Profesionalni portfolio, J. Pavlovic,

ОСНОВНА ШКОЛА „САВО ЈОВАНОВИЋ СИРОГОЈНО“ СИРОГОЈНО ОПШТИНА ЧАЈЕТИНА ЛИЧНИ ПРОФЕСИОНАЛНИ ПОРТФОЛИО НАСТАВНИКА „Читање је најбоље учење“ (А.С. Пушкин) Наставник: ЈЕЛЕНА ПАВЛОВИЋ Наставни предмет: СРПСКИ ЈЕЗИК Школска година: 2014/2015. РАДНА БИОГРАФИЈА Лични подаци Име и презиме Јелена Павловић ЈМБГ 0302988786051 Занимање/професија Мејл адреса Број телефона Тренутно радно место/установа Наставник српског језика [email protected] 037/490-827 064/0036313 Наставник српског језика Основна школа Саво Јовановић Сирогојно Образовање (средња школа и даље)    Докторске академске студије Српског језика и књижевности, Филолошкоуметнички факултет Крагујевац / Филозофски факултет Ниш, уписане 2013 (положени испити на првој години студија са просеком 9.88) Мастер академске студије Филологије (модул Српски језик), Филозофски факултет Ниш (2011–2013) Стечено звање: Мастер филолог Одбрањен мастер рад Употреба падежа у Стенографским белешкама о седницама са Народне скупштине из 1898. године (ментор проф. др Срето Танасић) Просечна оцена: 9,88 Основне академске студије Србистике, Филозофски факултет Ниш (2007–2011) Стечено академско звање: Дипломирани  Стипендије и награде Испит за лиценцу за наставника филолог Просечна оцена: 9,70 Остварено 36 ЕСП поена и положени испити из педагошко-психолошкометодичких предмета Гимназија Крушевац (2003–2007) Стипендије:  Стипедија Фонда за младе таленте „Доситеја“ за 1000 најбољих студената школске завршних година 2011/2012. и 2010/2011. године.  Стипендија Фонда за младе таленте Града Крушевца за студенте за просеком преко 9.00 (2007–2011). Награде:  Награда за најбољег студента на Мастер академских студијам филологије (модул Српски језик), новембар 2013. године. Није положен Радно искуство (где је радила/радио, када, на ком радном месту)   ЗВАЊЕ Страни језици (достигнути ниво по самопроцени) Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“, Сирогојно, датум заснивања радног односа 22.10.2013. Задужења: наставник српског језика (пети, шести, седми, осми разред), разредни старешина шестом разреду, руководилац Актива друштвених наука, вођа литерарнодрамске секције, члан ширег Тима за израду Школског развојног плана, прегледач на завршном испиту (општина Чајетина) Основна школа „Драгомир Марковић“, Крушевац, од 8.4.2013. до 26.4.2013. Задужења: Наставник српског језика и књижевности (пети, шести и седми разред) Мастер филолог (модул Српски језик)  Енглески језик: Информатичка писменост Вештина читања: Ц2 Вештина слушања: Ц1 Вештина писања: Б2 Вештина говорења : Б2  Француски језик (завршенн курс А3 нивоа у Француском културном центру)  Шпански језик (основно познавање језика) Свакодневно коришћење програма Microsoft Word, Microsoft Exel, Microsoft Power Point у образовне сврхе (израда планова и припрема, израда ппт презентација) Коришћење интернета и друштвених мрежа у образовне сврхе (аутор Фејсбук стране „Материјали за часове српског језика Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“) СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ Акредитовани програми стручног усавршавања РЕАЛИЗАТОР 1. „Обука наставника у решавању развојних проблема и проблема код деце-ученика који имају тешкоће у напредовању“, (КЗ, П 3,6) Радица Благојевић Радовановић, Гордана Томоњић 2. „Мултимедија као покретач активног учења“ , модул 1 (К1, П 6,8) Агенција за образовање „Марина и Јован“ , Нови Сад, 3. „55. Републички зимски семинар за професоре и наставнике српског језика“ (К1, П 6) Друштво за српски језик и књижевност „Водич за час одељењског старешине“ (КЗ, П 6,7) „Обука главних учесника у завршном испиту на крају основног образовања у функцији осигурања квалитета завршног испита“ Образовно-креативни ценат Бор Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Школска управа Ужице 4. 