1951

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1920-е | 1930-е | 1940-е | 1950-е | 1960-е | 1970-е | 1980-е | >
<< | < | 1947. | 1948. | 1949. | 1950. | 1951. | 1952. | 1953. | 1954. | 1955. | > | >>

1951. по календарима

Грегоријански	1951. (MCMLI)
Аб урбе цондита	2704.
Исламски	1370–1371.
Ирански	1329–1330.
Хебрејски	5711–5712.
Бизантски	7459–7460.
Коптски	1667–1668.
Хинду календари
• Викрам Самват	2006–2007.
• Схака Самват	1873–1874.
• Кали Yуга	5052–5053.
Кинески
• Континуално	4587–4588.
• 60 година	Yин Метал Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11951.
Подробније: Календарска ера

Година 1951 (MCMLI) по грегоријанском календару била је редовна година која почиње у понедјељак (линк показује годишњи календар).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

Амблем УНХЦР

• 1. 1. - У Женеви почео с радом УНХЦР.
• 4. 1. - Корејски рат - Трећа битка за Сеул: кинеске и севернокорејске снаге су поново ушле у, испражњени, Сеул. Снаге УН размишљале неколико дана о евакуацији.
• 6. 1. - Споразум влада ФНРЈ и САД према Закону о хитној помоћи - прехрамбена помоћ вредна 38 милиона долара.
• 7. 1. - У Београду обновљен часопис НИН (раније је кратко излазио 1935).
• 9. 1. - Британска влада отказала План за гајење кикирикија у Тангањици - изгубљено је 36 милиона фунти (више од 1,1 милијарде у данашњем новцу).
• 12. 1. - На снази је Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године.
• ц. 13. 1. - Основан Савез удружења драмских уметника Југославије.
• 13 - 17. 1. - Први индокинески рат: Битка код Вĩнх Yêна је тежак пораз Виет Минха - Французи повратили иницијативу следећих пола године.
• 14. 1. - Декретом снижене цене хране и неке друге робе у градовима ФНРЈ. Почетком године је укинута административна дистрибу­ција за велики део роба, пуштене су у слободну продају са слободним формирањем цена. Дуван, шибице, со, уље поскупели 100%. (Неw Yорк Тимес)

Рушевине Сеула

• јануар - Владимíр Цлементис је ухапшен у Чехословачкој.
• 17. 1. - Југославија издала декрет којим је окончано ратно стање са Аустријом (дипломатски односи обновљени 27. 1.).
• 20. 1. - Лавине у Алпима однеле 240 живота, тј. током зиме је било 649 лавина са 265 жртава.
• ца. 20. 1. - Двадесет шест мртвих и 200 болесних од нелегалног пића у Војводини. (НYТ)
• 21. 1. - Ерупција вулкана Ламингтон на југоистоку Папуе Нове Гвинеје изазива смрт око 3.000 људи.
• 25. 1. - Током свог путовања Европом, сенатор Јохн Ф. Кеннедy имао састанак са Титом у Београду.
• 25. 1. - Операција Тхундерболт: снаге УН покрећу офанзиву у Кореји.

Полигон у Невади

• 27. 1. - Операција Рангер: детонирањем бомбе од једног килотона почињу нуклеарне пробе у Невади - атмосферски тестови до 1962, подземни до 1992.
• јануар - Маневри у Мађарској. Овог месеца се извештава о погибији по једног граничара на мађарској и албанској граници. (НYТ)
• 31. 1. - Немачки индустријалац Алфриед Крупп вон Бохлен унд Халбацх је ослобођен по одлуци америчког високог комесара (био је осуђен на 12 година 1948) - један пример амнестије за бивше сараднике нацизма.

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Укинута савезна планска комисија, као и републичке комисије (део процеса самоуправљања).
• 1. 2. - Резолуција 498 Генералне скупштине УН: НР Кина означена као агресор у Кореји (44 за, 7 против, 9 уздржано, међу којима и ФНРЈ).
• 2. 2. - Петар II Карађорђевић каже да може окупити дивизију антикомуниста. (НYТ)
• 3. 2. - У ФНРЈ осуђено 16 ројалиста, оптужених да су покушавали збацити Тита. (НYТ)
• 6. 2. - Влак искочио из шина код Wоодбридге, Неw Јерсеy, страдало 82 људи.
• 7 - 11. 2. - Током операције чишћења симпатизера комуниста у јужној Кореји, почињени масакри у Геоцхангу и Санцхеонг-Хамyангу - страдало је преко 1.400 људи, углавном жена и деце.
• 8. 2. - Избори у Златној Обали су први у Африци са универзалним правом гласа: убједљиво побјеђује Странка народне конвенције затвореног лидера Кwамеа Нкруме (премијер колоније сљедеће године).
• 11 - 15. 2. - Кинеска Четврта фаза офанзиве: Битка код Хоенгсонга је успех нападача, страдало је преко 700 Американаца.
• 12. 2. - Ирански шах Мохаммед Реза Пахлави се оженио по други пут, са Сораyом Есфандиарy-Бакхтиарy - разводе се 1958. због њене неплодности.
• 12. 2. - Осуђено девет антититоиста. (НYТ)
• 13 - 15. 2. - Битка код Цхипyонг-ни: америчко-француске снаге су одолеле нападима у обручу, и зауставиле кинеску офанзиву. Комунисти губе и Трећу битку код Wоњуа. Снаге УН затим предузимају успешну операцију Киллер.
• 14. 2. - Трговачки споразум са Аустријом, која даје и кредит Југославији.
• 14. 2. - Државни секретар Деан Ацхесон: сваки напад на Југославију би угрозио светски мир.

Границе Пољске и СССР

• 15. 2. - Потписан пољско-совјетски уговор о размени територија.
• 15. 2. - Обновљена железничка веза између Грчке и Југославије, прекинута током Другог светског рата.
• фебруар - Тито изјавио да ће југословенска армија реаговати ако би Руси или њихови сателити започели "непријатељске акције" против Италије, Грчке или Немачке.
• фебруар - Британски Ферранти Марк 1, први комерцијални електронски рачунар на свету, изручен Манчестерском универзитету.
• 25. 2. - 9. 3. - Одржане прве Панамеричке игре.
• 27. 2. - Ратификован 22. амандман на Устав САД из 1947, којим се председници ограничавају на два мандата (до Рузвелта то је било тек неписано правило).
• 27. 2. - Донесен нови Кривични законик ФНРЈ, у покушају слободне дебате у скупштини. (НYТ) Помињу се грађанска права. Хрватски премијер Владимир Бакарић је током дискусије тражио да се посвети већа пажња правима грађана..

