Chinese language, literature, culture

APSTRAKT: Martin Hajdeger se ubraja u najznačajnije mislioce modernog doba, a za mnoge istraživače i istoričare, on je najistaknutiji i najuticajniji filozof dvadesetog veka. U Izvoru umetničkog dela, čijom ćemo se analizom baviti, on objašnjava suštinu umetnosti u pojmovima postojanja, tj. bivstvovanja i istine. Prema njegovom mišljenju, umetnost nije samo način izražavanja istine, već i sredstvo njenog stvaranja i ,,odskočna daska" iz koje se može otkriti ,,ono što jeste". U uvodnom delu rada bavićemo se njegovim poimanjem umetnosti, tj. njegovim odnosom prema samoj umetnosti, koji se svodi na kritiku savremene umetnosti, koja za njega nema veliki uticaj u razumevanju umetničkog dela. U središnjem delu rada, pažnju ćemo posvetiti pojmovima sveta i zemlje, koji izrastaju na osnovu iskustva umetničkog dela, čime želimo da ukažemo na to da oni označavaju upravo to iskustvo. U završnom delu rada, govorićemo o tumačenju istine, kao važnog faktora za razumevanje izvora umetničkog dela. Kroz rad ćemo pokušati da objasnimo sve pojmove vezane za izvor umetničkog dela, a to su: stvar, delo i istina. Takođe, pokušaćemo da opravdamo Hajdegerov stav, a to je da prilikom stvaranja akcenat mora biti na istini i suštini dela, tj. šta umetnik želi tim delom da postigne, a ne na lepoti.

Kao i u životu, za političku, ekonomsku i kulturološku prevlast, bore se engleski i kineski. Koji će od ova dva jezika biti vodeći jezik u virtuelnom ali i realnom svetu? Po broju govornika kineski znatno prednjači u odnosu na engleski. 1 Prvi jezik u svetu po broju govornika kojima je on maternji je kineski, koji čak doseže brojku od 1284 miliona. Iako engleski zauzima treće mesto po broju izvornih govornika, posle kineskog i španskog, govori se u 118 zemalja, a njegova upotreba kao drugog jezika je najrasprostranjenija na svetu. 2 Prema rečima Petra Mićkovića, pored engleskog koji se smatra jezikom globalizacije, onaj koji se danas naglo širi je i kineski jezik. Kod običnog sveta, koji se s kineskom robom susreće na gotovo svakom koraku, poraslo je interesovanje za Kinu i Kineze, a potom i za kineski način života, kulturu i -jezik. I zato se ne smemo čuditi preplitanju i uspostavljanju kontaku između ova dva jezika. U poslednjih par godina veliku pažnju kod Engleza, ali i Kineza zauzima pojava čingliš. A šta je to zapravo čingliš? Čingliš 3 je sleng za govorni i pisani engleski jezik na koji utiče kineski jezik. Čingliš se odnosi na prevod od reči do reči kineskih fraza i rečenica. Takođe, čingliš se može odnositi na upotrebu kineskih reči u engleskom razgovoru ili obrnuto. 4 Vej i Fej čingliš definišu kao međujezični izraz koji se obično manifestuje kroz sintaksu u kineskom stilu sa engleskim rečima. To su kineski fonološki elementi u izgovoru ili gramatičke varijacije koje pokušavaju da slede standardna engleska pravila, ali nažalost ne na pravilan način. 5 Za treći primer sam odlučila da izaberem nešto što Kinezi svakodnevno mogu videti na ulicama. Naime, na ulicama Pekinga primećen je znak na kom piše 小心滑倒, koji je preveden kao Slip down and fall carefully (Okliznuti se i pažljivo pasti). Prvo da vidimo značenje karaktera. 小心 (xiǎo xīn) znači paziti, obratiti pažnju na nešto, dok 滑倒 (huá dào)označava skliznuti i pasti. Naime, prevod bi trebao glasiti Pazite da ne padnete, ali ajde da oprezno padnemo, pa da vidimo šta će se desiti. Još jedan od primera u moru pogrešno protumačenih znakova je 回程道, koji su Kinezi preveli kao Back backt. Kada bismo razložili ovu frazu na karaktere, njihovo značenje bi bilo 回程 (huí chéng) -što znači povratak, povratno putovanje , 道(dào) nosi značenje puta. Pravillan prevod bi bio povratni put ili put nazad, dok se pomenutim prevodom jedinu povezanost ima sa back. Za kraj bih izdvojila primer koji bi kako izvornim govornicima, tako i onima koji uče engleski zvučao smešno. Naime, radi se o korpama za otpad, na kojima na kineskom jezikom stoji natpis 可回收 (kě huí shōu), tj. koji može da se reciklira i onaj koji ne može da se reciklira, dok su to Kinezi preveli kao Can reusing i Can not reusing( Mogu ponovo koristiti i ne mogu ponovo koristiti) 11  Iako je očigledno da je ponovna upotreba sinonim za recikliranje, koji je pogodan za upotrebu, ali to je ipak nemoguće. Sigurno je da se ova greška ne bi desila da je prevodilac imao više iskustva.

