Vierge Ljeviška à Prizren

Abstract:
In late Byzantine monumental painting, works are rarely signed by the artists and even when they are, it is very scarce for us to have more than one signed work by the same painter. Exceptions to this “rule” are two masters, Michael Astrapas and Eutychios (Astrapades), who left their signatures in five different churches. All of these churches are located in the historical region of Macedonia, which is today divided between the states of Greece, FYROM and Bulgaria. The Astrapades painted their signatures or monograms and even other undecipherable letters not in apparent places, but almost hidden among the garments of some saints, the weapons and the armory of holy warriors and upon some ceramic vessels that are decorating some scenes of the iconographical program. Their signatures in some cases are like cryptograms and some of them have only been recently discovered in the last fifty years. This paper suggests a new way of deciphering their inscriptions, based on the material of the objects bearing the signatures, letters or monograms. We argue that these outstanding masters of the Paleologean Renaissance, as great innovators of their time, intentionally “invented” a new ingenious way to declare their presence in the churches that they have decorated.

Location: Barcelona, Universitat Autònoma de Barcelona – Museu Episcopal de Vic

Publisher: Professor Manuel Castineiras.

Event Date: Nov 7, 2014

Organization: I Simposi Magistri Cataloniae. Artista anònim. Artista amb signatura. Identitat, estatus I rol de l'artista en l'art medieval

Publication Date: Nov 7, 2014

Publication Name: I Simposi Magistri Cataloniae. Artista anònim. Artista amb signatura. Identitat, estatus I rol de l'artista en l'art medieval.

Conference End Date: Nov 8, 2014

Conference Start Date: Nov 7, 2014

Suggestions for copying old frescoes and placing copies in museums occurred mainly because this appeared to be the only solution for preserving some of the permanently endangered wall paintings. Such
initiatives were encouraged during the 19th century in Serbian environment, to be officially accepted in museum practice as a part of preventive protection in the early 20th century. In the period after 1950, and
immediately after the revealing of the wall paintings in the Church of the Holy Virgin of Ljeviš in Prizren, over a hundred copies of frescoes were created. The copies have been intended to record some of the properties
of the monument, and by using and presenting them to the public the protection institutions have carried out education and promotion of the national heritage. In contemporary theory of heritage, which has expanded the narrow disciplinary boundaries of researching the past, this copying process has been recognised as an important part of organised heritage documentation. The process of making, using and presenting these copies over time highlights their documentary functions and qualities. They testify about the properties of the original because they display the condition of frescoes in the moment of their creation. When a monument is endangered, like in the case of the Church of the Holy Virgin of Ljeviš in Prizren,
they can be more informative bearers of data than the damaged frescoes insitu. They are also the source for studying the relation to the original, since many copies do not show only the precise state, but also the current knowledge of the original. Being such complex testimonies, copies of frescoes are the subject of research in various scientific disciplines.

Keywords: copies of frescoes, original, heritage protection, Orthodox Church of the Holy Virgin of Ljeviš in Prizren, document.

Предлози за копирање старих фресака и чување копија у музеју јављали су се углавном онда када се то указивало као једино решење за очување од заборава живописа који је трајно угрожен. Будући да су такве иницијативе у српској средини охрабриване у XIX веку, почетком XX века су у музејској пракси прихваћене као део превентивне заштите. У периоду након 1950. године, а одмах по откривању живописа Богородице Љевишке, настало је преко стотину копија фресака ове призренске цркве. Стварање копија имало је за циљ бележење неких својстава споменика, а њиховом употребом тј. излагањем, установе заштите су спроводиле едукацију и промоцију националне баштине. У савременој теорији баштине која је проширила уске дисциплинарне оквире истраживања прошлости, тај процес копирања је препознат као важан део организованог документовања баштине. Процес израде, употреба и презентација ових копија кроз време наглашава њихову документарност. Оне сведоче о својствима оригинала јер приказују затечено стање у тренутку израде, а онда када је споменик вишеструко угрожeн, као што је то Црква Богородице Љевишке у Призрену, могу бити носилац већег броја података него оштећене фреске in situ. Такође, извор су за проучавање односа према оригиналу, будући да многе не приказују само верно стање већ и сазнање о оригиналу. Као тако комплексна сведочанства, копије фресака могу бити предмет истраживања различитих научних дисциплина.
Кључне речи: копије фресака, оригинал, заштита наслеђа, црква Богородице Љевишке, документ

This work retraces observations concerning insufficiently known emblems, represented on some examples of late Byzantine architecture. Also, should an emblem be invested with a role of a codified sign, without being literally visible, could it function as a segment of the imagery employed in the articulation of the facades of late Byzantine and Serbian medieval architecture.

,,ШТО ЈЕ НА НЕБУ И НА ЗЕМЉИ, ВИДЉИВО И НЕВИДЉИВО“: ТРИЈУМФАЛНИ ЛУК НА ЗАПАДНОЈ ФАСАДИ ЦРКВЕ БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ У ПРИЗРЕНУ. СТРУКТУРА И ЗНАЧЕЊЕ

      Артикулација зидне површине као и концептуални елементи фасаде представљају кључне упоришне тачке византијске архитектуре крајем XIII века. Западна фасада цркве Богородице Љевишке у Призрену садржи доминантан тријумфални лук у средини којије додатно акцентован тзв. ,,акведукт“ системом изнад. Начин на којије изведено петокуполно решење од нарочитог је значаја за перцепцију архитектонске слике призренског храма.Како се не би нарушавао визуелни наратив западне фасаде, протомајстор Никола је конструктивно приближио средњој куполи западни пар купола. На тај начин је постигнут ефекат наративности централног регистра и целокупне западне фасаде као геометријске слике тријумфалног лука, а тако и отелотворења идеје тријумфа ктитора. У раду се додатно указује на интерпретативне хоризонте западне фасаде, пре свега повезаност ктиторског портрета и Cимеона Немање изнад западног портала  као символа стуба вере на који се значењски ослања и хоризонтална оса храма са параклисима посвећеним Светим ратницима.

The paper deals with the phenomenon of cultural heritage through recognizing the
semantic changes of a heritage object and its uses over time. is is examined through the case of the Church of Holy Virgin of Ljevisa in Prizren. is church is seen as a living organism whose meanings are changing in accordance with the context in which it is communicated, interpreted and used. is object functioned as a church, mosque, church again, and nowadays it has the status of cultural and historical monument. In 2006 it was inscribed on UNESCO World Heritage in Danger List as the representative of Serbia, due to its values of universal signicance, but also due to postwar political instrumentalization. To understand semantic changes of this church and monument through time, and to dene its testimonial potential, all the names the church has had shall be analysed, following the Latin phrase Nomen est omen.