Rodna segregacija u visokom obrazovanju na primeru Srbije

View metadata, citation and similar papers at core.ac.uk brought to you by CORE provided by IRISS Repository of Institute of Social Sciences (Belgrade) RODNA RAV NOPRAV NOST U VISOKOM OBRAZOVANJU Koncepti, prakse i izazovi Za izdavača Bora Babić, direktorka Zbornik priredile Dragica Vujadinović Zorana Antonijević Recenzentkinje Vladislava Gordić Petković Adriana Zaharijević © AKADEMSKA KNJIGA, NOVI SAD, 2019. RODNA RAVNOPRAVNOST U VISOKOM OBRAZOVANJU Koncepti, prakse i izazovi Urednice Dragica Vujadinović Zorana Antonijević AKADEMSKA KNJIGA NOVI SAD Štampa ove publikacije je podržana u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravno­ pravnosti“, koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo autorima i autorkama, i ne predstavljaju nužno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija. SADRŽAJ Predgovor (Dragica Vujadinović, Zorana Antonijević) RODNA RAV NOPRAV NOST U VISOKOM OBRA ZOVA NJU: FEMINISTIČKI IZA ZOV ZA 21. VEK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IX I KRITIČKI PRISTUP VISOKOM OBRA ZOVA NJU IZ RODNE PERSPEKTIVE Marina Hughson RODNOST I PROIZVODNJA ZNA NJA NA POLUPERIFERIJI: PRAVO NA IZVRSNOST? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Jeff Hearn MEN AND MASCULINITIES IN ACADEMIA, HIGHER EDUCATION AND SCIENCE: APPROACHES, APPLICATIONS, AND ACTIONS . . . . . . . . . 27 Ana Kolarić PEDAGOGIJA I AKTIVIZAM: OSVRT NA ESEJE ADRIJEN RIČ O OBRA ZOVA NJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 II URODNJAVA NJE VISOKOG OBRA ZOVA NJA I ISTRA ŽIVA NJA: IZA ZOVI PRAKSE I MOGUĆNOSTI INSTITUCIONA LIZACIJE U EVROPSKOM KONTEKSTU I SR BIJI Liisa Husu GENDER EQUA LITY IN NOR DIC ACA DEMIA: ADVANCES AND CHALLENGES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Veronika Tašner, Milica Antić Gaber EDUCATIONAL MERITOCRACY AND GENDER EQUA LITY IN SLOVENE ACA DEMIA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 V Lilijana Čičkarić RODNE NEJEDNAKOSTI U NAUČNIM ISTRA ŽIVA NJIMA . . . . . . . . . . . . . . 87 III RODNA RAV NOPRAV NOST, DISKRIMINACIJA I SEGREGACIJA U VISOKOM OBRA ZOVA NJU U SR BIJI: KRITIČKI OSVRT Jelena Ćeriman, Irena Fiket RAZUMEVA NJE KONCEPTA RODNE RAV NOPRAV NOSTI U NOR MATIV NOM OKVIRU VISOKOG OBRA ZOVA NJA U SR BIJI . . . . . . . . 101 Ankica Šobot RODNA SEGREGACIJA U VISOKOM OBRA ZOVA NJU NA PRIMERU SR BIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Valentina Janev, Sanja Vraneš SPROVOĐENJE POLITIKE RODNE RAV NOPRAV NOSTI U ORGA NIZACIJA MA ISTRA ŽIVA NJA I RAZ VOJA: STUDIJA SLUČAJA IZ SR BIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Marija Babović, Branka Drašković, Ivanka Popović RODNE STRUKTURE, POLITIKE I KULTURE U ORGA NIZACIJA MA VISOKOG OBRA ZOVA NJA: KVA LITATIV NO ISTRA ŽIVA NJE NA DR ŽAV NOM I PRIVAT NOM FAKULTETU U BEOGRA DU . . . . . . . . . . . . . . 153 Karolina Lendák-Kabók ET NICITET I ROD: (NE)VIDLJIVE PREDRASUDE U AKA DEMSKOJ ZAJEDNICI U SR BIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 IV URODNJAVA NJE DISCIPLINA I RODNOST KAO DISCIPLINA Svetlana Tomić STUDIJE SRPSKE KNJIŽEV NOSTI: MIT O URODNJAVA NJU VIŠEG OBRA ZOVA NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 Tatjana Đurić Kuzmanović FEMINISTIČKA EKONOMIJA I RODNE STUDIJE U SR BIJI: MOGUĆNOSTI I IZA ZOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Daša Duhaček IZA ZOVI U PRAKSA MA INSTITUCIONA LIZACIJE I IZ VOĐENJA ŽENSKIH STUDIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 VI Isidora Jarić JAV NI I SKRIVENI KURIKULUMI RODNIH STUDIJA U SR BIJI (1978–2018) I NJIHOVO INTEGRISA NJE U SISTEM VISOKOG OBRA ZOVA NJA . . . . . . 235 V TEORIJSKA I STRATEŠKA PITA NJA URODNJAVA NJA PRAV NIČKOG OBRA ZOVA NJA Zorica Mršević JURISPRUDENCIJA I FEMINIZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 Susanne Baer EQUA LITY ADDS QUA LITY: ON UPGRA DING HIGHER EDUCATION AND RESEARCH IN THE FIELD OF LAW . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 Marijana Pajvančić INTEGRISA NJE RODNE PERSPEKTIVE U PRAV NE STUDIJE – PRIMER USTAV NOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 Dragica Vujadinović, Nevena Petrušić NEOPHODNOST URODNJAVA NJA STUDIJSKIH PROGRA MA PRAVA I PRAV NIČKIH PREDMETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 Dragica Vujadinović, Tanasije Marinković, Ljubinka Kovačević POSTIZA NJE RODNE RAV NOPRAV NOSTI NA PRAV NOM FAKULTETU UNIVER ZITETA U BEOGRA DU – NACRT AKCIONOG PLA NA . . . . . . . . . 