Март/Ожујак

Градња пруге Бања Лука - Добој

• 1. 3. - Омладинска радна акција гради пругу Добој - Бања Лука (90 км, 34 моста и три тунела, насипи са два милиона кубика земље и камена).
• 2. 3. - У Бостону одржана прва НБА Алл-Стар утакмица.
• 4 - 11. 3. - У Неw Делхију одржане прве Азијске игре.
• 5. 3. - Југославија и Пакистан настављају дипломатске односе.
• 6. 3. - У САД почиње суђење Етхел и Јулиус Росенберг, оптуженим за нуклеарну шпијунажу у корист СССР.
• 6. 3. - У Југославију стиже 5 милиона фунти (~ 2.200 тона) млека у праху од ЦАРЕ-а. (НYТ)
• 7. 3. - Убијен ирански премијер ген. Хај Али Размара, који се противио национализацији Англо-иранске нафтне компаније - Меџлис 15. марта гласа за национализацију нафте, долази до кризе са Британијом и Западом.
• 8. 3. - Антииталијанске демонстрације у тршћанској Зони Б. (НYТ)
• 8. 3. - Још петоро осуђено за "монархистичку заверу" у ФНРЈ. (НYТ)

Етхел и Јулиус Росенберг

• 9. 3. - Влада ФНРЈ објавила Белу књигу о војном притиску Коминформа и учесталијим инцидентима на граници. (НYТ)
• 10. 3. - Хенри Qуеуилле је француски премијер након Ренéа Плевена, који се враћа у августу.
• 11. 3. - 30. 4. - Изложба средњовјековне умјетности народа Југославије у Загребу (прошле године у Паризу).
• 12. 3. - У америчким новинама дебитовао стрип "Денис напаст". Истог дана се појавио неповезани "Денис напаст" у Британији.
• 14. 3. - Корејски рат: операцијом Риппер снаге УН ослободиле Сеул (четврти и последњи пут да је град променио управу од почетка рата).
• 15. 3. - Јацобо Áрбенз је нови председник Гватемале - наставља социјалне реформе, уводи аграрну реформу, због које ће бити збачен 1954.
• 15. 3. - По дозволи савезника, Западна Њемачка има министарство вањских послова - у почетку сам канцелар Конрад Аденауер.
• 24. 3. - Пројект Хуемул: аргентински предсједник Јуан Перóн објавио да је аустријски знанственик Роналд Рицхтер постигао термонуклеарну фузију (што је заблуда).
• 29. 3. - 23. додјела Осцара: најбољи филм је Алл Абоут Еве, укупно шест награда од 14 номинација, Сунсет Боулевард три од 11.
• 29. 3. - Један осуђен на смрт у вези Коминформа, четворица на затвор. Совјетски конзулати у Загребу и Сплиту затворени. (НYТ)
• 31. 3. - УНИВАЦ I, први комерцијални рачунар у САД, испоручен тамошњем Пописном бироу.

Април/Травањ

УНИВАЦ I

• 1 - 2. 4. - Операција Сјевер: депортација совјетских Јеховиних свједока у Сибир.
• 2. 4. - Дwигхт D. Еисенхоwер је први врховни савезнички командант у Европи (до 1952). НАТО постаје реална војна сила.
• 5. 4. - Џулиусу и Етел Росенберг изречена смртна казна због шпијунаже (погубљени 1953).
• 6. 4. - Указ о реорганизацији Владе ФНРЈ - реорганизација државне управе у знаку процеса "ДДД" (децентрализација, дебирократизација и демократизација).
• 7. 4. - 24. 5. - Операција Греенхоусе, четири нуклеарне пробе на атолу Енеwетак, укључујући термонуклеарну справу, 8. маја, основу за прву хидрогенскку бомбу следеће године.
• 9. 4. - Потписан трговачки уговор ФНРЈ са Грчком.

Парада за МацАртхура у Чикагу

• 11. 4. - Доуглас МацАртхур разрешен команде у Кореји, што изазива буру протеста. Команду преузима Маттхеw Ридгwаy (до 1952).
• 11. 4. - Камен из Сцонеа, однет из Wестминстерске опатије прошлог децембра, остављен је у Арброатхској опатији - враћен у Лондон а у Шкотску званично пренесен 1996.
• 13 - 15. 4. - Генерални секретар УН Трyгве Лие посетио Југославију.
• април - Југословенска влада тражи оружје и војну опрему од САД, V. Британије и Француске (Харрy Труман одобрио 29 милиона долара у сировинама и опреми). У Лондону се од априла до јуна одржава Трипартитна конференција о помоћи Југославији.
• април - Јацк Кероуац за 20 дана откуцао прву верзију Он тхе Роад на ролни папира од 37 м (објављен 1957).
• април - Издата пјесма Роцкет 88, рхyтхм анд блуес а можда и прва роцк анд ролл пјесма.

Потписи на Паришком уговору

• 18. 4. - Годину дана након Сцхуманове декларације потписан је Паришки уговор: основана Европска заједница за угљен и челик (на снази од 1952, заједничко тржиште 1953). Овим је превазиђена Међународна управа за Рур.
• 18. 4. - Умро председник Португала маршал Óсцар Цармона. Праву власт има Салазар, његов кандидат ген. Францисцо Цравеиро Лопес ће добити изборе без противкандидата (до 1958).
• ц. 19. 4. - Тито на Бледу оперисао жуч; у ово време је "обнародована" веза Јосипа Броза и Јованке.
• 20. 4. - Мађарски министар унутарњих послова Сáндор Зöлд убио своју породицу и себе дан након што га је на партијском конгресу критиковао Мáтyáс Рáкоси (смењен је и разрешен партијских функција).
• 22. 4. - Кинези покрећу велику пролећну офанзиву у Кореји - заузимају нешто терена, али на крају имају велике губитке.
• 24. 4. - Несрећа код станице Сакурагицхō у Yокохами: 106 путника страдало у запаљеном вагону.
• 24. 4. - Југословени оптужују румунску патролу да је прешла границу, раније током месеца устрељен граничар. (НYТ)
• 27. 4. - Споразум САД и Данске о одбрани Гренланда: САД ће имати доста контроле на том острву.
• 27. 4. - Приказан филм Тхе Тхинг фром Анотхер Wорлд.

Мохаммад Мосаддегх

• 28. 4. - Нови ирански премијер је Мохаммад Мосаддегх (до 1953), заступник национализације нафтне индустрије. Меџлис 30-тог једногласно за национализацију нафтне индустрије (→ [[НИНК).

