Roman Zona Zamfirova u nastavi srpskog jezika i knjizevnosti

Број 2 Година XXХV 2019 САДРЖАЈ МЕТОДИКА НАСТАВЕ др Вукосава В. Живковић Тумачење романа Сеобе Милоша Црњанског у светлу предсократовских праелемената...................................................3 НАСТАВНА ПРАКСА Милан Б. Громовић Роман Зона Замфирова у настави српског језика и књижевности ....................13 Ивана Ч. Стојановић Интерпретација песме Симонида Милана Ракића ......................................23 Мирјана С. Мирковић Елементи мита и обреда у народној посленичкој песми Кујунџија и хитропреља ........................................................................................33 Марија В. Запутил Нелични глаголски облици у другом разреду средње школе .............................38 Александра Б. Херцег-Рокнић Језичка култура: језичке недоумице .....................................................................48 Милена Р. Милошевић Појам синтагме у седмом разреду основне школе ..............................................58 Соња Ј. Петковић Наставна обрада лирске песме Ти која имаш невиније руке Весне Парун ......65 ПРИЛОЗИ НАСТАВИ Александра С. Секулић Роман Доротеј Добрила Ненадића у контексту новог програма рада и учења ...........................................................72 ПРИКАЗИ, КРИТИКЕ, ЧЛАНЦИ др Ана Р. Стишовић Миловановић Бajкa кao реалистичка митема (Вукосава Живковић, Реалистичко и бајковито, Српска књижевна задруга, Београд, 2019) ..........................................................83 Упутство ауторима .................................................................................................88 Наставна пракса Милан Б. Громовић Филозофски факултет, Нови Сад РОМАН ЗОНА ЗАМФИРОВА У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ Наставна интерпретација романа Стевана Сремца Зона Замфирова са ученицима средњошколског узраста извршена је на два школска часа, колико је потребно за дијалошку анализу романа и за радионичарски рад у групама. У уводном делу првог часа нагласак је стављен на књижевноисторијски и књижевнокритички контекст епохе реализма у којој настаје и стваралачки се обликује поетика великог српског писца. Особености епохе српског и европског реализма, биографија и библиографија Стевана Сремца представљени су дијалошком наставном методом. Интерпретација романа Зона Замфирова спроведена је комбинацијом дијалошке и текст наставне методе, како би предметни свет романа ученицима био што јаснији. У завршном делу наставне јединице, дијалошком наставном методом отворена су нова питања за истраживање, на основу изложене анализе. Корелацијскоинтеграцијским системом указано је на истоимени филм Здравка Шотре, али са нагласком да је филм само једно могуће читање књиге. Ученицима су подељени индивидуални или групни задаци за компаративну анализу романа и филма и за наставак дијалошке анализе дела. Кључне речи: Стеван Сремац, реализам, роман, реалистичка поетика, интертекстуалност Наставна тема: Реализам у српској књижевности Наставна јединица: Књижевност: Анализа романа Зона Замфирова Стевана Сремца Тип часа: Обрада новог градива Циљ часа: Упознавање ученика са романом Стевана Сремца и отварање смерница за даља истраживања Образовни задаци: • Упознати ученике са основним цртама стваралаштва Стевана Сремца • Предочити ученицима прегледни осврт на критику Сремчевог дела (изабране критике и есеји) • Ученике упознати са формалним и садржинским основама романа Зона Замфирова: Теме, мотиви, однос старог и новог, дух чаршије, љубав двоје младих из различитих социјалних сталежа и др. Функционални задаци: • Подстицати ученике да своја знања у вези са читањем и анализом Сремчевих романа и приповедака примене и на друга прозна дела 13 Школски час • Подстицати ученике да проналазе интертекстуалне везе Сремчевог дела са српском усменом књижевности, као и са делима из светске књижевности Васпитни задаци: • Осветљавати значај Сремчевог дела из перспективе свести о српском културном и националном идентитету • Упутити ученике на пишчев допринос српском реализму: хумор, стари и нови говор, хроника једног живота и времена, културолошки оквир и др. • Неговати код ученика љубав према читању и тумачењу дела српског реализма Исходи наставе и учења: • Ученици усвајају нова знања у анaлитичкосинтетичком приступу књижевном