscig tortenete, Budapcst 1908, 379-381. U шЬаriјн јс korisceno tzv. та/о madarskojutro kojc јс iznosilo dva pozunska mcrova, odnsп 1.200 kl1. Izracпo н hektarima 1 jutro = 0,43152 lш. Prcma tomc. velicпa sesijc prvoazcdпe 7.emlje izпosla јс 23,3 ha (13.8 lш oranica i 9,5 lш livada), а cetvororazrcdnc 25.9 l1cktara ( 16,4 l1a oraпic i 9.5 ha livada). 167 Popis prema /?lf =akonskom С/апи i= 1827. gocfi11e, zЬirka mikrofilmova Arl1iva Vojvodinc. 82 Opsta karakteristika velici11ske strukture poseda bila је do111i11a11t11ost 111anjih parcela. U varosi111aje prosecno 96% gazda imalo oranice velicine do jedne sesije ( 15 l1a), dok је и gradovima ta srazmera Ьila manja (76%), и korist veceg broja posedпika sa vise od јеdп sesije. U spomenuto111 iпtervalu broj gazda је relativпo rav10eпo raspoedп. U gradovima је 11ajbroj11ija (ЗО, 1%) grupa posedпika koja raspolaze sa 111aksi111al110 jedno111 osminom sesije ( 1,9 l1a), а tt varosima пajvise iша posedпika јеdп cetvriп sesije (27%), s time da u katei polviпe sesije imamo jos З2, 7% gazda te је tl spomeпut tri gorijama od З/8 168 skoпce1tria0 gotovo 60% stareiп и varosima. kategorije Ьilo Gradovi se vidno razlikвju od varosi ро tome sto t1 njima postoji deЫji sloj porodica sa prostranijim posedi111a. То se vec primecuje н slucaju velicп od jedne sesije (t1 gradovima 7, 1%, tl varosima З,9% stareiп), dok је kod vlasпika poseda vecil1 od јеdп sesije ta pojava zпаtо izrateпj: u gradovima је пjilюv odnos u proseku dostigao 24, tl varosima tek 4%. U Novom Sadu ovakve posede imala је treciпa, u Sвbotic Ьlizt1 treciп, u Somboru 14,7% vlasпik. Najvect1 razlikt1 izmedв gradova i varosi belezimo t1 slt1cajt1 poseda preko dve sesije (preko ЗО ћа), s obzirom daje t1 tt1 klasu spadalo 511 vlasпik u gradovima i svega 8 posedпika t1 varosima. U apsolнtnm broju najvisc boljestojecil1 gazda Ьilo је u Sнbotic (З5814,5% svЉ vlasпik ora11ica u gradu), а t1 od110su па broj staпovik t1 Novom Sadu (64 vlasпik - 16, 7%). Iz gore navedпog sledi da је raspodela gazda posmatrп ро celom rasponu kategorija donekle ravпomeij u gradovima Pored velicп posedvaп огапiсе materijlп snaga dosta velikoj meri zavisila od kvaliteta zemljista, 11aci11a i i od vt1cпe sпage koja је pojediпm toga, pripad110st uticala os110vu ceпit па opste miпalo domaciпstvн kvalitпe zпacjke. imovп pseпic bazirп па t1mt1, da је statistickim pojediпl1 1еЬ i па u obrade, kao raspolaga11jt1. Usled odreнj sејап, sапю је prostaп povrsiпa poseda zbog velikog broja preacuпvnjim mozemo kategorija promeпljivh posedпika. priЫzпo pro- Pri tome ciпla, stalпo aпliz strogo aproksimativnog karaktera, ali da odrazava Ьitпе karakteristike pitaпj. Prema podacima iz 1864. godiпe, za sејап oraпice i godisпje potrebe респја 1еЬа Ьilo је psenice ро glavi stanovnika. 169 Ako oduzmemo kolicnн jednog katastarskog potrebno 3,6 metrickil1 potrebnu za sејап јнtга ceпti Uer Isto. 168 !Зacski. !" Nagy, Piackonetek, piackдzont dapest 1984. 265. 169 iпteza U kojoj meri za manjkove ili viskove kod па пе је stanje gazda, videcemo u dole izlozenim primerima. Na potrebne moramo imati stajala kategorijama seljastva izvesп zemljista vec i doticпm domaciпstv У. es varosok Magya1·01·szagon 182-Ьап, Љ1- 83 se priпos и odЬitka Popisu iskazuje posle devtiп, destiп i semпa za setvн), doЬijam da је samo za godisп ј tl ishranu Ьilo neoplюd 225 kg рsеп ice ро osoЬi. Iz Popisa nam је poznato, da је prosecan cist priпos zitarica sa povrsiпe od jedпog pozнnskg merova (znaci ono sto је seljakн ostalo паkо gorespm1нtil davпj, od11os110 semпa za setvu) izпos 3,5 pozunska merova ili priЫzпo 175 kg pseпic. Iz toga sledi, da је za os10vн prehaпu ро glavi stanovпik Ьilo potrebп prosecno 1,3 pozuпska merova oraпice. U gradovima јс па јеdпн kucu н prosekн dolazilo 7 staпovik, н varosima osam. 170 Prema tome, miп­ malп posed ро kuci, ciji Ьi rod zita omgнci респј hleba za potrebe celog domacinstva kroz celu godiпн, u slobdпiш kraljevskim gradoviш izпos 9, 1 рш ili gotovo 2 ha, н trgovistima 10,4 pm ili 2,2 ha, оdпs 1/8 sesije. Sledeca tabela prikazнje velicпskн strнk posedvaпil1 oraпicl povrsina sa prihodima koji sв potencijalп sa пjil. Prosecпu vredпost zitarica па osпvu krajcara. Na osпvu пjegovil1 podataka vidшo ispod 2 hektara nisu imali dovolj110 pseпic viпograd, svojih oraпic пist1 vocпjak zakнpljiv пeнrbaijl nюgli Ьit ostvareпi prodajom pseпic podataka Popisa odredili smo па 37 da seljaci sa patнljsiш posedima пi za svoje porodice. Ukoliko sеш zemljista, i11te11ziv110 obradivali i nisu ostvarivali prilюd od пеk vrste пеаgr1 delatпosi, jedпostav пisu mogli preћaпit svoje porodice (еvпtваlо kt1piti шеsо, secer, so i druge pre/1rambe11e proizvode), а kamoli platiti drzavпi, mesпi i zнpaпijsk porez, odevati i obнvati se, пabvljti razпe kнспе potresiп (pesu рriпнdе da se maktrolej, svece, ogrev), orude za rad. Takve porodice Ьile simalпo orijeпtsu па пaturlo privedaпj i da se kao glavпim ili spored11i111 zanimпje bave i drвgim poslovima, da odlaze tl паdiсн. Pri рrосепјivан materijlп sпage kmetova treba imati na шnu da sв poгeska optercпja Ьila pгilcna visoka. Ukupпa vredпost koпtribнcje, domestike i opstiпkg poreza tl seUaka sa kompletп cama od 20 do ЗО ili slвcaju foriпt, povrtпjak sesijom prvoгazedпg mada је bilo slнcajev zemljista kretala se н da је od sрошепнtg рlасп i veca suma. 171 mапј 1о 111 А. 84 Z. Dere, Nav. delo, 112-113. Hegcdis, Лgrani odnosi u Torntalsшj zupaniji 11 Banatu, NoYi Sad 1987, 65. graпi­ i •; ( •е SEШ: :;: ": · , :;i·;l;::;:; : ·:·. "'" •• ,, > ,., . .:·· .<< .~ ~ •••• ~ '·''· •• :.~ > ....rf'Л -.- :: < ,\, ·~ ,. ' <:•:i:• г:;i ,,,,,,•,:<::;;::.:".>• < :• "'!'','::•:::; vi~e 1/8 1/4 318 112 314 1/1 1 '!. 1 У2 1 У. 2 1,87 3.75 5,6 7.5 11,25 15 18,75 22,5 26,25 30 30,1 14,2 8,2 6,5 9,7 7,1 4,7 3,3 2,6 2,5 11,2 17,5 27 14,2 18,5 14,7 3,9 2,6 0,8 0,3 0,2 0,1 22,3 22,1 11,9 13,9 12,8 5,1 3,4 1,8 1,2 1,1 4,3 PSENICE -225 1350 2904 4500 7650 10800 13950 17100 20250 23400 !Ј POZ, MEROVIMA -450 27.0 58, 1 90,0 153.0 216,0 279.0 342.0 405 468 PROSECNAVREDNOST (ll) -2.8 16.6 35.8 55.5 94.3 133.2 172.0 210.9 249,7 288,6 l!ЖTAR GRADOVI (%) VAROSI (%) lJКUPNO (%) od2 vi~e od 30 VISЛK u kg 172 --- Tabela br. 9 VeliCinska struktura poseda sa mogucim vi.skovima iitarica i zarada Kategorija seljaka sa malim posedima otl 2 do 7,4 hektara obradive 11ajnesigurnija: dok domacinstvo od 8 clanova iz doпjeg sloja ove povrsine Ьilaje kategorije пiје imalo dovljп pseпic, te bez drugih izvora prilюda nije шogl ziveti, dotle је porodici iste bгojпsti koja је gazdovala па priЬlzпo pola sesije, pos\e sејап, odЬitka devetine i desetine, obezdivaпj brasп za 1еЬ, шogl ostati za druge пеорlюd zivotne troskove 45 metrickill centi, od11os110 otprilike vrednosti od oko 55 ft i 30 krajcara. 90 pm zita u prosecnoj рiјаспо Ge11eral110 gledano, gorпji slojevi ove grupacije sн н prosecnim okoltюsima нspevali da па jedпom skro1п 1ivoн izdravjн svoje porodice, medнtiш, los rod zitarica ili drt1ge nepovljп prilike mogle sн takvl1 njihovt1 egzistпcjн dovesti u pitanje, ра su 011i s pravom strepeli od propada11ja. Realп viskove (koje Ьi mogli prodati cisto za doЬit, а пе za novac potreban zadovljeпн osnvпih zivotпh i radпih potreba i poreskih obaveza) proizvoda oЬicn nisн imali, i пisн mogli platiti po111ocnt1 radnu sпagu. Porodice su pretezno radile cisto za svoju svakodneпu egzistпcjl1 i 0Ьiс1 se пisн morale baviti drt1gim vrstama pos\ova. 172 Priпos 1\еЬа poslc odbitka devtiпc, tokom јсdп godine za dcstiпe, osmclaпu zrпa potrebпg za scjanje i potrebпc p~cnie za pecenje porodicu. 85 Seljaci sa posedima srednje veliCine od ро/а ses[je do jedne ses[je (7,5-15) hektara uz odgovarajuci kvalitet zemljista i nacina obrade, imali Sll dovoljno zemlje da sem za potrebe svog domaciпstv proizvode i za trziste. Gorпji sloj od 133 ove kategorije mogao је raspolagati sa 216 pm "viskova" н vredпosti forinti. U gradovimaje н ovaj raspoп spadalo 23,3% gazda, ll varosima respektaЬilnh 37, 1%. Sem gore spomeпutiћ vrsta troskova, опi sн iz 11avede11e sшne mogli odvajati i za пadnice sezonkiћ radnika. Stavise, od pret\10d11il1 kategorija (broj gazda koji Sll imali vise od imali su povoljnije mogucnosti za obrazvпje agrikнlte Ьiо је u porastu), javпi zivot itd. StaЬilпo prosecnog znanja iz oЫasti materijalno stanje, visi zivotni standard, koriscenje tude radпe sпage dizao im је 1 нgled u njilюvom mestн. S obzirom na povoljna iskl1st\ a koja sн proisticala iz mogнcnsti ostvarivanja profita, kod ovog sloja se vec moglajaviti motivacija ka unapredivпjн i povecanju proizvdпje, а s time i ka vecoj prijemcivosti prema idejama kapitalistickog preobrazaja, kako u 11aci11u proizvdпje, tako i u drustvenim odпsima. U rasponu velicпa oranica izпad jedne sesije prosti1-ala se kategorija imucnih seljaka. Ovu kategoriju karakterisu znatni viskovi (iznad os11ov11i11 2,25 ро osЬi, racнnjui i ovom prilikom 8 lica ро domaciпstvl, osmetrickih ceпti talo је najmanje 279 pm zitarica u vredпosti od 172 ft), rоЬпа proizvodnja, bolja proizvdпa sredstva i redovno aпgzovnje tude radпe sпage: 11ad11icara i sluga. Domaciпstv iz ovog sloja neretko Sll drzala krceviп, pllste sesije, viпograde, а bavila sн se i stocarstvom. Najvise ekstra doЬit doпsila је proizvodnja viпa i stocarstvo, koje је ujedno obezbedivalo i vecu vucп snagll. U ovoj kategoriji postoji signifikantna razlika izmedu gradova (24,3% svih oporezovanil1 posednika zemljista) i trgovista (svega 4%). Prethodne racunice predstavljaju statisticki prosek od kojeg se stvarпo svakako osetп razlikovala. Nisu sve porodice imale 7-8 claпov i пisl sve radile sa istim stepпom produktivnosti. Sem toga, пjilюv prilюd Sll se prilcпo razlikood kvaliteta zemljista, prime11je11il1 agrotelшickћ metoda i vrste vali i u zavisпot zasejanil1 useva. Proucavajuci podatke u svetlll gоге izloze11og, 111oze1110 zakljн­ citi da је Ыizu 48% gazda u gradovima i malo vise od 41 % gazda u varosi111a, proceпjui samo па osnovu oporezova11ih zemljista, imalo sigurп egzistпcjн, а neki i manje ili vece trzisne viskova. U gradovima је usled slaЬije feudalne stege i i11tenziv11ijeg privrednog zivota imovinska diferencUacija uz11ap1·edovala ll odnsн па varosi. u njima Sl\ najvecн grupн predstavljali vlasnici oranica velicп do 7,4 l1a (52,5%), оdпs stanovnistvo sa нglavпom пesigurom egzistпcjom. Меdн пј i111a sн sa нde­ lom od 30% predпjacil najsiromп: vlasnici patuljastil1 poseda do 1,875 ha 86 (1/8 sesije) koji su ро trgovistima svrstavani u kategoriju zelira. 173 Zapravo, 11 gradovima i mestima Potiskog distrikta ova kategorija obuhvata drzaoce poseda sesije kao i опе mапје od пје, dok u ostalim mestima samo od jedne osmiпe posedпika 1/8 sesije, te zbog toga nastaj11 proЫemi pri 11porediva11j11 sa njima, tj. sesije, velicпska da s11 i 11 ostalim varosima popisani posedi ispod jedne osmiпe struktura posednika Ьi sigurno Ьila slicnija gradovima, od11os110 oпim otkrivenim 11 Seпti, Beceju i Kanjizi. Najveci broj sitnih posednika nalazimo u Subotici (35%), za njom sledi Sombor (25%) ра Novi Sad (23,5%). Malih posednika ima najvise u Sombп1 ( 41 %), 11esto manje 11 Novom Sad11 (27% domacinstava) i najmпe u Subotici (21 %). Isti је redosled u kategoriji vlasnika oranicnih povrsiпa srednje velicine (11-15 lla): 11 Sombr1сiпе20% domaciпstv, 11 Novш Sad11 16% u Subotici pak 15%. lmucпi seljackill gazdinstava 174 ima proceпtualn najvise u Novш Sad11 (33%) i Sнbotic (29,5%), dok је пjihov udeo 11 11k11p11om Ьrојн posedпika oraпic najmпi 11 Somboru, gde oni cine sашо 15%. Na os11ov11 gore izloeп podataka pri111ec11je1110 da је 1ЩЬоlја velicпska struktura poseda postojala 11 Novom Sadu, а najepovlпi u So111boru gde su dve trecine staresina imale siri sloj sredposede do pola sesije. Od dr11gill gradova Sombor је imao пesto 11j il1 posedпika, ali vidno taпji sloj imucпЉ gazda. U оЬа druga kraljevska grada Backe udeo porodica sa posedima do pola sesije је Ьiо izпad 50%, medutim oni s11 iшal solidan broj srednji\1 gazdiпstv i relativпo visok 11deo i111uc11ih vlasSubotice је ta da u ovom grad11 пalzimo vise od polovine nika. SpecifCпost (731) svili i11111cnil1 porodica istrazivanih пaselj i da је taj broj relativпo Ыizu broju sitпh posedпika (858).175 Seпta, Весј i Kanjiza predstavljaju svojevrstan prelaz od gradova ka trgovistima. Procenat posedпika u oviшa пaseljim dosta је veci (57-67,5%, prosecno 63%) od oпih u gradovima (9,4-40,5%). Kako u gradovima tako i 11 spomeпuti mestima popisana su domacinstva sa posedima manjim odjeп osmiпe sesije, раје srazmera sitпopednka slicпa овј 11 gradovima, tacпije, 11 sve tri varosi njilюv procenatje гelativпo visok: u Beceju izпos 36%, 11 Kanjizi 47%, u Seпti cak 49%, sto zbog pre 11az11ace11il1 razloga, mozda sigпalzr slicпu sгaz­ mer11 posednika patuljastil1posedai11 ostalim varosima. Udeo malili posedпikaj visi od gradskЉ, ali је пiz od 011il1 belzпiћ u drugi111varosima:11 Kanjizi izпos 38%, u Beceju 48% u Senti 33 posto. Udeo sredпjiћ posedпika i оnЉ sa oraпi­ cama iznad velicп od јеdп sesUe је пiz od gradskih, i 11 slucaj11 prvЉ krece se 173 Popis prema VII zakonskom с/апи godiпe, zbirka mikrofilmo\'a Лrhiva Vojvodine. ta katcgorija zbog vcc spo111c11uti11 razloga росiпј iz 1827. lJ gradovima i пascljim Potiskog dislгka sa 15, 1 \1а, u osta\im mestima od 18 ha. 174 175 Popis prema Vlf zakoпsm с/апи iz 1827. godiпe, zЬirka mikrofilmova Arhiva Vojvdiпe. 87 u rasponu od 11 do 13, а drugЉ u intervalu od 4 do 5 posto, iz cega sledi da је posednicka strukнa u ovim mestima bila nesto slabija od onih LI gradovima, sa preovladavajucim sitnim i malim posedima i znacima pocetka izraze11ije imovinske diferencijacije. Kod preostalih deset trgovista slika је prilicno ujed11ace11a. N i Lt јеdпош mestu ne postoje domacinstva sa zemljistima velicine јеdп osmi11e sesije i Lt gotovo svima kategorijama posed11ici malih ora11ica сiпе vecinu. Odstupaпje od ove seme nalazimo jedi110 kod Вас i В. Topole u kojim mestima vecinu сiпе srednji posednici (50% odпsn 72% posednickih domaci11stava), i donekle LI Temerinu, gde procenat sred11jih posednika iz11osi 44%, iшаос шаlЉ oranica 55%, s time da su Lt ovom mestLJ kmetovi imali posede velicine пajmne tri osmine sesije (3,6 ha). U drugim varosima udeo malih posed11ika krece se izпad 80%, sem u Kuli, gde izпos 75%, i Bezdana, gde premasLJje 64 posto. Pored spome11uta tri naselja procenat srednji\1 posednikaje primet11iji u Bezda11u (38%), Staпiscu (17%), Kuli (13%) i Palanci (10%). U Apatiпu, Odzacima i Futogu po176 stojalo је ukupno l Ј takvih kmetovskih domacinstava. Broj imucnijih seljackih porodica sa oranicom vecom od jedne sesije Lt svim posmatranim varosimaje Ьiо mali, svega njih 301 (4%). Od tog broja 139 su se nalazila u Senti, Beceju i Kanjizi, 127 LJ В. Topoli (isto koliko i Lt Novom Sadu), а samo 35 domacinstva u preostalim trgovistima. Solidnu materijalIMOVNSКA STRUКТA POSEDNIКA ORANICA nu osnovu (od 7, 5 ha ра navise) najveci broj poVECI (vi§e od 15 ha) rodica imaoje u В. Topoli, Bacu, Stanisicu, Kuli, Temerinu, Palanci i LJ gradovima. U svim istrazivanim naseljima broj takvih posednika iznosio је 5.260 domacinstava (43,6% posednika oranica odnosno 19,6% svih popisanih staresina). 176 88 Isto. Generalno gledaпo staпovnic gradova (pre svega Sнbotice i Novog Sada) od varosana i пjihov prilcaп broj raspolagao је trzisnim viskovima bili sн imш:5пj koji su u nekim slucajevima Ьil izrazito visoki. Ciп se veroatпim daje odпs sitnih sopstvenika Ьiо slicaп ll оЬа tipa пaselj, ali zbog metodologije popisivanja njihov odпs izgleda veci и gradovima nego н varosima. Pada LI oci ravnomernija raspodela posedпika ро imovпsk kategorijama u gradovima: sem sitпl1 posednika srazmera malih, srednjih i imucnih posedпikaj priЫzпo ista, sto ukazнje па ciпjeu da Sll ta паsе!ј vec Ьi!а CVГSe ukljceпa U trziSПl privredl! od se ciп da su и proseku varosпi imali za пiјаsн stabilпUн varosi. S druge straпe imovпн sitнacj od staпovik gradova: veca srazmera varosп raspolagala је oraпicm i Ьilo је пesto vise опЉ koji SLI imali obezdп barem skromaп zivotп staпdr. Proceпat porodica sa osiguraпm egzistпcjom и оЬа tipa пaselj povecava broj lica (bez obzira da li imaju mапје posede od pola sesije ili ih нopste пеmајн) koji sн se u zadovljнc meri bavili stocarstvom (pre svega па zakupljeпim zemljistima), zivпarstom i viпogradstm (u istrazeпm пaseljim је Ьilo ukpпo 1.666 stareiп koji su od zemljista posedovali sапю viпograde i 4.688 sa н пеkој komblпacij sa drugim zemljistima). Drugu, пе malн posedom viпograd grнpu сiпе porodice koje su svoje zarade ostvarivale iz 11eagrar11il1 zaпimj. Pre svega mislimo па 3.204 zanatlijske porodice, od kojil1je polviпa пajveroti imala sigнrпu egzistпcju (mislimo na опе koji sн radili cele godiпe), zatim па 74 7 trgovackih porodica, па hoпracie, veliki broj krcmara, riЬolvce i doпekl па predstavпik пeprofsial iпtelgcj, пize svetпo itd. Ceпimo da Ьi se zajedпo sa ovim kategorijama broj porodica sa osiguraпm egzistпcjom kretao oko 40%. S druge straпe, пajugrozei sloj stanovпi treba da trazimo LI kategoriji sublпkvia koji su cinili 12% stareiп, dok Ьi oko polviпu svih popisaпih stareiп predstavljale опе porodice, koje su imale oraпice malih povrsiпa ili ih Lюpste misн imale, te sн svoje prilюde ostvarivale delimcпo ili u potнпsi radom па zakнpljeпim zemljistima, stocarstvom, prevozпistm, iпtelkuam poslovima, pecalЬotn, kao i роmспа radп sпag, sluge i slнkiпje, vojпic, evпtualo peпzior. Livade Prilikom obrade podataka koji sн se odпsil teskoce koje su паm oпemgucil da vredпosti sesija: mada se u literaturi navodi daje пајсеs па osпvu Popisa se ciп da је пјеа vredпost па livade пaisl smo па izvesп preacuпmo u hektare ili delove vredпostjg kosista 1.200 kh, varirala od 550 do 1.651 kh. Druga 89 mogucnost је da velicina podeUenil1 livada nije izпosla 9,5 ha za се\н sesiju. 177 Zbog mogucih netacnil1 rezultata vrednosti smo ostavili izraeп u kosistima. Za оЬа tipa паsе\ј zajednicka crtaje izrazitija ko11ce11trisa11ost Ь1·оја gazda u nizim velicinskim grupama, kao i cinjeпa da је broj stareiп sa posedom 17 8 livada za otprilike 12% nizi od broja porodica koje raspolazu оrапiсш. S obzirom da је uz oranice posedпicma pripada\a i livada пјо odgovarajuceg oЬima, velicпska struktura livada је i uz prisutпe razlike, veoma slicпa ve\icпskoj strukturi oranica. Slicпo oranicш, i н оvш slнсај livade ima veci па сеlош broj porodica и varosima (51 %) nego u gradovima ( 18%); posшatrn rasponu velicinskih grupa, raspodela gazda 11 s\obdпim kraljevsiш gradoviш, kao i и Seпti, Весјн i Kanjizi, do izvesп шеr је ravпomeij пеgо u varosiш; пajbroniu grupt1 ll gradovima cine vlasпic 11ajma11jil1 livada od 6 kosista (36%), ан varosima posedпic 12 kosista (26,3%); i u ovom s\ucaju t1 gradovima је postojao veci broj gazda sa пајvесiш posedima (95 ili 3,6%) пеgо 11 varosima (5, оdпs О, 1%). lpak, do kategorije od 48 kosista u varosiш sн, kako t1 apso\11t11om tako i u relativпoш odпsu, brojnije gazde sa veciш posediшa livada, пеgо 179 u gradovima. Viпograd U svim posmatrпi пase\jim, sem Temriпa, sadeп је viпoa loza. Za posed viпograd karteiscпo је, da Љ је н s\obdпim kraljevskim gradovima i trgovistima posedovao gotovo isti procenat stareiп (23,3 оdпs 24, l %). 180 U svim пaseljim najvecu grupн сiпе vlasпic do 3 pozнпska merova viпograd (0,86 \1ektara). Posedima te velicп u gradovima raspolaze 69,5% а 11 varosima cak 95% gazda. u s\obdпim kraljevskim gradovima, tl kategoriji od 0,86 do 1, 72 ha nalazimo 21,2% posednika, u raspoпu od 1, 72 do 2,86 ha 6, l %, а izпad 2,86 \ш 3,8%. U varosima t1 prve dve kategorije spada 99,8% gazda dok н drнge dve kategorije пalzimo samo пjih 6 (0,2%). lz toga sledi da sн slicпo pret\юdnim vrstama zemljista, i t1 slнcaju viпograd, и gradovima vlasпic ravпo­ merпij podeljпi medu velicinskim kategorijama nego u varosima. Ova koп­ statacija va2:i пajvise za Sombor, za 11ija11st1 mапје za Suboticu, dokje velicпska strнka poseda viпograd 11 Novom Sadu slicпja varosima пеgо spome1шti 177 Vrcdпost kosista ifalcastrum, ili madarski kaszaalja, ozпacvlje povrsi1ш kojaje mogla biti jednom kosom tokom dana) krctala se od 300 do 1.760 kl1! (I. Kallay, А tдrenlm segedtudomanyai. II izdaпjc, Budapcst 1986, 262). 11s Popis prema V!l zakonskom с/апи iz 1827. godine, zblrka шikroflmva Лrl1iva Vojvdiпc. 179 lsto. 180 lsto. pokseпa 90 (95% u kategoriji do 0,86 ha). 181 ТrеЬа шеdнti naglasiti da Popis ne daje realnu sliku vinogradarstva u slllcaju Novosadana, s obzirш da Sll oni strani, na obrnciшa Fruske gore, а о zakllpljivali velike povrsine па sreшkoj tоше Popis ne svedoci. Od svih naselja najveci broj gazda и raspo11u od 0,86 do 1, 72 ha postojao је u Soшbru (416), а onih koji Sll iшal vise od 2,5 lш ll Sllbotici (65). Razшne se, пajveci broj iii procenat vi11ogradara Ьiо је u oniш шestia koja Sll Ьila poili cak i kvalitetu proizvedenog vina: Subotica (2.233 porodice), znata ро оЬiшu Soшbr (1.231 porodica), Kllla, Вас (i kao sto sшо napoшeпuli и Novш Sadu). 11ajvise posed11ika viпograd Ьilo је ll Kuli (74,3% Od svih naselja srazшeno svЉ porodica), odnos110 Bacu (61,3%). Radi realnije slike odпsa broja posed(tac11ije u St1botici i Soшbru) i trgovisшa, nije 1aodшet da nika u gradoviш znaшo daje u spoшe1l\ta dva grada Ьilo zajednu petiпu vise vlasnika viпograd nego u sviш varosiш zajedno! gradoviш Stoka, kопј Popis је i ljista obul1vatao i konje, krнpпu i sitпu stoku ll vlasпit1 poreskЉ obvezпika. Sеш ро vrsti, zivotпje su deljп u роsеЬп rubrike i ро svojoj starosti. Podatke deset poisпh rllbrika sazeli sшо u pet: Ьikov izпad dve godiпe starosti spobпi za Vl\cu, krave i telad, vucпi i ergelski koпji izпad dve godiпe starosti, ovce i sviпje. Koze пisшо llzeli ll razшtпje jer il1 је рrеша podaciш Popisa u nasЉ 16 пaselj Ьilo svega 19! Na ovako шali broj koza uticala је tezпja drzave i vlastele da plteш vеоша visokih naшet svedu drzaпje koza па шinalпu meru.182 Sto se tice broja vlasпik zivotinja, priшecujo da љ је u proseku Ьito manje пеgо posedпikazmlj. S druge stra11e, опi koji Sll iшal вekl vrstu zeшljista 0Ьiс1 sll drzali i пеk zivotinje, dok је vlas11ika stoke bez ze111ljista Ьilo t1 111alo111 brojll, sto је za preovladavajllci ekstпziv i li poluekstenzivni пасi odgoja i logicп. Vlas11ici su 11ajcesce drzali kопје (40%), krave i telad (25%), zatiш sviпje ( 19%) i ovce (10%). Nајшпi proceпat doшaciпstv imao је volove spobпe za vucu (7%). Srazшe vlasпik ovaca i volovaje Ьlizak u varosiш i gradovima, dok u drugiш kategorijama lldeo gazda u trgovisшa bar dvostruko preшasuj 183 broj stareiп-vlnk u slobdniш kraUevskim gradoviш. U slucaju krava razlika је шnog veca: u gradoviш ih iша 9% doшaciпstv, u varosiш taj odпs је gotovo sedшotuk veci (46%). 181 182 183 pored zеш Isto. S. Gavrilovic, Srem и revoluciji 1848-1849. godine, Beograd 1963, 45. Popis prema Vll zakonskom с/апи iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Arhiva Vojvodinc. 91 Slicno prethodnim imovпsk predmetima, и gradovima (pre svega н Subotici i Somboru), kao i и Senti, Beceju i Kaпjiz, zastupljeп Sll i imucпje kategorije vlasnika, dok н ostalim пaseljim gotovo sva domaciпstv imajн пajvise do 6 zivotinja, barem na os110vu izjava datih popisivacima. U пavedno1 rasponu pretezan deo porodica ima najvise tri komada od пеk vrste zivotпje. Naravno, ovo opazanje ne vaii za ovce: и Subotici npr. najveci broj stareiп ima 40-50 ovaca, и Novom Sadu i Bezdaпu 50-100, и Kaпjiz i Temri1ш 20-30, dok и ostalim mestima najvise do 20 ovaca. U gradovima је Ьilo 21 О, и varosiш 45 gazda sa stadima brojnijim od 1О ovaca. Posmatrano ро vrstama zivotinja, najvise Ьikova и оdпsн па broj stareiп је Ьilo и Весјн i Staroj Ра\псi (ро 17%); krava i teladi и Odzacima (84%), Novш Futogu (80%) i Nemackoj Palпci (68%); kопја LI Staroj (82,6%) i Novoj Ра\псi (72%) i Temrinн (74%); ovaca и Kuli (16%), Senti ( 15%), Sнbotic (14,4%), Kanjizi i Odzacima (13%), i па kraju, sviпja н Staroj Palпci (55%) i Temriпu (51 %). ZAKUPKUCA Posto broj lica koja zakнplju kucu шоzе нkazivt na izves1ш socijalrш moЬilnst, odnsп па viskove stambenog prostora (а s tiшe ll vezi i па bolje materijlпo stanje i dodatne prilюde od zakupпie) kao i na zakup prostora za zanatlijsku ili trgovackн radnjн, пiје sнviпo da н оvш poglavjн kazemo par kнса predstavljala reci i о ucestalosti zakupa kuca ili soba. Koliku је vredпost u pros\osti, шozem ilustrovati sa par onovremenih podataka. Као godisпja zakupnina 0Ьiс1 је racunata desetina vredпosti zаkнр\јеп kuce. Сепајd kнсе se u zavisnosti od stanja, velicine, 11ame11e i raspolozivog stambenog foпda kretala u sirokш dijapazonu. Primera radi, 1792. godiпe kuca и loseш stanju шogla se kupiti za 77 foriпt, iste godiпe kuca mlinara kostalaje oko 1О foriпt, katolickog zupпika 840, propadajuca kuca pastira 1О foriпt; 1816. godine kuca t1 Subotici 184 kasпije \ера, prostaп 1.980 foriпt. Visina kostala је 300 forinti, dve decпij godisnjeg zakupa је varirala od broja soba, zakнp kuhiпje i slicпo, i izпosla је 10-20 forinti. U Soшbru је godisnji zakup Ьiо и proseku 18 foriпt, s time da su zakupljivale stanove ili kuce и zavisпot od svojil1 razne kategorije stanovпik potreba i шaterijlnh mogucnosti. Tako па primer, prosek kod zakнpc-grdп iznosioje 61 ft, kod imucnijill trgovaca (sa stauoш gradana) 169 ft, skroшnijl1 185 trgovaca 72 ft, а prosek zanatlija kretao se oko 9 foriпt. 184 185 G. Ulmcr. Posed Bajsa, spahije i kmetovi 1751-18./9, Novi Sad 1986, 277-283. V. Bacskai. /l(u·osok es varosi tarsadalom Magyarorszagon а ХЈ. szazad elejen, 13udapcst 1988, 114. 92 U svim naseljima prebrojali smo ukpпo 2.724 stareiп (10% svih staresiпa) porodica koji su zakt1pljivali sobu ili kt1ct1. l86 Navedп relativ110 visok broj sll\cajeva zakupa pomalo izпeadlj. U gradovima је пesto vise od 16,2% stareiп pripadalo zakupcima, t1 varosima svega 2,5 odsto, odпsn od lkpпog broja zakupaca 89% otpadalo је па gradove, а 11 % па varosi. Pada ll oci oklпst da se 48,5% svih zakupaca nalazilo u Sllbotici. Veliki broj podstaпr (пesto vise od petiп porodica stanovпik grada) mogao Ьi Ьit ll vezi sa prilivom doseljпika i sa velikim bojem zaпtlij i trgovaca u gradu. Na ovo poslednje ukazuju podaci da su u Novom Sadu cak 278 zanatlija i 221 trgovac zakllplj ivali sobe ili kuce; u u 2 trgovca; u Apatiпu Somborll 98 zanatlija i 28 trgovaca; u Beceju 21 zaпtlij 7 8 1 12, tr Kuli 6, ll Kaпjiz 4 i u Teшrinu 3 zaпtlije. U varosima је najveci proceпat zakupaca Ьiо u Nemackoj Palanci ( 11 %), Novom Futogu (7,3%) i Beceju (6,6%), а najma11ji u Backoj Topoli (0,3%), пa­ ravno llkoliko пе racuпmo Novu i Staп1 Palпk, Bezdaп i Stanisic gde prema koпsripcj uopste nije Ьi\о podstanara. U pogledu udela podstanara ll celokupnom brojll stareiп Sombor (3,5%) i пarocit Novi Sad (2,5%) пisl odudarali od proseka trgovista. 186 lstovremcno, Popis sadrzi pod1tkc о 3.259 suЬinq/a. H.azlika od petstotinak Iica odnosi sc verovatno па sublnqui/ine koji su :!ivcli 1а istom hlebu sa svojim roditeljima ра nisu trctirani kao podstanari. 187 Na osnovu podataka Popisa iz odgovarajucih popisnih knjiga. 93 POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA OPSTA КRETANJ U POLJOPRIVREDI Do koreпith promena u poljoprivredi, trgovini, za11atstvL1, ali i Lt drL1stve11im odnosima, doslo је prilikom ustaljivanja masovne rоЬве proizvdпje poljoprivredproizvodnje nih artikala s kraja XVIII i pocetka XIX veka. Mada је takav пасi Ьiо svojstve11 pre svega privatпm i drzavпim vlasteiпm, odreпm Ьrојн sela i varosi, kao i tanjem slojll kmetova, orijeвtac postala trajп, krllg njome zal1vcenЉ sve siri, а posledice sve duЫje. Masovпi izvoz (na udalje11Ua trzista, za potrebe vojske i austrijskih pokraji11a) sa prostranih komorskih poseda sajuga i veleposeda sa zapada i severozapada Ugarske, javio se vec u prvoj polovini ХVШ veka. Medutim, tada se jos radislucajevima, а ne sveпoj trzisnoj orUentaciji. Izvozene Slt lo о pojediпacm zitarice koje Sll U vidu devtiп dobljane od kmetova. U drнgoj po(viп veka, da Ьi se dalje povecavao oblm produkcije, doslo је do preorijentacije па rоЬ1ш proizvodnju sa zemljista u feL1dalcevoj licпoj reziji, ttz istovreme110 iskoriscavaпje i devetine. U ovom periodu na udaljeпi trzista iz zemlje је izvoeпa stoka, vino, vuвa, sviпje, sirova koza, vosak, med, dt1va11, potasa, bakar i ziva. Prevoz vodenim putem. Postojala Sll cetiri glavп pravca trgorobe obavljan је veciпom viпe: iz Erdelja u Pestu, preko PozL111a u Вес, iz Peste па sever L1 Poljskll, i najllg put Jadrana. Tokom druge polviпe ХVШ v-eka, kada је proizvdвja u Banatll i Backoj postala oblmnija, pokusavalo se da sc roba preko Jadrпskog mora iz1 8 veze, uglavnom, u italijanske oЫasti. Druga polovina XVIII vektt doпela је promeп u stп1kшi i pravcima izvoza. Impuls te promene Ьila је koпstan, masovп i osigt1raп potrafпj za koja se javila u Becll i pokrajiпm prehrambenim proizvodima i sirovпam, zapadno od reke Lajte. Опа је uticala na postepeno odumi1·a11je juzпog i sev-ernog trgovackog pravca i na preovladavanje agrпih proizvoda tt izvozu. Уес spomenuta ratna konjutшa па prelazu vekov-a i роvесапј шtrasпjeg trzista па robшt proizvdпjt. pocetkom XIX veka, stvorili su L1slov-e za orijeпtacu U XVIII veka putem stocarstva, i и slнcajevim pojediпh vinordпh oblasti u proizvdпj vina, vec је postojala masovna seljacka proizvodnja, dok н је prvoj polovini XIX veka ona postala sveopsta tezвja i u zemljoradпi ва privilegovanim oЫastim duz suvozemnih i recnih saobrcjпi, tt velikim selima koja su svoje obaveze isplacivala koletivп u јеdпо sumi, zatim Lt trgovisti111a 188 94 О. Kosary, Nav. delo, 67-68. zapdпe, sredпj Ьile i juzпe su manje saobrcjпe Madarske. Yazпi uslovi sem prirodnih i demografskili, obaveze i dobar geografski polozaj, оdпs povljпe feudalп prilike. Јеdап od podsticaja orijeпtac mogucпsti unovcaпj pozitvпl evпtualnih pomiпjah poglavljima seljaka na robпu proizvdпЉ elmпat поvе godiпe kada је zakoпm па komorskim i dL1caп viпa, ceпtri Ovi iпters оdпs maпjih otkup i nizoj otklpпj priЫzavпj prilikom сепi опе od па ducaпe ), organizvпЉ kolicпa prevozпiJ1 sitпj1 robe (zitarica, troskova Sa\110 povreme110 odreпi пusprodkti kmetovskih krpa, itd. 189 Trgovci i и trgovinske mreze seljaku, videli su koju su mogli postici Usled orijeпtac porastao su seljacima i poput perja, kostijll, koza llginlllili zivotпja, torbari svoj пarocit ceпtar Pored toga, ll promet su llsli i gazdiпstv је spomeпlti i kmetovima da otvaraju zivi11e) koju Sl\ pre zbog visokih uпovcali. ihov broj i distrЬlcoпЉ vlasteiпm. trgovcima omogllcivali prodajll VOCa, (пј dozvljeп privatпm pretliodпm trgovinske mreze, moramo saЬimh i jos vise znacaj sve gusce mreze su i поvе и viskova. Se111 lllogll rastuceg broja seoskih do 1836. Ьile proizvod11jt1 robпu аgrпш па vlasteiпm. proizvdпju kod sve veceg broja vlastele i seljakajavljala se glad za zemljom. Razume se, boljeje prolazilo plemstvo. Do роvесапј proizvdпje obradivih i пajlkse povrsiпa. То шtrasпjih voda, је krceпjm razпe је Ьгој predstavпik vec skolvaпih и tacпijeg proizvdпje. kпjige i karte sela, plпo reпt. iпtezv1jo delom ll Magyrдv) regulisaпj paZnje se posvecivalo inostraпvl ili tokom prakse pored posedvпih odпsa izvrsavanja seljackih obaveza, premeravalo se zemljiste, пe пepolarim S ti111 u vezi rastao skolvaпe ze111lji (Keszthely, lica. Radi sto terпa poveca11je111 radne pokl!savali postici iпtelgcj, delom foпd, vlastelinski oruda i procesa poljrivedп Јепа) ali i 11elegal11im i produktivпs foпda (Gotiпgen, isllsivanjem mocvarпЉ i kmetovskih zemljista, llkUucivanjem и Retki izllzeci Sll vecl\ moderпizacj пасiе: opstiпkЉ povecaпjm plltem - klpoviпm, Sllma, zemalja i krceviпa obradom, ekstпzivm doci se postizalo па sredstvima poput zal1vata11ja rem1ncijalп Ьilo azl!rпom satvljпe tacпijeg i vodeпju su zemljisevidпcj seljackih davanja. Parleпo sa promeпa и пасiu proizvdпje пastupile Sll i и vrstama proizvoda. Nove kulture su se najpre pojavile na vlasteiпm. Sve је vise proizvdeп klшuz, sirila se proizvdпja krompira, povecaп proizvdпja duvana. Pre svega па vlasteiпkm imaпj zapocetaje proizvdпja promeп је Л mezogazdasagjellemzoi az 1790-1848 peri6d11sban, u: Magyarorszag 1оrеп, Budapest 1983, 324-326; D. Kosary, Nav. delo, 67--68; К. Vбros, Л magyarorszagi tarsadal 79{}--1848, У/, 2. izdanje, Budapest 1983, 511-5 l 3. lom 1790-1848. u: Magyarorszag tдrenl 189 l,. Ruzsas, У/\, 95 secrп repe i u\јапе repice (za potrebe gradskog osvet\jпa), posteп se odomacila proizvodnja krmnih Ьiljak. Na feudalnim posedima krompir је gaje11 da Ьi se sprav\jao alkoho\. Кrompi su sve cesce proizvodili i se\jaci, tako daje posle 1820. godiпe u rнmuпskoj vојп graпic Ьi\о vise zem\je pod krompirom 11ego 190 zitom. U prethod11oj g\avi smo pokazali da је prema podacima Popisa relativ110 mali deo porodica (ipak, barem пјЉ setoiпak) posmatra11ih пaselj posedova\o oraпice dovljпe velicп za stablпu i koпti1ua\ proizvdпju i prodajt1 viskova. Istovremп, пesto vise od treciп posedпickh porodica povreme110 је mog\o raspo\agati maпji ili vecim kolicпam za trziste, sto 11ije mala brojka. Раr\епо sa tim takode vise posedпickh domaciпstv пiје нsре\о osigurati staЬilпu egzistпcju od svojih zemljista, Ьilo је priпude10 па odlazak t1 пad1ict i па skromпe uslove zivota - ili da паdе doatпe izvore zarade. Ipak, seljastvo пiје Ьi\о нрuсепо samo па svoje sesije. U smislu osiguraпj doatпЉ prilюda vazrш ulogu igrale su krceviп i remпcijal zemlje. Drzaпjem takvЉ poseda seljaci su sebl obezbedivali sredstva za zivot ili cak ostvarili izvesnt1 doblt. Takva zemljista su u atarima sela dostiza\a, а poпegd i premasivala polovi11t1 ра i tri cetvriп ukpпЉ povrsiпa t1rbarijal11ih zemljista. 191 Kmetovi sн sem krceviпa, t1rbarijlпh i remпcUalih zemljista mogli па osпvu ugovora zakt1pljivati alodija\11e zemlje, а od tridesetih godiпa povecava se broj seljaka koji su od vlasteli11a dobljali zemlju па obradu za radпu re11tu. Posebпu kategoriju ci11ili su zeliri па majurima koji su takode drzali zemljisп parcele. Sve to ukazнje па ciпje1t da је zemljistima raspolagao zпаtо veci proceпat seljaka пеgо sto se to па os11ovt1 popisa urbaijlпe zemlje moze pretpostaviti. U pogledн poseda zemljista i zadovljeп prisutпe gladi za zemljom, t1 periodu od 1780. do 1848. godiпe javila se i druga teпdcija - doslo је do osetпg роvесапј urbaijlпog foпda. Pocetпi foпd od 6.170.000 madarskil1 jutara oraпic i livada (2.662.478 ha) роvесап је za 3.700.000 jнtar od11os110 1.596.624 hektara (od toga 1.870.000 jutara remпcijal zemlje i 460.000 jt1tara krceviпa). U ovom broju veciпu od oko 80% predstavljale su povrsiпe koje obradivпe, ali u drнgom pravпom stauн, dok su preostalih 20% su i pre Ьile 192 predstav\jale поvе sesije. Uvodeпj ve\ikih povrsiпa rem1cijalп zemlje i krceviпa u urbaij\пe odпse za se\jakaje zпacio sigur11iji posed, ali i prihvata11je feudalпih obaveza koje su Ьile vezaп za поv status zemljista, za vlasteiп pak роvесапј prihoda. 190 191 192 96 L. Ruzsas, Nav. delo, 320. lsto, 334. К. Voros, Nav. delo, 514-515. U vezi sa robnom proizvodnjom javlja se i razvoj vlastelinskih majura ulogн па vlastelinskim salasarskog gazdovanja. Majuri su igrali znacjпu drzavпim proizvdпm celiпam (blrtokйzem). Nastali su па zemljistima н feudalcevoj reziji, koja su Ьila udaljeпi od сепtrаlЉ proizvdпl1 delova poseda. U zavisпot od pristuacпo radпe sпage, velicпsk strukнe poseda и regioпн i prirodnih uslova obradivani sн па razlicite nacine. U predelima gde је Ыizu majura postojao odgovarajuci broj kmetova, zemljaje obradivana kulukom, ili dosta putem izdavanja zaokruzene povrsiпe н cesto preko ugovora. Drugi nacin је Ьiо zakнp preduzetniku koji је пајсеs drzao stokt1 па tom zemljistu - takva praksa је postojala na drzavnim (komo1·ski111) vlastelinstvima и Backoj i Baпtu. Treci oЫik obrade Ьilo је izdavanje pнstar и zakup trgovisшa, seljackim opstiпam ili imucnijim seljacima. Опi su da Ьi ostvarili vecu zaradu sve mапје koristili za stocarstvo, radije su krcili zemlju i osпival salase и cilju poljote povrsiпe 19 privredne proizvdпje (na primer и Backoj Z.upaniji). 3 PrvoЬitna fuпkcija salasa kao ziшskog smestaja za marvu nije nikad prena znacajt1, te је salas doЬi karakter i fuпkcij proizvodnog stala, ali је izguЬla ceпtra seoske i varoske kuce. РоsеЬп treba istaci oklпst da па zakt1plje11i111 saliш пiје postojala vezaпost za kalkature i obavezпst proizvdпЉ faza (s obzirom da su svi zakupпic doЬijal zemlju н jedпom zaokrueпm kошаdн), te Sll Ьil U prilici da proizvode Ontl vrstu zitarica, krmпih i industrjkЉ Ьiljak kojt1 su smatrali najprofitЬlm, u onom redosledu koji im se ciпo najpogodoklпsti zapoceo је proces odvajanja salaskog gazdiпstv od nijim. Usled оvЉ seoske, varoske kнсе, bez obzira па pravne prepreke i teznju mesnil1 vlasti da svoje poreske obveznike zadrze н samom mestu. STRUKTURA OBRADIVН POVRSINA ВАСКЕ Povrsiпa Backo-bodroske zнpanije iznosila је 9.380 km 2 , sto је iz110silo 194 oko 4% povrsine па kojoj је sprovedeno poisvaпje imovпe 1828. godiпe. Та povrsinaje Ьila dobrim deloш ll posedu Ugarske kraljevske komore, tri slobodna kraljevska grada i 11ekolici11e manjih privatпl1 vlasnika. 195 Popisaпe obradive 193 L. H.uzsas. Nav. delo, 363-364. 194 Н.ес је о Ugarskoj bez Erdelja i Vojne granice, ali sa Нrvatskon, Slavonijш i Madarskim primщjc, sto је iznosilo 228.055, 1 km 2 (С1у. Benda, Statis=tikai adatok а magyar me=igazdsк tдrenhz 1767-1867, Budapesl 1973, 56). Pri racunanju zcmaljskih proseka uzimali smo u obzir spomcnt1tc tcritorije, jer se i dostupni podaci zemaljskog karaktera ottnose na istc oЫasti. U odnosu na tcritoriju Madarske, znaci Ugarskc bez hrvatskih pokrajina i Erdelja. tcritorija !Зacko-bdrs zupanijc prcdstavljalaje 4,5 posto tcritorije. 195 S. Gavrilovic, Skica za istoriju agrarnih odnosa od kraja Х/1 Ј do sredine Х! veka па podrucju dana.linje Њjvodine, Jstorijski casopis, knj. XXXV, Beograd 1988, 92. 97 povrsine bez ugara (zasejane oranice, livade i vinogradi) izпosle su ukpпo 324.869 ha, odnosno malo vise od trecine (35%) zemljista zupanije. 196 Unutar istrazivanih naseJja ciп\e Sll 40% (129.324 tog broja poJjoprivredne povrsiпe teritorije zupaпije. Na OSIIOVU podataka iz 1827. godine ha) iJi 13% ce\okupп urbarijalna zemlji.Sta zupanije sв zal1vatala 599.885 madarskil1 jвtar (258.862 Јш), dok alodijп 605.811 (261.420 Јш), te је od110s ove dve vrste zemljista bio gotovo pola-pola. 197 Nazalost ove iпformacje su za nas prakticno neupotrЫjiv zbog velikih odstupanja u odпsu na konskripcijom Ltstanovljene vredпosti: prema Popisu oranice (racunajuci i ugar) i livade zal1vataju najmпe 404.260 ha, odnosno znatno vise nego prema gore navedenim podacima. Vrednosti su Ыize jedna drugoj ukoliko od popisanih urbaijlп1 zemalja odllzmemo povrsine livada - za oranice ostaje 264.067 ha. Ne smemo zaboraviti da је popisivanje imostaпj u posevine 1828. godine sprovedeno upravo radi utvrdivanja tre1шnog dovnim odпsima, te Ьismo rezultate Popisa smatrali tacnim, а podatke iz 1827. raпije staпje ili se radi о nekoj vrsti nerealnim - mogl\ce је da odraiavaju znatпo metodolose greske. lpak, informacije vezane za velicпu alodUal11il1 zemljista pomazв nam da stekпmo пeku predstavu о пjilюvom oЬimu, а time i proizvodnim potencijalima. t R Е Е L '~ У L.., ( .) (\,_, ....,.--" ......,/-··.,f.r "- .. Ј.~ О !·at o'fi:ЪJ u--.".....,,......., ».о --- "IO Karta br. 1 Srazmera povrsine kmetovskih sesija и odnosu па ukupnu obradivu povrsinu 196 197 98 Nije popisana vcliпa К. Cobanovic. Л. ugara. 1--Iegedis, Nav. delo, 171. 11111 r::::::J СЈ -··°"'-...... ..._..,._ ---- ,......,_.... 808 - · - - Treba пapomeвuti ucestvovala dosta Tako па primer u пjima izпad da sн posmatrв паsе\ј tl sv1m vrstama zemljista svog srazmera t1 ukpпom staпoviн zemlje ( 1,6%). se пalzio 5% svih popisanil1 livada, 4,6% oranica i 3% 198 viпograd. Unutar zupanije raspodela svih vrsta posedvaпg zeшljista ро kategorija111a паsе\ј Ьila је dosta ravпome: 63% staпovik vап posmatra11il1 пaselj posedovalo је 60% zemljista, а 37% н gradovima i trgovistima imalo је н rukama 40% zeшlj. Slicпa situacija postojala је tl od11osi111a dve kategorije drzali u rнkam 20%, а trgovista (20% naselja: gradovi su sa 17% stanovпi 19 stanovпi zнрапiје) identcпl120% obradivil1 povrsiпa. Ako se posmatraju pojediп vrste obradivih povrsiпa tl odпsu па zupaпijн, primecнj se koпcetraij oraпich povrsina (30% oraпic1l povrsiпa zнрапiје) i viпograd (41 %) t1 tri slobdпa kraljevska grada, dok tl posedt1 livada gradovi нcestvuj u zнpaпijskom fопdн zпatno ispod нdela svog staпovi (7%). Sнprotn tome, u trgovistima (23%) i selima (69,5%) se opaza Ыаg ko11ce11tracija livada, а proceпat oraпic i vinograda ostaje ispod udela staiюvп varosi. 