1969

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1930-е  1940-е  1950-е  – 1960-е –  1970-е  1980-е  1990-е
Године:	1966 1967 1968 – 1969 – 1970 1971 1972

За остала значења, види 1969 (разврставање).

1969. по календарима

Грегоријански	1969. (MCMLXIX)
Аб урбе цондита	2722.
Исламски	1388–1389.
Ирански	1347–1348.
Хебрејски	5729–5730.
Бизантски	7477–7478.
Коптски	1685–1686.
Хинду календари
• Викрам Самват	2024–2025.
• Схака Самват	1891–1892.
• Кали Yуга	5070–5071.
Кинески
• Континуално	4605–4606.
• 60 година	Yин Земља П(иј)етао (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11969.
Подробније: Календарска ера

Година 1969 (MCMLXIX) била је редовна година која почиње у сриједу.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• децембар-јануар - Врхунац пандемије хонгконшког грипа (категорија 2, смртност мања од 0,5%), вратиће се и следеће зиме.
• 1. 1. - Ступио на снагу Уставни закон о чехословачкој федерацији - формиране две социјалистичке републике, Чешка СР и Словачка СР (федерација траје до краја 1992).
• 1 - 4. 1. - Организација Народна демократија маршира од Белфаста до Деррyја, при чему их унионисти нападају.
• 2. 1. - Аустралски медијски тајкун Руперт Мурдоцх купио највећи британски таблоид Неwс оф тхе Wорлд (излази до 2011).
• 4. 1. - Ступила на снагу Међународна конвенција о елиминацији свих облика расне дискриминације.
• 9 - 11. 1. - V конгрес ЦК СК БиХ - и формално подржана једнакост Муслимана.
• 12. 1. - Први студијски, истоимени, албум Лед Зеппелина.
• 14. 1. - Пожар на носачу авиона УСС Ентерприсе - 27 погинулих морнара и 15 уништених авиона.

Рицхард Ниxон

• 15. 1. - Лансиран совјетски Сојуз 5, сутрадан се спаја са Сојузом 4, посаде размењују места, што је први такав подухват.
• јануар - Отопљавање односа између СФРЈ и НР Кине, залеђених 1958: југословенска трговачка делегација у Пекингу.
• 16. 1. - У Прагу се запалио Јан Палацх, умире три дана касније (→ Инвазија на Чехословачку 1968).
• 19/20. 1. - Нападнуто складиште оружја у западнонемачком месту Лебацх, убијена четири војника и украдено нешто муниције и оружја - двојица хомосексуалаца желела оружја ради вршења изнуде.
• 20. 1. - Ричард Никсон улази након Линдона Џонсона у Белу кућу као 37. председник (до 1974).
• 22. 1. - Дезертер Виктор Иљин пуцао на поворку аутомобила са Брежњевом и космонаутима са два Сојуза - страдао један возач.
• 23. 1. - Човек у Југославији се запалио по угледу на Палацха?.
• 25. 1. - У Шпанији проглашено ванредно стање услед студентских и других протеста.
• 27. 1. - Јавно вешање 14 наводних шпијуна у Багдаду, од чега 9 Јевреја - Баасов режим убио укупно 51 Јеврејина до августа.
• 28. 1. - Велики излив нафте из морске платформе код калифорнијске Санта Барбари - инспирација за први Дан Земље 1970.
• 30. 1. - Након снимања албума Лет Ит Бе, Беатлеси свирају на крову Аппле Рецордс-а - последњи јавни концерт, који растура полиција. Раније током месеца су објавили албум Yеллоw Субмарине.
• 31. 1. - Пуштена у рад ТЕ Морава код Свилајнца (108 МW).

Фебруар/Вељача

Јасер Арафат

• 3. 2. - У Танзанији убијен Едуардо Мондлане, лидер Мозамбичког ослободилачког фронта ФРЕЛИМО. Наследиће га Самора Мацхел (први председник Мозамбика 1975-86).
• 2 - 3. 2. - Тито код Чаушескуа у Темишвару - одбацују мешања у суверенитет других земаља.
• 4. 2. - Јасер Арафат постаје лидер ПЛО-а.
• 6. 2. - Председник Тито и Јованка посетили београдску "Политику" поводом пуштања погона у Крњачи.
• 8. 2. - У северном Мексику пао метеорит Алленде - с укупном тежином остатака од две тоне, то је највећи угљенични хондрит.
• 9. 2. - Први лет авиона Боеинг 747, у саобраћају од следеће године.
• 10. 2. - У Бонну потписан споразум о сарадњи СФРЈ и Западне Немачке.
• 11. 2. - У СФРЈ усвојен нови Закон о народној одбрани, уводи се Територијална одбрана (→ ОНО и ДСЗ); у следеће две године одговарајуће законе доносе и републике и покрајине. Касније током месеца извештава се да су јединице већ формиране, с оружјем и опремом вредним 32,5 милиона долара.
• 13. 2. - Фронта за ослобођење Qуéбеца детонирала бомбу на Монтреалској бурзи, уз велику материјалну штету.
• 14. 2. - Мyстерии Пасцхалис износи реформу литургијске године римског обреда: папа Павао VI. уклонио имена многих светаца.

Територијална одбрана

• фебруар - Састанак СК Србије - одбацују се захтеви за "Републику Косово".
• фебруар - У Гвинеји откривена војна завера, председник Сéкоу Тоурé ће наредити погубљење 13 особа, међу којима уметника и политичара Фодéба Кеïте (у мају).
• 14 - 20. 2. - Низ чланака Милоша Жанка у "Борби" осуђује "Хрватски књижевни лист" због национализма.
• 21. 2. - III пленум ЦК СК Хрватске осудио "Хрватски књижевни лист".
• 22. 2. - Пакистанска влада повукла након нереда оптужбу за побуну против Схеикх Мујибур Рахмана, сутрадан се враћа у Источни Пакистан уз масовни дочек.
• 23. 2. - Трговачка делегација из СФРЈ отпутовала у НР Кину, након 10 година прекида односа.
• 24. 2. - 9. 3. - Светски шампионат у хокеју на леду: тимови групе Б играју у Љубљани (28. 2. - 9. 3.) а групе C у Скопљу (24. 2. - 2. 3.).
• 25. 2. - Студент Јан Зајíц се запалио у Прагу на 21. годишњицу комунистичке власти.
• 25 - 28. 2. - Борба за власт у Сирији: министар обране Хафез ал-Ассад, са братом Рифатом, надиграо лидера земље Салаха Јадида и шефа обавештајне службе Абд ал-Карим ал-Јундија (Јунди се убио 2. 3.) - Ассад ће бити на челу земље 1970-2000.
• 26. 2. - Умро израелски премијер Леви Ешкол.
• 26. 2. - У Француској приказан З, филм Цоста-Гавраса, осуда Диктатуре пуковника у Грчкој.
• 27. 2. - У СФРЈ повезују бугарску кампању поводом Македоније са совјетском доктрином ограниченог суверенитета.
• 28. 2. - Подморски земљотрес погађа Португал и Мароко, праћен цунамијем (1,2 м у Казабланци).

Март/Ожујак

• 2. 3. - Почиње Кинеско-совјетски гранични сукоб, нарочито око аде Зхенбао/Дамански на реци Усури.
• 2. 3. - Први тест лет Цонцорде-а у француском Тулузу.
• 3. 3. - Лансиран Аполло 9, тестира се лунарни модул.