делу • Ученици стечена знања из компаративне анализе књижевног дела самостално примењују на друге књижевноуметничке текстове • Код ученика се развија способност повезивања одлика књижевне епохе са анализом дела • Ученици унапређују знања о везама књижевне критике и прихватања књижевног дела од стране читалаца. Кључни појмови: реализам, роман, књижевна критика, јунаци, живот некад-сад Облици наставног рада: Комбиновање фронталног, индивидуалног и групног рада Наставне методе: Монолошка, дијалошка, демонстративна и текст-метода Наставна средства: Зона Замфирова (Нолитово издање), одштампани примери из дела (наставни листићи), одштампани истраживачки задаци за рад у групама(наставни листићи), лаптоп, пројектор, табла и креда Место извођења наставе: Кабинет за српски језик и књижевност Корелација у оквиру наставног предмета: Народне пословице, историја језика, Вуков Рјечник, Нечиста крв, реализам у српској књижевности. Међуобласна корелација:/ Међупредметна вертикална корелација: Историја – ослобођење јужне Србије; социологија – сусрет култура и цивилизација Образовни стандарди: 2СЈК.1.5.1. Познаје ауторе и називе дела из обавезног школског програма. 2СЈК.1.5.2. Познаје књижевнотеоријску терминологију и у стању је да је доведе у везу са примерима из књижевних дела предвиђених програмом. 14 Наставна пракса 2СЈК.1.5.7. Анализира издвојене проблеме у књижевном делу и уме да их аргументује примарним текстом. 2СЈК.2.2.2. Разуме сложенији књижевноуметнички и неуметнички текст; препознаје његову сврху; утврђује кључне речи у различитим типовима текстова; издваја главне идеје из ових врста текстова; прати развој одређене идеје у њима; наводи примере из њих и цитира део / делове да би анализирао те врсте текстова или поткрепио сопствену аргументацију; препричава и резимира те врсте текстова у целини или њихове делове. 2СЈК.2.3.3. У писању рада осим препоручене литературе користи и литературу до које долази сопственим истраживањем.1 2СЈК.2.5.6. Приликом тумачења књижевних дела из школског програма користи основне књижевноисторијске и поетичке одлике стилских епоха, праваца и формација у развоју српске и светске књижевности. 2СЈК.3.2.1. Организује, класификује, уопштава и на сличан начин обрађује информације из неуметничког и књижевноуметничког текста на основу задатог и / или самостално постављеног критеријума. Временска структура часа: • уводни део 10 минута • главни део 30 минута • завршни део 5 минута. За обраду романа Стевана Сремца Зона Замфирова неопходна су два школска часа. На првом часу ученике треба упознати са духом епохе српског реализма, ако то није учињено на неком од претходних часова, а затим са књижевноисторијским и књижевнокритичким контекстом у којем писац ствара. У главном делу првог часа започињемо дијалошку анализу сижејних компоненти романа, где заједно са ученицима отварамо културолошки фолклорни оквир једног времена. У завршном делу првог часа ученике припремамо за радионичарски рад у групама који реализујемо на другом часу, како бисмо завршили започету дијалошку анализу и отворили нова читања романа посредством мултидисциплинарног приступа. У уводном делу другог часа објашњавамо правила радионице и подсећамо ученике на распоред по групама. Завршавамо дијалошку анализу романа, али са укључивањем компаративног осврта на филм Здравка Шотре. У завршном делу другог часа ученике награђујемо за постигнуту активност – оценом у дневнику рада или забелешком у педагошкој свесци. 1 Очекивани одговор на овај образовни стандард садржан је у завршном делу часа. У домаћем задатку даровитим или заинтересованим ученицима предложен је самостални истраживачки и креативни рад. 15 Школски час ТОК ЧАСА Уводни деочаса (10 минута): Користим монолошку и демонстративну наставну методу. Излагање прати смењивање фотографија старог Ниша, на пројектору. Покрећем кратак разговор о животу у граду некада и сада. На почетку наставне јединице важно је дати кратак осврт на целокупно стваралаштво Стевана Сремца и на однос појединих критичара према његовом делу. Сремчеви књижевни почеци нису наговештавали писца какав ће постати у каснијем стварању. Наш велики приповедач и романсијер најпре пише историјске приповетке специфичног карактера, инспирисане жељом да служе у патриотско-васпитне сврхе. Њима је уобличен један циклус под насловом Из књига