200 Racuпji strнkп1 obradivih povrsiпa zupaпije н celiп, doЬil smo sledece rezultate: 54% cinile su oraпice, 43% livade i 3% vinogradi (zemaljski prosek је 61 - 33 - 5%). U poredenjt1 sa sнedпim teritorijama postojala је vesa strнkшom obradivil1 povrsiпa Tamiske zнpa1ije (51 - 45 - 4%). lika slicпot Backaje zaostajala za Torпtalskm i Sremskom zupaпijom u pogledн srazmera oraпic (73 оdпs 69%) i iza svih zнрапiј ро udelu vinograda. U tom smislt1, pada н oci visok proceпat viпograd u Sremskoj zt1pa11iji (13%). Najmпi нdео livada belzп је t1 Sremskoj i Torontalskoj zt1pa11iji (17 od11os110 22,5%). 201 Popis prema V/I zakonskom с/апи iz 1827. godine, zbirka mikrofilmova Arl1iva Vojvodinc. Isto. 200 Isto. 201 Podaci su dobljcni па osпvu Popisa. Ako se uzme u obzir ukt1pna povrsiпa svil1 vrsta obradivЉ zemljista (zпaci sem oranica, livada, vinograda - i povrsiпa sшna. voc11jaka i basti), udco oraпic t1 Backoj, Torontalskoj i Tamiskoj zupaпij zпatno prevazilazi zemaljski prosek. Ро К. Doki пczaoblu ulogt1 t1 opredcljпu staпovi па пасi korisceпja zcmljista - da li се sc koristiti ili pasпjci - imalo јс rcgulisanje vodeпih tokoYa: regulisaпjc toka Begeja, Tamisa. kao oraпic izgradпj Franjiпog kaпl. Ро пјеоm misljeпt1 to јс vec krajem XV!ll veka t1 Backoj i Baпt1 prot1zrokovalo orijentsaпc па robnt1 proizvodnjt1 zitarica. (К. !)6ka, А Del-Alfoldi iparossag stn1kt11ravaltasa afe11dalizm11sb6f а kapitlznшsb va/6 atmenet koraban 1828-1870, 204-205. t1: Gy. Merci, Magyar iparfej/iJdes 1790-1848, Budapcst 1951 ). 198 199 99 I)OVRSINA ••. ·• BACKO-BODROSKA Р. Р. MEROVI ···· 815.933 468.154 478.790 218.396 1.981.273 TORONTALSKA TAMfSKA SREMSKA UKUPNO Tabela br. 1О Struktura obradivih povrsina MEROVI • • Р; 433.176 и 86. 714 255.944 32.405 808.239 MEROVI 30.002 22.821 30.349 31.621 114.793 cetiri juinougarske iupanije fondL1 bi lo Sto se tice Iivada, пј ihovo visoko ucesce u ukupnom zem lj isпom је karakteristicno za varosi, u kojimaje prosek iznosio 51 %. Zпаtо vise od toga пiје Ьilo пi ujedпom шestu, sеш шozda Odzaka (60%) i Kaпjize (58%). Najпiz odпs пas\i sшо u BezdaпL1 (27%) i Apatiпu (37%). Od gradova пajveci proceпat livada iшао је Novi Sad (26,5%). 202 Yisok postotak L1dela livada н varosiш veroatп ukazuje па veci iпtez stocarstva u tim шestima. То шеdнti пе zпaci da опе nisн шоg\е imati trzisne viskove zitarica. Kad је ге о livadшn, н zeшaljskim razmerama Subotica se пalzi па drugoш mestu iza Segdiпa, Novi 2 Sad па реtош, а Sombor па 16. 03 U slucaju viпograd u svim mestima, sem Soшbra (8%), belezimo пize proceпt od zemaljskog (5,4%). Blizu, ali ispod spomeпutg пivoa, krecll se Subotica (5,1%) i Кн\а (4,7%), н Seпti, Kaпjiz i В. Topoli srazшe пе dostize пi polviпu zeшaljsk vredпosti (2,5%, 2,3% оdпs 1,8%), dok LI ostalim шe­ stima ucesce povrsiпe vitюgrad u lkpпoj obradivoj povrsiп varira oko 1%. 204 Рrеша teritoriji raspolozivog vinograda Sнbotica је Ьila па dп1gom 111estL1 1za 20 5 Budima, а Sombor па cetvrtom posle Bнdima, Subotice i Segdiпa. ZEMLJORADNJA U POSMATRANIM NASELJIMA Oranice barijlпog jane 202 Popi~· povrsiпe, U popisu su ili gradпsko tj. ve\icпa evidпtra samo oraпice koje su prava. Od til1 zemljista poisaпe паzсе u poisпm kпjigam posedvaп па os110vL1 нr­ SLI samo stvaпю zaseпе sadrzi ugar (нgar је prema Vll ::.akonskom с'/апи iz 1827. godine, zbirka mikrofilmova Arhiva Vojvodine. Na osnovu Taganjijevill podataka. 204 Popis prema Vll zakonskom с/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Arlliva Vojvdiпe. 205 К. Taganyi, Az 1828-iki orszagos osszeiras vegleges eredmenyei. u: Magyar Gazdstigдren Szemle. Budapest 1896, 208-213. 2оз 100 oЬicn iznosio trecinu posedovanil1 povrsiпa oranica). Pod kategorijom oraпic uracш1t su i zemljista gde је gајеп kuplls, dвvan, povrtвjaci i razвe baste koje st1 pripadale sesiji, kao i опе povrsiвe ва pustarama koje Sll sta11ov11ici ро веkој osвvi trajвo posedovali. U Popist1 11ist1 obt1l1vace11e krceviп i re111ene11cijal11e zem lje. Zasejane oranicne povrsine -bodroskoj zL1pa11iji ciпle Ugarske, sto zпaci da је drzavnog teritorija. U вјо (zвaci oraпice racшite SLI 1О posto ( 176.045 liektara) postojala pri111et11a konceпtraij svЉ oraпic bez LJgara) Ll Backoora11ic11i\1 povrsiвa па ovom delll sL1sed11oj Torontalskoj :Zt1pa11iji, pozпatj ро plod- i kvaliteпom zitll, poisaп је 43% 1аје seioпalв orai1ica lia), dok Tamiska (103 .304 lia) i Sremska ( 47.121 l1a) zL1pa11ija zajedпo пisl ima\e toliko zasejпil oraпic kao Backa. Ukoliko posmatramo L1deo oraвic tl Llkllpnom fondll obradivil1 povrsiпa, primeticemo da је prosek oraпic ll odпsl па livade i vi110grade tl gradovima (80%) Ьiо daleko izпad varoskog (47%) i vidno iznad zemaljskog. Na osпvl pretliodno recпog i velicв ora11ic11il1 povrsiпa, mogli Ьismo zakljuciti da је staвovni паs tri grada davalo prednost zemljoradпi pred stocarstvom, 11i111 ( 1О.09 oraпicm odnsп da sв se gazde LI oviш пaselj ima vec orijeпtsa\ na rоЬпн proizvod11jt1 zitarica. Kod trgovista, tl strukturi zeш ljista, u vecem brojll slL1cajeva prisL1t11a је dom inacija livada. U1шtar zupaпije do koпcetraij dolazi kod gradova L1 cijш posediшa se пalzio 52.091 l1ektar (30%) backog zemljista, s tiшe da је ta povrsiпa Ьila пеrаvоmю raspoedп medu gradovima. U apsolutnom (34.313,4 lia) i relativпom brojll (84%) вajvise oranica postojalo је u Sвbotic. U apsolut110111 iz110sL1 drL1ga dva grada пi zajedno пisu iшal tolikll povrsinв oranica (17.778 lia) kao Subotica sаш, i u njiшa se udeo oraпic kretao oko 71 %. 206 Zapravo, od svЉ gradova н Ugarskoj u Sвbotic su se пalzie вајvес zasejп povrsiпe. Za пјоm slede Sombor i Novi Sad. Svi ostali gradovi Ugarske imali st1 vid110 manje oranica. 207 206 207 Popis prema VII zakonskom с/апи iz 1827. godine, zЬirka Na osnovu Taganjijevih podataka. mikroflvaЛ1 Vojvodinc. 101 ВА СКЛ 815.933 1,9 569.340 1,3 2.885.785 3,5 1.754.099 4,0 TORONTALSKA 468.154 1,6 448.504 1,5 1.598.531 3,4 1.066.003 3,6 TAMISKA 478.790 1,6 255.776 0,9 1.316.128 2,7 815.185 2,7 SREMSKA 218.396 2,1 121. 197 1,2 818.644 3,7 557.429 5,4 J.394:8i7 . 1,2 6.619:088 3,3 4,192.716 3,1 UKUPNO i.98!273 •Џ. Tabela br. 11 Oranicne povrsine juinougarskih iupanija 1828. godine Trgovista stt raspolagala sa 29.789,1 ha (17%- zпaci ispod svog ttdela tt ostala пaselj sa 94.164,5 odпsn 53% oraпicnћ povrsi11a. 2os Njiћov stanovпi је posedovalo mапје povrsiпe oraпic od gradova: Sttbotica је imala vise zasejanih oraпic nego sva trgovista zajedno. Ona stt tt prosekt1 imala (4.422 ћа), oko 2.300 hektara oranica. Sa nesto vise od toga raspolagalaje Seпta В. Topola (3.215 ћа), Stari Весј (3.143 ћа), Кнlа (2.789 ha) i Palпk (2.615 male povrsiпe: па nivoн svih роisапЉ ha). U zemaljskim relacijama to nistt Ьile teritorija dolazilo је и proseku ро 0,8 pm oranica ро glavi stanovпik, od toga је prosek trgovista Ьiо tаспо dvostrttko, а prosek gradova cetvorostrttko visi. U Subotici је ро glavi stanovnika dolazilo ро 4,6 pm oraпic а t1 Somboru 3,3 pozнnska merova. Najvise oranica ро staпovnik н varosima dolazilo је н В. Topoli (2, 7 pozнnskih merova ро glavi staпovik), Sta11isict1 (2, 1) i Kuli (2, 1). Najnize vrednosti belezimo н Novom Sadн i Kaпjiz (1,2), ali н оЬа mesta jos нvek izпad zemaljskog proseka (0,8). 209 stanovпiн), 16% 15% 69% llIORANICE •LIVADE DVINOGRADI Dijagram br. 9 Struktura vrste zemljista и gradovima 208 209 Popis prema VII zakonskom с/апи lsto. 102 iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Arhiva Vojvodine. 2% 44% 54% llIORANICE •LIVADE DVINOGRADI Dijagram br. 1О Struktura vrste zет/јШа и varosima Kvalitet oranica Popis sadrzi podatke о kvalitetu oraпic 11 pojediпm шestima. Pored vazпosti kakvoce oraпic za poljrivedпu proizvdпju, klasifikacija oraпic Ьilaje od zпасј i u pogledн, fiпasjkm kako za kmetove tako i za drzavн, jer је za zemlju boljeg kvaliteta postojala visa а za zemljн losijeg kvaliteta пiza poreska stopa. Usled toga, drzavaje tezila da sto bolje klasifнje zeшljista, а podanici da il1 prikazl\ sto losijш. Prilikom klasifikacije oraпicnl povrsina uzimao se u obzir kvalitet samog zemljista, njegova нdaljenost od mesta, da Iije zemlja Ьila vodoplavna ili podvodпa, salitrasta, da li se mogla orati sa mапје ili vise volova, da li је doticno naselje vasare, da Ii је Ьilo нdаlјепо od trzis1Љ ceпtar, da imalo nedeljne ili godisпje 210 Ii је u mestu Ьilo drva па raspolaga11j11, vinograda, da Ii је postojao mliп, itd. da se ta klasifikacija promeni, u zavisnosti od toga da Ii Postojala је mogucпst је plodnost zemljista pobljsaп ili pogrsaп. Narvпo, vlasti sн samo izuetпo retko pristajale na snizavanje klase zemljista, а seljaci 11is11 trazili пјео dizaпje 21 11 visu klasн. Na пivон svih пaselj пesto vise od polviпe zemljista (56%) svrstano је 11 prv11 klasн, 17% 11 dr11g11 i 27% 11 Ш klas11. Medutim, ispravпje је posmatrati dva tipa пaselj posebno, јег klasifikacija zemljista u Subotici (samo је ovo пaselj kompletan foпd oranica svrstalo н jed1111, prvн kategorijн) iskrivljava cel11 slik11. U Novom Sad11 11 prve dve klase svrtaпje ро cetvriпa zemljista, u Sombor11 11 1 i Ш klas11 ро 37,5 posto. 212 210 А. 211 212 Hcgcdis, Agrarni odnosi и Torontalskoj iupaniji и Banatu 1779--1848, Novi Sad 1986, 82. Isto. iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Arl1iva Vojvodine. Popis prema Vll zakonskom С/апи 103 Slika br. 8 Sala.\:i maliћ posednika Od varosi izпad proseka od 18% u prvoj klasi, imamo dva шesta: Te111eri11 (ро treciпa u svakoj klasi) i Futog (ро 25% t1 prve dve kategorije ), dok је пajiz odпs u prvoj klasi kod Staпisc (1 О - 40 - 50%). Najvisi proceпat zeшljista t1 Ш klasi belziшo t1 Kaпjiz (59%). 213 Јшајнсi па нш daje plodпst zeшljista н Backoj zнpaпij poslvicп dobra i da se ро veciп kriterija zeшljista оvЉ пaselj шogu pozitvп oceniti, ciп se ne0Ьic1 da је pretzпi deo oranica svrtaп н najgoru klasu. Iako паш se ciп da је glavпi motiv takve kategorizacije tezпja za su паvеd i odreп objektivп okolnosnizavanjem poreske stope, u Popisн sti. Јеdпа od takvЉ је udaljeпost vecih obradivih povrsiпa od пaselj, kao i 1јеа salitrastost. Mozda su vazпij uzrok predstavljale dosta ceste poplave i podzemп vode. Na te pojave zalili st1 se predstavпic vise mesta, пarocit sta11ov11ici В. Palпke koji su isticali da imaju vise stete od Ыizпe reke пеgо koristi. U predstavпic mesnih vlasti zalili su se па erozivпu sпagt1 Dt111aNemackoj Palпci va koji stalпo odпsi kt1ce па svojoj obali. Slicпo, Staroplncпi st1 se zalili па podzemп vode i poplave, priЬojavuc se ponavljп slucaja iz 1785. godiпe, kada је mesto zbog opasпti od pomicaпj zemljista moralo Ьit premstпo па пovu lokaciju. Na poplave st1 se tuzili staпovnic Starog Futoga а staпovic Kule, Вас i Temriпa na podzemп vode. Prema izjavama predstavnika mesп vlasti u Temriпu podzemп vode potope svake godiпe 500 jt1tara zeшlj, u Bact1 treciпu oranica, u Staпiscu trecint1 livada. 214 U Popisuje spomenut i11teresa11ta11, ali krajnje 11eugoda11 slt1caj koji se oko 1815. godine dogodio t1 Somboru: "р1·е deset ili petnaest godina jedna strahota kaznila је grad, jer је iz utrobe zemlje и proljetnom vremenu izblla takva koliCina vode, da је ро/а godine, ра i duze Ыlа poplavljena се/а teritorija tako, da ovdasnji stanovnici ni narednih godina 213 Isto. Popis prema VJI zakonskom Primedbe, N 82, 88, 86, 89, 90. 214 104 с/апи iz 1827. godine, zbirka mikrofilmova Arhiva Vojvodinc, nisu doblli potrebne plodove iz zemlje, а inace па се/ој teritoriji grada nastalo toliko lokvi [mocvara], daje sedmina cele teritorije Ыlа trajno unistena i od пје nikakve koristi nije Ыlо ni za privatna lica, ni za grad, jer је voda и lokvama toliko slana da ni moc11arna Ыljka и njima па ras/e. " 215 Plodored U drugoj plovini XVIII veka primecivalo se unapredenje poljoprivredne oЫastim, prvenstveno u Baпtu, ра u Backoj, zatim kulture t1 vojdaпskim t1 Sremн. Najvaznija ргоmепа је Ьila prelazak na tropljпi plodored, zatim је gajepoboljsanje kvaliteta zitarica; pocelo se sa gajenjem kukuruza, uvedпo nje krompira (ova kultura sve vise se sirila u juznoj Ugarskoj, narocito u vreme velike gladi 1814-1816. godine) i povrtarskih kultura. Za vucu su umesto volova sve vise upotreЫjavni koпji, а poboljsan је i ratarski inveпtar (okvaп kola, gvozdeпi plнg, mlatila, gvozdeп alatke, itd.). Razvoju poljrivedп kнltшe krajem ХVШ veka na teritoriji danasnje Vojvodine dopriпel је sirenje ideja prosvetiteljstva i u proizvodnoj sferi, а s time u vezi poboljsanje u agrotelшi­ ci, celishodnija ekonomska politika Beckog dvora i Dvorske komore, zaiпter­ sova110st proizvodaca za izvoz, пemacki doseljпic, kao i velika zitna koпju­ tura za vreme Napoleпvih ratova. Vremпo su vojdaпske oЫasti росе\ prednjaciti u ratarskoj proizvodnji Madarske, u znatnoj meri se razvilo untrasпje trziste, а izvozna trgovina је dostigla zavidп stepen. Negativп konsekvenca роvесап konjunkture је Ьilo "ogradivпje opstinskih zemljista i povecaпj radne reпt podloz11ika. 21 6 Odпosi Komore i podlzпika u pocetku nisu Ьil fiksraп, sto је rezultovalo nizom zloupotreba, narocito u vezi sa sistemom zakupa (arendatorskog sistema) u Sremu i Backoj. Usled teskog polozaja podlzпika koji је narocito praktiovп dos\o је do nemira u Sremu i Backoj (1735-36), te је Dvor pristupio regulaciji agrarnih odnosa. Donet је Traunov urbar za komorske posede u Backoj 1736. i Karlov urbar za posede u Sremu i Slavoniji 1737. godine. Posto vlastela nije postovala te шЬаге, nastavljeni su povremпi seljacki пemir t1 Slavoniji, Backoj i Sremt1. U vezi s tim, 1756. godiпe је proklamovan terezijanski urbar za Slavonijt1 i Srem i prilike su pocele da se sredнju. U Backoj је opsti ugarski urbar t1vedc11 1765-1772. godine. Od njega se u komorskom delu Backe dosta odstupalo u korist seljaka, пaroCit н pogledн гаdпе гепt. Вапtје urbar doЬi 1780. godine. 217 Popis prema V/I zakonskom c'lanu iz 1827. godine, zЬirka 64, prcvod G. Ulmera. 216 S. Ga\'rilovic, /Jms/veno-ekonomski 1·a..-vilak Juine veka. lstorijski casopis, XXIX-XXX, 1982-1983, 246. mikrofilmova Лrhiva 215 217 Ugш·ske Vojvodi11c. N od kraja XV/11 do s1·edine Х! Isto, 250. 105 Narocito је vazno da su urbari u cilju unapredenja poljrivedп proizvodnje, zanatstva i trgovine sadrzali odgovarajuce preporuke. Primera radi, savetovano је uvodenje tropoljnog шnesto dvopljпg plodoreda ili oznacava11ja 11ase\ja koja Ьi sluzila kao trzisni centri. U XVIII veku u zavisnosti od georafskЉ uslova, kvaliteta zemljista kao i od stepena razvijenosti zemUoradnje u Ugarskoj su postojala bar tri 11aci11a poljoprivred11e proizvodnje: 11ajprimitivniji, parlozarski (par/ago/6), kod kojeg је zemlja neprekidno koriscena, te kad је iscrplje11a ostavljana је da se zaparlozi i tra:lena је поvа povrsina ( 10-20% domacinstava ponajpre u brdovitim oЫa­ stima nastanjenim rumu11skim stocarima); dvopljпi пacin koji је podrazttmeobraduje, а polovina ostavlja da se odmara ( 1720. vao da se polovina oraпice nalazimo ga и 45% opstina); tropoljni sistem, koji је 1720. godine bio zastupljen и svega 27% opstina. 218 Zahvaljujuci spomenutim preporukama, sto godiпa kas11ije u dve trecine svil1 opstina Ugarske preovladao је tropoljni plodored. 219 Prema istrazivanjima А. Hegedisa slicna situacija karakterisala је i Torontalsku zupaniju. Tropo\jno gazdovanje znacilo је deljenje raspolozivih oranicnih povrsina па tri dela, od kojih stt и dva sejaпin (pseпica,jm) i prolecпi usevi (zob, proso, kukuruz, pasulj, grasak, socivo), а treci deo (tzv. treca ka\katura) је posle zetve i oranja ostavljen za ugar, koji је koriscen kao zajednicki pasnjak. 220 U okviru ovog пacin obrade zemlje Ьiо је оЬiсај da se s\edece godiпe namesto ugara sejujesenji usevi, namesto jesenjih prolecпi i da se prolec11a kalkatura ostavlja pod ugarom. Slika br. 9 Zetva па vlastelinskom posedu tridesetih godina XIX i•eka 21н Ј,. Ruzsas, Nav. delo, 340. lsto. 2 20 Termin kalkatura (calcatura - pritisak, pritiskanjc) potice od Iatinskog glagola calcarc i odnosi se па praksu da se ugar koristi za ispa~u stoke, tj. da zivotinjc gaze, "pritiskaju" zemlju. U madarskom jcziku zпacenj caltш·e preuzetajc doslovce, tc sc i ovaj nacin obrade zemljc naziva luiromnyomasos gazdalkodas. 219 106 Uvodeпj ovog sistema imalo је vise predпosti. Dovelo је do ravпomeij raspodele godisпjl1 poslova, sto је zпacilo Ьо\је iskorcavпje prisutпe radпe snage, povecanje egzistencijalne sigurnosti kmetova, а sејап1 razlictЉ kultura u razlicito vreme i smaпjive 1ogucпsti nemastiп izavпe prirod11i111 nepogoda111a (suse, poplave, led). Mahuпste Ьiljke sadeп н prolecnoj kaltшi doprinele su boljoj isl1rani staпovni i putem пutrifkacjsЉ bakterija, koje је i kvalitet ze111ljista. Malшnste Ьiljke su zive sa tom vrstom kultura, pobljsaп sem spomeпutg, ll isl1rani dopriпel пadoki belancevina zivotпjskg poreksmaпjen povrsiпe pasпjk, globaп gledaпo opala. la, cija је kolicina нsled Smaпj ivaпje povrsiпe ugar-psпjk је Ьilo шоgнсе пadoknit samo krmвi Ьiljem, pre svega zoЬi sejanom u prolece, sto је postala osпva za iпtezvnj drzaпje konja. Sa dvopljвim i trop\jпi1 nacino111 proizvdпje пerazdvoj је Ьila povezana i pojava koja је vremпo1 postala пј ilюva пајvес шап. Rec је о opstiпk1 pravu ili obavezпm nacinu korisceпja zeшljista (nyomaskenyszнseva koji sн шogli Ьit sejaпi, broj i vreme оrапј i er), koje је propisalo listн zetve, odreп је шesto ugara i, sto је najvzпie, doplsteп је da se zemlje pod da su svi seljaci шorali па isti пасi ugarom koriste kao pasnjaci. Ovo је zпaci\o koristiti svoja ze111ljista, ili ako Sll \1teli da па ttgaru nesto proizvode, mora\i sв svi da se sloze da ga пес koristiti za ispasu. S obzirom da sн oranice kmetova Ьile razbacane ро kalturш, а uпtar nјЉ ро kvalitetu ze111\jista, do modernog siteшa plodoreda nije se 111oglo doci pre izvrseпja segregacUe. Tropoljni sistem је Ьiо karakteristican i za alodijп zeшljista sve dok ga orijentisanje na rоЬпн proizvdпju posteп nije ukiпвlo. Obrada zemlje van tropljпg sistema па 11asi111 prostorima postojala је па pustarama i н slobodni111 kraljevskim gradovima. Koпkretij, t1 Sо1Ьп i Novom Sadu zemljista пigde пisu podeUena н kalkature, dok је u Sнbotic s\oпа salasarskim zemljistшa. Na tiш teriojaш vlasboda obrade postojala sашо пic su imali punu slobodu da odrede vгstu useva i velicпн zemljista na kojiшa sв sejali proletпj i јеsп kulture. U Sombrв је u јеsп оЬiсп sejana pseпica i јеса1, u prolece zob i kukuruz. U Sнbotic је proizvedпa cista pseпica i dнvап н velikш kolicпaш.21 U jed110m brojt1 trgovista (Palпk, Кв\а, В. Topola, Odzaci, Staпisc) н "Priшedba se konstaвje da sв zeшljista роdе\јпа u tri kalkature. Kod drugih naselja (Seпta, Kaпjiz, Весј) se primecuje da se јеsпа setva vrsi u dve ka\kature, а prolecпa па vесш delu livada. Pretposavljш daje treca kaltш Popis р1·ета f'Il zakonskom Pl-imedbe, N 90. 221 с/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Arl1iva Vojvodine, 107 ostavljena neobradп. U ovom slucaju u dve kalkature Ьi se smeпjival jesпi usevi, prolecпi usevi i ugar, u preostala dva dela па ugaru i livadi smeп Ьi isle slicпo. Na taj пасi se, па stetu livada, dolazilo do роvесапј povrsiпa gde st1 proizvdeп zitarice, krmпe i mahuпste Ьiljke. U trecoj grвpi паsе\ј (оЬа Fвtoga, Temeri11) koпstaвje se da se јеsпа 2 setva vrsi в dve ka\kature, а рrо\еспа tl јеdпо. Nije јаsпо da li se i ovom prilikom za prolecп useve koriste livade ili oraпice. U ovom posledпjm slucaju redosled korisceпja zemlja пе Ьi mogla da se odmara. Bez obzira па koпreta zemljista, u zadпje dve grвpe naselja se јаsпо pokazuje teпdcija za вvесапјm oЬima proizvdпje, оdпs za proЬijaпem okvira tropljпg sistema. Оо proizvodпje па вgаr do\azilo је i zbog toga sto se od proizvoda па вgаr tl 11ckim slвcajevim пUе davala destiпa. Slicпo, пi sa livada пiја вЬirап destiпa. Oranje Tokom prve polviпe dva de\a, sve cesce Sl\ lo kako па vlaste\iпkm drljace, па poпekm v\asteiпв iпfonacje о materijlп korisceп XIX veka doslo је do вsavrпj plвga: вmesto plвgovi sa tri се\iпа dela. Usavrпje је tektako i па scljackim imaпj. Sve vise sв korisceп pojavile sв se i vrsilice. Popis пazlost пе prвza sredstvima korisceпm u zemljoradпi te пе zпamo в savremпijg pluga i do роvесапј agrotel111ickil1 kojoj meri је doslo do primcпe zпај kmetova. Iz Popisa sazпjemo da se оrапје vrsilo godisпje пајсеs 3, redc 4, а izпmo 5 рвtа (Apatiп). U prolecc se в svim posmatra11i111 пaseljim oralo samo jedпom (sem Apatiп gde se oralo dva рвtа), u јеsп 2-3 puta. Tri jesenja оrапј пas\i s1110 ll slucaju Subotice, sve tri Ра\пkе, Apatiп i Bezdaп, u ostalim mc223 stima dva puta. Na osпvu privatnil1 popisa iz perioda 1785-1820. godiпe ispostavlja se da se оrапје vrsilo sa 4-6-8 volova i da sв samo па 11izi11ski111 predelima, па zemljistima dobrog kvaliteta, Ьila dovljпa dva vola za taj posao. 224 Podaci Popisa svedoce о to111e da su t1 пasim пase\jim пајсеs korisceпa dva vola (ili kопја poput u Subotici), rede 4 ili 6 (Весј, Kaпjiz). U Odzacima se spo111i11ju dvoprezi i troprezi. 225 Zbog malog broja volova, опi su poпekad pozaj111\jiva11i iz suedпil1ta, ili su korisceп koпji. Popis prema Vfl zakoпsm Pimedbe, N 89, 90. 223 Isto. 2 24 L. Ruzsas, Nav. delo, 328. 225 Popis prema V/J zakonskom Рп'теdЬ, N 85. С/апи 222 108 с/апи zЬirka i:: 1827. godine, i:: 1827. godiпe, zЬirka mikrofilmova Лrl1iva mikrofilmova Arl1iva Vojvdiпe, Yojvdiпe, Сепа oraпjedg pozuпskg merova zemljista (пesto vise od petiп l1ektara) Ьilaje dosta uјеdпас: и svim пaseljim koja su пavel taj podatak iz110sio је 24 krajcare, sem Sombora, gde se пavodi сепа od 54 krajcare. Sејап i drljanje oranice iste povrsine kostalo је od 8 (Sombor) do 48 krajcara (Kaпjiz), s time da је prosek Ьiо 14 krajcara. Duhrenje zemljista Usled dobrog kvaliteta oraпic и Backoj pitanje dubreпja zemljista пiје od veceg zпасј. Dok su t1 0110 vreme t1 Ugarskoj oranice dt1bre11e и prosekt1 svakЉ 5-6-7 godina, н Popist1 se gotovo kod svakog backog trgovista i grada ko11statt1je da se zemljista retko i пedovljn dubre. U neki mestima su date i koпretnij iпformacje t1 vezi sa ovim pitaпjem. Tako, па primer, iz "Primedada sн t1 Somboru zemljн dubrili и proseku svake osme godi11e, t1 ba" sazпjemo Staпiscu svake desete. U Becejt1 su zemljista retko dubreпa, oraпice а udaljeп od sela uopste пisu. U Temriпu је zemlja dubreпa samo delimcпo (zemlje slaЬi­ jeg kvaliteta), и Kaпjiz prveпsto viпograd, а oraпice samo ako Ьi ostalo i za njih dttbriva. U Novom Fнtogu gпоје је zemljiste kt1pt1som, и Starom Ft1togt1 vinogradi i oranice. О tome da је postojala svest о zпacju dubrenja svedoci i cinjeпa da stt koпstavli koliko cesto Ьi trebalo dt1briti zemlju s obzirom na popisivaci оЬiсп пјеn kvalitet, kao i podatak iz Staпisc da su predstavпic mesta izjavili da Ьi se dubreпjm mogao udvostruciti priпos. Као razlog retkog i пedovljg dt1bre11ja, t1 Popisн se пavode dva оsпvа razloga. Spominje se slaba opskrЫjeпt пaselj drvom za ogrev, sto se пadokivl spravljпem goriva od mesavine dt1breta i slame; zatim, udaljeпost oraпic od naselja, sto је stvaralo рrоЫеш oko prevoza (u SошЬrн i Stanisicu, н jediпa dva mesta i poskt1pljivalo proces proizvdпje koja su se izjasпl и vezi sa cenom prevoza i dubreпja, пavodi se cena od 1О krajcara ро merovн). Medu razlozima se spomiпje i mali broj stoke (Sombor) i 2 6 cinjeпa da podzemп vode apsorbuju gпojiv (Nova Palпk). Ьilo Vrednost posedovanog zem~jista Vredпost posedova110g zemljista utvrdiaп је па osпvu visпe zakupa za odreп mesto. Prvo је izracuпt tkнpпa povrsiпa zemljista и pojediпm kvalitпm klasama, kasпije su te brojke mпоzе sa uoЬicajeпm visпom zakupa jedпog pozuпskg merova zemljista odgovarajuce klase, ра su rezultati saЬirп i па krajн deljпi sa ukpпom povrsi110111 svih oraпic. DoЬijeп rezttltat predstavljao је prosecпu ce11t1 zakнp zemljista ll tom шestu. Vredпost karteiscпog 226 Isto. 109 oranica pojedinacnih domacinstava su popisivaci utvrdivali mnozenjem prethodnog broja ј broja posedovanih pozunskih merova stareiп. lpak, cesci је Ьiо slucaj da ove vrednosti пist utvrdivane na nivoн staгeiп, vec па krajн poisпl1 svezaka u "Primedbama", za celo naselje, sto је bila praksa i LI slнcaju пasil naselja. Primera radi, н Весјн za 1 pm prvoklasne oranice prihvacena vrednost 48 kг, za III klasн 36 kr, odnosno prosecan zakt1p zakupa iznosila 1 ft, za II klasн 27 је t1tvrden na 44 kr, kako је i upisano tl odgvarjнc popisnu podrнbikt1. Medutim, visina zakнp nije Ьilajednk ll svim mestima te је zakнp mogao Ьit i visi i nizi od prethodnog slucaja. Tako, na primer, LI Temerint1 zakнp jedпog merova pгvoklasпe oranice iznosio је 1 ft 20 kr, za ll klast1 1 ft 4 kr, za 1П klast1 48 kr, te su popisivaci odredili prosecnн visint1 zakнp na 1 ft i 4 kr. 228 Ipak, visпa zakupa se t1 vecini naselja kretala oko 40 krajcara. Rod iitarica Rod se t1 razmatranom periodн, generalno gledano, ract1nao t1 оdпsн na kolicint1 semena, а ne t1 odnsн па povгsinн. Uzimala se t1 obzir kolicina zitarica izrazena tl pozunskim merovima koja је пikla posle sејап jedпog pozнnskg merova semпa istill zitarica. Jedan pozнпski merov је iznosio 62,51, а sa tom kolicinom zitarica se na backim prostгima moglo zasejati oko 600 kvadгtnih hvati (oko 2.160 m) oгanic. U Evropi su se vгedпosti dнgo vremena kretale oko cetvorostrukog priпosa. Preacнnto na povrsiпн to је znacilo 11,8 hektolitara ро hektarн (ili oko 743 kilograma). U Austгije ta vrednost пadmsen devedesetih godina osamnaestog veka. U Meklnburgнj vec 1750. dostignut osmostruki pгinos. Na seUackim posedima Ugarske prinos se u prosekн kгetao oko cetvorsнk vrednosti, dok је na vlastelinskim dobrima dostizaп devtosrнki rod, ра i veci. 229 Treba primetiti da је sve do kraja XVIII veka гоd па feнdalпim posedima vekovima zaostajao za seljackim. Tokom Popisa rod zitarica је meren saЬirnjem roda ро svim vrstama 2 30 zitarica (posle odЬijan semena za setvu, devetine i destiп) i deljпm rezнlta sa brojem vгsta zitarica koje su uzete н obzir н prethodпm sаЬirпјн. Nazalost, informacije u vezi sa ovim pitanjem da\o је samo 9 od 16 naselja, te Ро tim podacima, cist rod zitarica t1 zakljucke mozemo doneti na osnovu пjih. zemljistima prve klase kretao se н granicama od 5,4 рт do 7,25 pm, н oranicama 11 klase od 4,1 pm do 6,0 pm, u trecoj klasi 2,9 pm do 4,8 pm. 231 Prema tome, zasejnн Isto, N 89. Jsto. Nav. delo, 347-349. 229 L. Rйzsa, 230 Nije se uzimao realan, individualni rod ро gazdama, vec prosecna od mestana prihYacena visina roda u datom naselju. Slicno ovome i u drugim racuпim su se koristili mesni proseci. 231 Radi se о stvarnom rodu, znaci zajedno sa kolicinom za destiпu, devtiпu i semenom za sel\lll. 227 22s 11 о najnizi prosecan realan rod zitarica (racunajuci 0,63 kilograт ро litru) iznosio Ьi 634 kg ро hektaru, а najvisi 1.805 kg/ha. U prvoazednт zemljistu prosekje Ьiо 1.602 kg/ha, na drugoaze10т 1.323, na trecazdпoт 1.061 kilograт ро l1ektaru. Opsti prosek Ьi iz110sio 1.396 kilograт ро l1ektaru. U slucaju ciste psenice (racuпji sa 0,75 kilograma ро litru) па prvoazedпm zeтljiSt1 realaп prosecaп rod је trebalo da bude oko 1.907 kg/ha, па drugorazrednom 1.576, na trecerazrednom 1.263 kilograma ро hektaru. 232 Rod је, sет drugih cinilaca, varirao i u zavisпot od vrste zitarica. Najnizi је Ьiо u slucaju ciste psenice (t1 proseku oko 5 р1, оdпs 1.302 kgЉa), zatiт sledi тesan pseпica (5,5 рт), ра јесат 5,9 i zob 6,9 рт. Mada је kod јеста i zoЬi rod ро zr1ш Ьiо veci od pseпic, zbog njilюve таnје teziп spcfC rod ро l1ektaru је Ьiо nizi. Cist rod јеста izпos је u proseku 1.058 kgЉa, zoЬi а svega 800 kilograт. Najveci rod postojao је kod теsап psenice - 1.171 kg/lш - sto pored drugih pogodnosti objasnjava zasto sн seljaci пajrdie sejali оvн vrstt1 zitarice. Podaci t1kazt1jt1 da је zob zbog svoj il1 karakteristika (bolje podпsi vlagt1, тапје је zahtevna) cesto sејап 11 zeтljista najnize klase, а cista pseпica tl 2 prvoazedп oranice. 33 Znacjпo је da st1 Soтbr i varoska пaselj poisпт koтisja saopstila podatke О prinostJ ро vrstaт zitarica. Slika kojtl doЬijam na OSIIOVU til1 i11for111acija је prilicno iпtersan, jer se па prvi pogled stice нtisak da је od (43% ), zatiт psen ice (ciste pseпic 13 %, 111esa11e zitarica najvise proizvedeno zoЬi 21 %) i nајтпе јеста (23%). Medutim, kad vredпosti izraeп н pozt1skiт тerovia ргеrаснnто н kilograтe, dоЬiјат real1ш sliku: proizvodnja zitarica tl varosiт izпosla је нkрпо 17.878 tona, od toga cista pseпica је ciпla 3 .291 t (18%), sнrazic 4.634 t (26%), јесат 4.460 t (25%) i zob 5.493 t оdпs 31 %. Ipak, i н ovim slнcajeviт нdео pseпic ostaje ispod polviпe, sto паs i dalje ротаl cнdi. U pet varosi нdео pseпic preтasivo је 50%: н Odzaciт (74%), Staniscн (73%), Apatint1 (70%), Novт Fнtog (65%), Тетriпн (62%) i Bezdant1 (58%). Karkteiscп crta ovih тestaj i proizvdпja ciste pseпic. Sem пjil1 cistн pse11ict1 Stl jos proizvodili tl tri varosi Potiskog krt111skog distrikta. То је iпtersano н smislu dajc па trzistt1 ta vrsta pseпic imala dobru prodt1, а mesaп se таlо trazila, te тоzе pretpostavljati da sн је н ovim mestiтa sem za svoje potrebe proizvodili i za prodaju. U prva cetiri spomeпuta пaselj пiје gajenjecam, dok н sviт ostalim varosima jeste. Najnizi odnos н pseпic нkрnој prodнkcij zitarica belezimo н Palanci, а пајvес ucesce zoЬi t1 Starom Futogu i Senti. па osnovu obrazlozenja l'odaci па osnovu Popisa, а tczinajcdnog litra cistc pscnice prЉvacenj u knjizi Zlatka Herkova Nase stare mjere i utezi, Zagreb, 1973, 52. 233 Popis prema Vl/ zakonskom с/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmovaArhiva Vojvodine. 232 111 Ovi odnosi odrazavaju stanje tl varosima koje su, kako smo па osпvu strukture obradivih povrsina videli, u manjoj meri Ьile okrenute ka zemljoradnji pseпic od gradova. Nazalost, Subotica i Novi Sad пisu saopstili i proizvdпj podatke u vezi sa ovim pitaпjem, te ne mozemo zпati kakvaje u пjima Ьila strнk­ tura vrsta zitarica. Na OSПVtl raspodele tl SombortJ kao i informacije tl "Primedbama" mozemo samo пasluti da је od svЊ vrsta zitarica t1 Subotici u пajvecm oЬimu proizvodena cista psenica. Tuje ukupna produkcija zitarica izпosla 7.648 tопа (samo za 2.600 t manje пеgо u svim trgovistima zajedпo!), od cega 3.823 t 234 (50%) ciste psenice ј ро 1.9t(ро25%)jecma i zoЬi. Ukoliko znamo prosecп godisnje potrebe staпovik i uporedimo priпose zitarica sa ukupnim brojem staпovik pojedinih naselja, mozemo proceпit koja mesta su mogla raspolagati viskovima za prodaju. Na os110vu toga, mogli Ьismo tvrditi da su najvecim viskovima zitarica raspolagala dva kraljevska grada: Subotica (626 kg ро stanovniku) i Sombor (509) za kojima slede В. Topola (464), Stanisic (365,5), Кнlа (359), Odzaci (328), Вас (321 ), В. Palпk (317) i Teda li st1 trzisпe viskove imali Senta (213,5), merin (284), dok је veliko pitaпje Весј (200) i Futog (193 ), а gotovo је sigurпo da Novi Sad (143,5), Apatiп ( 154) i Kanjiza (160 kg ро glavi stanovnika) viskove nisu imali - barem ako procekoje njujemo na osnovu prinosa ostvare11il1 sa kmetovskih i gradanskih oraпic su nam poznate. Prinos Prinos је racнnt od cistog roda sa brojem zasejanih pozuпskil1 merova oranica. Na ovaj naciп пiје racuпt ukt1pa11, vec cist priпos, koji је ostajao па raspolaganju seljaku. Cist prinos sesionalnih i gradskih zemljista Ugarske 1828. godiпe izno235 То је ekvialntпo zapremini sio је 19.933.134 pozunska merova zitarica. od 12.458.209 hektolitara. Uzmemo li prosek od 0,63 kg ро litru zitarica, to Ьi 236 izпosl 784.867,2 tопе. Kad Ьismo zeleli saznati оЬiш ukpпe proizvodnje Ugarske, ovoj brojci trebalo Ьi da dodamo devetinu i desetint1 isplacenu feudalcu 234 lsto. 235 К.Tagпyi, suvih za povгsiпu (zapгemiп) tvaгi је izпos ozпacvl zitaгc. Nav. delo, 210-211. Poiunski maov (metreta posoniensis) kao тега 7.аргсшiпе 54--62,5 litгe. U posшatгn vгеш njegova vгednostj bila 62,5 1. Као је povгsiпu zemljista koja se mogla zasejati jedпim pozunskim шeгovrn Na 1asiпoЫtшjegv sгcd1ja vгed1ost iz11osilaje 600 kvadгt1ih ili 0,21576 hcktaг. 236 Za spcifпu teziпu zitaгc uzeli smo pгosck izлos oko 0,75 kg/I, гa.zi i kuгza 0.72 kg/I, odпse па ва.~ vck. Nагvпо specifпa teziпa zгпа su zrпa u pгoslti Ьila mапј, mogucc јс daje пjihova s obziгm da пс zпamo tасп odпs razпih vгsta mogucЉ velikЉ odstupa11ja veomaje пczal1vo 112 јеста шега ћvati od 0,63 kg ро litп1 јег specifпa teziпa pscпie 0.62 kg/I i zobl 0.41 kg/I. Ove vгcdпosti sc zavisi od 11jegove vlaz11osti, velicп. itd. Posto tczi11a Ьila veca od dапsјс. S druge stгa1c, zitarica i 11jihovu tac11u specifпu teziпu, zbog pгctvari pozu11ske meгovc u kilogгamc ili to11e. i crkvi, kolicinu zrna rezvisaпu za setvt1; zitarice proizvedene na velikim alodijalnim posedima gde је vlastela proizvodila u svojoj reziji; st1mu proizvedenog zemljistima, krcevinama, remnпcija. Iпасе, u periodL1 zita na zakupljeпim od 1831. do 1840. godisпja produkcija zitarica u Kraljevini Madarskoj izпosla је Ll proseku 90.000.000 pozt111skih merova, ili 3.543.750 tona. 237 Uz dosta rezerve mogli bismo konstatovati daje kolicina zitarica sa urbarijalnih poseda i sa oranica u vlasnistvu stanovnika grada iznosila priЫz10 jednu petinu do jedne cetvrtine ukt1p11e zemaljske proizvdпje. Podaci Popisa potkrepljuju tvrdпju savremпik da је Backa zajedno sa Banatom Ьila zitni magazin Kraljeviп Ugarske: t1 celoj zupaпij proizvedeno је 2 8 gotovo tri miliona (2.885.785) pozunskЊ merova zitarica. 3 Odtюsпo, cist pritюs sa kmetovsЊ zemljista Backe kretao se oko 174.000 tопа ili 14,5% ukpпe ugarske proizvdпje. То је vise пеgо trostruki udeo Ll odnost1 па stanovnistvo i za gotovo 5% vise od srazmera zasejnЊ oranica, sto znaci da se radilo ne saino о teritoriji sa natprosecnim oranicnim povrsinama пеgо i о vecoj produktivпs. Kasпije cemo videti da se to пiје odпsil jednako па sve kategorije пaselj, vec pre svega па gradove i pojedina trgovista. kolicini sa 27%, Tri slobodna kraljevska grada ucestvovala su Ll spo1eшtj а trgovista i sela ispod svog udela u stanovnistvu ( 18% odnosno 56% zupanUske proizvodnje). Moramo opet koпstavi da је veliko ucesce gradova rezt1ltat proizvdпje LI St1botici i Somboru, dok Novi Sad daleko zaostaje za ova dva mesta: Subotica i Sombor davali su 24,4% zupanijske odnsп 3,5% zemaljske Brojke proizvodnje, а Novi Sad 2,3% zupanijske i 0,3% zemaljske proizvdпje. pokazt1ju da sL1 Subotica i Sombor sedmostruko premasili udeo svog staпovi: pola posto stanovпik Ugarske proizvelo је 3,5% zitarica! 239 Trgovista SLI i u prinosu prilicno zaostala za gradovima. Ukupno su proizvise (za 462 t) nego Subotica sama. Posmatrajuci prema brojt1 vela jedva пesto merova ро glavi stanovnika, sitt1acija је ipak bolja, s obzirom da је u svim katetri pllta bio visi od zemaljskog (2 pm). Prosek gorUama naselja prosek za пajmne zupaпije u celiп је Ьiо 6,6, sela 6,4 а prosek trgovista najnizi, 5,9 pozunskil1 merova. U gradovima је iznosio 10,6 pm ро stanovпiku. Od svili пaselj пajveci odtюs пalzimo kod Subotice (14,3), za kojom slede Sombor (11,6), В. Topola merova zitarica ро glavi proizvedп ( 10,5), Stanisic (8,4) i Kllla (8,2). Najmпe је LI Novom Sadu (3,3), Apatiпu (3,5) i Kaпjiz (3,7). 240 237 238 1790-1848, I, Budapcst 1983, 270. Gy. Merci (urcdnik), Magyar01·szag tдren Popis prema VJI zakonskom ё/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Ari1iva Vojvodine, N 90. 239 240 lsto. lsto. 113 Cista dohit Сепа iitarica. Pri utvrdivanju cene zitarica uzeti su u obzir proseci сепа pojedinih vrsta zitarica u periodн od 1820. do 1827. godine, oni sн sablrani, ра deljeni brojem vrsta zitarica. Ukoliko se nije radilo о trzisnom centrt1, odпsn 241 otkнpnj stanici, od te cene odbljaпi su izdaci za prevoz i cariпe. Cistu doblt od jedпog pozunskog merova oranice popisne komisije sн racunaJe mnoze11jem visine prosecnog roda ј prosecп сеп zitarica, te Stl od rei dubreпj racunjнi ttpotrebtt zultata odbljani izdaci za oranje, sejanje, drljaпe пајmе radne snage. Dobljena razlika predstavljala је cistt1 doЬit. U stvarпoi realna doblt је Ьila osetno veca od ciste doЬit, јег najveci broj poljrivedпh domaciпstv nije anga:Zovao radnu snagu van porodice, te u spomenutom racunu odЬijen rashodi najcesce nisн postojali. Za nas је u smislu moguce visпe zarade seljaka interesantna kolicina viska zitarica i njena prosecna сепа. Udeo Backo-bodroske zupaпije tt cistoj doЬit ostvarenoj od straпe stanovје visok. lznosio је 13,5%, dakle trosнk vise od nika gradova i kmetova Ьiо srazmera stanovnistva. Raspodela te doblti unutar zupanije Ьilaje slicпa raspodeli PRIHODI SA JEDNOG PO.l:UNSKOG MEROVA ORANICE U KRALJEVINI МADRSKOJ 1828. GODINE Karta br. 2 Prihodi ро jednom poiunskom merovu oranice u Mailarskoj 1828. godine priпosa: Subotica i Sombor ostvarili st1 24% sveg dolюtka, Novi Sad 3%, trgovista 17, sela 56%. Sve kategorije пaselj, kao i zupa11ija tt celiп, visetп1ko su premasivale zemaljski prosek (0,4 foriпt) prihoda ро glavi stanovnika. Zupa11ija i sela su dostigli vrednost od 1,3 forinte ро glavi stanovпik, trgovista пesto mапје (1, 1). Najvisi odnos postojao је u Sombortt (2, 7), za kojim odmah sledi Sttbotica (2,6) ра В. Topola (1,9 foriпta ро glavi staпovik). Najпize vredпosti belezimo tt 241 lsto, N 88. 114 Kanjizi (0,5), Novom Sadu (0,8), Apatinu i Bezdanu (ро 0,9). Karta br. 2 Prilюd u krajcarama ро jednom pozuпskm merovн oranice tl Madarskoj 1828. godine. Livade Popisom su obнl1vacen 1ivade drzane na оsпvн kmetovskog ili gradпsko prava. Pasnjaci kao delovi sesije koji su korisceп koletivп, пisu нzeti u obzir. U pogledн koristi, odnsп prihoda, livade stt izjednacene sa oranicama. Prvoklasnim livadama smatrane st1 па ое kojima se mogla kositi otava. Livade па kojima se nije mogla kositi otava, koje su Ьile vodplaпe iii је trava Ьila slabog kvaliteta svrstane su н nize klase livada. Povrsina. Na prethodnim stranama spomeпuta koпcetraij oranica na drzave, ujos vecoj meri vaii u slucaju livada. Njilюva ukupna povrsiпa ovom delн u Backo-bodroskoj zнpanij izпoslaje 140.193 hektara sto је cinilo пesto vise od нgarskih teritorija. U skladн s tim, kod 16% svih livada Popisom obuhvaceпi svil1 kategorija naselja, ра i kod gradova, prosek kosista ро staпoviku Ьiо је visi od zemaljskog (Ьlizt1 0,3): t1 backim selima taj odnos izпos је 1,2 kosista, н trgovistima 0,8, u gradovima 0,4 kosista. Sledeci podatak svedoci da su livade Ьile karteiscп najvise za sela: pretezna vecina foпda livada (gotovo 70%) 242 н trgovistimaje Ьilo malo nalazila se oko backih sela. U posedu domaciпstv vise (23%) od njihovog нdela u ukupnom staпovniu zнрапiје, dok vlasnistvo nad livadama nimalo nije karakterisalo gazde u gradovima (posedovali sн svega 7% svih livada). [~f1 ~",p· ·N.'I !lдVAP{ftj: , .... ВАСК .. .~' . ,it~DI SREMКA 433.176 86.714 255.944 32.405 1,0 0,3 0,7 0,3 504.424 193.582 130.870 37.199 1,2 0,7 0,4 0,4 UKUPNO 808.239 0,7 866.075 0,8 TORONTALSKA TAMISKA ТаЬе\ br. 12 Pov1·si11a i pгihod od livada и cetiri juinougarske iupanije lsto. Kosaca ifalcstrшn) kao mсп1 za povrsinu odgovarala је povrsini livadc koju је jedan kosac шоgа pokositi zajcdan dan. Njena vrcdnost је varirala na sirokoj skali od 300 do 1. 760 kvadrtnЉ hvati ili ро\а do jcdne natovarenc scljacke koCije. 242 243 115 Koncentracija livada u Backoj primetnaje i u odnosu па susedne zupanije. Jedino se ukupna povrsina livada Tamiske zupaпije, uslovno receno, doпekl priЫizav Backoj (255.944 kosista u odпsu na 433.176), dok Toгntalsk i narocito Sremska zupanija daleko zaostaju (86.714 odnsп 32.405 kosista). 244 Ьiо пajveci н Udeo livada u ukllpnom fondt1 popisanih zemljista је varosima (51,4%), veoma Ыizu srazmera livada н selima (49,8%) i zпаtо visi proceпat livade st1 zal1vatale LI Веzdапн od zemaljskog proseka (31 %). Najпiz (28%), zatim u Apatinн (37%) ран Staпiscн (40%). Najvise su vred110sti Ьile u 245 Odzacima (60,5%), Kanjizi (58%) i Kнli (55%). Gradovi st1 raspolagali sa ukupno 10.067 hektara livada, od te povrsiпe пajvise Љ је Ьilo u Subotici ( 4.446 ha), nesto manje н Sombrн (3. 73 1 ha) i svega srazmera livada postojala је н Sнbotic 1.890 hektara u Novom Sadu. Najпiz (11 % ), а пajvis u Novom Sadu (26,5% ). Backi gradovi sн se па osпvu posedovaпih kolicina livada пalzi па samom vrlш LJgarskЉ gradova: Subotica se sa 13. 737 kosista livada nalazila па drнgom mestн, daleko iza Segdiпa (70.891 ). Sombor sa 11.529 kosistaje Ьiо па trecem, а Novi Sad sa 5.841, iza Osijeka (6.373), па 5. mestu. Od posmatranil1 varosi prema t1kup110j velicп livada odmal1 iza Novog Sada sledilaje Seпta (5.529), а 11ist1 ршю zaostajali пi В. Topola (4.244 (3.834), Весј (3.601) i Kaпjiz (3.436). kosista), Кнlа Slicna је Ьila sitнacU i t1 pitaпju ukupnih prihoda od livada. Sнbotica је bila na 2. mestн iza Segdiпa, Sombor па 4. mestu iza Peste, а Novi Sad па 1О. mestн, sto zпaci da prema Popisu пiје ostvareп visпa prilюda koja se mogla 24 ocekivati na osпvu velicп livada. 