Девети конгрес СКЈ

• 4. 3. - Урушавање у неком југословенском руднику, 2 мртвих, многи заробљени.
• 8. 3. - Рат исцрпљивања: Египћани почињу гранатирање израелских позиција на Суецком каналу.
• 10. 3. - У Паризу пронађен мртав четнички емигрант Андрија Лончарић, суоснивач милитантног Српског ослободилачког покрета Отаџбина.
• 10. 3. - Објављен роман "Кум".
• 11 - 15. 3. - Девети конгрес СКЈ у Београду. Партије из источног блока бојкотују састанак. У председништву ЦК СКЈ једнак број чланова из република и одговарајући из покрајина, чланове бирају републички/покрајински конгреси - "федерализација СКЈ". Усвојен Титов став да комунисти и сви радни људи треба одлучније да улазе у директне обрачуне с нацио­налистима свих врста и боја, пре свега у властитој средини.
• 14. 3. - Преко 5.000 демонстраната у шетњи до југословенске амбасаде у Прагу - подржавају Тита и конгрес СКЈ, којег партије из источног блока бојкотују
• 16. 3. - Виаса Флигхт 742: авион пао у Марацаибо, Венезуела, 84 мртвих у авиону и 71 на земљи, досада најгора авионска несрећа.

Голда Меир

• 17. 3. - Голда Меир премијер Израела (до 1974).
• 17. 3. - ТВ Сарајево почиње емитовање самосталног програма.
• 18. 3. - Почиње Операција Бреакфаст, део Операције Мену - тајно америчко бомбардовање комунистичких база у неутралној Камбоџи (Нородом Сиханоук се недавно, под притиском, удаљио од комуниста).
• 18. 3. - Самозвана Република Ангвила окончана мирним искрцавањем британских падобранаца - територија није желела бити подређена Св. Кристофору и Невису.
• 20. 3. - Резолуција Савета безбедности УН 264 тражи повлачење јужноафричких трупа из Намибије - на територији је у току Јужноафрички гранични рат са СWАПО-ом.
• 20. 3. - Јохн Леннон и Yоко Оно се венчали, он у септембру напушта Беатлесе, о чему није обавестио медије, по договору са осталима.
• 21. и 28. 3. - Победе Чехословачке над СССР у хокеју изазивају спонтане демонстрације у Чехословачкој.
• 22. 3. - Мирко Чанадановић изабран за председника Покрајинског комитета СК Војводине.
• 23. 3. - Манфред Wолф из ДДР-а скочио 165 метара на Планици - светски рекорд.
• 23. 3. - Седам Албанаца осуђено у Скопљу због "распиривања националне мржње".
• 25. 3. - Војни председник Пакистана Аyуб Кхан одступа услед немира широм земље и побуне у Бенгалу, долази Yахyа Кхан (до 1971).
• 29. 3. - У Мадриду одржано натјецање за пјесму Еуровизије на коме четири земље освајају највећи број бодова те су организатори присиљени прогласити четири умјесто једног побједника. Југословенски представник Иван & 3М је 13-ти.

Април/Травањ

Мао Зе Донг и Лин Биао

• 1 - 24. 4. - IX национални конгрес КП Кине: формални крај Културне револуције, потврђена чистка Лиу Схаоqија и Денг Xиаопинга, Маова идеологија "непрекидне револуције" уписана у партијски устав, главни извештај поднео маршал Лин Биао, означен за Маовог наследника (повећање утицаја војске).
• 4. 4. - Др Дентон Цоолеy уградио прво вештачко срце, пацијент живео четири дана.
• 5. 4. - Јованка Броз отворила болницу за миопатична и реуматична обољења у Фојници.
• 9. 4. - Потпуковник Алеxандре Банза осујећен у покушају пуча против централноафричког председника Бокассе - стрељан три дана касније, након што га је Бокасса мучио.
• 13. 4. - Избори у СФРЈ.
• 14. 4. - 41. додјела Осцара: најбољи филм је Оливер!, укупно шест награда од 11 номинација, најбољи страни филм је совјетски "Рат и мир".
• 15. 4. - Северни Корејци оборили амерички извиђачки авион Лоцкхеед ЕЦ-121М Wарнинг Стар изнад Јапанског мора, погинуо 31 Американац.
• април - Врхунац америчког учешћа у Вијетнамском рату: 543.000 војника.
• април - Смењени генерали Иван Гошњак и Раде Хамовић због "неспремности ЈНА за могућу совјетску инвазију".
• травањ - Матица хрватска издаје "Хрватски тједник", радикалнији од "Хрватског књижевног листа".
• 17. 4. - Александер Дубчек дао оставку на положај шефа КП Чехословачке, замењује га Густав Хусак (Први секретар КП Чехословачке до 1987, председник земље 1975-89) који покреће Нормализацију.
• 17 - 27. 4. - У Минхену одржан светски шампионат у стоном тенису: бронза за југословенски мушки тим.
• 18 - 21. 4. - Председник Тито у посети САП Војводини.
• 19. 4. - Масовни митинг у Београду поводом 50 година КПЈ/СКЈ.
• 19. 4. - Иранци напуштају уговор о Шат ал-Арабу из 1937, затим 22 - 25. 4. спроводе Удружену операцију Арванд: теретни брод пролази праћен ратним пловилима, без ирачке реакције - напетост траје до 1975.

Термоелектрана Пломин

• 20. 4. - У Шпанији убијен усташки злочинац Вјекослав Макс Лубурић.
• 20. 4. - У Северну Ирску стиже британска војска као појачање полицији.
• 22. 4. - Сундаy Тимес Голден Глобе Раце: Робин Кноx-Јохнстон је први човек који је сам и без заустављања опловио свет, за 312 дана.
• 25. 4. - Мирко Тепавац нови савезни секретар за иностране послове (до 1972).
• 26. 4. - Председник Тито отворио Хидроелектрану Златоличје на Драви, прву каналску у Југославији.
• 27. 4. - Председник Боливије Ренé Барриентос страдао у хеликоптерском удесу. Потпредседник Луис Адолфо Силес Салинас остаје до септембра
• ца. 27. 4. - Албанске новине Зери и Популлит обећавају подршку Југославији и Румунији у случају совјетске агресије.
• 28. 4. - Цхарлес де Гаулле даје оставку на мјесто предсједника Француске, дан након пораза на референдуму о децентрализацији. Изборна кампања бившег премијера Помпидоуа нападнута путем афере Марковић.