5. МЕСТО, ДАТУМ Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“ Сирогојно, од 9.11. до 11. новембар 2014. Електронск и семинар, од 11.11. до 08.12.2013. Филолошк и факултет Београд, од 16. до 18. јануара 2014. Електронсs и семинар Гимназија у Ужицу, 12.6.2014. БРОЈ УВЕРЕЊА БРОЈ У КАТАЛОГ У БОД БР НАЗИВ 1302/13 527 16 258-3835/13 258 16 РЗС 2014 11/26 791 18 6351 30 24 242-14/2 УКУПНО БОДОВА: 12 86 Учешће на научним скуповима и конференцијама БР 1. 2. 3. НАЗИВ VI научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности (лингвистичка секција) VI научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности (књижевна секција) III научни скуп са међународним учешћем „Наука и савремени ИНСТИТУЦИЈА МЕСТО, ДАТУМ Филолошко-уметнички факултет Крагујевац Крагујевац, 22.3.2014. „Аспекти проучавања литерарне ономастике на примеру романа Семољ земља Мира Вуксановића“ Филолошко-уметнички факултет Крагујевац Крагујевац, 22.3.2014. „Хоризонтална и вертикална оса интеракције као основ комичног у Нушићевој недовршеној комедији Власт“ Филозофски факултет Ниш Ниш, 15. и 16.11.2013. „Падежне конструкције са значењем кондиционалности у Стенографским НАЗИВ РЕФЕРАТА универзитет“ 4. 5. 6. VIII међународни научни скуп Српски језик, књижевност, уметност Друга студентска лингвистичка конференција (Stulikon) V научни скуп младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности Филолошко-уметнички факултет Крагујевац Филозофски факултет Загреб Филолошко-уметнички факултет Крагујевац Крагујевац, 25. и 26. октобар Загреб, 3–5. мај 2013. белешкама о седницама Народне Скупштине за 1898. годину“ „Вишезначност микротопонима у роману Семољ земља Мира Вуксановића“ „Концептуални простор глагола контролисати“ „Концепт власти у језичком огледалу“ 30.3.2013. Неакредитовани семинари и обуке БР ОПИС 1. Радионица „Планирање и управљање пројектима“ Семинар: „Српски језик као нематерњи у теорији и пракси“ 2. Радионице: „Тимски рад“, „Вештине преговарања“, „Представи се кроз CV“, „Управљање каријером“ ОРГАНИЗАТОР Београдска отворена школа, Центар за каријерно вођење и саветовање младих талената ОЕБС и Филозофски факултет у Нишу Фонд за младе таленте Републике Србије, Београдска отворена школа МЕСТО, ДАТУМ Ниш, 23.7.2014. Ниш, 18–26. август 2013. Ниш, 2011–2012. БИБЛИОГРАФИЈА БР 1. 2. 3. 4. 5. НАЗИВ РАДА „Концепт власти у језичком огледалу“, Зборник са V скупа младих филолога Србије Савремена проучавања језика и књижевности, књ. 1, Крагујевац 2014, 161–171. „И МОДЕРАН И ТРАДИЦИОНАЛАН ПРИСТУП (Радивоје Младеновић, Говор јужнокосовског села Гатње, Институт за српски језик САНУ, Монографије 18, Београд 2013), Philologia Mediana, VI/6, Ниш 2014, 611–615. „Лична имена у Стенографским белешкама Народне скупштине одржане у Нишу 1898. године“, Годишњак за српски језик, Филозофски факултет, Ниш 2012, 117–127. „Надежда Д. Јовић: Језик хиландарског медицинског кодекса, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2011, 280 стр.“, Лингвистичке актуелности, бр. 23, Институт за српски језик САНУ, Београд 2013, 24–29. „Време и пространство в културата на Българи и Сърби (Време и простор у култури Срба и Бугара): Двојезични тематски зборници „Велико Трново – Ниш, књига 9, Варна, 2013, 400 страна“, Лингвистичке актуелности, бр. 23, Институт за српски језик САНУ, Београд 2013, 49– 55. ВРСТА РАДА АУТОР/КОАУТОР Оригинални научни рад Аутор Приказ Аутор Оригинални научни рад Аутор Приказ Аутор Приказ Аутор 5. 6. 7. 8. „Савремена проучавања језика и књижевности: Зборник радова са IV скупа младих филолога Србије одржаног 17. марта 2012. на Филолошкоуметничком факултету у Крагујевцу. Књига 1. Крагујевац. 2013“, Лингвистичке актуелности, бр. 22, Институт за српски језик САНУ, Београд 2013, 29–33. „Радови: Зборник радова научног подмлатка из области науке о српском језику и српској књижевности). Зборници – мала серија, Књига 3, Universitatea de Vest Din Timişora, Ниш, 2012, 93 стр.