6 Prihode od livada popisivaci su racuпli па sledeci пасi: prosecпm rodн odgovarajuce klase zitarice dodali su devtiпu i destiпн s obzirom da od livada i doЬijen broj st1 pomnozili sa prosecпm kmetovi nist1 morali davati dazЬiпe, сепош jedпog pozuпskg merova zitarica, vazecem н tom 111estt1. Od dоЬiјеп sшne oduzeti su troskovi koseпja, prevozenja i slaganja sena sa livade povrsiпe jedпog merova. DоЬiјепа vredпost izraeп је u foriпtaш i krajcш i нpi­ 24 7 sivaп н odgovarajLJCLJ Гlbrikн. Zbog gore пavedog пасi rасLЈпј пе шоzе zпati kolicпu sепа koja је koseпa ро јеdпош шеrоvн. Medutim, рrеша podaciш koj i poticu iz Backa Zlpaпij se sa 14 beckil1 ceпti (becki centna = 56 kg) sепа 1844. godiпe, Vlf zakonskom С/апи iz 1827. godine, zbirka mikrofilmova Arl1iva Vojvdiш.: Popis р1·ета Primedbe. N 90. 2 45 Na osnovu podataka Popisa. 246 Na osnovt1 podataka К. Taganjija. 247 IЗ. IЗotl6, Az 1828. evi orszrigos osszeirris, u: А to1·teneti statisztika forrrisai. 261-262. 144 116 nalazila na trecem mestu u Ugarskoj, iza Sopronske ( 18) i Torontalskc zupanUe (17 centi). 248 Сепа kosenja jednog merova Iivade kretala se od 12 do 24 krajcare, а ukt1pпi troskovi sablranja, prevoza i slaganja kostali su od 11 do 24 krajcare, s time da su karakteristicne vrednosti od dvadesetak krajcara. 249 је dosta visoka i kretala Cista doblt od jednog pozunskog merova Ьila se izmedu granicnih vrednosti od 32 krajcare (Novi Sad) do 2 ft i 49 krajcara ро jedпom kosistu postizaп (Odzaci), s prosekom od 2 fori11te. Najvisi prilюd su t1 Subotici, Bezdanu i Temriпu (ро 2 forinte ро kosistu), nesto nizi u Beceju sпю nasli t1 Novom Sadн i (1,6), Futogu (1,6) i Stanisict1 (1,5). Najnize prilюde Palanci (ро О, 7). Racнnjui prilюd ро glavi stanovпik, пajvise vredпosti imamo (2, 1 ft), В. Topoli ( 1,9) i Odzacima ( 1, 7), а najnize u Bezdanu (О, 7), u Temrinн Sombп1 (0,5) i Novom Sadu - svega 0,2 forinte ро glavi stanovnika. 250 Vinogradi Do pocetka XIX veka zbog visoke specifiCne сеп, Iakseg nacina prevoza i нstaljen potraznje, najprofitblп delatпos vlastelinstava је Ьila proizvodnja vina. Sirenjem unutrasnjeg trzista i vinogradarstvo se geografski sirilo Postepeno se gајеп vinove loze prostrlo sa brdskil1 predela i tшapredivlo. па nizijske oЫasti. U sklopu tog procesa, doslo је do uvecanja broja seljackili gazdiпstv koja su u svom zemljisnom fondu imala i viпograde. Na takav razvoj је sem trzisпl1 prilika uticala i tшurasnj potreba seljastva: vinogradarstvo је siromaп slojevima, narocito zelirima, cesto osigшavl egzistпcju, а poпekad i izvestan materijlп t1spo11. Slika br. 10 Vinski podmmi 248 .А 1legdi~. 24 9 Na osnovu 250 Isto. и okolini C1·venke sredinom X!Xveka Agrarni odnosi и Torontalskoj iupaniji и Banatu 1779-1848, Novi Sad 1986, 109. podataka Popisa. 117 Kmetovi su Ьi li skloniji gajeпu onih vrsta loza koje su imala bogat rod. ProizЬе\а vina, tradiconlпm, ekstпzivnm пасiоm proizvodnje. vodi l i stt tglavпom Na alodijalnim posedima, u slobodnim kraljevskim gradovima i trgovistima koja tradicij11 i kulturu t1 proizvodnji vina, sve veca paznja је su imala visekoпu posvecivana odomaciva11jt1 plemenitih sorti viпoe loze, u11aprede11jt1 пjenog gajenja (uredeniji vinogradi, cesce okopavanje i brizljivo podrezivanje, dubrenje, 5 1 itd.) i narocito boljem rt1kovanjt1 viпom.2 Vinogradi пisu spadali u sastav kmetovske sesije. Predstavljali su posebnt1 poseda koja је Ьila i prostorno odeljena od ostalih vrsta posevrstu feudalпog da. Pravo vlasпit imao је vlasteiп, ali su davпj koja su mн pripadala Ьila нmernija od drнgЉ, s obzirш na dнgotrajns i za11tev11ost poslova vezaпih za vinograde, kao i па cinjeн da sн cesto nastajali na krceviпam. Mogli sн il1 posedovati feudalci, kmetovi i gradпi. Posednik је viпograd mogao slobdп prodavati ili ostavljati u пasledtvo. Od vinograda kmetovi su morali placati deili neku drugu kolicint1 vlastei1ш. Kmetje setinu roda vina crkvi, kao i devtinн sem toga, imao pravo da otkupi vinograd, ukoliko је posedпiku platio ulozeni rad i cenu zasadenih vinovih loza t1 celosti. Vinogradi su predstavljali posebпu privrednt1 i upravnt1 jediпcu, smet1ш па odgovarajucim brdovito-brezuljkastim i sumovit-zbпje oЬ\astim. Na tim prostorima vinograde st1 imali pravo dгZati staпovnic razпih рrаvпЉ statusa пе samo опg mesta u cijem ataru se nalazio vinograd, vec i iz drugil1 nase\ja (extraneus). Vlasnici i zakupci vinograda cinili su zqjednicu brtlana koja pitanja i izase godisnje dva do cetiri puta sastajala da Ьi raspravila aktнelп brala svog predstojnika (hegymester, Bergmeister) i zakletnike (6-12). Zajedпic је upravljala privrednim i upravпim poslovima па osnvн tzv. brdskil1 zakona (hegytorvenyek) koji su regнlisa davпj vlaste\iпu, proЫem vezaп za zastitt1 od lopova, stetocina, za otudivanje i nasledivanje vinograda, pitanja пacin, tehnike i vremena obrade viпograd, ра i kodeks poпasnj na brdu, odnsп u vinogradima. 252 Vinogradarstvo је u Backoj Ьilo rasireno, a\i је viпo н proseku Ьilo sla253 Ьijeg kvaliteta, sa manjim procentom alkohola. Najbolja viпa proizvodjena su Vrbasu, Sivcu i Bacu (crveno vino). Ро Fепјsн t1 celoj zнpanij u Kuli, Crveпki, је Ьilo 61.983 katastarskih jutara vinograda sa ukupnom pгoizvdnjm od 1,2 miliona pozunskih akova (637.440 hl odnsп u proseku dosta vise od jednog Gy. Mcrei, Magyarorszaggazdasaga 1790-1848, u: MagyrOl'sztдen, 2, V/I, IЗudapest 1983, 359/361. 252 Р. Ban, Magyar Tдrtenlmi Fogalomtar. Budapest 1989, 1, 184; II. 183-184. 253 Е. Fenyes, Magyarorszagnak s а hozza kapcso/t tartomanyoknak mostani а/ро(ј statisztikai es geographiai tekintetben, 1-VI, Pest 1836-1840, 36. 251 ] 18 254 hektolitra ро glavi stanovnika) viпa. S obzirom da se пjegov podatak odrюsi па celokupnu zupaniju - ciп se i na vlasteiп - razlikuje se od povrsiпe koja је zahvceп Popisom i koja ciп перu cetvriпu (24%) povrsiпe pod viпogradm u odпsu na Feпjsov podatak. Povr.fina. Prema podacima Popisa и Backo-bodroskoj zupaпij је Ьilo 30.002 pozunska merova ili oko 8.600 hektara povrsi11e pod viпogradm. Nesto vise od 40% til1 teritorija пalzio se и Subotici i Somboru. U posedu varoskil1 13% vinograda, и ostalim nase\jima 46% ukpnЉ zupanijskih gazda је Ьilo povrsiпa. U pogledu velicine ukupnih povrsiпa daleko паd ostalima prednjace Subotica (7.264 рш) i Sombor (4.906 pm). Koпcentraijн viпograd LI ta dva grada ilustrнje podatak daje u Subotici Ьilo gotovo dvostruko vise viпograd nego н svim trgovisшa zajedno. Ova dva grada su i u zemaljskiш razmerama posedovala velike vinograde: Subotica је zaostajala sашо za Bнdimo ( 11.411 pm), а Soшbr se па listi slobdпi1 kraljevskil1 gradova Ugarske пalzio па cetvroш mestu iza Segdiпa (6.444 рш). Novi Sadje bio pretosldпji od gradova koji su proizvodili viпo, posto su Novosadani obradivali viпograde pretzпo н Sremu, sto nije ubelzпo u Popis. 255 Osetno mапје, ali u odпsu па drнga istravп naselja jos uvek primetnije, viпograde smo nasli u Kнli ( 1.134 рш), Seпti (873 pm), Kanjizi (483 pm) i В. Topoli (480 рш). U preostalim naseljima povrsiпe su пekoli puta шапје, s time da su najmanjc н Odzacima (32 рш), на TemriпL1 2 нopste 11Ue Ьilo viпograd. 56 U naseш Popisн uzeti su н obzir vinogradi drzani па osnovu kmetovskog, gradпsko ili пјеmн slicпor pravн (Lr varosima i okruziшa) bez obzira na rпesto 7 5 2 boravista vlasпik. Yiпograd sн odgovarajuCi odrebaп "Upнtsva, ро vredпosti izjedпac sa oranicarna prve klase. То jest, L1zimalo se da је сепа zakнp jedпog pozнпskg merova vinogradajednaka ceni zakupa prvoklasne oranice iste velicine.25& Prinos sa jedne rпotike (oko 200 kl1) viпograd zavisio јс od polozaja i kvaliteta zcшljista. Uracшivs devtiпн i desti1ш, zпaci realп rod, па prvoklasпom zemljistн kretao sc oko vredпosti od 3, 75 akova (204 1) ро motici. 259 Nајшпi rod LI ovoj kategoriji nasli smo u Senti ( 1,9 akova), а пajveci н Staпiscu (5 akova - 271 1). Prinos па vinogradima drнge klase kгetao se oko 2,5 akova ( 135 25 4 Е. Fenycs, Nav. delo, 34. ugarskil1 gradova uopstc nijc Ьilo vinograda. 256 Na osnovu podataka Popisa i Taganjijevih podataka. 257 В. Botlб, Nav. delo, 262. ~sg Popis р1·ета l'II zakonskom с/ат1 iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Arhiva Vojvodine. 259 Motika (fossor, kapaa(ja) је relativna mema jedinica koja јс defiпsa kao povr~ina viпograd kojujedan radnik mozc okopati zajedan dan; 1-15 ari; 9 redova; 500-2.000 vinovih loza. 255 U sedanшt 119 1), u trecoj klasi oko 1,25 akova (68 litara). Cisti priпos vina ро staпoviku Ьiо је пajvis u Somboru (1,9 akova), Subotici (1,2 akova) i t1 Kнli (1,1 akova).260 Na popisanim oЫastim Backe zt1pa11ije (8.631 lш), proizvedeno је ukнрпо 93. 776,9 '1ektolitara vina (21,5 litar ро glavi stanovпik) н vredпosti 2 6 1 Та od 168.230 foriпt. kolicпa izпosla је 5,8% сеlоkнрп proizvdпje viпa u Ugarskoj, odпsn пesto izпad нdela stanovnistva Backe. Proizvdпja vina је Ьila koпcentrisa u Sнbotic i Sombrн, gde је prodнkvaп 43% ukнрпе zнpaпijske kolicпe, sa prosekom od 77 litara ро staпovikн. u zнpaпijsko proizvodпji varosi sн t1cestvovale sa samo 13%, odnsп znatпo ispod svog нdela н staпovniн. Od varosi пајvес kolicine proizvedene sн н Kнli (6.804 akova), Seпti (4.365), В. Topoli (2.880) i Kaпjiz (2.577), sa нkрпо 16.626 akova (8.98711ektolitara), sto је cinilo 74% vina proizvedenog н trgovistima. Nesto znatпijн, ali osetno mапјн proizvdпjн imali sн В. Palпk ( 1.546) i Весј od gorespmnнtil1 (1.242). 262 Do prosecпg cistog pri'1oda od viпograd poisпe komisije Sl\ dolazile Prvo је izracuпt prosecni rod vina (preostalog posle pos\e vise faza rаснпnј. оdЬiјап devtiп i desetine) sa razlictЉ kvaliteta zemljista, zatimje нzet prosek i slaЬijeg kvaliteta. Мпоzејm ta dva broja dоЬi­ od cene vina dobrog, sredпjg јеп је ukнpan prЉod od kojeg se odнzimal сепа izdataka za obradн viпograd te se dolazilo do vredпosti cistog prilюda. Za kompenzacijн cene berbe t1zeta је vredпost komovice kojaje ostaja\a vlasпicm. Prosecna сепа akova viпa variralaje izmedн vredпosti od 36 do 60 krajcara, пајсеs Ыize jednoj foriпt. Ukнpni troskovi obrade jedne motike viпograd (34 zнlјап, rezaпj, vezivanje, dнЬrепј) kretali sн se н zavisпot od пaselj н granicama od 30 krajcara do јеdп foriпte. Prosek ciste doЬit od јеdп motike izпosla јен trgovistima Ыizн pola foriпte, н Sнbotic 48 krajcara, dok sн н Somborн i Novom Sadн evidпtra vise пеgо sнmпjivo пiske zarade (6 odnsп 4 krajcare ). Najvisi cisti prilюd iskazп је н Веzdапн ( 1 foriпta i 3 krajcare ). Najveci prЉodi od prodaje vina postojali st1 н Sombп1 (5.233), Sнbotic ( 4.152) i Kнli (945). U spomenнta dva grada prosecaп doЬitak ро sta11ov11ikt1 visestruko је premasivao zemaljski prosek (0,045 foriпt ро glavi). Od trgovista samo је Seпta н maloj meri prevazisla taj prosek (0,06). 26 3 Uporedujuci nase gradove sa ostalim kraljevskim gradovima Ugarske па OSl10Vll proizvedene kolicпe viпa, mozemo koпstavi da Sll Sнbotica i Sombг Popis prema VII zakonskom clanu iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Arhiva Yojvodine. Postojeca velika razlika u odnosu na l'enjesove podatke najverovatnije potice otud sto је on racunao i vlastelinske zemlje i sto је uracunao i kolicinu teudalnih da.Zblш1 262 Na osnovu podataka Popisa. 263 lsto. 260 261 120 i ovom prilikom н vrhн. Sнbotica ( 41.405 akova) se пalzi па trecem 111estt1 iza Bнdima (78.380) i Реснја (47.036), а Sombor sa 32.708 akova па petom iza vec spomenutЉ gradova i Pozuпa (33.975 akova vina).2 64 U роrеdпјн sa sнedпim zнpanijm Backa је ро svim pokazateljima zaOvde је postoja\a пajmn povrsiпa vinograda ро staпoviku ostajala za njiшa. (0,07 рш), пajiz prihodi (0,06 forinti) i пajniz prinos (0,4 akova ро staпovikн). Razшпljivo, пajvise vrednosti пasli smo t1 Sremskoj zнpaпij (sukceivпo, 0,31, 0,18 i 2). 265 VINOGl.tADAPO UКIJPAN ;Њ~) ВдёКА sтЛ~оlкu< •·'Ј;:~ ~F.п-IoDl'Ь .... 2: •.i. PRINdSVll<IAPO. VRЁDNOST'· ПЈ stл1'ioVNrf<:u. ·" · • sт.ANo~rкЏ(i)'· (аi<~у·н •'• •·• . · .РюNоsА:~ь• • •••• · >· sтAN6~1кu(ft):• 0.07 0,06 0,40 0,39 TORNALSKЛ 0,08 0,08 0.44 0,63 TAMISKЛ 0,10 0,07 0,69 0,95 SREMKЛ 0,31 0.18 1,99 3,53 UKUPNO O,iO 0,08 0,63 0,89 • :· Tabela br. 13 Relativni pokazatelji poseda vinograda i proizvodnje vina Тосе1ј pica (educillatio, educillum) U posmatranom vremпu tocenje pica predstavljalo је doatпi izvor tako i za kmetove. Као јеdпо od malil1 kraljevskil1 rezarade kako za vlasteн pravilima. Kmetovi sн imali pravo tociti galija, podlegalo је strogim feнdalnim svoje pice od dana Sv. Mihajla (29. septembar) do Bozica, ako н mestн пiје Ьilo viпograd, ili do dап Sv. Dorda (24. april), ukoliko је u паsеlјн gајеп vi110va loza. U preostalom dе\н godiпe vlasteiп је imao iskljнcvo pravo prodaje pica. Pravo tocenja pica imali sн i gradovi kao koletivп pleшic. U slucaju da је neka opstiпa ili privatпk zeleo drzati gostionu ili krcmu i za vreш feudalcevog iskljucivog prava tосепја, morao је vlasteiпu isplatiti odgvarjucн zaradu ili platiti pauslп sumн. U Subotici su za tocenje pica od Sv. Dorda do Sv. Miilajla, 26 privatni krcmari morali нplati 24 forinte u gradsku Ыаgјпu. Kmetovi su prodavali vino i rakiju proizvedcпu ва svojim vinogradima, а vlastela pica proizvedпa па svojim majurima, sakupljena uЬiranjem devetine, poreza па korisceпj vinograda, zakнpom destiп ili cak kupljeпa па straпi. 264 265 266 Jsto. lsto. Popis, Subotica, Objasnjenja. 121 Vlastelaje tezila da sebl prisvoji i prvenstveno pravo pri otkupu vina od kmetova, naravno ро nizim cenama, а dogadalo se i da ne plati и novcu vec tl zitu. 267 Obema stranamaje Ьilo и interesu da и mestu prodaju samo svoju robu, te se pazilo da kmetovi ne piju и krcmama drugih vlastelina, kao i da se и naselje ne uveze pice, ako to nUe neophodno. Tako su, na primer, tl St1botici krcmari na jednu uvezent1 urnu 268 vina placali 1О krajcara takse, и slucajн rakUe 20 krajcara.269 Posebno se vodilo о racнn krijumcarenju stranog vina н naselja. О tocenju pica и Popisu nazalost nemamo detaljne podatke za sva mesta. Dok smo kod gradova uspeli utvrditi broj krcmi i prihode privatnika od njihovog drzanja, и varosima ne znamo njihov broj, а i zaradaje poznata и manjem broju slucajeva. lzvesnu orijentacпu tacku паm pruza podatak da је и 1О mesta Potiskog krunskog distrikta ukpпa zarada izпosla godisпje и proseku 18.090 forinti. 43 1 krcmu. Najveci broj poU tri kraljevska grada prebrojali smo ukpпo stojao је и Novom Sadu ( 173 ), zatim и Somboru (154) i пajmn i tl Subotici (104). U odпsu па broj stanovnistva пajgusc mreza gostiпa ili krcmi foпi­ rana је и Somboru gde је na 114 staпovik dolazila ро јеdпа gostiпa ili krcma; и Novom Sadu је taj odnos samo za nija11st1 maпji (117 staпovik ро krcmi). U Subotici је tek na svakih 336 stanovnika dolazila ро jedna krcma. Prihodi ostvareni njihovim radom odgovarali sн zatecenom Ьrојн ovih objekata: t1 Somboru 10.602, и Sнbotic svega 877 foriпt. belezimo 12.832 forinte, t1 Novom Sadн S\юdпо tome, prosecna zarada od tocenja pica пajvis је t1 Sombrн (О, 73 ft ро glavi staпovnik), nesto mапј и Novom Sadt1 (0,52), а daleko пајm и Sнbotic (0,02). Prema ovim podacima se ciп (ako sн сеп t1 sva tri grada Ьila slicne), da је пajvise pica potroseno t1 somborskim kafпm. Male zarade subotickih krcmara mogu proisticati iz сiпје da је и Sнbotic dosta velik deo (2.233) te da su oni trosili soptveп viпo. domacinstava raspolagao viпogradm То ipak ne objasnjava ovu pojavu t1 celosti, jer zпamo da је i u Somboru Ьilo 1.231 staresina sa viпogradm, а zarade krcmi su neuporedivo vece. Sem prihoda koje su privatпc ostvarivali od prodaje pica, ova delatnost znacilaje izvor novca i za same gradove. Direktaп podatak u vezi sa ovim imamo samo kod Sнbotice, gde se placalo 24 foriпte ро krcmi и periodu od Sv. Dorda do cist prilюd od 11eza11emarivi\1 2.496 foriпt Sv. Mihajla. Od 104 krcme to је Ьiо 267 Р. Ban. Nav. de/o, 261. Urna ili akov (ak6, tinna) Ьilajc vrednost od 54 litra. 269 Popis prema l'll zakonskom с/апи Primedbe. N 58--60. 268 122 шcrnajedi za zaprcшinu iz 1827. godine. zЬirka шikroflva tecnosti. Poћ1ski akov је Arhiva Vojvdiпe. iшао godisnje, cemu treba dodati cene zakupa prava tocenja u gradskim gostionicama i taksi na uvezene kolicine pica. Sите i vocпJai Popisom su t1 gradovima, privilegovanim naseUima i okrнzima obu\1vacene sнme koje su drzali pojediпc, dok sн u se\ima, u priпcu, popisane zajedпick, 0 7 2 opstiпke sнme. S obzirom da t1 posmatranim mestima ovakvih suma nije Ьi\о, пisu ni notirane. Уес smo роmепн\i da је u celoj zupaniji postojalo 1.148 km 2 povrsiпe) od kojih su se пајvес i najlepse na\azile suma (12% njene нkрnе па du11avskim obalama i ostrvima. Prema podacima Е. Fenjesa, t1 atarima nasЉ 13 mesta Ьi\о је нkupno 136 km 2 sнma ( 12% svih sнma u zнpanij) u odnsн na 271 priЬ\zno 30% sve teritorije zнpa1ije i 36% stanovпik. S druge strane, t1 vremeпia kad se zbog proЫematicпg transporta, нgа\ј malo ili uopste nije koristio mali oblm foпda је jos vise dolazio do izrazaja, te пе treba da nas za lozeпj, cнdi sto su se stanovпic ovih 11aselja zalili popisivacima па пedostak ogreva i пavodil korisceпj dнbriva kao delimicne zamene. U prethodпim poglavljima smo imali prilikt1 videti da sн se imovп predmeti tl gradovima пalzi t1 vecoj srazmeri i konceпtraij od zнpaпijskog ili zesuma sitнacj Ьila obrnuta. Oko trgovista је popisano maljskog, dok је u s\ucajн gotovo cetiri рнtа vise (10.785 ha) sumovitih povrsina nego u gradovima (2.775 ha). Od ukupno 135,6 km 2 ili 13.560 ha sume su najvecu povrsinu zahvatale u (2.798 ha), Subotici i Futogu (1.941, odпs10 1.904 ha), Bacu (5.241 ha), Apatiпu oko 800 ha Ьi\о је u Somboru i Bezdaпu, а u Palпci (u Staroj, dok u Nemackoj i Novoj пiје Ьilo) svega 74 ha; н Novom Sadu, Se11ti, Beceju, Kanjizi, Temriпu, Кн\i, В. Topoli, Staвiscu i Odzacima sume пisu postojale. 272 vocпjak, t1 Backo-bodroskoj zupaniji takode пiје Ьi\о u Voca, оdпs vecoj kolicini, а voce koje је dovozeno kocijom iz Ваrпје i Srema, usled \оsЉ uslova prevoza, bilo је slabog kvaliteta. Kvaliteпj voce proizvdeп је na par mesta: u subotickim viпogradm, na veleposedima, pre svega па novovrbaskom barona Redla, па imaпju Mihalja komorskom posedt1, ва hrastinskom imапјн Kisa, zemljistima duz Franjiпog kaпl i па komorskim posedima pored Duпav, gde su sadeп sljive.273 270 В. BottlO, Nav. delo, 263-264. Fenyes, Magyarorszag geographiai sz6tcira, Pest 1851, podaci о strukturi ubradivih povrsina kod odgovarajucih odrednica. 2 72 Na osnovu Fenjcsovih podataka. 273 t:. Fenyes, Magyarorszagnak s а hozzci kapcsolt tartomanyoknak mostani cillapotja staizlш es geographiai tekintetben, 1-VI. Pest 1836-1840, 34. 271 Е. 123 Prilikom popisivanja uzeti su u obzir samo oni vocnjaci koji su sadeni па spoljasnjim delovima kmetovske sesije. Nisн popisani voc11jaci koji st1 se nalazili na zemljistima untrasпjeg fш1dusa u okнcniam, 11iti 011i koji st1 Ьil na zemljistima - povrtnjacima pridodati111 lnutrasпjeш flndusв kao dopu11a. 274 Slюdno tome, ni ujednom od posmatrпil1 пaselj пismo nasli popisane voc11jake. Оа st1 vocnjaci mogli postojati i па povrsiпam sеш шalopre spoшeпuti, svedoci podatak iz Subotice gde se u ОЬјаsпеiш navodi da su staЫ vocki sade11a izmedu redova vinove loze. Zbog toga i vrednost vinograda racuпt је viso111 пеgо bez vocnjaka: visina zakupa ili vredпostjn motike vinograda cenjenaje па 2 forinte, а vocпjak iste velicп па 24 krajcare, te је vred11ost јеdп motike 27 viпograd sa vocnjakш u Subotici obracunata sa 2 forinte i 24 krajcare. 5 podatke о vocпjaim. Pomenimajos da U slucaju drugil1 naselja nemaшo јев celoj zвpaпij evidпtrшю samo 18 kosista vocпjak, t1 st1sed11oj To1"011talskoj ni toliko, tl Sremskoj 7.418, а u Tamiskoj 35.433 kosista ili 15.290 hektara. VRSTE PROIZVODA Najpozпti proizvod Backo-bodroske zupaпije Ьi\е Sll zitarice, pre svega psenica odlicnog kvaliteta, koji pre111a svedoca11stvu onvre1пika nije пi1alo zaostajao za cuvenom torontalskom psenicom. Veliki oЬim te proizvodnje s1110 vec pomenuli. Od ostalih zitarica proizvodilo se prilic110 zoЬi, dostajecma, sејшю 276 је mnogo prosa, koji је odlicп rodio. se izricito опе пavode vrste zitarica koje su koriscene prilkoш U Popisв izractшvпj prosecne cene. U ovim okvirima nalazi1110 6 osnvпih proizvoda: pseпicu, пapolict1,je zob, kukuruz i proso. Drllge vrste proizvoda se po1iпjt sашо ako su usled oЬima proizvdпje imale primetпjl ulogu u privedaпjl mesta u ce\ini. ј finansijskom pogledu пајzсi је Ьila cista pseпica u privedпom dobrog kvaliteta, kojaje mogla Ьit izvoeпa t1 iпostra1v. Mada tас1ш brojcaпu vred110st proizvedene kolicпe пе zпamo, па os110vu informacija saopteпil1 u tzv. "Primedbama" па kraju popisnih svezaka, mozemo zakljuciti da је пajvise ciste pseпic proizvedeno u Sllbotici i da se proizvodila tl veciп posmatranil1 пaselj. U zavisпot od kvaliteta, сепа se kretala od 37,5 krajcara (Весј, Kaпjiz) do jedne foriпte i 12 krajcara (Staпisc). 21 4 IЗ. 27 5 13otll6. Nav. delo, 264. Popis prema Vll zakonskom с/апи 21ь 60. 13. renyes, Nav. delo, 33-34. 124 iz 1827. godine, zЬirka шikrofl10va Arliiva Vojvdiпc. N proizvedпa је mesana psenica (triticium mixtum, i razi. Ciп napolica, suraiica, ketszeres) koja se dobljala mesa11jem zrna pseпic se da је napolica sejana u svim пaseljim. Raz\og пје1 је raspotпjeni u пjenom nesto vecem priюsu i manjoj zal1tevnosti od ciste psenice. Сепа napolice је Ьila nesto niza od cene pseпic. Najnizu vrednost od 31,2 kr ро pozunskom merovtr nasli smo u Temriщ а пajvistr ponovo u Stanisicu (54 krajcare). О proizvdпj razi di1·ektп podatke imamo samo u slucajн Sнbotice - gde se istice njena proizvodnja u velikim kolicinama, i н slucaju Staпisc, gde је specificirana i 11jena сепа: 44 krajcare ро pozuпskm merovu. 277 Iпdirekt U velikim kolicinama podatke о proizvdпj razi sticemo preko informacija о proizvdпj surazice. Nazalost, ni na taj nacin ne mozemo steci sliku о razmerama te proizvod11je. U svakom od promatпih mesta Ьil su zast1pljeпi jecam i zob. Oko cetvrtine ukupne kolicпe zitarica cinio је jecam. Сепа mu је Ьila niza pseпic, variralaje tl okvirima od 28 (Kaпjiz, Temriп) do 34 krajcare od сеп (Staпisc). Jecamje proizvdeп za potrebe domacil1 pivara i delimicno za prodajн trgovcima, ali је korisceп i u ishraп. Najmanje zahtevna od svil1 zitarica, zob, imala је пajveci priпos ро zпш. Gotovo u sviш пaseljim nje110 ucesce t1 t1kup11oj proizvdпj zitarica preшasivlo је 30 posto. Veci111 delom је нроtrеЫјаvп kao koпjsa l1ra11a, ali su је siroшa­ sпij staпovnic koristili u svojoj isl1raп mesajuci је sa рsепiсш brasпom ili spravljнci kastr. Nјепа сепа је Ьila пајiz od сеп svil1 zitarica: od 20 (Ku la) do 29,3 krajcara (Subotica). kut1пU 8 od 16 istrazivanill naselja izricito se spominje pгoizvdпja za. Nazalost, tri varosi nisu dale detaljп podatke о vrstama useva, te ne znamo tасп broj mesta gde је kultivsaп. Ipak, ci11i se da је kuшz 1828. godine vec Ьiо odшacen kнltra н istrazvnш пaseljiш. Mada је zal1tevao vise раzпје i brige od ostalill zitarica, Ьiо је па visokoj сепi svakako i zbog ciпjen sto se iskoristiti: u isl1rani ljudi u oЫiku brasna za l1leb gotovo bez ostataka шоgа (пarocit Rнmш1i, Slovaci), kнvanje ili pecenje; kao stocпa l1raп, pre svega tr ishraп sviпja; mogao se koristiti za pokrivaпje kuca, ali i kao ogrev. Razmere proizvodnje kuшza ne znamo, ali nam је poznata njegova сепа: kretala se od 8 7 27 kr u Futogu do 46 kr ро meгovu u Staпiscu.2 Kukuruz su vecinom proizvodili Madari i Srbl, dok st1 krompir uglav110m gajili Nemci i Slovaci. 279 Popis prema 1111 zakonskom с/апи 60. N 88. 278 l'opis prema /111 zakonskom с'/апи 279 Е. Г-епуs, Nav. delo, 33. 277 iz 1827. godine. zЬirka iz 1827. gocline. zЬirka rnikolпюva mikrofilmova Лrliva Arћiva Vojvdiпc. N Vojvdiпc. 125 U vise mesta spominje se proso, od kojeg је pravljeп kasa. Ро dobrom 2 kvalitetu siroko је Ьiо pozпat temriпsko proso. 80 Od industrUskih biljaka па prvom mestu treba spomeпuti proizvdпju kudelje. Njena proizvodnja vuce korene iz turskih vremena, tokom XYIII i XIX najvaz11ijt1 privredveka brzo se razvijala da Ьi pred kraj XIX veka izrasla u dп1gн пu delatnost Backe. Kudeljarstvo је Ьilo znacjпo i ро tome sto је zaposljavalo sitne proizvodace, van glavne sezone poljoprivrednih radova (april-jнn, septembar--oktobar). Prema podacima S. Mezeija, u drugoj polovi11i XIX veka u ovoj delatnosti na razne naciпe Ьilo је angaiovano ukupno 200.000 ljudi. Trgovi11a kudeljom је vec pocetkom XIX veka Ьila razvijena i oblmпa. Obavljala se na godisnjim i nedeljnim vasarima pre svega u Palanci, Vrbasu i Somboru. 281 Backa kudelja је ро svom kvalitetu Ьila najbolja u се\ој Ugarskoj, а savremпic је Ьi\а poznata pod imenom apatinska kudelja. Godis11ja proizvod11ja zupaпije iznosila је oko 25.000 metrickih centi, od toga је 11ajvise proizvedeno u Apati11t1 (5.000 mtc), zatim u Odzacima, Ratkovu, Lalicн, Pivпcam, Deronjama, Kara282 vukovu i drugim okolnim mestima. U Popisu se izricito spomiпje nјепа 0Ьi11а proizvodnja u Apatinu i Odzacima. Lап је gајеп u manjoj meri. Popis nam pruia samo iпdrektn podatke о пjegov proizvodnji: u 3 od 16 mesta postojali su mlinovi za lan: t1 Seпti, Temerinu i Beceju. Cini se daje proizvodnja lana Ьila najznacajnUa u Beceju i okolini, s obzirom daje u ovom mestu postojalo cak 13 mlinova. 283 је duva11. Njegova Jedan od specificnih proizvoda Backe zupanUe Ьiо godisnja proizvodnja u Backoj zupaniji pocetkom cetrdesetih godina cenjenaje 1а 50.000 metricnih centi. Najvise duvana proizvedeno је u Potiskoj kru11skoj oЫasti i na subotickim pustarama. U trgovini је Ьiо poznat kao segedinski duvan. 284 U Popisu duvaп se spominje u slucaju Stanisica i Subotice, gde је uzgajan ll velikom oЬimu.285 U ovo vreme pocinje da se proizvodi uljana repica, о сето svedoci i pominjanje uljara u "Primedbama" kod cetiri posmatrana naselja (Kula, Apatin, В. Topola, Odzaci).286 Proizvodilo se ршю pasulja, mапје sociva i graska. Bio је cuven kupus i beli luk iz Kupusine. Kupus је, inace, u vecim kolicпam uzgaja11 u Ft1togu. Yredna је pomena proizvodnja lubenica i di11ja, kao i velika kolicina dudova, od cega se u ponekim mestima pekla dudova rakija. Isto. S. Mezei, Razvoj industr(je и Backoj, Novi Sad 1959, 83-85. 282 Isto. 283 Popis prema VJI zakonskom с/апи iz 1827. godine, zbirka mikrofilmova Arlliva Vojvodine, N 89, N 90. 284 Isto. 285 Isto, N 60, N 88. 286 Isto, N 82, N 85, N 86, N 89. 280 281 126 Proizvodnja svilobu\Jaje vec tl ovo vreш Ьilajedп od poznatijЉ privrednih grana Backe. Svilarstvo је Ьilo zапiш:је pre svega ma!ih proizvodaca, sirosн maha. Njime su se 11arocito bavili Nemci - dt1z uJica nemackill naselja 0Ьiс1 sadeni dudovi, ali postojale su i baste dudova od kојЉ su znatпije Ьile u Novom Sadt1, Palanci, Santovi, itd. 287 Оо P1·vog svetskog rata ova proizvdпja razvila se t1 tolikoj meri da је Backa davala 40% celokupп proizvodnje Ugarske. fabrike u Novom Sadu i Kuli.288 Najznacajnije su Ьile MLINARSTVO Deo ukupne proizvedene koJicine zitarica trebaJo је samJeti - ЬiЈо za sopili za prodaju. U tu svrht1 sJuzili su brojпi mlinovi stvene potrebe staпovni\' u posmatrпi naseJjima. Sem mJiпova za zitarice Popisom su obuhvaceni i i uJjanu repicu, u kojima se doЬijal odgovarajuce ulje. Naza\ost, mJinovi za Јап info1·macijama о brojt1 i vrsti 1r.liпova пе raspolafemo kod svЉ poisanЉ mesta: te podatke nist1 saopstili u Staпiscu, Novom Sadu i Subotici. U preostaJЉ 16 је t1kup110 283 mliпa. Od tog broja sнvih mliпova Ьilo је 131, mesta prebojaп 56 recпih а Ј 7 mlinova (ili presa- u svakom slucaju u Popisu su navedeni zajedno sa mJinovima za zitarice) za Јап (Весј, Seпta i Temriп) i 8 za uljanu repicu 289 pret(Odzaci, Apatin, Kula i В. Topola). Na os110vu broja mJinara mogli Ьismo 290 postaviti da је u gore spomeпнta tri пaselj postojalo jos oko sto mliпova te Ьi se ukнpan broj svil1 vгsta шliпova tl 19 pos1atrЉ пaselj priЫzo brojci od cetiristo, sto је priJcпo 1·espktaЬil broj. Mada odgvarjнcim podatkш пе raspolazemo, smatramo da Ьismo sa pravom mogli pretpostaviti (pre svega па osnvн broja mlinara), da је najveci broj т linova pustojao u Sнbotic, za kојш Ьi sJediJi Sombor (71) ра Senta sa 34 (нziшајс t1 obzir sanю zit11e mli1юYc), IЗесј (28), Кнlа (23), Odzaci (17), В. Topola, itd. mliпo\'a radilo је нktpпo 384 mlinara (za Start1 Pala11kt1 i U ovih trisoпak Odzake пе raspolafe1110 1jiJ0vш Ьrојеш), sto је ciпJo cak 11,4% нkupnog broja tl p1·clrambeпoj i l1emijskoj industriji. zanatlija ili 71 % svil1 zanatlija aпgzovnih 287 Е. Fenyes. .Hagyaro1·sz<ig11ak s а lюzti kapcsolt tal'toma11yok11ak moslani allapo(ja statiszlikai es geographiai lekintetben, 1--VI, Pcst 1836-1840, 34. 288 S. Mezei, Nav. delo. 2в 9 Na osnovu podataka Popisa. 290 Ovu pretpostavku smo izneli na osпvu male razlike 11 broju mliпova i mlinara u onim mestima za koje јс poznat broj mlino1·a. U S11botici је bilo 113, u Novom Sadu 18, u Stanisicu 14 mliпar, ра se i broj mlinova veroatп krctao oko tog broja. Naravno, u 1•ccim mlinovi111a јс moglo raditi Yise mlinara, te јс broj 111li1101·a ipak псЗtо 111a11ji оЈ Ьюја mlinara. 127 tom broju dodali broj lica koja su se bavila pomcпi poslovima oko ili prevozom zita za mlevenje, doЬil Ьismo dosta vise od 400 porodica ostvarivale poslovima vezanim za mliпarstvo. koje su svoje prilюde Ро brojll mliпova, mliпar i raspolozivi11 kolicпa zitarica Ll posmatrпi пaseljim, cini se da је ova delatпos vec oko 1828. godiпe zauшl dosta vazno mesto u privredi Backe. Tokom kasпijeg razvitka, mliпarstvo је u Backoj, kao i Ll ostalim ugarskiш oЫastim, izraslo u najrzvieпl privedш1 oЫast i igralo slicnu ulogн onoj kојн је teksilпa iпdнstrja imala Ll zapad11oevropski111 samo da је Backa 1895. godine imala 1.136 mliпova (ро zemljama. Pomeпi broju mlinova zaostajalaje samo za Huпjadskom zнpanijom kojaje imala 1.426) нkupnog kapaciteta od 19.545 metrickih ceпti па dan! 291 Kad Ьismo mliпova SUBOТICA oko 100 oko 15 NOVI SAD 71 SOMBOR SENTA ВЕ СЕЈ 20 14 2 36 13 41 13 15 KANJIZA 17 12 29 STARA PALANKA 2 5 7 2 3 4 6 NEMACKA PALNК NOVA PALANKA BEZDAN TEMERIN KULA APATIN B.TOPOLA 2 11 2 25 6 2 8 14 15 4 FUTOG NOVI FUTOG 2 9 23 4 3 3 STANISIC ODZACI ВАС oko 10 17 3 Tabela br. 14 Broj i vrsta mlinova ро 291 3 S. Mezei, Nav. de/o, 113-117. 128 20 3 naseljima STOCARSTVO Opsta kretanja и stocarstvu Tokom prve polovine XIX veka u procesu moderпizacj poljrivedп proizvdпje moze se uociti pojava sve vece medt1sob11e povezanosti zemljoradnje i stocarstva, povezaпsti koja se javila u vezi sa promenama tl ciljevima i пасiu uzgoja stoke. U starom sistemt1, cilj stocarstva је Ьilo obezdivaпj zivotпja za vucu i klaпje. Ро пovim shvatпjim rogata stoka је sve vise uzgajп radi prodaje, dоЬiјап mleka i dubriva. Parleпo s time, posteп se prelazilo sa па ekstпzivog poluekstпziv, ра iпtezvo drzaпje. U sklopu toga, iпtez­ viraп je proizvdпja krmпih Ьiljak, kukuruza, а stocп dubrivo је doЬil vecu VaZnost. Na lagпo odumiraпje ekstпzivog stocarstva Ьitпо је uticalo permaпetno prosivaпje obradeпih zemljisпh povrsiпa, kao i vlasteiпko zahvatanje opstiпkh zemljista, pasпjk. Treba, medutim, primetiti da је - bez obzira па postjaпe ove teпdcij - t1 Backoj i krajem XIX i pocetkom Х veka jos uvek nacin stocarstva. Теsпо povezivanje poljoprivredne preovladivao ekstпzivan proizvdпje i stocarstva, оdпs intenzivno privedaпj, Ьi lo је karakteristicno za nemacko seljastvo. 292 samo za srednje i velike posede i delimcпo _,.~- -·~ 80 -~ 70 60 so Dijagram br. 11 Procentua/na raspode/a vrste stoke U pogledu kolicine i kvaliteta stoke Backa se пalzi medu prvima od Najvise stoke drzali su Madari i Rusini, manje SrЬi, а пајmе ugarskih oЫasti. 293 Nemci. Najveci broj konja gajili su SrЬi. Ovce su drzali i kmetovi (оЬiспе, tradicoпlne vrste) i gospoda (plemenite vrste). Od kmetova пajvise su ih imali 292 293 Е. S. Borovszky (urednik}, Bacs-Bodrog megye tдren, Fcnyes, Nav. delo, 35. Budapest 1909, 390. 129 SrЬi, manje Madari i najmanje Nemci. Puno svinja је izvoeп па veliki vasar svinja u Baji, ali пјi/юv izvestaп deo nije odgjeп u Backo-bodroskoj zt1paniji, 294 vec је t1vezп iz SrЬije i Slavoпije. Uporedujuci rezultate Popisa u Backo-bodroskoj zвpanij sa slicпm podacima na zemaljskom пivou i u oЫiznjm zupanUama, ciп se daje u privredmaпjt1 нlogu пеgо tl spo1eшtim nom zivotu Backe stocarstvo igralo relativпo oЫastim i maпjt1 od proizvodnje zitarica u Backoj. Uporedt1jt1ci Ьrојп staпje stocпg foпda Backe sa Torontalskom, Ta111iskom i Sгe1sko zt1paпijom, primecujemo da ono u apsolutnom broju prevazilazi samo foпd Sremske i Tamiske zupaпije u s\ucajt1 konja i ovaca, dok posшatrп u odпst1 па broj staпovi­ ka, LJ svim kategorijama zaostaje za svim spomeпuti zнpaпijm. U od110st1 na zemaljske proseke zt1paпijsk st1 пiz u slucajн Ьikova, teladi i koza, isti kod visi u slucaju sviпja i visestruko visi н slucaju kопја i ovaca. krava, Ыаgо U pogledt1 strukture foпda, primecнjo neravпomijн raspodelв od postojecih u sнedпim zupaпijm i па пivон cele poisaпe oЫasti. U Backoj otpada па ovce, 23% na kопје, пesto vise od 8% па najveci deo (54%) foпda krave, Ыizu 8% па sviпje, 2% па juпad i Ыizt1 5% па volove. Ze111aljski proseci izпose sukceivпo 38, 18,5, 13, 12,5, 5 i 12 posto. Najizreп odst1paпje od proseka i пajspecilzr strukш stocпg foпda пasli s1110 kod gradova (71-12-3-7-2-5). GOVEDARSTVO Popis sadrzi broj Ьikova, krava i juпadi (роsеЬп oпih izпad 2 i izпad 3 godiпe starosti). Оо polovi11e XIX veka govedarstvo је Ьilo zпасј delatпos seljackil1 gazdiпstv u Backoj. Prostaп atara istrazivanih пaselj i velika komorska vlasteiп pogodovala su пjegovm razvitkt1. U drugoj polviп veka preoramere guЬi па zпасјн i н sve vecoj meri vanjem pasnjaka govedarstvo do izvesп Za Васkн је karteiscпo da su seljaci svoja stada se111 postaje inteпzvo. opstiпkh pasпjk cesto drzali па zakt1plje11i111 pt1stara111a. Volovi Volovi su korisceп za vt1cu i оrапје. U се\ој zupaпij 16.925, ili 2,8% zemaljskog foпdaшапје od udela staпovi. broja u gradovima је poisaп 4.463 (26% zt1pa11ijskog 294 Jsto. 130 foпda), zabelпo il1 је Od пavedog u trgovisti111a 3.822 (23%), u ostalim пaseljim 8.640 (51 %), sto t1kazuje па пjihovu primetш koпcetraiju u posmatrпi пaseljim. Та koпcetraij bolje LJocljiva ukoliko mesta u kojima ihje Ьilo barem 1О ( 1О od 16 пaselj): uzmemo u obzir samo опа tada mozemo tvrditi daje 27% zitelja zupaпije drzalo 49% svih volova. lspodrecпu zast1pljeпo volova u Backoj potvrdtrjll relativп podaci: dolazilo 6 volova, u Backoj samo 4 vola, u zemlji је u proseku na sto staпovik sto је zпаtо niza vredпost od oпih u Sremskoj (15), Tamiskoj (13) i Torпtalskj (11) zupaniji. Od zemaljskog proseka veci broj volova nalazimo ро pravilu н mestima sa sirokim atarima: u Subotici, Senti (8,5), Beceju (8,2), Sombпr (8, 1) i Kaпjiz (7,4), dokje kod drнgih mesta vredпost primetno ispod proseka. Sticemo slicnu sliku posmatrajuci apsolt1tne brojeve: preko l1iljadu volova пasli smo samo u Subotici (2.964), Sombп1 (1.412) i Senti (1.185). Nesto veci broj volova Ьiо је u Весјн (914) i Kanjizi (670). U Odzacima, Apatiщ1 i Bezdanн L1opste nistr 295 zabelezeni. О posedu volova tr 16 posmatranill gradova i trgovistima mozemo steci i Ыizu sliku: u vlasпitu 1.946 porodica Ьilo је ukupno 8.285 volova, s tim da 296 је postojala odreпa razlikн izmedu dve kategorije пaselj. Vecinu vlasпik (62% u gradovima cinile su gazde sa 4-6, а ll varosima stareiп sa 1-3 vola (54%). U gradovima 1-3 vola imalo је svega 25% vlasпik, u varosima је pak Ьilo 40% vlasпik sa 4-6 volova. Ukoliko пе racш1mo Seпtu, Kaпjizu i Весј, mozemo reci da u varosima nije Ьilo gazda sa vise od 6 volova. U spomeпuta tri 61, u gradovima 128 - od kojih se 116 nalazilo tl Sнbotic, mesta takvih је Ьilo 8 u Sombпr а пijedan u Novom Sadu. U Subotici su poisaпe cetiri stareiп, u Весјн јеdап stareiп sa vise od 20 volova. 297 Inace, sa 2.964 vola Subotica se па listi slobdпi kraljevskih gradova Ugarske пalzi па dп1gom mesttr iza 29 Segdiпa (4.932), а Sombor (1.452) па cetvrtom. 8 Krave Staпovis Backe drzalo пovistu zemlje (4,3%). Prema relativпom је visestruko zaostajala za Torпtalskm zupaniji 18 krava па sto staпovik) Sremskom (9). је krave u srazmeri sa svojim udelom н stabroju krava Backo-bodroska zupaпij (u Backojje dolazilo 6-7, u Torontalskoj i Tamiskom zupaпijom (13) i najmanje za Na osnovu Popisa. Kada govorimo о gradovima, mislimo prc svega na Suboticu i Sombor, јег samo 22 porodicc drzalo volove. 297 Na osnovu podataka Popisa. 298 Na osnovu Popisa i Taganjijevih podataka (str. 209 i 213 ). 295 296 је u Novom Sadu 131 80,00 60,00 40,00 OST ALA NASELJA 20,00 0,00 -"-----'---'----'----''------'---" ~ov$ #'~+о o~u<v ~ Dijagram br. 12 Raspodela stoke ро tipovima backil1 naseija Na шneru koncentracijll krava вailzmo samo kod varosi i sela, dok st1 gradovi ucestvovali tt njilюvom poscdt1 nesto ispod svog udela u sta10vпi: t1 trgovistima se пalzi cetvrtina zupanijskog foпda, u selima gotovo dve treciп (65%), u gradovima sanю deseti deo. Rclativan odnos krava Ьiо је пajvis u varosima (8 na sto stanovnika), u selima nesto пiz i gotovo identcaп zemaljskom od varoskog. proseku (6,5), u gradovima pak upola пiz Dijagram br. 13 Eroj grla па sto stanoi·nika Medtt gradovima najmanji broj krava паlziню н Novom Sadtt, svega za njim sledi Sombor (661 ili 3,8 na sto 264 (manje је popisano samo н Васн), staпovnik) dokje Sнbotica od svih naselja raspolagala sa najvise krava (1.987). Medutim, u relativnom оdпsн (5,7) i опа zaostaje za prosekom varosi. 299 Ро brojt1 krava Subotica (1.984) sc пalzi па 4. mestu iza Debrciпa (3.577), Segedina (3.338) i Brezna300 (2.59)зо~ 299 зо Jot Na osnovu Popisa. Brczno nad Нгопш. Na osnovu Popisa i Ћ!gш1jievl 132 ro•lataka (stc 209 i 213). U varosima је relativan broj krava, sem Stanisica, svugde prelazio vredпost od 6,5. Najvise sto zitelja dolazilo је krava па u Futogu (11), Kanjizi (10-11), Senti (9) i Odzacima (9-1 О). Prosek varosi (8) Ьiо је visi kako od gradskog, tako i od zupanijskog i zemaljskog. 302 Sto se tice koпret raspodele ро gazdama, situacija је Ьila sledeca. Ukupan broj od 9.896 krava пalzio se u rukama 6.725 porodica. Нiljadu tristo tri gradskih gazda raspolagalo је sa 2. 913 krava, а 5 .422 varoske gazde sa 6.986. Pretezna veciпa (93,5%) staresina ро varosima imala је do tri krave, pet procenata izmedu cetiri i sest. Samo u tri distriktska trgovista poisaп su vlasпic sa vise od 6 krava (ukupno 80). U gradovima је raspodela gazda ро broju posedovanih krava za nijansu ravnomeпij, ali u Ьit veoma slicпa varoskoj raspodeli. U пjimae 85% vlasпik imalo do tri, 7,5% do sest i 7,2% (94 gazde) vise od sest krava. U Subotici smo nasli pet, н Senti јеdпн porodicu sa vise od 50 krava. 303 Junad. Broj junadi takode је Ьiо relativпo mali: u Backoj ih је popisano svega 6.859, od kojih је 1.583 (23%) Ьilo skoncentrisano u ·tri slobodna kraljev3.953 (58%) t1 selima. Preciska grada, 1.323 (19%) u trgovistima i preostalЉ zпije, od navedenog broja ро gradovima, 1.370 пalzio se u Subotici, 189 LJ Somboru i samo 24 u Novom Sadu. Udeo Backo-bodroske zupanije u ukupnom zemaljskom broju Ьiо је svega 2, 9 procenata. Zemaljski prosek па sto stanovnika izпos је 2,3 juneta, kojoj vredпosti је Ьiо najЫiz prosek gradova (2,2). Manji prosek od toga postojao је na nivou zнpanije (1,6), trgovista (1,5) i sela (1,4). Odgovarjнci pokazatelj u susednim zupanijama Ьiо је 2-3 puta veci. Najveca koпcentraij juпadi postojala је LJ Beceju (4,2 juneta na sto staпovik), Subotici (3,9) i Kaпjiz (3,8). Ро svoj prilici, Ьilo је dosta juпadi i u Seпti, ali iz tog mesta пemao odgovarajuce podatke. U apsolutпm broju пajvise је poisaп u Subotici (1.370), zatim u Beceju (465) i Kanjizi (345). U 4 Odafcima i Bacu, prema Popisu, juпadi пiје Ьilo.3° Slika br. 11 Pasti1·i 302 3оз 304 Popis prema Vl/ zakonskom с/апи Na osnovu podataka Popisa. lsto. iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Arhiva Vojvodinc. 133 ВАСК 16.925 3,9 28.172 6,5 6.859 1,6 TORONTALSKA 31.998 10,9 53.553 18,3 20.899 7,1 TAMISК 39.110 13,2 38.731 13,0 14.421 4,7 15.193 103.226 .· 14,7 9.238 8,9 4.269 4,1 9,1 129.694 11,5 46.448 4,1 SREMSKA UKUPNO ТаЬе\ br. 15 Broj goveda ро iupanijama KONJARSTVO U istrazivanom periodu konji su sve vise korisceп za оrапје. Stavise, LI Backo-bodroskoj, Torontalskoj ј nekim drugim zupaпijm poceli su LI tome da preovladuju. Sem njilюvog sireg aпgzovnj u poljoprivrednim poslovima, gde se usled do povecanja broja konja dolazilo је pre svega LI onim oЫastim povecanog oblma trgoviпe i prevoza robe vezanog za tu delatпosjvi роvесап trai.nja za vucпom snagom. Siromasnijim kmetovima, zelirima i zelirima bez је predstavljao kuce prevoz tude robe па vasare ili LI saobracajne centre poвekad glavпi ili bar nuzвi dodatni izvor prihoda. 