Prijeđi na sadržaj

Islamski kalendar

Izvor: Wikipedija
Serija članaka na temu:
Islam
Vjerovanja

Jedinstvo Boga • Poslanici • Svete knjige • Anđeli • Predestinacija • Sudnji dan

Praksa

Ispovijedanje vjere • Molitva • Post • Hodočašće • Dobročinstvo

Ličnosti i historija

Muhamed (porodica • drugovi) • Ali • Abu Bakr • Umar • Rašidun • Kalifat • Islamizacija • Imamat

Tekstovi i zakoni

Kuran • Hadis • Suna • Pravo • Teologija • Biografije Muhameda

Grane islama

Sunizam • Šijitizam • Ibadizam

Kultura i društvo

Škole • Teologija • Filozofija • Nauka • Umjetnost • Arhitektura • Gradovi • Džamija • Kalendar • Blagdani • Žene • Djeca • Vođe • Politika • Islamizam • Liberalizam • Sufizam,Tarikat,Tesavuf

Srodne teme

Islamistika • Islamski rječnik • Kritika islama • Islamofobija

v  • r  • u
  Kalendari p • r • u 
Astro · Gregorijanski · Hebrejski · Iranski · Islamski · ISO · Kineski
Tipovi kalendara
Lunisolarni · Solarni · Lunarni
Asirski · Bahaistički · Bengalski · Berberski · Bikram Sambat · Budistički · Etiopski · Germanski · Hindu · Indijski · Irski · Japanski · Javanski . Jermenski · Juche · Julijanski (reformisani) · Julijanski (stari) · Koptski · Korejski · Litvanski · Malayalamski · Majanski · Minguo · Nanakshahi · Nepal Sambat · Pawukon · Runski · Tamilski · Tajlandski lunarni · Tajlandski solarni · Tibetanski · Vijetnamski· Xhosa · Zoroastrijanski

(Arhaični kalendari:) Makedonski (antički) · Burmanski · Astečki · Atički · Babilonski · Coligny · Egipatski · Enohov · Firentinski · Francuski · Helenski · Mezoamerički · Otomanski · Pedesetnički · Rapa Nui · Rimski · Runski · Slovenski · Sovjetski · Vizantijski

(Predloženi kalendari:) Abizmalni · CCC&T · Holocenski · Diskordijanski · Međunarodni fiksni · Novi zemaljski · Pax · Pozitivistički · Sol · Svjetski · Svetski sezonski · Symmetry454 · Darijski (za Mars)

Islamski kalendar ili Muslimanski kalendar (arapski: التقويم الهجري; at-taqwīm al-hijrī; persijski: تقویم هجري قمری taqwīm-e hejri-ye qamari; poznat i kao Hidžri(jski) kalendar) je kalendar koji se koristi za datiranje događaja u mnogim muslimanskim zemljama i univerzalno za određivanje islamskih svetih dana. U daljem tekstu konkretno se opisuje praktikovanje Islamskog kalendara kod Bošnjaka.

To je lunarni kalendar sa 12 lunarnih meseci u svakoj godini, koja traje oko 354 dana. Pošto je ovakva godina oko 11 dana kraća od solarne godine, islamski značajni dani su, mada fiksni po svom kalendaru, svake solarne godine oko 11 dana ranije, npr. u odnosu na gregorijanski kalendar. Islamske godine se takođe nazivaju godine Hidžre, pošto je prva godina bila ona tokom koje se dogodila Hidžra — seoba poslanika Muhameda iz Meke u Medinu. Zato je svaka numerisana godina označena sa H ili AH, ovo drugo je od latinskog Anno Hegirae ("u godini Hidžre").[1] U islamu se godina islamskog kalendara naziva hidžretska godina (skr.: h. g.).

Islamski kalendar je lunarni (mjesečev) kalendar. On se za protok vremena ravna prema mjesečevim mjenama. Jedna puna mjesečeva mjena (transformacija od mjeseca mlađaka na nebu do punog mjeseca i potom opet do mlađaka) označava protok jednog mjeseca po kalendaru.