Мај/Свибањ

• 1. 5. - У 14 западноевропских земаља покренут систем Еуроцхеqуе - чекови прихватани и преко граница, у различитим валутама.
• 10 - 20. 5. - Вијетнамски рат — Битка за Хамбургер Хилл: Американци и Јужновијетнамци заузимају фортификовани положај, да би га напустили већ следећег месеца - контроверзно у војсци и јавности.
• 11. 5. - Председник Тито упозорава СССР да Југославија никада неће признати "ограничени суверенитет" (→ Брежњевљева доктрина).
• 11. 5. - Зип то Зап: окупљање у Зап, Нортх Дакота се претворило у нереде које је морала растурити Национална гарда.
• 13. 5. - Инцидент 13. маја - расни немири у Куала Лумпуру између Малајаца и Кинеза са стотинама мртвих воде увођењу ванредног стања.
• 15. 5. - Амерички тинејџер Роберт Раyфорд умро у Мисурију од чудног медицинског стања, које ће 1984 бити идентификовано као ХИВ/АИДС (први случај у Северној Америци).
• 15. 5. - "Крвави четвртак": калифорнијски гувернер Роналд Реаган послао полицију да заузме тзв. Народни парк у Беркелеyју, у сукобу је један погинуо, преко 100 рањено.
• мај - 57 % југословенских предузећа не може измиривати финансијске обавезе због неефикасности, вишка запослених и инфлације.
• мај - Нереди у аргентинским градовима Росарио (21.) и Цордоба (29.), након убиства ученика у првом граду.
• 16 - 17. 5. - Совјетске сонде Венера 5 и Венера 6 стигле на Венеру, прецизније мерење атмосфере него Венера 4.

Митја Рибичич

• 18. 5. - Митја Рибичич је нови председник Савезног извршног вијећа (до 1971).
• 18. 5. - Лансиран Аполло 10, генерална проба за Аполло 11.
• 23. 5. - Премијера представе "Коса" у београдском Атељеу 212.
• 23. 5. - Потписана Бечка конвенција о праву међународних уговора (на снази од 1980).
• 24. 5. - На хавајском вулкану Килауеа почиње ерупција која ће до 1974. створити купу Мауна Улу.
• 25. 5. - Премијера филма Миднигхт Цоwбоy (с ознаком X).
• 25. 5. - Војни удар у Судану: збачен Исмаил ал-Азхари, долази Гаафар Нимеирy (до 1985), у почетку социјалиста, насериста, пред крај исламиста.
• 26. 5. - Установљен Андеански пакт.
• 26. 5. - 2. 6. - Бед-Ин фор Пеаце: Џон Ленон и Јоко Оно не напуштају кревет у Монтреалу, у име мира. Том приликом је снимљена песма Гиве Пеаце а Цханце.
• 29. 5. - III седница председништва СКЈ - изречене критике национализма у публикацијама Матице хрватске (Мијалко Тодоровић), као и економског национализма СР Хрватске (Крсте Црвенковски).
• 29. 5. - Цордобазо: након Росариа 21-ог, немири против аргентинског војног диктатора Онганíје избијају и у Цóрдоби.
• 30. 5. - Након штрајка долази до немира на Цураçаоу за права Афрокарибљана.

Јун/Јуни/Липањ

• 3. 6. - У судару са аустралским носачем авиона ХМАС Мелбоурне у Јужном кинеском мору преполовљен амерички разарач УСС Франк Е. Еванс, погинуло 74 америчких помораца.
• 5. 6. - Први суперсонични лет путничког авиона Тупољев Ту-144.
• 5 - 17. 6. - Међународни састанак комунистичких и радничких партија у Москви (без СКЈ).
• 8. 6. - Вијетнамизација: у сусрету са јужновијетнамским председником Нгуyен Ван Тхиеу-ом на острву Мидwаy, амерички председник Ниxон објављује да ће до септембра бити повучено 25.000 америчких војника.
• 8. 6. - Виет Цонг прогласио Привремену револуционарну владу Републике Јужни Вијетнам.
• 8. 6. - Бомба оштетила југословенски конзулат у Сиднеyу (амбасаду у Цанберри?).
• 8. 6. - Након што је Гибралтар 30. 5. прогласио Устав којим се гарантује британски суверенитет, Францо наредио затварање граничне капије (граница отворена за пешаке 1982 а возила 1985).
• 13. 6. - Побуна у тибетанском округу Нyêмо на челу са монахињом Тринлеy Цхöдрöн.
• липањ - Штрајкују лучки радници у Ријеци.
• 18. 6. - Приказан Тхе Wилд Бунцх.

Георгес Помпидоу

• 20. 6. - Георгес Помпидоу нови председник Француске (до 1974).
• 20. 6. - Афера Зелених беретки: официри из Пројекта ГАММА убили вијетнамског двоструког агента - случај изазива пажњу, али нема суђења јер ЦИА одбија сведочење.
• 20. 6. - Уставни референдум у Родезији (дан. Зимбабве) подржава републику (проглашена 1970) и нови устав.
• 22. 6. - Колапс националне конвенције Студената за демократско друштво у Чикагу, контролу преузима фракција Wеатхерман.
• 22. 6. - Сопхиа Лорен и Царло Понти посетили Тита на Брионима.
• 22. 6. - Река Цуyахога у Охају је толико загађена да се запалила - подстицај за оснивање Агенције за заштиту животне средине САД догодине.
• 24. 6. - Неуспешан атентат на председника Гвинеје Сéкоу Тоурéа.
• 24. 6. - Главни уредник Тањуга M. Пудар дао оставку након што је агенција критиковала Совјете.
• 27. 6. - Почетак емитовања радио програма Београд 202.
• 27. 6. - Магазин Лифе објављује фотографије 242 Американца погинулих у једној седмици Вијетнамског рата.
• 28. 6. - Стоунволска револуција - побуна лезбејки, гејева, бисексуалних и трансродних (ЛГБТ) особа против полицијске рације у клубу Стонеwалл Инн у Греенwицх Виллаге-у, Неw Yорк. Догађај означава прекретницу у ЛГБТ заједници и почетак савременог ЛГБТ покрета.
• 30. 6. - Хрватски екстремиста Драго Ђоло тешко ранио Антона Колендића, шефа југословенске мисије у Западном Берлину, након које је ухапшен и осуђен на 10 година затвора, а Колендић је остао тешки инвалид.
• 30. 6. - Нигеријски грађански рат: Нигерија зауставила помоћ Црвеног крста Бијафри - помоћ се може допремати само авионом, влада глад.
• 30. 6. - Шпанија вратила Мароку ексклаву Ифни на југу те земље.

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Почетак Радио Авале, прве независне станице у Источној Европи (претходница Студија Б).
• 1. 7. - Инвеститура Цхарлеса, принц од Wалеса у замку Цаернарфон.
• 3. 7. - Бриан Јонес, донедавни члан Тхе Роллинг Стонес-а, пронађен мртав у свом базену.
• 5. 7. - Кенијски министар правде Том Мбоyа убијен у Најробију.
• 6. 7. - Завршен 19. берлински филмски фестивал, Златног медведа добио југословенски филм "Рани радови".
• 8. 7. - Прво повлачење америчких трупа из Вијетнама.
• 8 - 12. 7. - Консултативни састанак представника несврстаних земаља у Београду - без резултата.
• 10. 7. - Пронађен напуштен тримаран Доналда Цроwхурста, за кога се мислило да води у трци око света - али то је била превара.
• 11. 7. - Протест приватних камионџија у Љубљани решен компромисом.
• 14. 7. - Приказан Еасy Ридер.
• 14 - 18. 7. - "Фудбалски рат" или Стосатни рат између Ел Салвадора и Хондураса - врхунац напетости око статуса Салвадораца у Хондурасу и насиља око фудбалских утакмица две земље.
• јул - Премијерка Индије Индира Гандхи национализовала 14 највећих банака. Она је у сукобу са старом гардом Индијског националног конгреса ("Синдикат") око избора новог председника земље.
• 18. 7. - Инцидент у Чапаквидику окончава председничке наде Теда Кенедија: саобраћајни удес у коме гине девојка која се возила с њим.
• 18. 7. - Тхор Хеyердахл напустио са посадом брод Ра близу Барбадоса, након 56 дана путовања из Марока, због лоше конструкције (замисао је остварена бродом Ра II 1970).
• 19. 7. - Рат исцрпљивања, Операција Булмус 6: израелски командоси уништили египатску радарску станицу на Зеленом острву у Суецком заливу, што наредних дана омогућује Операцију Боxер, дејства израелског ваздухопловства дуж Суецког канала.
• 19. 7. - Јохн Фаирфаx сам превеслао Атлантик за 180 дана.