“, Лингвистичке актуелности, бр. 23, Институт за српски језик САНУ, Београд 2013, 69– 70. „Утисци са семинара Српски језик као нематерњи у теорији и пракси (одржан на Филозофском факултету у Нишу од 18. до 26. августа, у организацији ОЕБС-а и Филозофског факултета у Нишу), Лингвистичке актуелности бр. 23, Институт за српски језик САНУ, Београд 2013, 107– 109. „Речи изведене од заменице свој“, Ślady obcego panowania w języku, kulturze i świadomości narodów południowosłowiańskich, Kraków, 2011, 59–68. Приказ Аутор Осврт Аутор Хроника Коаутор са Иваном Митић Оригинални рад Аутор Име и презимe ГОДИШЊИ ЛИЧНИ ПЛАН ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ЗА 2013/14. ГОД Јелена Павловић Последњи завршени ниво образовања Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“ Наставник српског језика мастер студије филологије (модул Српски језик) Звање Мастер филолог Назив установе и радног места Знања и вештине потребни за обављање посла Знања и вештине које желим да развијем, унапредим у наредној години Емина Хебиб у чланку „Индивидуални развој наставника у школи“ (чланак објављен у часопису „Настава и васпитање“, бр. 2, 2007) каже да је су показатељи развоја наставника у школи следећи: 1. Знање, способности и вештине наставника и њихов развој у школи; 2. Потребе и интересовања наставника и њихово задовољење у школи; 3. Задовољство собом у улози наставика и степен мотивације да се обавља посао; 4. Ставови и вредности наставника везани за сопствену професију. У документу „Стандадри компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја“ наводе се следеће компетенције које би наставник требало да поседује: 1. Компетенције за наставну област, предмет и методику наставе; 2. Компетенције за поучавање и учење; 3. Компетенције за подршку развоју личности ученика; 4. Компетенције за комуникацију и сарадњу. K1.4.1. Континуирано се стручно усавршава у области научне дисциплине којој предмет припада, методике наставе и образовне технологије К3.2.1. Планира различите активности у којима ангажује све ученике, уважавајући њихове индивидуалне разлике у социјалном и емоционалном развоју У установи Ван установе Назив планираног стручног усавршавања (нпр: тема огледног/угледног часа, назив активности, назив програма стручног усавршавања, тема конференције или стручног скупа итд.) Панел дискусија Панел дискусија Угледни час Угледни час Припрема придердбе Пројектна настава „Свакодневни правопис“ (имплементација знања са семинара „Мултимедија као покретач активног учења“) Пројектна настава „Разгледница из мога краја“ Учешће на научној конференцији (скупу) и излагање у установи Објављивање стручног рада (приказа књиге) и излагање у установи Пројектна настава „Писици – борци Првог светског рада“ Припрмеа приредбе „Обука наставника у решавању развојних проблема и проблема код деце-ученика који имају тешкоће у напредовању“ „Мултимедија као покретач активног учења“ „Републички зимски семинар за професоре и наставнике српског језика“ Планирано време остваривања Облик учествовања Прво полугодиште Друго полугодиште Друго полугодиште Друго полугодиште Прво полугодиште Прво и друго полугодиште Слушалац Излагач Излагач Слушалац Реализатор Реализатор Прво полугодиште Прво полугодиште Реализатор Релаизатор Друго полугодиште Реализатор Прво и друго полугодиште Друго полугодиште Прво полугодиште Релизатор Прво полугодиште Друго полугодиште Слушалац Слушалац Асистент Слушалац ИЗВЕШТАЈ О СТРУЧНОМ УСАВРШАВАЊУ И НАПРЕДОВАЊУ Назив установе Име и презиме Радно место Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“ Јелена Павловић ћ Наставник српског језика Година/период за који се извештај Стручно усавршавање ниво пише у установи (стручни актив, 2013/2014. време начин учествовања (присуство, излагање, ауторство, координисање, вођење, остало...) документ у установи који доказује реализацију Стручно усавршавање у установи веће и друго) Излагање: „Иновације у настави“ (Љиљана Илић) Наставничко веће 12.11.2013. Присуство Записник са Наставничког већа Излагање: „Иновације у настави“ Наставничко веће 12.11.2013. Излагање Записник са Наставничког већа Панел дискусија о семинару о школи Наставничко веће 12.11.2013. Дискусија Записник са Наставничког већа Милеса Чугуровић, Милијана Митровић, Весна Ковачевић, презентација семинара: „Јачање компетенција наставника за рад“ Наставничко веће 12.11.2013. Пристуство Записник са Наставничког већа Приказ реферата са конференције: „Микротопоними у роману Семољ земља Мира Вуксановића“ Актив друштвених наука 27.11.2013. Излагање Записник са седнице Актива друштвених наука Новогодишња приредба Школа 27.11.2013. Организатор Материјал са сајта школе Имплементација знања стеченог на семинару „Мултимедија као покретач активног учења“ Школа Друго полугодиште Имплементација знања Дневне припреме и ппт презентације Приредба за Дан заљубљених Школа 14.2.2014. Организација Материјал са сајта школе Приредба за Осми март Школа 7.3.2014. Организација Материјал са сајта школе Излагање са акредитованог саветовања: „Портфолио запослених у образовању – факотор професоналног развоја“ Мијајло Стаматовић, Миланка Стаматовић, Душанка Мрдаљ, излагање са семинар „Насиље и како са њим“ Наставничко веће 4.3.2014. Излагање Записник са Наставничког већа Наставничко веће 4.3.2014. Присуство Записник са Наставничког већа Угледни час из Српског језика: „Глаголски и глаголски облици“ (обнављање) Угледни час 27.3.2014. Реализација часа Припрема, електронски материјал Угледни час из Математике: „Основи статистике“ Угледни час 31.3.2014. Присуство Записник са часа Пројектна настава: „Лепе речи мога краја“ Часови редовне, додатне и допунске наставе Друго полугодиште Координатор Материјал за истраживање, слике Угледни час из руског језика Угледни час 14.5.2014. Присуство Записник са часа Угледни час из историје Угледни час 19.5.2014. Присуство Записник са часа Стручно усавршавање ван установе Мијајло Стаматовић, излагање са семинара: „Израда школског сајта“ Наставничко веће 11.6.2014. Присуство Записник са Наставничког већа Панел дискусија о семинару у школи Наставничко веће 11.6.2014. Присуство Записник са Наставничког већа назив стручног усавршавања време Документ који доказује реализацију, односно број сертификата, потврде/уверења и ко га је издао „Обука наставника у решавању развојних проблема и проблема код деце-ученика који имају тешкоће у напредовању“ 2. и 3. 11. 2014. начин учествовања (присуство, излагање, ауторство, координисање, вођење, остало...) Присуство Сертификат „Мултимедија као покретач активног учења“ , модул 1 Од 11.11. до 8.12.2014. Присуство „55. Републички зимски семинар за професоре и наставнике српског језика“ Од 16. до 18. 1. 2014. Присуство „Водич за час одељењског старешине“ Од 24.4. до 20.5. 2014. Пристуство „Обука главних учесника у завршном испиту на крају основног образовања у функцији осигурања квалитета завршног испита“ 12.6.2014. Присуство Сертификат, 2583835/13, Агенција за образовање „Марина и Јован“ Сертификат, РЗС 2014 11/26, Друштво за српски језик Сертификат, Образовнокреативни центар Бор Број решења 24214/2 Која знања и вештине сам унапредила/унапредио у току ове године K1.4.1. Континуирано се стручно усавршава у области научне дисциплине којој предмет припада, методике наставе проблемаии образовне проблема кодтехнологије деце ученика који имају тешкоће уактивности напредовању“, (КЗ, К3.2.1. Планира различите у којима ангажује све ученике, уважавајући њихове П 3,6)разлике у социјалном и емоционалном развоју индивидуалне Облици остварени преко плана (навести облике који нису били планирани, а остварени су) Похађан семинар „Водич за час одељењског старешине“ – пошто је за мене старешинство био велики изазов са којим сам се суочила на почетку каријере, одлучила сам да, сада када сам у прилици, из