305 Sem toga - iz vojnih razloga - svesno se radilo па pobljsaпu kvaliteta i engleski fonda konja, te su na drzavnim i vlastelinskim dobrima uzgajani aгpski cistokгvn konji. Za vгem Popisa u Backoj је postojalo nekoliko нzоrпЉ ergela: ergela barona Leriпca Orcija (Orczy Lorinc) na вjegovm kissalaskom posedн, ergela na irmovackom salasu koji је osвva grof Brunsvik 1806. godiпe, pozпat zobnaticka ergela porodice Vojвic osпvan krajem ХVШ veka, itd.306 Backo-bodroska zupaпij је sa 79.516 роisапЉ kопја L\Cestvovala LI нkpnom zemaljskom fondu dvostrнk (8, 7%) iznad svog нdela staпovnik. Uporedнjuci sa susednim zнpanijm, videcemo da је u Backoj па sto stanovпik dolazio н prosekн manji broj konja (18) nego н sнedпim zнpaпijm. u Torпtalskj zupaпij odпs је Ыizн dvostrнk visi (33), LI Sremskoj је izпos 26, ан Tamiskoj је Ьiо Ыizu backog пivoa (21 ). Mada sн spomeпнt brojke vece da u koпjima Backa пiје zaostajala od brojki u Backoj, ipak mozemo koпstavi LI toliko velikoj meri kao u prethodnim slucajevima. 305 3Об L. Ruzsas, Magyarorszcig gazdasciga 1790-1848, u: S. Borovszky, Nav. de1o, 397-398. 134 Лiagyroszc liMenete, V/I. 354--355. ВАСК TORONTALSKA TAMISК SREMSKA UKUPNO 18,3 32,8 20,9 79.516 95.935 62.016 26.446 252.345 Tabela br. 16 Broj konja ро 25,6 22,4 iupan{iama Unt1tar zupanije, gradovi (14,5%) i varosi (19,9%) raspolagali su Ьrојеш konja malo ispod srazmera svog stanovnistva, а sela (65,5%) пesto iznad. Relativaп broj kопја kretao se odgovarajuci gorespшпutj raspodeli i kod svЉ katego1·ija naselja prelazio је zeшaljski prosek (9). Najvise kопја пalzimo t1 selima (18), а najmanje и gradovima ( 19 konja na sto stanovnika), zatim и varosiш ( 16). Najvisa vredпost medu svim posmatranim mestima postojala је и Ft1togt1 (26), za kojim s1ede Sombor (25), Staпisc i В. Topola (21 ). Relativno mali broj kопја nalziшo и Seпti ( 14-15), Apatiпu, Odzacima (u оЬа mesta 15) i Васи ( 16), dokje najmпe kопја и odпsu па broj staпovik Ьilo t1 Novш Sadt1 (4,6). brojeviшa пajvise kопја popisivaci st1 zabelezili и Subotici U apsolutпim (6.291), Somboru (4.347) i Becejt1 (2.100). Na osnovu broja konja Subotica se пalzi па celt1 slobdпih kraljevsЉ gradova, а Soшbr cetvroш па mestu iza 307 St1botice, Segedina (4.986) i Debrciпa (4.846). Fопdш od 27.397 kопја raspolagalo је 4.226 porodica tl gradovima i 6.600 t1 varosima. Najveci broj vlasnika postojao је ll Subotici (2.122) i Sombort1 (1.653) dok је tl svim dп1gim mestima пjihov broj ostao ispod hiljadt1. Mada i и slt1caju kопја шozem koпstavi boSlika br. 12 Konjusari i gazde Ij i materijlп polozaj gazda ро gradovima, ipak пе postoji zпatij razlika и posedovnoj strukturi ро kategorijama пaselj: 1-3 kопја imaloje 82% gradskih i 88% varoskih gazda, 4-6 konja 16% gradskih i 12% varoskih i sa vise od sest 1,9% и gradovima i 0,3% и varosima. Od 86 porodica sa vise od 6 kопја, 69 је zivelo и Subotici, 10 и Somboru, 1 tl Novom Sadu i 6 и tri potiska пaselj. 307 Na osnovt1 Popisa i Taganjijevill podataka (str. 209 i 213). 135 OVCARSTVO Usled пarslih teksilп potreba iпdustrje izavпh ske revolucije и cesko-moravskim pokrajiпm, dvadesetih godina XIX veka javila velika pozurila da iskoristi povljпe da masovп gaji ovce па i drustveпog polozaja, опа kmetova putem zabrпe stoke i slicпo. Kolicпa promeп trzisпe svojim је Ьila prostaпim н korisceпja dоЬiјеп vнпе и и potrazпj ugarskim zemljama se od za vuпom. Najpre је vlastela prilike, te је od prvih decпija veka pocela posedima. Usled svog ekoпmsg staпju da poveca povrsiпe pasпjk па steн dela zajedпickog pasпjk, limtraпj broja pocetku је rasla sa uvecaпjm и пасiu drzaпj hrапје (zimi sн pazljivije proseku 1, 12 kg орrапе tih krmпi siaпj davale jedпom zivotпja mora\e ЬiUem, и Ьit drzaпe odrzavпe). vнпе а stada, vrsta. Domace vrste (cigaja i racka) zаmепј vrstama: negretti, electoral-negretti, rambouillet, sto је пitm iпdustrj­ pocecima SLI straпim kasпije, н uslovilo zatvoreпm promeп plemei prostн, (plemпit Ove vrste su prilikom jednog vrste siaпe sн sашо godisпje).308 Za razliku od vlastele koja је odgajala ovce zbog vнпе, kmetovi su ih drZ:ali radi zadovljп egzistпcUalЉ proizvodima, vunom, mesom i kozom. dajoш шlecпim Јеdпа od oЫasti sa natprosecпim -bodroske, Torontalske, Tamiske i Nemci su ih drzali poglavito zbog vuпe, su и mајн i јuпн stada sa selн Ыiskh brojem ovaca Кrasovke zнpai1je. Rumпi, untrasпjih Ьila doЬit је ostvareп propotreba za teritorija Backo- Na ovim prostorima Madari i SrЬi i zbog koze. Опi pasпjk terali па нdа\јепi pasnjake па pнstarm, а u јеsп ih vracali па Ыiske pasnjake ili н svoje kuce. Zimi sн ih hraпil krmпi Ьiljem.309 Backo-bodroska zupanija raspolagalaje sa cak 1О proceпat ( 186.223) svil1 popisanih ovaca и zemlji. Ро пjihovm broju premasivala је Sreшsku (24.479) i Tamisku (152.557), ali пе i Torontalsku zupaпijн (239.268). Stavise, kao sto ll prilozeпj tabeli vidimo, u relativпom Ьrојн ovaca zaostajala је i za Taшiskom zupaпUom. зоs 309 L. Ruzsas, Nav. delo, 357. lsto, 358. 136 ВАСК 186.2З 42,8 81,7 152.557 51,4 2З9.68 TORONTALSKA TAMISKA SREMSKA 2З,7 24.479 UKUPNO 5З,4 602.527 Tabela br. 17 Broj ovaca ро iupanijama U slucajt1 ovaca karakteristicnaje njihova izrazita koпcentraij u Subotici, gde se od ukllpno 67.941 ovce (З6,5% zupanijskog Љnda) popisane t1 tri slobdпa kraljevska grada Backe nalazilo 50.655 grla ili 27% zupanijskog, odпsn 2,7% (!) zemaljskog fonda ovaca. Od slobdniћ kraljevsЉ gradova па tlt1 Ugarske, samo ihje t1 Segedint1 (75.6З) Ьilo vise, а Sombor se nalazio 1ia trecem mestн.3IO Trgovista st1 imala udeo od 2З%, sela 40,5%, sto је Ьilo prilicno ispod пjilюvog нсеsа u celokupnom brojll stanovпik zupanije. naselja na drugom mestu пalzi se Senta sa 1З.5О Od posmatrnЉ ovaca, zatim slede Sombor (12.З90), Весј (9.З5), Kaпjiz (8.044) i Novi Sad s time daje njilюv (4.896). U osta1im naseljima broj ovacaje ostajao ispod З.0, broj Ьiо najnizi u Apatint1 ( 1О ), Odzacima (540) i Bacu (549). U odnost1 na broj crtama, situacija је odgovarajuca malopre пavednom: LI stanovnika, u glavпim SL1boticije па sto staпovnik dolazilo ро 145 ovaca, u tri mesta Potiskog kruпsog distrikta 84-97, LI ostalim mestima ро dvadesetak, u Apatiпl samo dve.31 I naselja 2. 785 porodica posedovalo је ukllpno 110.781 U 16 istraZvnЉ OYCll (6% Љnda Ugarske). Od пavedog broja, 1.520 obitelji zivelo је u gradovima i 1.265 u varosima, s time da је nj ihova raspodela па osnovu broja posedovanih ovaca Ьila znatпo ravnomemija u slobodnim kraljevskim gradovima пеgо t1 varosima. Dok se tl prvima t1 kategoriji v1asпik do ЗО ovaca пa1zilo 4З,5% v1asпik, u drugima је cak 71 gazda spadao u tll grupll. s druge straпe, ll varosima је samo 9% gazda posedovalo vise od sto ovaca, dok st1 u gradoviш takvi ciпl ргеkо јеdп petiп (21 %). U Subotici је Ьilo cak 186 stareiп sa vise od sto (prizпatЉ) ovaca, od tog broja seпatoric su imala preko ЗО gr1a (н svim ostalim mestima takvil1 јс Ьilo t1kt1p110 11). Gazde sa ma1o vecim stadima (40, ра navise) sem gradova пasli smo jos u tri trgovista Potiskog distrikta, н Kнli, 12 Temriпu, Staпiscu, Bezdanu i Futog1.з 310 311 312 Na osnovu Popisa i Tagnjievћ Popis р1·ета /-'// zakonskom с/апи lsto. podataka (str. 209 i 213). iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Arhiva Vojvodine. 1З7 SVJNJOGOJSTVO Pored velikog t1dela u izvoн, svinjogojstvo је imalo vaZ:nн ulogн u ishraп Svinje sн drzane па otvreпm prostort1 tokom cele godiпe. Do kraja XVIII veka pretzпo st1 gaje11e dve vrste: salo11ta11ska (szalontai) i bako11jska (bakonyi), medнti, od pocetka XIX veka na aнstrijkom tr:lisн је trazena meksa spomeпнt dve vrste i do odmacivпj svinjetina, te dolazi do zapostvljп mangalice sa balkпsih prostora. U Јнz1ој Ugarskoj пajrsie је Ьilo sviпjo­ gojstvo н Torontalskoj, Tamiskoj i Krasovskoj zнpanij, zatim па teritoriji Vojne graпice, н Petrovaradinskoj, Brodskoj, Gradistпkoj i пarocit tl Nemacko-banatskoj regimenti. 313 Veoma razvije110 svinjogojstvo postoja\o је н sumovitim civilnim delovima Hrvatske i Slavonije. Madaje udeo svinja drza11il1 и Backo-bodroskoj zupaпij odgovarao 11je11om нcesu и broju stanovnika zemlje i daje relativп broj sviпja Ьiо Ыizt1 zemaljskog proseka, ipak Ьismo mogli reci da је нcestalo drzanja sviпja Ьila dosta пiska, пarocit ako se опа poredi sa stanjem tl suedпim zupaпijm. Dok је и Backoj па sto staпovnik dolazilo ро 6 svinja, u Torпtalskj је taj odпs iznosio 19, t1 Tamiskoj 20, t1 Sremskoj zupaniji pak 25.314 Unutar zupaпije postojala је izvesпa koпcentraij svinja н gradovima fondн н sraz(25% ukupnog broja u zupaniji). Varosi sн ucestvovale н ukнpnom meri sa svojim stanovпim (20%), а sela ispod nje (54%). stanovпi. ZUРА~ПЈЛ: н;: ВАСК · · · ·••• ····• : SVJ.N.JI.\. 27.349 ). .•• NASTO sfANOVNIKA 6,3 TORONTALSKA 56.747 19,4 TAMISК 59.366 20,0 26.231 25,3 169.693 15,0 SREMSKA UKUPNO Tabela br. 18 Broj svinja ро iupan!Jama U apsolutnom broju najvise sviпja nalazimo н Sнbotic (3.443), Somboru (3.300) i Seпti (1.153), и ostalim mestima пjilюv broj је ostajao ispod 1.000. Na \isti gradova Subotica i Sombor zaнimj prva dva mesta, daleko iza пjil1 па 15 trecem mestuje Debrecin sa svega 998 sviпja.3 Redosled se 111enja нkoli se broj sviпja нроrеdј sa brojem staпovi­ ka. U tom slucaju Sombor sa odпsm od 19 svinja па sto staпovik daleko Iza пјеgа slede Futog ( 11 ), Palanka ( 1О) i Subotica prevazilazi sva druga пaselj. з13 31 4 з1s Ј,. Ruzsas. Nav. delo, !, 356. Na osnovu podataka Popisa. K.Taganyi, Nav. delo, 209, 213. 138 (10). Najmanji broj proпasli smo, opet, u Араtiпн (0,4) i Odzaci111a (1,3). Prosek па sto staпovik) i trgovista (6,4) premasivao је zemaljski gradova (9,6 sviпja prosek (6, 1), ali su sela ostala ispod te vredпosti. U gradovima i trgovistima Backe Ьilo је ukupno 5 .145 vlasпik sviпja, od kojih SLI 3.378 poisaп u trgovistima i gotovo upola manje - 1.767, u slobdпim kraljevskim gradovima. u gradovima је postojao veci broj bogatijih gazda sa vise sviпja: 13% vlasnika imalo је vise od sest sviпja, u trgovistima svega 5%. U varosima belezimo veci odnos skromnijih gazda - 94% staresina posedovalo је samo do tri svinje, u gradovima 61 %. Najimucniji vlasnici i u ovom slucaju ziveli SLJ u Subotici. 316 316 lsto. 139 ZANATSTVO Jedna od karakteristicnih crta razvoja gradova н Srednjoj Evropi i lt okvirн toga н Ugarskoj, Ьilaje dominantnost agrame proizvod11je nad dп1gim vidovima prodнkcije dobara, а 11ajvaz11iji cinilac akшnнlcije kapitala trgovi11a zitaricama i vinom. Iako se broj zanatlija нpecatljivo povecavao, нloga zanatstva н grada11sko111 preobrazaju drustva Ьilaje ma11je znacajna od trgoviпe i sveп orijeпtac dela proizvdпju. Pri sve1н tome, treba da imamo па agrarnih proizvodaca па robnн umu daje iпdustrj lt Ugarskoj do 1848. godi11e predstavljalo zaпtsvo sa izvesnim manjim udelom manufakturne i fabricke proizvod11je: tri godi11e pre 11aseg Popisa postojalo је svega 89 fabrika. Dvadeset godi11a kasnije пjilюv Ьгој је Ьiо znatno veci (zajedno sa rudпicma, u Madarskoj је Ьilo 548 fabrika, u Erdelju 295 i u Vojnoj granici 32), ipak, do sнtinke prome11e н strukturi industrije doslo је tek posle revolucije 1848/49. godiпe, kada su maпufktre zal1vjнLci primeп telшickЉ inovacija, vecim potencijalima slobodne radпe sпage i boljim uslovima 31 kreditaпj prerasle u fabrike. 7 Od poslednjih decenija XVIII veka, paralelno sa iпte1zvraj poljoprivredne proizvodnje doslo је i do razvoja iпdнstrje, izazva11og poveca11je111 broja stanovnika i formiaпje uпtrasjeg trzista. Вгој stanovпik zemlje Ьiо је u stalпom porastu: 1785. godiпe u Ugarskoj је zivelo 8.542.612 ljltdi, u vreme naseg Popisa - zajedno sa Erdeljom, Slavonijom i Hrvatskom 11.495.356, 1846. godiпe 12.039.399 staпovik. Broj zaпtlij povecavao se veco111 diпamko od broja staпovnik: 1785. godine popisano је ukup110 30.921 zanatlija, cetrdeset tri godine kasпUe, 1828. godine, tri puta vise - 94.553. 318 То је zпacilo porast 31 preko 200%, dok se staпovni u istom periodu нvecalo za 64 procenta. 9 Broj diпamko u periodн do 1846. godiпe, kadaje zanatlija rastaoje cak povecaпm njihov broj za 18 godina роvесап za 146% (233.324 samostalne zaпtlije). Rast broja zanatlija је najuocljiviji Ьiо u onim oЫastim gde se seljastvo agrпe proizvec okrenulo proizvodnji za trziste. Ћt su seljaci zbog intezvпj vodnje sve manje imali vremпa da sami za sebe proizvode odreп predmete, moc, а usled modernizvaп ili prosieп poljoporasla је njihova kupovпa ukazala se роvесап potreba za za11atlijskim i industrijskim privredne delatпosi, proizvodima. Uporedo sa ovim procesom smanjivao se znacaj i oЬim seljacke proizvodnje zanatlijskil1 artikala za licnu upotrebu. 317 К. D6ka, А Del-A/fдdi ipm·ossdg st1·ukturavdltdsa afeudali::mushol а kapitali::musba va/6 dtmenet kordban 1828-1870, 199-200. з1s К. Taganyi, Nav. delo, 210. 319 Gy. Merei (glavni urednik), Magyarorszag tortenete 1790-1848, 1-II, Budapest 1983. 371. 140 Ьi\а Jedna od pos\edica ovog kretanjaje zanatlijama, te је izvestaп broj majstora росе izrazenija potreba manjih mesta za da se seli iz gradova u trgovista i doslo је do izrastпj lokaпg sela, а pored toga, lt selima i vaюsim lija. Na taj 11aci11, domace zaпtlije prevladale su majstore iz periodu imali vodecll u\ogt1. stt t1 prethodпm Navedпi sloja zaпt­ zemalja koji straпЉ procesi Slt brzo obt1l1vatilijuz11e, 11izi11ske prede\e Madarske kao i srpskt1 i hrvatsku vојш1 graпicl. U Backo-bodroskoj zupaпij, usled 11atprosec11og oЬima rоЬпе proizvdпje, radova na izgradпj Franjiпog kanala i iSL1siva11jll шосvаrпiћ terena, doslo је do jaceg роvесапј potreba za zaпtskim proizvodima te se delom time objasпv cinjeпa da је lt periodll od 1790. g. do 1848. g. bas tt ovoj zupaniji osnovan najveci broj zantlijskЉ cehova.з2 Prodor industrijske robe, izgradnja razgranate trgovacke mreze (koja је dopirala i do manji\1 sela), diferenciranje trgovaca, otvaranje ducana ро gradovima, пaseljvn zanatlija ро selima itd., llticali sн па promeпl llloge pre svega gradskih, varoskЉ zaпtlij, njilюvog шапјеg znacaja tt privredi i s time, izvesпo, па t1manjenje njihovog prestiza. U vezi s time povecavao se broj nisн mogli seЬi obezbediti pristojnu egzistпcju od svoje delatпosi smanjeп potrazпj zali dobre cene), ра za njihovim prodttktima, nisu radili st1 Ьil primorani da svoje prihode dopuпjl се\ zaпtlij koji (posto је godine i nisu postizem\joradnjom, viпogradstm ili cak odlazenjem u 11ad11icu za vreme sezoпkih pos\ova. Ova пarocit za predstavnike опЉ vrsta zaпt ciji proizvodi пist1 Ьil trazeпi te su radili samo neko\iko meseci godisпje. procesa i sami gradovi gllbe ceпtralnu Љnkcijн zasпovanu па opskrЬi staпovi zaпtskim proizvodima. Umesto toga privlacпt sпagt ostvarlljt1 рнtеш trgovacke delatпosi, рге svega zitaricama, stokom, vikoji Sll postojali ll пekim gradovima zbog koпшencij nom. Specijalni zaпti trgovaca пisl Ьitпje dopriпel evntlaпom povecanjt1 privlacne snage gradova. Ti predmeti Slt torbarenjem mogli doseci i najmanja sela. ili naselju moze se proceRazvijenost zanatske delatnosti u nekoj oЬ\asti koпstacij vazi cele godiпe, U okviru nazпceog пit samo ako poznajemo vise cinilaca vezanЉ za nju: sem broja zanatlija шо­ гашо t1zeti ll obzir пjihovu srazmerll ll od110su па stanovnistvo, broj i vrste zanata koji Sll upraznjavani, stepп podele rada, intenzitet proizvdпje (Ьгој zanatlija, odnos broja majstora i pomocnika, koliki deo godine se pojedine zanat\ije bave svojim zanatom), srazmeru zanatlija unutar i vап cehova, konstatovati cinjeпu da li su ll doticпm mestll os11iva11i skupni cehovi za vise zanatskih grana ili samostalni cehovi, postoje li manufakture i fabrike. Na izvesпoj 320 meri ukazllje materijalno staпje zaпtlij, razvijeпost njihov odпs zanatstva u prema trgoviп, Isto. 376. 141 оdпs izgradпj ljava vесiпн baviti оvЉ trgovacke mreze, itd. Popis iz 1828. faktora te сето se па sledecim straпicm godiпe doпekl malo detaljпi rasvetpoza- пjima. BROJ 1 RAZMESTAJ ZANATLIJA РО NASELJIMA ВАСКЕ Gorespmпuti broj od 94.553 zaпtlije odпsi se па teritorije Ugarske graпice i obнhvat samo majstore, bez kalfi i segrta. 321 Kada bez Erdelja i Vојпе razmatramo broj zaпtlij, uvek moramo imati па umн, da sн ll razпim popisima korisceп razliciti kriteriji za utvrdiaпje staн zaпtlij, kao i za пјi\юvо svrstavaпje н роsеЬп vrste zaпt. Odgovarajuci tome, broj zanatlija i vrsta zanata н пekom паsеlјн moze dosta da varira н zavisпot od vrste izvora. Na primer, kod satvUeпom prilikom restaшcij gradskog magistrata Novog Sada н poisн 50 godiпa kasпije u poisн istog karaktera 70, pre1793. postoje 60 vrsta zaпt, ma Zemaljskom popisu iz 1828. g. 79, а Eperjesi racuп daje u пazcenom peri32 Promeni broja zaпt i zaпtlij sem spomenнtil1 odu postojalo 90 vrsta zaпt. razloga dopriпsle su i promene u potraiпj za odreпm vrstom robe, uticaj trgovacke mreze, ali i smrt ili oпespЫjrюt majstora. 323 sve razgпtije U Backo-bodroskoj zнpaпij sa slobdпim kraljevskim gradovima, пal­ zimo 5.783, odnsп malo vise od 6% svЉ poisaпh majstora. Ova brojka priЫzпo odgovara broju zaпtlijskh porodica. U 44 poisaп kraljevska grada 23.596 zanatlija, н nasa tri grada 1.782 ili 7,5% od spomeпutg bilo је нkuрпо broja. 324 Vidimo daje па zemaUskom пivou cetvriпa majstora Ьila koпce1trisa u slobdпim kraljevskim gradovima. U slucajн Backe taj odпs је visi, i dostize koпcentraij zanatlija u gradskim i privilegova11im gotovo 31 %. Dalji zвak пaseljim jeste dosta veliki broj majstora н trgovistima ( 1.422 ili 25% н odпsu па zupaпijн), dokje па sela otpadalo 2.579 (45%). 325 Juzne, nizinske oЫasti Kra\jevine Madarske i нntar пјЉ gradove karakterisalaje veca konceпtraij zanatlija od н0Ьiсаје1. Ро Ьrојн zanatlija Backaje odskakala i od ovog viseg proseka: пi н јеdпо sнedпoj zupaniji пiје postojalo ovoliko zaпtlij. NajЫize Backoj Ьila је Tamiska zupa11ija sa 3.203 majstora Kalfi i segrta Ьilo је 1828. godine 40.000. U levaonicama i rudnicima radilo јс 22.000 (К. D6ka, Nav. delo, 200). 322 G. Eperjessy, А szabad kiralyi varosok kezmйvsipar а re/om1kori Magyar01·szagon, Budapcst 1988, 16. 32 3 То se pre svcga odnosi па specijalne zanate, koje је Ьilo teze usvojiti ili su njihovi proizvodi rede traieni (livac zvona, orguljar, vlasuljar, spravUac poklopca za lule, itd.), te su predstavljпi samo jedпim zanatlijom. 324 К. Tagпyi, Nav. delo, 21 О; Popis. 325 Popis prema V/1 zakonskom с/апи iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Arl1iva Vojvodine. 321 142 (zajedno sa 823 шajstor u gradu Teшisvaru). U Torпtalskj zupaпij Ьilo il1 је 2.882 а u Sreшskoj 1.677. I11teresa11t110 је, da је na jedпog zaпtliju dolazio пајшni broj staпovik u Sreшskoj zupa11iji (ро 62 staiюvпk), za пјош slede Backa (77), Taшisk (97) i Torontalska zupanija (102).32 6 Potiski srez (77 U Backoj је u pogledu broja zanatlija najrazvijeniji Ьiо stanovnika ро zanatliji), zatiш Sredпji (83), Teleckanski (89), Donji (100) i па krajн Gorпji srez ( 111 ). Taшisk i Torпtalsk zнрапiј Ьile sн шапје rav110111er110 i11dt1strijalizova11e: н Taшiskoj zнpaпij је sашо н Lipaпskoш srezн zivelo пesto vise zaпtlij (94 staпovik ро zaпtlij); t1 Torвtalskj sн razvijeп Ьil srezovi Velikobeckerecki (72), Velikoпds i Becejski (76), dok stt ostala tri znatno је istaci da је u Backoj zaostajala (114-157 stanovnika ро zanatliji). 327 Znacjпo zнpanij н svim naseljima Ьilo zanatlija (ne rаснпјi stalno паsеlј pнstare), dok sн н Torontalskoj poisaп н 92,7% пaselj, а н Taшiskoj zнpaпij u svega 2 8 60% шesta.3 329 Zeшaljski prosek izпos је 111 staпovik ро zaпtlij. Ilнstracije radi poшenim da је ovaj prosek krajeш tridesetih godina izпos 78, istovreшп н jednoj od najrzvieпh pokrajina Carstva, Donjoj Aнstrij, svega 15. Nazalost пешао sinhrone podatke za prosek Dопје Austrije iz vrешпа Popisa. ZUPANIJE:) .·. ВАСК TORONTALSKA 5.783 2.882 2.380 1.677 12.722 TAMISKA SREMSKA UKUPNO Tabela br. 19 Broj zanatlija ро Uвutar 1,3 1,0 0,8 1,6 1' 1 iupanijama nase\ja ovaj odnosje priшetпo povljпi: u gradoviш је па zanatliju dolazilo ро 40 stanovnika, н varosima 62-63, u ostalim naseljiш zupaпije ро 1О. Od svih naselja najveci relativп broj zanatlija postojao је t1 Apatiпu, gde је па jedпog zanatliju dolazilo svega 33 staпovnik. Posle Apatiп slede Soшbr (36 staпovik ро glavi zaпtlije), Novi Sad (40), Вас (42), Subotica (45), Bezdan (53), Seпta, Весј, Кнlа (ро 59). Najпepovli је Ьiо od110s н Temri1ш (125) i Sta11isict1 ( 143 ). U vazпij iш ugarskim gradovima relativan broj zanatlija је Ьiо bolji od onog и паsiш naseljiш. U Budiшн је ро шajstor пь 327 328 329 posшatrпih Na osnovu podataka Popisa. К. D6ka, Nav. delo. 207-208. Isto. 215, 220. lsto. 143 dolazilo svega 23 stanovnika, u Pesti 25, Debrecinu 24, Segdiпu ро 30, Роzш 34 i пajpovlnUi od110s od testiranih 6 mesta nasli sшо ll Temisvartt sa miпal­ nih 14 stanovnika ро zaпtlij.30 U apsolutnim brojevima пajvise zaпtlij zaticemo н Sнbotic (777 aktivпl1 i пjih 165 koji nisн uprazпjvli svoj zaпt), za nјош slede Novi Sad (515), Sombor (490), Senta (236), Весј ( 192), Apatin (176), Kaпjiz ( 135), Bezdan (129), Kllla (108) i В. Palanka (106) а ll ostalim пaseljim broj zanatlija Ьiо ispod 100. domacinstava ll ugarskim gгa­ Poznavajuci proseke srazmera zantlijskЉ dovima, dolazimo do iпtersanh rezultata izracuпvnjem anlogЉ pokanaselja. U 19 slobodnil1 kraljevskih gradova koje је G. Eperjessy zatelja za паs detaljno istrazio, ttdeo zantlij-sreп kretao se od 12 do 34% s time da је tt veciп gradova izпos 20-30%. U mestima sa razvijeпm zaпtsvom srazmera је оЬiсп prelazila 30%. U пekim пaseljim gde је staпovi raspolagalo malim povrsiпam obгadivg zemljista, njihov proceпatj dostizao, ра i prelazio 50%.331 U istrazivanim backim naseljima sa vecim udelom nistt predпjacil gradovi, na osnovu gore izloeпg ocekivali, vec vaгosi: najveci udeo zanatlijkako Ьismo skih domacinstava postojao је u Apatiпu (20% ), zatim н Васн (18% ), Bezdaпt (16%), Kuli (13%), Sнbotic, Novo111 Sadн i Seпti (ро 13%), Becejll (13%), Palпci (12%). U ostalim пaseljim srazmera porodica zaпtlij Ьi\аје ispod 12%, koliko је iznosio i prosek gradova i varosi. Ovde se, svakako, radi о mestima sa пajrzvienm zanatom, a\i паs izпеаdнј redosled. Razшne se, ovaj pokazatelj пе mozemo apsolнtizv - t1 oceпjivau razvijeпost zaпtske delatпosi moze se koristiti samo komЬinvaп sa drugim faktorima. BROJ 1 VRSTE ZANATA u Ugarskoj pocetkom XIX veka, ll posOd oko 150 zanata lprazпjvih matranih 16 (ili 19 ako В. Palпkt i Futog posmatramo rasclnjeпo na svoje пaselj prebrojali smo Љ 87. U gradovima је postojalo sastavne delove) ЬасkЉ lkнpпo 85, u trgovistima 51 vrsta. U паs tri slobdпa kraljevska grada пе пalzi­ mo dve vrste delatnosti koje sн postojale tt trgovistima: kameпorzc i zidar i jos jedno zanimпje, isto ll Apatiпl, cij i је (marmorarius et murator) ll Apatinн, naziv necitak, ali se radi о nekoj vrsti strнcnijeg majstora (magister ... ). Na osnovu podataka Popisa. Relativno manji broj zanatlija u jвznim oЫastim Madarske nije pokazatelj manjc razvijenog zanatstva, moze Ьit в korclaciji i sa vccim prosecnim brojem stanovnika па ovim teritorijama. 331 G. Eperjessy, А szabad kirtilyi vtirosok kezmйvsipaг а rej'ormkori Magyш·o1sztin, 16. 330 ш1zno 144 Mada se radi о oЫasti sa пatprosecni1 broje111 zaпtlij, broj vrste zanata је ipak relativno nizak, ukoliko ga Ltporedi1110 sa пajrzviem ugarski111 gradovi111a. U пјi1а se broj vrste zaпt kretao iznad 100 (L1 Pesti 150-160).33 2 Sem Peste i Budima, Lt ovu kategoriju spadali su Pozuп, Sopro11, Temisvar. G. Eperjessy н gradove sa razvijeniji111 zanatstvo111 ubraja 01а naselja, u kojima se broj za11ata kretao oko 90 (Der, Pecuj, Sekesfel1ervar, Debrciп, Novi Sad). smatra gradove sa 60-80 vrsta zanata (Kosice, Kбszeg, Prosecno razvijeпm 3 Arad, Segedin, Komarom, Estergom, Kismarto11, Satmrпei). Videcemo da prema ovoj kategorizaciji od 11asil1 gradova samo mesta sa razvijeпm Ьi Novi Sad (79 vrsta) spadao н zaпtsvom, dok So111bor (52) i Subotica (43) 11ist1 dostizali пi пivo prosecп razvije11ill gradova. Godiпe 1828. LI trgovistima sa pretzпo agrпim karakterom prosecп је Ьilo 14-20 vrsta zanata, u 111estima sa relativпo razvijeпm zaпtsvom 30-40 vrsta (Mako, Keckemet, Seпts, itd.), u пajrzviem 40-50 (npr. Вај, Eger, Miskolc, Nadvarad, itd.).334 U Ьilo u Apatiпu, (32), В. пasem slucaju broj zaпt se kretao od 6 (Novi Fнtog) do 37, koliko је varosi sa пajvise razvijeпm za11atstvo111. Za 11ji111 sн sledili Весј Pala11ka (31), Fнtog (27), Senta (26), Kula (24), Kaпjiz (21) i Odzaci (20), dok је Lr preostalim mestima broj zanata Ьiо ispod 20. Samo se н Staпiscн (7) i Novom Futogu kretao ispod deset. Pada u oci relativno veliki broj zaпtlij (71) i vrsta zaпt ( 18) Lt nај1пе od posmatrпil naselja - LI Васн. Ukoliko pazljivije 1-azmotri1110 sitнacj u ovom mestu, primeticemo da veliki broj zaпt­ lija potice zapravo iz tri zaпt: Lr Bacu је Ьilo 14 tockara, 12 lнar i 3 1 loпcar - svega dakle 57 zaпtlij u ova tri zaпt. Те brojke паш sugerisu zakljнc da su sa trzisпom orije11tacU0111. S dп1ge straпe, velika konceп­ ovi zanati нpraz1jvi tracija zaпtlij u spomenuta tri zanata, kao i cinjeпa svega 3 meseca godisпjc ukazLrje па to da је opsti пivo da је 70% razvijcпost zaпtlij zaпtsv radilo Lt Васн bio 111a11ji пеgо sto se to Lt prvi 111al1 ciп. Uz gornjн kategorizcjн, па osnovLt ovog pokazatelja, mozemo reci da medн backim trgovisti111a пiје Ьilo пi jed110g izrazito razvijeпog, da Slt postojala dva пaselj (Apatiп i Весј) sa relativпo razvije11i111 zaпtom, da su 5-6 mesta Ьila izrazito agrпo karaktera sa mali111 brojem zaпt (Staпisc, Stai-a i Nova Palпk, Temriп, В. Topola), i da sн najbrojniju grupu ciпla trgovista u prelazюm stadijш1 stvom 332 333 334 (Bezdaп, Вас, od prevaslodп Odzaci, agrпil, Kaпjiz, Кнlа, ka шestima itd.). sa razvijenш zaпt­ U. Г:pe1jsy. Л'm. delo, 23. lsto. 23·-25. [,. Ruzsй. Nav. tlelo. 1. 377; G. Eperjessy. Nav. delo. 25. 145 STRUKTURA ZANATA Radi tttvrdivanja karaktera i orijentacije zanatstva ll posmatra11im riaseljibroj vrste za11ata razvrstali smo ll sedam нoblcajeпih graп ma, gorespmш1ti (dijagram br. 14 i 15). Na osnovt1 toga mozemo primetiti da је postojala izvesпa razlika н strukшi izmedu gradova i varosi. U prviшa је vodecн нlogu igrala kozarska grana ( 41,5% svih majstora), za kojom је sledila tekstilna (23%), prehrarnbena (15%), metal11a (9%) i gradevinska industrija (7), dok st1 se па setoш i sedmom mestu kod оЬе kategorije naselja пalzie нsluzne delat110sti i zaпti podveпi pod пaziv "ostalo". Podudarnost је postojala i н slнcaju prelambп graпe (na trecoj poziciji), а razlike se javljaju kod tekstilne iпdнstrje koja se н varosima nalazi la па prvom mestu, kozarske ( drнgo mesto ), gradeviпsk (cetvrto) i metalne (peto) industrije.335 USLUZNE OSTALO 2% 2% GRADEVINSК PREHRAMBENA METALNA 9% TEKSТILNA 23% 41% KOZARSК Dijagram br. 14 Strukш-a Na grafikoпu su lako uocljive jos пеk vrste zanata u gгadovim razlike: u varosirna шajstori iz prve dve grane ci11e пesto vise od polovine svih zaпtlij, dok u gradoviш oni dostizt1 dve trecine (zallvaljujuci velikorn udelt1 zaпtlij u kozarstvн u gradovima), пasн­ prot tome u varosima upada Ll oci veliki udeo majstora u gradeviпskoj i drvnoj iпdнstrj. Takva sitнacj proнzkval је ravпomeiju raspodelн zaпtlij н trgovistima. Sem pre 11avedenil1, slicnosti zapazamo i u dosta Ыiskom нdelu majstora н prelambпoj, teksilпoj i pre svega metalпoj iпdustrj. U tabeli se vidi da kod varosi kozurskoj, slo zпaci daje razlika Ьila 335 146 t1 Lckstilпoj minalп iпdustrj postoji svcga 8 majstoru visc пеgо i kao takva lako podlozna promeпi. u PREHAМВN GRADEVINSК МETALN 9% 26% TEKSTILNA Dijagram br. 15 Struktura vrste zanata и varosima Ovakva struktt1ra odgovaralaje strt1ktt1ri zanatstva t1 t1garskim gradoviш, gde је redosled grana u vесш broju slucajeva Ьiо isti kao u nasiш istrazvnш пaseljim. U odnosu па zemaljsku strukturu zanatstva takode se zapafa slicпot: па prva tri mesta i па poslednjem шestu nalaze se iste vrste iпdt1srje, па cetvrtom 336 је gradeviпsk, па petom "ostalo" а na setoш metalna. Srazmera majstora tl teksilпoj, odevпj i kozarskoj iпdustrj је Ыiska (mada пesto veca) odnosima koje је V. Backai t1tvrdila svojiш istrazvпjm. Опа је ustanovila da је t1deo ovih graп kod trzisnih centara izпos u prosekt1 st1 i rezt1ltati К. Asmaпn vrseпi 54%, t1 podcentrima 39% i u selima 43%. Slicп za teritoriju Pruske i drt1gih nemackih oЬlasti. S obzirom па slicпe srazmere па razlicitim oЫastim, Asmaп је izveo zakljucak daje t1tvrde11i odnos (51-55%) zanatlija u spoment1tim granama jedna od karteiscпh crta strukture zaпt­ stva t1 prediпt1sjko doba.337 vrsta zaPosmatrajuci raspodelu majstora na celoj skali svih zast1pljeпih пat, pada tl oci daje 55% svih zanatlija Ьilo a11gazova110 t1 svega pet zaпt, dok је t1 preostale 82 vrste radilo 45% sviћ zaпtlijcesto samo nekolicпa majstora t1 pojediпm zaпtu. Najveci broj majstora Ьiо је aktivan u cizmarskom zanatt1 ( 14,8%), zatim kao mliпar ( 11,4%), curcije ( 10,3%), tkaci (9,6%) i krojaci (9,0%). Rec је о zaпtim koji st1 Ьil preko potrebпi za pokrivaпje elmпtarnЉ potreba lokalnog sta11ov11istva, ali i о zanatima ciji st1 proizvodi pute111 trgovaca пalzi G. Eper:jessy, Nav. de/a, 26-28. V. Bacskai, 1,. Nagy. Piacko1·zetek. piackдznto dapest 1984, 180. 336 337 es varosok Magyш·orszn 182-Ьап, Uu- 147 okliп kllpce ll uzoj i siroj tl spomeпuti zaпtim U slobdпim - trzisпa Ova koпstacij potrebe је mesta, ali i ll udaljenijim krajevima zemlje - to jest postojala sveпa orijeпtac па rоЬ1ш proizvdпjl. kraljevskim gradovima - сепi па osпvl i11te11ziteta proizvod11jc пiје karakterisala samo spome1шt vгste zaпt vec i drнge. za trgovista, и kojima st1 majstori proizvodili рге svega za sta110v11istva i doпekl оklпЉ sela, vazi н шапјо meri. orijeпtac mesпog Diferenciranost pojedinih grana zanatstva Na ројеdiпЉ оsпvн Popisa mozemo da utvrdimo i difere11cira110st sto је ujedпo jos јеdап pokazatelj razvijeпost graп, zaпtsv tшнai· zaпtsv, ali celiп. mesta tl prehambп Kozarska i iпdlstrja Najveci broj majstora poisaп је ll kozarskoj i kozarsko-preradivackoj graпi, пјЉ 1.180. Vise od dve treciп tog broja zivelo је н gradovi111a, 31,6% t1 varosima. Na toliki нdео gradova uticao је veliki broj 111ajstora tl Sнbotic vise od polviпe svih suboticki\1 zaпtlij (463) pripadalo је kozarskoj iпdustrj. U Novom Sadu опi su ciпl 28,5%, и Sombrн 39%. Bez obzira па spome11t1tt1 brojпst majstora, ova graп је јеdпа od 11ajma11je difere11cira11il1 - poisaп јс svega 8 vrsta zaпt. Istiпa, za razlikн od drt1gil1 graп, и ovoj је polviпa пaselj zastupljeп tl svim zanatima, sem sedlarskog (н 6 od 19). U Novom Sadt1 zatekli smo predstavnike svil1 8 zanata, tt Sнbotic i Somborн ро sedam (н njima пiје Ьilo орапсr). U varosima osam zaпt Ьilo је t1 Kнli, ро sedam ll Apati11t1 i Starom Futogн, sest н Seпti, Kaпjiz i Весјн. Ро pet н Nemackoj Palпci i Bezdanн, В. н Topoli i Odzacima ро 4, н Staroj Palпci 3, н Temerinu 2. Ро jedan zaпt нрrаzпјv јен Novoj Palпci i Sta11isict1. Uпнtar ove grane, kako t1 slobdпim kraljevskim gradovima Ugarske, od11os110 па zemaljskom пivон, tako i и posmatrпi backim пaseljim пajveci broj majstora ( 42%) radilo је kao cizmari ili curcije (29%). 338 Tekstilпa i odevna Druga odevпa ро brojnosti indнstrjka U njoj пalzimo iпdustrja. gradovima Ьila ove graпe varira izmedu tl10dnil1 graп. је tl zaпtlij 338 iпdustrja mапј vredпosti н graп t1 пasim naseljima Ьila је teksilпa i t1kup110 839 majstora. Njilюva koпcetraij (54% prema 46%), nego t1 kozarskoj indt1striji. Udeo gradovimaje uјеdпас i krece se oko 24%, dok и varosima od 17 do 34%, s time daje ipak staЬilпj пеgо kod pre- Popis prema / '11 ::akonskom с/апи 148 i:: 1827. godine. zbirka rnikюf1IO\'a Лrhiva Vojvdiпc. Od 15 vrsta zaпt пavedih u Popisu, u Sombrв i Novo111 Sadв је Ьilo 11, н St1botici svega 6. Vise od Sнbotice prebrojali sшо cak i u Beceju (7). Вгој zaпt tl varosiш kretao se od 2 do 7 sa prosekom od pet. Najvise је Ьilo tkaca (38%) i krojaca (36%), н veciп mesta Ьilo је t1.Zara (13 od 19). Cesto sгесшо i tагЬе i sesirdzije. Postoje i odreпi (Sombor), strigaca jorgaпdzi Sombor, Вас), sвkпа specijalп zanati poput livaca dugmadi i (Sombor, Novi Sad), carapara (Novi Sad, proizvodaca pokrivaca i pokrovcara (Novi Sad).33 9 Prelнa1bc i l1emijska i11dt1strija U zanatima koji st1 pripadali prel1rambe110j i hemijskoj је 562 majstora od11os110 15% svih zaпtlij tl gradovima i пesto varosima. U St1botici i Novom Sadu, srazmera se kretala Ыizu Sombort1 пjihov ucesce ceпat majstora iz ove gгапе (Staпisc) u zavisпot Ьilo Ыize kгetao iпdнstrj radilo vise - 19%, в 15%, dok је tl onom u trgovistima ( 18%). U varosima prose па siгokj skali od 6% (Odzaci) do 49% od lokalnil1 specifiC11i11 uslova. drнgoj gгапi пе zпaci sam ро seЬi Veliki udeo majstora в ovoj ili пеkој veci пivo diterпcгaos t111utar date gгапе: u slticaju Staпisc spome1шtil 49% pгedstavljн 14 1liaг i јеdап mesar. Vise паm kazнje Ьгој zaпt t111t1tar јеdп gгапе. Na pгimcr, tl ovoj graпi iпdt1srje пајvес diferпcja postojala је t1 Novom Sadt1 ( 13 zaпt), za kojom slede Subotica i Sombor (ро 6). U varosima је Ьilo 11ajma11je jedna (Temriп, В. Topola, Novi Futog) i пajvise 5 vrsta zaпt (Весј, Apatiп, Vetнs Futog). Najcesce se radilo о mliпar (nisн zabelпi sшno tl Kaпjiz i Odzaci111a), pekarima (н 1О mesta), voskari111a i sapt111dzija111a (н ро 9 пaselj). lz оvЉ podataka vidimo da se о пеkој diterпcaos l1e111ijske i11dt1strije moze govoriti samo kod Novog Sada, gde пalzimo deo majstora aпgzovnil1 t1 specijalпm zaпtim (licitar, 340 proizvodac stirka, prodavac krema, pivar, pekar-zmicг). Gradeviпsk i drvпa н Bila је zastupljeп varosi111a (59%), а пе sa t1kpпo 33 1 zaпtlijom, u gradovima (41 %) poput u t1kup110111 broju zaпtlij ргосепаt, u varosima t1 znatпo tl ovoj graпi, u gradovi111a чо i i pretzaп ribolovac, indнstrja нdео 3' 9 ресаг, ргећrаmЬп је ргеtlюdпЉ s time da se vecina nalazila slucajeva. Njilюv t1 gradovi111a kгetao se u graпicшn od 5 do 9 sirem dijapazo11t1 od 3 do 32%. Od 13 vrsta zaпt Ьilo 12 (Novi Sad i Sombor), н trgovisti111a 1О. lsto. Isto. 149 U trgovistima najveci broj zanata nalazimo opet u Apatintt (8, kao i u Subotici), Nemackoj Palanci, Senti, Beceju i Odzacima. U В. Topoli i Staroj Palanci nistt ove iпdstrjke graпe popisani majstori iz ove grupe. Najveci broj priadпk radio је tt tockarskom zanattt (118), zatim slede stolari (79), bacvari (37) i tesa.-i broj tockara radio је u Bezdaпu (27), Sнbotic ( 17) i Васн (29). Natprosecп (14). Osamnaest staklara pak upucuje па zakljucak da stt stakleпi prozori u ovo vreme - bar u vecim mestima - vec Ьil dosta raspotnjeпi. u odnostt na broj stanovnika koпstaujem prilicno nizak broj zidara (svega 11 ), ali i molera (isto 11, tt svega dva naselja, Novom Sadtt i SошЬrн). Od specijalnih zanata mogli Ьisшо spomenuti kipare kојЉ је Ьilo troje u Somboru i jedan u Apatintt, kao i pokrivaca krovova tt Novom Sadtt. Postojajednog ovakvog majstora najverovatnije zпaci da нs пasim gradovinje sашо ma kttce pokrivali pre svega trskom i da se tt najvecem Ьrојн slt1cajeva radilo о jedпostavnim konstrukcijama, koje пist zahtevala st.-нcпUe zпаје. Јеdап od zanata koji ni u Novom Sadu пiје postojao је majstor-zidar koji је radio sa mramorom (u Apatinu).341 Metalna i metalnopreradivacka industrija U istrazivanim naseljima zastupljeп sa гаvпо 300 majstora. Njilюv udeo u оЬа tipa naselja Ьiо је gotovo identican (8,8% u gradovima, 9% tt trgovistima), u dva zanata (kovaci i bravari - 88% zas time da su u varosima konceпtrisa пatlij u ovoj grani), dok Љ u gradovima nalazimo tt vecem brojtt zaпt. Ро diferпcaost, opet prednjaci Novi Sad ( 18 zanata), za koj im slede Sombor (12) i Sнbotica (10). U varosima najveci broj zaпt пasli smo u Весјн i Apatintt (ро pet). U Nemackoj Palпci је postojalo 4, н Seпti i Odzacima 3, tt preostalim naseljima 1-2 vrste zanata. I11teresant110 је prisustvo odredenih specijal11il1 zanata u varosima: u Senti, Beceju i Nemackoj Palпci radili su satari, u Apatiш1 i Nemackoj Palanci puskari. Inace satara i puskaraje u posmatranim naseljima Ьilo u relativno vecem broju ( 12 satara i 1О pнskar). U Beceju i Apatiпu poisaп su i dva zlatara. Sem Novog Sada i spomeпнtih varosi, predstavnike specijalпћ zaпt belezimo tt Subotici (livac zvoпa), od11os110 u Somboru i St1botici (zlatar, bakrolivac, satar, kujпdzia, pнskar, ostrac), ili sашо u Sombп1 (pozlatar, kazandzija). U Subotici, Senti, Beceju i Temriш1, natprosecan је broj kovaca, sto је mozda u vezi sa brojem konja i vecim oЬim ukazuje i primetan broj tockara u tim mestima. 342 341 342 lsto. lsto. 150 prevoza robe, па to doпekl kaгte Zanati t1sluznog i specific11i zanati U ovu kategoгij1 usluge dгt1gim malim Ьгојеm zanatlija svгtali stanovnicima ili su zanat\ija, poput oгgulja, koj i је pгavio od kojih је najvise lопсаг sa, а пе kao i iпtenza sa sitaг (9), kпjigovesc i apotekг ladг stvaгпim јег tгgoviпe је i zaпtsv, i ladг od 6 Ьit zпatno Neoblcno је Ьi\о govгit ako је zпatno daleko predпjacio vecem Ьгојu tacijom ге difeг1caj Ьгоја Ыiz1e staпovik z11acaj11il1 veci. S dгt1ge stгапе, prijatпo i da t111aseljt1sa11ajma11jim па ukazt1je uzivaпj Ьгоја је (13), пaselj, i vodenЊ pt1teva, izne11adt1je Ьгојеm staпov­ pгoizvdnjt1 za duvaп.34 gгan zanatstva пе mestima. u gгadovim је zanatstvo u vaгosim, s time da је i 111edt1 1јiша Novi Sad ostala dva grada. Relativпo slaba difeгпcanost zanata t1 se objasпit sa 11ekoliko faktora: pгevasl10dom orijeп­ na poljгivednt1 pгoizvd1jt, mladosct1 nekЉ о svim posmatгni пеgо ргеd vaгosi шоzе пjihovg staпovni 11aselja, ali mo:lda пajvise ko11kurencijo111 гazпih vгsta tгgovac гоЬm potiskivali za11atskt1 pгoizvdпju. Тоше LI prilog govгe koje сешо u sledcш poglavlju bolje upoznati- daje u istгaze1m stojao гelativпo veliki Ьгој tгgovac, ра i veltгgoac, i daje tгgovack Backoj Ьila гazvijeп пеgо t1 st1sed11im oЫastim. Podaci koji su izneti t1 "Pгimedba kod Novog Sada sta11je tJ svim vaz11ijim zaпtim, ukazt1ju 1а pгisutvo gоге пavedog Tako, na primeг, saz11ajemo da st1 za11atlije t1 metalopгdivck zaпtim (kovaci, limaг, satгi, spravljaci eksera, mamuzari, bakгoesci, ka\aja) zivefi siгoman,jer SLI mahom VГSi\ poгavke jfj pгodav\i iz i1ostгav. samo su Ы\о (5) i ostali. u vezi sa metodologijom Popiје os110vu odпs10 mога kпjigovezac. па odzacгi пika (Вас) postoj i najveci broj lопсаг ( 11 ), sto јаsпо trziste. Вгој luaг pak upuct1je na гaspot1je0 Videli smo da se о пеkој t1jed11ace11oj difeгnca1ost moze гazlicte specifiC11im ра i гetkim zanatima sa poplocivaca t1\ica ili majstoг vlasujг, (6), (2) siguгno staпjem, apotekг Ьгој pгiadl pп1zali za11atlije koji su poklopce za lule. U ovu kategorijt1 је spadalo ukt1p110 149 majstoг, 80 гadi\o u gгadovim i 69 u vaгosim. U ovoj kategoгij (37), Ьега (34), \uаг (ukt1p110 20), cesljaг (15) i \аdг пjih za kojima slede Nizak Ьгој Ьгој smo опе koji su svojom i dve сiпје, naseljima pomгeza t1 i odпse se 1а uzгoka. i gvozdaгskim гоЬtЈ livci t1Vezent1 sitt1acija postojala је kod sitaг i sedlaг. Od 22 z\atг zaista izгadvl zlata11 11akit, dok је pгeostal sedamпtoгic pгoizvdla bakгne i kaljisпe pгedmt za siгoma1je slojeve sta11ov11istva. Stolaгi st1 se zali\i zbog konkure11cije пamestj kojije dovzeп iz Budima i Peste. Stavljaci koze tгpeli su od velike kolicпe dovezene stavljene koze sa pestanskih vasг ili iz Tuгskog caгstv, ali i od ko11kure11cije \okal11ih trgovaca. 1 t1 slucajt1 343 Slicпa petoгica lsto. 151 rнkavic radije sн kнpovane one iz Peste, а svece boljeg kvaliteta stizale stt iz Erdelja. 344 Bez obzira na prist1tnt1 zeljн zainteresova11il1 da stanje prikazt1 sto cr11ji111, podaci t1kazt1jt1 na te11dencijt1 da tl gradovima sa razgra11atom i ditere11cira110111 trgovi110m, trgoYci putem i11ostra11e robe ili robe iz drugil1 do111aci11 gradova preotimajн kнрсе od za11atlija, pre svega t1 slucajн lt1kst1z11e ili jefti11e i11dt1strijske robe. Takav razvoj primorao је jedпostavnih proizvoda i prodajн zaпtlije ро da se orijentsн okolnim vasarima. na popravke, izradu U manjim naseljima, varosima i selinщ sem koпнrencij trgovaca postojala је i koпurencija gradskil1 zaпtlij, sto је jos visc ttmanjivalo prosto1· za razvoj zanata u tim mestima. Zbog toga stt se lokal11i majstori bavili pretzпo zaпtim 11eophod11im za svakod11ev11i zivot i rad seoskog ili sta110v11istva. INTEZТ ZANATSKE maпjeg varoskog DELAТNOSTI Pri t1tvrdivanjt1 karaktera i razvijeвost zaпtsv treba нzeti н obzir i 11jegov i11te11zitet, odnosno podatke vezaп za broj zaпtlij шtаr jednog zaпt, broj meseci tokom kojill је majstor aktivп, kao i broj kalfi i seg11a sa kojima radi. Na os110vu ovih podataka se 1110ze pretpostavljati postojeca potrazпj za odreпim vrstama proizvoda, kao i eventualna proizvodnja za sira trzista. 