АПСТРАКТ: Лу Сјун je кинески писац, који се сматра најзначајнијим ствараоцем у кинеској књижевности 20. века. Такође, био је и важан критичар познат по својим оштрим и јединственим есејима о историјској традицији и модерним условима у Кини. У раду ћемо приказати Лу Сјуново поимање кинеског националног карактера, које се у великој мери ослања на критику слабости националног духа, при чему ће у фокусу бити дела Дневник једног лудака и Истинита прича о А Кјуу. Покушаћемо да објаснимо једну од мноштво идеја његове револуционарне књижевности, која се дефинише као захтев за ослобођење личности која је склона грађанском индивидуализму. У првом делу рада бавићемо се анализом дела Дневник једног лудака, као и главним мотивима, тј. симболима у том делу, који се у великој мери везују за критику конфуцијанских вредности, модерног кинеског друштва, а и генерално, целокупног репресивног политичког система. У другом делу рада, у којем ћемо се бавити анализом Истине приче о А Кјуу, покушаћемо да кроз лик главног јунака укажемо на слабости и недостатке ,,кинеских револуционара", који уколико се не промене, неће допринети развоју нове Кине, на чему Лу Сјун упорно инсистира. Циљ овог рада је да се прикаже важност мишљења појединца без обзира на постојање традиционалног конфуцијанског система, као и његове улоге у обликовању друштвеног поретка.

Nekadašnji kulturni kritičar koji je postao vodeća figura u nastanku moderne Kine, Hu Shih, istakao se promovišući upotrebu narodnog jezika u književnosti, što mu je donijelo titulu „oca kineske književne renesanse“. Tokom Pokreta četvrtog maja, kasnih 1910-ih, pridružio se drugim  intelektualcima u ,,napadima” na klasični jezik koji je postojao otprilike od 200. pne, zalažući se za popularni baihua kao pisani medij i medij za opštu komunikaciju. Započeo je eru masovne pismenosti, prenoseći drevne konfucijanske tekstove u status referentnih djela, a ne u standarde koje treba da pamti svaki student.

Положај кинеских жена доживио је огромне промјене кроз историју овог друштва, измученог бројним репресивним политичким системима. Конфуције је заступао став да би кинеска жена требало да посједује три врсте подређености-да буде подређена оцу прије удаје, мужу у браку и сину након смрти мужа. Према Конфуцију, који је у великој мјери утицао на размишљање Кинеза и на њихов начин разумијевања поретка, жена би требало да је зависна од мужа читав свој живот. Овај начин размишљања заправо представља концепт који се у више наврата прожима кроз филм Високо подигни црвени лампион (大红灯笼高高挂), који представља адаптацију Су Тонгове прве новеле из збирке новела и приповједака Жене и конкубине. Кинески редитељ Џанг Јимоу успјешно продире у психу жена, и ствара један од најљепших кинеских филмова, представљајући смјелу и застрашујућу параболу у којој се женама влада и управља у хијерархијском друштву давно успостављених обичаја.

Када говоримо о изванредности романа Живети, не знамо да ли ће вам бити довољна чињеница да је проглашен једним од десет најутицајних кинеских романа последње деценије двадесетог века, али једно је сигурно, ко год да је дошао у додир с овим ремек-делом није остао равнодушан на потешкоће с којима су се суочавали Кинези модерног доба. Поред тога што је овај роман награђиван бројним међународним наградама, радује нас то да је 2018. године и ,,Велика награда Иве Андрића” управо доспела у руке Ју Хуа, чиме је доказано да и наш народ има развијен осећај за препознавање оригиналности кинеског пера. Иако је у почетку био забрањен у Кини, овај непревазиђени епски роман, који је први пут објављен 1992. године, сада се сматра једном од најутицајнијих књига у земљи, која је продата у милионима примерака. Један примерак стигао је и до нас, те ће есеј управо бити посвећен анализи овог дела.