325 BIOGRAFIJE AU TOR KI I AUTORA RA DOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 VII ANKICA ŠOBOT RODNA SEGREGACIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU NA PRIMERU SR BIJE1 Abstract: This text is aimed at the analysis of horizontal and vertical gender se­ gregation in higher education, in Serbia. This phenomenon is to be obser ved by using relevant literature as well as current statistical data. Gender characteristics connected with the choices of faculty and scientific disciplines were the subject of the investigations which were conducted at the end of the 1980s. Furt hermore, the aggregate picture of several generations of highly educated women and men in Serbia were shaped by Census data and it has been used for highlighting gender differences which have existed during the 20th and at the beginning of the 21th century. For a comparative approach in terms of the situation in Serbia, we found relevant the analysis of the indicators which have been applied in the exploration of gender segre­ gation in higher education in the European Union (EU) member states. The differences between women and men regarding their presence in certain educational domains verify horizontal gender segregation. Even though in Serbia, starting with generations of the late 1960s, the percentage of women among doctor graduates had been higher than the percentage of men, vertical gender segregation was recorded through the ratio of female employees in higher education. The fact that gender segregation in higher education exists in countries which have achieved the highest standards regarding gender equa lity, verifies its resistance, as well as the complexity of resolving it. Keywords: gender inequality, higher education, gender specific educational fields, academic staff, Serbia 1. Uvod Visoko obrazovanje predstavlja jednu od centralnih tema rodne ravnopravnosti zbog njegove nedvosmislene važnosti kao faktora pozitivnih promena koje su se od­ vijale u pogledu unapređivanja položaja žena u društvu i njihove emancipacije. Taj 1 Tekst je rezultat rada na projektu „Istraživanje demografskih fenomena u funkciji javnih politika u Srbiji“ (47006), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije. 121 ANKICA ŠOBOT obrazovni nivo je postao češća odlika ženske nego muške populacije. Na nivou EU28, u 2016. godini 38,7% žena životne dobi od 35 do 44 godine imalo je visoko obrazovanje, dok je muškaraca u istoj dobi s fakultetskom diplomom bilo 32,3%.2 Prema podacima popisa stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji je 24,6% žena u dobi između 35 i 39 godina i 20,9% u dobi između 40 i 44 godine imalo diplome višeg ili visokog obrazovanja. Udeo visokoobrazovanih u muškoj populaciji iznosio je 16,7% odnosno 15,6%. Međutim, u kontekstu savremenih tendencija unapređivanja rodne ravnopravno­ sti iskristalisalo se pitanje rodne segregacije u visokom obrazovanju. Ono se odnosi na položaj žena u naučnoistraživačkom radu, u oblasti razvoja i tehnologija, mogućno­ sti karijernog napredovanja i njihove podzastupljenosti na odgovornim i rukovodećim pozicijama (European Commission 2005). Suočavanje s rodnom segregacijom u vi­ sokom obrazovanju predmet je konkretnih politika u mnogim evropskim zemljama. U pristupu Evropske komisije napravljen je zaokret, pa je fokus prebačen na institu­ cionalnu transformaciju, umesto obezbeđivanja direktne podrške ženama (GenPort 2017, 1). Posebno mesto zauzimaju konkretni načini putem kojih se obezbeđuje i regu liše rodna ravnoprav nost u nauci, inovacijama i visokom obrazovanju (Baltic Consortium 2018). Krista lisanje rodne segregacije u visokom obrazovanju u okviru politike EU usmerene ka unapređivanju rodne rav noprav nosti govori o važnosti ovog pitanja. Otuda i potreba da se sagleda aktuelno stanje u Srbiji, i to putem analize relevantnih statističkih pokazatelja. Obrazovne rodne specifičnosti u Srbiji bile su predmet socioloških istraživanja još krajem 1980­ih i početkom 1990­ih godina (Blagojević 1991; Milić 1994). Pored prepoznavanja rodne segregacije u obrazovanju, uspostavljen je teorijski okvir na kojem je utemeljeno objašnjenje uslovljenosti rodnih razlika u obrazovnim karakte­ ristikama i nejednakosti između žena i muškaraca određenog obrazovnog nivoa. Nepovoljan položaj visokoobrazovanih žena u pogledu realizacije profesije po­ sledica je delovanja mehanizama koji su proizvod društvene strukture, institucionalnih i neinstitucionalnih prepreka na nivou profesija i organizacija, ali i faktora što se tiču individualnopsihološkog nivoa (Blagojević 1991, 113). U uslovima preovladavanja tradicionalnog obrasca podele rodnih uloga, u kojima su svakodnevne obaveze, briga o članovima porodice i kućni poslovi pretežno „ženske“ aktivnosti, suštinske prepreke i ograničenja dolaze iz te sfere. Položaj žene u porodici vidi se kao faktor marginali­ zacije žena (Blagojević 1991, 126). Obrazovanje jeste doprinelo unapređenju društvenog položaja žena u Srbiji, ali rodno specifični izbori oblasti obrazovanja i zanimanjima proizveli su negativne efek­ te. Ti modeli ponašanja uspostavljeni su prema „(...) kulturno nasleđenom obrascu 2 Preuzeto sa: https://eige.europa.eu/gender­statistics/dgs/indicator/ta _educ_attain_rate __edat_ lfse_03/datatable 122 RODNA SEGREGACIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU NA PRIMERU SR BIJE patrijarhalne diskriminacije i segregacije ženskog pola, koji se prenosi kroz proces socija lizacije u porodici i izvan nje“, a održavaju se „pod uticajem jednog dubljeg globalnog determinističkog sklopa, koji proizvodi uslove za reprodukciju obrasca, a potom i konkretne uslove pod kojima se odlučuje u konkretnim individualnim sluča­ jevima“ (Milić 1994, 53). Taj obrazac i mehanizmi delovanja najpre su se uspostavili na nivou