Ponuda ekonomskih politika u izbornoj kampanji 2014. godine

ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ ПОЛИТИЧКА РОКАДА Београд, 2014. ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ: ПОЛИТИЧКА РОКАДА Милан Јовановић Душан Вучићевић Издавач: Институт за политичке студије, Београд За издавача Живојин Ђурић Рецензенти: Др Зоран Славујевић Др Живојин Ђурић Др Зоран Стојиљковић Пословни секретар Смиљана Пауновић Штампа: eseloge д.о.о. Београд Тираж: 300 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 324(497.11)”2012”(082) ИЗБОРИ у Србији 2012. године : (не)очекивана промена / [Милан Јовановић, Душан Вучићевић]. - Београд : Институт за политичке студије, 2013 (Београд : Eseloge). - 244 стр. : табеле ; 23 cm Тираж 300. - Напомене и библиографске референце уз текст. Библиографија уз сваки рад. - Summaries. ISBN 978-86-7419-266-5 a) Избори - Србија - 2012 - Зборници COBISS.SR-ID 200036364 Излажење зборника финансијски помогло Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије TABLE OF CONTENTS Milan Jovanovic, Dusan Vucicevic SERBIAN PARLIAMENTARY ELEC TIONS 2014 – POLITICAL “CASTLING MOVE” 9 Marko Pejkovic, Dragan Trailovic SOCIAL PROFILE OF ELEC TORAL LIST ON PARLIAMENTARY ELECTIONS IN SERBIA 2014 39 Dejan Bursac PRE-ELEC TORAL COALITIONS: IDEOLOGY VS. SELF-INTEREST? 53 Despot Kovacevic INFLUENCE OF SOCIO-ECONOMIC FACTORS ON SERBIAN 2014 PARLIAMENTARY ELEC TIONS VOTER TURNOUT 71 Jovic, Andjelkovic, Bulatovic POLITICAL ACTIVISM AND ELECTORAL PARTICIPATION OF THE FIRST-TIME VOTERS IN SERBIA 85 Ksenija Markovic, Nevena Milicevic PARTICIPATION OF MINORITY POLITICAL PARTIES AT ELECTIONS 2014 107 Aleksandar Djokic ANALYSIS OF SERBIA’S 2014 PARLIAMENTARY ELEC TIONS IN KOSOVO AND METOHIJA 131 5 Sinisa Atlagic SERBIAN 2014 ELEC TORAL CAMPAIGN: Economic and social agenda as an instrument for promoting party leaders 147 Dusan Pavlovic, Ivan Stanojevic ECONOMIC POLICIES IN ELEC TION CAMPAIGN 2014 161 THE PARTY PROPOSALS OF PUBLIC POLICIES ON ELEC TION IN 2014. YEAR 177 FOREIGN POLICY IN TV “ELECTION BLOCKS” DURING THE 2014 ELECTORAL CAMPAIGN IN SERBIA 203 Boban Z. Stojanovic Milan Krstic Zoran Cirjakovic THE ROLE OF SOCIAL MEDIA IN 2014 PARLIAMENTARY ELEC TIONS IN SERBIA: MORE SIGNIFICANT BUT STILL SECONDARY 235 Sladjana Mladenovic MAIN FINDINGS OF 2014 ELECTION OBSERVATION IN SERBIA AND THEIR COMPARISON WITH THE FINDINGS FROM 2012 263 Vladimir Mihajlovic REDESIGNING OF THE ELEC TORAL SYSTEM OF SERBIA 6 281 ПОНУДА ЕКОНОМСКИХ ПОЛИТИКА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ 2014. ГОДИНЕ*** УДК 338.2:324(497.11)”2014” Душан Павловић* Иван Станојевић** Сажетак У овом раду анализирамо економске политике које су у кампањи за парламентарне изборе у Србији 2014. године кандидовале странке и коалиције. У фокусу анализе биће обећања у вези са новим законом о раду који је био главна економска тема у месецима пре избора и обећања у вези са привредним растом, као и последице које би спровођење тих политика имало по јавне финансије и јавни дуг Републике Србије. Кључне речи: избори 2014, економске политике, привредни раст, закон о раду, јавне финансије. иљ овог рада је да прикаже понуду економских поли­ тика кандидованих у кампањи за парламентарне изборе у Србији 2014. године. У раду ћемо највише пажње посветити странкама које су освојиле мандате у Народној скупштини и упоредити их са понудом странака које су остале испод изборног прага. * ** *** Ванредни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Електронска адреса: . . Истраживач­сарадник Факултета политичких наука Универзитета у Београ­ ду. Електронска адреса: . . Рад је настао у оквиру научно­истраживачког пројекта Универзитета у Београду Факултета политичких наука под називом Политички идентитет Србије у локалном и глобалном контексту евиденциони број 1 90 , који финансира Министарство просвете и науке Репу­ блике Србије. 