прве руке сагледам тешкоће које разредно старешинство носи. Распитивала сам се за овај семинар, и после читања о материјала са њега, одлучила сам да га похађам. Овај семинар је био једно од бољих искустава и на њему сам доста научила, а понешто сам и применила при реализацији ЧОС-а. И са методолошке тачке гледишта овај семинар је био лепо искуство јер је јако добро организован. Који од планираних облика стручног усавршавања није остварен и због чега Неки од планираних облика пројектне наставе нису реализовани у току ове школске године већ су померени за почетак наредне школске године (пројекат „Лепе речи мога краја“) због обима посла који истраживачки рад подразумева, а на који ученици још увек нису у потпуности припремљени. Пројектни рад „Писци – борци Првог светског рата“ није реализован због слабе заинтересованости ученика. Звање стечено у току ове године У току ове школске године пажњу сам посветила усавршавању у коришћењу информационих технологија у настави, па сам стога похаћала један електорнски семинар који ми је помогао да унапредим наставни процес. Научила сам како да функционално употребљавам ппт презентације у наставне сврхе. Што се тиче усавршавања у установи, усавршила сам своје вештине у вођењу литерарно-драмске секције (с обзиром да се раније нисам сретала са оваквом врстом изазова). Трудила сам се да што више развијем и своје вештине као разредног старешине, а посебно у сегментима који су се тицали индивидуалног рада са децом и решавања конфликата међу њима. Пошто је су за мене ИОП и индивидуална настава били нови појмови, читала сам стручну литературу и трудила сам се да наставу (колико је у одређеном тренутку било могуће) индивидуализујем. Нарочиту пажњу посветила сам увођењу иновација у процес наставе и покушала сам да се информишем о што више метода које могу обогатити час. Напомена Хронологија рада наставника у школској 2013/2014. години Датум 22.10.2013. Активност Заснован радни однос у Основној школи „Саво Јовановић Сирогојно“ у Сирогојну 9.11. до 11.11. 2014. Похађање семинара „Обука наставника у решавању развојних проблема и проблема код деце-ученика који имају тешкоће у напредовању“ 11.11. до 8.12. 2013. Похађање семинара „Мултимедија као покретач активног учења“ 12.11.2013. Присуство на седници Одељењског и Наставничког већа 27.11.2013. Излагање на седници Актива за друштвене науке 27.12.2013. Новогодишња приредба 27.12.2013. Присуство на седници Одељењског и Наставничког већа 16. до 18.1.2014. Похађање Републичког зимског семинара за наставнике и професоре српског језика и књижевности 27.1.2014. Прослава Савиндана 14.2.2014. Месец љубави (одржана представа „Избирачица“) 7.3.2014. Прослава поводом Осмог марта 8.3.2014. Општинско такмичење из Српског језика и језичке културе 10.3.2014. Прво пробно тестирање ученика осмог разреда пред завршни испит 27.3.2014. Одржан угледни час „Глаголи и глаголски облици“ 31.3.2014. Присуство на угледном часу из Математике 4.4.2014. Присуство на седници Одељењског већа, присуство и излагање на Наставничком већу 16.4.2014. Прослава Дана школе 24.4. до 20.5.2014. Похађан семинар „Водич за час одељењског старешине“ 5.4.2014. Окружно такмичење из Српског језика и језичке културе 27.4.2014. Општинска смотра рецитатора 5.5.2014. Друго пробно тестирање ученика осмог разреда пред завршни испит Присуство огледном часу из Историје 14.5.2014. Присуство огледном часу из Руског језика 19.5.2014. 12.6.2014. Похађање обуке „Обука главних учесника у завршном испиту на крају основног образовања у функцији осигурања квалитета завршног испита“ 16.6.2014. Завршни испит из Српског језика, прегледач 11.6.2014. 24.4.2014. Присуство на седници Наставничког већа Присуство на седници Наставничког већа РЕАЛИЗОВАНИ ОБЛИЦИ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА ОБЛИК РБ ОВ РАДА ПЕТИ РАЗРЕД ∑ бр.одељ. год. бр.одељ. год. бр.