srednjeg obrazovanja, a potom su uobličavali i socioprofesionalnu struktu­ ru visokoobrazovanih žena. Širenje višeg i visokog obrazovanja, započeto među ženama rođenim 1950­ih, odlikuje se izrazitom usmerenošću ka humanističkim i društvenim naukama, pora­ stom zastupljenosti u prirodnim i medicinskim naukama, dok je u slučaju tehničkih fakulteta evidentna veća usmerenost muškaraca (Šobot 2014, 102–105). Zastupljenost visokoobrazovanih žena povećavala se u narednim generacijama. Ovaj tekst usmeren je na sagledavanje rodne segregacije u visokom obrazovanju na osnovu podataka popisa stanovništva i statistike obrazovanja Republičkog zavoda za statistiku. Analiza horizontalne segregacije odnosi se na žene i muškarce koji su tercijarno obrazovanje stekli tokom pr ve dve decenije 21. veka. Vertikalna dimenzija obuhvata rodnu diferenciranost u ukupnoj akademskoj populaciji, nezavisno od vre­ mena završavanja fakulteta i sticanja zvanja doktora nauka. 2. Rodna segregacija u visokom obrazovanju kao opšti fenomen – situacija u EU Rodna segregacija u visokom obrazovanju, kao aktuelno pitanje rodne ravno­ pravnosti u savremenim demokratskim društvima, javlja se u državama različitog socioekonomskog i kulturnog konteksta. Postoje neke opšte odlike koje se tiču uslovlje­ nosti i načina njene manifestacije. Specifičnosti položaja žena i muškaraca u pogledu aktivnosti i obaveza koje se tiču porodice utiču na nejednake pozicije što se tiče realizacije profesionalne karijere. Žene naučnice moraju mnogo više da rade kako bi se dokazale i izložene su stresu jer se usled nedostatka društvenog kapitala preterano oslanjaju na ljudski kapital (Gupta, Kemelgor, Fuchs & Etzkowitz 2004, 41). Muški put podrazumeva potpunu posveće­ nost istraživanju, oslanja se na ranija postignuća i isključivo se identifikuje s naukom, a takav način za ženu nosi mnogo teškoća zbog njenih potreba za različitim identiteti­ ma i ograničenjima koje nose brak i porodica (Ibid, 54). Pored toga, naglašeno je da je položaj žena u nauci teži nego visokoobrazovanih žena u nekim drugim profesija­ ma. One su u većoj meri pogođene prekidom izgradnje karijere u određenim životnim fazama, a pri povratku se suočavaju s negativnim iskustvom jer su najčešće socijalno izolovane i usamljene. Teškoće usklađivanja porodičnog života i profesije reflektuju se na sveukupnu poziciju u pogledu zaposlenosti i mogućnosti napredovanja. Rodne nejedna kosti u 123 ANKICA ŠOBOT pristupu elitinim institucijama i specija lizacijama proizvode razlike u ekonomskoj moći visokoobrazovanih žena i muškaraca (Charles & Bradely 2006, 574). Visoko obrazovanje je bitan faktor pozicije na tržištu rada, kao i faktor koji uti­ če na individualne životne tokove i mogućnosti uspostavljanja određenih životnih stilova i kvaliteta života (Reimer & Pollak 2009, 416). Nejednake pozicije visokoobra­ zovanih žena i muškaraca produkuju negativne efekte na ekonomski položaj žena, kao i na mogućnosti i načine funkcionisanja u određenim životnim fazama i u raz­ ličitim sferama života. Rodne specifičnosti u izboru oblasti unutar kojih se stiče visoko obrazovanje za posledicu imaju nejedna kosti na tržištu rada i rodnu razliku u zaradama (Barone 2011, 157–158). Osim na relaciji humanističke i osnov ne nau ke, rodna segregacija uspostavljena je i unutar njih, s obzirom na to koliko su konkretne discipline orijenti­ sane ka brizi odnosno ka tehnici, što je univerzalna karakteristika evropskih država bez obzira na njihove ekonomske i političke različitosti (Ibid, 169). Žene su znatno brojnije u profesijama u kojima je veća naglašenost sfere brige, a muškarci u onima u kojima je akcenat na sferi tehnike. Države se međusobno razlikuju u stepenu preza­ stupljenosti ili podzastupljenosti žena i muškaraca u konkretnim profesijama, ali postoji znatan stepen stabilnosti u pogledu raširenosti i načina manifestacije ovog fenomena. Održavanje rodnih specifičnosti uslovljeno je ne samo uticajem rodnih stereotipa na izbore već i time što su kulturne norme inkorporirane u racionalne raz­ loge koji se zasnivaju na oceni mogućnosti i prepreka (Ibid, 171). Snaga uticaja tržišta rada pokaza la je da se ni države koje su u kulturološkom pogledu najdalje odmakle u postizanju rodne ravnopravnosti nisu izborile s rodnom segregacijom u visokom obrazovanju. Sva ograničenja koja stoje pred ženama negativno utiču na njihovu zastupljenost u nauci i među predavačkim kadrom na fa kultetima (European Commission 2012). Znatno je manji procenat žena među istraživačima, a još naglašenije među redovnim profesorima, od procenta žena koje su stekle zvanje doktora nauka. Žene doktori nauka, u poređenju s muškim kolegama, ređe obavljaju zanimanja koja imaju veći društveni ugled i povoljnije pozicije sa stanovišta visina zarade. U 2014. godini, najmanji rodni jaz u prosečnim mesečnim zaradama3 zabeležen je u Sloveniji, gde su visokoobrazovane žene u proseku zarađivale 17,3% manje nego muškarci ovog obrazovnog nivoa. U Švedskoj, Nor veškoj, Finskoj, ali i u Nemačkoj i Španiji rodni jaz u prosečnim mesečnim zaradama iznosio je nešto manje ili nešto iznad 20%. Najveće razlike bile su u Estoniji (33,9%) i Italiji (30,1%), a ne mnogo manje bile su u Poljskoj, Francuskoj i u Češkoj (blizu 30%). 