староставних, у којем је заступљена велика употреба симбола, лексике и фигура из усмене књижевности. Прве Сремчеве приповетке обилују искреним родољубљем којеје често, од стране критике, окарактерисано ка анахроно и конзервативно. Супротност оваквим ставовима књижевне критике јесте његово право поље интересовања – савременост, којој га је водио истанчан посматрачки дар. Сремчева проза увек настаје из документарности – на основу реалне и задате чињенице, од конкретног податка из живота људи – виђеног, провереног и забележеног. Када није имао овако чврсту потку, писац је полазио од анегдоте, која је увек у вези са људима из реалног света. Предложак свих пишчевих литерарних остварења у тесној је вези са ондашњим животом и читаоцу је пружао дубок и актуелан увид у садашњост, у епоху у којој живи. Оно што дело Стевана Сремца чини аутентичним јесте хумор и једна изразита хумористичка природа стварања. Српски реалисти прве генерације, од Милована Глишића до Светолика Ранковића, били су фокусирани на крупне проблеме тога времена: распадање патријархалног морала, раслојавање села, појава хајдучије и зеленаштва, цивилизацијско и културно заостајање друштва и др. Ауторов посматрачки угао био је потпуно другачији. Стеван Сремац посматра људе и њихове животе кроз призмуразноликих комичних и веселих сцена. Његови ликови су комични, гротескни, наивни, безазлени, простодушни – „људи из народа“.2 Стеван Сремац рођен је у Сенти, и живео је уз свог ујака Јована Ђорђевића у Београду. У престонициписац затиче нестајање старог и долазак новог, што га дубоко разочарава, због чега одлази у новоослобођену јужну Србију. На југу још увек живи онај стари живот обојен оријенталним и источњачким бојама. Сремац је упознао три географске средине чије је одлике, најпре демографске и менталитетске, успешно пренео у свет литературе: • војвођанска средина (Поп Ћира и поп Спира) 2 Југословенски књижевни лексикон, Нови Сад: Матица српска, 1971, 498–499. 16 Наставна пракса • • нишка средина (Ивкова слава, Зона Замфирова, Ибишага) београдска средина (Кир Герас, Чича Јордан, Чесна старина). Роман Зона Замфирова говори о духу и појавама тзв. прелазног времена. Дата је нишка средина на прекретници векова, где се сусреће старо, полуфеудално турско и модерни европски друштвени поредак. У овом сусрету потпуно различитих погледа на свет нужно је просијавање смеха, али потребно је уочити хроничарски карактер Сремчевог романа који инсистира на осликавању тешких и ни мало смешних социјалних потреса. Велики српски реалиста гајио је једну специфичну љубав према људима из нижег социјалног сталежа. Нови, господски стил живота није могао да поднесе, због чега је умео да прибегне карикатури и иронији савременог човека – Лимунација на селу и Вукадин. Као репрезентативан пример књижевне критике читам следећи одломак и обавештавам ученике да уоче кључне елементе критичког суда. Јован Скерлић у Историји нове српске књижевности говори о Сремчевим литерарним и животним убеђењима: „Конзервативац у души, он је био пун нежности за ’старо добро доба’ и пун неповерења и нерасположења према свему што је ново. Модерне идеје духовног, политичког и социјалног ослобођења он је сматрао као једну изопаченост духова, болесно фантазирање, залудно трошење српске народне снаге, несвесну издају заветне мисли. У њему се сачувао тип старог ’црквара’ и ’родољупца’ српског из Војводине отпре 1848. г, онога који неће да зна ни за шта друго до за ’веру’ и ’народност’. [...] Ако Сремац није марио за нову Србију, политичарску и демократску, он је све своје симпатије дао новоослобођеним крајевима, где се био задржао стари „старовремски“ патријархални живот. [...] Романтичан по духу, не мари за хладни Запад и окреће се Истоку, у којем влада стари живот и идеје“. Главни део часа (30 минута): За анализу дела користим следеће наставне методе: монолошку, демонстративну, дијалошку и текст-методу. У главном делу наставне јединице могуће је поставити низ проблемских ситуација. Проблем одређења жанра (приповетка/роман) потребно је решити дијалошком наставном методом, уз осврт на тезу Драгише Живковића о пишчевом одређењу књижевне врсте овог дела. Живковић сматра да је реч о скромности нашег великог реалисте. Као и други романи Стевана Сремца, Зона Замфирова заснована је на анегдоти о лажној отмици девојке и срамоти „побегуље“. Анегдоту о Зони Сремац је чуо од Нушића 1895. г. (догађај са лажном отмицом десио се у Приштини; чорбаџијска кћи звала се Јефросина); у својој бележници Сремац је кратко записао: „Зона Замфирова. Отац је не да. Момак с другом преобучен у девојачко рухо. Компромитује Зону. Мораде да пође“. Стеван Сремац већ 1898. 