HMD

Makalah ini berisi tentang bagaimana teknologi augmented reality digunakan dalam teknologi baru interaksi computer. Dengan perubahan dalam bidang interaksi itu akan meningkatkan pengalaman pengguna saat mengoperasikan aplikasi. Augmented reality adalah realitas tambahan yang digunakan untuk berbaur atau menggabungkan benda di dunia maya dengan lingkungan RealWorld. Menjelaskan berbagai komponen pendukung yang digunakan, baik dari perangkat keras maupun perangkat lunak. Dengan menggunakan teknologi ini diharapkan partisipasi pengguna dalam berinteraksi dengan aplikasi yang ada. berbagai bidang seperti militer, kesehatan, pendidikan dan bidang-bidang ilmu terapan yang telah dilaksanakan sebagai bagian dari teknologi augmented reality dalam lingkungannya. Menggunakan teknologi augmented reality diharapkan pengguna aplikasi akan merasakan proses interaksi langsung.

Развој имерзивне виртуелне реалности у последњих неколико година прати и тежња да се ова образовна технологија примени у наставном процесу на свим нивоима образовања. Међутим, интеграција је у пракси ограничена и наставници у Републици Србији који имају приступ овој технологији (било да је опрема у власништву школе или примењују BYOD [bring your own device – понеси свој уређај] модел) сусрећу се са одређеним проблемима који се пре свега односе на разлике међу уређајима за виртуелну реалност, затим ограничен је број бесплатних апликација (које се могу користити за учење географије) и алата за креирање садржаја који су једноставни за коришћење, а такође, мало је и примера добре праксе. У овом раду приказано је могуће решење за једноставније коришћење виртуелне реалности у настави географије кроз укључивање WebVR концепта. Овај концептуални оквир представља отворену платформу за виртуелну реалност и омогућава приступ садржајима директно из веб претраживача (без претходног преузимања и инсталирања апликације). На овај начин (кроз веб адресу) искуства и садржаји који се заснивају на технологији виртуелне реалности постају доступни на различитим уређајима (рачунарима, мобилним уређајима, као и наочарима/кацигама за имерзивну виртуелну или микс реалност). WebVR приступ има значајан потенцијал за примену у образовању јер може да олакша интеграцију и коришћење поменуте технологије у наставном процесу. Уз преглед доступних искустава (везаних за географске наставне садржаје) описани су и алати који се могу користити за креирање едукативних WebVR садржаја (од стране наставника и/или ученика). Спроведено је и пилот истраживања (са одабраним наставницима географије) чији резултати указују на позитиван однос учесника према WebVR приступу виртуелној реалности у настави, као и да постоји статистички значајна позитивна корелација између пријављеног степена развијености дигиталних компетенција и пријављене самоефикасности наставника при коришћењу Tour Creator онлајн алата.

_______________________________________________________________________________________
Како цитирати:


Стојшић, И., Маричић, О., Ивков Џигурски, А., и Вишнић, Т. (2018). WebVR као могући концептуални приступ за примену виртуелне реалности у настави географије. У Ј. Станисављевић (уредник), Зборник радова - III дидактичка конференција предметне дидактике: Унапређење наставног процеса - предности и изазови (81-94). Београд, Република Србија: Друштво предметних дидактичара Србије. ISBN 978-86-918423-5-2 Доступно на: http://metodike.bio.bg.ac.rs/izdavacka-delatnost

_______________________________________________________________________________________
Kako citirati:

Stojšić, I., Maričić, O., Ivkov Džigurski, A., i Višnić, T. (2018). WebVR kao mogući konceptualni pristup za primenu virtuelne realnosti u nastavi geografije. U J. Stanisavljević (urednik), Zbornik radova - III didaktička konferencija predmetne didaktike: Unapređenje nastavnog procesa - prednosti i izazovi (81-94). Beograd, Republika Srbija: Društvo predmetnih didaktičara Srbije. ISBN 978-86-918423-5-2 Dostupno na: http://metodike.bio.bg.ac.rs/izdavacka-delatnost