1200 1000 800 600 400 200 GRADOVI TRGOVISTA о 12 6 9 3 Dijagram br. 16 Broj radnih meseci zanatl(ja и gNrclovima i Nazalost пaselj. Dovljп dovi, Se11ta, В. vamЊn н vezi sa ovim pitanjem пе raspolazemo iпformacj iz svil1 specifгan podatke pruzili su samo slobdпi kraljevski graPala11ka, Kula, В. Topola, Odzaci i Вас. Steta sto пеша podataka bas iz onih trgovista koja se па osnovu drнgil pokazatelja сiпе dosta razvije11i111 Popis prema l'll zakonskom c/amt iz 1827. godine, zbirka mikrofilmova Arl1i\'a Primedhe; v. Bacskai, i'limsok es VGl"OSi tlirsada/om 1\4agy·ors=li.~n (/ Х/)(. s=lizad е/јп. pcst 1988, 78. 344 152 Vojvdiпc. Rщia­ tt pogledu zanatstva (Apatin, Весј, Bezdaп, Ft1tog). Ciп se da st1 se zaпtlije t1 tl vecoj 111eri orijentisale na svoju profesiju od varoskil1. U njiшa је tt proseku 63,5% 111ajstora radilo preko cele godine, 2% devet 111eseci, 22% pola godine, а шаnје od toga svega 12% svih zaпtlij. Situacija u varosiш је Ьila Ьitno drugacUa: 345 toko111 cele godiпe svoj zaпt је uprainjavalo 32% zanatlija, od toga.3 46 Najveci cetvoro su radili devet 111eseci, 36% pola godine i 31 % шаnје intenzitet proizvodnje t1 varosima belezi1110 t1 Kнli i Nemackoj Palanci, najmпi је t1 Bacu gde 71 % majstora radi tek 3 meseca godisnje i tt Staniscн gde је tokom cele godine aktivпo samo 17% svih zaпtlij. Pomalo пizakeduj нcinak zaпtlij t1 Seпti. Тн је svega 26% majstora upraznjavalo svoj zaпt dvanaest meseci, jedna treciпa pola godiпe i citavЉ 40% tri meseca. Ciп se da је u varosima zbog nedovljп potraznje zanatstvo osiguravalo egzistпcjн samo maпje Ьrојн zanatlija tokom cele godine i daje dosta veliki broj majstora morao da se bavi i zemljoradnjom, eventualno da odlazi t1 nadnicu da Ьi osigurao zaradu. U nekim slнcajevim mogli sн postojati i drt1gi uzroci: npr. пеk su zaпtlije mogle odreden deo godine posvetiti i prodaji svojih proizvoda na vasarima ili torbarenjem. gradoviш 1200 1000 800 600 400 200 о О r Е!Ј ~., с:7 1 E::Z7 2 3 Е:37 GRADOVI TRGOVISTА .tZ5i'J 4 5 6 OD 6 Dijagram br. 17 Broj majstora sa odreaenim brojem pomoi:nika Od slobodnih kraljevskih gradova najvecim iпtezom sн radili majija vrsilo svoj zaпt bar pola godiпe (71 % stori t1 Subotici, gde је 97% zaпtl svega 3% mапје od pola godine! U druga dva grada udeo cele godine), odnsп majstora koji su radili mапје od 6 meseci је primetno veci: u Somboru 18,5% u 347 Novom Sadt1 21%. Manji intenzitet proizvdпje u ova dva grada delimcпo se moze objasniti prisнtпocu veceg broja specijalпh vrsta zaпt za cijim proizvodima nije postojala koпstan potrazпj, ili је ona Ьila manjeg oЬima. Razшne se, veca prisutnost trgovaca, trgovacke delatпosi u tim mestima - putem do345 346 347 Barcm na osnovu podataka za 6 naselja sa ukupno 672 majstora. Popis prema 1711 zakonskom с/апи iz 1827. godine, zblrka mikrofilmova Arhiva Vojvodine. Isto. 153 voza jeftine domace ili uvozne industrijske robe - mogla је negativпo uticati u ovim gradovima. Suprotп tоше, пiz na potra.Znju za artiklima proizvedпm пivo trgovacke aktivnosti u Subotici, i maпji broj specijalnih zaпt, dopriпs је vecoj zaposlenosti zanatlija. Razume se i da је velikom inteпzu zaпtske proizvodnje mogla doprinositi i trzisna orijentsaп odredenih vrsta zaпt. Ukoliko uporedimo imovinsku strukturu zanatlija sa i11te11zitetom za11atstva tt pojediпm пaseljim, 1е mozemo konstatovati postjaпe јасе korelacije medu 11jima, odnosno ne mozemo tvrditi da је intenzitet zaпtsv Ьitпо zavisio od vlasnistva, а time i od rada na zemljistima. Primera radi, u Novom Sadu, gde је intenzitet zanatske delatпosi relativпo 11izi, samo 7% zaпtlij poseduje tt vecoj meri uticala potraznja н samom zemljista. Cini se da је na inteпz naselju i Ыizoj okliп. Slicпa је situacija i u broju aпgzovnih pomoc11ika. U gradovima је Ьi\о priЬlzno 1.037 pomocnika, u spomenutih 6 varosi samo 98-1003 48 , tako da је н gradovima па 1О majstora dolazilo u proseku 58 pomcпika, н varosima svega postojao је u Novom Sadн (66 prema 1О), 15. Najbolji odnos majstora i zaпt\ij ран Sнbotic (56) i Somboru (53), od trgovista н Senti (21 ), а najgori н В. Topoli majstora imalaje ро jedпog, 8% ро dva pomcпika, vise (2). U gradovima treciпa od dva ukнpno 41. U Novom Sadн је Ьi\о osam шajstor sa ро 6 pomcпika, tt Somboru tri, dokje u Subotici radio јеdап majsto1· sa vise od sest pomocnika. Mozemo samo zaliti sto popisivaci пisu uspeli prikt1piti podatke о iпte1z­ tett1 zanatske de\atпosi u svim naseljima, te ne mozemo doneti opsti sud о stапјн н trgovistima о ovom рitапјн. U vezi sa gradovima - narocito u slt1cajн Suboticc proizvodnje Ьiо prilcпo visok. - mozemo pak konstatovati da је inteпz IMOVINSKO STANJE ZANATL\JA Sto se tice poseda nekrtпia, za zanatlije se genera\no moze konstatovati па пivон sredпjtocЉ stanovпik grada: 58% пjih posedovalo је kнсе da sн Ьil i 32% zemlju. То нје odnosu па zemaljski prosek svЉ sta11ov11ika gradova (50 odnosno 30%) samo malo veci udeo.34 9 Odnos zant\ij-emlopsdпk u posmatranim backim пaseljim Ьiо је za desetak posto visi nego н slнсај trgovaca. U gradovima је od 1.876 evidп­ tiranih zanatlija nјЉ 698, odnosno 37,2% raspolaga\o пekom vrstom zemljista, а tt varosima 673 majstora, sto ciп 4 7,5 proceпat. Od slobod11il1 kra\jevsЉ gradova, kao i u s\нсај trgovaca, najveci proceпat posednika belezimo н SuboЈ 4 н Ј49 ukpпo lJ trgovistima i selima Backo-bodroskc zupaпijc 11jil1 1.428 (К. Dбka, Nav. delo. 211 ). V. Bacskai, Nav. delo, 92. 154 zivelo је malo vise pomcпika псgо u tгi grada tici (54%) а najnizi u Novom Sadu (svega 6%, sto је inace najnizi udeo od svil1 posmatranih naselja). U Somboru је 36% zanatlija posedovalo zemljista. Kod trgovista najveci procenat posednika imamo u Staroj Palanci (100%), Odzacima (94%), Novoj Palanci (75%), Senti, Kanjizi i Kuli (preko 60%), а najmanje posle Novog Sada tl Bezdanu (17%) i Futogu (25%). ј 111 GRADOVI • ТRGOVISTA 2000 -·т 1800 1600 1400 1200 1000 800 1 --- ·- -·- ·- ---- -····-·--- ·- --, 600 400 200 о хо ORANICA, LNADA, VINOGRAD ох Dijagram br. 18 Posedovanje zem(jista od strane zanatlija и gradovima i varosima U gradovimaje najveci deo zanatlija posednika (36,5%) imalo samo vinograde, za njima su sledili vlasnici oranica i vinograda (22,5%) i sve tri vrste poseda (20%), i na krajн vlasпic samo oraпic ( 11 %) i oraпic sa vinogradom ( 10%). poseda malo drugacija. Najbroпi su posednici oranica U varosima је strukнa sa livadama (34%), odmal1 za njima slede posednici samo vinograda (33%), samo oranica (12%), oranica sa vinogradima (10,5%) i па krajt1 vlasпic sve tri kategorije poseda ( 10%). зsо Najtrazeniji su Ьil majstori koji su pruzali usluge i pravili gotove proizvode, dok su najvise prilюde imale zaпtlije iz prehambп i zidarske grane. kuca, i опi su drzali пajvise Medu zidarima је postojao najveci udeo vlasпik pomocnika. Majstori u prehrambenim zanatima imali su od svih najvece posede zemljista, uposljavali su Ьrојпе pomcпike kao i sluge i slнkinje. Najimucnije zaпtlije su svoje viskove prilюda ulagali u kuce, zemlju i neretko u trgovinu. Ova poslednja vrsta ulaganja Ьila је narocito karakteristic11a za mesare (prveп­ stveno trgovina stokom) i pekare (imali su cesto mliпove i bavili se trgovinom brasnom). Izvestan broj zanatlija - koji su iпасе cele godine t1praz11javali zar1at JSO Popis prema ~'/[ zakonskom с/апи iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Arhiva Vojvodi11e. 155 izdavali su svoje zemlje u zakup. Pretezan deo zanatlija orijentisao se ipak prema obezbedivanju zemljisnog poseda (najcesce vinograda), da Ьi njihova gazdinstva mogla postati samodovoljna. Dostaje mali udeo onih boljestojecih majstora, koji su svoje zarade uvecavali davanjem pod zakup kuce ili dela kuce. Zanatlije је u nacinu proizvodnje, zaradivanja, njilюvh nazora kao i пасi zivota karakterisao konzervativizam.3 5 1 300 250 200 150 100 50 о ORANICE o+L l O+L+V •GRADOVI lTRGOVI~A O+V VINOGRADI 1 зs1 Dijagram br. 19 lmovinska struktura zanatlija 11 gradovima i trgovi.Vtima У. 156 Bacskai, Nav. delo, 90-104. TRGOVINA Уес sшо pome11uli koliko SLI dalekoszн вticaj imali Napoleo11ovi ratovi poceci i11dustrijske revolt1cijc tl ut1sLrijskim i ceskiш zemljama на privredni i drнstve1i zivot Ugarske. U oЫasti t1·govi11e to se odrazilo па vise 11acina: t1 promeni stп1kure izvoza (pored dotad dominirajuceg eksporta stoke i viпa sve vecu нJogu d0Ьijat1 zitaricc ј \ 1 Шlа), kojaje za sobom povukJa ј promellll g\avпiJ1 pravaca trgovine (t1mesto izvoza t1 pr-avcu severu i jt1ga, roba se mahom kretala 1 пij u pravcu at1strijskili zemalja). Svc 1шso\ prodor - prvenstve110 - austrijske iпdвstrjke robe i poceci 1шsove 1·оЬе proiz\ odnje doveli st1 do postepenog s1taYljeп od klasic11i11 trgovaca, saЬirпl1 ceпtar izgradivai1ja trgovackc шrez па vlastelinstvima, sitnih trgoviпskl radпji, velikog broja torbara, razпil1 vrsta i go.:fisпjl1 Yasara t1 gradovima i trgovistima. preprodavaca kao i sistema пedcUilt Sa 1astпkom elasticпj i difere11cira11ijc trgovacke mreze doslo је do pocetaka opada11ja zпасј vasara i s tiшe t1 vczi, do lagпo se\ektira11ja mesta koja st1 slвzia za razmeщ1 dobaiЋ pL1tcm S\'ojil1 vasг. lpak, шoram priшet da su najvzпi mesta razmeп dobara i tl нasem vrem1ш ostali vasari gde је оЬа­ v~јап razmena па lokaпm, rcgionalпш пiYot1, ali i prodaja robe пamenj za udaljeпi trzista. Usled gorespmпнtil1 uzroku 11eka od starijili, t1 proslosti diпamcl i poznatil1 mesta, pocela st1 gвЬit svoj zнасј, а pre mапје znacjп, ili pod tнrskom vlascu odumгla, ра i potнn поvа пaselj, postajala su sredista p1·ivred11og zivota. Као rezultat takye evolucijc шоzе se smatrati i sledeci primer: od 138 trzisпЉ ceпtar па poisaпm prostoru, svega 35 (25%) 1828. godiпe se пalzi1o u rangt1 slobod11og kraljcYskog g1·ada, а ёаk 102 u rangн varosi ili Ьiskupog grada, i jedno selo; dok н slucajt1 113 podce11tara 3 st1 Ьila и staнu grada, 1О varosi i 9 sela. 352 U tokt111az11acenog procesa glav11i podsticajni faktor 1-azvoja gradova umesto t1prav11il1 i kнlturni Љпkсiја ili broja staпovnik, postao је privred11i zivot, а шtаr toga trgovi11a, prc S\ cga poljгivredпm i specijalnim zanatlijskim proizvodima. 353 Zal1vjнtci svo;11 po\ oljnom geoг~Jskm polzajн i vodeпim pнtevima, prostiшa Backe st1 i t1 ыed1jm Yekt1 kr·starili doшaci i straпi tгgovci. Cvo1·ista razmene doba1-a predstaYljala sн пaselj s~ pravoш odrzavпj vasara, skcle u kojiшa sн se пalzie cariпsk postaje. U novom vekн ozivljaпe i шesta 1 a i ponovnim naseljvпш trgovine teklo је t1poredo sa reog:шizacjm dп1st\ 1 1 1 оvЉ 352 У. 353 oЫasti. B:lcskui. !,. Nagy. Л'.~1: с/е.'1, 52. lsto, 7-8. 157 Trgovacka delatnost najranije је ob11ovUe11a ll Вај i i Novom Sadu: Вај је vec 1696. godine stekla pravo na odrzavanje tri zemaljska vasara, а u Rackom Gradt1 је 1700. godine organizovano trgovacko drustvo. Godine 1765. novosadski trgovci su dobili svoju cehovsku privilegiju. Sest godiпa kasnije, prema popisu gradskog veca, u gradu је zivelo 48 trgovaca od kojill је sestoro Ьilo katolika, 42 pravoslavna - Srba, Cincara, Grka. Deo srpskih trgovaca Ьil st1 podanici Osmanskog carstva, а tl Novom Sadu sн imali svoje magacine, ali пisн Ьil stanovnici grada. Katolici sн trgovali nemackom robom, SrЬi robom iz Веса, Mletacke repuЫik, Turske i raznih oЫasti Madarske. Godiпe 1809. u gradu је 3 5 4 popisano 89 srpskih i katolickih trgovaca. Jevrejski trgovci nisu prebojaпi. Do pravog razvitka trgovine u Backoj doslo је tokom devtпasog veka. elmпti trgovacke mreze: н Backoj U to vreme su vec postojali svi пajvzi za vreme Popisa nalazimo 19 mesta sa pravom drzaпj godis11jil1 i nedelj11il1 sajmova; trgovci sн Ьil popisani u preteznom broju naseljenill шesta; zabelп је relativno visok broj Jevreja koji su igrali ulogt1 pre svega tl posredпickj trgovini; ducani gde se sem zaпtlijskh proizvoda prodavala jeftiпa iпdнstrjka roba, roba iz drugih delova drzave, luksuzni predmeti, itd. U Novom Sadн se 5 3 spomiпje "koja stoiпa" ducaп i trgoviпa. Narvпo, prisutпo је 1820. godiпe Ьilo brojno staпovni sa izvesпom kt1pov11om шосi i prilcпa kolicпa razпe robe - zitarica, stoke, kudelje, duvaп, vuпe, koze, itd. Podsticaj privredi dalo је i pustanje u promet Franjinog kanala, koji је vodeni put od Tise do Dunava skratio za 227 kilometara. 356 О znacaju nove saobracajnice svedoce i podaci о prevezenoj roЬi - primera radi 1804. је ovim pravcem prevezeno 513 .318 metricnih centi zitarica; dok је godisnji prosek u iпtervalu 1829-1839. iznosio Ыizu tri puta toliko: 1.395.848 centi. 357 Kasnije cemo videti koja пaselj su ceпtri trgovine u Backoj, medutim moramo primetiti da su svi putevi Backe direktпo ili iпdrektno vodili u Baju, gde је uпovcena sva roba koja је predviпa za izvoz backo шesto imalo svoj ambar gde је sklanjп ili prodaju. Tu је svako zпatnije roba. Zabelezeno је da su zitarice iz Sнbotice i Sombora dovzeп kocijama dva puta nedeljno.35& S obzirom da se radilo о prometн velikЉ kolicina robe, Ьilo је zпасјо pitaпje uslova traпspo. Kasпije cemo videti da sн ti нslovi u dosta velikoj meri uticali па ulogu i znacaj mesta u trgovini, te сето se ovde kratko osvпшti na пjih. 354 ш М. Erdujl1elyi. (Jjvidek tortenete, Temcrin 1990, 226-227. Popovic, Srbl и /!oji·odini. II\, Novi Sad 1990. 111. Kover Gyorgy, /parosodas agra1·orszagban. Rudapest 1982. 70. S. Borovszky, Bacs-Bodrog vcirmegye tдren. ll, Budapest 1909, 459. lsto, 459. О. 356 357 358 158 Ј. SAOBRACAJNE PRILIKE Saobrcjпe prilike, а time i нslovi prevoza robe i trgoviпe н celiп, posн izrazito lose. S јеdп stra11e, Ьilo је malo prvorazred11il1 cetkom XIX veka Ьile - od110s110 polcaпi pнteva - s drнge straпe, saobracaj sн ometali mocvarпi, podvпi terпi, pravo feнdalc па нЬirапје skelariп, putariпe, takse pri ulaskн па teritoriju Vојпе graпice, itd. Postojao је veoma шali broj izgradeпЉ kameпil1 puteva: 1790. godiпe 770 kilometara, 1850. godiпe tаспо hiljadu kilometara prevoz је и Ugarskoj ipak imao znatпije vise. 359 Bez obzira па to, suvozemпi 60 ucesce, пеgо н zemljama sa boljim putevima.3 Ova сiпјеа dovela је do visoke сеп ugarskih proizvoda, te је опа Ьila sve mапје koпtrea sa drugiш proizvodacima, pre svega sa опiша koji su svoju robtt masovп dovozili vodeпim putem па evropsko trziste (па primer pozпat pseпica iz Odese). Upravo zbog skupog prevoza do 1820. godiпe bariatsko zito је Ьilo istпuo sa italjпskog trzista. 361 Pocetkom XIX veka pнtevi su svrtaпi u cetiri kategorije: kameпi pнtevi (via stratae), postaпki putevi (via postale), trgovacki putevi (via commerciales) i оЬiсп (via ordinarie) - od110s110 cetvorazdпi putevi. U Backo-bodroskoj 362 zupaпij пiје Ьilo prvoazedпil, kаmепЉ puteva. U ceпtralim delovima zemlje puteve је gradila drzava, а пjihov odrzavпje је padalo па teret zнpanij, tacпije па pleca kmetova koji su ih popravljali besplat11i111 radom. Vlastela se da obezbedi laksi ijeftп prevoz svoje robe do trzisпh ceпtar ili takode trнdila skela. Роvесапјш oЬima prometa dobara prevozпj гаzпе vrste robe izraslo је и роsеЬп zaпimje dela staпovni и пaseljim Ыizu velikih trgovackil1 ceп­ tara. Kmetovi su cesto ро ugovornoj osпvi vozili vlasteiпku rоЬн, а zпасјu ulogu igralaje i 11jil10va obaveza podvoza и korist zemljopsdпika. Godiпe 1712. zupaпijske vlasti su uciпle росеtп korake па polju plaпir1j i odrzavпj puteva. U doba Karla П1 i Marije Terezije pocelo se sa oivcaпje1 pojedi11il1 puteva redom drveca. Za vreme kolпizacje, пarocit za vladiпe Josifa ll, obelzпi sн 110vi pнtevi izmedu kolпizvan1 11aselja. Najbolji i 11aj36 vaz11iji put zupaпije Ьiо је petrovadiпsk vojпi pнt. Na osпvu odlicпe karte 4 6 3 Antoniusa Bauera iz 1825. godiпe , vidi se daje Backa Ьila prosaп broj11i111 trgovackim putevima. Iz svakog mesta polazili su putevi bare111 t1 2-3 pravca, iz 359 360 361 362 ЗбЈ 364 Gy. Mcrei, Magyarorszcig gazdasciga 1790- 1848. V/I, Budapest 1983, 237. lsto. Jsto. У. Bacskai. L. Nagy, Nav. delo. 62. S. Borovszky, Nav. delo, 11, 469. razloga tu kartu ne mozemo priloziti radu. Naialost, iz tchni~k 159 znacajnijih mesta u vise pravaca: tako se iz Subotice moglo poci Ll 11 pravaca, iz Sombora u 9, iz Novog Sada putevi sн se racvali н 7 pravaca, iz Odzaka i Кнlе 7-8, itd. Deo puteva pratio је na vecoj iii manjoj udaljenosti tok reka. Trgovacki рнt dнz Dunava prostirao se od Novog Sada preko FL1toga, В. Palanke, Vцjske, Karavukova, Bogojeva, Sonte do Apatina, ра dalje preko Kнpusiпe prema KolL1tL1, Santovi i Baji, preko koje је imao skelLI za Moliac. DLlz Tise trgovacki рнt se iz pravca Segedina protezao preko Martonosa, Kanjize, Adorjana, Petrovosela do Starog Весја, zatim na Feldvar (Backo Gradiste). Od Feldvara do Cшuga је postojao prekid, а od Curнga put је vodio preko Jozefsdorfa (Zabalj), Kovilj i Кас Sent lvana (Sajkas), preko Vi\ova do Titela. Od Titela preko Gardiпovc moglo se doci do Novog Sada, gde su se sticali svi drugoazeпi i trecazdпi pt1tevi zL1pa11ije. Novi Sadje postaпkim putem preko Vrbasa, Hedesa, В. Topole i Cantavira Ьiо povezaп sa Suboticom i dalje prema Segdi1ш. Od tog pllta se kod Vrbasa odvajao krak preko Kule za Baju. Sem toga, Novi Sadje postaпkim putem Ьiо povezaп i sa Velikim Beckerekom. preko Temerina, Starog i Turskog Весја Od Subotice postaпki pL1tevi su vodili za Segdiп, do Kanjize; preko Sombora i Bezdana na skelu kod Batiпe. Postojao је trgovacki put od Subotice do Seпt, koja је pak Ьila povezaп sa segdiпko-vam trgovackim pнtem i preko skele prema Coki imao vezLI sa Baпtom. Istiпa, taj pravac za Вапt nije Ьiо osЬit znacajan, s obzirom da је Coka preko Mokrina Ьila slabo povezaп sa Velikom Kikindom. Slicna је sitL1acija i sa Starom Kaпjizom, bez obziгa па cinjeпu daje preko nje vodio postanski put prema Mokriпu i preko Hacfelda za Temisvar. Najbolja veza izmedL1 Backe i Вапt nalazila se kod Tшskog Весја. U BanatLI је od Segdiпa preko Mokriпa, Kikпde i Beckereka isao dobar trgovacki zupa11ije zbog mocvarпg terпa пiје Ьilo koris11il1 put do Perleza. Iz Torпtalske trgovackih saobrcjпi prema Beogradu. Beograd se iz Madarske mogao doseci samo Dunavom ili putem preko Novog Sada, Sr. Karlovaca i Zemшia. Moramo primetiti da su torпalsk mesta 11 vecoj meri gravitirala prema Tisi nego u pravcu Temisvara, а mesta Ll Juzпoj Backoj nist1 gravitirala prema SremLI (lloku, Vukovaru), bez obzira па skele kod Starog Futoga i Palпke. Od suvozemnog prevoza znatno jeftiniji је Ьiо prevoz ladama, vuceпim koпjima. Najveci zemaljski centar vodenog prevoza zita i ostale robe bio је Komarom, а iza пјеgа Der (Gyбr), dok је pocetkom XIX veka Pesta jos igrala maпju ulogu. lstovremeno Вај, Apatin, Ft1tog, DLlnafeldvar (DunafO!clva1·) i Paks postali su ceпtri prikupljanja i odasiljanja zita Dunavom iz оklпЉ vlastelinstava.365 Ll 365 Gy. Merei, Magyarorszag gazdasaga 1790-1848, Vll. Budapest 1983, 240. 160 РоsеЬап zпасј za privedп zivot juzпih krajeva dr:Zave zпacilo је pustaпje u promet vec spomeпutg Fraпjiog kaпl 1802. godiпe. Za Backu i Banat imao је narocito znacenje, jer su se zaћvUujci ovom пovm vodenom putu mogli ukljuciti u transport zita Dunavom prema severu i na jug prema Osmaпko carstvu. Od tog vremena Turski Весј је postao sablrni, prodajпi i transportni Posle uredenja toka Tise u vodeпi prevoz su se centar zitarica sa prostora Вапt. ukljucileAradaska, Caпdsk i Congradska zupanija, dokje regнlacij toka Save, Drave i Kupe omogucila ukljucivanje Sremske, Pozeske i Krasovske zupaпije. Slika br. 13 Franjin kanal oko 1830. godine PIТANJE TRZISNН CENTARA Poreski popis iz 1828. daje veoma dobre mogucnosti za utvrdivanje ulomesta u \okaltюj i zemaljskoj trgovini i ciпla koji su uticali па ge odreпg formiaпje datog zпасј naselja. Zapravo Popis pruza mogucпst da se reko11struise ћijera mesta па osnovu njiћove uloge u razmeni dobara, оdпs privlacne snage. U analizi podataka na osnovu kojill se moze odrediti u\oga pojediпh mesta tt trgoviп V. Backai је kompjuterskom aпlizom obuћvatil 63 glavп faktora. Od пјiћ 23 sн se odtюsila па raspodelu zemljisпh faktora, 16 па zaпtsvo, 1О па broj staпovni, 8 na trgoviпu, 4 па prostnн strukturu naselja i јеdап faktor (zapravo i оп је Ьiо satvljeп od veceg broja ciпla) na сепtrа\ fuпkcije naselja. Mi se ovde песmо baviti tim faktorima ili slikom koja se na osпvu njili stice о trzisпm ceпtrima Ugarske, vec сешо samo objasпit osnvпe termiп i glavпe rezultate koji se odnose па nas prostor. 161 Popisivaci su и svakom naselju postavljali pitanje stanovnistvu i prvacima mesta о tome u kojem naselju ili kojim naseljima prodaju svoju robu tj. kupuju za svoje potrebe, odnosno koja mesta smatraju svojim pijacama. Od 9.801 popisanog naseUa 8.362, odnosno 85% se izjasnilo t1 vezi sa ovim pitanjem. Od preostalih petnaest posto, koja пisu odgovorila, veci11t1 Stl ciпle пaseljn pt1stare se nije nalazio nijedan slobdпi kraljevski grad ili ili sitnija sela i medt1 пjima trgoviste. Od 743 mesta и kojima su odrzavani vasari, anketirпo staпovni је u smislu posecenosti svega 532 naseUa smatralo vrednim роmепа, а od tog broja imeпoval su 282 пaselj cije su pijace, оdпs vasare redovп posecivali; 138 mesta oznacili su kao svoje jedino tnisno mesto. 366 Treba naglasiti da је anketiokoline. Medutim, trgovci regionalnog rano stanovnistvo samih mesta i пjihove ili zemaljskog nivoa mogli su smatrati privlacnim i пaselj sa zпacjnim trzisnim zbog razlicitih razloga, nijc smatralo viskovima koje okolno staпovni, privlacnim kao centre razmene. Takav је primer Subotice. Backai је пavedn 282 trzisпa mesta па osnovt1 пjilюve privlacпe sпage podelila u dve kategorije. Prvu cine 13 8 triisnih centara il i krace centri - koj i su zbog svog znacaja t1 zemaljskoj ili spoljnoj trgovini (Ьilo svojom aktivnom ili posredпickm ulogom), ponude i potrazпje, vrsili snazno i trajno privlaceпj na vecu terii sirine oЬima toriju sa znatnijim stanovnistvom. Gravitaciona zona ovakЉ naselja sastojala se OЬlast, u kojoj privlacп snaga drugih naselja iz dve ne strogo odeljive oЫasti. (tiszta korzet). Za пase­ nije mogla doci do izraZaja, nazvana је cistom oЫascu lja unt1tar ove zone odgovarajuci trzisп centar predstavljao је iskljucivo mesto trgovine. Teritoriju van ciste oЫasti, t1 kojoj је delovala privlacв snaga i drugog ili drt1gih trzisnih mesta, definisanaje kao podeljena ili mesovita oЫast (megosztott korzet). privlacпe Drugu grupu, podcentre, cini 144 mesta koja usled svoje slaЬije snage nisu raspolagala cistom, vec samo mesovitom 0Ыasct1. OЬicno su se nalazila t1daljenije od trzisnih centara, u njilюvm mesovitim oЫastim, i igrala st1 ulogu posrednika izmedt1 centara i trzisпh mesta sa nerdovпim prometom maOd navedenog broja podcentara 31 naselje zapravo nije imalo nikakvt1 log oЬima. privlacnu snagu: samo su ih sopstveni stanovnici пavodil kao mesto razmeп. U Backoj takav је slt1caj Subotice i Crveпk. U karakteru trzisnih centara postoji primetna razlika izmedu Backe i oklnЉ teritorija. Severno i sevrozapdп od nje nalazili su se centri sa veoma sirokim cistim oЫastim (Segdiп, Pesta i Budim, Вај, Pect1j, Kanjiza), а istocп od nje, u Banatu, Ьil su karakteristicni centri sa manjim cistim i prostranim mesovitim oЫastim. 366 У. 162 l3acskai, L. Nagy, Nav. delo, 30, 45. Ceпtri па teritoriji dапsје Backe su Ьil Novi Sad, Sombor, Seпta i Kula, u Baпtu Turski Весј, Vrsac i Veliki Beckerek. Uporedimo li broj staпovik koji је gravitirao ka odreпm ceпtru i broj staпovik samog ceпtra, doЬijam daje specifпa privlacп sпag пajviskako u odпsu па cistu, tako i u odпsu па mesovitu oЫastkod Turskog Весја, za kojim slede (uzimajuci u obzir cistu oЫast) Kula, Seпta, Sombor, Novi Sad, Vrsac i Beckerek. U pogledu ukupne oЫa­ sti iza Turskog Весја slede Vrsac, Kula, Beckerek, Seпta, Sombor i Novi Sad. а NOVI SAD 20.231 60.310 3,0 1.740 62.050 3,1 SOMBOR 17.534 69.217 3,9 985 70.202 4,0 SENTA 13.997 60.048 4,3 60.048 4,3 KULA 6.304 37.595 6.0 2.791 40.387 6,4 15.788 31.272 2,0 83.521 114.793 7,3 12.623 993 0,08 67.363 68.356 5,4 3.920 39.070 10,0 12.292 51.365 13, 1 U BANТlJ VRSAC ZRENJЛI TURSKI ВЕСЈ Tabela br. 20 Triisni centri Backe i Banata sa brojem stanovnika и gravitacionim oЫastim Cetiri trzisпa ceпtra u Backoj Ьitno su se razlikovala od ceпtar u suedпim oЫastim. Oni su raspolagali cistim oЫastim srednje velicine, dok mesovitu oЫast gotovo da i пisн imali. Najznacajniji od svih backih centara Ьiо је Novi Sad sa sпazom privlacпom silom pre svega regionalnog karaktera, a\i usled tranzitne trgovine turskom robom igrao је aktivntt ulogu i u zemaljskoj i medunarodnoj trgovini. Prema svedo"Ovde se zadria vaju trgovci iz svih orijentalnih krajeva, canstvu KoraЬiпskg ... ". 367 Kako ро koji svojom trgovinom vezuju Nemacku i Mailarsku sa Тurskom tvrdnjama Е. Fenjesa, tako i prema rezultatima faktorske analize izvrseп od strane V. Backai i L. Nada, Novi Sad је uz Veliku Kanjizu (Nagykanizsa), Vespretn, Sopron, Baju i Turski Весј Ьiо jedan od najva:lnijih mesta trgovine zitom u 368 citavoj Madarskoj. S obzirom na relativno malu kolicпu zitarica proizvedenu na novosadskim oranicama, rec је о roЬi koja је u grad dovozena iz Ыize ili dalje zivotu mesta igrala је znatna lokalna trgovina. okoline. Jaku ulogu u privedпom Novosadski trgovci sн zanatlijskim predmetima, kolonijalnom i drugom vrstom 367 зьs У. D. .Ј Popovic, SrЬi и Vojvodini, 11, Novi Sad 1990, 326. Bacskai, Nav. de/o, 35. 163 robe opskrЫjival potrebe Petrovadiпsk oklпa sela и Backoj, ali i и Sremu. Опi su zadovoljavali i tvrdave raznim artiklima: "Novi Sad prehranjuje i Vara- salatu i zelje din kamo salje sve vrste iivotnih namirnica, ра sta vise i mleko, ја, 369 jer se gradani iz tvrёlae brinu samo za sebe ... " Novsadпi su sremsku robt1: voce, viпo i rakiju usmeravali prema Backoj i udaljeпim trzistima. Grad se prilikom Popisa zalio па ораdпје trgoviпe izavпo pustaпjem t1 promet Franjiпog kап\. Ро misljenju gradskih otaca od tog vremпa cvetaju samo Titel, Fбldvar (Backo Gradiste), Kaпjiz, Seпtomas, В. Palпk, Кнlа, Вас i Вај. Prosudt1jt1ci prema broju i materijalnoj sпazi пovsadkih trgovaca, ta zalЬje Ьila pretaп, 370 ali veroatп ipak osпvan. Drugi ро vaznosti trgoviпsk ceпtar Backe Ьiо је Sombor. Imao је zпасј pre svega u regioпalnj trgoviп. Madaje vrsio dostajako privlacenje oklпih пase­ lja, manje povoljni uslovi saobracaja, relativno mali broj trgovaca (60), zaпtlij i vrste zanata u gradu i пjegov cistoj oЫasti, pridoпel su пjegovm maпje zпacjt1 tl promettl dobara. s druge straпe, kao prepreka izrastanjt1 Sombora LI trziste sa jacom privlacnom sпаgош, javljala se i Ыizna Ваје, jakog ceпtra, gde је odvzeпa roba i iz oпih naselja koja Ьi iпасе gravitirala ka Somboru. Grad је imao velike viskove zita, ali је trgoviпa stokom ipak Ьila zпatij. U cistoj oЫasti 71 пalzio se 69 .217, а u podeljп 985 staпovik. 3 Posmatrп u zemaljskim razmerama, Senta i Kula st1 spadale u slabo razvijene trzisпe centre sredпj jacine i loka\11og znacaja, koja su igrala ulogt1 saЬiп1l i di·strЬ1vnh centara svoje Ыize okoline. Као sto smo па osпvu podataka gог­ пје tabele videli, па staпovni svoje Ьlize okliпe vrsile su dosta sпazn uticaj. Raspolagale su viskovima zita koje su izvozile ili па svojim vasarima prodavale јеdап deo zita koje је odvozeno iz veletrgovcima iz Budima i Peste. Narvпo, ova dva mesta, poticao је sa oraпic iz оЫizпј il1 sela. Kula је drzala zпаt vasar zita i stoke. Razvitku ceпtralih funkcija u пjima pogodovao је пjilюv povljaп geografski polozaj: оЬа mesta st1 situirana pored vodeпil1 saobrcjпil1 pt1teva; sem toga, и Seпti је postojala skela koja је obezbedivala vezu sa Baпtom. Kt1la је Ьila јеdпо od backih komorskih sredista, sa komorskim magcinoш; sem toga пalzi se otprilike na srediп Fraпjinog kaпl i Ьilaje mesto utovara i istovara robe kojaje poticala iz 0Ыiz1jh пaselj ili se kretala prema пjima. Postoje podaci о tome da su i Novosadani svoju robu sve cesce vozili do Kule (ili do пekog dп1Ј6 9 D. Ј. Popovic, Nav. delo, 326. Popis prema Vll zakonskom с'/апи i= 1827. godine, zblrka mikrofilmova Лrl1iva Primedbe. m У. Bacskai, L. Nagy, Nav. delo, 46. 370 164 Vojvliп.: gog паsе\ј је duz Franjiпog kanala) radi utovara na \ade. 372 Znacaj Kt1\e uvecavao i trgovacki put koj i је iz Novog Sada preko Kule vodio u Bajt1. SpecifiCan је Ьiо s\ucaj Subotice. Iz izlaganja tokom prethodnih pog\avlja, s11azi, brojimali smo prilikt1 da steknemo s\iku о njenoj znacaj11oj materijlпo пom sta11ovnistvu, о viskovima zitarica i stoke i velikom broju zanatlija i trgo- vaca- znaci na osnovu statistickih podataka i pravnog statusa mesta mogli Ьismo ocekivati postojanje izvesnog пivoa gravitacije na oklпa naselja. Medutim, to nije slucaj: u Popisu su St1boticu svojim trzisnim mestom ozпacil samo njeпi staпovnic, ali i oni samo uz Baju, gde su odvozili trzisne viskove i evпtualno kupovali robu nedostupnu u svom gradu. Razloge ovakvog razvoja, ciп nam se, mozeш traziti u okol11osti111a stvostaпovnik grada. S obzirenim geografskim polozajem, veliCinom atara i Ьrојеш udaljeп daп-v lюda od пajЫizh reka, пiје iшао povoljnih t1slova rom daje Ьiо da se formira kao centar transporta robe, te roba nije dovoze11a u grad ni iz Ьlizh пi iz t1daljenijih krajeva. Zapravo, usled velicine atara, u Ыizn Subotice пiје Ьi\о rnesta (sem naseljenih pustara) cije Ьi stanovnistvo imalo interes da је posecuje. Mestima u okolini Subotice Ьi\а su Ыiza (ili na slicnoj udalje11osti) naselja koja su (Вај, Sombor, Segedin, Ka11jiza, Se11ta, Kula), ра lezala t1z vode11e saobrcjпie је пjihovm stanovnistvu vise pogodovalo da razmeпu dobara vrse u njima. Treba t1zeti t1 obzir i veliki broj staпovnik St1botice (34.928) koji је ciпo polovi11t1 od broja zitelja na koji st1 pojedina trzisna mesta Backe vrsila svoj t1ticaj. Toliki broj stanovnika Ьiо је dovoljan da subotickim trgovcima i zaпtlijm obezbedi so\ida11 zivot. S druge strane, oni trgovci i zanatlije koji Sll Ьil specijalzovп ili iz drugih razloga nisll mogli upraZ:пjvti svojll delatnost cele godiпe, ima\i su prilike da svoje zarade dopune bavljeпm zemljoradп ili stocarstvom na prostraпim st1botickim zemUistima, pasnjacima. Razшne se, suboticki veletrgovci Stl ima\i рuпе Гt1ke pos\a oko izvoza zitarica ј stoke iz svog grada. S obzirom da su robu kнpovali iz prve ruke, mogli sн ostvariti znatnije prihode nego trgovci iz оnЊ mesta koja пisн raspolagala znatпijm viskovima - па primer пovsadki trgovci. 373 У. IЗacski. Nav. delo, 36. v<lZi pre svega za trgovinu zitom, s obzirom da su novosadski trgovci па rama drzali stoku za prodaju. 372 373 То zakupljenim pusta- 165 BROJ 1 TERITORIJALNI RAZMESTAJ TRGOVACA Ьiо је znatno nizi od broja zanatlija (u celoj zemlji Broj trgovaca u Popisн 13.996 trgovaca u odnosu па 94.553 zanatlije), ali је njilюv privredni i drustveni znacaj Ьiо veci, pre svega u ceпtrima sa jakom privlacnoш snagoш, 374 kao i u glavnom gradu. Опi su se razlikovali ро vrstaш 1·оЬе kојш su trgovali, svojoj materijalnoj moci, oЬimu i пacinu trgovine, pravnom stauн, ali i ро nacionalnoj pripadnosti. је Ьi\о Slika br. 14 Prevoz koie preko геk Mada su se silno trudili, mesne i drzavne vlasti su od svih kategorija stanovmogli najteze utvrditi. Razlog tоше је velika nistva upravo njihovu imovпu mobllnost i cinjenica da predmet trgovine cesto uopste nije prolazio kroz mesta proizvodima, torbari, trgovci koji stanovanja: trgovci stokom, proljivedпm malo, lako Sll su robu prodavali pretezno па vasarima, ili otkupljivali rоЬн па izbegli kontro\u. Sigurпje podatke vlasti su mogle sakupiti о trgovcima koji su posedovali ducane. Zbog ovih razloga, tokom Popisa 1828. godine popisne koшi­ sije su uspele prikupiti podatke od samo 11 gradova (visinu ulozeпg kapitala zarade 5), dok је veciпa mesta svrstala trgovce samo saopstilo је 6 mesta, visпu u kategorije Questora i Mercatora. Drugih 11 gradova kategorizovali su il1 па osnovu visine kapitala ili zarade u пekoli razreda, oЬicn пе navodeci kljuc razvrstavanja, te su ti podaci male vrednosti. Mada је rektifikacijska komisija informacije, samo u malom broju slucajeva Љ је i istrajno zahtevala detaljпi doЬila. 374 дszeira Podaci о broju trgovaca i zanatlija u Ugarskoj poticu iz rada K.Taganyija, Az 1828-iki 01·szagos vegleges eredmenyei, 210. 166 U Backo-bodroskoj zupaniji (zajedno sa gradovima) Ьilo је ukupno 1.197 trgovaca, sto vecih, sto manjih. То је iznosilo 8,5 procenata svih trgovaca и U garskoj ili dvostruko vise od ucesca Backe и stanovnistvu zemlje. Na 100 stanovnika dolazilo је u prosekt1 ро 0,27 trgovaca, odnosno па 3 70 stanovnika jedan. U Torontalskoj, Tamiskoj i Sremskoj zupaniji broj trgovacaje Ьiо manji, s time da је t1 relativnom Ьrојн Backoj najЫiz Sremska zupanija, gde је na 417 stanovпik dolazio ро јеdап trgovac; za njom sledi Torontalska sajednim trgovcem па 588 staпovnik i na krajн Tamiska zнpanij gde је tek па 1.000 stanovnika otpadao јеdап trgovac (racuпji zajedпo sa gradom Temisvarom, 625 staпovik ро trgovcн). Zemaljski prosek је iznosio 714 stanovпik па jedпog trgovca ili Ыizн dvostruko vise пеgо t1 Backoj. Tako veliki broj trgovaca razumljiv је s obzirom па velike kolicine poljrivedпh proizvoda, оdпs пjihove viskove, kao i s koji је sam ро sebl osiguravao obzirom na povoljan geografski polozaj oЫasti odreпu ulogн и tranzitnoj trgovini. lstovremп, пе smemo zaboraviti relativno sirokt1 potrosnju i mnogbrjп staпovni Backe koje је trebalo sпabde­ vati najrzovsпim robom, postojanje tri slobdпa kraljevska grada, veci broj lюnoraci, gradп, siri sloj boljestojeceg stanovпi sa diferenciranij im zahtevima od оnЊ и sнedпim zupanijama. U slobdпim kraljevskim gradovima belezimo veoma izrazitu koпcen­ tracijt1 trgovaca: и tri grada zivelo је 16, 7 procenata staпovi zupanije, a\i gotovo polovina (589 ili 49%) svih trgovaca! U njima se na\azilo znatпo vise tгgovac пеgо и svim backim selima ukpпo ili tri puta vise nego и posmatranih 13 trgovista. Velikt1 koncentraciju trgovaca t1 gradovima sem pre vec nazceпih razloga, delimcпo mozemo objasniti i cinjeпom da је bas и samim tim mestima postojala natprosecna produkcija poljoprivrednih i zanatlijskih proizvoda. ukupno svega 158 ( 13%), odпsn osetno ispod U trgovistima ih је zabelпo пjihovg t1dela и stanovnistvu zupaпije. 1 и selimaje broj trgovaca Ьiо manji od njihovog t1dela и broju staпovnik: 450 (38%). ztJpдђi1A:·.; : ВАСК TORONTALSKA TAMISKA SREMSKA UKUPNO МЕ!tс:лто~. .·"~:>н 591 341 249 171 1.352 ·Qц~-пs;:./ 0,14 0,12 0,08 0,17 0,12 Tabela br. 21 Broj trgovaca ро 606 172 36 59 873 .•-~.· 0,13 0,06 0,01 0,06 0,08 .•. . .· iupanijama 167 је Od svih mesta najveci broj trgovaca postojao је u Novom Sadu (403), sto cinilo malo vise od trecine svih trgovaca u Backoj. 375 S tim brojem, Novi Sad se nalazio odmah iza Peste i Budima. Drugi grad ро broju trgovaca u zttpaniji Ьila је Subotica (96), ра Sombor (60), Senta (38), В. Palпk (22), Весј (21 ), itd. Najmanji broj zabelezenje u В. Topoli (3), Stanisicu i Bact1 (ро 4). U Novom Sadu је na 1О stanovnika dolazilo gotovo ро dva trgovca (1,8) ili 55 stanovnika na jednog trgovca! U Subotici је jedan trgovac dolazio na 2 78 stanovnika, u Somnepovoljnija. Relativп broj trgovaca boru na 294. U trgovistimaje situacija Ьila u Palanci, tu је na 303 stanovnika dolazio ро jedan trgovac, zatim najvisi је Ьiо slede Kula (416) i Весј (526), dokje пajnepovli odnos postojao u В. Topoli sajednim trgovcem na 2.000 stanovnika. Odnos trgovaca i stanovпik u slucajн Novog Sada nije visok samo tl okvirll posmatranih naselja, vec i u zemaljskim razmeг. Primera гadi, pomeпuc neke znatnije trgovacke centre Ugarske: u Pesti је јеdап trgovac dolazio па 77, u Budimu i Pozunu na 67, u Kosicama (danasnje Kosice) na 50, u Baji па 125, Nadbeckereku na 111, и Temisvaru na 59, а tt Tl!rskom Becejll па svega 43 stanovn ika. 376 VRSTEIRAZMESTAJTRGOVACA Popis је trgovce delio na Mercatores i Quest01·es, odnosno па manje trgovce koji su robu isporucivali direktno potrosacll i znatпije trgovce koji sll trgovali robom na veliko.377 Treba medutim primetiti da su popisivaci uvrstili trgovce ll skupine povodeci se najcesce samo formalnim znacajkama, пе vodeci о racшi njihovoj stvarnoj materijalnoj snazi (koju zapravo cesto пist1 ttspeli ni utvrditi). Zbog toga, termin trgovac i veletrgovac treba shvatiti sa ршю rezerve. U slttcaju varosi se od ostalih diferencirano pominju trgovci pod oznakш Dardnгius. Sаш termin nije dovoljno jasan, ali se cini da se odnosi na trgovce zitaricama, brasnom ра i drugim proizvodima, oblcno slabljeg imovпg staпj (szatocs, kramar). Na osnovu tekstualnog dela Popisa ("Primedbe") vezaпog za pojedina mesta, шerkato, 58 kod trgovista smo utvrdili sledeci sastav trgovaca: 33 kvestora, 1О dardanariusa, ukupno 192 trgovca. Ovaj broj је za 34 veci od zvanicпog, sto potice od razlicitog tretiranja dardanariusa u pojedinim naseljima. Njihov пajveci Postoji razlika u broju trgovaca izmcdu broja koji smo utvrdili i broja koji је puЬlikovan Taganjija. U Novom Sadu smo izbroja\i 366 trgovaca. dok sc kod Taganjija spominje Razlika moze proisticati otud sto su пcki od trgovaca Ьil plemickog porek\a. tc пjilюva nijc popisana. 37 6 Popis prema VI/ zakonskom с/апи iz 1827. godine, zЬirka mikrofilmova Лrliva Vojvdiпc. 377 В. Botlo, Nav. delo, 256; У. Bacskai, L. Nagy, Nav. delo. 35. u kпjiz 375 К. 168 пjil 403. imovпa broj zabelezen је u Senti (20), zatim u Nemackoj Palanci (12) i Kanjizi (7). U Kuli, Novoj Palar1ci, Novom Ft1togu, Beceju i Odzacima ih пе srecemo. U пekim mestima su uracunati u ukupan broj trgovaca, u nekima nisu. S obzirom na ovu nedosled110st i cinjenicu da је gorespomenuti broj od 192 trgovca veci od onog priznatog od strane Rektifikacijske komisije, u daljem radu pridrzavacemo se ozvaпiceng broja trgovaca. Razlog t1manjenja broja trgovaca пiје nam pozпat, te пiје naodmet da drzimo na umu daje u osnovnom popisu пjilюv broj ipak veci od konacno prihvacenog. Na nivou zupanUe broj kvestora i merkatora (uslovп, veletrgovaca i manjih trgovaca) Ьiо је ravnomemo raspodeUen - popisano је 585 kvestora (49, 7%) i 591 merkator (50,3%). Spomeпuti brojevi cinili su 12% svih kvestora i 6,5% Ьitпо svih merkatora na popisanim ugarskim prostorima. Takva struktl\ra је Ьila razlicita od zemaljskog proseka, gde su Ыizu dve trecine (65%) cinili manji i malo vise od jedne trecine (35%) veci trgovci - kvestori. 37 8 Zbog toga паs struktura i oЫast sa izrazenijim udeo backih trgovaca upucuju na zakljucak daje Backa Ьila prometom velikih kolicina robe i da sн veletrgovci (pre svega iz Novog Sada i ulogн. Subotice) na ovim prostorima igrali ako ne vodecu, onda bar zпacjnu Ть је i razнmljivo, kad uzmemo u obzir viskove zitarica i stoke koje је iz Backe ulogu ovih teritorija (tranzit robe iz Banata, Erdelja, trebalo izvesti, kao i tranziпu Osmanskog carstva). kategorije trgovaca postojala је jaka koпcentraij tl gradovima, Kod оЬе s time da је ona narocito izraeп u slucaju kvestora-veletrgovaca (61% njill је zivelo ро gradovima). U trgovistima nailazimo na relativпo mali broj - 11jil1 44, odпsn svega 7% svil1 kvestora zupanije. Preostala 192 veletrgovca (32%) zivelo је u selima- sto ukazuje па viskove zitarica ј stoke, odпsn izvoz robe iz njih. Kod merkatora ll gradovima takode postoji jaka, ali ipak Ьitno пiza koпce­ tracija (37%) od veletrgovaca, dokje udeo trgovista u broju istil1 (19%) primetпo visi пеgо u slucaju kvestora i veoma је Ыizt1 пjihovg udela tl broju staпovnik. U se\ima је popisano 44% svih manjЉ trgovaca. 379 trgovaca t1 pet naselja. Od 16 posmatranih mesta, kvestori su cinili veciпu U Subotici i Novom Sadн veletrgovaca је Ьilo zпatno vise od malil1 trgovaca (kvestori su u prvom Ciпl 73%, u drt1gom gradu 63%), а u trecem kraljevskom gradt1- Somboru - broj manjih trgovaca premasivao је veletrgovce (35 i 25). Od trgovista kvestori Sll Ьil u vecini ll Kanjizi (10 prema 4) ј Temriпu (4 prema 3), а tl Seпti st1 zastupljeпi u dosta velikom Ьrојн (11). U пaseljim sa bar 6.000 stanovnika Ьi\о il1 је makar 3, u manjim eventualno ро јеdап. U Bezdaпu, В. 378 379 Popis prema l'JI zakonskom С/апи lsto. iz 1827. godine, zbirka mikrofilmova Arhiva Vojvodine. 169 Topoli, Odzacima i Stanisicu uopste ih nije Ьilo. Moramo primetiti da је dominacija kvestora cak i и slobodnim kraljevskim gradovima, u zemaljskim razmeredi slucaj i da је ukazivala na razvijenost ili bar na oblmnUu proizrama, Ьila vodnju za trziste и datom mestu. Malih trgovaca nalazimo u svakom trgovistu bar 3-4. U Senti 17, Beceju 15, Palanci 18, Kuli 11, и Stanisicu i Bezdanu ро 1О, u Futogu i Apatinu ро 8. 380 Sto se tice razvijenosti trgovacke mreze, па osnovu podataka izпetЉ na prethodnim stranicama mogli Ьismo zakljuciti da је опа Ьila dosta razvijena i rasprostranjena sa brojnim trgovcima i dominacijom veletrgovaca iz gradova, sa izvesnom ulogom veletrgovaca iz Sente i donekle Kanjize. Cinjenica da od 19 istraZenih mesta samo u 4 ne zaticemo veletrgovce, posebno је znacajna и smislu unovcavanja trzisnЉ viskova stanovnistva i dovozenja raz11ovrs11e robe u data mesta. lzgradenost trgovinske mreze u Backoj narocito dolazi do izrazaja ukoliko је uporedimo sa susednim oЫastim: u Backoj su trgovci poisaп u 83% svЉ пaselj, и Torontalskoj zupaпij u 61% slucajeva, 11 Sreшskoj н 49% i svega tl 27% mesta u Vrsackom srezu Tamiske zupa1ije.