3 Preuzeto sa: https://w3.unece.org/PXWeb2015/pxweb/en/STAT/STAT__30­GE__03­WorkAnd­ economy/018_en_GE_GPG _Edu _r.px /table/tableViewLayout2/?rxid=57b6d944­8732­4639­96c9­ 9584d511039c 124 RODNA SEGREGACIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU NA PRIMERU SR BIJE Rodna segregacija u visokom obrazovanju manifestuje se kroz horizontalnu i vertikalnu dimenziju, i u oba segmenta jasno je zastupljena u zemljama članicama EU28 (Macarie & Moldovan 2015). Ona je vidljiva u rodnim razlikama u izboru obra­ zovnih oblasti, kao i u razlici u zastupljenosti žena i muškaraca doktora nauka i nji­ hove zastupljenosti među nastavnim osobljem u visokoškolskim ustanovama. Prema Indeksu rodne jedna kosti, uočava se stagnacija poboljšanja rodne rav­ noprav nosti tokom perioda 2005–2015. godina, ali zemlje čla nice se međusobno razlikuju u pogledu postignutog (EIGE 2017, 7). Više je postignuto kada je reč o učešću i sticanju tercijarnog obrazovanja, dok u pogledu rodne segregacije u posmatranom periodu gotovo da nije postignut nikakav napredak, i to je segment na kom je potrebno najviše raditi (Ibid, 29). Specifičnosti društvenog razvoja država članica EU28 uslovile su i razlike u do­ menu znanja. Pored Danske i Švedske, indeks rodne jednakosti je iznad proseka za EU28 još u Belgiji, Luksemburgu, Holandiji, Irskoj, Francuskoj, Španiji i na Malti, dok je daleko veći broj država u kojima je on manji od prosečne vrednosti za EU (Ibid, 30). Najveći napredak u periodu 2005–2015, izražen u porastu indeksa u domenu znanja, zabeležen je na Kipru, zatim u Grčkoj, Luksemburgu i u Ita liji, dok je u Velikoj Bri­ taniji i u Nemačkoj došlo do pada. Horizontalna dimenzija rodne segregacije na nivou EU28 ispoljena je u činjenici da je 2015. godine 43% devojaka studiralo u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, humanističkih nauka i umetnosti, dok je mladića bilo 21% (Ibid, 34). Države s najintenziv nijim rodnim jazom u tom pogledu bi le su Finska, Estonija, Belgija, Danska i Irska, dok je on najmanji u Bugarskoj, Rumuniji i Italiji (Ibid, 35). Takođe, problem je i usporeno napredovanje tokom 2005–2015. u ublažavanju rodnog jaza kada je reč o sticanju tercijarnog obrazovanja u STEM oblastima (osnovne nau ke, tehnologija, inženjerstvo i matematika). 3. Analiza rodne segregacije u visokom obrazovanju u slučaju Srbije Rodna razlika izražena u tome što je broj žena koje su stekle tercijarno obrazo­ vanje veći od broja muškaraca odlika je i generacija koje su fa kultetske diplome sti­ cale krajem pr ve i početkom druge decenije 21. veka. Nastavljena tendencija prema kojoj su devojke u većoj meri od mladića sklone sticanju tercijarnog obrazovanja nijednog trenutka nije prekinuta. Analiza koja sledi zasniva se na broju diplomiranih studenata 2007, 2011. i 2016. godine. Izbor pomenutih vremenskih tača ka je slučajan, mada bi rodni odnos bio izražen na isti način i u nekim drugim godinama i ne bi bile narušene glavne karak­ teristike rodnih osobenosti u pogledu sticanja visokog obrazovanja. 125 ANKICA ŠOBOT U sve tri posmatrane godine, među diplomiranim studentima broj devoja ka veći je nego broj mladića (Tabela 1). Ta razlika je blago smanjena 2011. u odnosu na 2007. godinu, dok je smanjenje rodne razlike 2016. u odnosu na 2011. godinu gotovo zanemarljivo. Rodna razlika u pogledu broja devoja ka i mladića koji su stekli fa kultetske di­ plome jednim delom je posledica činjenice da je i među upisanim studentima, tokom celokupnog perioda, veći broj devoja ka nego mladića. Međutim, ta rodna diferenci­ ranost naglašenija je u slučaju diplomiranih studenata, što govori o tome da mladići češće odustaju od sticanja tercijarnog obrazovanja. Stope feminiteta4 u slučaju diplomiranih studenata primetno su veće nego ka­ da je reč o upisa nim studentima. U školskim godina ma 2007/2008, 2011/2012. i 2016/2017, broj upisanih devoja ka na 100 upisanih mladića iznosio je 124,2, zatim 126,1 i u poslednjoj godini posmatranja 127,5. Nadalje, broj devoja ka koje su diplo­ mirale bio je veći od broja muškaraca za nešto više od 50% u 2007, do 40% u 2016. godini, a razlika u broju upisanih iznosila je između 24% i blizu 28%. Tabela 1. Broj diplomiranih devoja ka na 100 diplomiranih mladića (sva tri stepena visokog obrazovanja), prema obrazovnim područjima, Srbija (2007–2016). Ukupno Obrazovanje Umetnost i humanističke nau ke Društvene nauke, novinarstvo i informisanje, poslovanje, administracija i pravo Prirodne i informacione nauke, matematika i statistika, informacione i komunikacione tehnologije Inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo i veterinarstvo Zdravstvo i socijalna zaštita Usluge 2007 153,1 858,6 299,2 2011 142,0 646,7 279,5 2016 140,4 553,8 226,4 156,0 152,3 160,7 94,7 73,1 81,8 63,9 77,8 317,3 67,7 53,1 82,6 267,3 110,4 58,4 88,8 310,4 100,3 Izvor: Izračunato na osnovu podataka statistike obrazovanja RZS Izrazito je uočljiva rodna razlika u slučaju diplomiranih studenata prema obra­ zovnim područjima, a najintenzivnija je u slučaju onih