17 Школски час пише уреднику Летописа Матице српске, доктору Милану Савићу да је „сасвим скицирао“ ту приповетку и да ће је „за месец дана свршити и послати“.3 Започињем анализу романа. Ученицима скрећем пажњу да уоче формалне и садржинске елементе дела истакнуте на примерима из романа. Делим ученицима наставне листиће. Започињем дијалог о роману који прераста у групни рад на следећем школском часу. Дијалог о делу реализује се кроз десет целина, а од учешћа ученика и састава одељења зависи који фрагменти ће бити обрађени, а који остављани за радионичарски рад у групама. Предложене целине су следеће:  Љубавна прича проширена описом нишког живота с краја 19. века − двоје младих из различитог социјалног сталежа − чорбаџијска кћи и занатлија − два света (Мане: „еснаф, сирома, фукара“) − „Замфир лествицама доле, а Манасија лествицама горе“ − заоштравање сукоба: „куче у чашире: кучка чорбаџијска“ − одбрана поноса, освета − темпорално померање радње и низ промена − срећан крај.  Бинарне опозиције: старо–ново; турско–српско; Исток–Запад; лично– колективно − исмевање журналистике: несхваћени и непожељни Ратомир − „бивша моћ“ чорбаџије Замфира − дегенерација Замфирове лозе (има само ћерке); (споменути дегенерацију у Нечистој крви Боре Станковића) − друге чорбаџијске породице: − Манулаћ (ни мушко ни женско) − Митанче („блудни син“) жели „европске ципеле“, краде новац... − Мане у новом времену стиче капитал, проширује дућан (Замфирово дивљење: „јувелир, златар...“ велика и мала каса за драгоцености и др.) − У почетку Мане је за Замфира само скоројевић, љубитељ кафана и жена, као Ђорђија. Манетову патријархалност (високо поштовање мајке Јевде) Замфир одбија да види 3 Драгиша Живковић, Поговор у књизи: Стеван Сремац, Зона Замфирова, Београд: Нолит, 1981, 193. 18 Наставна пракса − На крају Замфир говори о друговању са Ђорђијом и о аманету („татко“) – прошлост диктира садашњост  Дубљи степен реализма: − Сан и дубока психолошка стања јунака − Манетова пројекција властите личности унутар сновиђења; пас Жућко–кујунџија Мане − 11. поглавље је реализам пренет у подручје несвесног, што Стевана Сремца чини врхунским реалистом  Романтизам и петраркизам: − Манетове и Зонине патње − висок степен лиризма у односу заљубљених: Манетова изјава љубави − Хаџи Замфирова меланхолија у мирисној башти и др.  Хумор: − − −  Скерлићева похвала Сремчевог хумора, али и замерање Деретић: висока рецепција али и „неозбиљан писац“ Нпр: o Мане се куне у ловачку срећу и у св. Евстатија, патрона ловачког o У вароши постоје два листа Слободна реч и Виник, а други лист је једном изашао у пола табака, јер је „директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, а сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, а камо ли за лист“ o Дока се нуди за улогу лажне младе... жели да се „тепа с патролу, ако треба...“ итд. Значај и дух чаршије − Чаршија је и колектив и појединац; присутна и на улици и у породици; у љубави и у мржњи; свемоћна и свемогућа; јача и од Замфира итд. − абер и трач преко Доке и Таске путују снагом „неког листа од десет хиљада примерака“ − Манетов лукави обрачун са Замфировима немогућ је без „радозналих очију и ушију“ чаршије − Манетов сан, у којем му се смеје цела чаршија 19 Школски час − „Побегуља“ и песма о њој, која се шири и на друге паланке; овај догађај је прави материјал за „усмено преношење и формирање варијанти“ у чаршији − Значај: Осликани стари и нови менталитет паланке (много пре Исидоре Секулић и њене Кронике паланачког гробља 1958.)     