Аполло 11: Бузз Алдрин

• 20. 7. - Посада Аполла 11: Неил Армстронг, Бузз Алдрин и Мицхаел Цоллинс, после 4 дана путовања, извела прво спуштање на Мјесец (Армстронг, као први човјек уопће на неком другом тлу осим земаљског; и Алдрин, док је Цоллинс управљао лунарним модулом у мјесечевој орбити; види и Програм Аполо).
• 21. 7. - Совјетска Луна 15 се срушила на Месец.
• 22. 7. - Почела сеоба Трајанове табле на 20 метара виши ниво, како не би била потопљена Ђердапским језером.
• 22. 7. - Шпански Кортес ратификовао Францово означење Јуан Царлоса за принца Шпаније и престолонаследника (краљ 1975-2014); његов отац Јуан, син Алфонса XIII, прескочен је као "либералан").
• 23. 7. - У Шпанији избија скандал Матеса: фирма за текстилну машинерију је узела 200 милиона долара кредита за, углавном измишљен, извоз. Францо у октобру врши реконструкцију владе, у корист људи из Опус Деи а против Фаланге.
• 25. 7. - Никсонова доктрина: препуштање одбране азијским савезницима.
• 26. 7. - Yангјиангски земљотрес на југу Кине, 3.000 мртвих.
• 26. 7. - 2. 8. - 16. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Низводно од сунца".
• 28. 7. - Југославија и СР Немачка потписали споразуме о програму размене научника, уметника, технолога и студената.
• јул - Југославија у УН-овој конференцији о разоружању.
• 31. 7. - "Цестна афера" - Републичко извршно веће СР Словеније (Стане Кавчич) осудило одлуку СИВ-а да се одустане од градње неких цеста у Словенији, а након што је Светска банка дала кредите за инфраструктуру (први пут да нека република протестује због савезне одлуке).
• 31. 7. - Железничка несрећа у "јужној Југославији" са 29 мртвих - воз ударио у цистерне
• 31. 7. и 5. 8. - Америчке сонде Маринер 6 и 7 прилазе најближе Марсу.
• јул-август - Представници Западне Нове Гвинеје се наводно изјашњавању за прикључење Индонезији. Покрет за слободну Папуу је и данас активан

Август/Аугуст/Коловоз

Хотел Југославија

• 2. 8. - Ниxон у посети Румунији.
• 4. 8. - У Паризу почели тајни преговори између САД и Северног Вијетнама - убрзо прекинути.
• 8. 8. - Снимљена фотографија Беатлес-а који прелазе зебру - омот албума Аббеy Роад, излази у септембру.
• 9. 8. - Припадници култа Цхарлеса Мансона убили петоро људи, међу којима глумицу Схарон Тате. Сутрадан убили и један богати брачни пар.
• 11. 8. - Национализовани рудници бакра у Замбији (преко 50% националних прихода).
• 12 - 14. 8. - Сјеверноирски сукоб: Баттле оф тхе Богсиде - велики окршај католичке Одбрамбене асоцијације грађана Деррyја и Краљевског алстерског редарства који доводи до распоређивања британске војске (ирски премијер тражио плаве шлемове).
• 13. 8. - Кинеско-совјетски погранични конфликт на западном сектору, између Xињианга и Казахстана.
• 14. 8. - Лон Нол поново премијер Камбоџе (до 1972, председник до 1975).
• август - Отворен Хотел Југославија, највећи и најмодернији у Југославији и један од најбољих у источној Европи - двокреветна соба 20 долара дневно, апартман 36-52 долара (долар из 1969. једнак 6,6 долара из 2017).

Wоодстоцк

• 15 - 18. 8. - Wоодстоцк фестивал.
• 16. 8. - V. V. Гири изабран за председника Индије, што је победа премијерке Индире Гандхи.
• 17. 8. - Ураган Цамилле категорије 5 разара америчку државу Мисисипи, 248 мртвих.
• 18. и 20. 8. - Атлантски ураган Деббие је мета пројекта Стормфурy - сребро јодид наизглед смањује брзину ветра.
• 19 - 21. 8. - Демонстрације поводом годишњице инвазије на Чехословачку, највише у Прагу и Брну - петоро мртвих у сукобу с милицијом и војском.
• 21. 8. - Луди Аустралац покушао да запали џамију Ал Акса.
• 29. 8. - Отмица ТWА Флигхт 840: лет Рим - Тел Авив скренут у Дамаск, Палестинци, међу њима и Леила Кхалед, мислили су да је у авиону Yитзхак Рабин, тада амбасадор у САД.
• 31. 8. - Војна диктатура у Бразилу: замењен оболели ген. Артур да Цоста е Силва, привремено трочланом хунтом.

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Државни удар у Либији: збачен је краљ Идриз, Моамер Гадафи долази на власт (владаће до побуне и смрти 2011).
• 2. 9. - Умро Хо Ши Мин, први председник ДР Вијетнам.
• 2 - 6. 9. - Совјетски инострани министар Андреј Громико у посети Југославији - први разговори на високом нивоу од инвазије на Чехословачку.
• 5. 9. - Масакр у Ми Лају: поручник Wиллиам Цаллеy оптужен по шест тачака за убиство са предумишљајем.
• 9. 9. - Операција Равив: Израелци прерушени у Египћане уништавају египатске инсталације с друге стране Суецког канала, Нассер добио инфаркт када је чуо то.
• 10. 9. - Пријатељска утакмица Црвена Звезда - бразилски Сантос (са Пелеом) 3:3.
• 11. 9. - Састанак премијерâ НР Кине и СССР, Зхоу Енлаиа и Алексеја Косигина на пекиншком аеродрому: договорени преговори, попуштање напетости.
• 13. 9. - Емитована прва епизода Сцообy-Доо, Wхере Аре Yоу!.
• 16 - 21. 9. - Европски атлетски шампионат у Атини: Вера Николић освојила бронзу на 800 м.
• 20. 9. - Последњи цртаћ из серије Лоонеy Тунес (Wарнер Брос.): Ињун Троубле, није приказиван.
• 22. 9. - Председник Тито пустио у погон нову електролизу бакра у Бору.
• 23 - 28. 9. - Медитерански ураган изазива јаке поплаве на Малти, у Тунису и Алжиру са близу 600 жртава.
• 24. 9. - Почело суђење Чикашкој седморици (на почетку их је осам) у вези нереда око Демократске конвенције 1968.
• 25. 9. - На скупу у Рабату, у Мароку, сазваном поводом паљевине Ал-Аксе, основана Организација исламске конференције.
• 26. 9. - Албум Тхе Беатлес-а Аббеy Роад.
• 26. 9. - Прва епизода Тхе Брадy Бунцх (117 епизода у пет сезона).
• 26. 9. - Ген. Алфредо Овандо Цандíа изводи војни удар у Боливији, пре него што би на изборима могао бити изабран популарни градоначелник Ла Паза (остаје до 1970).
• 28. 9. - Избори у Западној Немачкој: релативна већина за ЦДУ/ЦСУ, СДП повећао број места.
• 29. 9. - 30. 11. - Изложба Yугославиа: А Репорт у њујоршком МоМА.

