Бета блокатор
| Бета блокатори β-блокатори | |
|---|---|
| Класа лека | |
 Структурна формула пропранолола, првог клинички успешног бета блокатора | |
| Употреба | Хипертензија, аритмија, етц. |
| Биолошки циљ | бета рецептори |
| АТЦ код | [[АТЦ код {{{АТЦ префиx}}}|Ц07]] |
| Спољашње везе | |
| МеСХ | Д000319 |
| АХФС/Другс.цом | Класе лекова |
| Потрошачки извештаји | Бест Буy Другс |
| WебМД | медициненет рxлист |
Бета блокатори (β-блокатори, бета-адренергички блокирајући агенси, бета-адренергички антагонисти, антагонисти бета-адренорецептора, бета антагонисти) су класа лекова који се користе за различите индикације. Они се поготово важни у контроли срчаних аритмија, кардиозаштити након срчаног удара[1] и третману хипертензије.[2] Као антагонисти бета адренергичког рецептора они умањују дејство епинефрина (адреналина) и других хормона стреса. Први бета блокатор, дихлороизопротеренол, је синтетисан 1958.[3] Џејмс V. Блејк је 1962.[4] пронашао прве клинички значајне бета блокаторе - пропранолол и пронеталол. То је револуционирало медицински третман ангине пекторис[5] и многи то сматрају једним од најважнијих доприноса клиничкој медицини и фармакологији у 20. веку.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Фреемантле Н, Цлеланд Ј, Yоунг П, Масон Ј, Харрисон Ј (Јуне 1999). „бета Блоцкаде афтер мyоцардиал инфарцтион: сyстематиц ревиеw анд мета регрессион аналyсис”. БМЈ 318 (7200): 1730–7. ПМЦ 31101. ПМИД 10381708. Приступљено 2010.
- ↑ Цруицксханк ЈМ (Аугуст 2010). „Бета блоцкерс ин хyпертенсион”. Ланцет 376 (9739): 415; аутхор реплy 415–6. ДОИ:10.1016/S0140-6736(10)61217-2. ПМИД 20692524. Приступљено 2010.
- ↑ [|Фрисхман, Wиллиам Х.] (2008). „Фифтy yеарс оф бета-блоцкерс: а револутион ин CV пхармацотхерапy”. Цардиологy Тодаy. Приступљено 2010.
- ↑ „Сир Јамес Блацк инвентор оф бета-блоцкерс пассес аwаy”. Приступљено 2010.
- ↑ ван дер Вринг ЈА (Јуне 1999). „Цомбинатион оф цалциум цханнел блоцкерс анд бета блоцкерс фор патиентс wитх еxерцисе-индуцед ангина пецторис: а доубле-блинд параллел-гроуп цомпарисон оф дифферент цлассес оф цалциум цханнел блоцкерс. Тхе Нетхерландс Wоркинг Гроуп он Цардиовасцулар Ресеарцх (WЦН)”. Ангиологy 50 (6): 447–454. ДОИ:10.1177/000331979905000602. ПМИД 10378820. Приступљено 2010.[мртав линк]
- ↑ Стаплетон МП (1997). „Сир Јамес Блацк анд пропранолол. Тхе роле оф тхе басиц сциенцес ин тхе хисторy оф цардиовасцулар пхармацологy”. Теxас Хеарт Институте Јоурнал / фром тхе Теxас Хеарт Институте оф Ст. Луке'с Еписцопал Хоспитал, Теxас Цхилдрен'с Хоспитал 24 (4): 336–42. ПМЦ 325477. ПМИД 9456487.