Мај/Свибањ

Активност Виет Минха у Индокини

• 1. 5. - Југовинил изнео прве производе на тржиште (од 1991. Адриацхем, затворен 2011.).
• 1. 5. - Савет Европе прима Западну Њемачку у пуно чланство, сутрадан и протекторат Саарланд.
• 1. 5. - 1. 6. - Изложба слика Петра Лубарде у Уметничкој галерији УЛУС-а у Београду изазива противречне критике, бурне реакције и полемике - одлучујући корак у правцу превазилажења догматизма у ликов­ној уметности.
• 5. 5. - Обрамбени споразум између САД и Исланда, Американци се враћају у базу Кефлавик (до 2006).
• 5. 5. - Ослобођено 1.097 симпатизера Коминформа, за "добровољни рад" на прузи Бреза - Вареш. (НYТ)
• 6. 5. - Избори у Боливији: Вíцтор Паз Естенссоро из опозиционог Револуционарног националистичког покрета неочекивано добио највише гласова. Не признајући то, председник Мамерто Урриолагоитíа 16-ог препушта положај ген. Хугу Балливиáну (самопуч назван Мамертазо, Балливиáн је оборен следеће године у Боливијској националној револуцији).

Фарук и Нариман

• 6. 5. - Египатски краљ Фарук се оженио са Нарриман Садек - након раскошног венчања долазе бајословна три медена месеца у Европи
• ца. 8. 5. - Југославија тражи изручење Андрије Артуковића из САД (ухапшен ца. 29. 8., пуштен уз кауцију следећег месеца?).
• 15. 5. - Народни фронт Југославије тражи уједињене две зоне Трста. (НYТ)
• мај - ФНРЈ: укинут обавезан откуп меса, млека, кромпира, пасуља/граха, сена и сламе, остаје за хлеб/крух, жито, пиринач/рижу, маст и вуну.
• мај - Куоминтанг из Бурме упада у НР Кину - прешли су стотинак километара пре него што их је потукла Народноослободилачка армија. Још један неуспешан покушај у јулу.
• мај - Операција Езра и Нехемија: авионска евакуација Јевреја из Ирака у Израел траје до почетка следеће године, поспешена је проналаском наводних ционистичких остава оружја. У Багдаду ће од 100.000 Јевреја остати 5.000.
• 18. 5. - У шведском Лунду је основана фирма Тетра Пак - у почетку праве тетраедарска паковања, пробој долази половином '60-тих са Тетра Бриком.
• 20. 5. - Снаге УН узвраћају на кинеску пролећну офанзиву - последња велика операција траје до краја јуна и поништава кинеске добитке у пролећној офанзиви.
• 21. 5. - 10. 6. - Изложба у Деветој улици: почетак Њујоршке школе апстрактног експресионизма - Њујорк преузима првенство од Париза.
• 22. 5. - НYТ јавља да је ухапшен шеф металских синдиката, под оптужбом да је повезан са "подземном коминформовском организацијом" у Београду.

Потписивање споразума о Тибету

• 23. 5. - Припајање Тибета Кини: Представници Далај ламе потписали у Пекингу Споразум од 17 тачака за мирно ослобођење Тибета.
• 23. 5. - Југославија тражи од Аргентине изручење Анте Павелића и других усташких лидера. (НYТ)
• ца. 25. 5. - Омогућене пензије и здравствено осигурање за свештенике у ФНРЈ. (НYТ)
• 28. 5. - Прво издање радио-комедије Тхе Гоон Схоw на ББЦ-ју, у почетку под називом Цразy Пеопле - емитира се до 1960, има велики утјецај на британски хумор и културу.
• 29. 5. - Јеан Малаурие и инуитски пратилац Кутсикитсоq су стигли до геомагнетског пола на северозападу Гренланда. Следећег месеца наилазе на, тада тајну, америчку авио-базу Тхуле (дан. Питуффик).
• 31. 5. - У Загребу основан Завод за геофизичка истраживања, каснија твртка Геофизика.
• 31. 5. - Ухапшени Војо Срзентић, супруга Драгица и брат Никола (осуђени на 15 одн. 10 година затвора, пуштени су 1956. одн. '55, Никола умро у истражном затвору; НYТ 12. 6.: Срзентићу је приписан нестанак финансијских података из преговора са ИБРД).

Јун/Јуни/Липањ

Нафта на Блиском истоку

• 3. 6. - IV пленум ЦК КПЈ, реферат Александра Ранковића "За даље јачање правосуђа и законитости" - има "крупних слабости и недостатака" у раду УДБ-е и органа унутрашњих послова, 47% Удбиних хапшења 1949 било неоправдано, органи прекорачивали овлашћења; критикује се начин примене "административних казни" (у вези откупа и колективизације); ЦК критикује рад правосуђа.
• 4. 6. - Деннис в. Унитед Статес: Врховни суд пресудио да генерални секретар КП САД Еугене Деннис није имао право на слободу говора по Првом амандману ако се радило о завери за рушење владе - Yатес в. Унитед Статес 1957. то сужава на јасну и непосредну опасност а Бранденбург в. Охио 1969. практично обара.
• 5. 6. - Мађарска протерује југословенског отправника послова јер је раније наводно пребијен мађарски дипломата. Сутрадан, Бугарска протерује југословенског војног аташеа.
• 8. 6. - У Немачкој погубљена четворица СС официра осуђених на Еинсатзгруппен суђењу (Блобел, Брауне, Охлендорф и Науманн), такође и Осwалд Похл.
• 8. 6. - ЈАТ-ов DC-3 се принудно спустио због пожара у Вителсбаху у Немачкој (међу путницима и млади син америчког амбасадора у ФНРЈ Георгеа Аллена) - сви су преживели, чак је спашена и пошта.
• ц. 9. 6. - Жељезничка несрећа код Вировитице.
• 10. 6. - Иранска застава на седишту Англо-иранске нафтне компаније у Кхоррамсхахру - Британци су се 26. 5. обратили међународном суду правде, увешће ембарго на куповину иранске нафте.
• ца. 13. - 14. 6. - Југословенски пливачи (ватерполисти) "нестали" у Аустрији.
• ца. 13. 6. - Југословенски војник убијен на румунској граници. Радио Београд 17-ог јавља о упаду на бугарској граници и "отмици" граничара. (НYТ)

Кореја

• 16. 6. - Осуде 16 католичких свећеника (?) у ФНРЈ, укључујући шефа католичке школе. (НYТ)
• 18. 6. - Депортације у Бараган: из румунског Баната протерују до 45.000 припадника националних мањина и политички непоузданих особа (већина се враћа 1956).
• 18. 6. - Први индокинески рат: завршава се Битка на реци Даy, Виетмин је поново претрпео велике губитке. Следи пат-позиција до 1953.
• 18. 6. - Споразум између САД и Сауди Арабије о узајамној обрамбеној помоћи и о зракопловној бази у Дхахрану: продаја оружја и обука саудијске војске.
• 18. 6. - Усвојен је први амандман на Устав Индије: укинут је заминдарски систем земљопоседника-феудалаца који су наплаћивали порез.
• 21. 6. - Тхеодор Кöрнер је нови председник Аустрије, први директно изабран.
• 22. 6. - Ген-пук. Коча Поповић, начелник генералштаба, завршио посету САД - тражена помоћ у оружју.
• 29. 6. - ЈАТ-ов авион, верзија Ју-52, пао код Ријеке усљед олује - 14 мртвих.
• 29. 6. - Побуна на "Манхаттану": тајландска морнарица заробила премијера маршала Пхибуна, али војска, авијација и полиција су остали верни и разбили покушај након борби.
• 30. 6. - Ген. Ридгwаy шаље поруку кинеском и севернокорејском вођству за почетак преговора, што ови прихватају. Фронт се усталио на линији Кансас-Wyоминг, десетак километара од 38. паралеле - без већих промена до потписивања примирја 1953.