Октобар/Листопад

Берлински телевизијски торањ

• 1. 10. - Први Цонцордеов суперсонични лет.
• 2. 10. - Операција Мандрел, тест Милроw: на алеутском острву Амчитка детонирана бомба од 1 Мт.
• 3. 10. - У Источном Берлину завршен телевизијски торањ укупне висине 368 метара.
• 3. 10. - ММФ увео посебна права вучења услед несташице злата и америчких долара
• 5. 10. - Премијера Летећег циркуса Монтија Пајтона на ББЦ Оне.
• 5. 10. - Аутобус слетео с пута код Врања, најмање 10 мртвих.
• 6. 10. - Праизведба драме "Кад су цветале тикве" Драгослава Михаиловића у БДП - скинута са репертоара после пет извођења интервенцијом Јосипа Броза Тита.
• 6. 10. - У Јусићима код Зворника, трудница убијена и из распореног трбуха јој узето дете - Шефка Хоџић осуђена следеће године на смрт (смањено на 20 година).
• 8. 10. - Уругвајски Тупамароси заузели неколико објеката у граду Пандо, пред двогодишњицу Цхе Гуеварине смрти.
• 8 - 11. 10. - Фракција Wеатхерман организује рушилачке Дане гнева у Чикагу, позвана Национална гарда.
• 10. 10. - У СФРЈ се ова године прославља 50-годишњица СКЈ, СКОЈ и револуционарних синдиката, централна прослава у Загребу где Тито на Тргу револуције говори пред 300.000 људи (?).
• 10. 10. - Тито изјавио да су се СФРЈ и СССР сложили да разреше разлике.
• 10 - 30. 10. - Операција Гиант Ланце, део Ниxонове теорије лудака: тајна узбуна у америчким нуклеарним снагама, бомбардери лете близу совјетских граница.
• 12. 10. - Председници Југославије и Аустрије, Тито и Франз Јонас, отворили "Мост пријатељства" преко Муре у Горњој Радгони.
• 14. 10. - Олоф Палме први пут постаје премијер Шведске (1969-76. и 1982-86.).
• 15. 10. - Мораториум то Енд тхе Wар ин Виетнам: масовне демонстрације против Вијетнамског рата широм САД.
• 15. 10. - Сомалски председник Абдирасхид Али Схермарке убијен од свог телохранитеља, шест дана касније власт пучем преузима ген. Сиад Барре (до 1991).
• 17. 10. - Откривен ЦЦД сензор, који ће касније бити кориштен у дигиталним камерама.
• 17. 10. - Чехословачка влада изјављује да СФРЈ припада "доларском подручју", па се забрана путовања на запад односи и на њу.
• 18. 10. - Чланови посаде Апола 11 у посети Београду.

Wиллy Брандт

• 21. 10. - Wиллy Брандт постаје канцелар Западне Немачке на челу социјалнодемократско-либералне коалиције (раскинуо Велику коалицију са конзервативцима). Тједан касније предлаже "промјену путем помирења", почетак Остполитике, нормализације односа са источним земљама, нарочито Источном Њемачком.
• 22. 10. - Албум Лед Зеппелин II.
• 24. 10. - Приказан Бутцх Цассидy и Сунданце Кид, најгледанији филм ове године.
• 25. 10. - Савезни избори у Аустралији: знатно смањена већина либералног премијера Гортона, напредак лабуристе Wхитлама.
• 27. 10. - Разоран земљотрес у Бањалуци, 20 мртвих. Проблематично је и цурење хемикалија из фабрике целулозе.
• 28. 10. - Писац Зоран Глушчевић осуђен на шест месеци затвора због чланка "увредљивог за СССР" - у фебруару измењено у три месеца условно.
• 29. 10. - Послата прва порука преко АРПАНЕТ-а, претходника Интернета.
• 29. 10. - На суђењу Чикашкој осморци, Црни пантер Боббy Сеале везан за столицу, са запушеним устима (неколико дана касније осуђен на четири године затвора због непоштовања суда).
• 30. 10. - Емíлио Гаррастазу Мéдици је нови војни председник Бразила (до 1974) - врхунац војне диктатуре у Бразилу али и Бразилско економско чудо (углавном за богате).

Новембар/Студени

Трешњевачка љепотица

• 2. 11. - Каирски споразум: либанска влада прихвата активност палестинске гериле на југу земље, ПЛО ће у избегличким камповима изградити "државу у држави".
• 3. 11. - Председник Никсон позива "тиху већину" да му се придружи у солидарности са напорима у Вијетнамском рату; потпредседник Спиро Т. Агнеw вређа председникове критичаре.
• 9. 11. - Левичарска немачка организација Тупамарос Wест-Берлин поставила неисправну бомбу у центар јеврејске заједнице у Западном Берлину.
• 10. 11. - Премијера Улице Сезам.
• 12. 11. - Независни истраживачки новинар Сеyмоур Херсх објављује причу о масакру у Ми Лају прошле године у Вијетнаму - следећег месеца причу објављује и Лифе.
• 14 - 24. 11. - Мисија Аполло 12, Цхарлес Цонрад и Алан Беан се искрцали на Месец 19. 11..
• 15. 11. - "Марш против смрти": стотине хиљада демонстрира у Вашингтону.
• новембар - Добрица Ћосић постаје председник Српске књижевне задруге.
• новембар - Нови низ Жанкових чланака у "Борби" који износе тезу о порасту хрватског национализма ("Матица хрватска" и др.).
• студени - Забрањен Хрватски књижевни лист.
• 17. 11. - У Хелсинкију почињу разговори о ограничењу стратешког оружја између САД и СССР - САЛТ I постигнут 1972.
• 18. 11. - Основан Универзитет у Приштини.
• 18. 11. - Алиен Цомплианце Ордер: Бусијина нова влада Гане наређује да странци без дозволе боравка напусте земљу у року од 14 дана - одлази можда 200.000 људи, већином Нигеријаца.
• 19. 11. - Пелé постигао 1000. гол.
• 20. 11. - Група индијанских активиста заузела напуштено острво Алцатраз (до јуна 1971).
• 21. 11. - Успостављен први трајни АРПАНЕТ-ов линк, између универзитета УЦЛА и Станфорд.
• 21. 11. - Ниxон и јапански премијер Еисаку Сатō договорили повратак Окинаwе у јапански суверенитет, уз останак америчких база (1972).
• 25. 11. - Јохн Леннон вратио Медаљу Британске империје.

Са премијере "Битке на Неретви"

• 29. 11. - Премијера филма "Битка на Неретви" у сарајевској Скендерији, што је и отварање тог културно-спортског центра.
• 30. 11. - Министри ино. послова Италије и Аустрије, Алдо Моро и Курт Wалдхеим, разговарају у Копенхагену о Пакету мера у корист становника Јужног Тирола/Алто Адигеа - наредног месеца ратификован у парламентима.