161 ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ: ПОЛИТИЧКА РОКАДА У првом делу рада ћемо кратко описати економско стање у коме се налазила Србија уочи мартовских избора 2014. године и у односу на које су странке нудиле своје економске политике у кампањи. У другом делу ћемо представити и анализирати економ­ ске поруке које су слали представници изборних листа. Анализи­ раћемо поруке које су биле најзаступљеније у медијима и показати како би оне утицале на status quo, уколико би биле спроведене. У овом делу анализирамо поруке четири листе које су освојиле по­ сланичка места: коалиције око Српске напредне странке, Соција­ листичке партије Србије, Демократске странке и Нове демократске странке Зелени; и четири листе које су остале испод цензуса: Де­ мократске странке Србије, Уједињених региона Србије, коалиције око Либерално демократске партије и удружења грађана Доста је било. У закључку се осврћемо на разлике између кандидованих политика и дајемо суд о значају економских тема за гласаче на мар­ товским изборима. Стање пре избора 2014. године Фискална политика Србије после 2001. године била је експанзивна. Владе Србије покушав ле су да утичу на раст БДП­а стимулисањем агрегатне тражње кроз бу етску потрошњу. Такав модел је, према Еуростату, доносио просечан раст БДП од 4,9 годишње до краја 200 . године и почетка светске економске кри­ зе , 2014 . Експанзивна политика праћена је и високом инфлацијом која је у поменутом периоду просечно износила 14 на годишњем нивоу. С друге стране, Народна банка Србије води политику јаког динара према евру што доводи до раста иностра­ не тражње, раста негативног платног биланса са иностранством и онемогућује модел економског раста који би био заснован на изво­ зу. Све то је праћено растом незапослености која је према Заводу за статистику у фебруару 2014. године износила 21, Републички завод за статистику, 2014 . Експанзивна фискална политика у овом периоду није праћена растом јавног дуга једним делом због отписа дела дуга од стране Париског клуба 2001. године Париски клуб отписао одсто, 2001 и Лондонског клуба 2004. године Лондонски клуб отписао 2 дуга Србији, 2004 , и због тога што су приходи од 162 Душан Павловић, Иван Станојевић – ПОНУДА ЕКОНОМСКИХ ПОЛИТИКА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ ... капиталних приватизација покривали високу јавну потрошњу. На­ ступањем светске економске кризе 2009. године у Србији је до­ шло до пада привредног раста, повећања незапослености, застоја у приватизацијама и повећања јавног дуга под притиском аутомат­ ских стабилизатора. Јавни дуг је на крају 200 . године износио ,9 милијарди евра или 29,2 БДП­а, да би се за пет година више него дуплирао на 20,1 милијарду евра, односно 3, БДП­а на крају 2013 године Министарство финансија Републике Србије Управа за јавни дуг, 2014 . На тај начин Србија је значајно премашила за­ конско ограничење јавног дуга који, по Закону о бу етском систе­ му, не би смео да прелази 45 БДП. Све већој задужености допри­ нела је и неспособност влада да направе реалне пројекције бу ета, који су по правилу сваке године ишли на ребалансе, да би до краја године дефицит поново премашио ниво предвиђен ребалансом. Месеце пред расписивање избора су обележиле и контро­ верзе у вези са дељењем субвенција кроз Фонд за развој и Агенцију за страна улагања и промоцију извоза енг. SIEPA које је тадашњи министар привреде Саша Радуловић спречио да дају субвенције и кредите који су углавном постајали ненаплативи, попут кредита које су давале касније пропале Агробанка и Развојна банка Вој­ водине ирковић, 2013 . Друга контроверза настала је у вези за Законом о раду чији је предлог саставило Министарство рада и социјалне политике, а снажно подржавало Министарство привре­ де. Закон је имао за циљ да учини запошљавање флексибилнијим и на тај начин утиче на повећање запослености и привредног раста, што би посредно довело до релативног смањења јавног дуга у од­ носу на бруто друштвени производ. Ипак, под притиском синдика­ та и претњом протестима први потпредседник владе Александар Вучић је повукао закон из јавне расправе, заједно са законом о сте­ чају и приватизацији који су већ били у скупштинској процедури Повучен нацрт закона о раду, 2014 . Вучић је то учинио на седни­ ци ванинституционалног колегијума Социјално економског савета, иако сам није био именован за члана Савета. То је за последицу имало оставку министра привреде Радуловића Зашто је отишао Саша Радуловић, 2014 , у предвечерје расписивања ванредних пар­ ламентарних избора. У наредном делу ћемо видети које политике су странке кандидовале као решења економских проблема који су се огледали у све већем нивоу задужености Владе Републике Србије и незапо­ слености у српској привреди. 