одељ. год. 1 180 1 144 1 144 1 136 604 1 10 10 НАСТАВА 1 1 1 НАСТАВА ДОДАТНА 3. ОСМИ РАЗРЕД год. ДОПУНСКА 2. СЕДМИ РАЗРЕД бр.одељ. РЕДОВНА 1. ШЕСТИ РАЗРЕД 1 НАСТАВА ИЗБОРНА 4. НАСТАВА ПРИПРЕМНА 5. РБ НАСТАВА ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОВ РАДА ПЕТИ РАЗРЕД ШЕСТИ РАЗРЕД СЕДМИ РАЗРЕД ОСМИ РАЗРЕД ∑ 1. Обав. ваннаставне акт. 1. Час одељењског старешине 36 36 2. Друштвенотехничкохуманитарнеспортске активности 36 36 Укупно АС по пол. ОБРАЗОВНА ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2013/2014. ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ПЕТИ РАЗРЕД ШЕСТИ РАЗРЕД СЕДМИ РАЗРЕД ОСМИ РАЗРЕД (7 ученика) (8 ученика) (17 ученика) (15 ученика) 1. пол. 2. пол. 3.86 4.29 1. пол. 2. пол 3.75 1. пол. 3.5 3.29 ПРВО ПОЛУГОДИШТЕ 1. пол. 2.пол. 3.41 2.93 2. пол. 3.13 ДРУГО ПОЛУГОДИШТЕ 3.58 3.46 АС 3,52 ТАКМИЧЕЊА У ОРГАНИЗАЦИЈИ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ рб 1. 2. 3. ниво такмичења школско такмичење општинско такмичење окружно такмичење разред број ученика V 4 VI 1 VII 4 VIII 2 V 2 VI - VII - VIII 1 V 1 - - РЕЗУЛТАТИ У 5. разреду два прва места, у 6. и 7. разреду без пласмана на даље такмичење, у 8. разреду једно прво место У 5. разреду један ученик је освојио 3. место (16 поена) и остварио је даљи пласман, један ученик са 14 поена у 5. разреду, један ученик са 13 поена у осмом разреду У 5. разреду један ученик је освојио 11 поена КОНКУРСИ И ТАКМИЧЕЊА КОЈА НИСУ У ОРГАНИЗАЦИЈИ МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ назив конкурса/такмичења рб ниво организатор бр.ученика резултати 1. „Дани ћирилице“, Баваниште Републички Удружење „Дани ћирилице“ Баваниште 1 – 2. „Деца међу нарцисима“ Општински Културноспортски ценар Чајетина 5 – 3. Општинска смотра рецитатора Општински Културноспортски центар Чајетина 1 – ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА НА ЗАВРШНОМ ИСПИТУ ШКОЛСКЕ 2013/2014. Редни број ученика ОЦЕНА НА ПОЛУГОДИШТУ ОЦЕНА НА ГОДИШЊЕМ ТЕСТУ 5 3 5 17 17 14.5 19 2. 2 1 2 5.5 10 8 1.5 3. 4 2 4 10.5 12 12.5 12 4. 1 1 2 7 9 8 11 5. 2 1 2 3.5 8.5 2.5 6.5 2 2 3 7.5 7.5 9 10 1. ОЦЕНА НА КРАЈУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ БРОЈ ПОЕНА НА ПРВОМ ПРОБНОМ ТЕСТИРА ЊУ БРОЈ ПОЕНА НА ДРУГОМ ПРОБНОМ ТЕСТИРА ЊУ ПРОБН И ЗАВРШ НИ ИСПИТ ЗАВРШНИ ИСПИТ (ђак генераци -је) (ИОП1) 6. 7. 2 1 2 12 10 6 5 8. 3 2 3 4 10 8 14 9. 3 2 3 9 11 11 15 10. 4 3 4 9 15 15.5 16 11. 2 1 2 6 10 7 10 12. 5 4 5 14 18.5 15 20 13. 4 3 5 9 12 12 15 14. 3 1 3 9.5 14 13 13 15. 2 1 2 5 8 5 6 АС: 2.93 1.87 3.13 8.57 (такмичење) Број родитељских састанака општи 11.5 9.8 Број индивидуалних разговора са родитељима групни НАЗИВ СТРУЧНОГ ОРГАНА / ТИМА 11.6 БРОЈ СЕДНИЦА (САСТАНАКА НА КОЈИМА ПРИСУСТВУЈЕ) Актив за друштвене науке 5 Одељењско веће 4 Наставничко веће 5 Тим за израду Школског развојног плана 3 Назив ваннаставне активности Број ученика пријављених ученика Литерарнодрамска секција 4 Број ученика који је у току школске године учествовао у раду секције 32 Број одржаних часова Број одржаних представа и приредби 5 Број ученика који учествује на конкурсима 6 ЛИЧНА ПРОФЕСИОНАЛНА ФИЛОЗОФИЈА „У сваком трену биће један цвет и сваки цвет имаће један трен у коме се очи отварају пред тим слепим очима“ (La Renga) Можда ће бити чудно да овако почињем есеј који би требало да говори о компетенцијама, методама, рефлексијама и осталим стварима које носи 21. век, али мислим да не бисмо требали заборавити оно што лежи у основи предавачког посла – дете. Дете је тај цвет који се отвара према свету. Дете својим очима и својим срцем спознаје свет, а ми смо ту да га водимо. Предавач, водич – то је, за мене, суштина овога посла. Ми, као предавачи, ту смо да направимо спону између традиције, искуства које предајемо и будућности, коју представља дете коме предајемо. Дакле, центар нашег предавачког универзума је млади човек, жељан знања, а ми смо ту да му дамо смернице на овом тешком путу. Моје прво