Децембар/Просинац

• 1. 12. - Регрутација лутријом у САД, прва од Другог светског рата, за годишта 1944-50.
• 1 - 2. 12. - Хашки самит Европске заједнице: довршење Заједничког тржишта (успостављање система дугорочног финансирања Заједничке пољопривредне политике); продубљење путем економске и монетарне сарадње (препорука успостављања е. и м. уније) као и политичке сарадње; проширење пријемом четири земље кандидата (Ирска, Уједињено Краљевство, Данска, као и Норвешка која ће одбити на референдуму) уз услов прихватања уговора.
• 4. 12. - Полиција убила на спавању Фреда Хамптона, шефа илинојских Црних пантера, и Марка Цларка.
• 6. 12. - Алтамонтски бесплатни концерт у Калифорнији, замишљен као "западни Вудсток", запамћен због насиља, сматра се крајем хипијевске ере.
• 8. 12. - Министар ино. послова Бугарске Иван Башев у посети СФРЈ - односи остају затегнути због Македоније.
• 9. 12. - Американци предложили Рогерсов план за мир између Египта и Израела, обе стране га одбијају.
• 10. 12. - Председник Дахомеја (Бенина) Éмиле Дерлин Зинсоу збачен у војном удару, следи официр Маурице Коуандéтé па Паул-Éмиле де Соуза.
• 10. 12. - Приказан Тхеy Схоот Хорсес, Дон'т Тхеy?.
• 12. 12. - Бомба на Пиаззи Фонтана у Милану, погинуло 17 особа; још три бомбе експлодирале у Риму и Милану - починитељи су из крајње деснице.
• 12. 12. - Грчка се повлачи из Савјета Европе, где је од групе земаља тужена пред Комисијом за људска права.
• 12. 12. - Динерс Цлуб ушао на југославенско тржиште.
• 15. 12. - Двојица сарадника Омара Торријоса, војног лидера Панаме, покушала пуч.
• 17. 12. - Обиљежава се 300. годишњица постојања Загребачког свеучилишта. Предсједник Тито промовиран за почасног доктора знаности у Хрватском народном казалишту.
• 24. 12. - Операција Ноа или Цхербоуршки пројект: Израелци побегли из француске луке Цхербоург са пет плаћених ненаоружаних ракетних чамаца, неизручених због ембарга - стижу 31. 12. у Израел.
• 24. 12. - Нигеријски грађански рат: Нигеријци дефинитивно заузели бијафрански главни град Умуахиа, последња престоница је Оwерри (Бијафра се предаје следећег месеца).
• 25. 12. - Од епидемије грипа у Југославији оболело 40.000 људи, умрло 190.
• 25. 12. - Сеико представља Астрон, први комерцијални ручни кварцни часовник (први кварцни сатови су скупи али ће преовладати '80-тих).
• 29. 12. - Војска ушла на универзитет у Адис Абеби, где се окупио велики број студената након јучерашњег убиства њиховог лидера Килахуна Гизаwа, има и мртвих.
• 31. 12. - Проглашена Народна Република Конго (од 1991. опет Република Конго).

Кроз годину

Оливетти Валентине

• Изграђена Термоелектрана Пломин 1 - димњак од 340 м је највиша грађевина у Хрватској.
• Привреда СФРЈ: производња расте 12-14%, извоз +20%, 300 милиона долара од туризма (4,5 милиона туриста), 250 милиона од гастарбајтерских пошиљки, најбоља жетва у 10 година; с друге стране нема довољно готовине, криза неликвидности у индустрији, мрежа дугова између предузећа, која касне с платама.
• У иностранство је послан 1.541 грађанин СФРЈ ради специјализоване обуке, а у СФРЈ је дошло 868 страних експерата и 1.687 студената из Трећег света. Од 1.379 југо-експерата у иноземству, 214 ради у УН и специјализираним агенцијама, по чему је СФРЈ четврта на свијету, иза V. Британије, Француске и САД.
• Изашла књига Философија паланке.
• Меша Селимовић добио Његошеву награду за "Дервиш и смрт".
• Оживљавање верске активности у СФРЈ, нарочито католичке

Споменик "Храбрима", Остра код Чачка

• Измишљен Униx.
• У САД објављена књига Еверyтхинг Yоу Алwаyс Wантед то Кноw Абоут Сеx* (*Бут Wере Афраид то Аск) доктора Давида Реубена.
• Петар Шегедин, предс. Друштва књижевника Хрватске, тврди у "Колу" да су хрватски интереси систематски подређени српским.
• Књига "Срби у прошлости" Јована Поткозарца тврди да су Далматинци и Босанци Срби (забрањена 1970).
• Винцензо Балестриери победио у југословенској трци глисера (Сплит).
• Успостављени дипломатски односи Југославије и Перуа.
• Званично одобрено истицање албанске заставе у СФРЈ (практично од '67).
• У Чикагу завршен Јохн Ханцоцк Центер, са 100 спратова и 343 м архитектурне висине друга највиша зграда на свету. У Сан Францисцу завршен Банк оф Америца Центер, тада највиша зграда у САД западно од Мисисипија.
• Георге Сорос основао свој први хеџ фонд.

• 
  Тито у Алжиру
• 
  Тито на Планици
• 
  Тито на Планици 2
• 
  Тито на Планици 3
• 
  Тито на Ђердапу
• 
  Тито у "Политици"
• 
  Тито у Карађорђеву
• 
  Пријем Печара и Веде Загорац
• 
  Тито на Иришком венцу
• 
  Тито полаже венац на споменику Партизану-борцу

1969. у темама

• Телевизија. ТВ серије: "Музиканти", "Рађање радног народа", "Самци 2", "Сачулатац" (1968-69), "Заобилазни Арчибалд" (сним. 1968?), "Зигмунд Брабендер, ловац и сер", "Баксуз" (сним. 1968), "Хајде да растемо", "Кад сам био војник", "Како да ти кажем", "Љубав на старински начин", "Младићи и девојке 2", "Култура је човек", "Необавезно" (ТВ Београд); "Под новим крововима", "Суморна јесен" (ТВ Загреб); "Карађоз" (ТВ Сарајево).
• Неки домаћи филмови: "Заседа", "Рани радови", "Бог је умро узалуд", "Крвава бајка", "Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда", "Вране", "Битка на Неретви", "Мост" (→ Категорија:Филмови 1969.).