Za početak islamskog kalendara uzima se Hidžra, preseljenje Muhammeda iz Meke u Medinu usljed progona i pritisaka koje su nad njim vršili idolopoklonici iz njegovog rodnog grada.

2015. godine (kat.) je počela 1437. godina (isl.). /2022. godine (kat.) je počela 1444. godina (isl.)./

Mjeseci

[uredi | uredi kod]

Nazivi meseci u islamskom kalendaru na arapskom:[2]

  1. Muharram — محرّم (duži oblik: Muḥarram ul Ḥaram), "zabranjeni", jer je bilo nedozvoljeno (haram) boriti se tokom ovog meseca; ovo je drugi najsvetiji mesec.
  2. Safar — صفر (Ṣafar ul Muzaffar), "prazni", navodno zato što su paganski Arapi pljačkali tokom ovog meseca i ostavljali kuće prazne.
  3. Rabi' al-awwal (Rabī' I) — ربيع الأول, "prvo proleće".
  4. Rabi' al-thani (ili Rabī' al Thānī, ili Rabī' al-Akhir) (Rabī' II) — ربيع الآخر أو ربيع,الثاني "drugo (poslednje) proleće".
  5. Jumada al-awwal (Jumādā I) — جمادى الأول, "prvi mesec isušene zemlje"; često se smatra islamskim "letom".
  6. Jumada al-thani (ili Jumādā al-akhir) (Jumādā II) — جمادى الآخر أو جمادى الثاني, "drugi (poslednji) mesec isušene zemlje".
  7. Rajab — رجب (Rajab al Murajab), "poštovanje" ili "počast"; radžab je još jedan sveti mesec u kome je ratovanje bilo tradicionalno zabranjeno.
  8. Sha'aban — شعبان (Sha'abān ul Moazam), "rasuti", označava doba godine kada su arapska plemena rasuta kako bi našla vodu.
  9. Ramadan — رمضان (ili Ramzān, duži oblik: Ramaḍān ul Mubarak), "sprženi"; ovo je mesec posta, najpoštovaniji u kalendaru.
  10. Shawwal — شوّال (Shawwal ul Mukarram), "uzdignuti", jer kamile počinju da dižu svoje repove u ovo doba godine, nakon kamiljenja.
  11. Dhu al-Qi'dah — ذو القعدة, "[mesec] primirja" - rat je i u ovom mesecu bio zabranjen.
  12. Dhu al-Hijjah — ذو الحجة, "[mesec] hodočašća", tj. hadždž-a, godišnjeg muslimanskog hodočašća u Meku.

Uobičajeniji izgovor na našim prostorima:

Muharrem ul Haram (ili skraćeno Muharrem) - محرّم
Safer - صفر
Rebi-ul-evvel (Rebi' I) - ربيع الأول
Rebi-ul-ahir (Rebi' II) - ربيع الآخر أو ربيع الثاني
Džumade-l-ula (Džumade I) - جمادى الأول
Džumade-l-uhra (Džumade II) - جمادى الآخر أو جمادى الثاني
Redžeb - رجب
Ša'ban - شعبان
Ramazan - رمضان
Ševval - شوّال
Zu-l-ka'de - ذو القعدة
Zu-l-hidždže - ذو الحجة

Najpoštovaniji mesec je Ramadan (Ramazan). U danima ovog meseca, od muslimana se očekuje uzdržavanje od hrane, pića i spolnih odnosa tokom časova obdanice.

Dani

[uredi | uredi kod]

Islamska sedmica je slična jevrejskoj/židovskoj, kao i srednjovekovnoj hrišćanskoj, sve su na isti način nabrajale sedmične dane. "Prvi dan" islamske sedmice odgovara nedelji iz planetarnog tjedna (čiji su dani u antici nazvani po tada poznatim planetama, plus Sunce i Mesec). Islamski i jevrejski dani počinju zalaskom Sunca, a srednjovekovni i planetarni dani sledeće ponoći.[3] Muslimani se sastaju u džamiji radi bogosluženja, u podne "dana okupljanja", koji odgovara šestom danu jevrejske i srednjovekovne hrišćanske sedmice, odn. petku planetarne nedelje. U sledećem popisu "yaum يوم" znači "dan".

