Academia.eduAcademia.edu

B.A.C.H. Reference u likovnim umetnostima

Reference spadaju među najznačajnije kontekstualne činioce umetničkog delovanja. Ovo predavanje razmatra nekoliko tematski grupisanih konceptualnih, motivskih i kompozicionih veza između različitih umetničkih dela. Umesto sistematskog pregleda repro-materijala i literature, predavanje sam zasnovao samo na primerima koje sam zapazio tokom letnjeg semestra 2010 nekoliko meseci da bih ilustrovao učestalost, složenost i višeznačnost referiranja u umetnosti i kulturi.

Dejan Grba | B.A.C.H. Reference u likovnim umetnostima D e jan Grba B.A.C.H . R e fe r e n ce u lik o v n im u m e t n o s t im a Reference spadaju među najznačajnije kontekstualne činioce umetničkog delovanja. Razmatrajući nekoliko tematski grupisanih konceptualnih, motivskih i kompozicionih veza između različitih umetničkih dela, ovo predavan je je povezano sa prezentacijom Cut-and-Paste koju je održao Nemanja Nikolić 2010 na tem u neposredn e aproprijacije u savrem enoj um etn osti. Referiranje ili ‘pozivan je na’ je širok pojam koji u likovnim umetnostima označava različite vidove uodnošavanja, povezivanja i preuzimanja, od rem in iscencije, refleksije i posvete, preko citata, interpretacije i preispitivanja, do slobodne kopije, im itacije, kopije, falsifikata i plagijata. Odličan primer samoreferiranja su Bachove varijacije teme B.A.C.H., koje se pojavljuju u nekoliko njegovih kom pozicija, na prim er u Um etnosti fuge (BWV 10 80 ) iz 1745-1751. Ta tem a je i naziv ovog predavanja koje sam , um esto sistem atskim pregledom repro-m aterijala i literature, zasnovao sam o na primerima koje sam zapazio u poslednjih nekoliko meseci da bih ilustrovao učestalost, složenost i višeznačnost referiranja u umetnosti i kulturi. Frižid e r Motiv ‘egzistencijalističkog’ zurenja u frižider, sjajno dat na fotografiji Philipa-Lorce diCorcije, Mario iz 1978, u film u se eksploatiše u vidu takozvanog ‘pogleda iz kam ina’ u kojem kamera osvaja (čoveku) nedostupne pozicije. Gh as tly Be yo n d Be lie f Ambivalentna zavodljivost zvanične najave-upozorenja publici o eksplicitnim i radikalnim sadržajim a koja je korišćena u američkim splatter film ovim a kao što su Blood Feast (1963) ili Tw o Thousand Maniacs (1964) Herschella Gordona Lewisa, upotrebljena je na album u Ghastly Bey ond Belief (1987) slovenačke grupe Miladojka Youneed, koncipiranom i ilustrovanom kao muzički pandan horor filma, da bi 2009 bila patetično eksploatisana u špici Mooreovog film a Capitalism : A Love Story . Vo s a k Pastelno-voštano-klaustrofobična perspektiva vidljiva u nekoliko sekvenci filma The French Con nection William a Friedkina iz 1971 reflektovana je u fotografiji Andreasa Gurskog Plenarsaal I, Brazilia iz 1994 i verno rekonstruisana u instalaciji Wolfganga Laiba, Som ew here Else: La Cham bre des Certitudes iz 1997. [email protected] | +381 62 207 749 | http://dejangrba.dyndns.org This work is licensed under the Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Serbia License. To view a copy of this license, visit http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/ or send a letter to Creative Commons, 171 Second Street, Suite 300, San Francisco, California, 94105, USA. Dejan Grba | B.A.C.H. Reference u likovnim umetnostima Izvo r Likovno-kom poziciono rešenje i koncept Oculusa (otvora u plafonu) koje je Andrea Mantegna prim enio na fresci u Cam eri degli Sposi u Mantovi 1465, razvijen je do baroknih razm era, uz prim enu anam orfoze, u opusu Fra Andree del Pozza (1642-170 9) i citirana u film u Sahara Zoltana Korde 1943. Ru ka u ru ci Zastrašujući i antropološki utem eljen m otiv gubitka ruke kao sim bola ljudskosti prikazan je televizijskoj publici u reportažam a o spektakularnom atentatu na egipatskog predsedn ika Anwara el Sadata 1981. Gest i poza jednog od zvaničnika ranjenih u tom atentatu ponavljaju se četiri godine kasnije u filmu Ran Akire Kurosawe, a trinaest godin a posle toga i u film u Stevena Spielberga Saving Private Ry an . Stre la u o ku Strelu u oku, koja se može smatrati jednom od ključnih metafora lin earne perspektive