зs Moze se reci da su trgovci na OSПVl robe kojom Sll poslovali vec i ll ovo vreme dosta diferencirani (npr. u Novom Sadн se sрошiпје ЗО vrsta tгgovac). Najveci deo (20%) popisanih trgovaca и trzisпш ceпtriшa Ugarske trgovao је odevnim predmetima, kozom, gvoZdem, zacinima, bojama i drugim iпdustrjkm proizvodima; 13% poljoprivrednim proizvdшa, stokш, viпom, isti proceпat mesovitom robom, 8% bavilo se torbarenjem ili prodajom ро vasarima, 10% је prodavalo hranu, dok za oko 25% пе postoje specifraп podaci, vec su svrstani samo и kategorije Qнestora i Mercatora.38 2 Stepп strukovne diferпcaost varirao је od mesta do mesta, ali је Ьiо srazmeп step1ш нkljceпosti н robnпvcae tokove. Shodп tome, пaj­ raznovsпij predstavпic trgovaca postojali sн tl Pesti, zatim u prvoazedпim trgovackim ceпtrima (35 gradova Ugarske, medн njiшa Novi Sad, Soшbr). Raznovrs110st trgovacke robe osigшavl је redovп zadovljeп potreba ceп­ tara i njihove okoline. Koпfliktne situacije do kojih је i pre dolazilo izшedн trgovaca i zaпtlij, izgradvпjeш sve razgпtije i duЫje prodiruceg trgoviпsk sistema postajale uze specijalzovп trgovci su sve cesce i teze. u ovo vreme relativno malobrjпi t1 vecoj merijos 11ist1 smetali zaпtlijm, stavise, majstori st1 cesto нpravo od 11jil1 пabvlji sirovпe potrebп za rad. Medнtim, sve vecu smet11jt1 predstavljali su Isto. Na osnovu podataka saopstenil1 LI knjizi К. statistika Vojvodine 1767-1867, 75-88. зs2 У. Bacskai, Nav. delo. 109. 380 381 170 Coba11ovic. А. Hcgcdis, Demogra/ska i ag1·arna trgovci mesovitom robom, zanatlijskim proizvodima, kao i oni koji su prodavali jeftiпu robu proizvedenu u manufakturama ili fabrikama. MERCATORI: SUKNO BAКLIN ZACIN GALANTERIJA GVOZDE KNJIGE KOZA LAN 2 20 5 2 3 2 2 3 BRASNO Vlasnici sitnog ducana mesovite robe 4 3000-10000 1200-10000 2000-5000 1600-4000 1000-2000 1200-1800 1000-1500 400-1200 500 500-800 6500 3485 3200 2800 1666 1500 1250 725 425 5 300-480 200-400 388 280 2 200-300 250 9 7 200 50-200 80-300 163 32 16-250 95 5 TURSKA ROBA 200 2 NAKIТ 140 1 3 12 80-200 200 100 30-200 25-200 2 60-80 70 POVRCE MREZA DUVAN STARINAR TRGOVACNA VASARIMA 95 PRODAVAC DUVANA ( dardanarius) 40 PRODAVAC ODECE ( dardanarius) 40 PRODAVAC PRSTENJA 30 78 80 171 QUESTORI: ZANTLIJSК DRVNAGRADA 5000 PROIZVODI 4000 BA!{ALIN NA VASARIMA ZIТARCE 170 2500-4500 3000 6 60-200 137 3 14 2500 1000-2500 500-3500 2000 1330 3 11 200-250 20-400 217 168 12 60-400 170 5 100-400 60 220 3 250-300 267 1 3 120 70 10-100 DRVOZA OGREV 5000 4 STOKA 60-400 2 VINO KOZA 12 KREC МЕО 300-1200 500 500 725 BRASNO (dardanari us) RAKIJA STARINAR HRANA Vlasnici sitnog ducana mes. robe 40 MERCATORI I QUESTORI U ISTOVREME ZIТARCE Z:ACINI 1 2 POLJ. PROI):VODI I MESO- 6650-7500 7075 2300 VIТAROB $ТОКА! МЕ- SOVIТARB 2 MES, ROBA I VASARSKA PRODAJA 580 2600 1590 2500 KOZAI STARINAR 350 KOZA 1 MESO- 110 VIТAROB Tabela br. 22 Vrste trgovaca i njiho11e zarade 172 и Novom Sad Sem konkurencije u predmetima trgovine, javljala se konkurencija u distriЬ1cj robe. U tom smislu zanatlije su najvise trpele od vasrkiћ trgovaca i ali i od sitnijih trgovaca preoteli dobar deo proviп­ torbara, koji su kako od nјЉ, cijskЉ kupaca. Vasarski trgovci su cesto nabavljali robt1 direktno od fabrika ili veletrgovaca, zaobilazeci na taj nacin i gradske trgovce i umanjt1jt1ci im prilюde na taj naciп. Vredan је pomena udeo trgovaca Jevreja u pojedinim vrstama trgovine. Posmatrajuci па nivott 138 trzisпЉ ceпtar, od torbara 90% Ьil Sll Jevreji, od trgovaca kozom 67%, dok је gotovo polovina (47%) trgovaca zitom i drt1gim poljoprivrednim proizvodima takode pripadala jevrejskom narodt1. 383 Као ilustracija postojece strukovпe diferenciranosti trgovaca moze poslttziti dопја tabela н kojoj su 110vosadski trgovci razvstпi ро пасiu rada (merkatori, kvestori), ostvarenoj zaradi i vrsti robe kojom trgujt1. О пijansrot potraznje sto vidimo, najvece zarade imali svedoci i broj od barem 30 vrsta trgovaca. Као sн razni trgovci teksilпom robom, prehrambenim artiklima, gradeviпskm materijalom, gvoZdem, kozom ј sto је posebno interesantno, trgovci knjigama. MATERIJALNASNAGATRGOVACA Za trgovce istrazivanih 16 nase\ja uopste nije karakteristican posed zemljista. Od 572 trgovca и gradovima, svega njiћ 122 (21 %) raspolagalo је nekom onoj kojuje V. Backai vrstom zemljista. Pada ll oci kolikoje ova srazmera Ыiska doЬila procavanjem trzisпh centara Ugarske (22%) 384 . Najnizi t1deo nasli smo и Novom Sadu (10%), а пajvis и Subotici (42%). Udeo vlasnika zemljista и Somboru (40%) Ьiо је samo za nijansu nizi od subotickЉ. Srazmera trgovac-zemljpsdпik u varosima је Ьila пesto veca, ali 3 5 jos uvek prilicno niska: od 166 trgovaca svega 59 (35,5%). 8 Njihovo t1cesce је variralo izmedu vrednosti od О do 75 posto. U Bacll је odnos posednika Ьiо пajvis - 75%, t1 Palпci i Kanjizi ро 50%, и Beceju 43%, и svim drugim пase­ Uima manje, s time da ih u Futogt1 i Stanisicu uopste nije Ьilo. lsto, 120-121. IЗacski, f/arosok es va1·osi tarsadalom Magyarorsyagon а XIX. szazad elejen, Budapest 1988. 113. 385 Broj trgovaca kojc smo uspeli identifikovati razlikujc se od onog ро sumarnim tabelama Popisa. U slucaju gradova manji је za 17, kod trgovШaje veci za 29. 383 384 У. 173 л- 600 ",.-// 1 -·с._: 1 111 GRAOOVI lll 1RGOVJSTA 1 _____·-·-·-·-·-·-·-, 1 500 400 ох ORANICF. LIV ADF. VINOGRADI Dijagram br. 20 Posed zemljista trgovaca и gradovima i varosima zemljistaje Ьiо visok udeo vlasпik oraпic i viпograd: Medu posedпicma prvih је u gradovima Ьilo 78%, u varosima pak 66%, а drugih 63, оdпs 51 %. Posebno је visok udeo posedпika viпograd u Subotici (87%) i Somboru (82%). Novsadпi su Ьil mапје паklојеi viпogradm: 90% posedпika imalo је oraпice sa livadom ili bez livade, ali пisu imali viпograde. Novsadпi su imali viпograde па sremskoj strani Duпav, ali је slicпa situacija i sa staпovicm Bezdana, Apatiп, Ра\пkе, Futoga, Seпt i Kaпjize. Posmatrп па пivou gradova mozemo koпstavi da је raspodela trgoро vrstama poseda Ьila veoma uјеdпас. Vlasпic dve vaca zemljopsdпika kategorije: sve tri vrste zemljista i posedпic samo viпograd, ucestvovali su u ukpпom broju posedпika sa ро 22, 1%; vlasnici koji su imali samo oraпice kao i viпogradm ciпl su ро 18,8%, а vlasпic oraпic i livada i oni sa oraпicm otprilike petiпa gazda ро vrsti poseda. 18%. Dolazila је, zпaci, Na nivou varosi raspodela пiје Ьila u ovo\ikoj meri ravпomen. Vise treciп (34%) predstavljali su vlasпic samo viпograd, 27% vlasпic od јеdп oranica i livada, 22% posedпic samo oraпice, 14% v\asпic sve tri vrste poseda i пajzd 3% posednici oraпic i livada. 174 ZAКLJUCN RAZМTNJ Pre svega zelimo koпstavi da је Zemaljski poreski popis iz 1828. t1z sva ograпicej koja proistict1 iz пjegov karakte1-a, vaпredo vredaп istorijski izvor cija aвliz omgнcuje 1ijasrпe, ра i sticaпje пovih sаzп­ пја о ekoпmsj i socijal110j istoriji posmatrпil пaselj s pocetka XIX veka. Njegovн vredпost нveca сiпјеа da sн podaci нpoгediv па zemaljskom i 1·egioпal1m пivou. Iskнtva stecпa proucavпjem backil1 gradova i varosi dala sн podstrek daljim istrazvпjm pojediпh пaselj, рге svega oпih sela koja sн ро svojim ekoпmsi i socijalпm zпacjkm, ро svojim fuпkcijam Ыisk varosima. S drвgc straпe rezнltai rada па нkаzј potrebн aпlize podataka svil1 пaselj Backe, da bi se mogla defiпsat celovitija slika о ekoпmsi i socijalпim odlikaп Backe kao regije. Bitпo ograпicej Popisa је da sadrzi podatke sашо о iшovпskm pгed111eti111a oprezvaпil kategorija stanovпi i sашо t1 slнcajevi1 koj i se odп­ se па kопtiнаl posedvaпj dobara, оdпs bavljeп za11atstvo111, trgovi110111 i odrede11i111 drt1gi111 za11i111a11je111. Zbog toga 1еа0 podataka о proizvdпj па vlasteli11ski111 ze111ljisti111a, koja sн se tt ovo (ioba t1 sve vecoj шeri 01·ije11tisala па tr:lisпн proizvdnjн i ciji је оЬiш proizvdпje daleko prevazilazio proizvodпjн seljackil1 gazdiпstv. S drнge straпe, 11ist1 obt1l1vace11a пi zeшljista, livade i viпograd zakнplj ivani od strш1e seljaka, zaпtlij, trgovaca i drt1gil1, takode znacajna kako ро оЬinш proizvdпje tako i tt vezi sa 1ateгijlп sta11je111 staпovista i socijalпm odпsima tl celosti. lz til1 razloga svi пavodei podaci Popisa predstavljн sашо apsolt1t110 111i11i111al11e vred110sti od kojil1 se stvaпi sitнacj zпаtо 1·azlikovala ll pozitvпm s111islt1. s drнge straпe, vec ј dostt1p11i podaci sнgeri slikt1 о 11atprosec11oj pгivredпoj aktivпos i relativ110 dobri111 posedvпim i mateгijl1 od11osi111a staiюvn pos1atrпielj. Analizom Popisaje obнlvacen 17 пaselj dansпje Backe koja pripadajt1 dve111a specifпш ргаvпi1 kategorija111a (gradovi i vaгosi). lstгazivпj stt se protegla па 11csto vise od јеdп tгесiп staпovi Backo-bdгse zнрапiје (20% staпovi zt1pa11ije сiпе varosпi, 17% sta11ov11ici gradova). Ргiшеtпа odlika пaselj diпaшcost пjilюvog гazvitk: broj staпovik Backe se t1 оdпsн па 1720. godiпн povecao Ыizt cetгпas рнtа. Ne gresiшo ршю ako konstatt1je1110 da veciпa backil1 пaselj пiје Ьila starija od 70-80 godiпa. Popis jasno pokazt1je пе sa1110 da se ova oЫast posle oslbdeпja od Оsш1 ija sa t1spel10111 rei1tgгsal t1 Kraljcvi11t1 Madarskt1, vcc i da st1 ро 0Ьi1t i kvalitett1 poljrivedп proizvodnje пјеа naselja izЬla 111edt1 vodeca шesta ze111lje. Di11a111iza111 i нkljt1cenos t1 privгedпc tokove је 1edtiш t1 гazlictoj 111eri karakterisao pojediп katcgorijc пasclj. Koпcentraij stanovпi, dobara, zaпtlij, godiпe, 175 trgovaca, odnosno veca imovinska i socijalna diferncaпost krasilaje pre svega gradove, zatim varosi i na kraju sela, iako su postojali pozitvп izнec i primeri kako u slucaju varosi tako i u slucaju sela. Kroz celu analizu Popisa uocljive su odreп razlike izmedu gradova i pravпog statt1sa, odnosno iz razvarosi. Sem razlika koje proisticu iz njilюvog licitih upravnih, verskih i kt1ltur11ih fuпkcija gradova, пajprimet razlika postoj i u broju stanovnika. Broj zitelja backih gradova zпаtо premasuje broj staпovnik trgovista i - uopste - dostize visoke vredпosti u odпsu па savremп prilike u Ugarskoj, ajos izrazenije u odnost1 na balkanski prostor. U verskom pogledu oЫast је, generalno gledano, imala katolicki karak(24%), primetter (66% katolika), sa jakim udelom pravoslavnog staпovni nim brojem protestanata (9%) i пesto Jevreja (1,3%). Fakticki, pravoslп staпovni је ciпlo apsolut1ш vecint1 u Novom Sadt1, Sombort1, Sta11isict1, Titelu i Beceju, а katolici u ostalim istrazvпm пaseljim, sem В. Palпke gde nijedna konfesija nije imala apsolutп vecinu (47,5% katolici, 43% pravoslavni, za Backo-bodroskt1 zupanijн Ьilo је 4,4 protestanti, 5, 1 Jevreji). Karkteiscпo da su izuzev tri mesta (Bajsa, Backa Palпk i Selпca), н svim пaseljim pripadnici jedne konfesije cinili najmanje 51 % veciп. U pogledt1 socijalnog sastava stanovnistva, gradovi se razlikt1jt1 od varosi н nesto ravnomernijoj raspodeli popisanog stanovпi ро pravnim i profesiпal­ nim kategorijama i н vecem procentu trgovaca, honoraciora, sluga i slнkinja. Interesantanje identican procenat zanatlijskih domaCinstava u gradovima i varosima. Procenat staresina porodica trgovaca, zanatlija i hoпraci kretao se u sirokom dijapazonu od 6 do 24 odsto, s time da t1 prvih pet mesta пalzimo samo jedan grad (Novi Sad). Situacija se drasticno menja ukoliko pretlюdnim kategorijama dodamo stanovnike gradova sa gradanskim pravom (н prosekн 16% porodica). Na os11ovt1 Popisa ронzdап zпamo da se 1ајпе Ыizt1 13% staпovi posmatranih naselja bavi\o пeagrim zanimanjima. U stvarюi пjihov odnos је zasigumo Ьiо primetno veci. Prisнtno inteligencije u nekom naseljн је Ьila od visestrukog i Ыagotvr­ nog uticaja. Njihova znatnija koncentracija pospesivala је urbanizaciju шesta. Specificne potrebe i prosecno dobre materijalne sposobnosti нcinl su od 110110raciora najzahtevnije kt1pce zanatlijskih proizvoda i robe trgovaca i нjedno doprinosile otvaranju, t1stanovljava11jt1 raznih t1slzЉ delatпosi, otvara11jt1 staшprij i knjitara, pokretanju listova, odrzavanju pozrisпh predstava, itd. Zajednicko obelezje posmatrnЉ пaselj је domiпatns poljrivedп proizvdпje. U tim okvirima mozemo govoriti о relativno uјеdпасо zastнplje­ пosti svih osnvпЉ privrednih grana, s time da se t1 pojedinim slнcajevim primecuje izvesna natprosecna zastupljenost odredene proizvodne grane. Zbog пе176 pouzdaпsti podataka н vezi sa Ьrојеш stoke пешао pravt1 sl ikн stocarstva, ali se ipak рriшеснј da иsн zeшaljski razшe graпe bile па сеlн kada se radi о kolicпaш dobara, оЬiшu proizvdпje teн stoke, оdпs zitarica. Podaci Popisa нkazuj па to da је zeшljoradп iшal Ыagi о оЬе razvijeпost proizvdпe i kvaliipak priшat. Proizvdпja za sire ili нzе trziste је postojala u zeшljoradп i i stocarvн, ali se priшecuj vise zпakov tezпj ka povecaпju kvaliteta proizvodnje: рrоЬiјапе tropoljnog plodoreda, gajenje vise vrsta zitai шahuпsti Ьiljak, sve bolja zastupljeпo kншuza, zпatij i proizvdп viskovi, dobra iskoriscenost obradivih zeшlj isпh povrsiпa, itd. Podaci postojanje izrazito пatprosec prodнktivпs, pre svega ll Popisa нkazuj па Sнbotic i SошЬщ ali i н В. Topoli, Staпiscн i Kнli, sta је u vezi sa dobriш priodпш usloviшa, ali i sa pobljsanш agrotelшik i sајпош trzisnoш огi­ јепtасiош staпovi. U zeшaljski razшe пajpoznti proizvod Backe Ьilaje pseпica odlic110g kvaliteta. U vezi sa velikш оЬiш proizvodnje zitarica razvijalo se i шliпarstvo: н Backoj је za vreш Popisa Ьilo Ыizu 400 sнvih ili i kasпijш razvojeш пjihov broj se do 1895. godiпe povecao па recnih шlinova 1.136, сiше se Backo-bodroska zupaпij пasl па drugoш шеstн u celoj zeшlji. Priшetп sн razlike izшedн gradova i varosi н strнkшi poisaпh obradivЉ povrsiпa. Dok gradove obelezava prevaslюdп zastнpljeпo oranica, пesto шanji udeo livada i zeшaljski proseciшa odgovarajuci postotak viпogгad, dotle u varosiш preovladavajll livade i visoko - iako od gradova пize - нсеs oraпic. Рошепi ipak daje Sнbotica iшal ogro111ne livade i daje н zeшaljski razшem Ьila druga iza Segdiпa i da za пјош пisu рuпо zaostajali пi Sombor пi Novi Sad. U sviш posшatrпi паsе\јiш (sеш Temriпa, Ьаrеш рrеша Popisн) sadeпj viпoa \oza i и prosekн 23-24% posedпikaj raspo\agalo viпogradш. Koпcetraij viпograd ll Sнbotic i Somboru Ьila је нpadljiv: ll Sнbotic је Ьi\о dvostruko vise viпograd пеgо н sviш backim varosima ukнpno; Sнbotica i Sombor su se prema povгsiп viпograd пalzi medн prva cetiri ugarska grada. Proizvodnja vinaje Ьila Shodno tome ll tri Backa grada prebrojanaje 431 krcшa. zпatij н cetiri varosi: Kнli, Seпti, В. Topoli i Kaпjiz, i опе su proizvele 74% vina ЬасkЉ varosi. Odпos porodica posedпika zeшljista је Ьiо relativпo visok. U varosima је izпos и proseku 69%, kod Suboticc i Soшbra Ьlizu 50%, jediпo јс kod Novog Sada пjilюva srazmera Ьila пiska ( 10%), sto је u vezi sa vec пaznceim шetod\skim proЫemiшa Popisa i sa relativпo velikim tidelom predstavпik пeagrih zanimпj и tom gradu. О relativпo povljпiш posedvпim odnosima svedoci сiпјеа daje proceпat zelira beskucпia Ьiо ispod zemaljskog proceпta i па пivou zupanije izпos је 6,5%. u slucaju i kvaпtie rica, indнstrjkЉ zeшljoradп 177 Opsta karakteristika velicinske strukture poseda Ьila је domina11t11ost parcela. U varosima је prosecno 96% gazda imalo oranice velicine do jedne sesije (15 ha), dok је u gradovima ta srazmera Ьila mапј (76% ), u korist veceg broja posednika sa vise od јеdв sesije. U tom smislu вајvес razlika 30 hektara: u gradovima је sa tolikim oraпicm Ьilo postoji u posedima izпad 511, н varosima tek 8 gazda. U gradovima primecнjo visi пivo imovпske diferпcaost, ali i ravnomeпiju velicпskн strukturu oranica. Najveci broj gazda sa posedima пatprosecn velicine Ьilo је н Sнbotic, zatim н Sombrн, Novom Sadн, Senti, Весјн, Kaпjiz i Kuli. Analizom podataka Popisa dosli smo do zakljнc da је н prosecвim нslovima preko 40% oprezvaпЉ gazdinstava moglo imati prihode sa svojih zemljista koje im је omgнcival sigurnн egzisteпcijн, ра i odreпu zardн. Ciп se da relativ110 visok proceпat porodica koje zakupljн kнс ili stan (\ 0%) ukazuje na izvesnu moЬilпst staпovi: gotovo 90% takvil1 slнcajev belezimo н gradovima i prilcaп пjihov broj predstavljaju zaвtlije i trgovci. Јеdпа od Ьitпh odlika istrazeпЉ naselja је koпcetraij sta11ov11 istva, materijlпh dobara i predstavnika raznih socijalпh kategorija (pre svega пosila­ ca пеаgrЉ delatпosi) н вјimа. Ova koвstacij vaZi prveпsto za slobdпc kraljevskc gradove ан mапјо meri za varosi, sto ciп jos јеdап clemenat razlike izmcdн ova dva tipa пaselj. Могаm istaci da је pгimetпo ili izrazito jako ko1cetгisaj 11avede11ih ciпla pгisutпo kod gradova gotovo L1 svim direktпm i i11direkt11im pokazateljima. Zbog toga, treba da imamo па нm da н slнcajevim kada se t1 izvoгma ili literaturi роmiпјн veliki proizvdп kapacitcti, оЬimап stocпi ili zemljisп foпd, veci пivo razvijeпost zaпt i trgoviпe - to se н stvar110sti dobrim dclom odпsi па slobdпe kraljevske gradove. U tom smilн пajvise se istice Sнbotica, gde ima пajvise ljudi, dobara i t1 mestн proizvedп robe. razlike izmedн pojedi11il1 istrazvпЉ пaselj, kao Iako sн postojale Ьrојпе пjilюva Ьitпа оsЬiпа moze se istaci пatprosec razvijeпost zanatstva i trgoviпe uпtar zupaпije. U svim пaseljim zнрапiје poisaпe sн (н zaпtlije Torпtalskj н 93% и Tamiskoj zнpaпij svega н 60% пaselj); Ьilo је vise zaпtlij od svil1 suedпiћ zupaпij; postojalaje primetпa diferпcja zaпtske delatпosi: samo и posmatrпi пaseljim је Ьilo 95 vrste zaпt. Zaпtom se kao stalпim zaпi­ maпje н gradovima i varosima bavilo 1.945, od11os110 1.416 zaпtlij, i 1.037 оdпs 98 pomcпika - gotovo 4.500 lica. Prisнtvo zaпtlij н svim пaseljim Backe delimcпo se objasпv 11aci11om 11asta11ka ovil1 mesta (kolпizacjm - sa kolonistima sн stizale i zanatlije), alijos vise sa koпstan prisнtпom potraZnjom гоЬ10vсаЉ odпsa. i postjaпem I11te11zitet delatnosti zaпtlij н gradovimaje Ьiо primetaп: Ыizu dve treciп zanatlija radilo је cele godiпe i samo 12% mапје od pola godiпe. U varosima maпjih 178 iпtez је ipak primetпo пiz: samo 32% zaпtlij је radilo godiпu od pola godiпe cak 31 %. Na nizi iпtez zaпtlijske delatпosi u varosima ukazuje i сiпјеа da је u varosima па 1О majstora dolazilo svega 15, а u gradovima 58 pomocnika, s time da su zanatlije u proseku imale ро jedпog pomcпika i samo u cetrdesetak njih vise od dva pomcпika. Od gradova zaпtsvo је Ьilo razvUeno u Novom Sadu, Subotici i Somboru, od varosi u Apatinu, zatim Beceju, Bezdaпu, Kuli, В. Palпci, Seпti, Kanjizi, dok је izrazito пerazvijo Ьilo u Staпiscu i В. Topoli. U ovom posledпjm mestu ziveo је i пајmi broj trgovaca, te Ьisпю В. Topolt1 mogli ozпacit kao mesto orijentisano gotovo jedino па poljoprivrednt1 proizvdпju. Slc Ьismo mogli okarakterisati i Staпisc, s time da је t1 tom mestu popisa11 - u odпsu па staпovi - relativпo veci broj trgovaca (1 О). NajveCi broj zaпtlij u posmatrпi пaseljim Ьiо је zaposleп u kozarskoj i prehambпoj iпdustrj, zai odevпa, па trecem mestu је gradeviпsk i drvпa iпdustrja, tim slede teksilпa metalп i metalopreradivacka iпdustrja а па posledпjm mestu st1 zaпti koji sн Ьil uslzпog ili veoma specifпog karaktera, poput vlasuljara, kпjigovesca ili orguljara. nalazilo se и Gotovo dve trecine svih trgovaca Backo-bodroske zupaпije posmatranim пaseljim. Relativпo veliki а ujedno stalno rastuci broj staпovnik, njihovo relativno dobro materijlпo stanje, geografski polozaj и Ыizп granica i dobrih saobracajnih puteva (Dunav, Tisa, Franjiп kaпl) kao i diferпcanost potreba trzista stvarali su povoljne uslove za razvoj trgovine. Narocito veliki broj trgovaca пastnio se и Novom Sadu - 403, cime је Novi Sad ро broju trgovaca sledio odmal1 iza Peste i Budima. Drugi grad ро broju trgovaca је Ьila Subotica (96), za kojom su sledili Sombor, Senta, В. Palanka, Весј, Kanjiza i Kula, а najmanji broj trgovaca је poisaп В. и Topoli, Staпisc1 i Васи. Pomalo izпeaduj mali broj trgovaca tl Apatint1. Izgradenost trgovacke mreze и Backoj narocito dolazi do izrazaja ukoliko је uporedimo sa susednim oЬ\astim: и Backoj su trgovci poisaпи 83% svil1 пaselj, t1 Torпtalskj zupaniji t1 61 % slucajeva, u Sremskoj и 49% i svega и 27% mesta и Vrsackom srezu Tamiske zupaпije. Cetiri пaselj dапsје Backe ceпtar, razlicitog zпасј i gravitcoпe sпage: Novi Sad, imalo је ulogu trzisпh Sombor, Seпta i Kula. Najzпci od nјЉ Ьiо је Novi Sad sa sпaznom privlacnom silom pre svega regionalп karaktera, ali usled traпzie trgovine turskom robom igrao је aktivnu ulogu i u zemaljskoj i medunarodnoj trgovini. Prakticпo Novi Sad је Ьiо јеdпо od najvaz11ijil1111esta trgovine zitom и citavoj Madarskoj. S obzirom па relativпo malt1 kolicinu zitarica proizvedenu па пovsadkim oraпicm, rec је о roЬi kojaje t1 grad dovozena iz Ыize ili dalje okliпe. Jaku нlоg и privrednom а dап, delatпosi mапје 179 zivotu mesta igrala је znatna lokalna trgovina. Novosadski trgovci su zanatlijskim predmetima, kolonija\nom i drllgom vrstom robe opskrЬljiva оk\па sela l1 Backoj, ali i l1 Sremll. Опi st1 zadovoljavali i potrebe Petrovadiпsk tvrdave raznim artiklima. lnteresanta11 је slllcaj Sllbotice: iako grad nije iшао znacaj н zemaljskoj ili regionalпj trgovini kao trzisп centar, za\1vljнci potreЬi da se plasirajll пјеi veliki proizvdп viskovi, brojпi trgovci sн se пaseli l1 Sllbotici. Опi st1 svojll racнni пas\i i l1 opskrЬ\jivaпн brojпg i relativпo iшlcпog staпovi Sнbotice. Sшnaro daje ге о posmatrajllci backe gradove i varosi mogli bismo па razlicitom stерпн opste razvijeпost, sa sve пaseljim iпtegrsajom privedпom slнcajev raspolzн i trgoviпm, dc\atпosн, proizvdпm razvijeпm pretzпo agrпo viskovima, sa robпvcanim odпsiшa karteг, relativпo povljпim slozeпijш i koja l1 veciп razvijeпш i koпstavi zaпtsvom materijlпш, saobrcjniш i prirodnim нslovima za dalji razvoj. U пјiша se primeclljt1 i prvi zaceci procesa deagrarizacije i шbaпizcje, procesa koj i се doci do pнnog izrazaja 1848/49. godine, ajos vise od vrешпа dнalistckog шеdпја tek posle revolнcij Habzшske 111011arl1ije. lstina, proces се i u tom razdoЬ\jн пosit па seЬi pecat koj i mll dajll priodпe оsЬiпе Backe - пјева predoпst za poljrivedпн proizvdnjн, оdпs za iпdt1srjн koja se пadovezlj па пјн. Iako prema spoljaпem izgledн samih пaselj, kuca, stepпu izgradeпost iпfrastlkue, karakterll zanimпj preteznog dela stanovпi i пjilюvog meп­ taliteta tl veciп posmatra11i1111aselja пе mozemo govoriti о gradovima ll pravoш sm islн reci, svakako mozemo tvrditi da sн ova пaselj - шаd пе н jedпako meri - imala ce11tral11e fнпkcije razlicitog karaktera, оdпs da sн predstavljala vazпe ceпtr poljrivedп i zanatlijske proizvdпje, rоЬпе razmeп; da sн i gradovi i пеk varosi imal i lpravпe fнпkcije i нlogt1 kltш1i zarista. Narvпo, pri осепi stepпa шbaпizcje moramo нzeti l1 obzir i ciпjel da је, prakticпo, kod svil1 ovih mesta rec о пovim, mladim паsеоЬim пastlim па specifпom geografskom prostн i н specifпm istorijskim oklпstima, н kojima је 110vo drнstvo Ьilo tek н izgradпj, н povojima, te da se ova naselja tesko mogll llporedivati sa oпima - sa sireg нgarsko i evropskog prostora - cije је postjaпe Ьi\о dнze vremeпa kontiпнra l\Пtar hriscaпke civilizacije. U stvari, drzavпe vlasti sн davaпjem razпil1 privilegija нpravo ova пaselj (mislimo pre svega па gradove i па Apatin) predvidela kao orgaпizcne ceпtr regпacij privedпog i drlstveпog zivota Backe. 180 FINAL CONCLUSIONS First of all we would like to conclude that tће Laпd with all the resticoп origпatn from its aloпg 1828, extгaordiпy valuЫc ћistorcal as well as acquirпg tће sошсе пеw wlюse kпowledg aпlysi uроп Iпvetory from been а1 lшs ћаvе епаЫd nua11ci11g, eco110111ic and social ћistory of tће observed setlmп at tl1e begi1111i11g of 19 Ьу tlle fact tliat tl1e data l1ave Ьеп comparЫe eпlargd Тах cl1aгter, ceпtury. lts value ћаs еvп Ье1 011 Ьоtћ territorial as well level. Tl1e expriпcs acquired Ьу studyiпg tl1e cities апd towпs of as regioпal Backa ћаvе giveп tl1e sti111t1lus to furtћe resacћ of some otl1er setlmп as well, first of all tlюse villages that according to their оwп ecoпmi апd social cl1aracteristics апd fuпctios have Ьеп close to towпs. Оп tl1e otl1er haпd, tl1e paper resu\ts poiпt to tl1e пеd to aпlyse the data of all Backa setlmп, so tlш tlie more complete 11otio11 uроп tlie есопm ic апd social cliaгters of Backa as а regioп нроn could Tl1e esпtial апd 01\у шent Ье defiп. resticoп of tће the property isst1es of tl1e iп tl1e cases of coпtiual iп ћaпdicrfts, tгade ог iпclude tћa takiпg аге iпto also sigпfcat co11sideratio11 tће оп tће wћole. 011 ly coпtais categoгis property poseiп, i.e. сопtiшl otl1er profesiп. Because of tlш estates, tl1at at tће time laпde апd the otheг wћose acoгdiпg poнlatiп fiпacl not апd mateгs eпga­ tћer otl1eгs аге wег volнme еvп tће гепtd по шоrе pгoductiп haпd, traders tl1e data subject апd Ьу \апd, fаг meadows out ћаvе Ье1 to tl1e productio11 volt1me as well as assets as well as social relatioпs all tће above meпtiod lпvetory data represeпt 01\у absolнtey miпu values out of wћicl1 tће геа\ situaoп сопsidегаЫу differed iп а positive seп. Оп the otheг hand, еvп tl1e avilЫe data suggest tће пotin uроп the uпsal ecoпmi activity апd relatively good property and financial poulatiп relatioпs of the observed setlmп. The Iпventory Analysis included 17 setlшп of cureпt territory of Backa that belong to two specific legal categories (cities апd towns). Тће research extпd to а blt more tћап а tћiгd of tће Backa-Bodrog district office poulatiп (20% of tће district office populatio11 iпclude tow11 residпt апd 17% of tће city For tlюse poulatiп sоше data нроп the productiп оп tlie more orieпtd towards maгket pгoductiп exceeded tће fагш productiп. Оп and viпeyaгds that farmers, craftsmeп, I 11ve11tory is that it excisaЬl reasoп опеs). А tl1e пumber noticeaЬl cћarteis of Backa гesidпt to 1720. We are not wroпg of а iпcreasd setlmп is its development dynamic: approximately fourteп times iп relatioп much if we conclude that nюst of the Backa settle181 ments were not older than 70-80 years. Тће Inventory clearly demoпstra tl1at, after the liЬeraton ofthe Turks, this region did notjust successfully reintegrated iпto the Kiпgdom of Huпgary, but that its setlmп also took tl1e leadiпg positioпs iп the couпtry according to tl1eir agricultural productiп volume апd quality. However, certain setlmп categories have Ье1 cl1aracterizcd to а different extп Ьу the dynamism and inclusio11 into the economic courses. Т1е coпetra­ tion of the populatio11, properties, craftsme11, merchants, i.e. greater property апd social differentiation adorned tl1e cities above all, then towns апd fiпaly villages, case of t11e even though there were some positive exceptions and examples iп tће towns as well as the villages. Throughout the wl1ole Iпventory analysis certaiп differences between towns апd cities are apparent. Apart from tl1e diferпcs that originate from their legal status i.e. different administrative, religious and cultural town functioпs, the most obvious diferпc is in the population пumber. The number of Backa towп residents significantly surpasses the number of trading center population and - generally reaches 11igh values iп relatioп to current more clearly in relatioп to the Balkan region. circumstances in Hungary, апd Regardiп its religoп this region, geпraly takeп, was of а Catlюic c11aracter of Orthodox poulatiп (24%), а поtiсе­ (66% Catholics), with а strong portiп аЫе пumber of Protestants (9%) апd some Jews (1,3%). Generally speaking, tl1e Orthodox poulatiп made ап absolute majority in Novi Sad, Sombor, Sta11isic, Titel and Весј, and Catlюics in other researched settlements, except for Backa Palпk where по coпfesi had ап absolute majority (47,5% Catlюic, 43% Orthodox, 4,4 Protestant and 5, 1 Jewisl1 population). Otherwise, it was а cl1aracteristic of Backa-Bodrog district office that apart from those three places (Bajsa, Backa Palпk апd Selпca), in all other setlmп the members of а coпfesi made at least 51 percпtag oftћe majority. Regardiп the social structure of the poulatiп, the cities differ from the towпs iп somewћat more even distrЬuon oftћe registered population acordiпg to the legal апd professional categories and iп the higher percпtag of merchants, hoпracies (lat.), male апd female servaпt. The ideпtcal percпtag of the craftsmen households within tl1e cities and towпs has Ьеп rather i11teresti11g. Tl1e percпtag of the heads of merchaпts, craftsmeп апd honoraciores (lat.) families raпged witl1п а wide diapason from 6 to 24 per сепt, lюwevr, witl1i11 the first five places there was just опе city (Novi Sad). The situation drastically cl1anges if we add tl1e city population witl1 the civil law to the previous categories (iп average 16% of the families). Оп t11e basis of the Iпvetory we have fouпd out tl1at at least 13% of the observed settlement poulatiп, approximately, was engaged iп noп-agri profesiп, for sure. 111 reality, their 1-atio was surely 10ticeaЬly 182 of the iпtelgc iп а setlmп was of а multilateral апd Tl1eir more сопsidешЬ! coпetrain hнried the urbanizatioп of the р!асе. Specific пeds and good financial aЬiltes оп tl1e average made lюпoracies (lat.) tl1e most demaпing byers of ti1e craftsmeп' products апd mercl1ants' goods апd at the same time contriЬued to tl1e opening, estaЬ!ihmп of the varioнs solicitous activities, printпg firms апd bookstore openiпg, stariпg of tl1e journals, ti1eater play perfomaпcs, etc. The domiпatn of the agricultural prodнctin is а comп characteristic of tће observed settlements. Witmn that scope we сап speak uроп а relatively eqнalizd repsпtaio of all the basic economic fields, however, in some cases ап шsual repsntaioп of а certain prodнctin field is пoticed. Due to the data нпreliaЬty in conetiп witl1 the пumber of livestock tl1ere is по real 10tioп upon the cattle breeding development, lюwevr, it сап still Ье пoticed tlш, acfields were at Ље l1ead when it comes to cording to the field ratio, both productiп the goods qнaпties, volнme of prodнctiп апd cattle quality, i.e. graiп barge. The Iпventory data demoпstra tlш the agricнltue still lшd а mild ргесdп. The ргоdнсtiп for bгoader or пarowe market existed botl1 iп agriculture апd cattle brediпg, Ьнt in tl1e case of agriculture more signs of ап effort to iп­ crease tl1e productiп qнality апd qнaпtiy is noticed: breaking throнg the tripolar crop rotation, more sorts of graiп barges growing, industrial апd leguminous repsпtaio, more coпsideraЬ! prodнctin sш­ plants, better and better соп1 plнse, good cнltivaЬ!e soil нsage, etc. Inventory data poiпt to the existaпc of ап outsaпdig productivity that was above average iп Sнbotica and Sombor above all, Jюwevr, in Backa Topola, Stanisic апd Кнlа as well, wl1ich was iп connectioп witl1 the good пaturl coпdits, Ьнt with ti1e improved scieпtf farming апd а clear market orieпta of t11e poulatiп, as well. Јп а laпd ratio the most tamoнs Backa prodнct was ti1e exclпt qпality wheat. Јп сопеti witl1 t11e great graiп barge prodнctiп volнme flour-miпg indнstry developed, as well: in Backa during Iпventory there were approximately 400 dry or (river) water mills iпcreasd to 1.136 Ьу 1895. Due to and later Ьу tl1e development their пнmЬеr the previoнsly meпtiod fact tl1e Backa-Bodrog district office fонпd itself оп tl1e second place iп the eпtir coш1try. Тћеr are some noticeaЬ! differences betwп tl1e cities and towns acordiпg to the structure of the registered cнltivaed soil. Т1е cities are marked Ьу maiпly plowed field presentation, а smaller portiп of meadows and аnюпg tlle land ct1ts а certain percпtag of viпeyards, while in а l1igl1 - althougll lower thaп Ље опеs in tће towns the meadows prevailed апd cities - plowed field particoп. It Ьеslюud meпtiod tl1at tl10ugl1 Subotica liad lшge meadows and that in the land ratio it was second behind Szeged пeitl1r higher. Tl1e beпifcal presпc iпfluec. 183 Sombor поr Novi Sad lagged behiпd it mucl1. In all the above meпtiod observed setlmп (apart from Temerin, at least acordiпg to t\1e Iпvetory) the grapeviпe was grown апd 011 tl1e average 23-24% of tl1e laпdowners l1ad viпeyards. Tl1e vineyard coneпtrai iп Subotica апd Sombor was поtiсеаЫ: iп Subotica there were twice more viпeyards thaп iп all Backa towпs together; Subotica апd Soш­ bor were amoпg the first four Huпgari cities acordiпg to the viпeyard area. Corespпdigly in tl1ree Backa cities 431 taverпs are cot111ted. Wiпe productio11 was еvп more subtaпil iп tће folwiпg four towпs: Kula, Se11ta, Backa ToKaпjiz, produced 74% of Backa towns' wiпe. pola апd The \aпdowners families ratio was relatively higћ. 111 towпs it was 011 tl1e average 69% пеаr Subotica апd near Sombor almost 50%, опlу пеаr Novi Sad their ratio was low ( 10%), \Vh ich is in coпetin with tl1e above meпtiod methodological proЫems of the Iпvetory апd witl1 the relatively great portiп of the noп-agri profesiп representatives in that city. Tl1e fact tlш tl1e percпt­ age of the homeless people was uпder tl1e country's level апd t11at it was of 6,5 per сепt оп the level of the district office testifies upon the relatively favorЫe laпdowing ratio. The main size structure property characteristic was а smaller lot domiпa­ tion. Withп the towns 96% ofthe landowners оп the average, ћаd plowed fields ofthe size up to опе seioп (15 l1ectare), while in the cities tlш ratio was less tlшn (76%), with а larger number of laпdowners with more tl1a11 опе seioп. Iп tl1at seп, wћen it comes to the property over 30 l1ectares tl1e Ьigest diferпc existed between the cities where there were 511 landowners witl1 so large number of plowed fields, and towns where tl1ere were just 8 of tl1e111. Fttrthermore, а higher level of property diferntaoп is noticed in tl1e cities, however, more equal size structure of the plowed fields. Tl1e largest number of landowners witl1 tће size properties above average was in Subotica, t1еп i11 Sombor, Novi Sad, Seпta, Весј, Kaпjiz and Kula. Ву aпlyzi1g tl1e Inventory data we сате to tlн: conclusion that in the average conditions over 40% taxed farms could have revenues from tћeir fields that enaЫd secure existaпc to tl1em, aloпg with certain profit even. It seems tlш а relatively 11igh percentage of families tlш used to reпt lюuse orftats (10%) indicates certaiп poulati10Ьy: а\пюst 90% ofsucћ cases is recorded iп the cities апd а coпsideraЫ number oftl1em were craftsmeп апd merchaпts. Опе of main features of the explored settlements is а poulatiп density, tangiЫe property concentration a\ong with the representatives of' various social categories (above а\1 пon-agri activity advocates) among tl1em. This ascer184 tainment app\ies primarily to free royal cities and to а less extп to towns, whic\i e\ement towards the diferпc betwп tliese two types of adds ап aditoпl setlmп. We have to point овt that а поtiсеаЬ\ or extremely strong concentratioп of tlle above шentiod factors was presпt wit1п tlie cities, alшost in а\1 of direct or indirect indexes. Весавs oftliat, опе l1as to \iave iп mind tliat in the Ље sources or literature large prodвctin capacities are meп­ cases where withп tioпed, large cattle-breeding or laпd reserves, l1igl1er level of handicraft апd trade devlopmпtit refers, iп а good deal, to t\1e free royal cities iп reality. Subotica disti11guis\1es itself iп tliat sense tlie most for there were the most people, goods апd maпufctвred prodвcts iп опе place. Althoвg there were пнmеrовs ditferпcs betwп certaiп explored settlements, the above average \iaпdcrft and trade devlopmпt, witi1i11 its оwп disЬе poiпted out as their esпtial featш. In all the setlmп of trict office, coвld tlie district office the folwiпg пвmЬеr of craftsmeп was registered (iп Torпtal district office 93%, in Tamis district office опlу iп 60% oftlie setlmп); there were more craftsmeп there than iп all of the 11eigl1bouring district offices; there was а noticeaЫ craftsmeп 's differe11tiatio11: iп tlie observed setlmп опlу, tl1ere were 95 diferпt types of handicrafts. Almost 4.500 people were eпgad iп craftsmпhip as а реrшапt vocatiп in the cities апd towпs - 1945 i.e. 1416 craftsmeп апd 103 7 i.e. 98 apprentices. Tl1e above meпtiod пшnЬеr of craftsmeп iп all Backa setlmп can partly Ье explaiпd Ьу the way tlюse places witl1 the settlers craftsmeп were founded (tlley arose Ьу colo11izatio11 - aloпg came, as well), lюwevr, tl1ey arose еvп more with tlle constant presence of tl1e demaп апd tlie existaпc of the goods апd fiпancl assets relatioп. The inteпsy of tl1e craftsmeп activity withп tl1e cities was ratl1er поtiсеаЫ: almost two-thirds oftl1e craftsmen worked tl1roвg0 tlle entire year апd only 12% ofthem worked less thaп half а year. Witi1in t11e towns tl1e iпtesy oftl1e craftsmeп activity was yet поtiсеаЬ\у lower: only 32% of tlie craftsmeп worked tl1roвgюu tlle wliole less tl1a11 l1alf а year еvп 3 1%. Tl1e tact at the time was tliat iп towns year, апd оп 1О skilled craftsmen there were ј вst 15 apreпtics, where in tl1e cities 011 tlle same nuш ber of ski l led craftsmeп there were 5 8 of them, theп, the craftsmeп оп the average liad опlу опе apprentice апd iп опlу foнrty towпs at tl1e time tllere were more thaп two of tlie аЬоуе meпtiod опеs wl1icl1 tшdoubely iпdcates tlie lower iпtesy oftl1e craftsmeп activity iп towпs. Овt of the above mentioпd cities - tl1e craftsmпl1ip was developed iп Novi Sad, St1botica and Sombor, апd овt of tlle towns - it was developed iп Apatiп, tl1en Весј, Bezdaп, Квlа, Backa Palпk, Seпta, Kaпjiz, while it was extremely undeveloped in Stanisic and Backa Topola. Fвrthemo, the least 185 пumber of merchaпts lived iп tће last опе ofthe previously could mark Backa Topola as а place orieпtd almost опlу опе meпtiod places, so towards thc agri- Еvеп Staпisc could Ье similarly clшrateizd, lюwevr, а cultural productiп. relatively larger пumber of merchaпts have Ьеп registered ( 1О) iп that place- iп relatioп to its poulatiп. Tl1e largest пt1mber of craftsmeп witlп tl1e observed setlmп was employed iп tапig апd food i11dt1stry, theп tћer were texti le апd garmeпt indt1stries, 011 tl1e tllird place tl1e1·e was coпstrui1 апd lumber industry, metal and metalworkiпg indt1stry апd finally tl1ere were t\1e haпdicrfts tћa were of solicitous ог of а very specific cћarte like а wigmaker, bokЬiпder ог ап organist. Almost two-tl1irds of all the merc\шnts of Backa-Bodrog district officc were situated iп tl1e above meпtiod observed places. А relatively large and at tће same time coпstaly growiп poulatiп 1шЬеr, tћeir relatively good taпgi­ Ыe assets acouпt, geograpl1 ical positп пear tће borders апd good traпspoi network (tће rivers Danube, Tisa, Franja's сlшпе) as well as tће 111arket пеd diferпtao made favourЫe co11ditio11s for tће trade devlopmпt. Especially large пumber of mercћaпts settled iп Novi Sad - 403, Ьу wl1icl1 Novi Sad саше rigћt behiпd Pest апd Bнdim acordiпg to the nt1mber of mercliaпts. Тће secoпd city acordiпg to tће 1шnber of mercћaпts was Sнbotica (96), after w11icl1 tl1ere were Sombor, Senta, Backa Palanka, Весј, Kanjiza and Kula, апd the least mercћaпt number was 1·egistered in Backa Topola, Staпisc апd Вас. А Ьit surprising was а small 1шmber of mercћants in Apatiп. Commercial пetwork devlopmпt iп Backa beco111es especially expressed if we compare it witl1 t11e пeigћbour regioпs: iп Backa t11e 1erclшts were registered iп 83% of all the settlements, iп Torпtal's district office in 61 % cases, in Srem's опс iп 49% апd only in 27% places witl1i11 Vrsac's district of Ta111is's district office. l~our sctlemп of today's Backa lшd а role of slюpiпg centers, опеs of diferпt itnportance апd gravitational force: Novi Sad, Sombor, Senta апd Кнlа. Тће most i111portant among them was Novi Sad witћ а stroпg atrcioп, above al\ of а regioпal character, however, due to tће traпsi trade of Turkisћ goods it played ап active role witl1i11 tl1e trade of а cot111try апd ап iпteraol опе, as \vell. Novi Sad was, practically, опе of the 1110st i111porta11t places fог wl1eat tгade i11 e11tire Hungary. Takiпg iпto coпsideratn а relatively s111all quaпtiy of grai11 barges proto Ње city from tl1e duced 011 tl1e Novi Sad plowed fields, it was tl1e goods takeп near Ьу ог far away st1rondiпg. А sнbtanil local trade played а stroпg role iп tl1e есоп1у ot"t11e place. Mercl1ants fro111 Novi Sad sнplied tће sшroнпdig 186 villages \vitl1 the craftsmeп iteшs, colпia апd otl1er kiпd of goods iп Backa bllt iп Srem, as well. Тћеу fulfilled tlle Petrovadiп Fortrees пeds witll diferпt products, too. Tl1e case of SLibotica l1as Ьеп iпtersg: еvп tl10t1gll tl1e city did поt lшve tће impo1aпce of а slюpiпg ceпtr withп the trade of а cot111try or tl1e regioпal опе, tlшпks to the пеd to fiпd а шarket for its l1igl1 prodt1ctio11 surplllses, пш1erots merclшпts iпhabted St1botica. Ft1rthermore, tl1ey beпfitd froш t11e SL1plemпtaio of пшnеrонs апd relatively wealtlly poнlatiп ot' Sнbotica. То Sllmmarize, if we take iпto coпsiderat Backa cities апd towпs we coнld dra\v а coпlLis tlш they were the setlшп of а diferпt level of' geпral devlopшпt, with шоrе апd шоrе coшpliated апd шоrе iпtegrad есо­ потiс activity, of а predoшiпatly agriп clшrate, tllat iп шost oftl1e cases lшd prodLictп sшplLie, witl1 а relatively developed haпdicrft апd trade, developed goods апd fiпacl assets relatioпs aloпg witll favorЫe fiпacl, coш­ tnlпicao апd пaturl coпdits for furtller devlopшпt. Witl1i11 Њет the first iпceptos of deagriп апd urbaпizto process were пoticed, tће process tl1at woLild Ье expressed fully jList after the revolLitп iп 1848/49, апd еvп шоrе siпce tће tiшe of а dLial strllcture of tће AListraп Empire. Т1е tп1l is tllat, еvп iп tl1e above шепtiоd period, tће process would bear 011 itself а seal tllat tl1e пatLirl featшs of Backa offcr to it- its predtшiпao to agricLiltural prodLictп, i.e. iпdLstry tlш is шergd witl1 it. Еvеп tlюLig, acordiпg to tl1e exterior look of settleшпs апd lюuse themselves, t11e iпfrastLICe level of coпstrнi, а certaiп part of poнlatiп cllaracter of iпters апd ti1eir шeпtaliy iп шost of tl1e observed setlшп, we аге поt iп а positп to speak нроп tl1e cities iп the rigl1t seп of words, we сап surely say tllat tl1ese setlшп - alt10нg eqнal поt ly - l1ad ceпtral Љпсtiоs of а diferпt cllaracter, i.e. tlш tћеу repsпtd iшportaп ceп­ tres of agricнltш prodнctiп апd craftsmeп goods ехсlшпg; tl1at tl1e cities апd еvп sоше towпs ћаd adшiпstrve fuпctios апd а role of cнltura ceпtrs. Of сошsе, wl1iejнdgп the level ofшbaпizt опе l1as to take iпto coпsiderat t11at, practically, all of t11e abovc шепtiоd places coнld Ье spokeп of as пе\', youпg setlmп Љнпdе оп а specific geograpl1ical area апd specific l1istorical coпdits, iп wl1icl1 а пеw society was jнst iп coпstrнi, iп its iпfасу, iп fact, so tlш these setlшп coнld lшrdy Ье coшpared to tlюse - froш broader Ннп­ gаriп апd Ешореап regioп - \vlюse existence had loпger coпtiнy wit1п tl1e Cl1ristaп civi lizatoп. Јп fact, Ьу givп varioнs privileges to t1еш, jнst t11ese settleшпs (we refer to tl1e cities above all and to Apatiп, as well) \vere aпticped as orgaпiztl ceпtrs for economic апd social Ше regпation of Backa Ьу goverпmtal powers. 