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Почиње дјеловање Плана из Цоломба за економску сурадњу у јужној и југоисточној Азији.
• 2. 7. - У чешком месту Бабице убијена тројица чланова народног одбора, што ће покренути низ процеса против сељака и свештеника.
• 3. 7. - На конгресу у Франкфурту обновљена Социјалистичка интернационала.
• 4. 7. - Белл Лабс објављује откриће транзистора (гроwн-јунцтион трансистор, рад Wиллиама Схоцклеyа 1948.). Исте године Генерал Елецтриц и РЦА развијају аллоy-јунцтион трансистор.
• ца. 4. 7. - Ватикан одбија предлог владе ФНРЈ да ослободи Степинца ако ће напустити земљу. (НYТ)

Споменик Слобода

• 7. 7. - На Иришком венцу откривен Споменик Слобода.
• 10. 7. - У Паризу се састали генерал Коча Поповић и главни заповедник НАТО-а Дwигхт D. Еисенхоwер.
• 10. 7. - Почели мировни преговори у Кореји, у Каесонгу, који трају две године, као и пат-позиција на ратишту.
• 13. 7. - Врхунац Велике поплаве 1951. у Канзасу и Миссоури-ју.
• јул - Недјељник "Српска ријеч" постаје мјесечник (од 1955. "Просвјета").
• 16. 7. - Почели преговори владе ФНРЈ са владама САД, Француске и V. Британије о економској помоћи (усвојени тзв. Бледски ед-мемоари).
• 16. 7. - Белгијски краљ Леополд III. абдицирао је у корист сина Баудоина I. (до 1993).
• 16. 7. - Објављен роман "Ловац у житу" Ј. D. Салингер-а.
• 17. 7. - У Аману убијен донедавни либански премијер Риад Ал Солх - освета за погубљење Антоуна Саадеха, оснивача Сиријске социјалне националистичке партије, 1949.

Абдулах I посјећује Куполу на стијени 1948.

• 20. 7. - Јордански краљ Абдулах I убијен у џамији Ал Акса, замало је страдао и унук Хуссеин. Наслеђује га син Талал (принуђен на абдикацију следеће године у Хуссеинову корист).
• 21. 7. - Совјетски заменик премијера Вјачеслав Молотов и маршал Георгиј Жуков у Варшави - упозоравају Пољску против "титоистичке" политике, Молотов: народи Југославије ће наћи пут до слободе и ликвидације Титовог фашистичког режима. Тито одговара око 28-ог да "лешеви многих нација леже у Сибиру". (НYТ 29. 7.)
• 24. 7. - Усвојен је привремени споразум о Еуропској обрамбеној заједници - ренаоружавање западне Њемачке, уз заједничку еуропску војску. Уговор је потписан 1952, али су га Французи одбили ратифицирати 1954 - З. Њемачка улази у НАТО 1955.
• 26. 7. - Премијера у Енглеској Дизнијевог цртаног филма "Алиса у земљи чуда".
• 28. 7. - У Женеви потписана Конвенција о статусу избеглица, на снази од 1954, модификована протоколом из 1967.
• 30. 7. - Први Баyреутхски фестивал послије рата.

Август/Аугуст/Коловоз

Шегвићева зграда у Вуковарској

• 1. 8. - ФНРЈ: Указ о укидању ратног стања са Немачком.
• 2. 8. - У Пољској ухапшен бивши Први секретар Радничке партије Włадyсłаw Гомуłка (пуштен 1954, поново на челу партије 1956-70)
• 3. 8. - Југославија оптужује Румунију и Мађарску за провокације на граници. (НYТ)
• 5. 8. - Тито се на Брионима срео са британским политичарем Анеурином Беваном.
• 5. 8. - У Источном Берлину отворен трећи Светски фестивал омладине и студената.
• 11. 8. - У ФНРЈ 11-орица осуђени као совјетски шпијуни, један ослобођен. (НYТ)
• 13. 8. - Струмичка петорка: убијена петорица студената блиских ВМРО.
• август - Тито у интервјуу: није искључено да ће у Југославију бити позвана америчка војна мисија (опасност од инвазије "већа него икад", Тито је на Брионима 9. 8. примио америчког амбасадора Аллена и делегацију поводом извршења америчке помоћи у храни).
• август - По писању НY Тимеса сељаци у ФНРЈ намерно успоравају вршидбу, а и машинерија је лоша. Локални партијски шефови изнуђују жито, обавезан откуп се продужује, адвокати упозорени да више не састављају петиције за напуштање задруга. (НYТ, 14, 16, 19, 20, 23, 25, 26. 8.) У августу је испоручено 71% квоте за пшеницу (НYТ 14. 9.)
• 16. 8. - У месту Понт-Саинт-Есприт на југу Француске почиње масовно тровање праћено психотичним епизодама, претпоставља се да је узрок ерготизам од лошег брашна.
• 18. 8. - 5. 9. - Битка за Блоодy Ридге: снаге УН заузимају гребен са кога је навођена артиљеријска ватра.
• 21. 8. - Воз на прузи Београд - мађарска граница искочио из шина - 10 мртвих. (НYТ)
• 22. 8. - Велики митинг у Буенос Аиресу у корист кандидатуре Еве Перóн за потпредседника, али војска не попушта - Јуан Перóн добија нови мандат у новембру, а Ева је ионако смртно болесна.
• 23. 8. - Комунисти прекидају преговоре у Кореји, тврде да је повређена неутрална зона Каесонга.
• 23. 8. - ФНРЈ обавештава Дунавску комисију да ће увести сопствена правила пловидбе. (НYТ)
• 28. 8. - Објављен договор САД, Британије и Француске о 50 милиона долара помоћи Југославији за набавку сировина за остатак године; у наредне три године укупна вредност трипартитне помоћи 492,9 мил. долара (од чега 406,9 од САД).
• 31. 8. - Завршен је Процес генералима у Пољској НР: генерали су добили доживотне казне а међу другим официрима је 40 смртних казни, 20 извршених.
• 31. 8. - 21. 9. - Битка за Пунцхбоwл: током прекида преговора, снаге УН желе корекцију фронта.