Nedelja: yaum al-ahad يوم الأحد (Prvi dan)
Ponedeljak: yaum al-ithnayn يوم الإثنين (Drugi dan)
Utorak: yaum ath-thalatha' يوم الثُّلَاثاء (Treći dan)
Srijeda: yaum al-arba`a' يوم الأَرْبعاء (Četvrti dan)
Četvrtak: yaum al-khamis يوم الخَمِيس (Peti dan)
Petak: yaum al-jum`a يوم الجُمْعَة (Džuma)
Subota: yaum as-sabt يوم السَّبْت

Brojanje godina

[uredi | uredi kod]

Prema islamskoj tradiciji, Abraha, guverner Jemena, tada provincije hrišćanske kraljevine Aksum (Etiopija), pokušao je da vojskom, u kojoj se nalazilo i nekoliko slonova, uništi Kabu. Napad je bio neuspešan, ali je po tadašnjem običaju, ta godina nazvana Godina Slona. Te godine je rođen Muhamed (videti suru 105, Al-Fil - "Slon"). Većina tu godinu poistovećuje sa zapadnom godinom 570. a manjina sa 571. Kasnije godine su numerisane od Godine Slona.

Omar, drugi kalif, je 17. AH (638. n.e.) počeo da broji godine islamskog kalendara od godine Hidžre, koja je postdatirana AH 1. Prvi dan prvog meseca (1 Muharram) te proleptičke islamske godine, tj. nakon uklanjanja svih prestupnih meseci između Hidžre i Muhamedove zabrane istih devet godina kasnije, odgovara 16. julu/srpnja 622 (sama seoba se dogodila u septembru/rujnu).[1] Najstariji sačuvani primer upotrebe Hidžrijskog kalendara je na jednom papirusu iz Egipta iz godine 22 AH (642/43.).

Približna formula za konverziju jedne ere u drugu:

C (Gregorijanski kalendar), H (Islamski kalendar)

Osmatranje Hilala, izračunavanje datuma i njihova nejednakost

[uredi | uredi kod]

Najmanje jednom se dogodilo u prvom islamskom stoleću[4] da su muslimani u Medini i Šamu (Damasku) postili nezavisno jedni od drugih nakon sopstvenih opažanja srpa mladog Meseca (Hilâl na arapskom).

Svaki mesec ima 29 ili 30 dana, ali obično ne u prepoznatljivom redosledu. Tradicionalno, prvi dan meseca (dan počinje zalaskom Sunca) je onaj na koji prvi put ugledamo srp mladog Meseca, malo nakon zalaska Sunca. Ako hilal nije opažen odmah nakon 29. dana meseca, bilo zbog oblačnosti ili zbog prevelike osvetljenosti zapadnog neba, onda tim zalaskom Sunca počinje 30. dan meseca. Hilal mora videti jedan ili više verodostojnih ljudi, koji zatim o tome svedoče pred verskim vođama. Islam će nekoliko vekova biti na čelu astronomske nauke zahvaljujući potrebi da se odredi dan kada će biti najverovatnije opažanje hilala.

Ova tradicionalna praksa se i dalje sledi u nekim delovima sveta (npr. Indija, Pakistan i Jordan). U većini muslimanskih zemalja slede se astronomska pravila koja omogućavaju da se kalendar odredi unapred, što u tradicionalnom metodu nije slučaj. Malezija, Indonezija i još neke počinju mesec zalaskom Sunca prvog dana kada Mesec zalazi posle Sunca. U Egiptu je to specifikovano na pet minuta između ta dva događaja.

Mesec zalazi sve kasnije kako idemo na zapad, što znači da je za zapadnije muslimanske zemlje verovatnije da će slaviti neke praznike dan ranije nego istočne.

Značajni dani

[uredi | uredi kod]
Glavni članak: Islamski praznici

Dole su navedeni važni datumi u islamskoj (hidžrijskoj ili hidžretskoj) godini za AH 1438, po Umm al-Qura kalendaru. Po raznim zemljama konkretan datum se može razlikovati za dan-dva. Za početak dana se smatra prethodni zalazak Sunca, to znači da navedeni dani zapravo počinju prethodnog gregorijanskog datuma, uveče.