187 PRILOZI Priloiene tabele predstavljaju integт·al - numericki - cleo naseg n.1da i sve vainije podatke koji zbog metodoloskih mzloga nisu inkorporiгan и tekstualni deo knjige, ali delimicno i podatke па kojimaje tekstualna analiza zasnovana. Slicno tome dijagmmi i tabele и knjizi su пastf i тш osnovu podataka priloienih tabela. ТаЬе! su sastavljene posle sakupljaZenja, sistematizacije i obmde nekoliko stotina st1·ana popisnih т·ubrika maljskog poreskog popisa iz 1828. godine, te predstavljaju painje vredan zЫr specificnih podataka za istoriju posmatranih naselja. sacfт·ie ;::: ГЈ; с: ~ ;::i 22 о (ј.0 с -(ј 3;;:: > suвопсл 2921 6.9 SOMIIOR 17534 3511 10703 1 · 4.9 6.8 ·1 1759 8 с ~ с ~ 30773 56М 7867 "tl = ~ о 1Ј ~ с с ;о ~;: '- ~ 1Ј ~ ~ 2 ::i:: t"" м ГЈ ~ > ~ -- '- о <о ~ ...; z z "tl " " ~- -3 '- 'Ј м м '- -" ес м ;::i < '- м '- > ~ > ~ > с 2 ~ Q 88.1 3912 11.2 38 0.1 201 0.6 28 12581 62.2 1281 6.3 705 3.5 1.s j .·.·· 9ss 0.1 151 44.9 54.8 9618 26111 1 ··· 1319 44304 1 35.91 60.91 11232 80.2 2591 18.5 13 11132 1457 7.6 4792 43 6216 55.8 22 9070 1136 8 7390 81.5 1511 16.7 5 4. В. 6697 947 7.1 3273 47.5 2966 43 305 18 PЛl.ANK с с: "" о t"" = "tl о KЛNJIZ 49 I 0.2 I 0.3 1.31 1 102 1 164 1.8 4.4 353 5.1 70 1 0.3 67 1 17 0.3 0.3 О.б 5. BEZ!)ЛN 6665 771 8.6 6569 98.6 26 0.4 6. TI:MERIN 6393 756 8.5 6281 98.2 27 0.4 7. KlJ.Л 6304 788 8 3596 57 2691 42.7 5963 882 6.8 5891 98.7 29 0.5 31 0.5 17 5615 778 7.2 5411 96.4 9 O.D2 3 0.005 192 1=uто 5561 736 6.4 4674 99.5 21 0.4 STANISIC 4572 645 7.1 3289 71.9 1201 86.3 0.01 76 1.7 3056 382 8 3116 98.7 17 0.6 6 0.2 2937 429 6.8 2839 96.7 38 1.3 60 2 2685 471 5.7 789 АРПN В. 11. ТОРLЛ ODZЛCI 12. вле 13. Т\Еl, 14. ; ТRGOVISJA!iЩИ); ;;; •: :,:;:: dRAovf[j)I{бbViST ТаЬе/ '- "tl с: " ;;::: lЗЕ(ТЈ 10. 10.С о с ~...; 2. 9. '° 13997 ;::i с > 20231 72689 1 ес -3 3. 8. 1:т. -z;;::- NOYI SAD 11 ;;:: > . .,. 8.2 SЕ;\ЈТЛ 1. ;;::Со 2 4271 1 SYEGA GH.ADOVl 1' ГЈ; 34924 2. 3. о~ > '- < 1. "tl ес ;::i br. 1 /)emogmfski podaci ;:;'ijd§4$,: !11937 i+;:Ћ15_ ::1;(;9\42 '" 163336 . . 22640• < !'7:2 . '113446 31.6 1687 !;iyJQ03ф l·Џ,;.~ij )'69:& б 17 67.5 1 тншп·21:; .. 4514.1. ., .•... ;~78•. 0.6 23 :~ШМ! н 1 •••r<<c "'1·~ : '\762} f ;~i .. iЩf '! шн:ыт·~ ;:,~2pi %•"'~ ·~нтш "•.'!: ",., .4.i': ->z ~_u 4f. >rJJ - 1';Ј о ..... z \:,~J6()v1 i;: ·.·.· ~< i:Q а: t;:; rл 34924 1. SUBOТICA 2. NOVI SAD ~ Q о ..... О> а: 6106 4067 ~ rл о ~о := ~ о 13911 39.8 71 1.2 41.9 74 1.8 60.8 45.4 53 198 60.4 1.1 1.3 22 24 1.2 4857 15030 1. SENTA 13997 1858 5041 2. ВЕС % {ZUPANIJA) ""а: оz i:Q 8468 10657 33036 21.8 GRADOVI < zU -< >rJJ а: "" i:Q о с. о ·~ а: oz с. N 20231 17534 72689 16.7 3. SOMBOR < а: ;2 TRGOVISTA 11132 1520 4366 36 39.2 3. KANJIZA 9070 1349 3407 37.6 6 0.4 4. PALANKA 6697 876 2258 33.7 3 0.3 5. BEZDAN 6665 2201 1550 33 24.2 0.3 6393 6304 800 544 2 6. TEMERIN 7. KULA 1 0.2 2248 2080 1834 2299 35.7 34.9 0.5 5963 837 892 884 927 4 8. 9. 8 U.9 4 0.4 623 1431 629 3 0.9 ЕЈ APТIN 10. FUTOG 11. STANISIC 5615 5561 4572 12. ODZACI 13. ВАС 3056 2937 TOPOLA В. 333 395 87962 11838 ••: .:·:·: %'(ZUPANIJA) 20.2 ·<:::: .. . ·:.,:' GRADOVI, VAROSI 160651 26868 .· ,. %(ZUPANIJA) 36.9 .. ·. 274584 OSTALA NASELJA .· .. 1 TRGOVISTA % (ZUPANIJA) ВАСК ZUPANIJA % (UGARSК) UGARSKA ТаЬе/ br. 192 1/-а 63.I 435237 .. 4.3 10100000 Socija/ni sastav backih g1·adova i varosi па " 32.7 41.3 31.3 20.6 836 28.5 30180 34.3 77 .} .. ;23;5 39.3 275 19.9 63216 41.6 88625 58.4 151841 5.3 2874839 osnovu podataka ?opi.1·a " 32.3 .. 83:8 34.9 53 16.2 328 28.5 9.4 3500 1.6 . 0.7 1 1083 17.7 3556 58.2 995 16.3 654 16.1 1654 40.7 1116 27.4 642 13.2 668 13.8 3 0.1 2379 15.8 5878 39.1 2114 14.1 33.8 1230 66.2 126 6.8 578 38 943 62 165 10.9 465 34.5 887 65.8 200 14.8 652 74.4 214 24.4 100 11.4 363 45.4 421 52.6 179 22.4 365 67. l 179 32.9 51 9.4 516 61.6 321 38.4 70 8.4 628 •. . ... . 2379 8.9 ........... ioo. / .. .. .. · .··• ·.• 5 47140 55.7 395 44.3 156 17.5 50.9 435 49.2 10 1.1 617 66.6 56 6 38 4.1 462 74.2 161 25.8 9 1.4 312 93.7 21 6.3 30 9 289 73.2 106 26.8 11 2.8 6194 >2):5 52.3 6194 • 1 ; • ; .· " < ; : . •••••··•••••••·•·• 2379 497 450 1 •• •• 5369 45.4 22.5 ................ " •.... 23.1 21;5 . ·.. 11247 12661 .• ".53. 564643 23908 1 • •. • 3259 . .7S:5 28856 41.9 ·.; 22662 · / <.··.5.1 1145 9.7 .···············20·· ............. •.· •. 429759 ; 56.8 12.1 .••. 2474 •. "<· ·. 1 . .. " ..... "·· .. "43.~ 5733 3.6 157529 193 1,:~;J!'i>щ ~ { .. ·с. Т ~ / Е<. rл У 'З ,,; l"'i' 1·. ;; ~ rл :п •.Г: .'•:iТ ~ ·u ~ о = ···.···: ~ ~ z SUBOТICA ·u ~ 5.6 .Ј ~с ~ с 1945 1. '-' ~ ~ (;) Q ~ ё2 126 ~ rл Q 0.4 2. NOVI SAD 3. SOMBOR -·-·-'vVI .-r.o \~vP.ANIJ)• .... ·.:· .·. : <•. : ··••· .:.:. 742 2.1 302 1.5 1519 8.7 469 2.7 358 2 3464 4.8 595 0.8 1402 1.9 .. .. :н ··: •. 2д. . . .•19,5 " •.. ··:· ." •·• 52;1i ' ... TRGOVISTA 1. SENTA 61 0.4 504 3.6 102 0.7 158 1.1 2. ВЕС 85 0.8 459 4.1 116 1 100 0.9 3. KANJIZA 35 0.4 338 3.7 134 1.5 32 0.4 4. PALANKA 76 1.1 247 3.7 58 0.9 6 ЕЈ 0.1 -· 5. BEZDAN 26 0.4 282 4.2 38 0.6 7 0.1 6. TEMERIN 61 1 199 3.1 15 0.2 27 0.4 7. KULA 93 1.5 42 0.7 47 0.7 8. 1 APТIN TOPOLA 9. В. 10. FUTOG " ... .. % (ZUPANIJA) ·. •. BACКZUP ·• ••••• % (UGARSк) .... . .. .. 15 0.3 132 2.9 22 0.5 2 0.1 62 2 23 0.8 9 25 0.9 57 1.9 13 0.4 1 2707 3.1 704 0.8 0.8 0.4 ·•. . -- 1 6171 .39.7 9391 . .. 0.8 ·•··•·····15562 60;3 •:::· .... 1299 3.4 1789 1···· •... : < 23 3.8 ".......... •.,::. 0.8 :: . : ...• . ·..• 17.4 . >:·.· .... : ·. >68~3 11 0.3 36 0.6 2281 •: 11 0.5 2 ·2и.; . " 30 110 .. OSTALA NASELJA 0.2 4.1 720 % (ZUPANIJA) .. · О.· 0.7 9 227 720 " 41 1.4 \.21~6 .•...·· GRADOVI, VAROSI 1.3 0.4 76 12. ODZACI % (ZUPANIJA) 80 25 0.2 13. ВАС TRGOVISTA 1.6 2.3 13 11. STANISIC ·::'· 101 140 3.6 3058 •• •••••••••• 194 br. 1-с Socija/ni sastav backi/1 g1·adova i varosi па 0.5 1869 1.2 >. 69.5 0.7 ... ·.·.• .. 0.7 . . .·"·:·. 821 :зо;5 os1101•u podatlш l'opisa 0.3 .. 2690 0.6 5.1 ..: 52798 UGARSKA Та/;е 0.8 .42.5 58.5 467 17А ... < ..., z >СЛ ~ Q сл 515 12.7 150 3.7 253 6.2 1.1 490 10.1 35 0.7 25 0.5 219 1.5 684 0.9 1782 '· :;>····· 1 ;ј(• .< 17 34 0.3 192 12.6 15 15 0.2 135 10 4 6 0.1 106 12.1 18 2.1 129 16.1 10 1.3 370 .. I/ Ђ.'?37 12.7 : ; 63 0.9 .:· 2.5 т 11 0.6 1 6 0.4 0.3 10 0.7 4 0.5 52 9.6 3 0.6 4 0.7 21 0.3 108 12.9 11 1.3 4 0.5 12 0.2 176 19.7 8 0.9 3 0.3 60 6.8 3 0.3 91 9.8 8 0.9 1 0.1 31 5 10 1.6 35 10.5 4 1.2 71 18 3 0.8 1 0.3 114 1 44 0.4 ·~> 414 ·········· .. ··· 1.5 0.3 0.1 133 12.8·.. : г:•п;. 0.2 817 0.5 31656 25; : < : 1 0.2 ·:. 0.3 .55. ( ; •• ; " :'; Ј." 5783 '6. .· · . •·.····> 94553 > .;:: : :;., 1!) 11.9 1 ; ' 333 \; )i .. '.··· ( ' ) : · · :44: · ·:.:•:.. ":•.'°" : :· .: ";'/ј. .. 9088 } '/'•· •·· .•....•·..·•• 591 ./ . 1.2 . ···············.······•.56. 258 ,; 2579 0.1 ·. 12 1 3204 ,; 1043 3:3·•• 1422 \;, : :.•.• · .;:·.·. •.:: .. ·::· ..".".... 226 : ':.21,7 "' Г 236 . ·.··::.78:3· ·.:·: •. • 0.2 1 ·, 11.9 ·:.н" 21 2 : ~Q 1.5 188 1 ' сл ~ ~ > ~ 1.5 307 16 ~: ~ Q ..... 92 2 <' : ci:: ~ ~ :;; сл 0.6 1 •" сл о ~ 34 1 ''; ~ 12.7 0.5 .; ...... "•': ~ ~ >СЛ 777 189 ;:65~()i ..... < ci:: ci:: ~ Q < ci:: < о ~ >СЛ ci:: < z ~ N< ;:, -' сл ~ < ci:: < ::s..... >СЛ ::2 >. \ 0 • ~ << ..., •···· .......... •.... ·····•···· ·' .71 192 }33 585 12 ···.· .. :··········· 4908 ) i ····· •:·•····· =11 195 ZЛSEJA~ \О SUBOТICA О\ 34313.4 NOVI SAD 72.9 12570.6 71 SVEGA 52091.4 79.3 (ZUPANfJA)> .• ; : < ) 29.б (ha) POVRSJl'\Л ·(i% POVRSINA VINOGRADA (pm) Vll'\OGR4DA (ha) (ha) 4445.8 10.9 7264 2089.7 5.1 5841 1890.4 26.5 147 42.3 0.6 11528 3730.9 21.1 4906 1411.4 8 17712.9 15.3 12317 3543.4 5.4 65701.9 10067.1 ·+1.2 .....·: ;'Г7il\ ·. Н'· 1 ' ·• ! ' ТЕ~! I~;iГ• ;щ:. ',,· 41:1:;•···· SENTA 4422.2 43.3 17085 5529.1 54.2 873 251.1 ВЕСЈ 3143.4 46.2 lll27 3601.1 52.9 207 KANJIZA 2383. 1 40 10617 3436.1 57.7 PACANKA 2614.6 49.l 8163 2641.9 49.6 BEZDAN 1858.3 71.4 2238 724.3 27.8 73 TEMERIN 2109.3 49.2 6721 2175.2 50.8 KULA 2788.9 40.1 11847 3834.2 55.2 1509.2 61.8 2798 905.5 APТIN lЖUPNO % (Ј 13737 31106 1:· ;у :· > KOSITЛ (pm) 84 5207.4 SOMBOR О% KOSITЛ U% ORANICE (ha) NЛSELJA ·•······· 40849 7140 1 t•:;y.j32Qi~'1 2.5 10202.7 59.5 0.9 6804.1 483 138.9 2.3 5958.1 257 73.9 1.4 5330.4 21 0.8 2603.6 1134 326.2 4.7 6949.3 37.l 97 27.9 1.1 2442.6 4284.5 3214.8 42.3 13112 4243.6 55.9 480 138.1 1.8 7596.5 l'UTOU 1277.3 48.9 4070 1317.2 50.5 55 15.8 0.6 2610.3 STANIS1C: 2247.4 58.8 4774 1545.1 40.4 97 27.9 0.7 3820.4 ODZACI 1058.1 39.1 5057 1636.6 60.5 32 9.2 0.3 2704 ВАС 1162.5 50.2 3478 1125.6 48.6 97 27.9 1.2 2316 TOPOLA В. TRGOVISTA U%(ZQPANIJA) .. ' ј .•... : 29789.1 '16:9. : . . GRADOVI 1 VAROSI Џ.%(ZlJPANI) , · .. ... :' lJ-%(UG:ARSК) . 1 UGARSKA ТаЬе/ Ь1: ll! 46.5 ' '·· ,, 94164.3 48.2 30.5 " . ; .• •<· ·,10 1765125.2 vrste poseda ,.· . ,? .· ; / .. 69.5 54.2 433176 63.5 : ".·· 1 . . :-·," > \ .69:3 . : lб.3 862578.3 3885 1 > ' . > т 34.9 ·. ' 49.8 13800 \ 1·.··· . :• 46 >1 ·': 43.2 >1 : 1 12.9 31 > .. 1 1.8 'Т 4661 ' ..... ~ '" ' > ) 46:6 8631 : 5:/7: : · · . 5:1.т· 1 151056.7 63622.5 . 3.6 i <•· 19':~·; 129324.4 · . ••••. ········•·.· 51 9. 3970 30002 525086 ,.,: 1117.6 .·•Е129 .••• 16202 1 . ?. 140193.1 1 .•.. " 33.1 97410.1 <)б:З 2665240 51.4 . 23.3 42782.9 300983 . 1 32715.8 . 23.9 ••• 132193 176045 1 StГlkшa > 63.3 > : . :· ·,_. .: 595 / BACKO-BODROSKA Z 101087 .' • 81880.5 U% (ZUPANIJA) ···· ... ·.. SELA, PUSTARE 46.8 1 : > .··•·•• > ,. •··•·••••• 39:8· 2 195544.6 1.:•·' ; . : .:: . 2.7 :' 1 5.4 . ·••••••·••••· 6.0:2,i': 324869.1 '•'>' 1 tJ:JH; 2778760.2 1 "'; ·i:<;~, ... STRtJKTURA POSEl>A .. UKUPNO POSl:J>NIKA : OltANICA 1 l.IVAIJA ORAN. LIV. I VINOGRAD ORЛNICA 2917 499 981 807 % 47.8 17 1 33.6 27 7 NOVI SAD 403 124 SUBOПCA SAMO ORANICA IVINOGRAD 185 6.3 252 99 30 8 1.7 0.2 SOMIJOR 2268 685 314 403 347 % 46 7 2 13.8 17 8 15.3 GRADOVI 5588 1308 1302 1211 784 SENTЛ 1354 439 87 253 488 % 72 9 32.4 6,4 18.7 36 881 48 8 42 19 320 36.3 % ВЕёЈ зо 62.5 58 55 4 48 2.2 KANJ1ZA 915 432 69 131 177 % 67.7 47.2 75 14 3 19 3 % STARA РАI.ЛNК % NЊIACK 376 201 164 89.7 53 5 43.6 192 107 55 64.6 55.7 28.6 PALANKA D/(I 129 86 38 80.6 66.6 29 5 NO\IA PAl.ANKA % PALANKA UKUPNO 697 llEZ1)AN % 394 257 s 369 :'i6 79.б % 393 216 74 74 4tJ 1 55 18 8 18.8 TEMER1N 366 366 % 67.3 100 KLJl.A 700 78 % 83.6 11.1 553 281 216 о ОА 38.7 ЛРПN % В. 62 TOPOI.A % 525 358 59 4 68.2 432 .7 (Ј] 91 17.Ј 64 STARI FUTOG 482 % 63 3 84 8 13 3 142 97 45 NOVI F!JТOG % <Ю9 86.1 FUTOG UKUPNO % 624 506 109 67.3 81.5 17 5 STA1'ISIC 479 317 145 % 76.9 66.2 30.3 ODZЛCI 323 260 53 97 80 5 16 4 % IЈЛё 332 90 197 % 84 1 27 1 59.3 TRGOVISЛ ·.: UPOSTciмA•.· 8142 :··:·:•:;: SVANEl.JЛ ·. н . . :·:.51".9 :•.>::.::.• ... 13730 >";'!:,Ј~ UPOSTOCIMA Таhе! hr. IV StrukLш1 '""' :о•·'°51. poscda 1772 4225 :•::{68.8 ~:"• 5533 -'·'" ::. 1'< 40:1 о.џ .. •:Шi 3074 •-."::: ., 1059 403 " ·········:4.9 ","." .... . ."••. :::;;() >•! ј:[. 1614 :;i{8.'-······ 1843 '';" • .: 0 .. ;:;.' .. . ~,. :.•:•3•13.4:. i''••· 197 . .: ~:; . ·.. Ј>•: ~-"i'П ,•/"' ,;: ;~: ': BROJ STЛREINA ... ZЛKlP 6106 SIJBOTICA ZЛ Klll' KLICA ZЛN. 1 TR(;. STARESINE BEZ ZEML.JISNOG POSEDЛ 1320 3189 21 6 % l~,i.' KUCA NOVI SAI) 4067 51 499 278 zшщtl., 221 trgo\· 3664 .. 28 tr~ov. 258') 90 12.3 % Q4 zшtl 4857 611 12.6 53 GRADOVI 15030 2430 94·12 ···•., U% 1'.< "····· SF.NTA SOMBOR % . ,·· ~-· 1858 50 1520 100 ВЕСЫ % 63 . 504 27 21 za11atl., 2 t1·цov 639 4::! 4 zaпtl. 12 4.1-1 32 09 % STARЛ ј~,; " .·.:·.:. ' 6.6 1349 KANJIZA 4. .::,• 2.7 % ,. :•~ ·.· 16.2 '.,, 419 PALANKA 43 IU % N1'МАСКЛ 297 PALANKA % }2 105 10.8 35 160 NOVA PALANKA .11 19 ~/о PALNKЛ 876 UKUPNO 32 3.7 °tO ~! .. 179 20 800 BEZIJAN 407 % .,, 51 544 ·:· TEMF.RIN .. 15 KUl.Л 837 17 892 15 % %1 STЛRI F!JТOG 762 NOVI FUTOG 165 13') 38 1 zaпtl., 35 1) 1 1·цоv. U.3 41 28 2NO 3.7 ~{, .: 37 1 zaпtl. 14 23 8.5 %1 FUTOG 14 42 927 !JКUPNO ~0.1 _;_; 4.5 'Уо .. 11. 12 zaпtl. 3 884 ТОРl,Л 10. 623 STANISIC ll. 137 1.7 (Уо В. :, 6 7,111atl. 2 Al'ЛTIN ··•··.·· l:; 2.8 % 7. l 7N 7.itпal 3 14·1 2.; 10 0 O!JZЛCI 12: ·.. 333 5 .. \ј;: ВАС 3 395 3 6.1 0.8 16 11838 294 26868 2724 % ·". 2.5 U POSTOCIMA :· " 1 TRGOVISTA !ј .. SVA NASF.LJA U POSTOCIMA·•,· ... ТаЬе/ Ьг. 198 10 1.5 % ' .... ,." .• :·о" .. .· V-a Posedovni odnosi opore=ovanog stш10,/•a 10.\ >.•.< .. bac'kili gradova i ·/"•:.' ' vш·o.'i .....".. " .~ 49 " l'OSEDNICI UKU\'NO DOMACINSTЛV .. с: .. ORANICЛ (tl DELOVIMA SESl.JE) 1/8 112 3/8 1/4 1 1/4 3/4 1 3/4 1 2/4 2+ 2472 858 272 135 112 218 146 133 96 77 67 358 40.5 34.7 11 5.5 4.5 8.8 5.9 5.4 3.9 3.1 2.6 14.5 27 383 90 48 26 30 41 21 14 9.4 23.5 12.5 6.8 7.8 10.7 5.5 3.7 1756 439 335 218 159 188 159 36.2 25 19.1 12.4 9. Ј 10.7 4611 1387 655 379 301 1.8 9.Ј 447 326 1254 610 67.5 48.6 869 313 200 57.2 36 23 809 383 60 4 7.3 102 228 Ј8.2 6.7 14 10.6 Ј2 92 53 Ј 18.9 84 Ј 8 Ј 91 63 1.2 7.8 ЈО 8.Ј 6Ј 218 182 129 37 49.9 35.3 10.1 41 103 18 54.5 25.3 63.6 11.1 124 50 74 77.5 40.3 59.7 Ј62 65Ј 2Л 364 45.5 67.3 <) JI 9 0.9 0.7 40 21 4.6 2.4 ЈО Ј .2 55 11 1.7 200 23 108 28 55 6.3 29.7 76 143 57 114 47 39.1 1.4 0.3 0.8 0.1 12.8 89 32 4 4 61.4 29 46 17 6 0.9 0.9 497 306 IIO 55.7 61.5 36.8 1.4 0.2 322 111 14 50.8 71.7 24.7 3.1 0.9 0.4 81.4 17.8 Ј•12 Ј20 505 83.5 6.З 0.2 0.5 0.1 Ј 15.9 55 22 74.2 39.4 42.4 11.9 4.8 313 16 2<)6 94 5.1 94.6 287 137 118 25 72.7 47.7 41 1 8. 7 1060 1381 1094 294 • .:: .-14.2 18.5 12061 1439 1682 1541 .. .-.•·,. :• '·"44.9 ll.9 13.9 12.8 62.9 ·.• 17.5 0.2 0.4 5.5 196 Ј306 0.5 ЈО6 182 7450 0.7 22 84.5 Sб.1 0.6 0.5 1.4 449 62.1 4 7 0.3 31.1 84 6 4 1.1 237 385 \Ј.! 11 8.4 473 О. 14 1.7 15.6 Ј.\ 5ЈЈ 07 7 514 1 Ј3 ·'·::·2.s, 36 47 Ј Ј 366 120 2.9 306 41.9 74.3 5.1 · 2.6. 54 Ј 89 1.9 64 24 365 1.9 16.7 33 5. Ј 7.7 87. Ј 3.4 3Ј 7Ј .. 9:7'1 .:>;.7:1 ·....• 30.7 13 9 ? ' -·~ 20Ј4 • : 27. 0.2 0.3 2.4 195 62 .• О.8 620 •. ?Ј 413 216 ·:"3:4•' . . .:: :{:8·· 19 • : :О.3 139 17 • 0.1 . 0:1 130 519 • 1.2. ···::--!.! 199 .. 1>:·>' ,... r,љ1 .. : 12:.;: r· ;г з:· ;i~>:' ~Nл"sELJ :'""; . :.. ;:. ; : .~ .. ': ; ~; ;~ UKUPNO DOMACJNSTAVA 135 148 79 % 5.3 24.6 26.6 21 14.5 9 9.8 NOV1 SAD 144 53 24 17 8 12 4 % 3.5 36 8 16 7 11.8 5.6 8.3 2.8 SOMBOR 1016 505 259 120 37 50 25 % 20.9 49.7 25.5 11.8 3.6 4.9 2.5 210 108 . 7.9:: 4.1 2663 ··.,:•::: . .17.7 :.•о;< KЛNJIZ :• 4,_ % ..,. STЛRA (,() 27 5 4.7 17.2 15.5 15.5 19.3 11 3 532 124 178 74 58 56 27 35 ?' -·' 33 13.7 10.8 10.4 5 438 62 100 (,7 58 87 31 32.5 14.1 22 8 15.3 1:; 2 20 7.1 365 182 129 37 16 1 87.1 ·19.9 35.3 10 1 44 0 ..1 162 ·11 103 18 54.5 25.3 63.6 11.1 124 50 74 77.5 40.3 59.7 651 223 50 306 55 1(, 1 74.3 34.2 7.7 47 8.4 2.5 U. I 364 227 137 45.5 62.4 37.6 BEZl)AN 'Уо TEMERIN 366 143 57 114 47 5 % 67.3 39.1 15.6 31.1 12.8 1.4 514 147 2.17 89 32 61.4 29 46 17 (, KULЛ 7. :• ~е % 497 305 191 1 55.7 (i1.4 38.4 0.2 АРЛТIN o/i1 В. 9. TOPOLA %1 STЛRI 10. 4-19 312 111 50.8 71.7 2·i 7 473 FUTOG Ы.1 % . 180 '.·" 6.8 103 PAl.ANKA UKUPNO ~lo 355 .13.3. 83 PЛLANK NOVA 598 22.5 83 NEMACKA PALЛNK % " 91 PAl.ANKA % 36" 25 ВЕСЈ з; 958 ,:•·•<'':::. 511 % 6. .. 218 % п~ 1/1 315 SENTA \.п: 3/4 400 l . .{; 112 3/8 1503 U POSTQI,МA' }·· 1/4 1/8 SUIOТCA Gl~ADOV1 ;) (U DELOVIMA SESIJE) POSEDNJCI l.IVADA 84 3 17.8 0.6 142 120 22 8(1.1 84.5 15.5 NOVI FUTOG % 385 81.4 l'LJTOG UK!JPNO (, 15 505 '% bli.1 82.1 lЊ 17.2 1 о 2 3 1 0.5 0.2 \\. STЛNIC 462 181 19() 55 )1 ... % 74.2 39.4 42.4 11.9 4.8 12. ODZAC1 313 16 296 1 9.1 51 94.6 0.3 '% 13. ..,. нл(: TRGOVISTA . tJ POSTOCIIVIA . " SVA ,, 5999 .::-::,.,:. NЛSIOLJ 50.7 : 118 25 7 41.1 8.7 2.4 1'-Ь Posedov11i o<lnosi opre=нmg 1·187 1577 891 1150 460 24.8 ."; 26.3 14.9 19.2 7;7 4.8 1'30 67U _11)7 15.4 7.7 4.6 2~45 8662 UPOSTOCIMA Tabela br. 200 1.17 47.1 2Х7 72.7 s/anoi-nistm hш:ki/1 14.4 25.Ј 28.2 32.2 12~6 2175 gmdoш i 1ш·оs 289 POSEDNICI 614 5/4 2 7/4 (U POZ. l\IEROVIMA) VINOGiADЛ UKllPNO DOMЛCINSTAV 2+ 3 10+ 10 6 58 29 16 24 81 2233 1702 327 139 65 3.9 1.9 1.1 1.6 5.4 36.6 76.2 14.6 6.2 2.9 12 41 0.7 8.3 4 9 2.8 6.3 10 2 0.3 72 32 • :2;:7;: :;_;.:,•:14:: 1:•у" 0.2 0.3 27 1;· :•·o."f~c 28 32 17 11 2.1 6 3.2 6 2 1.1 0.4 0.2 1.6 1.4 13 3 694 416 74 47 0.2 25.3 56.4 33.8 6 3.8 95 2435 3505 ::<-. з:6 :.- ... : .· ::,:-:;:::i:'-',,_ '23,З 1.5 1 0.2 з:2 93 6.6 62 10 1 1.1 14 84.9 13.7 1.4 0.4 1.1 0.4 305 289 14 22.6 94.7 •1.6 175 175 41.8 100 85 85 28.6 100 43 43 26.9 100 303 303 34.6 100 103 103 12.9 100 622 579 42 74.3 93.1 6.7 272 272 30.5 100 167 132 35 18.9 79 21 ТЈ 66 0.2 46 46 42.2 119 112 12.8 94.1 lbl 162 26 100 (ЈЗ 241 0.4 2857 2714 137 0.8 0.3 0.3 : :0.1 78 47 43 6362 -::,-0.5 . 0.5 23.7 0.2 100 99.6 5 0.3 5.9 242 15 0.3 7 61.3 20 0.2 9.6 90.~ 27.9 46 . .0.9. 28 113 289 18.9 131 396 .. :::,:· 22.9 63 59 214 6 9.6 0.4 743 ·. 21.2 . :: ~:'6.i 0.9 14 0.9 . 69.5. 426 0.2 3.1 2.4 1231 6 0.9 1 2.4 2 4 0.9 39 95.1 ·-·. .24.[ ,··,, . ·: ·. "95" 5149 : :::::.80.?. •...... 4.8 .. -i: 0.1 :· ·0.1 •. 880 217 13.8. 3,4 116 .. , 1:s; 201 -"RUКТA UKUPNO l'OSEDNIKA SUIOTCЛ 1;:: : :· : ;z.· ~·, .. :i;_ ~1 NOVI ORANICAI sлмо VINOG~AD ORANICЛ 2917 499 981 807 185 445 47.8 17.1 33.6 27.7 6.3 15.3 SЛD 124 7 1 252 19 9.9 30.8 1. 7 0.2 62.5 47 2268 685 314 403 347 46.7 30.2 138 17.8 15.3 GRAIJOVI ·' : ... : ( .... : ;: .. :· 1302 •.• • i<> 2.1.1 1354 439 87 253 72.9 32.4 6.4 18.7 ВЕСЈ 881 488 42 19 58 55.4 4.8 2.2 915 432 67.7 47.2 : 784 983 17.6 488 87 Зб 6.4 320 12 36.З 131 6'Ј 7.5 519 2.<Ј : .::.:.14:•.!: •: 1211 .. Џ.3: SENTЛ 14.З 1.4 177 106 l IJ.3 11.6 STARA PALANKA 376 201 164 11 % 89.7 53.5 43.6 2.9 NEMACKA РЛСNК % 10 0 5. 2ЈА % 192 107 55 30 61.6 55.7 28.6 15.6 129 86 38 5 80.6 66.6 29.5 3.9 NOVA PAl.ANKA •: 1308 5588 ... );:,37;2::•: .. tlPdS'fOCIMA : : % 4. VINOGHЛJ) SOMBOR KЛNJIZ :. SAMO 403 % з: PAl.ANKA lJKUPNO 697 % 79.6 56.5 BEZ!JAN 393 216 % 49.1 55 39.Ј 257 46 36.9 (,_(, 7.Ј 18 8 74 29 18.8 7.4 ·6.·: TEMERIN 366 366 .... % 67.3 100 ,7:: KlJl.A 700 78 432 190 ·, % 83.6 11 1 61.7 27.1 5(> 8:' 553 281 216 62 50.4 38.7 10 525 358 91 76 59.4 68.2 17.3 14.5 482 40'! (,4 9 8.\8 13.3 1.9 97 45 ЛРТЈN % : 9.': 8. ТОРl.Л •% ·: 10 .••. STЛRI FUTOG 63.Ј % ·•::• '% 86.1 FUTOG UK\JPNO 624 506 109 9 % 67.3 81.5 17.5 1.4 479 317 145 17 "' 76 9 66.2 30.3 3.5 '" 'Ј7 STANISJ(' 11 .. О• : ODZЛCI 12: о• 13: ВАС ·: % .: : 142 NOVI f'UTOG : 1 ORЛN. LIV. 1 VINOGRAD % :i.:. :.; / ЮSШЛ ORA!\'ICA 1 LIVADA % Ј; ·. "> VRSТ< : [[ 332 8142 TRGOV!STA у . .•: .. 68.8 .: : 13730 SVA NASIOl.JA V POSTOCIMA .... 202 80.5 8.Ј1 Ji POS.Т<>Cl\1A' ТаЬе/ 260 32З br. 1·'-с Posedovni odnosi opre~m·an,f{ 51.\ ::· 1 •• 53 10 1(>.Ј 3.1 <ЈО 197 ·15 27.1 59.3 13.5 4225 1772 .s1.9 ..• : 21.8. 5533 • 403:. 3074 .,, 22.4 403 4.9 .. ·. 1059 ·. 13 1614 :' ·:. stanovni.i:lva hackill gradova i vшosi 1~8 1843 . .,3,4.: : 683 . .· 8.4 1 li\IOVNSKЛ STRI 'KTLIRЛ lТKLIPNO (ORЛNICA, ZЛ"IATLJ ZЛNTLI.JA 1.1\'ADA, VIJ\OGRAD) хо зхо XllX х ХО 923 425 34 53 123 1118 180 15.1 46 3.7 5.7 13.3 11.7 19.5 0.4 0.4 500 469 1'! 12.3 93.8 3.8 1.6 453 284 21 11 17 47 7-1 9.3 62.7 4.6 2.4 3.8 10.4 16.1 1872 1178 72 1.10 157 7.5 8.4 255 13.6 49 28 3.4 21.1 12.1 1 (1 1.6 62.8 IЦ· 74 : ·З.8ос: 3.9 232 75 36 36 12.5 32.3 15.5 15.5 192 124 21 39 12.6 64.6 10.9 20.3 3 135 45 17 19 6 19 29 10 33.3 12.6 14.1 4.4 14.1 21.5 4 19 4.5 26.3 21 73 39 10 24.6 53.4 13.7 6.8 26.3 35.7 64.3 26.Ј 19 106 44 19 19 24 12.1 41.5 17.9 17.9 22.6 1.5 2..1 13.2 129 107 16.1 82.9 17 52 35 17 9.6 67.3 32.7 108 39 18 51 12.9 36. ! 16.6 47.2 0.6 10.2 176 121 36 19.7 68.7 20.4 60 6.Х 36 6 4 14 10 66 23.3 1.2 12 1.1 1.1 81 62 17 10.6 76.5 21 10 (1 4 6.1 (,() 40 91 68 21 9.8 74.7 23.1 31 211 64.5 6.4 6.4 2Ј> 28 14.3 80 10.5 5.7 71 29 6 4 32 18 40.1 8.4 5.6 45.1 745 52.5. 5;6 1418 12 ... 18 60 ~5 . 26 9 14 8.8 . ох •••• 3294 .,· •12.3 80 •1:. 4.7. 'I .. · ::, 4.9 ЗО! 154 1923 •• ;."'58А 69 229 п;:1 . :~А.'• ······ 71 224 5 • 1" 209 228 '6;3 ''6.9. . '15.8 : : > 14~5 479 203 ···:"-<. ••• ·· IMOVINSKA SТRtJКlA хо 2.5 58.3 U POS'JфMAi · : ",,. ". ' ':••: :· . 32<Ј IJ 4 13.2 '!.3 13.9 19 14 33 2 1.1 60 3.6 572 450 23 . 4.7 2 1 2 " 2.7 5.5 •.••••. KANJIZЛ 14 7 1 0.5 % STAl{A PALANKA % NЕМлёк PALNKЛ %1 NOVЛ PAl.ЛNK tJКUPNO s: 2 1 7.1 14.Ј 1 3 2 12.5 37.5 25 11 8 3 3.7 72.7 27.3 1 1 3.Ј 22 11 2.5 50 1 4 1.5 18.1 1 <) 1 "' 10 7 (> 1 %1 1.3 85.7 1-1.3 15 ') 1 % 1.8 60 6.7 ,. 11 7 4 1.2 63.6 36.! кш.л APATIN 8. 111 9. TOPOLA В. o,u 2 1 66.6 33 1 STARI l'UTOG 8 8 % 1 100 FlJТOG НЈТСЮ 1 1 0.6 100 9 100 9 !JКUPNO о;, STANISIC 10 %1 1.6 ..'" ODZЛCI T!{GOVISTA tJ POSTOCIMA . NASELJA UPOSTOCJMA 204 4 4 вле ТаЬе/ 10 !О !О 1.2 ..'" SVЛ /1r. 1:Ј 5 Ј.3 3 10. .. 6 27.Ј 0.3 .. NOVI 1 3~." 33.3 90 7. Ј 21"1 2 10 TEMF.l{IN 1 7.1 25 1.3 BEZГJAN ," 4.8 8 1.9 % 1 Ј 10 1.9 3 l'ЛLANK ~·о .. . 5.5 5 ·. 27 " 1 238 " 4 2.7 12 13 • ·,:4Т. 6 57.1 12. 5.5 23 16.6 21 11. 14.5 27 24 1.4 6; 12.7 66.6 ~Уо .. 3 22 3.8 8 8 36 !3:СЕЈ .. Ј.6 о 7 2 '·А». 3 0 ..1 3Х 1.9 2•. 4; 1 SENTA о. •••••••••• ". 21 55 <78.7 ох 14 5.2 . хо 20 89.9 .. , : . х 6 9 .Ј,8 Vll'iOGRAD) LIVADЛ, хо 2 366 SЛD Gl{AIIOVI 1; 3х0 88 01с .::: (ORANICЛ, 151 SOMBOR :• 1"' . TRGOVACЛ UKUPNO TRGOVACA % .,'" 11:' 3~ .. SUBOTICЛ NOVI 2; . ·..... ···.:- .. :ћ;<> ". 11., . ..... ":~}]Ђi·,о . . 4 1 3 1 25 75 107 166 ;:1.4 .. ". 13 :•:• 64.5 738 557 •• 2.7 •75.5 Posedo1>ni od11os1 opore=o1•a11og sranovnistva .7.8 .•. 36 4~9 /юck1i 16 . 9.. 6 8 .. 4.8 1.2 38 35 25 47 3.4 6.4 5.1 gradova i \'Cll"o.i:i ... 4Ј 2 20 ••• 12 Vf,ЛSNIC BIKOVA (BRO.J DOMACINSTAVA) BROJ 3 tlKtlPNO [)QMAC:JNSTЛV ····: . ·.. ·. ВIKOVA 6 20 10 50 516 74 326 70 42 4 8.5 14.3 63.2 13.6 8.1 0.8 22 14 0.5 63.6 374 136 230 7.7 36.4 61.5 912 224 564 .::·<,.•ii 1•:::.·.:. 24°.6·'. ·:.б] 36.3 2.1 78 •,::.:;::: :-6Ј.8У \,•4:15 204 73 92 26 13 6.4 11 35.8 45.1 12.7 262 135 119 6 17.2 51.5 45.4 23 178 76 88 14 13.2 42.7 49.4 7.9 66 6 90.4 8.2 7З 17.4 73 66 6 8.3 90.4 8.2 78 35 43 14.3 44. 11 54.1 55 26 29 6.6 47.2 52.8 80 62 18 9 77.5 22.5 49 37 11 6.4 75.5 22.4 49 37 11 53 75.5 22.4 12 8 1.9 6.б 4 42 . '8.б;i": 0.4 '"'"" : : >.оА< 0.4 1.4 1.4 2.1 2 33.3 43 41 10.9 95.3 4.7 1034 559 412 48 14 1946 783 976 126 56 0.1 ... ·. 5 205 · · ·.· · •·.· •.:.·.· ·~s;Qж ,::•" ...... 1 ,j.!:·\i•; ,;.; ·.:';У .. VL,ЛSNIC KRAVA •: ·,. ·~ .. ). ··········' .. .. \(.: 3 376 52 39 % 8.4 73 10.1 7.6 NOVI SAD 148 147 1 %1 3.6 99.3 0.7 640 588 45 5 2 13.2 91.9 7 0.8 0.3 GRADOVI 1303 : : :' • I'.,::••.::: ."" '· •.:::11:1•':· % ·· ··· з. 1 .• 1 "7-5. 44 ··.· 409 77 20 7 2 14.9 4 1.3 0.4 668 555 76 32 3 1 43.9 83.1 11.5 4.8 0.4 0.1 8 5 1.3 0.8 141 139 2 33.7 98.6 1.4 202 202 % 68 100 NOVA PALANKA 99 99 61.9 100 РЛLNКА UKUPNO •. " •••. % 442 440 2 50.5 99 5 0.5 % KlJLA 424 410 12 2 17. ' % 50.7 96.7 2.8 0.5 544 544 ISc···•··· % 349 339 10 64.2 97.1 2.9 В. ТОРLЛ % \О. •,:: SТАЮ . % FUTOG NOVI FUTOG % .. l'UTOG lJКPNO % в: STANISIC :.с 12: 1.·· 2 44.9 99.5 0.5 342 333 9 44.9 97.4 2.6 132 132 80 100 474 465 9 51.1 98.1 1.9 186 186 100 281 281 % 84.4 TRGOVISЛ ·'·• V POSTOCil\IA .. 395 ODZACI вле ,, ,. 100 397 29.9 % 1 61 % џ, ' / 8 2.3 TF.MF.RIN ' .. .. 347 97.7 % АРЛТ!N : 355 44.4 SVЛ 206 , br. 1'-е \66 1 1 42.5 98.8 0.6 0.6 5422 . 45.8 ::•: 25 5 !Ј.4 1 0.1 1 о 2 \О 168 6725 NASELJA V POST0ciJ\1Л. ТаЬе/ '·"· :: ... "..... ".. ....... ", .., ' 5072 267 63 93.5 .. .. .4.9 1.2 365 107 39 25 6 5.4 1.6 0.6 0.4 0.1 6\Ю 91.9 Posedovni ocinosi oporec:ovanog s/anovni.i:lva backi/1 gradova i 'ШО.~i ..... ... s.\ 11··. BliZDAN 21 ': [;6.. 79.4 70 PALANKA 1 515 11.3 NЕМЛСК 5 4.1 27.7 535 РАLЛNК 21 24 86.4 1·.··········· ~ !9. : ... : ·.i.8• ;ЈА. 619 % 1 •. :.с 45.9 ' .. 98 1111 ,.. ·s,з КЛNZА % 1 >•• % 4: . STAl{A , о SOMBOR t1 P0$'[0Cil\.IA. ' 50+ 50 22 % SENTA : 20 10 6 515 •••••••• % 2. <: ВЕСЈ :.·· BROJKRAVA DOMACINSTVЛ SUIЗOTCA }.". ······:.: /l; 1,' (BROJ DOMACINSTAVA) UKllPNO 15 . 0.3 4 1 :.а1 " VLAS1'"1CI (RRO.I DO:\IAC'li\'STA\'A) О\'АС ПRОЈ tJКlPNO DOMA(:Jl\STЛV ZIVOTNJЛ 10 20 878 40 30 200 ((11) 50 16 16.i• 2.7 1.8 17 4.3 6.4 3.9 1.2 0.2 0.5 170 161 27 22 10.6 .• 1:8 ' 1.4 1.8 04 104 173 250 134 0.8 2.7 11.& 19.7 285 15.3 1.2 14.9 4.3 10.r. 8.5 64 27.7 5'15 310 160 •13 16 12.3 52.1 26.9 7.2 2.7 5..\ 1520 324 186 152 193 ·;.: •• 12.2 10 285 .·• 18.8 11.2. 14.4 IU.J ""'" 4 2 47 21.з: • 12~7 23 45 18 8.5 16.5 6.6 27 15 28 10 15 5.3 20 19 21 11.0 10.5 11.6 66 24.3 187 17 12"• 181 9.1 26.IJ 21 14.4 16 43 56 13.4 8.8 23.8 55 43 13 1 78 2 12.7 11.8 97 1 2.9 20 18 5б Ј9 23 40 18 6.6 20 6 2 13 14.7 272 14.6 300+ 3UU 24 24 1.7 0.5 2.7 0.5 0.4 195 33 27 7 1.2 3.6 )5 12.5 '10 110 <)5 8(,.4 12.С 8.2 18 36 6 22 2.8 13.6 73 11 30 1•1 15.1 .\1 1 19.2 20 13 15.3 ().t) 20 1.11 15 7 78 5<Ј. .:њ-~ 1Ј 17.8 4.1 46 4.6 22 27 <)1 7 8'1 30 37 10.1 _13.7 41.6 6.\ 24 27 84 37.5 42.2 11 1.6 11 1.6 ·1(> 3.1 24 i~.2 5.1 43 12.<Ј .1.1 9 43 7 13 2') 30.2 (,7.4 16 15 9.4 43.2 40 5 1265 332 325 10.7 26.2 2785 (,5(, 511 23.6 18.3 ЈОА 3.1 1·1 32 .· 25.7 18.8 28.1 115 90 122 9.1 7.1 9.6 6.2 23 8 1 18.7 8.1 308 13.9 11.1 13.5 10.5 6 207 "' ·~: 1 ·~.- ,~iБ> !. " - : .. ..--· ':...• ··:• _:.:'::....... :":: .. VLЛSNIC (BRO.J DOl\IACINSTAVA) КОNЈЛ : tJKtlPNO DOMA<':JNSTAVA ,. SUBOTICA Ј;. 0.' 12!( 79.3 17.4 23 1 5. 1 0.2 1653 1352 291 <) 34 81.8 17.6 0.5 GRЛDOVI U POSTOCIMA "... ::•:•. :'_ 4207 · "'•:::·2s SENTA .'О ВЕС ЕЈ % KЛNJIZA 328 18 95 5 159 137 22 53.5 86.2 13.8 115 115 NOVЛ PALNKЛ % UKUPNO 71.9 100 620 580 4(1 70.8 93 5 64 392 302 90 49 77 ?' 257 146 74. 1 63.8 36.2 52(, 480 46 62.8 91.2 8.8 437 437 BEZl)AN % щ; TEMERIN KtJl,Л % ЛРТIN В. TOPOLA 1 U.I •, 1 - 24 0.6 1 0.1 .1 346 PAl,ЛNK 11 ОЈ 82.1> % -" 49 100 501 470 31 56.7 93.8 6.2 " % 468 STARI FUTOG % ПЈТОG lJКUPNO ~ 11.: 15 8 3.2 140 NOVI FUTOG ,<,." 453 9б 61.4 О/~ STЛNIC ~,ц 140 84.8 100 608 5<;3 15 65 6 '!7.5 15 432 415 17 69.3 96.1 3.9 Ol)ZЛC 234 %1 703 13" " ВАС 1/ 108 13. 1 STARA l'ALЛNK 8 •. : 12; 715 81).6 % % i> 826 3 ~n 11i: 7 0.9 0.4 РЛLNКА ;:;· 156 21.3 116 ".; ::, 570 77.7 18.6 "' . 734 39.5 50 23 0.'Ј 37 0.9.''• SI % 6"•'' 684 16.Г•' 505 NЕМЛСКА < 82.3 624 4 .. ·.•·· ... 3462 ..... ·16 3 ,. 1· .· 20+ 19 1.3 427 10 ~':.i 20 27 94.7 0' __,.:. 2 99.1 0.9 )'О 263 261 2 % 66.6 99.2 0.8 TRGOVISЛ 6600 5817 76') 10 ·1 .55.8 88.1 11.7 0.2 0.1 9279 1453 47 13.4'::." U.4 .. \ ТаЬе/ 34.8 10 451 3. 1:ЕХ 6 370 11.1 о· 9. 1683 NOVI SAO SOMl30R 1; ·" 1 2122 0 1.• ZIVOТN.JA 3 % ;1._ : <·· ВЈ{АО. - UPOSТCJMA 10807 SVANASELJA ,. UPQSTOCIMA: : :Љ 1·· ' ' " 40.2 br. 1'-f Posedo\•ni odnosi opore=ovanog sta1oиiv 208 .<,.' bш'kil 85.9,'" grado1·a i 1·arosi -." 28 0.3 SVINJA \'LЛSNIC lRЛOJ llKt!PNO DOMACl:-ISTЛ\' .· -:.·· (HRO.J DOJ\IAC:>;Sl~'Л) ZIVOTNJЛ 20+ 20 3 6 780 451 200 88 36 5 12.8 57.8 15.(1 11 ..\ 4.6 0.6 10 89 77 10 1 1 2.2 86.5 11 2 1.1 1.1 ю 898 557 2.\9 18.5 62 26.6 9.2 1767 1085 449 172 '11.8·· 61.4 .'25:4" 9.7 510 429 27 4 84.1 :,:,,: 69 15 4 1.7 0.4 534 11 2 1 97.4 2 0.4 0.2 424 380 38 6 31.4 89.6 9 1.4 1 2 10 0.4 0.9 203 88.6 89 89 30 100 7Ј 73 45.6 100 Ј91 44.6 2Ј 365 23 1 2 93.3 5.9 03 0.5 171 165 6 21.4 96.5 35 280 277 3 51.5 98.9 1.1 11>4 163 1 19.6 99.4 0.6 23 23 2.6 100 300 299 33.'! 99.7 1 ОЈ 294 275 19 38.6 93.5 6.5 56 56 33.9 100 350 331 l'J 37 9 94.6 5.4 95 92 15 2 96.8 28 28 84 100 0.5 12 548 229 •:· 2.Ј 1Ј.5 36 1 54.7 9 52 ... •: •.•• :. 2:9. " 3.2 94 79 1·1 238 84 15 3378 31 (,5 187 28.5 93.i 5.5 0.7 5145 4250 63() 195 55 9 19.1 82.6 12.4 3.8 1.1 0.2 1 1 2Ј 3 0.1 209 1 N GRADOVI о PRVA 1 1. 2. SUBOТICA 3. SOMBOR KLASIFКCJ ORANICН % КLAS 159035 6034 21848 186917 NOVI SAD SVEGA SENTA 2. ВЕС 3. KANJIZA ЕЈ 4. STARA PALANKA NEMAC. PALNК 4.а 4.Ь NOVA PALANKA 5. BEZDAN 6. TEMERIN 7. KULA APТIN 8. В. 9. TOPOLA 10. FUTOG 11. STANISIC 12. ODZACI 10.а NOVI FUTOG ВАС 13. 1 1SVEGATRGOVISTA 1 1 1SVANASELJA Та/1<! Ь1: 1·1-а .4gmteh11ick1 ро1/ае. 1 POfUNSКI DRUGA KLASA 100 25 37.5 77.4 • TRGOVISTA 1. POVRSINA .. ,·· . % (РОМ) TRECA KLASA "/о UKUPNO 6033 25 12068 14566 25 21848 8.5 33916 14 40 < :н' 10326 7285 6482 3297 1579 1182 4306 3260 6462 3497 7451 2304 656 5208 .......... ··. 33.3 2453 33.3 2694 68442 20599 ,:. 3390 2428 1825 1099 526 394 1435 3258 2154 1165 2483 1152 328 1041.6 16.5 16.7 16.5 16.7 16.6 16.7 16.7 33.3 16.7 16.7 16.7 25 25 10 6780 4856 2738 2198 1055 788 2871 3258 4308 2331 4966 817 16.7 898 .. · 24393.6 16.7 1634 1796 17:7 45225 211310.6 55.7 65824 "Ohsen·atio11es ·· MEROVI 1152 328 4166 33.1 33.3 24.8 33.3 33.4 33.3 33.3 33.3 33.3 33.3 33.3 25 25 з2.8 17.3 102358 159035 24135 50 37.5 58262 241432 у ;! у ~i\:;•' 50 50 50 50 33.3 50 50 50 50 50 50 20496 14569 11045 6594 3160 2364 8612 9776 12924 6993 14900 4608 1312 10415.6 50 4904 50.4 50 58.7 ' (РОМ) 50 49.6 27 5388 •. • ' :1зsdбo,6t " 37942~6 ,, 1 GRADOVI РО KVALIТEU ROD РО VRSTAMA ZIТARC РО ODBIJANJU SEMENA ZA ZETVU ZEMLJISTA : POSLE ODBIJANJA 9.-NE, 10.-NE (pom) 1 Tritici, mixta, Hordei, Avena, jagopyri -..џ, SUBOТICA \. 2. NOVI SAD 3. SOMBOR : TRGOVISTA 1. SENTA 2. ВЕС . PROSECNA CENA (kr) 3,6. 4.8 39 -. 3.2. 2,8. 5.4. 2,8 41 3, -. 3. 4.5 48 - SVEGA , ROD 43 ·. .. " : ЕЈ , , , . : :;О. , ·.·. .. ,. : ----------- 2.3. -. 3.3. 4 29.3 2.5, 3.5, 3.7, 4 44 3. КANJIZ -. 2.25, 3. 3.75 23.5 4. STARA PALANKA 5, 4, 3 -, 3. 4. 5 40 NEMAC. PALANKA 5, 4, 3 -. 3. 4. 5 40 NOVA PALANKA 5, 4. 3 -. 3. 4. 5 40 4, 3, 2.75 -. 4. 3. 5 44 4.а 4.Ь 5. BEZDAN 6. TEMERIN 7. KULA 8. APТIN 9. В. 10. ---- 3. 4. 4. 6 1 f 4 kr 4, 3, 2 -. 3. 4, 5 43 3 .5, 2.5, 1.5 2, 3, -, 4 44 4, 3, 2 -. 3, 4. 5 43.5 ------ 3, -. 3.2. 4.2 60 3. 3.5, -. 4.2 57 3.5, 2.5, 1.5 3. 3.5. -. 4.5 41.4 4, 3.5, 2.5 4. 4.5. 5.5 46 TOPOLA FUTOG NOVI FUTOG 10.а 11. STANISIC 12. ODZACI 13. ВАС >;, SVE(;A TRGOVISTA N SVA.NASELJA Tahela Ь1: 1-Ь Agюtelmiёk , .... ···,.,· podaci. "Obse1·,,atio11es" , .. • . : ··,·· ' '', -: "<>• .. ··<·····:•··.•: . " . ·.•· .....".' ........... ···•······ .. "·.,· .·• . ;: .. " ..... ::.. " :, ··: ; .... •: , ',', .... ·..••.•... ,,. ,' , "'•" 40 .. , 415 · ·, 1 N GRADOVI N : PSENICA 1 1. 2. (РОМ) UKUPNO (pom) % MESANA PSEN. 76468 76468 SOMBOR SVEGA SENTA 3. KANJIZA ВЕС 50979 25 76468 9.9 50979 6.6 76468 шо ЕЈ 8499 6400 16.5 16.7 19.3 4. STARA PALNК NEMAC. PALNК 4.а NOVA PALANKA 4.Ь 5. BEZDAN 6. TEMERIN 7. KLТA 8. АРЛТIN 6459 10385 20 25 4668 22.2 NOVI FUTOG STANISIC 12. ODZACI SVANASELJA Ь1: /'-с Agгotelmick 1 podaci . .. Obseп,ation" .... '." ..... ' ,', : - 9915 19.4 6594 3159 2364 8613 10385 12924 6990 14898 4032 25 25 25 26.7 25 25 33.3 25 25 .· ·•· :.· •.т 22600 9915 10300 8792 4214 3152 6459 5193 17232 Ћ ;~щ: 33.1 19.4 31.1 33.3 33.3 33.3 20 12.5 33.3 ш ·············· 499827 66373 203915 1148 12152 25 31.8 6536 28.6 7353 32. l 8996 5388 ,.·· · .. 1 ()5915 ' '. 12.9 1 ' 11.\ 1 105915 25 ·65811. '142279 .• ·. >2().8 <.. ·•· .· ·s:з 33.3 25 19864 4032 37.5 9.9 нЩ;:• ~;·.:•Ђ 34420 22662 16435 10990 5269 3940 10766 15585 21540 25 27.3 ВАС SVEGA TRGOVISTA 1 . ' 1148 10416 FUTOG 10.а ..'·•.. '".." ... ·.... ·. 9324 24838 8064 2296 15624 TOPOLA В. 9. 10. ТаЬе/ % ZOB 37.5 ....·> TRGOVISTA 1. 2. 13. % NOVI SAD .. ll. ЈЕСАМ % SUBOТICA 3. ' PRINOS 33.3 7184 8981 . , З Ј ~ . : • 118937 .• ·. 2'19730 '133 .•. 296198' ..·••• )69916 ·.· > AЗ,i 1 770115 1:' • ,!:;щ1~шl 50.4 44.4 49.6 41.7 41.7 41.7 33.3 37.5 41.7 44.4 41.7 50 50 40.9 68320 50991 33135 26376 12642 9456 32297 41548 51696 20982 59600 16128 4592 38192 39.3 41.7 22885 ! \~()3 .23:i.l• 21553 93,~\Щ 12&osos:I GRADOVI PROS.VREDNOST PROS.IНD TROSKOVI OBR. 1 РОМ SA 1 РМ-а 1 ZIТARC 1. 1SUBOТICA 2. kг 36 3. ISOMBOR kr 12 kr 39 kr 26 kr 1 f'.36 kr 30 kr l f 5 kr 2 36 kr fб kr BROJORANJA OD 1 РМ РМ-а 2 Пб 2 Г 48 kr 38 kr NOVI SAD 1 CISTADOBТ 2-3+! 2+1 SVEGA TRGOVISTA !. 1SENTA 33 kr 1 f 50 kг 1 59,6 kr 1 50.4 kr 2+\ 2. 1 ВЕСЈ 33 kr l f 55 kr 1 50 kr 1 1 f 5 kr 2+1 3. 1 KANJIZA 4. 1 STARA PALA:'llKA 4.а 4.Ь 51 kr 2+1 57 kr 3+\ IГ3krl 57kr 3+1 57kr 3+1 37.5 37.5 kr kг 2f30krl 2Г30krl IГ3krl 5. 1BEZDAN 4lkrl 2f33.7krl 6. ITEMERIN 33 kr 1 2 f 20.2 kr 1 7. 1KULA 38 kг 8. 1АРТЈN 42krl 38 kг 1 NOVI FUTOG 1·. . 1~:;VISTA h1: / '/-d Ag1·0~/ick 11 i. 11 podaci. "Obsava/iones" 2 !' 32 kr 1 2Г6krl 50 kг 1 lf23.7kr 3+1 1 f 30 kr 2+1 1 r 32 kr 1 1f lf22krl 44kr 3+2 1 1· 32 kr 1 1Г 2fll.2krl 50krl lf21.2kr 2+1 37.5krl 2fll.2krl 50krl l/'21.2kr 2+1 1 4КН.1 11. 1STANISIC 13.IBAC 1 lflOkrl 37.5krl TOPOLA 12.IODZACI ТаЬе/ 48 kr 1 1 f 33 kr 1 1 NOVA PAl,ANKA 9. 1 В. N w 1 f 39 kr 1 2 Г 30 kr 1 1 NEMAC. PЛLANK 10. 1 FUTOG 10.а 33 kr 37.5 kr 2 f 32 kr 1 2f41.3KH.I 11'1 34krl 2f55krl lf32krl 37.5krl 2f30krl IC33krl lf41kг 2+1 lf22kr .• . . . •·• / 1 57krl 1 l KOSISTE N =ХРОМ GRADOVI ~ 1. SUBOПCA 2. NOVISAD 3. SOMBOR 1.5 17 kr 24 kr ·····: SENTA 2 12 kr 2З ВЕС 2 12 kr 22 kr 2 12 kr 22 kr . ЕЈ 3. КANJIZ 4. STARA 2 PALNК NEMAC. PALANKA 4.а . .. _:, kr 2 < ;. . . 1 f4З.5 kr З kr 11 kr 1 f 55 kr 2, 1 1 f, 45. зо kr 1 f 57 kr 2.5. 1.5 lf 12 kr. 48. 18 kr 2f29 kr 18 kr 2 f З9 2З 12 kr 18 kr 24 kr 2 t-44 kr NOVIFUTOG 1.5 18 kr 24 kr 2 r 44 kr 11. STANISIC 2 12 kr 2З kr 2f 12. ODZACI llkupno 18 kr 2 f 49 kr ВАС ukupno 18 kr 2/'2kr :. . " ... 2 f З9. .. ." "Oh.~en•atios .........." ·· )х ;.... · --- ---- 2, 1 З. ······:•:.•" 48, Зб. зо ------- kr .·· :·'·· . Зб kr 18 AgmMmicki podaci. З, З, 1 f 53 kr kr 2З ukupno SVA.NASELJA зо зо 1.5 h1: / '/-е 1 f 12 kr, 48 kr 1 fl 2 kr. 48. 30 1 f. 45. 12 kr . 1.7. 1.2 1.75. 1.25. 1 1 f, 45, ukupno SVEGA TRGOVISTA .··::: .. •••• 1 f 6 kr, 45 kr 2, 1 FUTOG 13. " 1.5, 1 kr 10. 10.а .... ."".. 2 r 11.5 kr 1f - .. 2. 1 TEMERIN TOPOLA .·•: з. 6. В. .. З, 12 kr 9. 2 . 1 f 55 kr 24 kr 2 2 2 fЗl 2 KULA VINA (kraicara) 1 r 10 kr 11 kr 2 АРПN KVALIТETU 1f4 kr kr МОПС! 11 kr BEZDAN 7. KVALIТETU З2 РО РО 24 kr NOVA PALANKA 1.5 .... CENA 24 kr 5. 4.Ь ." .. МОПС! ZEMLJISTA ice (urna) ·.·· ·.. · ... . .·).· ·. ш· 2. П1hс/а 18 kr . TRGOVISTA 8. DOBIТ OD 1 РОМ 24 kr ... ROD РО PREMA CISTA 12 kr 14 kr SVEGA 1. SABIR., PREVOZ SLAGANJE (kr) CENA KOSENJA 1 KOSISTA (kr) . ... 4. З. з. 2. 1 --- ----- 2 1 f 12 kr. 48. З9 1 f, 45, 30 . .· ... .i•< . .. • ... · . " ::: ·~" ·• . . .. 1 1PROSECNA CENA GRADOVI : VINA(URNA) SUBOТICA 1. 60 kr О PROSECAN PRIНOD 1 MOTIKE Ml,EKA(i"/d•o) MLEКA(i«) ТЕLА CENA 240 2 1 kr CENA 1 О CISTA 2 f 36 k1· ОВIТ 1 KRAVE 30 kг 2. NOVI SAD 42 kr 4 kr 240 3 1,5 kr 3 1· 11'36 kr SOMBOR 36 kr 6 kr ~ 270 2 1.2 kr lf36 kr 1 f22 kr SVEGA 1. SENTA 2. ВЕС 3. КANJIZ 4. STARA 4.а 4.Ь .. 46 kr 19 kr ·. .·· · 2 0.8 kr 1f14 kr 54.4 kr 180 2 1 kr 1 f 30 kr 1 f 42 kr 180 2 0.8kr 1!'24kr lf.4kr 26 kr 180 2 1 kr l f 36 kr 50 kr 26 kr 180 2 1 kr l f' 36 kг 50 kr PALNК 45 14.7kr kг 45 kr 58 k1· 6. TEMERIN 7. KULA 38 k1· 24 kr В. 45 kr 28 kr ~ 26 kr 180 2 1 kr 1 f'36 kr 50 kr kr 183 2 1 kr 1 Пб kr 48 kr 11c11ia vinograda 180 2 0.8 k1· 11'24 kr 11'24 kr 45 k1· 28 kr - - - 48 kr 1 f'З.3 183 kr 48 kr FUTOG бOkr 18krl 180 2 0.8kr 1f12kr lf36kr 60 kr 18 KR t 180 2 0.8 kr 1 f 12 kr 1 f 48 kr 53 lf29kr; 122 2 lkr 48kr 32kr STANISIC 12. ODZACI 45 kr 26 kr i 13. ВАС 45 kr 26 kr 1' SVEGATR.QIД SVЛNAEЫ 1 fЗ 1 f' 2 NOVI FUTOG 11. 1,, · 180 45 k1· 10. ·.· ... ·· •.··. 10.8 : BEZDAN 10.а .. 46 kr 1 NEMAC. PALANKA TOPOLA .. 1 t' 50kr APТIN ....... . 55.5 kr ЕЈ NOVA PALANKA 9. .. • · \ · 5. 8. п :: .... SOkr ; 48kr V1 ТаЬе/ (d'"') 48 kг TRGO\'ISTA ... 1 KRAVA DAJE 3. ..... ·. N ~VA MUZENA h1: / "J:f Ag1·oreh11icki podaci. "Obse1-i•aliu11es ·· ··•. 3\kr 180 :):>>••/ ........ · 25kr ."... . ..•. 2 >.:... ................ ·•:;љ+. 2 kr - 50 kr 1 f'36 kr '::'>'<·.r••·.•). . ·. . .... 50 kr ·•.< .. •о;< •.· ".·•··•·· : GRADOVI N О\ 11 1. 11 SUBOТICA 11 34924 1 2. llNOVISAD 11 20231 1 3. 11 SOMBOR 11 17534 1 1. 959065 1 27.5 1 705342 1 40.2 1р 1 159035 1 4.6 1 24135 1 1.2 1 58262 1 3.3 SENTA 13997 20496 2. ВЕС ЕЈ 11132 14569 1.3 3. KANJIZA 9070 11045 1.2 6697 12118 1.8 1.5 4. В. 5. BEZDAN 6665 8613 1.3 6. TEMERIN 6393 9776 1.5 KULA 6304 12926 2.1 5963 6995 1.2 7. 8. PALNК APТIN В. 9. TOPOLA 5615 14900 2.7 10. FtJTOG 4695 5920 1.3 11. STANISIC 4572 10416 1 2.3 12. ODZACI 3056 4904 1 1.6 5388 1 1.8 13. 11 ВАС г- BROJ 1 INTRAVILLANA 1 1 ORANICE STANOVNIKA kvadr.hvati per capita ОМР 11 • ·······•··....... •.·••· l[тR.tovisA~- •.. 11 U%U ODNSПA ZUPANIJU 2937 ... · ·<;Ј1 ··•• ·... · 11 ·· ···87096· • 1·. 20 .. · >1. ·< ·•·· <· / . .· <i:17~ 1т: /•:~ ~ GRADOVI 1 VAROSI U % U ODNOSU NA ZUPANIJU BACKO-DRSК Z. SA GRADOVIMA U% 1 Tahcla hr 1'-а 11 Dohit ро 46.5 4.6 1 v1·sti =em/iista 379498 36.7 435235 tJ ODNOSU NA MADARSKU MADЛRSK 159785 9500000 1664407 1 1.9 815933 ЈО 8180966 2.4 1 1 0.9 . :::·11 1r- - - - ---, · GRADOVI CISTA DOBIТ 1 н l. SUBOТICA 90915 2.6 499827 14.3 3.1 316557 9.1 15768 0.8 66373 3.3 2.8 40203 2 SOMBOR 46609 2.7 203917 11.6 3.5 122350 7 SENTA 10200 0.7 68320 4.9 3.3 37576 2.7 50991 4.6 3.5 28045 2.5 ЕЈ 10683 1 4371 0.5 33135 3.7 3 18227 2 4. B.PALNК 8079 1.2 48474 7.2 4 30296 4.5 5. BEZDAN 6316 0.9 32298 4.8 3.7 22076 3.3 6. TEMERIN 10427 1.6 41548 6.5 4.3 22851 3.6 KULA APТIN В. TOPOLA FUTOG ~'Ј-Ь 9334 1.5 51696 8.2 4 32740 5.2 5129 0.9 20985 3.5 3 14689 2.5 10806 1.9 59600 10.6 4 37746 6.7 5854 1.2 20720 4.4 3.5 12950 2.8 ll. STANISIC 7187 1.6 38192 8.4 3.7 28007 6.1 12. ODZACI 3760 1.2 22885 7.5 4.7 14303 4.7 13. ВАС 3951 1.3 21553 7.3 4 13470 4.6 249389 1.6 1280514 8 3.4 U %U ODNOSU NA ZUPANIJU 1 рег capita NOVI SAD GRADOVI 1 VAROSI Tabela Ь1· • PIJACNA CENA (ft) ВЕС 9. 11 POSECAN PRINOS (pom) KANJIZA 10. -.Ј рег capita 2. 7. - PRINOS (pom) 3. 8. N рег (ft) capita 11 BACKO-DRSК 11 U % U ODNOSU NA MAf>ARSKU 11 MAf>RSК Doblt ро 43.8 Z. SA GRADOVIMA 569340 1 v1·sti =emljista 1.3 13.5 4226228 2885785 6.6 3.5 14.5 0.4 19933134 792086 1 5 49.8 44.4 1591546 1 3.7 10.9 2.1 2.4 14627232 1 1.5 1 N о 11 § 1 LIVADE GRADOVI SUBOТICA NOVI SAD 5841 SOMBOR 1····· '"• • · · .:·:: .:•::· 1 ·s·v··ЕаА• :;:::·· .. :~с· V:~oнdbsuzAIJ · • •· 0.4 27485 5841 0.3 7 О. ·о ··· · 5.8.,4. ·1··•" ::.•. -31· 106· " .. ; О: : ш.; 0.8 2 3797 0.2 0.7 9222 0.5 "'"·'4'·0· 5··0·4·•i•· "•• "•.:•n'"''' ·4· · •).2. ;",·, •I :;Фiј~.1· :·~;_ 0.8 ". ·· :.·'\~ ••. , •.~·•<iг:ышт; . ~:,•;J1ij! 1. SENTA 17085 1.2 18224 1.3 1.1 ВЕСЈ 11127 1 17803 1.6 1.6 10617 1.2 8493 0.9 0.8 КANJIZ 4. В. 5. BEZDAN 6. TEMERIN 7. KULA 8. APТIN PALNК TOPOLA В. 8163 1.2 6121 0.9 0.7 2238 0.3 4476 0.7 2 6721 1.1 13422 2.1 2 11847 1.9 9872 1.6 0.8 2798 0.5 4476 0.8 1.6 13112 2.3 10926 1.9 0.8 10. FUTOG 4070 0.9 6421 1.4 1.6 11. STANISIC 4774 1 7160 1.6 1.5 12. ODZACI 5057 1.7 5057 1.7 1 13. ВАС 3478 1.2 2778 0.9 0.8 :"::11-TRGOVISTA . ·· · :·:•,.·llu%UODNOSUNAZUPANIJU·'·''' 1 1 --- GRADOVIMA Tabela br I•'/1-c Doblt ро MADARSK4. vгsli =ет/Ша 101087 1 .·<;_.: ; --1 132193 .. '•< ..·1• ... :} > 155733 1 504424 1 1.2 1.2 1.2 0.2 0.9 30.9 16.3 21.4 ОЈ i~: 22.8<' ,:, "•• ·._:;:•,; ..,••.. •. " •. ·;;" 0.8 30.5 2665240 115229':: ·..