što su fa kultetske diplome stekli iz oblasti obrazovanja i iz oblasti inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva (Tabela 1). U pr vom slučaju razlika je naglašena u dominaciji broja devojaka, ispolje­ na brojem koji je osam i po puta veći nego broj mladića u 2007. godini. U 2016. raz­ 4 Izra žena kao odnos broja žena na 100 muškaraca 126 RODNA SEGREGACIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU NA PRIMERU SR BIJE lika je manja i broj devoja ka je pet i po puta veći od broja mladića, ali je i tada to bila najintenzivnija rodna diferenciranost u pogledu broja diplomiranih studenata. Pored sfere obrazovanja, preovlađujuće ženske oblasti jesu umetnost i humani­ stičke nauke, društvene nauke, novinarstvo, poslovanje, administracija i pravo, kao i zdravstvo i socijalna zaštita (Tabela 2). Udeo žena među diplomiranim studentima iz tih oblasti iznosio je oko 60% u slučaju društvenih nauka, novinarstva, ekonomije i prava, te do 76%, u slučaju onih što su diplomirali u oblasti zdravstva i socijalne zaštite. Tabela 2. Preovlađujuće ženske obrazovne oblasti – procenat žena u odnosu na uku­ pan broj diplomiranih studenata, Srbija (2007–2016). Umetnost i Društvene nauke, novinarstvo Obrazo­ Zdravstvo i humanističke i informisanje, poslovanje, Usluge vanje socijalna zaštita nau ke administracija i pravo 2007 89,6 74,9 60,9 76,0 40,4 2011 86,6 73,7 60,4 72,8 52,5 2016 84,7 69,4 61,6 75,6 50.1 Izvor: Isto kao tabela 1. Udeo žena među diplomiranim studentima prilično je stabilan u sve tri godine posmatranja, pri čemu ipak postoje manje oscilacije u izraženosti „feminizacije“ poje­ dinih oblasti. To se odnosi na obrazovanje, umetnost i humanističke nauke, u kojima je udeo žena među diplomiranim studentima u 2016. godini za oko pet procentnih poena manji nego 2007. godine. Tabela 3. Preovlađujuće muške obrazovne oblasti – procenat muškaraca u odnosu na ukupan broj diplomiranih studenata, Srbija (2007–2016). Prirodne nauke, Inženjerstvo, proizvodnja Poljoprivreda, šumarstvo, Usluge matematika i IKT i građevinarstvo ribarstvo i veterinarstvo 2007 51,4 61,0 56,3 59,6 2011 57,8 65,3 54,8 47,5 2016 55,0 63,1 53,0 49,9 Izvor: Isto kao tabela 1. Kada je reč o obrazovnim oblastima koje su preovlađujuće „muške“, razlika u brojnosti mladića koji su diplomira li u odnosu na devojke manja je nego u slučaju preovlađujuće „ženskih“ oblasti. Najizrazitije muško područje jeste inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo, u okviru kojeg je najveća razlika zabeležena 2011. go­ dine, kada su mladići činili gotovo dve trećine diplomiranih studenata (tabela 3). I u 127 ANKICA ŠOBOT slučaju prirodnih nauka, matematike i informaciono­komunikacionih tehnologija, najizraženija rodna razlika ispoljena je u ovoj godini, kada je među diplomiranim studentima bilo oko 58% mladića. Rodna razlika unekoliko je blaža 2016, ali je izra­ ženija u toj godini nego što je bila 2007. godine. Oblast usluga izdvaja se od osta lih jer rodna diferenciranost nije ispoljena na isti način u sve tri godine. Za razliku od 2007, kada je udeo devojaka iznosio oko 40%, u 2011. one su činile nešto više od polovine diplomiranih studenata u toj oblasti, dok 2016. godine razlika gotovo da nije postojala. Tabela 4. Žene doktori nauka u Srbiji prema životnoj dobi, broj i procenat u odnosu na ukupan broj, 2011. Svega 25–29 30–34 35–39 40–44 45–49 50–54 55–59 60–64 65–69 70–74 75–79 80–84 85+ Broj 7045 122 482 831 969 1063 813 828 838 329 266 202 185 117 % žena u ukupnom broju dr nauka 38,2 54,5 55,8 55,6 52,1 46,0 39,8 35,9 32,9 25,6 20,9 18,9 24,4 28,3 Izvor: Izračunato na bazi podataka popisa stanovništva Srbije iz 2011. RZS Naporedo s tendencijama porasta preovladavanja žena u odnosu na muškarce koji su stekli visoko obrazovanje, rasla je i okrenutost žena sticanju zvanja doktora nauka. Prema rezultatima popisa stanovništva Srbije iz 2011. godine, žene su činile nešto manje od 40% ukupnog broja doktora nauka. Međutim, u pojedinim starosnim grupama zabeležen je veći udeo žena nego muškaraca sa tim stepenom obrazovanja (Tabela 4). Kod rođenih krajem 1960­ih, više od polovine doktora nauka čine žene, i ta tendencija je nastavljena i u mlađim naraštajima. U 2016. godini doktoriralo je 879 žena i 650 muškaraca (RZS 2017, 56). Domi­ nantno muška polja su usluge (muškarci čine oko 70% onih što su doktorirali u ovoj oblasti), kao i inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo (blizu 60%). Preovlađujuće ženske oblasti jesu umetnost i humanističke nauke, zdravstvo i socijalna zaštita, pri­ 128 RODNA SEGREGACIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU NA PRIMERU SR BIJE rodne nauke, obrazovanje, poslovanje i administracija. Relativno je ujednačen broj žena i muškaraca koji su doktorirali u oblasti informaciono­komunikacionih tehno­ logija, kao i u društvenim naukama i novinarstvu. Tabela 5. Nastavno osoblje s punim radnim vremenom, po polu, zvanjima i dužini radnog vremena, Srbija (2007–2016). Ukupno Nastav nici Saradnici muškarci žene % žena muškarci žene % žena muškarci žene % žena 2007/2008 5938 4785 44,6 4072 2660 39,5 1866 2125 53,2 2011/2012 7145 6187 