интересовање јесте наука и прва жеља јесте остварење у науци. Међутим, то не сматрам препреком у предавачком послу. Напротив, многи велики научници били су велика деца и остали су до краја у контакту са дететом у себи. Сачували су машту, сачували су радозналост. Када сам са децом, осећам да сам им блиска, можда не по годинама, али сигурно по збуњености пред овим светом и по радозналости коју ми овај свет даје. Ниједан човек није стар да учи, а дете може бити мудрије од старца затвореног у своју љуштуру и слепог за свето око себе. Сваки дан у учионици је ново откриће за децу и за наставника. Наставник даје своје знање, своју енерцију, своју љубав деци, а може све то примити у много већој мери. За себе волим да кажем да се активно бавим српским језиком од претог разреда основне школе када сам први пут отишла на такмичење, а нисам престала њиме да се бавим ни сада. Сваког трена ме лепота и моћ језика све више фасцинирају. Себе сматрам и истраживачем и предавачем српског језика. Сваког дана са ученицима прелазим оштре литице граматичких правила, али и урањам у најскривеније дубине књижевних дела и тајни уметничког стварања. Својим највећим квалитетима сматрам своје знање и своју посвећеност истраживању српског језика. Такође, својом врлином сматрам и своју креативност, као и једноставну чињеницу да ми је стало до ученика са којима радим. САМОПРОЦЕНА ЕФЕКАТА РАДА К1–Компетенције за наставну област, предмет и методику наставе 1. У планирању садржаја и начина рада руководим се циљевима и исходима наставног предмета 2. Користим методе и технике примерене предмету и ученицима којима предајем 3. Садржаје предмета који предајем повезујем са примерима из свакодневног живота и искуствима ученика 4. У планирању и организовању рада руководим се образовним стандардима 5. Упућујем ученике да садржаје предмета који предајем повезују с другим предметима и областима 6. Наставу обогаћујем искуствима стеченим кроз различите облике стручног усавршавања 7. Користим аудиовизуелне и илустративне материјале у настави у функцији учења ученика 8. Користим савремене образовне технологије како би подстакла/ао учење ученика 9. Познајем и користим различите начине праћења и вредновања рада Просечна оцена: Оцена 4 К2–Компетенцијаза поучавање и учење 1 Јасно наглашавам кључне појмове и истичем циљеве часа . 2 Проверавам да ли су упутства која дајем јасна свим ученицима . 3 Подржавам ученике да слободно износе своје идеје, постављају питања, дискутују и . коментаришу у вези са предметом учења 4 Наставне материјале, методе, темпо рада и захтеве прилагођавам различитим . образовним потребама и могућностима ученика 5 Када год је могуће, у раду користим групну дискусију, дебате, играње улога . 6 Подстичем ученике да користе различите начине и приступе у решавању задатака . 7 Користим ученичка постигнућа као показатељ ефикасности и ефективности . сопственог рада 8 Прихватам одговоре ученика на начин који охрабрује и подстиче њихово даље учешће . у раду 9 Ученицима дајем благовремену и јасну повратну информацију о постигнућима, . напредовању и елементима које треба унапредити Просечна оцена: Оцена 4 3 4 5 4 5 4 4.11 3 3 5 4 3 3 3 3 3.11 Континуирано охрабрујем ученике да дају све од себе Оце на 4 У односу са ученицима уважавам њихове потребе и осећања 4 Користим технике позитивног дисциплиновања ученика без коришћења страха као мотиватора 3 К3 –Компетенцијеза подршку развоју личности ученика 1 . 2 . 3 . 4 4 4 . 5 . 6 . 7 . 8 . 9 . Пружам подршку и охрабрење када ученици доживе разочарење и неуспех 4 Исказујем позитивна очекивања у вези са оним што ученици могу да постигну 4 Планирам различите активности које обезбеђују укључивање ученика са различитим индивидуалним карактеристикама и потребама Избегавам деструктивну критику, исмевање и сарказам у контакту са ученицима 4 Пратим развој и напредовање различитих аспеката личности ученика 4 У планирању сопственог рада и активности које организујем са децом уважавам 4 социјални контекст из кога деца долазе Просечна оцена: 4 Оце на 3 К4 – Компетенцијеза комуникацију и сарадњу 1 . 