Септембар/Рујан

• 1. 9. - У Сан Франциску потписан уговор АНЗУС - војни савез Аустралије, Новог Зеланда и САД.
• 1. 9. - Отворена ливница челика у љубљанском Литостроју.
• 4. 9. - Смрт књижевника Лоуиса Адамича у САД - вероватно самоубиство, тада се спекулисало са могућим политичким убиством.
• 5. 9. - Британски компјутер ЛЕО извршава прву пословну апликацију, у новембру је упослен у фирми.
• 6. 9. - Стогодишњица Његошеве смрти.

Уговор из Сан Франциска

• 8. 9. - Потписан Уговор из Сан Франциска, мировни уговор са Јапаном (Индија, Бурма и Југославија нису желеле да учествују, СССР и још пар нису потписали).
• 8. 9. - Потписан Америчко-јапански безбедносни уговор, којим је омогућен останак америчких трупа у Јапану и након краја окупације.
• 10. 9. - Абаданска криза: V. Британија увела економски бојкот Ирана због национализације нафтне компаније. Лука Абадан је блокирана, повучено је особље.
• 10. 9. - Расхōмон је добио златног лава у Венецији, што скреће пажњу на јапански филм.
• 11. 9. - Чехословачки воз са 113 људи пробио немачку границу код Селба.
• 12. 9. - Југославија уложила прву формалну жалбу УН због инцидената на границама са суседима из Совјетског блока, поводом напада из Албаније 2. 9. (погинула двојица граничара).
• 13. 9. - 15. 10. - Битка за Хеартбреак Ридге: након тешких борби, снаге УН заузимају и гребен десетак километара удаљен од Блоодy Ридгеа.
• септембар - Нови маневри у Мађарској.
• 18. 9. - Премијера филма "Трамвај звани жеља".
• 18. 9. - Премијера Тхе Даy тхе Еартх Стоод Стилл.
• 18. 9. - Град Загреб поклонио конзулату САД комплекс на углу Зринског трга 13 и Браће Кавурића 2 (велепосланство од 1992 до 2003).
• 20. 9. - Самит НАТО у Оттаwи: упућена позивница Грчкој и Турској (прво проширење, 1952).
• 20. 9. - Операција Јесен: прва тура протеривања из Литванске ССР у Сибир људи који се противе колективизацији, око 20.000 особа.
• 22. 9. - Референдум о забрани КП Аустралије: одбијено са 50,56% гласова.
• 26. 9. - Европска радиодифузна унија (ЕБУ) прима Југославију. (НYТ, помиње се и 1950)
• 26 - 28. 9. - У Европи се види плаво Сунце, због шумских пожара у Канади четири месеца раније.
• 28. 9. - Генерални директор УНЕСЦО-а Јаиме Торрес Бодет посетио Југославију.
• 28. 9. - У Западној Немачкој, у Карлсрухеу, основан Уставни суд.

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Дневник Радио Београда у 19 часова се од сада емитује као редовна инфо-емисија.
• 2. 10. - "Борба" извештава да земље Коминформа користе балоне за слање летака. (НYТ)
• 6. 10. - Малајско ванредно стање: комунистичка герила убила британског Високог комесара у Федерацији Малаја, Сир Хенрyја Гурнеyа.
• 5 - 20. 10. - У Александрији одржане прве Медитеранске игре, Југославија на 6-том од 9 места са 15 медаља.
• 6-8. 10. - Други Конгрес синдиката Југославије одржан у Загребу.
• 10. 10. - Амерички Закон о узајамној сигурности је замена за Маршалов план. Производња у земљама које су примале помоћ је око 35% већа него пред рат, мада није јасно у којој мери због плана.
• 14. 10. - Пријем генерала Лаwтона Цоллинса, начелника штаба копнене војске САД код председника Тита (иначе, Цоллинс је стриц астронаута Мицхаела).

I Лове Луцy

• 15. 10. - Почетак оригиналног емитирања I Лове Луцy, једне од најпопуларнијих ТВ-серија свих времена - 180 епизода у шест сезона.
• 16. 10. - Убијен пакистански премијер Лиаqуат Али Кхан, наслеђује га Бенгалац Кхаwаја Назимуддин (до 1953).
• 14 - 19. 10. - Олује у Италији: Сицца д' Ерба на Сардинији 16-ог добија 544 мм, поплаве су и на Калабрији и Сицилији, са 70 мртвих.
• 17. 10. - Двојица ЈАТ-ових пилота са авионом DC-3 пребегла у Швајцарску, где су затражили азил за себе и чланове породице, који су били у авиону.
• 20. 10. - Јохннy Бригхт Инцидент - црни играч колечког америчког фудбала нападнут од белог играча противничког тима.
• 21. 10. - НY Тимес извештава да је сељачко успоравање сетве пшенице у Србији најштетније; крајем месеца се помиње "активни отпор" сетви у Хрватској. У исто време влада замрзава плате да би сузбила инфлацију. Али сељаци скупо наплаћују своје производе на пијацама (НYТ 9. 11.)
• 21. 10. - Сyама Прасад Мукхерјее оснива националистичку партију Бхаратиyа Јана Сангх, која ће 1980. прерасти у Бхаратиyа Јаната.
• 22. 10. - ЈАТ-ов DC-3 пао код Скопља - 12 мртвих.
• 23. 10. - Скуп за мир и међународну сурадњу у Загребу, југословенски представник Видмар брани формирање НАТО-а, као "оправдану реакцију западних сила против совјетског империјализма".
• 24. 10. - Припајање Тибета Кини: тибетанска влада је наводно прихватила споразум са НР Кином, чија војска два дана касније улази у Ласу. Далај лама ће се након бекства 1959. одрећи споразума.
• 24. 10. - Званично окончано ратно стање између САД и Немачке.
• ц. 25. 10. - У ФНРЈ донесене уредбе о додацима на децу, о новчаној накнади уместо бонова за прехрану, о стипендијама и о ценама занатских производа и услуга.
• ца. 25. 10. - "Судар" у Југославији "између Београда и Скопља" - 12 погинулих, укључујући једног Американца. (НYТ)
• 25. 10. - Ванредни парламентарни избори у УК: повратак Wинстона Цхурцхилла на премијерску позицију након шест година Цлемента Аттлееа (до 1955) - конзервативци добили 321 мандат (+23), лабуристи 295 (-20, мада су добили више популарних гласова), либерали 6 (-3).
• 25. 10. - Настављени преговори у Кореји, сада у селу Панмуњом.
• 27. 10. - Пошто је египатска wафдистичка влада Нахас-паше 8-ог једнострана поништила Англо-египатски уговор из 1936., краљ Фарук се прогласио за краља Судана, што је делимично признато. Британске снаге у зони Суецког канала се сада сматрају непријатељским, долази до сукоба са герилом.
• 28. 10. - Јуан Мануел Фангио први пут постаје шампион Формуле 1.
• 31. 10. - Просвједи студената у Загребу против професора Рајка Кушевића
• 31. 10. - НYТ пише да ген. Дапчевић тражи 100 атомских бомби, објављује деманти 2. новембра.