46,4 4942 3727 43,0 2203 2460 52,8 2016/2017 7337 6950 48,6 5473 4722 46,3 1864 2228 54,4 Izvor: isto kao Tabela 1. Međutim, žene čine manje od polovine nastavnog osoblja u visokom obrazova­ nju, pri čemu je njihov udeo još manji kada se isključe saradnici u nastavi (Tabela 5). Među predavačima ima oko 40% žena, dok među saradnicima u nastavi žene čine više od polovine zaposlenih. U posmatranom periodu postoji pozitivna tendencija porasta udela žena među nastavnicima na fakultetima. U školskoj 2016/2017. godini, taj udeo je bio veći za oko pet procentnih poena nego 2007/2008. godine. Tabela 6. Nastavno osoblje koje nema puno radno vreme, po polu, zvanjima i dužini radnog vremena, Srbija (2007–2016). Ukupno Nastav nici Saradnici muškarci žene % žena muškarci žene % žena muškarci žene 2007/2008 600 449 42,8 459 268 36,9 141 181 2011/2012 881 817 48,1 569 570 50,0 312 247 2016/2017 1016 977 49,0 675 633 48,4 341 344 % žena 56,2 44,2 50,2 Izvor: isto kao Tabela 1. Razlika u zastupljenosti žena i muškaraca u slučaju nastavnog osoblja koje nema puno radno vreme ima određene osobenosti (Tabela 6). Veća zastupljenost muška­ raca od žena bila je naročito naglašena u pr voj godini posmatranja. Zatim je polna struktura ujednačena u školskoj 2011/2012. godini, za razliku od nastavnika s punim radnim vremenom, dok je u školskoj 2016/2017. zabeležena blaga promena, uz nešto manju zastupljenost žena nego muškaraca. Ipak, u tim školskim godinama, zastu­ pljenost žena među nastavnim osobljem koje nije ima lo puno radno vreme veća je nego u slučaju nastavnika zaposlenih s punim radnim vremenom. 129 ANKICA ŠOBOT Na fakultetima Univerziteta u Beogradu, u školskoj 2016/2017. godini 3.305 žena bilo je zaposleno kao nastavnice s punim radnim vremenom, što je iznosilo 45,6% nastavničkog kadra koji je imao ovaj modalitet zaposlenosti. Udeo je gotovo isti i u slučaju fakulteta univerzitetā umetnosti, na kojima je u svojstvu nastavnika bila za­ poslena 381 žena. Tabela 7. Žene zaposlene kao nastavno osoblje s punim radnim vremenom (broj i %), prema fa kultetima Univerziteta u Beogradu, Srbija, 2016/2017. Farmaceutski fa kultet Fa kultet za specijalnu edu kaciju i rehabilitaciju Filološki fa kultet Tehnološko­meta lurški fa kultet Biološki fa kultet Fa kultet za fizičku hemiju Hemijski fa kultet Medicinski fa kultet Stomatološki fa kultet Geografski fa kultet Ekonomski fa kultet Veterinarski fa kultet Fa kultet organizacionih nau ka Poljoprivredni fa kultet Učiteljski fa kultet Šumarski fa kultet Fa kultet bezbednosti Arhitektonski fa kultet Fa kultet političkih nau ka Filozofski fa kultet Saobraćajni fa kultet Pravni fa kultet Matematički fa kultet Rudarsko geološki fa kultet Fa kultet sporta i fizičkog vaspitanja Građevinski fa kultet Fizički fa kultet Elektrotehnički fa kultet Mašinski fa kultet Bogoslovski fa kultet Izvor: isto kao Tabela 1. 130 Broj 116 64 175 101 100 27 66 596 89 55 100 92 103 214 60 89 33 76 74 180 108 86 67 103 51 99 53 102 190 36 % 90,5 78,1 66,3 61,4 59,0 51,9 51,5 49,5 49,4 49,1 49,0 46,7 46,6 46,3 43,3 42,7 42,4 42,1 40,5 40,0 39,8 37,2 31,3 31,1 29,4 29,3 24,5 24,5 18,4 11,1 RODNA SEGREGACIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU NA PRIMERU SR BIJE Posmatrano prema fa kultetima, uočava se znatna diferenciranost u pogledu udela žena među nastavnicima zaposlenim s punim radnim vremenom (Tabela 7). Izrazito je preovlađujuća zastupljenost žena među nastavnicima na Farmaceutskom fakultetu (90,5%), dok se u pogledu njihove najmanje zastupljenosti, pored Bogoslov­ skog, izdvaja i Mašinski fa kultet (18,4%). Osim Defektološkog i Filološkog, postoji nekoliko fakulteta iz oblasti prirodnih nauka na kojima više od polovine nastavnika čine žene. To su Tehnološko­metalurš­ ki, Biološki, Fakultet za fizičku hemiju i Hemijski fakultet. Žene čine nešto manje od polovine nastavnika na Medicinskom i Stomatološkom fa kultetu, a tek nešto ma lo manja zastupljenost nego na ovima je i na Geografskom i Ekonomskom fa kultetu. Među fakultetima s nižim udelom žena jeste nekoliko njih iz oblasti tehničkih nauka, kao i Fizički i Matematički fa kultet, gde njihov udeo iznosi između 24,5% i 31,0%. Od fa kulteta što pripadaju grupi društvenih nauka, najmanja zastupljenost žena među nastavnicima s punim radnim vremenom je na Pravnom, Filozofskom fakultetu i Fakultetu političkih nauka (37,2%; 40,0% i 40,5%). U odnosu na njih, nešto je veći udeo žena u nastavnim zvanjima na pojedinim fakultetima iz oblasti tehničkih i primenjenih nauka, kao što su Arhitektonski fakultet i Fakultet organizacionih nauka (42,1%; 46,6%). 