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 2. 1. - Цхристy Турлингтон, модел
• 3. 1. - Мицхаел Сцхумацхер, њемачки аутомобилист (Формула 1)
• 5. 1. - Марилyн Мансон, рок-музичар
• 12. 1. - Роберт Просинечки, ногометаш, тренер
• 13. 1. - Степхен Хендрy, играч снукера
• 14. 1. - Даве Грохл, рок-музичар
• 17. 1. - Тиëсто, ДЈ, продуцент
• 19. 1. - Предраг Мијатовић, фудбалер
• 29. 1. - Саша Обрадовић, кошаркаш, тренер

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Габриел Батистута, фудбалер
• 5. 2. - Боббy Броwн, певач, музичар
• 11. 2. - Јеннифер Анистон, америчка глумица
• 12. 2. - Даррен Аронофскy, режисер
• 13. 2. - Џевад Алихоџић, кошаркаш
• 17. 2. - Жељко Мавровић, хрватски боксач
• 20. 2. - Данис Тановић, босанскохерцеговачки режисер
• 20. 2. - Синиша Михајловић, српски фудбалер и тренер († 2022)
• 22. 2. - Бриан Лаудруп, фудбалер

Март/Ожујак

• 1. 3. - Јавиер Бардем, глумац
• 1. 3. - Никола Радмановић, фудбалер, тренер († 2022)
• 4. 3. - Пиерлуиги Цасирагхи, фудбалер, тренер
• 5. 3. - MC Солаар, хип-хоп музичар
• 6. 3. - Миленко Топић, кошаркаш
• 15. 3. - Елвир Лаковић Лака, пјевач
• 17. 3. - Алеxандер МцQуеен, модни креатор († 2010)
• 19. 3. - Горан Шушљик, глумац
• 24. 3. - Илир Мета, премијер Албаније

Април/Травањ

• 6. 4. - Паул Рудд, глумац
• 19. 4. - Зсузса Полгáр, шахисткиња
• 20. 4. - Фелиx Баумгартнер, екстремни спортиста, рекордерски скакач
• 25. 4. - Ренéе Зеллwегер, глумица

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Wес Андерсон, филмски режисер
• 7. 5. - Еагле-Еyе Цхеррy, музичар
• 7. 5. - Александар Антић, српски политичар
• 10. 5. - Деннис Бергкамп, фудбалер, тренер
• 14. 5. - Цате Бланцхетт, глумица
• 18. 5. - Мартика, певачица
• 21. 5. - Георгиј Гонгадзе, новинар († 2000)
• 21. 5. - Винко Штефанац, глумац
• 25. 5. - Анне Хецхе, глумица († 2022)
• 27. 5. - Ђани Стипаничев, хрватски пјевач
• 28. 5. - Роб Форд, градоначелник Торонта († 2016)
• 31. 5. - Тонy Цетински, хрватски музичар и пјевач

Јун/Јуни/Липањ

• 11. 6. - Петер Динклаге, глумац
• 14. 6. - Стеффи Граф, њемачка тенисерка
• 15. 6. - Оливер Кахн, њемачки ногометаш
• 15. 6. - Ице Цубе, репер, продуцент, глумац
• 17. 6. - Паул Тергат, атлетичар
• 18. 6. - Милка Форцан, пословна жена
• 25. 6. - Тања Бањанин, певачица
• 27. 6. - Гала Виденовић, глумица

Јул/Јули/Српањ

• 6. 7. - Дино Мустафић, босанскохерцеговачки режисер
• 14. 7. - Биллy Херрингтон, амерички порно глумац
• 22. 7. - Данира Накић, кошаркашица
• 24. 7. - Јеннифер Лопез, певачица, глумица
• 31. 7. - Ведран Мликота, хрватски глумац

Август/Аугуст/Коловоз

• 12. 8. - Танита Тикарам, кантауторка
• 18. 8. - Цхристиан Слатер, глумац
• 19. 8. - Маттхеw Перрy, глумац († 2023)
• 20. 8. - Драган Јаћимовић, планинар, освајач Монт Евереста
• 28. 8. - Јацк Блацк, глумац, комичар
• 30. 8. - Владимир Југовић, фудбалер
• 30. 8. - Небојша Глоговац, глумац († 2018)
• 31. 8. - Андреw Цунанан, амерички убица

Септембар/Рујан

• 3. 9. - Сенад Бркић, босанскохерцеговачки ногометаш
• 14. 9. - Бонг Јоон-хо, филмски режисер
• 17. 9. - Кеитх Флинт, фронтмен Продигyја († 2019)
• 19. 9. - Цандy Дулфер, саксофонисткиња
• 20. 9. - Давор Дујмовић, глумац († 1999)
• 24. 9. - Схамим Сариф, британска списатељица и редитељка
• 25. 9. - Цатхерине Зета-Јонес, велшка глумица

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Зацх Галифианакис, глумац, комичар
• 2. 10. - Дејан Говедарица, српски фудбалер
• 3. 10. - Гwен Стефани, певачица
• 6. 10. - Мевлудин Халиловић, босанскохерцеговачки политичар
• 9. 10. - ПЈ Харвеy, кантауторка
• 10. 10. - Бретт Фавре, играч америчког фудбала
• 13. 10. - Нанцy Керриган, клизачица
• 16. 10. - Роберт Колар, хрватски оперни пјевач
• 16. 10. -Нела Михајловић, глумица
• 17. 10. - Wyцлеф Јеан, репер
• 31. 10. - Жељко Шашић, певач

Новембар/Студени

• 3. 11. - Роберт Милес, музичар, продуцент († 2017)
• 4. 11. - Маттхеw МцЦонаугхеy, глумац
• 10. 11. - Фаустино Асприлла, фудбалер
• 10. 11. - Јенс Лехманн, голман
• 16. 11. - Ивана Банфић, пјевачица
• 18. 11. - Давор Јањић, глумац († 2022)
• 26. 11. - Крунослав Јурчић, хрватски ногометаш
• 28. 11. - Леxингтон Стееле, глумац, продуцент
• 30. 11. - Кристијан Голубовић, криминалац

Децембар/Студени

• 4. 12. - Јаy З, репер
• 11. 12. - Вишванатан Ананд, шахиста
• 12. 12. - Сопхие Кинселла, књижевница
• 13. 12. - Велибор Џомић, подгорички парох
• 19. 12. - Рицхард Хаммонд, ТВ водитељ
• 24. 12. - Ед Милибанд, британски политичар
• 28. 12. - Линус Торвалдс, креатор Линуx кернел-а
• 30. 12. - Јаy Каy, фронтман бенда Јамироqуаи

Кроз годину

• Сњежана Бабић-Вишњић, хрватска књижевница
• Вера Дедовић, српска глумица
• Снежана Дакић Микић, ТВ водитељка
• Вуле Журић, књижевник, сценариста

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 5. 1. - Чедомир Симић, лекар, паразитолог (* 1896)
• 19. 1. - Јан Палацх, чехословачки студент (* 1948)
• 29. 1. - Аллен Дуллес, бивши шеф ЦИА (* 1893)
• 30. 1. - Доминиqуе Пире, монах, нобеловац за мир (* 1910)
• 31. 1. - Мехер Баба, духовни учитељ (* 1894)

• 2. 2. - Борис Карлофф, амерички глумац британског порекла (* 1887)
• 3. 2. - Едуардо Мондлане, вођа мозамбичког покрета ФРЕЛИМО (* 1920)
• 18. 2. - Драгиша Цветковић, председник владе КЈ (* 1893)
• 23. 2. - Сауд бин Абдулазиз Ал Сауд, бивши краљ Сауди Арабије (* 1902)
• 26. 2. - Карл Јасперс, њемачки филозоф и психијатар (* 1883.)
• 26. 2. - Леви Есхкол, премијер Израела (* 1895)