163 ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ: ПОЛИТИЧКА РОКАДА Понуда економских политика Српска напредна странка Српска напредна странка на челу са Александром Вучи­ ћем током кампање није наговештавала промене у фискалној по­ литици. Као и током мандата владе најављивани су реформски за­ кони, али без разрађеног плана о томе како ће се доћи до циљева попут повећања нивоа запослености, привредн г раста, уравноте­ жења бу ета и смањивања јавног дуга. Напротив, решење пробле­ ма презадужености тражено је у новом задуживању и рефинанси­ рању старих дугова Мастиловић Јаснић, 2014 . Нажалост, остали смо ускраћени за део плана како да сутра отплатимо тај нови дуг, осим да будемо лаковерни и поверујемо да ће страни инвеститори једноставно доћи и избавити нас из проблема. Није било помена о смањењу броја партијски запослених у јавном сектору, док су обећања о департизацији и укидању агенција из претходне кампа­ ње овог пута изостала, иако у међувремену нису испуњена. По питању економске политике СНС је слала двосмисле­ не поруке не желећи да се замери ни једном делу бирачког тела. Најбољи пример за то је Закон о раду. Када је закон повучен из процедуре, Вучић је изјавио да треба да нађемо заједнички име­ нитељ са радницима, послодавцима и синдикатима. Покушаћемо да донесемо добар закон за све Лакић Марковић, 2014 и на тај начин послао сигнал да ће радници остати заштићени. Ипак, почетком марта Вучић је у интервјуу изнео друга­ чији план за Закон о раду: Ако постанем премијер, посветићу се законодавној реформи у домену стварања бољег пословног амби­ јента. Усвојићемо кључне законе о планирању и изградњи, о Кан­ целарији за брзе одговоре, о раду, о државним службеницима, о стечају, о приватизацији, о осигурању. То неће бити лако, али мора­ мо их донети. И већ тада очекујем да оцену за пословни амбијент подигнемо. Бићу све време посвећен довођењу инвеститора. Ту је и пореска реформа и проналажење пореских олакшица за помоћ малим и средњим предузећима Мастиловић Јаснић, 2014 . У тој изјави председник СНС­а исноси другачији став же­ лећи да пошаље позитиван сигнал послодавцима којима обећава бољи пословни амбијент. Иако не разрађује свој план, нити обја­ 164 Душан Павловић, Иван Станојевић – ПОНУДА ЕКОНОМСКИХ ПОЛИТИКА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ ... шњава које конкретне промене ће закони донети и тако допринети побољшању пословног амбијента, јасно је да би то морало да буде на рачун неких привилегија које тренутни закон даје запосленима. У наведеној изјави за портал СНС­а, Вучић такође реци­ клира и идеју која је била једна од главних обећања у кампањи за изборе 2012. године, а то је Канцеларија за брзе одговоре, за коју су још 2012 године обећавали да би требало да смањи рок за изда­ вање грађевинских дозвола са 349 на 90 дана. Захваљујући Канце­ ларији и прикључци за електричну енергију и воду би се добијали брже, односно за 15 дана СНС: Канцеларија за брзе одговоре, 2012 . По питању покретања економије и обезбеђивања при­ вредног раста, Српска напредна странка се уздала у стране инве­ ститоре и њихова углавном усмена обећања о инвестицијама и ad hoc решавање проблема у јавним предузећима и предузећима у реструктурирању без плана за системска решења. На тај начин је настављена политика којом је претходно у бу ету Републике Ср­ бије за 2014. годину чл. 3 предвиђена помоћ Уједињених Арап­ ских Емирата у висини од 3 милијарде евра, без икакве писмене гаранције да ће кредит заправо бити одобрен. Током кампање је најављивана иста пракса. Најпознатији пример је пројекат Бео­ град на води , за који није потписан никакав уговор, нити је спро­ веден тендер. Поред тога, главни адут у кампањи СНС био је тзв. српски Мерцедес који је најављиван као инвестиција Мерцедеса у Србију иако се касније испоставило да је у питању Икарбусов увоз мерцедесових шасија и да нема говора ни о каквој инвестици­ ји Српски аутобус са знаком Мерцедеса, 2014 . Слично је и у следећим примерима. Вучић је 12. марта у Новом Пазару изјавио да је са шеиком Абдулахом, разговарао да управо у Новом Пазару улаже у болнице, али и отварање малих по­ гона и фабрика и да га грађани држе за реч Вучић: Изаберите европски пут, 2014 . Са власником турске фабрике одевних пред­ мета инси Србија се договорио да запосли додатних 1000 људи у Лесковцу и још 400 у Новом Пазару Бишевац, 2014 . Коалиција око СНС освојила је 4 ,35 гласова, који су јој донели 15 посланичких места, односно 3,2 мандата у Народној скупштини Републике Србије. 