Karl Jaspers

Karl Jaspers (23. februar 1883 - 26. februar 1969) je bio nemački psihijatar i filozof, predstavnik hrišćanskog egzistencijalizma. Ostvario je veliki uticaj na teologiju, psihijatriju i filozofiju.

Biografija

Rođen je u Oldenburgu 1883. godine. Rano je pokazao interesovanje za filozofiju. Međutim, po očevoj želji, posle mature upisuje pravo. U to vreme lekari su mu otkrili neizlečivo oboljenje pluća i srca, zbog čega će Jaspers čitavog života morati da se kloni svakog fizičkog napora. On ubrzo shvata da ipak nije toliko zainteresovan za pravo i započinje studije medicine 1902. godine. Medicinu je završio 1909. godine i počinje da radi u psihijatriskoj bolnici u Hajdelbergu. Od 1916. godine radi kao vanredni profesor na Katedri za psihologiju u Hajdelbergu, a od 1921. kao redovni profesor na Katedri za filozofiju. Tokom vlasti nacionalsocijalista, Jaspers je bio primoran da napusti svoju nastavničku funkciju zbog toga što mu je žena bila Jevrejka. Od 1943. godine bilo mu je zabranjeno i da objavljuje radove. U posleratnom dobu bitno doprinosi obnovi Univerziteta u Hajdelbergu. Godine 1948. prihvata poziv na Katedru za filozofiju u Bazelu, a 1958. dobija Nagradu za mir. Umro je u Bazelu 26. februara 1969. godine.

Filozofija

Većina kritičara povezuje Jaspersa sa filozofijom egzistencijalizma, delimično jer se bazira na egsistencijalističkim korenima Ničea i Kjerkegora, a delimično i zato što tema individualne slobode prožima njegov rad. Počevši sa savremenom naukom i empirizmom Jaspers ukazuje da sve dok ispitujemo realnost mi se suprotstavljamo granicama koje neki empirijski ili naučni metod ne može da prevaziđe. Kao psiholog, Jaspers je otkrio činjenicu da se čovek ne odnosi prema svetu prevashodno sa ciljem da ga sazna, već pre svega da se praktično orijentiše u njemu. On izdvaja tri vrste pogleda na svet:

Prvi tip se odnosi na fizički svet kao skup svih čulnih svari u prirodi, što je predmet prirodnih nauka.
Drugi tip se odnosi na samoposmatranje čoveka kao subjekta i obuhvata duhovno – kulturno delovanje, što je predmet duhovnih nauka.
Treći tip pogleda na svet uočava rascep između čoveka i sveta i teži da ih obuhvati u jedno. Takvo viđenje sveta Jaspers naziva metafizikom (filozofijom).

Jaspers ne odbacuje nauku već samo ukazuje na njene granice u pogledu razumevanja egzistencije. Po Jaspersu, suštinu egzistencije izražavaju doživljaji nesigurnosti i konačnosti, koje čovek upoznaje u graničnim situacijama, kao što su smrt, krivica, borba ili patnja. U takvim situacijama čovek mora sam da se opredeli i da sam izabere jednu od protivrečnih mogućnosti.

Čovek je kroz istoriju razvio različite načine prevazilaženja egzistencijalne nesigurnosti. Na primer, on potčinjava prirodu, ali ne može da ovlada njome jer ne može da je spozna u potpunosti.

Temelj egzistencije prema Jaspersovom mišljenju, a ujedno i osnovno pitanje filozofije – pitanje o tome šta jeste, odnosno šta je biće. Jaspers smatra da se biće ne može saznati niti kao premet izvana naše svesti niti kao predmet unutrašnjeg iskustva – ni kao objekt, ni kao subjekt, već kao nešto što obuhvata i jedno i drugo. Jaspers to naziva transedencijom ili obuhvatnim. Pojam transedencije se može objasniti samo putem šifri i simbola, što prevazilazi saznajnu moć naučnih pojmova. Tako i egzistencija predstavlja pojavljivanje večnog u vremenu, beskonačnog u konačnom, pa je i ona sama šifra transedencije.

Najznačajnija dela

"Um i egzistencija"
"Filozofija egzistencije"
"Istina i nauka"

Eksterni linkovi