• 4. 3. - Ницхолас Сцхенцк, пионир филмске индустрије (* 1881)
• 11. 3. - Јохн Wyндхам, СФ писац (* 1903)
• 14. 3. - Артур Дубравчић, ногометаш, спортски новинар (* 1894)
• 24. 3. - Јосепх Касавубу, први председник ДР Конга (* 1910-17)
• 28. 3. - Дwигхт D. Еисенхоwер, генерал армије САД, бивши председник (* 1890.)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 7. 4. - Риста Марјановић, фотограф (* 1885)
• 14. 4. - Петар Колендић, историчар књижевности, академик (* 1882)
• 17. 4. - Момир Коруновић, архитекта (* 1883)
• 20. 4. - Вјекослав Лубурић, усташа (* 1914)
• 22. 4. - Миленко С. Филиповић, етнолог, етнограф (* 1902)
• 25. 4. - Анте Ерцеговић, биолог, свећеник, оцеанолог (* 1895)
• 26. 4. - Морихеи Уесхиба, изумитељ аикида (* 1883)
• 27. 4. - Ренé Барриентос, председник Боливије (* 1919)

• 2. 5. - Франз вон Папен, бивши канцелар Немачке (* 1879)
• 3. 5. - Карл Фреунд, директор фотографије (* 1890)
• 5. 5. - Славко Јежић, хрватски књижевник, књижевни повјесничар и преводитељ (* 1895.)
• 10. 5. - Тома Смиљанић-Брадина, етнограф, филолог (* 1888)
• 15. 5. - Живан Миловановић Ћата, друштвено-политички радник, народни херој (* 1919)
• 16. 5. - Роберт Раyфорд, прва позната особа са ХИВ/АИДС у Северној Америци (* 1953)
• 19. 5. - Еберхард вон Мацкенсен, немачки генерал (* 1889)

• 2. 6. - Радивој Кораћ - Жућа, кошаркаш (* 1938)
• 8. 6. - Роберт Таyлор, глумац (* 1911)
• 12. 6. - Војислав Кокан Ракоњац, филмски редитељ (* 1935)
• 16. 6. - Харолд Алеxандер, британски фелдмаршал (* 1891)
• 22. 6. - Јудy Гарланд, амер. филмска глумица (* 1922)
• 22. 6. - Мирко Јелусицх, аустријски писац (* 1886)
• 29. 6. - Моисе Тсхомбе, конгоански политичар (* 1919)
• 30. 6. - Миодраг Грбић, археолог (* 1901)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 3. 7. - Бриан Јонес, члан Роллинг Стонес-а (* 1942)
• 5. 7. - Wалтер Гропиус, њемачки архитект и теоретичар архитектуре (* 1883.)
• 5. 7. - Лео МцЦареy, филмски режисер, сценариста (* 1898)
• 7. 7. - Перо Косорић, народни херој, генерал-пуковник ЈНА (* 1918)
• 9. 7. - Емерик Фејеш, сликар наивац (* 1904)
• 18. 7. - Божидар Максимовић, предратни политичар (* 1886)
• 24. 7. - Wитолд Гомброwицз, књижевник (* 1904)
• 25. 7. - Отто Диx, сликар (* 1891)

• 6. 8. - Тхеодор Адорно, социолог, филозоф (* 1903)
• 9. 8. - Схарон Тате, глумица, модел (* 1943)
• 10. 8. - Тоне Селишкар, књижевник (* 1900)
• 17. 8. - Лудwиг Миес ван дер Рохе, архитекта (* 1886)
• 21. 8. - Боривоје Мирковић, ваздухопловни генерал КЈ (* 1884)
• 27. 8. - Ерика Манн, немачка списатељица и глумица
• 31. 8. - Роцкy Марциано, боксер (* 1923)

• 2. 9. - Хо Цхи Минх, председник Северног Вијетнама (* 1890)
• 28. 9. - Кимон Георгијев, бугарски генерал, бивши премијер (* 1882)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 1. 10. - Јозо Кљаковић, хрватски сликар (* 1889.)
• 4. 10. - Јорјо Тадић, историчар, академик САНУ (* 1899)
• 7. 10. - Дамаскин Грданички, митрополит загребачки (* 1892)
• 12. 10. - Соња Хение, клизачица (* 1912)
• 15. 10. - Абдирасхид Али Схермарке, председник Сомалије (* 1919)
• 21. 10. - Јацк Кероуац, књижевник (* 1922)
• 21. 10. - Wацłаw Сиерпиńски, математичар (* 1882)

• 12. 11. - Лиу Схаоqи, бивши председник НР Кине (* 1898)
• 13. 11. - Искандер Мирза, први председник Пакистана (* 1899)
• 18. 11. - Јосепх П. Кеннедy, Ср., патријарх породице Кеннедy (* 1888)

• 2. 12. - Климент Ворошилов, маршал СССР, партијски и државни функционер (* 1881)
• 4. 12. - Фред Хамптон, припадник Црних пантера (* 1948)
• 5. 12. - Цлауде Дорниер, немачки конструктор авиона (* 1884)
• 5. 12. - Алице од Баттенберга, свекрва Елизабете II (* 1885)
• 13. 12. - Раyмонд А. Спруанце, адмирал САД, дипломата (* 1886)
• 22. 12. - Јосеф вон Стернберг, филмски режисер (* 1894)
• 31. 12. - Јосепх Yаблонски, амерички синдикалиста (* 1910)

Кроз годину

• Стјепан Мусулин, лингвиста (* 1885)
• Никола Танурџић, трговац, задужбинар (* 1887)
• Јулка Хлапец Ђорђевић, књижевница, феминисткиња (* 1882)

Нобелова награда за 1969. годину

• Физика: Мурраy Гелл-Манн (допринос и открића у вези класификације елементарних честица и њихових интеракција, → кварк)
• Кемија: Дерек Х. Р. Бартон и Одд Хассел (допринос развоју концепта конформације и његове примене у хемији)
• Физиологија и медицина: Маx Делбрüцк, Алфред Даy Херсхеy и Салвадор Едwард Луриа (открића у вези механизма репликације и генетске структуре вируса, нпр. Луриа–Делбрüцков експеримент)
• Књижевност: Самуел Бецкетт (писање које - у новим облицима романа и драма - стиче своју узвишеност у немаштини модерног човека)
• Мир: Међународна организација рада (ИЛО)
• Економија: Рагнар Фрисцх и Јан Тинберген (развој и примена динамичких модела за анализу економских процеса)

Референце

Литература

• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.

Спољне везе

• Грлом у Јагоде 1969, YоуТубе
• Белграде Поситион Вис-А-Вис Албанианс Харденед Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Опен Социетy Арцхивес - Радио Фрее Еуропе
• Он тхе Еве оф тхе Нинтх Цонгресс оф тхе Yугослав Партy Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Партy Цонгресс Роунд уп Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Тхе Нинтх Цонгресс оф тхе Yугослав Партy: Биг Бротхер'с Фоуртх Боyцотт Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Yоутх Инсист он Фуртхер Реформс анд Демоцратизатион Архивирано 2010-06-11 на Wаyбацк Мацхине-у, Зденко Антић, ОСА-РФЕ
• Афтер тхе Босниан Партy Цонгресс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав он Цомецон'с Футуре Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Харрy Тренд, ОСА-РФЕ
• Yугослав Wееклy Воицес Схарп Цритицисм оф тхе Федерал Администратион Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, З.Антић, ОСА-РФЕ
• Тwентy Yеарс Афтер: Сецонд Цоминформ Ресолутион Цаллед Тито а "Фасцист Мурдерер" Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Делегате Репортс он Будапест Студентс Меетинг Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Владимир Дедијер'с Неw Анти-Совиет Боок Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Пресс Цритицизес Еаст Берлин анд Мосцоw фор Аллегед Анти-Yугослав Цампаигн Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ

1969 на Wикимедијиној остави