4. Diskusija i zaključci Analiza relevantnih podataka statistike obrazovanja i popisa stanovništva potvr­ dila je da postoji rodna segregacija u visokom obrazovanju u Srbiji, kao i kontinuitet rodnih osobenosti u odnosu na prethodni period. Devojke ne samo da su se češće od mladića upisivale na fa kultet već je razlika još naglašenija kada je reč o studentima koji su diplomirali. Uspostavljeni rodni modeli mogu se shvatiti kao posledica različitog odnosa i različitih očekivanja. Žene su sklone da visoko obrazovanje doživljavaju kao put koji će im omogućiti ostvarivanje željenog načina i kvaliteta života (Blagojević 2002). Ta­ kođe, u pojedinim periodima društvenog razvoja naglašenije doživljavanje visokog obrazovanja kao okvira koji pruža veće mogućnosti može delovati podsticajno na žensku populaciju, ali uticaj obrazovanja kao faktora društvenog položaja zavisi i od socioekonomskog i sociokulturološkog konteksta, kao i od niza individualnih faktora (Diprete & Buchman 2006, 20). Po sticanju tercijarnog obrazovanja, žene su suočene s određenim nepovoljno­ stima svog položaja. Jedna od njih proizlazi iz specifičnosti izbora oblasti unutar kojih su stekle visoko obrazovanje, što produkuje nepovoljan položaj na tržištu rada. Zatim, veće angažovanje žena u aktivnostima vezanim za porodicu ograničava nji­ hovu profesionalnu karijeru, otežava angažovanje u naučnom i akademskom radu, 131 ANKICA ŠOBOT kao i obavljanje ključnih uloga u istraživačkim projektima, a u konačnom ishodu za rezultat ima rodni jaz u zaradama između visokoobrazovanih žena i muškaraca. Ana liza je potvrdila da u Srbiji postoje snažno naglašene rodne osobenosti u pogledu oblasti visokog obrazovanja. Najizrazitija rodna prenaglašenost, u sve tri posmatrane godine (2007, 2011. i 2016. godina), jeste u slučaju sticanja diploma u oblasti obrazovanja. Najintenzivnija je bila 2007, kada je broj devoja ka bio čak osam puta veći od broja mladića (devojke su činile gotovo 90% diplomiranih studenata u ovoj oblasti). U slučaju oblasti koje su više „muške“, rodna diferenciranost je slabije izražena. Najevidentnija je u oblasti inženjerstva, proizvodnje i građevinarstva, gde su u posmatranom periodu mladići činili između 60% i 65% diplomiranih studenata. U posmatranom periodu (2007–2016) postoji vrlo blaga tendencija ublažavanja rodne razlike među diplomiranim studentima u oblasti obrazovanja, usled malog ali ipak zabeleženog porasta broja muškaraca. Kada je reč o inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu, najizrazitijoj „muškoj“ oblasti, tendencije su nešto drugačije. Rodna razlika je nešto veća 2011. nego 2007. godine, dok je 2016. ona blago smanjena, ali je bila nešto veća nego u početnoj godini posmatranja. Jedino je u oblasti usluga došlo do promene u načinu na koji je izražena rodna razlika. Dok je 2007. godine to bila izrazito „muška“ oblast (60% diplomiranih stude­ nata bili su muškarci), 2011. godine devojke su činile više od polovine studenata koji su stekli diplome unutar ove oblasti. Usled blagog smanjenja udela devojaka u 2016. godi­ ni, to je oblast sa najujednačenijom polnom strukturom diplomiranih studenata. Ana liza je pokaza la da u Srbiji postoji porast udela žena koje su stekle diplome doktora nauka. Podaci popisa stanovništva iz 2011. godine govore da od generacija rođenih krajem 1960­ih, u svim starosnim kohortama, žene čine više od polovine osoba koje su stekle zvanje doktora nauka. Međutim, i u tom pogledu postoje pokaza­ telji koji potvrđuju neravnopravnost u odnosu na muškarce. Pored rodnih specifično­ sti obrazovnih oblasti, na to ukazuje i manja zastupljenost žena među nastavnicima u visokom obrazovanju. Zanimljiv je primer Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde su žene činile 43,3% nastavnika s punim radnim vremenom, iako je obrazovanje tipično „ženska“ oblast (90% svršenih studenata na učiteljskim fa kultetima su žene). Mogućnosti profesionalne realizacije žena koje su se opredelile i za porodicu i za nauku, pored položaja unutar porodice, uslovljene su i modelima u pogledu kari­ jernog napredovanja i organizacije naučnoistraživačkog rada. U tom kontekstu istak­ nuta je potreba uspostavljanja modela koji „neguje ideju inkluzivnosti i diverziteta u nauci“, koji znači skladniju realizaciju profesionalne uloge s privatnim životnim isku­ stvima i izazovima, omogućavajući veći stepen fleksibilnosti u realizaciji profesionalne karijere, što za posledicu ima veću zastupljenost žena i veću vidljivost njihovih talenata, znanja i doprinosa u stvaranju naučnog znanja (Blagojević 2009, 32). Imajući u vidu način manifestacije rodne segregacije u visokom obrazovanju u zemljama Evropske unije (Macarie & Moldovan 2015), može se reći da uočeni model 132 RODNA SEGREGACIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU NA PRIMERU SR BIJE u Srbiji nije suštinski drugačiji. Među državama članicama EU28 postoji diferenciranost u rodnoj ravnopravnosti i u intenzitetu rodne nejednakosti između visokoobrazovanih žena i muškaraca, ali pitanja rodnih izbora obrazovnih oblasti i podzastupljenosti žena u nauci i profesorskom radu jesu opšta mesta. Neravnopravnost visokoobrazovanih žena u odnosu na populaciju visokoobra­ zovanih muškaraca determinisana je tradicionalnim obrascem podele rodnih uloga, kao i mehanizmima produkovanja obrazaca karijernog napredovanja koji nisu uključili specifičnosti pozicija naporednog obavljanja profesionalnih i porodičnih aktivnosti i obaveza. Prevashodna angažovanost žena u ispunjavanju porodičnih obaveza i brige o članovima porodice u znatnoj meri remeti i otežava njen položaj u sferi naučnoistra­ živačkog rada i na predavačkim pozicijama u visokom