165 ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ: ПОЛИТИЧКА РОКАДА Социјалистичка партија Србије СПС-ПУПС-ЈС Коалиција око Социјалистичке партије Србије превасход­ но се залагала за очување status quo­а. СПС је подржавала Владу Војислава Коштунице 2004­200 . године када је усвојен постојећи Закон о раду, а такође је у Влади Мирка ветковића заједно са Де­ мократском странком и Г1 од 2010. Уједињеним регионима Ср­ бије , испословала повећања пензија и спроводила политику изда­ шних субвенција за привлачење страних инвеститора. Коалиција око социјалиста је традиционално склона експанзивној фискалној политици и ни овог пута није било наговештаја да ће се то проме­ нити. Током кампање председник СПС­а Ивица Дачић давао је гаранције радницима и синдикатима да њихова стечена права неће бити поништавана и да закони неће бити у интересу тајкуна, него у интересу радничке класе Ја дајем гаранције, 2014 . Обећања тог типа јесу уверљива, јер не захтевају никакав план, већ само од­ лучност да спрече промене закона. С друге стране, када даје гаран­ ције које захтевају промену политике, Дачић не износи план већ се углавном враћа на одржање постојећег стања. Када каже: Дајем гаранције незапосленима, да ћемо све да урадимо да се не повећа­ ва број незапослених и да се не отпуштају радници него да се људи запошљавају Ја дајем гаранције, 2014 , Дачић жели да се обрати незапосленима, али се заправо обраћа онима који су већ запосле­ ни. Незапослени немају никакву корист од тога што радници неће бити отпуштани, осим уколико их издржава нека запослена особа. Незапосленима је потребна прилика да добију радно место. Дачић нема решење за тај проблем, иако има жељу да се људи запошља­ вају. Та његова жеља може да се оствари на два начина. Први је да држава почне да отвара радна места у јавном сектору и да сама даје плате новозапосленима, а други је да под­ стакне привреднике да проширују посао и запошљавају нове рад­ нике. Први начин је већ добрано исцрпљен, са више од 00 хиљада запослених у јавном сектору и са бу етским дефицитом од више од две милијарде евра, Република Србија нити има новца да плати нове запослене, нити може да оправда потребу новим запосленима у јавном сектору. 166 Душан Павловић, Иван Станојевић – ПОНУДА ЕКОНОМСКИХ ПОЛИТИКА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ ... Остаје дакле други начин, а то је промена подстицаја за привреднике. Промена подстицаја је важна, јер да су садашњи подстицаји добри, привредници би већ запошљавали више људи и проблем не би постојао. Подстицаји се мењају законима, попут закона о раду или пореских закона. Уколико запошљавање и отпу­ штање учините флексибилнијим мењају се подстицаји. Радник ће знати да више није заштићен тиме што има скоро загарантовано радно место, већ мора да се труди како би завредео то радно место и у будућности. С друге стране, мењају се и подстицаји за посло­ давца који ће се лакше одлучити да запосли новог радника уколико зна да ће моћи лако да га отпусти уколико не буде задовољаван његовим радом. Пошто радници, као што смо рекли, имају већи подстицај да се труде, шанса је да ће радни однос бити настављен на обострано задовољство. На тај начин би се оствариле и већа продуктивност и виши ниво запослености. СПС се залаже очување постојећег стања у коме Закон о раду привилегује запослене тако што спречава конкуренцију изме­ ђу запослених и незапослених што штетно утиче и на ниво запо­ слености и на продуктивност рада. Да Ивица Дачић и СПС нису склони овим мерама које би могле да утичу на повећање запосле­ ности, видимо из следеће изјаве: Дајем гаранцију синдикатима, да ниједан закон неће бити донет без социјалног дијалога, без ми­ шљења радника и синдиката јер ми немамо друге које штитимо у Србији осим оних који живе од свога рада. Наша црвена боја је гарант за радничку класу Ја дајем гаранције, 2014 . Коалициони партнер СПС­а, Партија уједињених пензи­ онера Србије, залагала са за концепт ППП , што значи да пен­ зије прате плате. Доследна примена овог концепта подразумевала би да се пензије повећавају или смањују за исти проценат за који се повећавају или смањују плате у јавном сектору. Уколико бисмо развили аргумент до краја, оваква одредба би могла и да доприне­ се фискалној одговорности, јер би додатни трошак који би проу­ зроковало повећање пензија могао да одврати владу од повећања плата у јавном сектору. Слично томе смањењем плата би се ауто­ матски смањиле и пензије што би створило додатне уштеде у бу е­ ту. Ипак, да би одбацио такве наде или сумње , Милан Кркобабић, тада заменик председника ПУПС, појаснио је да под ППП подра­ зумева да ће пензије расти онолико колико расту плате у јавном сектору Кркобабић: Пензије да прате плате, 2014 . Једностраност 167 ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ: ПОЛИТИЧКА РОКАДА овог концепта, видели смо и током 2014. године када солидарни порез на зараде у јавном сектору није подразумевао и солидарни порез на пензије у јавном сектору. Коалиција око СПС­а освојила је 13,49 гласова, који су јој донели 44 посланичка места, односно 1 , мандата у Народ­ ној скупштини Републике Србије. Демократска странка Демократска странка се имплицитно такође залагала за експанзивну фискалну политику, али и за већи ниво државног ин­ тервенционизма у привреди. Председник ДС­а Драган Ђилас пред­ лагао је читав низ интервенционистичких мера и социјалних бене­ фиција не објашњавајући којим средствима би их финансирао. Да ли би се додатно задуживао или би умањио расходе за неку дру­ гу ставку, остало је нејасно. Поред тога предлагао је и мере које би умањиле пореске приходе, попут укидања солидарног пореза и увођења пореских олакшица за ново запошљавање у малим и средњим предузећима. Ђилас је обећавао интервенционистичке мере попут фор­ мирања откупних станица и ревитализацију пољопривредних ком­ бината, субвенционисање железничког транспорта хране до европ­ ског и руског тржишта, финансирање железница и фабрика које се баве производњом и одржавањем вагона и слично. Бенефиције које је Ђилас обећао обухватале су бесплат­ ну примарну здравствену заштиту, социјалне пензије за све грађа­ не старије од 0 година који живе сами и немају друга примања, материјално збрињавање незапослених породиља до прве године најмлађег детета, олакшице за запослене мајке да до треће годи­ не детета раде половину радног времена, стипендије за најбоље основце и средњошколце Ђилас, 2014 . Коалиција око ДС освојила је ,03 гласова, који су јој донели 19 посланичких места, односно , мандата у Народној скупштини Републике Србије. Нова демократска странка - Зелени Лидер коалиције окупљене око Нове демократске стран­ ке, Борис Тадић, кампању је провео уверавајући бираче да су бо­ 168 Душан Павловић, Иван Станојевић – ПОНУДА ЕКОНОМСКИХ ПОЛИТИКА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ ... ље живели док је он био председник државе и док је утицао на политику владе. Иако је највећи део кампање употребио како би поредио период свог мандата и период после њега, наглашавао је и значај економске политике. Међутим, није давао нова конкретна решења која захтева нова ситуација у којој Србија једва излази на крај са структурним дефицитом и јавним дугом, већ је махом ре­ циклирао идеје из прошлости попут субвенција, бескаматних кре­ дита и изградње инфраструктуре Тадић: Резултати владе најгори у Европи, 2014 , или је користио поруке попут муњевитих ре­ форми , страховитих инвестиција у развој или одређених мера штедње Тадић: Влада брзо потребна, 2014 које нису разрађене и дозвољавају гласачу да их интерпретира како жели. За разлику од Тадића и његове НДС, коалициони партнер Лига социјалдемокра­ та Војводине се изјашњавала по питању закона о раду: Ако Влада није у стању да напише и представи Закон о раду који ће имати широку подршку, притом заштитити права и интерес радника, а послодавцима омогућити лакше запошљавање и ефикаснији однос