  • Svaki petak - dan kada je stvoren Adam. Tada se održava posebna molitva (Džuma) i imamova propoved. Posebno je značajan poslednji petak u Ramadanu
Islamski Dan Gregorijanski
1. Muharrem Islamska nova godina
1438 AH		 2. 10. 2016.
10. Muharrem Jevmi Ašura [Pr 1] 11. 10. 2016.
1. Safer 1. 11. 2016.
1. Rebi-ul-evvel 30. 11. 2016.
12. Rebi-ul-evvel Mevlud [Pr 2] 11. 12. 2016.
1. Rebi-ul-ahir 30. 12. 2016.
1. Džumade-l-ula 29. 1. 2017.
1. Džumade-l-uhra 28. 2. 2017.
1. Redžeb Lejletul regaib [Pr 3] 29. 3. 2017.
3. Redžeb Lejletul regaib [Pr 3] 31. 3. 2017.
27. Redžeb Isra i Mi'radž 24. 4. 2017.
1. Ša'ban 27. 4. 2017.
14. Ša'ban Lejletul berat 10. 5. 2017.
1. Ramazan Početak posta 27. 5. 2017.
17. Ramazan Dan pobjede na Bedru 12. 6. 2017.
27. Ramazan Lejletul kadr [Pr 4] 22. 6. 2017.
1. Ševval Ramazanski bajram 25. 6. 2017.
1. Zu-l-ka'de 24. 7. 2017.
1. Zu-l-hidždže 23. 8. 2017.
9. Zu-l-hidždže Dan Arafata 31. 8. 2017.
10. Zu-l-hidždže Kurban-bajram 1. 9. 2017.
1 Muharrem Islamska nova godina
1439 AH		 21. 9. 2017.
Primjedbe
  1. ↑ Godišnjica mučeništva imama Huseina (sina imama Alija i Muhamedovog unuka) i njegovih sledbenika, naročito važna za šiite (obeležava se, izuzetno, i u hadži Sinanovoj tekiji u Sarajevu).
  2. ↑ Milad un Nabi ili Mevlud za sunitske muslimane (rođenje Muhameda a. s.); za šiitske muslimane je pet dana kasnije.
  3. ↑ 3,0 3,1 "Noć želja" prvog petka u Redžebu (počevši od večeri u četvrtak), majka Amina zanijela B. p. Muhammeda, smatra se početkom tri sveta mjeseca.
  4. ↑ "Noć Sudbine", Noć objave Kur'ana (Nuzul Al-Qur'an), jedna od neparnih noći u posljednjoj trećini ramazana, obično 27.

Značajni datumi u tradiciji Bošnjaka

[uredi | uredi kod]

Značajniji datumi za Bošnjake u 2015[5][6] ("Dani bolnog prisjećanja" označeni sa *):

Istorija

[uredi | uredi kod]

Predislamski kalendar

[uredi | uredi kod]

Postoje različita mišljenja o prirodi predislamskog kalendara. Neki proučavaoci (neki muslimanski[7][8] i zapadni[9]) smatraju da je kalendar i u predislamskoj Arabiji bio čisto lunarni kalendar, kao i današnji islamski, s tom razlikom što je svetost četiri sveta meseca bila odlagana za jedan mesec, s vremena na vreme.

Drugi proučavaoci (opet muslimanski[10][11] i zapadni[12][13]) slažu se da je kalendar u početku bio lunarni, ali da je oko 200 godina pre Hidžre pretvoren u lunisolarni kalendar, u koji je povremeno ubacivan interkalarni mesec, kako bi se hodočašće održalo u godišnjem dobu kada je trgovačka roba bila najobilnija za beduinske kupce.