Новембар/Студени

• 1. 11. - Операција Бустер–Јангле: атомске пробе у Невади су праћене и вежбама војске Десерт Роцк.
• 6. 11. - Ориент Симплон еxпресс ударио у локални воз код Винковаца, 17 мртвих. (НYТ)
• 7. 11. - Председник Труман обавештава Конгрес да ће Југославија добити помоћ по Закону о узајамној сигурности. (НYТ)
• 8. 11. - Приказан Qуо Вадис, најуноснији филм из ове године.
• 10. 11. - Мингрелијска афера: у Грузијској ССР почињу хапшења високих партијских личности повезаних са Беријом.
• 11. 11. - Јуан Перон реизабран за аргентинског председника.
• 13. 11. - Скупштина УН у Паризу гласала да саслуша југословенске оптужбе о непријатељској активности СССР-а и њених шест европских сателита против Југославије (ад хоц Политички комитет започео разматрање нацрта резолуције 26. 11.).
• 14. 11. - У Београду потписан Споразум о војној помоћи између САД и Југославије; у Београду постављена америчка саветодавна група о војној помоћи (на снази је до 1959.).
• 14. 11. - Ријека По плави Полесине, страдало је стотинак људи.
• 14. 11. - Битка за Хòа Бìнх: Французи лако улазе у Хòа Бìнх, али Вијетнамци врше контраофанзиву тако да ће град бити напуштен у фебруару.
• новембар - ЦК КПЈ: Упутство о путевима социјалистичког преображаја села (биће напуштене "административне мере" тј. принуда у колективизацији).
• 16. 11. - Пошто је у Непалу збачена премијерска династија Рана, почиње период уставне монархије династије Шах (до увођења републике 2008).
• 19. 11. - Британски министар ино. послова Антхонy Еден у парламенту даје пуну подршку Југославији.
• 19. 11. - Амерички војни C-47 на лету из Немачке у Београд залутао у Мађарску, где је принуђен на спуштање (Совјети објављују 2. 12.). Амерички авион који је трагао за њим принуђен на слетање у Пули, Југославија се извињава. (НYТ 23. 11.)
• 19. 11. - Британске снаге заузеле Исмаилију у суецкој зони, у окршајима има мртвих.
• 23. 11. - Ухапшен Рудолф Слáнскý, заменик премијера Чехословачке и донедавни генерални секретар партије, као и још 13 функционера, од тога 10 Јевреја (суђење догодине).
• 24. 11. - Југославија оптужује земље Коминформа за 2.515 граничних инцидената за четири године, Мађарска и Албанија имају контраоптужбе. (НYТ)
• 26. 11. - Изложена жалба ФНРЈ политичком комитету на Генералној скупштини ОУН на непријатељску делатност источних земаља (СССР, Бугарска, Мађарска, Румунија, Албанија, као и Чехословачка и Пољска).
• 26. 11. - Аустралски Териториј Папуа и Нова Гвинеја добила Законодавно вијеће (неовисност 1975).
• 27 - 30. 11. - У Београду одржана 2. Генерална скупштина Међуна­родне федерације организација бивших бораца, мења име у Светска федерација ветерана.
• 29. 11. - Председник Тито одликован Орденом јунака социјалистичког рада, као и Моша Пијаде и Борис Кидрич.
• 29. 11. - Генерал Адиб Шишакли изводи пуч у Сирији, за председника и премијера ће бити постављен његов асистент Фаwзи Селу (до 1953), заводе режим полицијске државе.
• 29. 11. - Тихи пуч на Тајланду: два дана пре повратка краља Бхумибола, група војних команданата враћа устав из 1932. и ојачава позицију војске у политици. Премијер маршал Пхибун се противи али на крају прихвата свршен чин.

Децембар/Просинац

Крашић

• 1. 12. - Уз мање амандмане, Политички комитет УН прихватио југословенску резолуцију о непријатељској активности СССР против ње.
• 5. 12. - Надбискуп Алојзије Степинац у Крашићу, у кућном притвору, након одслужених пет од 16 година затвора.
• 6. 12. - Услед немира, проглашено ванредно стање у Египту.
• 7. 12. - Распуштен УНСЦОБ (Специјални комитет Уједињених нација о Балкану), формиран 1947 да би спречио помоћ герили у Грчком грађанском рату.
• 7. 12. - Загребачка умјетничка група ЕXАТ 51 се огласила манифестом.
• 8. 12. - Објављено да ће Југославија и Западна Њемачка успоставити односе. (НYТ)
• 10. 12. - Објављено да ће од Нове године бити обновљено тржиште за индустријске и рударске производе у ФНРЈ. (НYТ)
• 11. 12. - Прва група југословенских летача на обуци при УСАФ. (НYТ)
• 14. 12. - Резолуција 509 (VI) Генералне скупштине УН у вези југословенске жалбе - забринутост, препорука мирног решавања проблема.
• децембар - У НР Кини започета Кампања три анти: против корупције, расипања и бирократије, на коју се у јануару надовезује Кампања пет анти.
• 17. 12. - У Шведској приказан филм Плесала је једно лето - забрањен у неколико земаља због голотиње.
• 17. 12. - Тешка крстарица Дес Моинес, адмиралски брод Шесте флоте, у посјети Ријеци дочекан с 21 плотуном. Командант флоте Маттхиас Б. Гарднер се сутрадан састаје с Титом у Београду. (НYТ)
• 20. 12. - Прошао први воз пругом Добој - Бања Лука.
• 20. 12. - Прошле године основана Светска метеоролошка организација постаје агенција УН.
• 20. 12. - Код Арцо, Идахо прорадио први оплодни реактор.
• 20. 12. - Западни кандидат Грчка је изабрана за несталног члана Савета безбедносни УН, уместо Белорусије.