према онима који злоупотребљавају радничка права ЛСВ може окупити релевантне стручњаке способне да га напишу и предста­ ве Седларевић, 2014 . Истини за вољу, став Лиге био је веома уопштен и неод­ ређен. Чини се да су више желели да нападну владу, него да понуде свој предлог за решење проблема. Коалиција око НДС освојила је 5, 0 гласова, који су јој донели 1 посланичких места, односно ,2 мандата у Народној скупштини Републике Србије. Демократска странка Србије Демократска странка Србије заговарала је идеје које је кандидовала на ранијим парламентарним изборима и које је поку­ шавала да спроводи током мандата две владе Војислава Коштунице 2004­200 . године. Те идеје су подразумевале одустајање од европ­ ских интеграција, подизање царина за производе из ЕУ, прибли­ жавање Русији, формирање пољопривредне развојне банке ДСС за јефтиније кредите, 2014 , изградњу откупних центара за извоз српске пољопривредне робе у Русију ДСС: Неопходна изградња откупних центара, 2014 , укидање солидарног пореза и повећање аграрног бу ета ДСС за већи аграрни бу ет, 2014 . Када је у пи­ 169 ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ: ПОЛИТИЧКА РОКАДА тању закон о раду, ДСС се противила променама закона, тврдећи да је он у директној супротности са жељом ДСС­а да доведе нове инвеститоре, не објашњавајући притом зашто би промене закона спречиле долазак нових инвеститора ДСС против измена закона о раду, 2014 . Демократска странка Србије освојила је 4,24 гласова и није успела да освоји мандате у Скупштини Републике Србије. Либерално демократска партија Коалиција око ЛДП­а и њен лидер Чедомир Јовановић слали су конфликтне поруке по питању економске политике. С једне стране, ЛДП је заговарао промену Закона о раду, који је Јо­ вановић назвао закон о нераду Јовановић: ЛДП је гарант успе­ ха, 2014 . Поред тога, заговарана је идеја ослобађања приватног сектора од притиска државе и политичких партија Јовановић: Ослободити приватни сектор, 2014 . У тој изјави се да наговестити тржишна оријентација ЛДП­а, међутим без разрађеног плана о на­ чину на који треба ослободити приватни сектор цела ствар остаје на нивоу фразе. С друге стране, Јовановић је говорио да верује да могу поново да се отворе пропале фабрике, јер ако је успела Фи­ делинка може и 29. новембар Почела кампања ЛДП, 2014 . Јова­ новић није прецизирао план за поновно отварање ових предузећа. Лаик би могао да помисли да ће се држава ангажовати као некад да субвенцијама и повољним кредитима покрене фабрике које има у свом власништву, док би пажљивији посматрач помислио да је план да се фабрике приватизују, па да онда затраже издашну помоћ у виду државних субвенција попут поменуте Фиделинке Милоше­ вић, 2013 . Било како било, остаје нејасно коју економску политику ЛДП жели да спроведе и на који начин то желе да ураде. Остаје утисак да је нејасноћа економских порука ЛДП­а планирана како би гласачима различитих идеолошких опредељења оставила про­ стор да поруке интерпретирају у складу са својим преференцијама. Коалиција око ЛДП­а освојила је 3,3 гласова и није ус­ пела да освоји мандате у Народној скупштини Републике Србије. 170 Душан Павловић, Иван Станојевић – ПОНУДА ЕКОНОМСКИХ ПОЛИТИКА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ ... Уједињени региони Србије Уједињени региони Србије, на челу са Млађаном Дин­ кићем, залагали су се за експанзивну фискалну и монетарну по­ литику. С једне стране, тражили су укидање солидарног пореза и политике стезања каиша Динкић: Нова влада да подстакне инве­ стиције, 2014 , као и повратак на политику давања субвенција. С друге стране, заговарали су смањење референтне каматне стопе чиме би се кредити учинили доступнијим за грађане и привреду. Када је реч о јавном дугу, Динкић се залагао за отплату скупих кредита путем новог задуживања јефтинијим кредитима Динкић: Државна интервенција доноси раст, 2014 . Динкић је бранио по­ стојећи Закон о раду, у чијем је доношењу учествовао 2005. године Динкић: Реформе су лапурлартизам без ефекта, 2014 . Уједињени региони Србије освојили су 3,04 гласова и нису успели да освоје мандате у Народној скупштини Републике Србије. Доста је било Удружење грађана Доста је било Рестарт , предвођено бившим