"Enciklopedija Islama" smatra da je "ovaj arapski sistem mogao biti zamišljen samo da pomera Hadždž i s njim povezane sajmove u okolini Meke u pogodno doba godine. Namera nije bila da se ustanovi fiksni kalendar za opštu upotrebu"[14]. Da li je interkalarni mesec (nasi - "odlaganje") umetan u proleće, kao što je slučaj kod hebrejskog kalendara, ili u jesen, stvar je debate. Jedna pretpostavka je da je interkalarni mesec dodavan između 12-tog meseca (meseca predislamskog Hadžiluka i prvog meseca (Muharram) ove predislamske godine. Ili su na svake tri godine mogli biti redom udvajani svi meseci kalendara.

Dva Rabi' ("prolećna") meseca ukazuju na ispašu a današnja kišna sezona u Meki (samo malo manje sušna od ostatka godine), koja bi podstakla rast trave za ispašu, je tokom jeseni (78,1 od 110,1 mm prosečnih godišnjih padavina u Meki padne od oktobra do januara). Ovo bi impliciralo da je predislamska godina počinjala blizu jesenje ravnodnevice. Međutim, kišna sezona je mogla biti drugačija u vreme kada su imena nastala (pre Muhamedovog vremena) ili je kalendar mogao biti uvezen iz drugog regiona koji je imao takvu kišnu sezonu. Na arapskom jeziku naziv meseca Ramadan znači "onaj koji prži", što znači da je padao u vreme letnjih vrućina,[15] što takođe sugeriše početak predislamske godine u jesen (nalik hebrejskoj građanskoj godini, čiji deveti mesec, Sivan, pada u periodu maj-jun).

Arapi su imali mesece u kojima je ratovanje bilo zabranjeno. Umetanjem prestupnog meseca se moglo manipulisati vremenom nastupanja ovih meseci. Zabranom prestupnog meseca, Kuran sprečava takve manipulacije. Ali, time je kalendar odvojen od godišnjih doba.

Hidžra

[uredi | uredi kod]

Nakon Muhamedovog dolaska (Hidžre) u grad Medinu, njegovi pratioci su tu godinu nazvali svojom prvom godinom. U to vreme je bio običaj da se kalendar počinje nekim događajem. Npr. kada je vojska vladara Abrahe umarširala u Meku sa slonovima, da bi uništila Kabu, a zatim tu vojsku navodno uništio Alah, Arapi su tu godinu nazvali Godinom slona, u skladu s tim događajem.

Muhamedov dolazak u Medinu je bila prva pobeda za muslimane. Oni su po prvi put dobili pravo da vode zemlju na osnovu islamskih učenja, predvođeni samim Muhamedom. Muslimanima je bilo prirodno da godinu Muhamedovog dolaska u Medinu nazovu prvom godinom. Ni Muhamed ovo nije zabranio, pa su od tada računali svoje godine po Hidžri. Sledeći raniji običaj, godine nisu bile brojane, već imenovane po događajima iz Muhamedovog života, prema Al-Biruniju:

AH Godina... n. e. Važni događaji
1 Dozvole 622-3. Hidžra
2 Borbenog poretka 623-4. Bitka na Bedru
3 Iskušenja 624-5. Bitka kod Uhuda
4 Čestitanja na braku 625-6. Zejneb bint Huzejme?
5 Zemljotresa 626-7. Bitka na Hendeku
6 Ispitivanja 627-8. Ugovor iz Hudejbije
7 Odnošenja pobede 628-9. Prvo hodočašće
8 Jednakosti 629-30. Osvajanje Meke
9 Izuzeća 630-1. Džizija, Bitka kod Tabuka
10 Oproštaja 631-2. Oproštajno hodočašće

Abu-Musa al-Asha'ari, jedan od zvaničnika drugog kalifa, Umara (ili Omara) u Basri, izvestio je 21. AH da je od Omara stiglo pismo bez naznačenog datuma. Ovo je Omara navelo da uvede kalendarski sistem za muslimane. Sazvao je čuvene Muhamedove pratioce, poput Alija, na sastanak, kako bi dobio njihova mišljenja o pogodnom kalendaru. Neki su predložili Mesijin kalendar, kojeg su već mnogi sledili. Neki drugi su sugerisali da kalendar otpočne Muhamedovim rođendanom. Ovo je odbačeno, jer su početne tačke ta dva kalendarska sistema bile nejasne.

