Kina i Japan

Kina I Japan 1930-1937 Pre toga prvi svetski rat, Japan dobija Šandong, netrpeljivost postaje još veća. 1927. godine japanski general Tanaka postaje premijer i govori o obezbeđivanju vlasti nad Mandžurijom i Mongolijom kako bi Japan mogao da prodre i u ostale delove Kine pa preko Kine osvoji celu Aziju, a onda Evropu i na kraju ceo svet. Falili su im resursi, (falio im je mozak) falilo im je da se osećaju moćno i da budu moćni jer su mali i kopirali su Kinu u svemu pa su hteli da je se reše (setimo se profesorovog govora o kopiranju ideala pa gajenju mržnje prema njima). 1928. godine Zhang Xueliang postavlja zastave nacionalističke Kine i time ujedinjuje Kinu. Za vreme ekspedicije na sever (Northern expedition) japanske trupe bile su u Tianjinu, a kako se kineska vojska približavala Jinanu japanci su odlučili da prebace svoje trupe u Jinan (po naređenju generala Fukude, navodno Hirohito nije to odobrio). Kineskoj vojci je naređeno da na ulazi u grad, međutim ona nija poslušala i ušla je, trećeg dana njihovog boravka u Jinanu desio se Jinan incident (1928) u kojem je poginulo 12-oro Japanaca, civila, jer su se kineske i japanske trupe sukobile blizu kuće japanske porodice. Ubrzo je potpisano primirje. Iste godine desio se još jedan incident-Japanci su postavili eksploziv na prugu kojom je trebalo da prođe voz u kojem se nalazio Zhang Zuolin, tadašnji vladar rata u Mandžuriji. Hteli su da ga svrgnu kako bi postavili nekoga na koga mogu više da utiču. Zhang Zuolin je poginuo, ali nasledio ga je sin Zhang Xueliang, na zaprepašćenje Japanaca. On je pregovarao sa Chiang Kai Shekom. Sledeći korak Japanci su napravili 18. septembra 1931. Godine kada su opet postavili eksploziv blizu pruge, ovog puta, ne s namerom da nekoga ubiju već da optuže Kineze za postavljanje ekploziva, kako bi imali razlog da uzvrate udarac. U „samoodbrani“ su uništili garnizon kineske vojske i do kraja dana okupirali Mukden, potom su nastavili sa okupacijo, za 5 meseci japanska vojska je kontrolisala Liaoning, Jilin, Heilongjiang. Kinezi nisu zadovoljni Chiangovim nedostatkom reakcija na ponašanje Japanaca. KMT je prvo želeo da se otarasi KPK-a, a onda pozabavi spoljnim pitanjima. Zbog nezadovoljstva naroda Chiang 15. Decembra 1931 daje otkaz na mesto predstavnika KMT-a i biva zamenjen sinom Sun Yat Sen-a, Sun Fo-om. Sun Fo ubrzo biva zamenjen Wang Jinwei-em jer je dok je on bio predstavnik Japan okupirao još jedan grad. 1932, 7. Januara SAD ne priznaje Japance u Mandžuriji, ne priznaje njihovu vladu. U martu Japanci ipak postavljaju Pu Yi-a za cara države marionete-ManChuKuo. Lytton report-Japanski napad na kineski garnizon nije bio u cilju samoodbrane. Liga naroda ne priznaje ManChuKuo, Japan odlazi iz Lige nadora marta 1933. 28 Januara 1932 Japan bombarduje Šangaj, Chiang KaiShek privremeno premešta prestonicu iz nanjing-a u LuoYing (zbog blizine Nanjinga i Šangaja). 4 marta Liga naroda naređuje prestanak vatre, 6 marta Kinezi se smiruju, Japanci ne pristaju na primirje sve do 5 Maja. Potpisan je Šangajski dogovor o prestanku vatre. Ovim dogovorom Šangaj postaje demilitariozovana zona Kine, pokoja japanska jedinica je mogla da bude u ovoj zoni. Da bi osigurali granice Mandžurije, snage Japana i Manchukuoa vrše invaziju na ReHe, dolaze do kineskog zida. 1933 Japan i Kina pregovaraju, japan u nizu zahteva traži i kontrolu nad kineskim zidom. KMT smatra da nema snage za borbu sa Japanom pa pristaje na sve zahteve. Ugovor se zvao Tanggu primirje, a potpisivanjem njega dolazi do demilitarizacije novih zona, gubitka Rehe-a i priznavanja Manchukuoa Japan nastavlja svoje osvajanje Kine, postavljanje novih zahteva, KMT pristaje na sve. Demiilitarizacija HeBei-a. He-Umezu incident 27 jun 1935: nekoliko japanskih vojnika želelo je da uđe u oblast Chahar-a, čisto turistički, Kinezi su im tražili dozvolu vlade Chahara i vodili ih na ispitivanje. Japan je ovo veoma uvredilo pa traže demilitarizaciju Chahar-a, potpisan Chin-Doihara ugovor i KMT-u zabranjena intervencija u Chaharu. Do kraja 1935-e godine Japan je kontrolisao veći deo severne Kine. 9 decembra 1935 hiljade studenata protestuje u Pekingu protiv Japanskih intervencija u Kini. Policija pokušava da nasilnički suzbije pobune. Posle nedelju dana 30000 ljudi učestvuje u demonstracijama, pridružuju se i hiljade u Nanjingu, Wuhanu, Shanghai-u, Hangzhou, Cantonu. Komunisti šire antijapanski duh i podstiču ljude na proteste. Zhang Xueliang im se pridružuje. Osnivanje društva za otpor Japanu. 9. decembra 1936-e proslava protesta. Zhang sa vojskom juriša na vojsku Chiang-a. Chiang biva uhapšen. Ideja je bila da ga primoraju na sporazum sa Komunistima i zajedničku odbranu Kine od Japana. Komunisti su čak bili voljni da trupe vodi KMT. Chianga neko vreme drže u zatočeništvu, onda ga puštaju nakon pristanka na zajednički front i borbu protiv Japana. 1937-e KMT odbija zajedničku borbu. 1936-e osnovana Mongolska vlada sa podrškom Japana.