Говор: − староштокавски дијалекат − старосрпски и српскословенски − речи страног порекла (турски и језици западне европе) − низ граматичких неправилности, нарочито на нивоу синтаксе Интертекстуалне везе: − Коштана (из Врања) − Библија: Еденски врт, Адам − Вуков Рјечник: „Мора“ − усмена књижевност: Пословице: o „Злату ће се кујунџија наћи“ o „Ни лук јео, ни лук мирисао“ o „Како сте дробили, тако и кусајте“ o „Што ће бити јесенас, нека буде вечерас“ и др. Непосредно обраћање читаоцу − У поднасловима поглавља, али и у главном тексту. Нпр: Аутор скреће пажњу да је Мане главни јунак, најоблији лик у роману Матерња мелодија српског национа − синтагма „матерња мелодија“ из есеја Момчила Настасијевића − синкретизам песме и игре; инсистирање на аудитивним сликама; песма прати сваку ситуацију. Нпр: Васка пева елегичну песму Зони, у соби. Завршни део часа (5 минута): У завршном делу наставне јединице, дијалошком наставном методом могуће је доћи до отварања нових питања за истраживање, на основу изложене анализе. Корелацијско-интеграцијским системом указујемо на истоимени филм Здравка Шотре, али са апострофом да је филм само једно читање књиге. Зависно од 20 Наставна пракса интересовања ученика, могуће је поделити индивидуалне или групне задатке за компаративну анализу романа и филма. Овим дефинишем оквир радионице на следећем часу. Целом одељењу дајем задатак да одгледају филм, а нарочито једној групи (коју састављам од најактивнијих ученика) да направи компарацију са делом. Осталим групама дајем задужења – преостале истраживачке задатке из наведених целина дијалошке анализе. У главном делу наставне јединице указано је на велики број појединости из Сремчевог дела, а на основу неких може се отворити и ново читање, нарочито погодно за даровите ученике у систему ИОП 3 или за полазнике литерарне секције, односно неког другог облика додатног наставног или ваннаставног рада. Неке од могућих тема за овај вид рада су: Анимализација у делу Стевана Сремца и у делима светске књижевности или Мора као демонска сила у Вуковом Рјечнику и у роману Зона Замфирова. Изглед Изгледтабле: табле: Стеван Сремац: „Зона Замфирова“ - Књижевни род: епика; књ. врста: роман Три географске средине: − Војводина − Београд старо − Ниш - Скерлић: конзервативац, црквар, родољубац Старо: ново; турско:српско; Исток:Запад Дубљи степен реализма Романтизам и петраркизам Хумор Значај и дух чаршије Говор Интертекстуалне везе Непосредно обраћање читаоцу Матерња мелодија српског национа ново (време) Самоевалуација и корекција: _________________________________________ Самоевалуација и корекција: _______________________________________ ЛИТЕРАТУРА Стручна литература: • Бошко Новаковић, Стеван Сремац, Рад, Београд, 1962. 21 Школски час Литература: Стручна литература: 1. Бошко Новаковић, Стеван Сремац, Рад, Београд, 1962. 2. Велибор Глигорић, Српски реализам, Просвета, Београд, 1956. 3. Драгиша Живковић, поговор књизи: Стеван Сремац, Зона Замфирова, Нолит, Београд, 1981. 4. Јован Скерлић, Историја нове српске књижевности, Учитељски факултет, Београд, 2009. 5. Југословенски књижевни лексикон, Матица српска, Нови Сад, 1971. 6. Реалистичка приповетка југословенских народа, Просвета, Нолит, Завод, Београд, 1978. Примарна литература: • Стеван Сремац, Зона Замфирова, Нолит, Београд, 1981. Методичка литература: • Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Прометеј, Нови Сад, 1997. Summary THE NOVEL ZONA ZAMFIROVA IN TEACHING OF SERBIAN LANGUAGE AND LITERATURE Teaching interpretation of Stevan Sremac’s novel Zona Zamfirova with pupils of high school age was carried out in two school classes, which is necessary for a dialogue analysis of the novel and for group work. In the introductory part of the lesson, emphasis was put on the literary and literary critical context of the epoch of realism, in which the poetics of the great Serbian writer is created and creatively created. The characteristics of the epoch of Serbian and European realism, biography and bibliography of Stevan Sremac are presented with a dialect teaching method. Interpretation of the novel Zona Zamfirova was carried out by a combination of dialogue and text teaching methods in order to make the subject of the novel to the students as clear as possible. In the final part of the teaching unit, new questioning questions were opened by the dialect teaching method, based on the analysis presented. The correlation-integration system is indicated by Zdravko Šotra’s eponymous film, but with the emphasis that the film is only one possible reading of book. Students were given individual or group assignments for a comparative analysis of novels and films and for the continuation of dialogical analysis of novels. Key words: Stevan Sremac, realism, novel, realistic poetics, intertextuality 22