••. ·. 433176 U % U ODNOSU NA MADARSKtJ 11 <: 5841 U % U ODNOSU NA ZUPANIJU BACKO-BODROSKA Z. SЛ •'•:: 11"-, ••..•.. "•••••. ,,•, ..23.3 GRADOVIIVAROSI 1 13737 PROSECNA DOBIТ (ft/kosis.) 2. 9. 1 · ·. · ·· •· ". · · per capita per capita (ft) 11528 ... ·· ·••• 3. 1········ <·· .:· ·· DOBIТ KOSISTA (kosista) (kosista) 2355074 POVRSINA VINOGRADA GRADOVI 11 StJBOТICA 11 NOVI SAD 3. 11 SOMBOR 1. 7264 11 2. ' " ~о'; ~" .. . ~iNOU Ј N~ ~tJI.>: ; ~ ;ј ; 1 SENTA 2. 11 ВЕСЈ 1.· :; 4906 :•;'~ 2 ~: 1 ~. 1. 0.1 582 3492 B.PALNК 257 257 773 73 73 221 BEZDAN 6. TEMERIN ~- KULA В. TOPOLA 11. STANISIC ODZACI 1 828 0.6 1 1933 1 0.1 /; 1 < ·:: 0.1 54 BACKO-BODROSKA Z. SA GRADOVIMA 30002 ,, U % U ODNOSU NA MADARSKU 1440 1.3 222 525086 97 :·1·: • 3 /:-: 12647 0.9 1 1 1 1 0.1 25230 5.8 0.1 438225 291 1 1 97 292 .:·::::;;1.:: ,i:. 1 ~1:\•· 1:·. ·• ;·.····· 0.8 50.1 5.7 1 0.8 32 1 293 71 87 16202 3402 400 32 ·Jls;~- 0.8 97 97 97 ·11;::: U % U ODNOSU NA ZUPANIJU ~em/jista 1 1 - GRADOVI 1 VAROSI vгsti 1 289 - 11 MADRSК 207 1 945 55 •. ::· ·::" ро 1 97 480 11 ВАС 11 0.1 - APТIN 12. DoЬit 0.7 ,. 4. 5. /> .". " · :J~;NPAI· Т'Ј-d 16354 1 13. Ь1· 1.1 1 FUTOG 1 706 483 9. ТаЬе/ 20702 1 207 ЈО. '° 0.9 KANJIZA 7. 1 1 0.3 873 11 125 МОТIКА 0.6 4152 1 POTREBNIН 3. 8. N ,..... 0.2 1 147 PROSECNA DОВП (ft/POM) (ft) DOBIТ (РОМ) . ·• 51046 53.4 0.8 .. 0.8 95528 4.4 2161482 1 llGRADOVI 1 SUBOТICA ]. · .. ··:····.···. ·.. · 2. NOVI SAD 3. SOMBOR SV~GA·. ···.·•. U ••••• .·.· :.. %u ODNOSU NA ZUPANIJU :····. ,. . " .... .: 1.2 1413 0.1 989 32708 1.9 39250 75526.. .• 49686 1.4 435 1.2 0.7 2.2 1.2 ···.1:2 .. 89°925 .••. 1 VREDNOST РО AKOVU (ft) '··· .. ••' ;-., 53.5 .. " .· ';' •1:2 .". • 4365 0.3 4008 0.3 0.9 ВЕСЈ 1242 0.1 1242 0.1 1 3. КANJIZ 2577 0.3 2577 0.3 1 1546 0.2 1546 0.2 1 515 0.1 515 0.1 1 2551 0.4 0.4 B.PALNК 5. BEZDAN 6. TEMERIN 7. KULA 6804 1.1 586 0.1 371 0.1 0.6 В. 2880 0.5 1080 0.2 0.4 0.2 771 0.2 0.9 --- APТIN TOPOLA 10. FUTOG 222 11. STANISIC 873 12. ODZACI 194 0.1 72 13. ВАС 584 0.2 219 ј TR.GOVISTk •' .. . 1:·,··. U %U ODNOSU NA ZUPANIJU GRADOVI 1 VAROSI Z. SA GRADOVIMA U % U ODNOSU NA MADARSKU N N MADARSKA br Vfl-e Doblt ро vrsli =emljiSta .. 2з8К' 222 ·.. 12§ 97914 U %U ODNOSU NA ZUPANIJU BACKO-DRSК ::: ... ... SENTA 9. ТаЬе/ 41405 per capita 1. 8. ... .у VREDNOST PRINOSA (ft) per capita 2. 4. ······.·.· PRINOS VINA (akova) 0.4 0.1 .. '\'•'' 0.4 <:,:·· 9 105099 0.4 168230 0.7 . ·····. 1.1 62.5 3.7 5.8 3015782 15174 0.6 56.4 173661 . 1 0.3 4514718 1.5 ...... . < ->z ~ ..., о Oz ~ = r:л ). 34924 20231 17534 72689 16.7 13997 11132 9070 6697 SUBOТICA 2. NOVISAD 3. SOMBOR SVEGA U % (ZUPANIJA) 1. SENTA 2. ВЕС 3. KANJIZA 4. PALANKA 5. BEZDAN 6665 6. TEMERIN 7. KULA 6393 6304 8. ЕЈ В. 5615 4695 4572 TOPOLA 10. FUTOG 11. STANISIC 12. ODZACI 13. ВАС TRGOVISTA U % (ZUPANIJA) GRADOVI 1 VAROSI OSTALA NASELJA U % (ZUPANIJA) ZUPANIJA U% (UGARSК) UGARSKA br. f/fff В1·ој stoke и 3056 2937 87096 20 159785 36.7 U % (ZUPANIJA) 222 > о ~ ;; 2964 87 1412 4463 26.4 1185 914 670 179 z > Оо !;; z <~ z r:л 8.5 0.4 8.1 6.1 8.5 8.2 7.4 2.7 248 187 3.9 3 198 126 34 3.5 2.7 0.7 81 3822 22.6 8285 49 2.8 4.4 8640 51 16925 3.1 3.9 2.8 600413 5.9 5963 APТIN 9. ТаЬе/ - 275450 63.3 435235 4.3 10100000 posmatranim nase/jima < :2 5.2 -z ~ ... ~ ::i:: 1987 264 661 2912 10.3 929 1114 950 485 435 415 457 566 r:л о> Е- о z << z !;; 5.7 1.3 3.8 4 6.6 10 10.5 7.2 6.5 6.5 7.2 Q ...ј Е- 1370 24 189 1583 23.1 41i5 345 26 21 110 177 9.5 5 416 512 202 290 215 6986 24.8 9898 35.1 7.4 10.9 4.4 (i4 18274 64.9 28172 4.3 661223 6.6 9.5 7.3 8 6.2 94 16 1323 19.3 2906 6.5 42.4 3953 57.6 6859 6.5 2.9 235820 о> g g z """ r:n оz z<~ r:n 3.9 >о """ r:n :; z ~< z о ::i::: 6291 < z о> zо '"' u > r:n о 18 < ::i::: 50655 z """ о r:n z <~ z r:n 145 - ::i::: >о ~о r:n ...., -'z"' z z << z !;; > r:n 3443 9.9 g Q - .,.. о Qо ::i:: >U ~ -i:z:: g: ~ 877 >о ~о r:n <~ z z z r:n 2.5 0.1 930 4.6 4896 24.2 216 1.1 10602 52.4 1.1 4347 24.8 12390 70.7 3300 0.2 12832 73.2 2.2 11568 15.9 67941 93.5 6959 9.6 24311 33.4 1247 11.2 14.5 36.5 25.4 2035 14.5 13530 96.7 1153 8.2 4.2 2100 18.9 9335 83.9 773 6.9 3.8 1649 18.2 8044 88.7 856 9.4 0.4 1329 19.8 721 10.8 676 10.1 0.3 1047 15.7 988 14.8 266 4 1.7 1240 19.4 2450 38.3 418 6.5 2.8 1234 19.6 2673 42.4 193 3.1 0.1 871 14.6 101 1.7 24 0.4 1.1 1174 20.9 1502 26.7 355 6.3 2 1239 26.4 1195 25.5 505 10.8 966 21.1 1212 26.5 123 2.7 468 15.3 540 17.7 39 1.3 0.3 477 16.2 549 18.7 208 7.1 1.5 15829 18.2 42840 49.2 5589 6.4 1247 1.4 1.8 27397 17.1 110781 69.3 12548 7.9 25558 16 1.4 52119 18.9 75442 27.4 14801 158916 1.6 19.9 23 34.5 59.5 65.5 1.6 79516 2.3 911185 20.4 45.9 40.5 18.3 186223 9 1865356 42.8 27349 18.5 615613 10 8.7 5.4 54.1 6.3 4.4 6.1 223 "'1;1 ..... ~ ~ Q ~ ~ ....... :;:: ~ с t"I о ~ z > .... ~ = t"I -z ~ > (Ј 14.4 NOVI SAD 77 SOMBOR 87 > < 11 291 SENTA 42 ВЕС 79 14.9 17.6 36 7.3 1s;з' I '· 172: 1• • 8~&1 18.8 21 28 20.9 5 STARA PALNК 2 11.8 1 NEMAC. PALANKA 9 13.2 NOVA 4 22.2 PALNК 463 207 22.5 151 28.5 130 193 39.1 118 ;!455.1< 23.4 58 24.7 30 Шf1~5 ,1 о ~ Q с-: ~ :;:: Q (Ј ~ с: о о "'1;1 r:- oz t"I 2 50.2 E801I 36 ЕЈ z 43 4.7 9 1 10 1.1 24.5 50 9.4 23 4.3 20 3.8 530 23.9 41 8.3 9 1.8 9 1.8 493 12.8 2 0.9 5 2 1 192 6 4.5 134 l '• t34.:'I :;(Ц> 1 922 j ': ;19. !:;,: ,2 Ј >:!9,45:1 n.·~ilE'2;1 80 34 10.9 60 31.3 52 27.1 18 9.4 3 1.6 3.7 38 28.4 43 32.1 13 9.7 1 0.7 5.9 10 58.8 3 17.6 о 1 5.9 5 7.4 14 20.6 25 36.8 13 19.1 1 1.5 3 16.7 1 5.6 7 38.9 3 16.7 2.1 235 17 1 1.5 68 18 BEZDAN 8 6.2 7 5.4 38 29.5 42 32.6 32 24.8 2 1.6 129 TEMERIN 9 17.3 12 23.1 12 23.1 9 17.3 8 15.4 2 3.8 52 26 24.1 9 8.3 41 38 23 21.3 7 6.5 50 28.4 15 8.5 18 10.2 45 25.6 28 15.9 7 14 23.3 9 15 11 18.3 25 41.7 1 1.7 12 14.8 9 11.1 25 30.9 15 18.5 13 16 3 3.7 3 30 2 20 3 30 2 20 15 48.4 3 9.7 2 6.5 10 32.3 1 3.2 2 5.7 5 14.3 9 25.7 12 34.3 6 17.1 1 2.9 35 6 8.5 4 5.6 14 19.7 12 16.9 23 32.4 12 16.9 71 В. TOPOLA FVTOG NOVIFUTOG STANISIC ODZACI ВАС IТRGOVSTA ТаЬе! 14.5 7.7 KULA \Ј) 6.2 18 APТIN N N j 57 17.9 КANJIZ t"I > 133 G,R'A.DO:Vг 1 ..., r:> с: r:- N< ~ ::z > SUBOТICA (Ј (Ј < r:- ~ > ос ~ Q ~ ~ ..., (Ј ~ (Ј С') ~ Q t"I N• ;:.... r:- ~ ..., ~ Q . br. /Х Stгukra 11 265 v1·ste :anata ЈЮ 1 18 7 1 128 1 9Ј31Зl26. hackim gradovima i varo.iima 38412.тjt9Jiз<·јl' 4 2 1.9 108 13 7.4 176 4 4.9 60 81 10 5o·l<й' 31 14J'61 PREHRAMBENA 1 HEMIJSКA 113 5 4 11 18 13 4 2 66 5 0.8 0.7 10.1 1.2 4.4 66.3 7.7 SlЈВОПСЛ NOVISAD SOMBOR ZANТIJ. оз 0.1 297 GRANI (Ј 5 - .<• 23 >- 1: •. : -• 19Т:' tJ% INDUSTIO.JA tJ% 5.4 1.7 0.3 TRGOVISЛ 40 SENTЛ 4. ВЕС.Ј зо KANJIZA 26 STARA РЛLNК NEMA(:. l'ALANKA 2 NOVЛ 2 РЛLАNК BEZDAN 6. TEMERIN 7. Kt!LЛ 8. 9. 9 23 ЛРПN 9 2 8. TOPOLA 5 NOVI 3 ПЈТОG 11. STANISI(: 12. ODZЛCI 14 ВАС 13. 4 .•.. ·····1::;.1-·· 0.1 {)% ZANATLIJA tт >-- -.• 0.7 tJ % tJ GRANI Х-а Vrste =ап/ -187- . _2_< 13.2 0.6 0.1 70.6 3 0.8 11.4 09 0.2 5.5 1.2 _·-····- . . ·: ро 0.4 562 4.4 % br. 1 0.6 3.4 ZЛNATUJ (Ј /9,_' .. 265 GRЛNI lJ % 226 2 14 ПЈТОG 10. ТаЬе! 2 6 5. backim gradovima i varosima 2.3 68.З 0.2 з u ::'.....f. о .Ј о" = '2 с: 5 с.; ... "'::s ::; ~з = - ... ;.;. §, rл ..r, rл • ~ о: Q., .::. ~.!:" 1 5 ;>rл ;z " Q., .Ј Q.,= ..r, :;; =""' ... >N ::i: ::s ..r, 5 u ::s ::.: ~ "~ ~ ..r, = а: с- ~ ~ "'::s ::.:: .;:: ci ::i: ·.: <.; с = " rл = с .!::.:" а: 2 3 1 4 8 4 4 ~.: ••·•·••• . 2: . . · .... .· ..·.. 2. ) .. . ·.·. /'•.1.5 ...<:> >U" Q., Q., 3 1 ~ ~-[ с 6 ; > ••• •4; ·1 .• ;· .. 1 •.. ·... · ; . 1." \3 0.3 0.1 0.1 0.8 0.2 0.1 0.7 1.7 0.7 0.7 5.1 1.3 0.3 4.4 .у 3 5 1 1 1 1 1 1 35 2 3 1 2 1 1 ' .•. 43 .. ':1' •···•·• ...•.•••• ;- ': ·. >:: ....•.....•. >. •. >9: 3 16.2 ' . ••.• 48 ,• Е' .••·• >:< . . .: ·.<· 0.6 .··:'2<•.···· ., ." 1-4 '·::· : "•.7 ; 0.5 2.6 3.4 •••• .. :.. ,,, •. ····' :4<>· ·, 1.:······· џ.· ,.: i •••..•. 1.4 0.1 0.1 0.7 0.1 8.5 0.4 0.4 4.3 0.7 ."• ·> .•• >2,<! ···/ ;'; ·г• ,.· 0.6 0.2 3.6 227 METALNA 1 METALOPRDIVCК IF=;rт!· INDUSTRIJA u 5 \. StlBOТICA 2 4 2. NOVISAD 3. SOMBOR 22 9 1 :•::,•:•::· .......'· ·.: \:::··.<•.•:•.· :..•..·....:•.: <•:;.;,:-;,_ .:.:::-.:?.,> ·:,:. ..": . . 1 ... .·•::: ::.: 'SVEG· .• А.·: tl % 1.8 ZANATU.JA lJ GRAl'il 2 4 1 2 "'· .·::: ... :·"..: •.'+.:': 7 1 1 1 8.,: ··...· :. ,.',/> '···1 ,_""" .· 7•• .. 0.1 0.2 0.4 0.2 0.4 0.1 0.1 0.1 0.6 2.3 4.7 1.7 4.1 0.6 0.6 0.6 172 20.3 {)% ТI~GOVSTA 1. SENTA 2. ВЕС.Ј 2 3. KANЛZ 4. STARA PAl,ANKA NЕМЛС. РЛ\,А!'К NOVA PALAl\'KA 5. BEZDAN 6. TEMIШN 7. КШ,Л 8. АРТЈN 9. Н. 10. FlJТ(); ТОРIЛ NOVI FtJТOG STЛl'iIJ(: 11. ODZЛCI 12. ВАС 13. ;; ·•:> ••·:.'•• :·:. ·.·:·:··. 2 TRG()VISTA tJ % 0.1 ZANATLl.JA lJ GRANI 128 tJ % ··:·... " ; .. : 1.6 4· 1 :: .. •·. 0.3 0.1 3.1 0.8 9?=~-:NASEUJ·.!l';o(",)281 :::=.. .. ·==··1===:!====1=='====1==! ZANATLl.JA tJ GRANI 300 ll •;., 12.3 Tabela hr. X-h Vrste 228 /.··· =ап/ ро baёkim 0.3 1.3 gradovima i vamsima 4 1 2.7 0.3 0.3 0.3 METAl,NA 1 METALOPR~DIVCКЛ INDtJSTRl.JA Е = ... ~ : :.: u = < ... >N'"' с~ 7: .... 35 7 3 16 9 2 3 8 3 4 2 2 4 2 2 2 ,6 .. U1i 2.6 0.8 О.\ 0.3 О.\ О.Ј 0.1 0.4 0.8 0.2 0.1 0.2 29.7 9.3 0.6 3.5 0.6 0.6 0.6 4.7 9.3 2.3 1.2 2.3 . s1. т :. г : '•6 . : 1: 11: 1г к · ;16° •• ". 4 ...· .• 2 1 4. 16 13 3 2 5 2 2 7 JI 6 3 4 8 2 3 2 2 3 92 ··... ' ••''. ·.. '· ·•••·•.• 6.5 71.9 ...... .. < 6··· 0.4 ········· .,. 4.7 . 143 16 4.3 0.5 47.7 5.3 .1 12:. ,. 4 0.3 0.3 1.5 1.6 16.4 0.3 l.l 0.1 0.1 O.l 3.3 12.3 l.3 0.7 l.3 •:. 37 1 ' .••. 0.4 0.3 0.1 0.3 229 ··-" • .>т,· . KOZARSЛ ·'1-=;"fтI 1 KOZARS-PEDIVCК IND\JSTRЛ "' ".. = ·;: ""···: а: :\;~· ~ ,., = -N- ·: .с ·G~601 1. "Е - >U ЫЈВОПСЛ SЛI> 2. NOVI 3. SOMBOR .. SVEGA (1 % ZANТl.IJЛ t! с.; <:> 30 5 197 50 18 6 47 20 10 4 97 19 58 L5 341 • 89 3 0.8 17.5 4.6 1.9 42.3 11 2 15 15 18 161 2 4 37 4 12 42 9 34 240 1.7 12.3 1.9 4.2 29.7 4 2 27 5 2 14 3 4 19 ох 15 ох 807 GRЛNI 7.2 1.9 l=n-~'F";.,гr9· TRGOVISlA 1. SENTA 2. ВЕС.Ј 44 30 (i KANJIZЛ 3. 9 SТЛRАР1,NК 4. 2 2 3 NEMA(:. РЛLNКА NOVA 7 25 BEZDAN 6. TEMERIN 7. KtJLЛ 9. В. 3 3 7 7 3 АРПN 10. 2 PЛLANK 5. 8. -' 2 5 15 13 3 5 2 5 5 2 4 -' 4 2 4 ТОР\,Л FtJTOG 10 NOVI HJTOG 11. STANISI(: 2 12. ODZACI 2 13. вл(: '' 0.9 (!% t! GRANI ZANТl.JЛ . SVA NASELJA (Ј % GRЛNI 230 br. 7.1 . Х-с l·rste =anata 1ю ...•• 20" 20 105 21 2.5 1.4 1.4 7..Ј 1.5 41.6 9.7 5.4 5.4 28.2 5.6 496 125 35 54 345 36 3 '.•. L55 0.2 10.9 0.8 18 0.5 14.8 3.7 1.5 42 10.6 1 (i \ОЈ 1.1 4.6 29.2 3.1 1180 6 (1% ТаЬе/ 3.5 2.1 ZANATLIJA (1 4 373 % (Ј .. .·Јб 3 backim gradoi·ima i vam!iima 3 TEKSТILNA TEKSTILNA INDHSTRl.JA INDUSTRl.JA = 99 76 50 10 32 3 62 1 10 2 8 15 6 7 6 20 7 11 1 2 4 5 5 8 2 1 211 0.1 0.2 0.1 6.6 0.9 0.3 0.8 0.4 1.3 0.1 0.4 1 0.4 0.2 0.2 0.7 0.2 28.1 3.7 1.3 3.3 1.8 5.5 0.2 1.8 4.4 1.8 0.7 15 32 4 2 4 16 26 4 3 10 25 3 4 3 10.8 455 46.4 2 7 11 9 5 3 3 27 3 2 2 5 3 11 5 12 19 10 2 2 19 2 2 5 2 4 3 2 3 2 9 3 1 5 2 6.5 2 1 6 1 2 13.7 3.3 0.4 0.2 1.1 1.8 0.1 9.6 1.9 0.2 0.4 0.4 0.8 0.7 1.4 0.3 0.1 38.4 7.6 0.7 1.8 1.7 3.3 2.7 5.5 1.1 0.4 384 9.0 0.1 839 36.1 0.1 0.4 о 1 0.1 231 GRADEVINSKЛ 1 DRVNA INDtJSTRЛ 2 4 2 2 NOVISAD 2 4 2 3 SOMBOR 3 2 1 SUBOТICA -- -. SVEGA ··- .·•· - ." 0.4 ZANATLIJA tJ GRANI 134 U% 5.2 1. SENTA 2. ВЕСЈ 3. КAN.JIZ 4. STARA 4 --- 7 v% 7 2 1- ._.__ 1>, 2_ .• - 4 11 0.5 0.2 0.1 0.1 O_I ()_6 7_5 3_0 0.7 0.7 1.5 8.2 3 2 Ј>А,ЛNК NEMAC. Ј>ЛLNКА NOVA J>ALNKЛ 5. BEZDA;"ll 6. TEMERIN 7. Kt!LЛ 8. AJ>ATIN 9. В. 10. ПЈТОG 11. STANISIC 12. ODZACI TOJ>OLA NOVIПJTG ВАС 13. 3 TRGOVISTA {!% 0.2 ZANATLIJA lj GRANI 197 tJ% 1.5 SVANASELJA 10 tJ% ZANATLl.JA tJ 232 0.6 0.1 0.1 0.5 4_1 0.5 0.5 -1 .- -.• 18 -· - 0.3 GRЛNI lJ % ТаЬе/ 0.1 hr. X-d Vrste :anata ро 11 5 0.5 0.1 5.4 1.5 0.1 0.3 0.9 3.3 331 3.0 0.3 hcn'kun gradovima i varosima 0.3 0.3 USIЛZNE GRADEVINSKA 1 DH.VNA INDt!STRIJA DELATNOSТI 11 3 8 11 3 7 5 2 12 б 12 2 7 2 2 1 5 1 1.6 1.7 0.4 0.8 0.5 0.1 0.2 1.2 0.2 0.4 9.8 58.5 7.3 19.5 17 2 7 2 8 41 23.1 25.4 4 7 8 5 5 4 б 4.9 2 3 2 2 2 5 6.7 11.9 15 2 1 2 27 2 7 1 2 4 8 9 4 3 5 3 1 1 2 2 2 3 5 3 2 14 3 ...•.•.. 87 • .••.. 45·· 6 21 ·...• 21 ••. ·2 ·.·· 9 .••••.. 6.1 3.2 1.5 1.5 0.6 44.2 22.8 10.7 10.7 4.6 79 29 2.3 0.9 <!() 1 0.7 10.5 52.6 О. . . .2··· О. +· .·~ 1 0.4 10.5 26.3 0.1 ••··· 0.4 13 8.3 21.7 19 .. •·. (18, •. 3.5 .З7 .• 1.1 2 0.5 0.1 /1>. 6 ".. 34 0.2 60 35.6 23.9 8.8 11.2 5.4 3.3 10 56.7 233 ... ';.. { . .. ! :; 1:1:\/i. > ;/~!:1ш.·n•rч :'}"i!~;,j1 ······.•·1.•,,··i.·····.···· е • •••• ••• ·у• >> ... ~ с )u ~ о.-,:= ...,) u (/Ј ::,"• :;. •' ,'······ ··,· • ., - с. О-'.,: ............• :.::: > "' ·;: .,,. ~ ' ~ .-,: :Ј ... "... .... '-< со ;:.Ј (/Ј о. .::: ... )~ .Ј ~ ="' . ·-"'"'" N z·i:·- с=:-~ ~ ~ •-, =~ ~ ~ .:;;,, ~ ~ "'~ ~;:;, .:>~ 2 1 ~ > >U < ... ~ :::; с: е ;:;, ·= (.; с=: • u с.~ с=: с=: u "'= ·;: StJBOТICA 1 1 NOVI SAB c:i,;:: 1 SOMBOR 3. i.;; ,.. = ... >(..) 1 1. 2. 1 . . ······· .. i·,i,:·:i:ii! : • •• > .... OSTЛL 1 i: svtcл ••• ,, > > > tJ% ZЛNATLIJ tJ {1 ······:::,;.:>, ..••.• ·., .•..••••.•• 1.;:·: 0.1 >>>> '· ···.' 1 > ·.. ••'' •·.······-2 .•..•••••• 0.1 •• • • 2 > 1 о. > > •• 1·»• .. • .' > 1; 1 0.1 5. 1 2.6 О. 39 GRЛNI % 2.6 5.1 2.6 TRGOVISTA 1 1. SENTA 2. ВЕС.Ј KЛNJIZ 3. 4. STARЛ PALANKA NЕМЛС. РЛLNК NOVA l'AJ,NKЛ 5. BEZDAN 6. TEMERIN 7. KULA 1 APТI:'l 8. В. 9. TOPOLA 10. HITOG 11. STANISIC: 12. ODZACI NOVI FtJTOG 13. вле: >···· TRGOVISJ'i\ ..... ·........... / % {Ј tl GRЛNI > , ; ; •1 : .·•• tl % 234 ; у>' •ii:• •.··· ... > % l.l Х-е Vrste :::anata ро 2·. : ]•::. 20:··· >> i;.:ш• 0.1 О. 1 O.l 2.2 2.2 2.2 ,-;:, """"' > > > "'!, 89 ZANATLl.JA tJ GRANI br. : 2 S'vA~ELJ1\ ТаЬе/ << 50 tI % (Ј 1 0.1 ZANТl,IJ ~ ;· :';~<i baёkim gradovrma i vaгosim 1.1 OSTЛI,0 ......•.... ... ... о ..<:: .;:: i:t: ~ .~ ... .Ј .!::! .Ј ..... cz:: ~ .Ј ;;;;. :9 ~ .Ј ......е ~ "' ·;::: " е о"' ...= ""'с. ..:.: g_ ·; ""'"' = ..<:: о ]~ t: сЈ i..: ·~ .... i:... .... rл 4 2 {( •у 1 " ,: :н<1 / ..., = "' ·;::: о ti 1: "'"' cz:: "'" -.:~ <:: нл :s::; :З ~ ·а с. = .Ј ~ 2 3 4 3 530 2 4 3 493 ' :< \1 ~ =N ;;;JN .... 4 ::s ~ i:... ~ ;..;;z z 0.!1!' ~ ~ ..., oz cz:: z ..... < "' = •U ..... rл ој cz:: ·.= )u v ;:$ 43 922 > ; ><б .1945:. ,.. 79 52 , ,.· ....· 0.2 0.1 0.1 0.4 0.6 0.3 100 10.3 5.1 2.6 20.5 28.2 15.4 700 4 235 26 1 192 32 6 134 21 •·:· ·············· 1 .............. ....... , ... 1 17 9 68 26 18 10 2 129 18 2 52 11 108 24 177 37 1 ......... ·············· ..... 1 1 5 2 3 5 1 ·············· .. " ..... 1 1 )12 11 :,: ·• iч /···•' г.·• 0.8 0.1 24 2 . . <<. 0.5 0.1 18 3.4 1 ; 0.1 2 ,. :•.·~1 16. i )!.:·~•, 1 .. ,.······· ; 9··· с .... 4 >:/.":31:: 0.3 8 . . "'••rs:.•.·•. •·: . 62 1.1 10.1 16.9 41.6 27 10 6 31 7 35 20 71 19 ··1./ st···.•. 100 700 .•.: : 37'; 0.4 12 81 ·i411:: 2.2 0.3 60 ;87 3.61Т·• 1 100 : ·.·. 1 1 ...... 1.1 700 235 U POISМA 1 RACUNANJU KORISCENE MERNE JEDINICE Pozunski merov (pozsonyi mero, metreta posoniensis - pm) = 64-75 ice = 54-62 1(Ргеша2. zak. cl. iz 1807. godine u Kraljeviп Madarskoj treba upotreЫjavti pozuпske trgovacke mere, s time da se пе koristi merov od 75 hо\Ье vec od 64. Osam godiпa kasпije se ponovo uvodi t1 upotrebu merov od 75 lю\Ье.) Pozuпski meгov kao mera za povrsi11t1 vinograda = 130-820 kl1, t1 11asem slucaju oko 600 kh. Pozнnski merov kao mera zapremine = 62,5 1 slucajн oko Kosiste (kosac, kaszas..falcastrum) = 300-1. 760 kh. U naseш 800 kl1. Motika (kapas, fossor) = do 420 kh, u паsеш slucajt1 oko 200. At1strijska/posta11ska milja = 7.585,9 m. = starija iznosi 11.376 m, пovija 8.353,6 metara. Madarska шilja Aнstrijka/poп kvadrtп milja = 57,5458 k111 2 . Kvadrtпi l1vat (kl1) = 3,596 m 2 . (kj) = 1.600 kl1 = 57,5 ari = 0,57536 lia = Katastarsko jнtro 0,0057536 km 2 . Kraljevsko jutro od 2.200 kl1 = 0,79112 lia = 0,0079112 kш 2 . Malo madarsko jt1tro od 1.1 О kl1 = 0,39556 l1a = 0,0039556 kш 2 . Jнtro od 1.200 kh = 0,43152 ћа= 0,0043152 k111 2 . Becki, poztшski ce11t11er (mazsa, cenlenarius) = 1О tl.шi = 56 kg. Pozunski akov (akV, urna) = 64 ice =53, 12-54 1. lce (hо/Ьа, media) = 0,84 1. 1 litar pseпic izпosje oko 0,75 kg, razi i kt1нrza 0,72 kg/l,jecшa 0,62 kg/I, zobi oko 0,41 kg/I. 237 KORISCENI IZVORI 1 LITERATURA IZVORI mikrofilmova Popis prema VII zakonskom clantt iz 1827. godi11e, zЬirka Arl1iva Vojvodine, serija N. 1. Subotica - N 58, N 59, N 60, 2. Novi Sad- N 61, N 62, 3. Sombor - N 63, N 64, 4. Apatin, Вас - N 82, 5. Bezdan - N 83, 6. Odzaci - N 85, 7. Kula - N 86, 8. Stanisic - N 88, Temeri11, В. Topola, Fнtog (Neo), Palanka - N 89, 9. Весј, 1О. Vetнs Futog, Palanka, Kanjiza, Senta, sumarne tabele Torontalske, Tшniske i Sremske zнpa1ije - N 90. 11. Karta Backo-bodroske zupanije iz 1825. godi11e, rad Antala Bauera. Zckarata Ugarske kraljevske komore, S 11 maljski arhiv Madarske, zЬirka 50/а. ОВЈА 1. 2. 3. 4. 5. 6. 238 VLJENI IZVORI Benda Gy., Statisztikai adatok а magyar mezбgads tдrenhz 17671867, Budapest 1973. Coba11ovic К., Hegedis А., Demogrqf'>ka i ag1·arna statistika Vojvodine 1767-1867, Novi Sad 1991. Fe11yes Е., Magyarorszagnak s а hozza kapcsolt tшomanyk mostani tlllapotja statisztikai es geographiai tekintetben, 11, dп1go izdanje, Pcst 1843. Fenyes Е., Magyarorszag leirasa, l-Il, Pest 1847. Fenyes Е., Magyarorszag geographiai sz6tara, I-IV, Pest 1851. Nagy L., Notitae politico-geographico-statisticae inclyti Regni Hungariae Buda 1828-29. partiumque adnexarum 1-П. LIТERATU MONOGRAFIJE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 1О. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. Acsady 1" А magyarjobbagysag tortenete, Bнdapest 1908. es varosok MagyarorszaBacskai V" Nagy L" Piackorzetek, piackдzont gon 182-Ьап, Bнdapest 1984. Varosok es varosi tarsadalom Magymтszon а ХЈ szazad Bacskai У" е!јп, Budapest 1988. Berпd l. Т" Raпki Gy" Eur6pa gazdasaga а 19. szazadban, Budapest 1987. Bogdaп I" Helyi foldmertekek 182-Ьап, Bнdapest 1973. Borovszky S" Bacs-Bodrog varmegye tortenete, Bнdapest 1909. Duricic Ј., Stanovnistvo Backe, Novi Sad 1989. Eperjessy G" А szabad kiralyi 11a1·osok kCzmйvesipar а reformkori Magyarorszagon, Budapest 1988. Ujvidek tortenete, Temerin 1990. Erdujl1elyi М" Gavrilovic S" Srem и revoluciji 1848-1849, Beograd 1963. Gyбre К., Szabadka telepii!eskCpe, Sнbotica 1976. Gyбrf I" Маgуш ја/и, magyar haz, Budapest 1943. Hegedis А" Agrami odnosi и Torontalskoj iupaniji и Banatu 1779-1848, Novi Sad 1986. Ivanyi I" Szabadka szabacl kiralyi varos !Ortenete, I-II, Sнbotica 1886-1892. Jн\1asz У" Nyersanyaghirbonl, Bнdapest 1942. Kosary D" UJjaepites es polgarosodas 1711-1867, t1 seriji Magyarok Eur6paban, Bнdapest 1990. Maletic М. (uredпik), Vojvodina, znamenitosti i lepote, Beograd 1968. Mezei S" Razvoj industrije и Backoj, Novi Sad 1959. Popovic О. SrЬi Ј" и Vojvodini, IЈ-Ш, Novi Sad 1990. Raczl" Varoslk6nemzA~fдd 1541-1848, Bt1dapest 1988. Slaveп Bacic, Povelje slobodnih kraljevskih gradova Novog Sada, Sombora i Subotice, Sнbotica 1995. Stajic У" Privreda Novog Sada 1748-1880, Novi Sad 1941. Mщry,aoszgn а kapitalizmus koraban-1848Szab6 f" А pшasztg 1914, I-П, Budapest 1972. Szeпtpri J6zsef (glavпi uredпik), Magyar k6dex 4, Reformkor es kiegyezes 1790-1867, Bнdapest-Gyul 2000. 239 25. 26. 27. Tбkeczy L. (urednik), Magyar liherazтиs, Blldapest 1993. Ulmer G., Posed Bajsa, spahije i kmetovi 1751-1849, Novi Sad 1986. Ulmer G., Vlasteiпko паsе!ј Aleksaпdrov, Sltbotica 1999. CLANCI, RASPRAVE 1. 2. 3. 4. Barta L., Horgos 182-Ьап, ll: Йzent, br. 7-8, Subotica 1987. Bott16 В., Az 1828. evi orszagos osszefras, t1: А Шrteпi statisztika .f'orrasai, Budapest 1957. D6ka К., А Del-Afйdi ipamssclg strukиavcl afeudlizmиsh61 а kapitalzmиsb va!O аtтеп korabп 1828-1870, Budapest 1984. Ђер З.,Демографск из прилке Сад Гаврилоћ С" 5. Гаврилоћ С., средин књ. XXXV, С" века, Нови Хегдиш 9. Зборник 14. 15. 240 А., Матице бр. за 46, Нови политчку и 1991 . агрних од1са даншње од Војвдине, крај н: XVII до Историјк 1988. Бант, Бачк од крај XVIII века до среди Х1 1972. С., XVl/1-XIX, исторју Београд Нађ Лајош исторцју, l'vt01apxujи Сад подручј Срем, Сад Гаврилоћ 8. за 1а за Хабсуршкој Нови века Гаврилоћ 7. 13. у Скица Х/ часопи, 12. Срба поису српке аутю:wиј, 6. према Матице Борбе териојалну 1О. 11. у Војвдит1 1828. годи1е, u: Зборник 1993, 101-133. Нови Урбацјл1 експлоатциј Сад ю.1етова у ју;жтю Угарској Агра1и 1982. однси српке у за исторју, Потискм дистрку бр. 45, Нови (1751-1848), u: 1992, 35-50. \1azlata, Blldapest 1961. ll: Magyar Statisztikai Сад Makkai L" А тagyr varosfejlбd tйreпnk Palffy 1., Szekesfehervar sz.kir. varos 182-Ьап, Szemle, Budapest 1936. Palffy 1" Gyбr szabad kinilyi varos az 1828. evi osszefras meg,1i/agftclsc1baп, u: Magyar Statisztikai Szeтl, Budapest 1934. Palffy 1" Kecskemet ad6z6 lakossaga 1828. evben, н: Маgуш Statisztikai Szemle, Budapest 1935. Palffy 1., Szoтbathe/y,1rs ad6zlkosg182-Ьап, ll: Маgуш Statisztikai Szeтl, Budapest 1937. varos ad6z6 lakossaga az 1828. evben, н: Magyar Palffy 1., Veszprт Statisztikai Szem/e, Bt1dapest 1936. 16. 17. 18. Taga11yi К., Az 1828-iki orszagos osszeiras vegleges eredmenyei, gyar Gazdasagtdrteneti Szemle, Budapest 1896. Tl1irring G., Vaгosink nepessegenek alkиs 1787-1910, роsеЬп izdanje Vamsi Szemle, Budapest 1911. Улмер Г" Млиарство у Суботиц до тюгодбе 1867, н: Зборник Матице српке за друштвен науке, бр. 51, Нови Сад 1968. н: Ma- PRlRUCNICl, LEKSlKONI 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Вап Р., Magyar tdrenlтifogam, I-II, Budapest 1989. Csizmadia А, Kalmп К., Asztalos L., Magyar allam es jogtiMenet, 3, Bнdapest 1986. Kovacsics Ј" А tortenelmi statisztika.forrasai, Bнdapest 1957. Geogra/5ko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad Markovic М., 1966. Magyarorszag tdrtenete 1790-1848, 1-ll (peta Merei Gy. (glavni нredпik), knjiga Istorija Madarske н deset kпjiga), Budapest 1983. Revai Nagy Lexikona, 1, Budapest 1911. Влајинц М., Речник наших старих мера, 1-Ш, САНУ, Београд 19611968. 241 SPISAK ILUSTRACIJA Tabela br. 1 Visпa poreza prema kategoriji i vcliп oraпic .............................. 17 Dijagram br. 1 Raspodela staпovi Backe ро tipovima пaselj ...................... 34 Dijagram br. 2 Broj staпovik u zupaпijm па teritoriji dапsјс Vojvdiпe ................................................................................................................. 35 Slika br. 1 Grof Ferпc Gyбri, veliki zupan Backo-bodroskc zupaпijc 1829-1839................................................................................................................ 37 Dijagram br. 3 Verska struktura gradova Вас\{е 1828. godiпe ............................. 39 Slika br. 2 Suboticka gradska kuca, zavrsena 1828. g............................................ 40 S\ika br. 3 Zgrada Backo-bodroske zupanije u Som boru ...................................... 43 Slika br. 4 Pontonski most kod Novog Sada ............................................................ 45 Slika br. 5 Pivara u Starom Beceju .......................................................................... 48 Slika br. 6 Pocetak kап\ cara Franjc 1 kod Bezdaп .......................................... 51 Slika br. 7 Plemicka moda 1833. godiпe ................................................................... 59 Dijagram br. 4 Socijalп sastav staпovni backih gradova i varosi .................. 62 ТаЬе\ br. 2 Ukupпa srazmera stareiп hoпraci, zaпtlij i trgovaca ......... 64 Tabcla br. 3 Broj i srazmera honoraciora u juzпogarskim zupaпijm ............. 68 ТаЬе\ br. 4 Raspodela kmetova ро pravпo-sednickm kategorijama u cetiri juzпogarske zupaпije ........................................................................................... 71 Tabela br. 5 Raspodela kmetova ро pravпo-sednickm kategorijama u gradovima i trgovistima Backc ............................................................................. 72 Tabela br. 6 Kategorije stanovnistva u rodblnskoj vezi sa staresinom porodice ................................................................................................................... 73 Tabela br. 7 Sluge i slukiпje ро zupaпijm .......................................................... 74 Tabela br. 8 Broj i srazmcra Jcvreja u gradovima i trgovistima Backe 1828. g.......................................................................................................... 76 Dijagram br. 5 Odnos posedпika i bezemljasa u gradovima ................................. 78 Dijagram br. 6 Odnos posednika i bezemljasa u varosima .................................... 79 Dijagram br. 7 Struktura vrstc poseda u gradovima ............................................. 80 Dijagram br. 8 Struktura vrste poseda u varosima ................................................ 81 Tabcla br. 9 Velicпska struktura poseda sa mogucim viskovima zitarica i zarada .................................................................................................................... 85 Karta br. 1 Srazmera povrsine kmetovskih sesija u odnosu па ukupnu obradivu povrsiпu .................................................................................................. 98 Tabcla br. 10 Struktura obradivih povrsina u cetiri juzпogarskc zupaпijc ..... 100 Tabela br. l1 Oranicne povrsine juzпogarskih zupaпij 1828. godine ............. 102 Dijagram br. 9 Struktura vrste zemljista u gradovima ........................................ 102 Dijagram br. 10 Struktura vrste zemljista u varosima ......................................... 103 Slika br. 8 Salasi malih posedпi\{a .......................................................................... 104 Slika br. 9 Zetva па vlasteiпkom poscdu tridcsctih godiпa XIX veka .............. 106 Karta br. 2 Prihodi u krajcarama ро jednom pozunskom merovu oraпice u Madarskoj 1828. godine ................................................................................... 114 Tabela br. 12 Povrsiпa i prihodi od livada u cetiri juzпogarskc zupaпije ........ 115 Slika br. 10 Vinski podrumi u okolini Crveпk sredinom XIX veka ................... 117 Tabela br. 13 Relativп pokazatelji poseda viпograd i proizvdпje viпa .......... 121 Tabela br. 14 Broj i vrsta mliпova ро пaseljim .................................................... 128 242 Dijagram br. 11 Procentualna raspodela vrste stokc """""""""""""""""""""" 129 Dijagram br. 12 Raspodela stoke ро tipovima backih naselja """ ... ".".""""."". 132 Dijagram br. 13 Broj grla па sto stanovnika """"""""""""."".""""""""""""". 132 Slika br. 11 Pastiri """""""""""""""""""""".""""""""""""""""""""""""""". 133 Tabela br. 15 Broj goveda ро zupanijama ""."."""".""."".""".""""""""""""". 134 Tabcla br. 16 Broj konja ро zupanijama """."""."."."""""""""""""""""""""" 135 Slika br. 12 Konjusari i gazde """""""""""""".".""""""".""""""""""""".""". 135 Tabcla br. 17 Broj ovaca ро zupanijama """"""""""""""""""""."""".""""""" 137 Tabela br. 18 Broj svinja ро zupanijama """"""""""""""""""""""""""""""". 138 Tabela br. 19 Broj zanatlija ро zupanijama """"""" .."""""""".".""""""""""".143 Dijagram br. 14 Struktura vrste zanata u gradovima ".""""""""".""""."."".". 146 Dijagram br. 15 Struktura vrste zanata u varosima ".""""""".""""""""""""". 147 Dijagram br. 16 Broj radnih mescci zanatlija u gradovima i varosima """""""152 Dijagram br. 17 Broj majstora sa odredenim brojem pomocnika """"""""""" 153 Dijagram br. 18 Poscdovanje zemljista od stranc zanatlija u gradovima i varosima ....... " .... " ........ "" .......... " .... " .. " .................. " .... " ................ " ................... 155 Dijagram br. 19 lmovinska struktura zanatlija u gradovima i trgovistima """. 156 Slika br. 13 Franjin kanal oko 1830. godinc """"""""""""""""""""""""".""". 161 Tabela br. 20 Trzisni centri Backe i Banata sa brojem stanovnika u gravitacionim oblastima """"""""".""" .. """ .. """"".""""""""".""".""""""" 163 Slika br. 14 Prevoz koze preko reke ".".""""""""""""".""."""""""""""""""" 166 Tabela br. 21 Broj trgovaca ро zupanijama """".""""""""""""""""""."".""." 167 Tabela br. 22 Vrste trgovaca i njihovc zaradc u Novom Sadu """"""".".""""". 171 Dijagram br. 20 Posed zemljista trgovaca u gradovima i varosima """""""."". 174 243 SADRZAJ REC AUTORA ................................................................................................................ 5 UVODNA RAZMATRANJA ................ " ....................................................................... 7 DRZAVNE STAТICKE SLUZBE UGARSKE 1 IZVORI lSTORIJSKE STATISTIKE ............................................................................................................. 12 Razvoj statisticke delatnosti"""""""""".""""."."""."."""".""""""""""".""" 12 lzvori istorijske statistike """"."".".".""""""""""""."".""""""""""""""""". 14 PORESКI SISTEM MADARSKE U FEUDALNOM PERIODU "."""""""".""."15 Driavni porezi .... "" .... ".""." .. """ ...... " .... " .... ""." ... "" .... " .. "" .... " .... " .... " .... " ... 15 Mesni doprinosi " .. """" .... "."" ..... """ .......... "."."""."."" ... ""." .. " ................ " ... 18 Porezi plai:ani katolickoj Cl'kvi """""""."""""""".""".""""""".""""""".""". 19 Feudalne obaveze ".".".""." .... " ... " .... ".""."." ..... """"."" ..... " ..... " .. " ..... " ..... "" 19 Poreske obaveze slobodnih kraljevskih gradova """""."."."".""" "" ""."""""" 21 OKOLNOSTI NASTANKA POPISA"".""""".""""."".".""""."""""."."." .. """"21 KARTEISТ POPISA ........... " .... " .... " .... " .... """"."." ................ " ......... " .... 22 Oporezovane kategorije stanovnika "". """" """"".""""""""."" ". """""."" "." 24 Popisni listovi ." .... "."" ................. " .... " .... " .... " ........... " ... """" .......... " ............... 25 V!·ednost Popisa .... " ................ " .... " ............ " ........ "."" ... " ...... "" .. " .......... " .. "" ... 28 POLIТCKE 1 PRIVREDNE PRILIKE U KRALJEVINI MADARSKOJ XIX VEKA ............................................................ 31 KRAJEM XVIII 1 РОСЕТКМ ВАСК, GRADOVI 1 VAROSI .................................................................................. 34 БАСК! ВАСКЕ GRADOVI ."""." .. "" .... ".""" ..... "" .......... """ .... """.""" ..... " ....... " ....... " ... 39 Suhotica " .. "."." .... """" .... "."" ....... "" .... "." ...... "." .. "" .. "".""" ......... " .... " .... "." 40 Sombor ...... " ... " ...... " ... "."."." ................... "."."."."""" .... " ....... "" .. "" ................ 42 Novi Sad.. "" .... " .. " .. " ........ " .... " ............................ " ... "." .. " .......... " .... "" .. " ......... 44 VAROSI (TRGOVISTA)".""."""""."".""""""".""."".""""""""""""".46 Senta ... " .... " .. " ...... "."" ........... " .... " ... " ..... " .... " .. "." .. " ........... " .... " ..................... 47 Stari Весј. ... "." .... "".".""." ... " .. ....... " ....... " .. " .... "."" ........... "" .. """" .. "" ......... 48 Kanjiia""""."" .. "" ..... "."." ... "."" ............ "."."."" .. "" ..... " .......... """"""" ......... 49 Stara Palanka .".""."""""" ..... " .. " ..... " ... " ..... """" .... "".""""."" ............ " .... "". 50 Nova Palanka " .. "".""" .. ""."." ... "." ...... " .... ".".""""""""."" ..... " .... " .... " .... " ... 51 Nemacka Palanka .""""."."."" ..... """ .. ""."."".".""""" .. " .... "."" ... "" .. """." .. " 51 Bezdan ." .. " .. "".""" .. ""."" .. ""."" .. """ .... ".""""".""" .... " ....... "" ..... " .... " ... """ 51 Temerin """."".".""" .. " ... "." ...... "" .. "".".".""." .. """"."".""" ......... "." ............. 52 Ки/а ........ "" ... " ...... " ... "."" ... " ....... "." .... "" .... "."" ....... " .. " .. "" ... " ..... " ............... 53 Apatin .. " .... """" .... "."" ..... "" .. " .... "."." .... "."." ... "" ... " .... """"."." ..................... 53 .. "."" .... "." ........ "." ............. "" ........... "." .......... " ...................... " ... 54 Backa Тор/а Stari Futog " .... " .......... " .... " ... :" .............. "" ..... " ... "."" ..... " .......... "" .. " .... " ......... 55 No1,i Futog " ...... " .. "."."."."" .. " .. "." ... "."." .... "."" ..... " .... " .... " .......... " .... " ......... 56 Stanisii:" ... "."""."."." ... """ .. "" .... ".""." .. "" .... """.""." .... " .. """"." ....... " .... " ... 56 Odiaci .. """ .... "" ... ".".""." ..... " .. "" .. ""."."."" ..... """"."" ..... "." .. " .. " ..... "."." ... 57 Вас" .... "" .. "."".""""""""".".".""." .. """ .. """"""."""" .... ".""""."."."."."." ... 57 245 SOCIJALNI SASTAV STANOVNISTVA ................................................................... 59 SOCIJALNI SASTAV STANOVNISTVA KRALJEVINE MADARSKE .......... " ... 59 SOCIJALNA STRUKTURA ВАСКIН GRADOVA 1 VAROSI .............................. 62 Graaani (Cives) ................................................................................................... 65 Honoraciori (Honoratiores) ................................................................................ 67 Kmetovi (.Jobagiones) .......................................................................................... 70 Kategorije stanovnistva и rodblnskoj ili namestenickoj vezi sa stare.~inom porodice ........................................................................................ 73 .Jevreji .................................................................................................................. 75 POSEDOVNI ODNOSI OPOREZOVANOG STANOVNISTVA ............................. 77 SRAZMERA STANOVNISTVA SA IMOVINOM PODLOZNOM OPOREZIVANJU ........................................................................... 77 Struktura vrste poseda ......................................................................................... 80 Velicinska struktura posedovane imovine ............................................................ 82 Oranice ........................................................................................................... 82 Livade ............................................................................................................ 89 Vinogradi ........................................................................................................ 90 Stoka, konji .................................................................................................... 91 ZAKUP KUCA .......................................................................................................... 92 POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA .............. " ...... "." ................. " ............ " .... " ... 94 OPSTA KRETANJA U POLJOPRIVREDI .................. :........................................... 94 STRUKTURA OBRADIVН POVRSINA ВАСКЕ ..................................... " ......... 97 ZEMLJORADNJA U POSMATRANIM NASELJIMA ......................................... 100 Oranice .............................................................................................................. 1О Kvalitet oranica ................................................................................................. 103 Plodored ............................................................................................................ 105 Oranje ................................................................................................................ 108 Dubrenje zemljista ............................................................................................. 109 Vrednost posedovanog zemljista ........................................................................ 109 Rod iitarica ........................................................................................................ 11 О Prinos ................................................................................................................. 112 Cista doblt .......................................................................................................... 114 Livade ................................................................................................................ 115 Vinog1·adi ........................................................................................................... 117 Tocenje pica (educillatio, educillum) ........................................................... 121 Sume i voc11Jaci .................................................................................................. 123 VRSTE PROIZVODA ............................................................................................ 124 MLINARSTV0 ....................................................................................................... 127 STOCARSTVO ....................................................................................................... 129 Opsta kretanja и stocarstvu ............................................................................... 129 GOVEDARSTVO ..................................................................................................... 130 Volovi ................................................................................................................. 130 Krave ................................................................................................................. 131 KONJARSTVO ......................................................................................................... 134 OVC;ARSTVO ........................................................................................................... 136 246 SVIN.JOGOJSTr'O ................................................................................................... 138 ZANATSTV0 .............................................................................................................. 140 BROJ 1 RAZMESTAJ ZANATLIJA РО NASELJIMA ВАСКЕ ........................... BROJ 1 VRSTE ZANATA ....................................................................................... STRUKTURA ZANATA ......................................................................................... Dife1·enciranost pojedinih grana zanatstva ....................................................... Kozarska i prehrambena industrija .............................................................. Tekstilna i odevna industrija ........................................................................ Prehrambena i hemijska industrija ............................................................... Gradevinska i drvna industrija ..................................................................... Metalna i metalnopreradivacka industrija .................................................... Zanati usluznog karaktera i specifiCni zanati ............................................... INTENZITET ZANATSKE DELATNOSТI ........................................................... IMOVLNSKO STANJE ZANATLIJA ..................................................................... 142 144 146 148 148 148 149 149 150 151 152 154 TRGOVINA ........................ "" .................... " .. " ........ " ................................................. 157 SAOBRACAJNE PRILIKE .................................................................................... PIТANJE TRZISNН CENTARA ........................................................................... BROJ I TERIТOJALN RAZMESTAJ TRGOVACA ........................................ VRSTE I RAZMESTAJ TRGOVACA. ................................................................... MATERIJALNA SNAGA TRGOYACA. ................................................................ 159 161 166 168 173 ZAKLJUCNA RAZMATRANJA .... ""." .... "." ...... " .......... ," ... " ... "" ......................... 175 FINAL CONCLUSIONS """" .. """." ... " ......... " ........................................................ 181 TABELE ........................... " ........ "."."."" .. " ... "" .... ".""." ........ " ...... " .... " ................... 189 U POPISIMA 1 RACUNANJU KORISCENE MERNE JEDINICE ..................... 237 KORISCENI IZVORI 1 LIТERATU .. " .... " ........ "." ..... "." .... " ... " ...................... 238 SPISAK ILUSTRACIJA ... " ...... " ......... " ....... " ......... " ... " ... "." .................................. 242 247 Zoltan GRADOVJ Ј VAROSJ АСКЕВ Gyбre РОСЕТКМ XIX VEKA lzdavac FAKULTET NOVI SAD FILOZSК Za izdavaca Dr Dejan Mikavica Recenzenti Akademik Slavko Gavrilovic Dr Dejan Mikavica Lektor i korektor Tatjana Pivnicki-Drinic Prevod па engleski Tatjana Gojkovic Graficka priprema i .\:tampa SCAN Studio, Novi Sad ISBN 978-86-80271-62-0 Novi Sad 2007. CIP- Катлогизцј у Библотека Матице публикацј српке, Нови Сад 314(497.113 Backa)"18" Ђер Золтан Gradovi i varosi Backe pocetkom ХЈ veka / Zolta11 Gyore ; [prevod па engleski Tatjana Gojkovic]. - Novi Sad: Filozofski takultet, 2007 - (Monografije / (Novi Sad: Scan studio). - 243 str.: ilustr.; 24 ст. Filozofski fakultet, Odsek za istoriju ; kпј. br. 43) BiЬlografj. co11clusio11. Fiпal ISBN 978-86-80271-62-0 а) Демографиј Бачк COBISS.SR-ID 224950535 - 19. n.