10 година ЈНА

• 22. 12. - Југословенска армија мења име у Југословенска народна армија; јединицама су предате нове заставе (оклопним јединицама предате 1. септембра 1954.).
• 24. 12. - Краљевина Либија се осамосталила од британско-француске управе под трустом УН, на челу са Идрисом (траје до Гадафијевог преврата 1969).
• 25. 12. - Објављено да је ФНРЈ добила 61,5 милион долара завршених производа и сировина од САД као помоћ производњи. (НYТ)
• 26. 12. - Приказан је филм Тхе Африцан Qуеен.
• 27. 12. - Југославија оптужује Мађарску да је заузела острвце на граници.
• 28. 12. - Најављена девалвација динара са 50 на 300 за долар, ради веће трговине са Западом. Влада се нада да ће три западне силе покрити дефицит у буџету од 189 милиона долара. Понуђена је амнестија политичким избеглицама, чији је број процењен на 50.000. (НYТ, 29, 30. 12.)
• 30. 12. - "Вјесник" извјештава да сељаци у Хрватској поновно устежу обавезни откуп. (НYТ)

Кроз годину

• Основано Научно друштво Босне и Херцеговине, од 1966. Академија.
• Основан Кошаркашки клуб Босна из Сарајева.
• Феноменална гледаност филма "Бал на води" (Батхинг Беаутy) у Београду: 330.000 гледалаца међу 426.000 становника.
• Издата "Бела књига о агресивним поступцима влада СССР, Пољске, Чехосоловачке, Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније према Југославији".
• Почела децентрализација филмске производње у ФНРЈ. Снимљени су "Бакоња фра Брне" и "Кекец".
• Несташица новца и хране у Југославији услед суше 1950. и блокаде од стране источних држава (САД од пролећа до августа шаљу 520.000 тона хране).
• У другој половини године двадесетак људи дневно бежи из Југославије у Трст.
• Због књиге Страх ин погум, писац Едвард Коцбек ће наредне године бити изложен нападима.
• УНИЦЕФ-ов пеницилин се користи у кампањи против ендемског сифилиса у Југославији, такође се помаже модернизација тамошње фабрике пеницилина.
• Шах: Борислав Ивков светски јуниорски првак; Светозар Глигорић (државни првак) победио на Стаунтон Меморијалу у Енглеској.
• Привредни савет одлучио да се изгради пруга Београд-Бар, радови почињу следеће године, али завршена је тек 1976.
• Милан Стојадиновић је у Аргентини основао новине Ел Ецономиста.
• Салвадор Далí: "Крист светог Ивана од Крижа".
• Пабло Пицассо: "Масакр у Кореји".

1951. у темама

• Руководство ФНРЈ:
  • Председник Президијума Народне Скупштине: Иван Рибар
  • Председник Владе: Јосип Броз Тито (такође и Генерални секретар КПЈ)
  • Председник Народне скупштине: Владимир Симић
• Неки домаћи филмови: "Бакоња фра Брне", "Кекец" (→ Категорија:Филмови 1951.).
• Нова држава:

Либија

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 8. 1. - Јохн МцТиернан, филмски режисер
• 9. 1. - Мицхел Барниер, француски премијер
• 12. 1. - Кирстие Аллеy, глумица († 2022)
• 12. 1. - Русх Лимбаугх, конзервативни радио-водитељ († 2021)
• 21. 1. - Петар Луковић, новинар, рок-критичар († 2024)
• 22. 1. - Предраг Панић, глумац
• 30. 1. - Пхил Цоллинс, енглески глазбеник

Фебруар/Вељача

• 4. 2. - Драган Стојков, сликар
• 14. 2. - Кевин Кееган, фудбалер, тренер
• 15. 2. - Јане Сеyмоур (глумица)
• 20. 2. - Гордон Броwн, британски политичар и премијер

Март/Ожујак

• 4. 3. - Зоран Жижић, председник владе СРЈ († 2013)
• 4. 3. - Кеннy Далглисх, фудбалер, тренер
• 4. 3. - Цхрис Реа, музичар
• 7. 3. - Ненад Стекић, српски атлетичар, рекордер у скоку у даљ († 2021)
• 17. 3. - Курт Русселл, амерички глумац
• 24. 3. - Томмy Хилфигер, модни креатор
• 27. 3. - Александар Сања Илић, српски композитор († 2021)

Април/Травањ

• 4. 4. - Драган Паскаш, начелник генералштаба ВЈ
• 7. 4. - Сулејман Купусовић, бх. позоришни и филмски режисер († 2014)
• 8. 4. - Сергио Блажић, хрватски пјевач и члан роцк групе Атомско склониште
• 8. 4. - Васил Тупурковски, македонски политичар
• 20. 4. - Нада Блам, глумица
• 29. 4. - Дале Еарнхардт, возач НАСЦАР († 2001)

Мај/Свибањ

• 14. 5. - Роберт Земецкис, филмски режисер
• 17. 5. - Иван Каталинић, хрватски ногометни вратар и тренер
• 19. 5. - Славко Бранков, хрватски глумац († 2006.)
• 19. 5. - Јоеy Рамоне, рок-музичар († 2001)
• 21. 5. - Ал Франкен, комичар, политичар
• 23. 5. - Анатолиј Карпов, шаховски велемајстор, светски шампион
• 23. 5. - Андонис Самарас, економиста, премијер Грчке
• 28. 5. - Велимир Илић, српски политичар
• 30. 5. - Здравко Чолић, босански пјевач забавне музике и највећа свејугославенска поп-звијезда
• 30. 5. - Фернандо Луго, бискуп, предсједник Парагваја

Јун/Јуни/Липањ

• 5. 6. - Александар Фотез, ТВ редитељ († 2009)
• 8. 6. - Бонние Тyлер, певачица
• 8. 6. - Мигуел Áнгел Моратинос, шпански политичар, дипломата
• 11. 6. - Маријан Бенеш, боксер († 2018)
• 12. 6. - Соња Вукићевић, балерина и кореограф
• 19. 6. - Аyман ал-Заwахири, један од лидера Ал Каиде († 2022)
• 29. 6. - Дарко Главан, повјесничар умјетности († 2009)

Јул/Јули/Српањ

• 4. 7. - Славица Ђукић-Дејановић, председница Народне скупштине Србије
• 6. 7. - Геоффреy Русх, глумац
• 8. 7. - Ањелица Хустон, глумица
• 18. 7. - Елио Ди Рупо, премијер Белгије
• 21. 7. - Робин Wиллиамс, амерички глумац († 2014)
• 28. 7. - Сантиаго Цалатрава, шпански архитект
• 31. 7. - Вјекослав Шутеј, диригент († 2009)

Август/Аугуст/Коловоз

• 3. 8. - Жељко Рохатински, хрватски економист и гувернер НБХ
• 8. 8. - Рандy Схилтс, амерички новинар и писац
• 8. 8. - Лоуис ван Гаал, фудбалер, тренер
• 8. 8. - Мухамед Морси, председник Египта († 2019)
• 20. 8. - Нура Баздуљ-Хубијар, босанскохерцеговачка књижевница
• 23. 8. - Ахмед Кадиров, председник Чеченије († 2004)
• 23. 8. - Нур од Јордана, краљица, Хусеинова удовица
• 25. 8. - Роб Халфорд, британски хеви метал вокалиста Јудас Приест
• 30. 8. - Бехгјет Пацолли, бизнисмен, председник Косова