_______________________________________________________________________________________
How to cite:


Stojšić, I., Maričić, O., Ivkov Džigurski, A., & Višnić, T. (2018). WebVR kao mogući konceptualni pristup za primenu virtuelne realnosti u nastavi geografije [WebVR as a possible conceptual approach for the application of virtual reality in geography teaching]. In J. Stanisavljević (Ed.), Zbornik radova - III didaktička konferencija predmetne didaktike: Unapređenje nastavnog procesa - prednosti i izazovi (pp. 81-94). Belgrade, Republic of Serbia: The Serbian Society of Subject Didacticians. Retrieved from https://bit.ly/2HrycDP

‘Sonido, espacio, inmersión e interacción’ es un proyecto de investigación basado en el desarrollo de una serie de entornos virtuales en los que se exploran los diferentes niveles de realidad a través de la interacción de las y los estudiantes con el espacio físico, la realidad aumentada y los mundos virtuales. A través de la integración de elementos de la vida cotidiana como el espacio urbano, se pretende reflexionar en torno al potencial y las dimensiones de acceso e interacción con el mundo virtual, a través de “puertas”, y dispositivos emergentes de interacción con el medio virtual como los HMD (head-mounted display) y los MSID (motion sensing input device). Los espacio virtual y físico se presentan, de este modo, como espacios de representación de eventos, escenarios de juegos, instrumentos musicales o museos interactivos que potencialmente pueden reflejar cualquier temática o problemática. Así como el segmento que se conforma entre el espacio físico y la realidad virtual es de
carácter continuo (continuo realidad-virtualidad), se proyecta una reflexión en torno alimpacto que ejercen las tecnologías digitales interactivas e inmersivas en la propia dimensión perceptiva, que se compone de diferentes rangos de longitud de onda (donde se encuentran enmarcados elementos como el color y el sonido).
El conocimiento de la naturaleza de estos dos segmentos continuos y la transformación del uso del espacio y las estrategias de aprendizaje proyectan perspectivas y escenarios emergentes de carácter multidimensional dentro del ámbito educativo, donde cada vez se fusionan más
disciplinas. Espacio, Inmersión, Interacción, tiene como objetivo principal realizar una serie de propuestas para redefinición del espacio educativo, donde se integren diferentes niveles de interacción, gracias a tecnologías como la realidad virtual, aumentada, o los dispositivos de interacción
basados en infrarrojos. La implantación de este tipo de tecnologías proyecta nuevas dinámicas de relación con el espacio y la información, potenciando líneas de investigación en metodologías experimentales e innovadoras.

El proyecto integra una serie de tecnologías que se describen a continuación:
-HMD o gafas de realidad virtual. Se utilizan las Oculus Rift DK2 a nivel experimental para experiencias inmersivas una serie de entornos virtuales desarrollados ad hoc para investigar en torno a su uso como contenidos educativos.
-Aplicaciones de realidad aumentada usar los elementos del espacio físico como experiencias interconectadas con el espacio virtual.
-Dispositivos de entrada basados en la detección por luz e infrarrojos, como Kinect o Leap Motion. A través del movimiento corporal o de las manos, se investigan en torno a las posibilidades de estos dispositivos para llevar a cabo actividades experimentales en el contexto
educativo, como el hacer sonar instrumentos musicales basados en programación o esculpir. -En líneas de investigación futuras, se plantea el uso de dispositivos y wearables que registran la actividad cerebral, de tipo Emotiv, para su uso experimental con fines educativos y su
implementación es espacios de aprendizaje.

This paper describes the experimental setup of an immersive flight simulation system. The base system was created by a group of students during one semester as a bachelor project. A study revealed that a high degree of presence is achievable by the combination of body-posture based control and 3D visualization via a head-mounted display while freely hanging in a climbing gear. Furthermore the results of a study that compares two different steering methods are presented and finally discussed. The Superman method provides directional control by changing the posture of a single straightened arm. Movements of the whole upper-body with outstretched arms determine the control in Bird control. Both control methods seem to be quite interesting and intuitively controllable but show individual preferences among the participants of the study.