Došlo se do toga da islamski kalendar treba početi na nedvojben datum i to onaj kojeg mnogo ljudi poznaje. Pominjani su datum Muhamedove smrti i dolazak Muhameda u Medinu. Omar se odlučio za ovo drugo rešenje, ne samo zato što je to bio izuzetno značajan događaj za koji su znali skoro svi muslimani, već i zato što su Muhamedovi pratioci već iz navike počinjali kalendar od tog datuma.

Drugo pitanje je bilo koji će mesec biti prvi u godini. Neki su predložili Ramadan a drugi Rajab, jer su Arapi slavili taj mesec pre Islama. Uthman Ibn Affan je sugerisao da se kalendar počne mesecom Muharram-om, jer je već bio običaj da se godina počinje tim mesecom, nakon povratka hodočasnika sa hadžiluka. S ovim su se svi složili.

Time su ozvaničene već ustaljene prakse. Prvi dan islamskog kalendara je 1. Muharem (16. jul/srpnja 622 n.e.) u godini Muhamedovog dolaska u Medinu, poznatom kao Hidžra, po čemu se i kalendar naziva Hidžretski kalendar.

Ukidanje interkalacije

[uredi | uredi kod]

U devetoj godini posle Hidžre, kako je dokumentovano u Kuranu, sura 9:36-37, Allah je otkrio zabranu prestupnog meseca (prevod Tomislava Dretara [1]):

Da, broj mjeseci, za Boga, jest dvanaest mjeseci upisanih u Knjigu Božju, na dan kad on stvori nebesa i zemlju. Četiri od njih su sveti. Takva je nepromjenjiva vjeroispovijed. Ne činite nažao sami sebi tijekom tog vremena. Potucite potpuno mnogobožce, kao što oni vas tuku potpuno, I znajte da je Bog s onima koji se njega boje.

Umetnuti mjesec samo je suvišak nevjernosti; nevjernici se zabluđuju ovako: oni ga proglašavaju ne-svetim, jedne godine, potom, slijedeće godine, oni ga proglašavaju svetim, da bi se uskladili s brojem mjeseci koje je Bog proglasio svetim. Oni tako proglašavaju ne-svetim Ono što je Bog proglasio svetim. Njihova loša djela im se čine lijepim, ali Bog ne usmjerava nevjerne ljude.

Muhamed je ponovio zabranu tokom Oproštajne propovedi na planini Arafat, tokom Oproštajnog hodočašća u Meku, 9. Dhu al-Hijja-e 10 AH. U njoj takođe pominje da se "vreme okrenulo onako kako je bilo na dan kada je Bog stvarao Nebo i Zemlju". Pošto je sledeća godina počela prvim mladim mesecom posle prolećne ravnodnevice, možda je i predislamski kalendar počinjao oko te tačke (i babilonska nova godina i početak hebrejske verske godine su takođe oko prolećne ravnodnevice; ali pogledaj gornje argumente za jesenji početak).

Muhamed u Propovedi pominje i zabranjene mesece; tri su uzastopna: Dhu al-Qi'dah, Dhu al-Hijjah i Muharram, čime je isključen interkalarni mesec pre Muharema. Preostali, usamljeni, zabranjeni mesec je Rajab. Ovi meseci su se smatrali zabranjenim i u novom islamskom kalendaru, kao i u starom paganskom kalendaru Meke, mada se islamski učenjaci spore da li su zadržali "zabranjen" status i posle osvajanja Meke.

Pošto je broj i položaj prestupnih meseci između 1. i 10. AH (622-632 n.e.) neizvestan, datume po zapadnom kalendaru za događaje u tom periodu treba gledati s oprezom, jer mogu biti pogrešni za jedan, dva ili čak tri lunarna meseca.