obrazovanju. Jedan aspekt ublažavanja konfliktne pozicije visokoobrazovanih žena jeste preva­ zilaženje tradicionalnog obrasca rodnih uloga unutar porodice i stvaranje mogućnosti za optimalnije angažovanje na profesionalnom polju i realizaciju individualnih poten­ cijala. Drugi se tiče pristupa u vrednovanju rada, definisanju puteva karijernog napre­ dovanja, kao i načina organizacije naučnog rada i realizacije istraživačkih projekata. Rodna segregacija u visokom obrazovanju uslovljena je kulturnim normama čiji su uticaji i na nivou društva i na individualnom nivou veoma snažni. Činjenica da ona postoji i u državama koje su postigle najviše standarde rodne ravnopravnosti govori o otpornosti ovog fenomena i o složenosti njegovog regulisanja. Literatura Baltic Consortium. (2018). 2018 Report. National Legislations on Gender Equality with a focus on the implementation of Gender Equality. Preuzeto sa: http://oceanrep.geomar.de/43127/1/ National_Legislations.pdf Barone, C. (2011). „Some Things Never Change: Gender Segregation in Higher Education across Eight Nations and Three Decades“. Sociology of Education, 2, 157–176. doi: 10.1177/ 0038040711402099 Blagojević, M. (1991). Žene izvan kruga. Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fa kulteta u Beogradu. Blagojević, M. (2002). „Žene i muškarci u Srbiji 1990–2000: urodnjavanje cene haosa“. U: S. Bolčić & A. Milić (ur.) Srbija krajem milenijuma: razaranje društva, promene i svakodnevni život (str. 283–314). Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fa kulteta. Blagojević, M. (2009). „Naučna izvrsnost na poluperiferiji: Hijerarhije, isključivanje i moguća feministička strategija za proizvodnju znanja“. U: J. Babić­Avdispa hić, J. Bakšić­Muf tić & Ugo Vlaisavljević (ur.), Rod i nauka (str. 19–39). Sarajevo: Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije. Charles, M. & Bradely, K. (2002). „Equal but Separate? A Cross­National Study of Sex Segre­ gation in Higher Education“. American Sociological Review, 67(4), 573–599. Preuzeto sa: http://links.jstor.org/sici?sici 133 ANKICA ŠOBOT Diprete, A. T. & Buchmann, C. (2006). „Gender­specific trends in the value of education and emerging“. Demography, 43(1), 1–24. European Commission. (2005). 2005 Working document. Women in Sciences: Excellence and Innovation Gender Inequality in Science. Preuzeto sa: https://ec.europa.eu/research/ swafs/pdf/pub_gender_equa lity/sec _report_en.pdf European Commission. (2012). Report of the Expert Group. Structural change in research in­ stitutions: Enhancing excellence, gender equality and ef ficiency in research and innovation. Preuzeto sa: https://ec.europa.eu/research/swafs/pdf/pub_gender_equa lity/structural­ changes­final­report_en.pdf European Institute for Gender Equa lity. (2016). Analytical Paper. Integrating gender equality into academia and research organizations. Preuzeto sa: http://eige.europa.eu/gender­ mainstreaming/toolkits/gear European Institute for Gender Equality. (2017). 2017 Report. Gender Equality Index Measuring gender equality in the European Union 2005–2015. Preuzeto sa: https://eige.europa.eu/ rdc/eige­publications/gender­equa lity­index­2017­measuring­gender­equa lity­euro­ pean­union­2005­2015­report European Parliament. (2015, February). 2015. Empowering women and girls through education. Preuzeto sa: http://www.europarl.europa.eu/studies GenPort. (2017, March). 2017 Policy Brief 8. PB8 – Implementing gender equality plans in research per forming organisations: How to innovate? Preuzeto sa: http://www.genderpor tal.eu/ sites/default/files/resource_pool/pb8_gep_rpo_inno.pdf Guil, A, Mimbrero C. & Cámara, S. (2016). „Gender Competences Assessment to Promote Gender Equality in University“. Poster Presentation, 9th European Conference on Gen­ der Equa lity in Higher Education (and Research) Université Paris Diderot, Paris 12–14 September, 2016. Preuzeto sa: http://www.gender por tal.eu/resources/gender­compe­ tences­assessment­promote­gender­equa lity­university­0 Gupta, N, Kemelgor, C, Fuchs, S. & Etzkowitz, H. (2004). „The ‘Triple Burden’: a cross­cultural analysis of the consequences of discrimination 41 for women in science“. In: European Commission, Gender and Excellence in the Making (str. 41–51). Brussels: European Commission Directorate­General for Research Information and Communication Unit. Macarie, F. C. & Moldovan, O. (2015). „Horizontal and Ver tical Gender Segregation in Hig­ her Education: EU 28 Under Scrutiny“. Managerial Challenges of the Contemporary Society, 8(1), 162–170. Preuzeto sa: https://www.researchgate.net/publication/307864282 Milić, A. (1994). Žene, politika, porodica. Beograd: Institut za političke studije. Reimer, D. & Pollak, R. (2010). „Educational Expansion and Its Consequences for Ver tical and Horizontal Inequalities in Access to Higher Education in West Germany“. European Sociological Review, 4, 415–430. DOI:10.1093/esr/jcp029 RZS. (2017). Žene i muškarci u Republici Srbiji, Beograd: Republički zavod za statistiku. Šobot, A. (2014). Rodna neravnopravnost u Srbiji: Demografsko gledište. Beograd: Institut društvenih nau ka. 134