Mo Jen (莫言, 1955- ) je prvi kineski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Koristeći magični realizam u svojim delima, dobija titulu jednog od najvećih romanesknih majstora moderne kineske književnosti. On u svojim delima govori o mnoštvu društvenih, ekonomskih i političkih problema koji su zadesili Kinu u drugoj polovini dvadesetog veka. U romanu Žabe (2009), koji se bavi uticajima i odgovorima na ,,politiku jednog deteta“, Mo Jen ispituje istoriju planiranja porodice u periodu od 60 godina nakon osnivanja Narodne Republike Kine, o istoriji koja dotiče dušu nacije. U fokusu rada će biti lik i delo pripovedačeve tetke Van Srčane, glavne sprovoditeljke te politike. Pokušaćemo da kroz slabosti nacionalne politike rađanja, ispitamo piščev, ali i naratorov stav o merama koje je sprovodila Komunistička partija Kine, kao i da se dotaknemo teme iskupljenja koja se provlači kroz lik i delo Van Srčane.

(PL). " Republika pijanaca " je satirični roman koji se bavi mentalitetom kineskog naroda, polazeći od odnosa prema hrani i piću, kroz koji zatim oslikava vlast, korupciju u državi, kao i ozbiljne deformacije sistema opšteljudskih vrednosti. Radnja romana odvija se 1989. godine i smeštena je u izmišljenu provinciju savremene Kine, Zemlju pića – u jedan pokvaren i nestvaran svet ispunjen drevnim praznovericama, hedonističkim preterivanjem i nadrealističkim događajima. Zemlja pića dobila je svoje ime po zapanjujućim količinama alkohola koje se u njoj proizvode i konzumiraju. Međutim, alkohol je za stanovnike ove provincije predstavljao ne samo izvor prihoda i ekonomske sigurnosti, nego i izvor neprekidnog zadovoljstva. U zemlji u kojoj se i dalje osećaju razarajući tragovi Kulturne revolucije i Velikog skoka unapred, opijenost je usadila lažni osećaj sigurnosti. Predstavljala je svojevrsni beg u svet iskrivljene stvarnosti, gde se moglo uživati u legendarnom " majmunskom piću " i kuvanim " mesnatim dečacima ". Kroz dva narativna toka koji su povezani, ali ne i ukršteni u klasičnom smislu, Mo Jan upoznaje čitaoca sa policijskim inspektorom Ding Gourom koga su iz prestonice poslali u glavni grad Zemlje pića. Njegov je zadatak da istraži glasine o čudnom i neumerenom gurmanluku koji se upražnjava u glavnom gradu Zemlje pića – reč je o kanibalizmu, krajnjem obliku hedonističkog preterivanja stanovnika te oblasti, u kojoj su proždrljivost i opijanje postali način života. " Roda isporučuje sina " je neverovatno jelo proizvedeno u laboratorijama Kulinarskog istraživačkog centra Zemlje pića. Direktor propagandnog odseka Dijamant Đin izjavljuje da se veoma ponosi ovim jelom i da " njime gosti samo dostojanstvenike koji dolaze u posetu ". Nakon Đinove tvrdnje da u ovom jelu nema ljudskog mesa, povodljivi inspektor ubrzo upada u klopku, namamljen pićem, hranom i ženskom privlačnošću. Griža savesti propada sa svakim gutljajem i zalogajem aromatičnog mesa, a svest o stvarnom stanju stvari biva zaslepljena nezasitom pohlepom koja ne razara samo žitelje Zemlje pića, nego i celokupan duh ljudskog postojanja. Kako bogati postaju sve bogatiji, a siromašni ostaju na ivici smrti i očaja, tako ljudi poput Dijamant Đina postaju zvezde u usponu na egzotičnim banketima, dok siromašni bračni parovi na svet donose " mesnate dečake " , koje su primorani da prodaju kako bi uspeli da se održe u životu. Zemlja pića, koju Diamant Đin toliko voli, upečatljiva je karikatura potrošačkog društva u Kini. Alkohol, hrana, moć i novac spajaju se u svojevrstan pandemonijum pod okriljem korupcije. Mo Jan je metaforičkim post-modernističkim apsurdom dostojno ilustrovao ogromnu pohlepu za novcem i moći koja je zahvatila kinesku političku scenu. On uspeva da zadrži pitanje korupcije na obodima centralne vlasti i fokus održava na lokalnim političkim elementima. Međutim, postojeće sličnosti sa celokupnim političkim sistemom ne mogu se ignorisati, jer se veoma mali broj političara opredeljuje za put bez pohlepe i korupcije, budući da su novac i moć od presudne važnosti, naročito u zemljama gde se važnost ljudskih života procenjuje na osnovu njihovog ekonomskog statusa. 1 Zvonimir Baretić, prevodilac " Republike pijanaca " , daje ovakvu transkripciju imena Mo Yan.