Današnje varijacije

[uredi | uredi kod]

Kalendar Umm al-Qura

[uredi | uredi kod]

Zvanični Umm al-Qura kalendar Saudi Arabije je donedavno koristio značajno drugačiji astronomski metod [2] Arhivirano 2008-02-19 na Wayback Machine-u. Pre 1420. AH (tj. pre 18. aprila 1999.), ako je starost Meseca o zalasku Sunca u Rijadu bila najmanje 12 sati, onda je dan koji se završavao tim zalaskom bio prvi dan meseca. Zbog ovoga su Saudijci često slavili svete dane jedan pa i dva dana pre ostalih muslimanskih država, uključujući i dan Hadžiluka, koji se mogao datirati samo po saudijskom načinu, jer je Meka u Saudi Arabiji. Tokom jedne godine 1970-tih, različite muslimanske zemlje su okončale ramazan na četiri uzastopna dana. Počevši od 1420. AH (1999-2000.) proslave su postale jednolikije. Tokom 1420-22. AH, ako je Mesec zašao posle Sunca u Meki, onda je dan koji je počinjao tim zalaskom Sunca bio prvi dan saudijskog meseca, što je u suštini isti princip koji se koristi u Maleziji, Indoneziji i drugde (s izuzetkom mesta osmatranja). Od početka 1423. AH (16. 3. 2002.), pravilo je pojašnjeno zahtevom da se pre zalaska Sunca dogodi još i geocentrična konjunkcija Sunca i Meseca. Ovim se osigurava da je Mesec prošao pored Sunca u trenutku zalaska, mada nebo još može biti prejako osvetljeno da bi se zaista video srp Meseca. Strogo uzevši, kalendar Umm al-Qura je zamišljen samo za građanske svrhe. Njegovi tvorci su svesni činjenice da se prvo vizuelno opažanje Mesečevog srpa (hilala) može dogoditi i dva dana nakon onog izračunatog po ovom kalendaru. Od 1419. AH, saudijska vlada je uspostavila nekoliko zvaničnih komiteta za opažanje hilala. Ipak, verske vlasti iste zemlje takođe dozvoljavaju svedočanstvo manje iskusnih posmatrača, tako da često objavljuju viđenje Mesečevog srpa na dan kada niko od zvaničnih komiteta ne može videti srp.

Ovo naročito važi za najvažnie datume islamskog kalendara - početak i kraj Ramadana (meseca posta) i početak Dhu al-Hijja-e (meseca godišnjeg hodočašća u Meku). Ako muslimanski muški stanovnik (dvojica u slučaju kraja Ramadana) vidi mladinu 29. dana prethodnog meseca i ako verske vlasti prihvate ovo opažanje, onda se presuđuje da je stigao novi mesec, iako zvanični Umm al-Qura kalendar ukazuje da je to 30. dan starog meseca. Ovo može promeniti konkretni početak i/ili kraj posta ili vreme hodočašća. Ovo se događa povremeno, npr. 1428 AH (2007-08), kada su meseci Shawwal i Dhu al-Hijja počeli dan ranije nego što je to predvideo Umm al-Qura kalendar.

Nedavno[16] su i neka severnoamerička i evropska muslimanska tela objavila da će u budućnosti slediti kalendar Umm al-Qura za regulisanje islamskih dana.

Tabularni islamski kalendar

[uredi | uredi kod]

Postoji varijacija islamskog kalendara, poznata kao tabularni islamski kalendar u kojem su meseci određeni aritmetičkim pravilima umesto osmatranjem ili astronomskim proračunima. On ima 30-godišnji ciklus sa 11 prestupnih godina od 355 dana i 19 godina od 354 dana. Dugoročno je tačan do jednog dana u oko 2500 godina. Kratkoročno, odstupa oko dan ili dva.

Kuvajtski algoritam

[uredi | uredi kod]

Microsoft koristi tzv. Kuvajtski algoritam za pretvaranje gregorijanskih datuma/nadnevaka u islamske. Majkrosoft tvrdi da se radi o statističkoj analizi istorijskih podataka iz Kuvajta[17], ali zapravo se radi o varijanti tabularnog kalendara.[18]

Korelacije

[uredi | uredi kod]

Vrlo približna konverzija između hidžretske i naše ere je data gore. Unutar gregorijanske godine 2008. se u potpunosti nalazi hidžretska 1429. Da islamska godina bude potpuno obuhvaćena gregorijanskom, dešava se svakih 33 ili 34 islamske godine (32 ili 33 gregorijanske godine). U tabeli su dati primeri takvih godina. Obratite pažnju da opada brojčana razlika između gregorijanske i hidžretske godine, tako da će 20874. gregorijanska godina u potpunosti obuhvatiti istobrojnu islamsku godinu.