министром привреде Сашом Радуловићем, залагало се за спровођење мера које је Радуловић покушавао да спроведе током министарског мандата и одговорно коришћење новца из бу ета. Радуловић се залагао за размонтиравање паразитског система у коме је, по њему: 15 посто партијски запослених вишак у јавном сектору, дакле, не 15 посто лекара или професора, него партијски запослених кадрова који фактички ништа не раде, то је трошак од милијарду и по евра годишње Радуловић: Демонтирањем пара­ зитског система, 2014 . Радуловић међутим није објаснио како би установио ко тачно представља тај партијски вишак и ко ништа не ради у јавном сектору. Поред тога, Радуловић је истицао и пореску реформу којом би се смањили намети на рад, чиме би се смањи­ ли трошкови радне снаге. Таква мера би за последицу имала мање трошкове производње, који би стварали вишак за послодавце. Тај вишак би послодавци могли да искористе на три начина. Први, да узму додатни профит себи у еп. Други, да новац који више не да­ ју држави кроз порез, сада дају радницима кроз повећање плата. Трећи, да због смањених трошкова производње смање цене својих 171 ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ: ПОЛИТИЧКА РОКАДА производа. Смањење цене производа би довело до веће потрошње на домаћем тржишту, али и до веће конкурентности на страним тржиштима на којима произвођачи нису добили смањење пореза. Повећана инострана тражња би мотивисала привредника да про­ изводи више, што би га подстакло да запосли више радника, па би на тај начин дошло и до повећања привредног раста и до смањења незапослености. Покрет Доста је било освојио је 2,09 гласова и није ус­ пео да освоји мандате у Народној скупштини Републике Србије. Закључак Најзаступљенија економска идеја у кампањи била је да се настави по старом, што подразумева дељење субвенција за непро­ фитабилна државна предузећа и за привлачење страних инвести­ тора. Таква политика високе државне потрошње има за последи­ цу повећање дефицита, који се покрива новим задуживањем, које прети да уведе Србију у дужничку кризу попут оне која је задесила Грчку 2009. године. Разлике у представљању те идеје су биле ко­ зметичке. Ниједна од изборних листа које су ушле у Скупштину ни­ је нудила економску политику која је суштински различита од на­ ведене. Није био понуђен одржив план за смањење структурног дефицита и смањење јавног дуга, већ је у најбољем случају нуђено одржање постојећег стања које већ доприноси увећању јавног ду­ га из године у годину. За проблем незапослености нису понуђена конкретна решења, већ је питање Закона о раду коришћено махом у популистичке сврхе или му се приступало површно, па је гласа­ чима остављен простор за интерпретацију двосмислених порука у кампањи. С друге стране, две политичке опције које су нудиле другачија економска решења, ДСС и Доста је било, остале су изван парламента. Из наведеног се могу извући два теоријска закључка. Пр­ ви, да су грађани масовно подржали наведену политику, јер су задовољни како је она функционисала у прошлости; и други, да економска политика није била најважнија тема и да су се грађани опредељивали по другим критеријумима. Чињеница да су Уједи­ 172 Душан Павловић, Иван Станојевић – ПОНУДА ЕКОНОМСКИХ ПОЛИТИКА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ ... њени региони Србије остали без посланичких мандата, упркос то­ ме што су поменуту политику спроводили у претходним владама и што им је наведена политика била окосница кампање, наводи на други од понуђених закључака. У супротном, грађани би подржа­ ли и странку која је дуги низ година спроводила политику дељења субвенција и задуживања. ECONOMIC POLICIES IN ELECTION CAMPAIGN 2014 Summary This paper aims to analyse the economic policies presented in the Serbian parliamentary election campaign in 2014. Main focus of the analysis is on the promises regarding the new labour law and measures for stimulation of GDP growth; and potential consequences of those promises on the public finance and public debt of the Republic of Serbia. Key words: 2014 Serbian election, economic policy, GDP growth, labour law, public finance. ИЗВОРИ Бишевац, С. 2014, . март . Финци заинтересовани за ФАП. анас. Пре­ узето са : . . .42. 