The application of augmented reality in industrial environments requires an effective visualization of text on a see-through head-mounted display (HMD). The main contribution of this work is an empirical study of text styles as viewed through a monocular optical see-through display on three real workshop backgrounds, examining four colors and four different text styles. We ran 2,520 test trials with 14 participants using a mixed design and evaluated completion time and error rates. We found that both presentation mode and background influence the readability of text, but there is no interaction effect between these two variables. Another interesting aspect is that the presentation mode differentially influences completion time and error rate. The present study allows us to draw some guidelines for an effective use of AR text visualization in industrial environments. We suggest maximum contrast when reading time is important, and the use of colors to reduce errors. We also recommend a colored billboard with transparent text where colors have a specific meaning.

Die Gesundheitsausgaben machen in den westlichen Ländern einen beachtlichen Anteil an der gesamtwirtschaftlichen Wertschöpfung aus. Aufgrund der explodierenden Kosten üben Regierungen weltweit zunehmenden Druck auf die Medikamentenpreise aus. Pharmaunternehmen werden deshalb gezwungen neben ihrem Produktmanagement auch ihr Kundenbeziehungsmanagement (Customer Relationship Management) zu überdenken, um wettbewerbsfähig zu bleiben. Eine vollständige Ausrichtung am Kundenprozeß wird durch Healthcare-Portale erzielt, welche die Wertschöpfungskette der Pharmaindustrie über eine gemeinsame Informations-und Kommunikationsplattform zu integrieren versuchen, um dadurch Kosten zu senken und neue Leistungen zu generieren.Der vorliegende Beitrag beleuchtet die heutigen Defizite in der Pharmaindustrie am Beispiel der Pharmaunternehmen, Krankenhausapotheken und Großhändler und zeigt, an welchen Stellen in der Wertschöpfungskette Healthcare-Portale zu einem verbesserten Customer Relationship Management beitragen können.

Das Gesundheitswesen und insbesondere auch Krankenhäuser zeichnen sich durch hohe Verteilung und Heterogenität entlang der Phasen Prävention, Früherkennung, Behandlung und Nachsorge aus. Damit verbunden ist der Einsatz unterschiedlicher Medien und heterogener Informationssysteme. Potenziell fehlerbehaftete Datentransfers sowie zusätzlich erforderlicher Arbeitsaufwand, welche zum Verlust von Behandlungsqualität und Arbeitsineffizienz beitragen können, sind die Folge. Der Beitrag verdeutlicht, wie Softwareagenten für die Überwindung von

ABSTRACT Der Beitrag führt kurz in das Thema der Intermediation im Gesundheitswesen ein und illustriert entsprechende Wertschöpfungspotenziale. Danach wird ein Fallbeispiel anhand der H-Net AG aus der Schweiz gegeben, an dem folgende Sachverhalte dargestellt werden: über H-Net verbundene Partner, von H-Net angebotene Plattform und Technologie sowie eine kurze Darstellung betriebswirtschaftlicher, medizinischer und technischer Dienstleistungen. Ferner erfolgt ein Preisvergleich des elektronischen Rechnungsdaten-austauschs mit den zwei direkten Konkurrenten Medidata und Trustcenter.

Innovations in the field of educational technology are very prominent. The application of immersive virtual reality (VR) in teaching and learning is currently in the focus of interest of researchers dealing with education. Numerous studies indicated that there are significant potential benefits of using this technology to improve learning outcomes and students’ motivation, overcome school-based and test anxiety, influence empathy, and ensure students focus on teaching content. However, there is still an issue of economic justification of investment in head-mounted displays (HMDs) and VR software for school use. Additionally, the key questions that arise from using VR in the classroom are on what theoretical basis to build immersive teaching and how to choose relevant content. The purpose of this chapter is to present a literature review of VR applications in education (with emphasis on both technological and pedagogical aspects, integration, and evaluation criteria), as well as to show the results of a small qualitative study conducted with teachers and an educational media specialist (all familiar with using VR as a teaching tool) in the Republic of Serbia.