Islamska godina unutar gregorijanske godine
Islamska Gregorijanska Razlika
1127 1715 588
1161 1748 587
1194 1780 586
1228 1813 585
1261 1845 584
1295 1878 583
1329 1911 582
1362 1943 581
1396 1976 580
1429 2008 579
1463 2041 578
1496 2073 577
1530 2106 576
1564 2139 575

Upotreba

[uredi | uredi kod]

Islamski kalendar je pre svega korišćen u verske svrhe a ponekad i u zvanične. Međutim, zbog čisto lunarne prirode kalendara, on ne može biti korišćen u poljoprivredne svrhe, pa su tokom istorije islamske zajednice za to koristile druge kalendare: egipatski kalendar je bio dosta raširen u islamskim zemljama, a u različitim zemljama iranski kalendar, otomanski kalendar iz 1789. (modifikovani julijanski kalendar) ili bengalski kalendar u današnjem Bangladešu i okolini. Ovim lokalnim solarnim kalendarima je opao značaj nakon skoro univerzalnog usvajanja gregorijanskog kalendara za građanske svrhe. Sada je Saudi Arabija jedina muslimanska zemlja koja koristi islamski kalendar u svakodnevne službene svrhe.[19]

Povezano

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. ↑ 1,0 1,1 Watt, W. Montgomery. „Hidjra”. u: P.J. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Encyclopaedia of Islam Online. Brill Academic Publishers. ISSN 1573-3912. 
  2. ↑ B. van Dalen; R.S. Humphreys; A.K.S Lambton, et al.. „Tarikh”. u: P.J. Bearman, Th. Bianquis, C.E. Bosworth, E. van Donzel and W.P. Heinrichs. Encyclopaedia of Islam Online. Brill Academic Publishers. ISSN 1573-3912. 
  3. ↑ Trawicky 2000: str. 232
  4. ↑ Sunan al-Tirmidhi
  5. ↑ Značajni datumi - kalendar za 2014 (vidi spoljne veze)
  6. ↑ Kalendar i mjesečne vaktije za 2014. (vidi spoljne veze)
  7. ↑ (en)Mahmud Effendi (1858), as discussed by Burnaby, pages 460–470.
  8. ↑ (en)According to "Tradition", repeatedly cited by F.C. De Blois.
  9. ↑ (en)F.C. De Blois, "TA'RIKH": I.1.iv. "Pre-Islamic and agricultural calendars of the Arabian peninsula", The Encyclopaedia of Islam X:260.
  10. ↑ (en)al-Biruni, "Intercalation of the Ancient Arabs", The Chronology of Ancient Nations, tr. C. Edward Sachau, (London: William H. Allen, 1000/1879) 13–14, 73–74.
  11. ↑ (en)Abu Ma'shar al-Balkhi (787–886), Kitab al-Uluf, Journal Asiatique, series 5, xi (1858) 168+. (fr) (ar)
  12. ↑ (en)A. Moberg, "NASI'", The Encyclopaedia of Islam VII:977.
  13. ↑ A. Moberg, "NASI'", E.J. Brill's first encyclopaedia of Islam
  14. ↑ The Encyclopedia of Islam, 2nd edition, Index, pp. 441
  15. ↑ Microsoft Encarta Encyclopedia Deluxe 2004, članak Ramadan
  16. ↑ Ramadan and Eid announcement by the Fiqh Council of North America (revised)[mrtav link]
  17. ↑ Hijri Dates in SQL Server 2000
  18. ↑ The "Kuwaiti Algorithm" (Robert van Gent)
  19. ↑ Glassé, Cyril (2001). The New Encyclopedia of Islam, pp. 98-99. Rowman Altamira. ISBN 978-0-7591-0190-6.

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]

(na engleskom:)

Konverteri
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Islamski_kalendar&oldid=42134415