u renesansi 1, vizualizovao je Andrea Man tegna na fresci Mučeništvo Svetog Kristifora (1451-1455), a ponovio Akira Kurosawa vin jetom u film u Ran 1985. Međutim, izgleda da je i Kurosawa bio spreman da uči odnosno da preuzima ideje od svojih kolega kao što je Eiichi Kudo i n jegovog film a Eleven Sam urai (Ju-ichinin no sam urai) iz 1966, poslednjeg u jidaigeki seriji o pobunjenim samurajima koju čine još Thirteen Assassins (Jûsan-nin no shikaku) iz 1963 i The Great Duel (Dai Satsujin) iz 1964. Pre d a va n je Friedrich Wilhem Murnau, koji je započeo svoju karijeru kao slikar i istoričar umetnosti, nastavlja da vežba likovno kao jedan od najuticajnijih reditelja studirajući izgled i afektaciju Rembrandtovih figura, njegovu kom poziciju i osvetljenje u film u Faust iz 1927. Skraćenje U istom film u, koji obiluje likovnim citatim a a koji je sam postao značajna filmska referenca u pogledu konceptualno-poetskih i tehničkih rešenja, Murnau rekonstruiše i Mantegnino perspektivno skraćenje, pomalo nespretno zbog razlike između optičkih svojstava ljudskog vida i objektiva filmske kamere. H o rizo n t 1 Michael Kubovy, The Psy chology of Perspective and Renaissance Art, Cam bridge University Press, 1988 (online izdanje 1.1, 20 0 3). [email protected] | +381 62 207 749 | http://dejangrba.dyndns.org This work is licensed under the Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Serbia License. To view a copy of this license, visit http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/ or send a letter to Creative Commons, 171 Second Street, Suite 300, San Francisco, California, 94105, USA. Dejan Grba | B.A.C.H. Reference u likovnim umetnostima Rekonstrukcija klasične pejzažne kompozicije u filmu (pokretna slika koja imitira fiksiranu sliku), na prim er kod Wernera Herzoga sa referencam a na Caspara Davida Friedreicha i na im presionizam , reflektuje se u konceptu vodenog horizonta sn im ljenog izuzetno dugim ekspozicijam a (superpozicija velikog broja likovnih stanja) na fotografijam a H iroshija Sugim otoa. Privid Fatamorgana je optička atmosferska pojava koja može da se snimi. U istoimenom filmu Wernera Herzoga ona je činilac njegove složene poetike, u video radu Chott el-Djerid (A Portrait in Light and Heat) Billa Viole ona je deo m editativn o-kontem plativnog am bijen ta, a estetizovana je u film u Jarhead, Sam a Mendesa. Re fle ks ija Istorija filma je u velikoj meri određena preuzimanjem i recikliranjem tema, ideja, rešenja i postupaka. Tem a doppelgän gera i njen a konceptualno-likovna predstava u film u Heaven and Hell (Tengoku to jigoku) Akire Kurosawe iz 1963 reflektuje se u film u The Silence of the Lam bs J onathana Dem m ea iz 1991. N o vo grad n ja Jedna od značajnih tema uticajne nemačke eksperimentalne muzičke grupe Ein stürzende Neubauten (Urušavanje novogradnje) je problem odnosa telesne, em otivne, intelektualn e ljudske jedin ke i sistem skoregimentacijskog nasleđa modernističkog utopijskog urbanizma (Le Corbisieur, Ludwig Hilbersheimer, Auguste i Gustave Perret) u savremenoj industrijalizovanoj arhitekturi. To je i estetski činilac opusa Andreasa Gurskog i blic-m otiv u film u The Bourne Suprem acy Paula Greengrasa iz 20 0 4. Piš to lj u ru ci Vizualizacija likovne percepcije, posmatranja kao mentalnog procesa i/ili beleženja viđenog je jedna od najstarijih i uvek izazovnih tem a likovnih um etnosti, od tradicije autoportreta do m ašine za crtanje pogledom J ochem a Hendricksa. U film u, ona se uglavnom m an ifestuje kroz ‘subjektivni kadar’ u kojem se pogled često izjednačava sa oružjem. Među brojne druge filmske primere spadaju: Don Siegel, Count the Hours, 1953; J ohn Schlesin ger, Marathon Man, 1976 i J onathan Dem m e, The Silence of the Lam bs, 1991. [email protected] | +381 62 207 749 | http://dejangrba.dyndns.org This work is licensed under the Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Serbia License. To view a copy of this license, visit http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/ or send a letter to Creative Commons, 171 Second Street, Suite 300, San Francisco, California, 94105, USA.