Септембар/Рујан

• 2. 9. - Јим ДеМинт, амерички политичар
• 2. 9. - Марк Хармон, глумац
• 3. 9. - Војислав Михаиловић, градоначелник Београда
• 5. 9. - Мицхаел Кеатон, глумац
• 6. 9. - Шабан Шаулић, певач († 2019)
• 7. 9. - Цхриссие Хyнде, рок-музичарка из Претендерс-а
• 12. 9. - Бертие Ахерн, премијер Ирске
• 13. 9. - Салва Киир Маyардит, први председник Јужног Судана
• 18. 9. - Дее Дее Рамоне, рок-музичар († 2002)
• 21. 9. - Аслан Масхадов, председник Чеченије († 2005)
• 22. 9. - Младен Павковић, хрватски новинар и публицист
• 22. 9. - Љиљана Драгутиновић, српска глумица
• 25. 9. - Марк Хамилл, глумац
• 26. 9. - Харис Џиновић, босанскохерцеговачки пјевач
• 28. 9. - Стојан Жупљанин, оптуженик за ратне злочине
• 29. 9. - Мицхелле Бацхелет, председница Чилеа
• 29. 9. - Јован Радуловић, српски књижевник († 2018)
• 29. 9. - Шемса Суљаковић, пјевачица

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Радиша Урошевић, певач
• 2. 10. - Стинг, рок-музичар, филантроп
• 5. 10. - Боб Гелдоф, рок-музичар, активиста
• 7. 10. - Енки Билал, стрип цртач
• 23. 10. - Фатмир Сејдиу, косовски политичар
• 30. 10. - Харрy Хамлин, глумац

Новембар/Студени

• 4. 11. - Траиан Бăсесцу, председник Румуније
• 25. 11. - Данило Лазовић, глумац († 2006)
• 26. 11. - Сулејман Тихић, члан Предсједништва БиХ († 2014)
• 26. 11. - Илона Сталлер Цицциолина, глумица
• 27. 11. - Дражен Далипагић, босанскохерцеговачки кошаркаш
• 27. 11. - Катхрyн Бигелоw, филмска редатељка

Децембар/Студени

• 8. 12. - Билл Брyсон, писац не-фикције
• 9. 12. - Драган Пантелић, голман († 2021)
• 19. 12. - Нада Абрус, хрватска глумица
• 22. 12. - Иван Шретер, хрватски лијечник († 1991.)

Кроз годину

• Радован Стојичић Баџа, генерал српске полиције († 1997)
• Ведран Ивчић, хрватски пјевач и складатељ († 2003.)
• Оливера Милосављевић, историчарка († 2015)
• Денис Куљиш, новинар, публицист († 2019)
• Амир Буквић, хрватски глумац и драматичар
• Златко Манојловић, гитариста
• Никола Поплашен, председник Републике Српске
• Милорад Рогановић, новинар, ТВ водитељ

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 10. 1. - Синцлаир Леwис, књижевник, нобеловац (* 1885)
• 13. 1. - Српко Меденица, четнички одметник (* 1924)
• 27. 1. - Царл Густаф Емил Маннерхеим, маршал и бивши председник Финске (* 1867)
• 30. 1. - Фердинанд Порсцхе, инжењер, оснивач фирме (* 1875)
• 3. 2. - Цхоудхрy Рахмат Али, пакистански националиста (* 1895)
• 3. 2. - Гојко Шурлан, народни херој (* 1909)
• 4. 2. - Мирослав Спалајковић, српски дипломата (* 1869)
• 8. 2. - Фритз Тхyссен, индустријалац (* 1873)
• 19. 2. - Андрé Гиде, француски књижевник, нобеловац (* 1869.)
• 12. март - Алфред Хугенберг, њемачки бизнисмен и политичар

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 9. 4. - Садеq Хедаyат, ирански књижевник
• 14. 4. - Ернест Бевин, британски политичар (* 1881)
• 29. 4. - Лудwиг Wиттгенстеин, аустријски филозоф (* 1889)
• 6. мај - Éлие Цартан, француски математичар
• 25. 5. - Паула Прерадовић, пјесникиња (* 1887)
• 29. 5. - Фаннy Брице, забављачица (* 1891)
• 7. 6. - Паул Блобел, СС официр (* 1894)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 3. 7. - Љубо Wиеснер, књижевник, преводитељ (* 1885)
• 13. 7. - Арнолд Сцхоенберг, композитор (* 1874)
• 17. 7. - Панко Брашнаров, бивши председник НОО фронта Македоније, информбировац (* 1883)
• 20. 7. - Абдулах I, краљ Јордана (* 1882)
• 20. 7. - Wилхелм, крунски принц Немачке (* 1882)
• 23. 7. - Пхилиппе Пéтаин, маршал Француске, квислинг (* 1856)
• 23. 7. - Роберт Ј. Флахертy, филмски режисер, продуцент (* 1884)
• 1. 8. - Драгић Јоксимовић, бивши адвокат Драже Михаиловића (* 1893)
• 4. 8. - Ернст вон Wеизсäцкер, немачки официр и дипломата (* 1882)
• 12. 8. - Душан Стефановић, бивши српски генерал и министар војни (* 1870)
• 14. 8. - Wиллиам Рандолпх Хеарст, новински издавач (* 1863)
• 28. 8. - Роберт Wалкер (глумац) (* 1918)
• 4. 9. - Лоуис Адамич, књижевник (* 1898)
• 7. 9. - Мариа Монтез, глумица (* 1912)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 16. 10. - Лиаqуат Али Кхан, први премијер Пакистана (* 1895)
• 30. 11. - Томо Јанчиковић, хрватски политичар (* 1899)
• 21. 12. - Маријан Матијевић, "Јунак из Лике" (* 1878)
• 31. 12. - Максим Литвинов, бивши министар иностраних послова СССР (* 1876)

Нобелова награда за 1951. годину

• Физика: Јохн Цоцкцрофт и Ернест Wалтон (пионирски рад на трансмутацији атомских језгара путем вештачки убрзаних атомских честица)
• Кемија: Едwин МцМиллан и Гленн Т. Сеаборг (открића у хемији трансуранских елемената)
• Физиологија и медицина: Маx Тхеилер (открића у вези жуте грознице и како је сузбијати)
• Књижевност: Пäр Лагерквист (уметничка енергија и стварна независност ума којима у својој поезији стреми да пронађе одговоре на вечна питања пред човечанством)
• Мир: Лéон Јоухауx (рад на социјалној једнакости и франко-немачком помирењу)

Литература

• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.