2 529 Вучић: Изаберите европски пут. 2014, 13. март . . Преузето са : 92. . 2014 03 13 23039 . Динкић: Државна интервенција доноси раст. 2014, 22. јануар . РТ . Пре­ узето са : . . 9 1501940 3 . Динкић: Нова влада да подстакне инвестиције и запошљавање. 2014, 3. март . лиц. Преузето са : . . ­2014 21 ­ ­ ­ ­ ­­ 173 ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ: ПОЛИТИЧКА РОКАДА Динкић: Реформе су лапурлартизам без ефекта, Закон о раду је добар. 2014, 22. јануар . Press. Преузето са : . . 29 4 ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ . ДСС за већи аграрни бу ет и укидање солидарног пореза. 2014, 24. фе­ бруар . лиц. Преузето са : . . ­2014 2044 ­ ­ ­ ­ ­­ ­ ­ ДСС за јефтиније кредите српском сељаку. 2014, 25. фебруар . Преузето са : . . ­2014 20 ­ ­ ­ ­ ­ лиц. ­ ДСС: Неопходна изградња откупних центара за извоз у Русију. 2014, 2 . фебруар . лиц. Преузето са : . . ­2014 ­ 2112 ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ДСС против измена закона . Преузето са 2014 02 о 2 раду. : 2014, 2 . . 92. 1 905 фебруар . . Ђилас, Д. 2014, 20. фебруар . Драган Ђилас: Пореске олакшице за ново запошљавање. И . Преузето са : . . . ­ 1 202­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ . 2014 . Real GDP growth rate – volume. Преузето са: . . . . 1 00115 : 1 . ­ Зашто је отишао Саша Радуловић. 2014, 2 . јануар . ови ма азин. Пре­ узето са : . . ­ ­ ­ ­ Ја дајем гаранције Транскрипт говора Ивице Дачића . 2014, 2. март . Преузето са : . . 2014 03 02 ­ ­ Јовановић: ЛДП је гарант успеха. 2014, 19. фебруар . ктер. Преузето са : . . 25­ 54 ­ ­ ­ ­ ­ . Јовановић: Ослободити приватни сектор од притиска државе. 2014, 21. фебруар . лиц. Преузето са : . . ­2014 ­ 199 ­ ­ ­ ­ ­ Кркобабић: Пензије да прате плате. 2014, 2. март . . 92. . 2014 1 443 . Преузето са 03 02 : Лакић, С. Марковић, К. 2014, 21. јануар . Неочекивано, Вучић се изне­ нада појавио и замрзао закон о раду. лиц. Преузето са : . . 43 09 ­ ­ ­ ­ ­ ­­ ­ ­ ­ 174 Душан Павловић, Иван Станојевић – Лондонски . ПОНУДА ЕКОНОМСКИХ ПОЛИТИКА У ИЗБОРНОЈ КАМПАЊИ ... клуб отписао 2 Преузето са 2004 0 дуга Србији. 2004, : . 92. 01 144 1. јул . . Мастиловић Јаснић, И. 2014, . март . Александар Вучић: Живим да направим резултат у Србији. лиц. Преузето са : . . ­ 44 5 ­ ­ ­ ­­ ­ ­ ­ ­ Милошевић, А. 2013, . новембар . Радуловић стопирао нове кредите. анас. Преузето са : . . ­ .4. 2 0 4 Министарство финансија Републике Србије Управа за јавни дуг. 2014 . вартални изве та ста а и стр кт ре авно д а. Преузето са : . . . . 12 4 Париски клуб отписао одсто дуга Југославији. 2001, 1 . новембар . анцелари а за сарад с меди има ладе Реп лике р и е. Пре­ узето са : . . . . 2001­11 1 321424. Повучен нацрт закона о раду. 2014, 20 јануар . Радио . Преузето са : .021. ­ ­ ­ ­ . Почела кампања ЛДП: Можемо да отворимо пропале фабрике. 2014, 13. фебруар . лиц. Преузето са : . . ­2014 ­ 1925 ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ Радуловић: Демонтирањем паразитског система Србија би имала суфи­ цит. 2014, 12. март . лиц. Преузето са : . . ­ ­2014 2432 ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ Републички завод за статистику. 2014 . топе активности запослено сти неактивности и незапослености. Преузето са : . . . 3 240100 2 4 2 2 3 23 3 240100 2 01 2 35 3 2 232 2 40 3 15 2 3 2 3 . ­ 3 1 2 2 2 3 15­ 4 2 ­ Седларевић, М. 2014, 10. јануар . Закон о раду писати из почетка. и а соци алдемократа о водине. Преузето са : . ­ ­ ­ ­ ­ ­12353 СНС: Канцеларија за брзе одговоре. 2012, 15. март . РТ . Преузето са: : . . 1950 2012 10 34 4 3 . Српски аутобус за знаком Мерцедеса до 13. марта. 2014, . март . лиц. Преузето са : . . 44 2 ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­13­ 175 ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. ГОДИНЕ: ПОЛИТИЧКА РОКАДА Тадић: Влада брзо потребна да би се избегао економски слом. 2014, 10. март . лиц. Преузето са : . . ­2014 2355 ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ ­ Тадић: Резултати владе најгори у Европи. 2014, 11. март . лиц. Преузе­ то са : . . ­2014 2402 ­ ­ ­ ­ ­ ирковић, Р. 2013, . новембар . Укида се СИЕПА и Агенција за лицен­ цирање стечајних управника. анас. Преузето са : 176 . . .4. 2 0 9 ­