2 . 3 . 4 . 5 . 6 . 7 . 8 . 9 . 5 Радо размењујем идеје, наставне материјале и опрему са колегама Са родитељима градим атмосферу међусобног поверења, укључујући их у различите активности у школи Планирам и осмишљавам садржаје сарадње са установама и институцијама из окружења Ученике, колеге, родитеље, и лок. заједницу користим као ресурсе за планирање и реализацију наставних и ваннаставних активности Иницирам и прихватам иницијативу различитих партнера који могу да допринесу напредовању школе и ученика У комуникацији са партнерима руководим се правилима успешне комуникације 3 Редовно информишем заинтересоване партнере о активностима школе које могу унапредити сарадњу Познајем различите облике и садржаје сарадње са различитим партнерима 2 Учествујем у раду тимова и стручних тела у школи 3 1 1 2 3 2 Просечна оцена: 2.56 Слика1: Јелена Павловић – самопроцена компетенција Рефлексија на резултате оцена самопроцене рада: Види се доминација код развијености компетенција К1 и К3, што је у складу са постављеним циљевима за ову стручног усавршавања за ову школску годину. Сматрам да је развијеност компетенције К1 резултат дугододишњег посвећеног проучавања предмета, али и стручног усавршавања добијеног у току ове школске године. Што се тиче компетенције К3 њу сам усавршила ове године радећи са ученицима који долазе из различитих социјалних средина. Њу сам нарочито развила тако што сам добила разредно старешинство и том приликом се суочила са проблемом везаног за дете које долази из некомплетне породице. К2 компетенције захтевају даље усавршавање поготову у сегменту истицања циљева часа и организације часа. Чини ми се да некада желим превише да кажем и да урадим за један час, па да не успем да остварим све што је планирано. Покушавам ученицима да укажем на значај повезивања предмета са другим предметима (на пример, да знање о глаголским облицима повежу са свакодневним животом – императив – нареди!, потенцијал – жеља). На конкретном примеру приметила сам да ова техника даје добре резултате приликом обраде градива, ученицима је лакше да овако науче глаголске облике него да једноставно уче начин на који се граде. Међутим, приликом тестирања сам приметила да ученици и даље имају проблема са препознавањем глаголских облика. То значи да је потребно да и даље усавршавам ову компетенцију да би пронашла адекватну технику која ће омогућити ученицима да трајније усвоје знања. На крају, најнеразвијенија компетенција је К4 и њој у току наредне школске године морам посветити највише пажње и што се тиче усавршавања унутар установе и ван установе. Мислим да је ниска развијеност ове компетеницје и последица пресељења у нову средину и неуходаности у послу, али постављам пред себе задатак да је развијем. ИНДИКАТОРИ 1. ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ НИВО 5 4 1. Редовно се припремам за наставу и поседујем припреме за сваки час. + 2. Припремам се за допунску наставу и имам планове које сам прилагодила индивидуалним потребама ученика. 3. Припремам се за додатну наставу и имам планове које сам прилагодила индивидуалним карактеристикама ученика. 4. Планирам ваннаставне активности и имам планове прилагођене индивидуалним карактеристикама и интересовањима ученика. 5. Организујем наставу у складу са индивидуалним потребама ученика. 6. Постављам јасне и оствариве циљеве. 7. Планирам активности које задовољавају интересовања и потребе свих ученика. 8. Планирам различите облике рада. + 9. Планирам израду дидактичког материјала и и наставних средстава са + ученицима. 10. Ефикасно планирам време у току часа. 11. Планирам процену постигнућа на сваком часу. Укупна оцена: 3.55 Процена: Показани резултати показују да планирам редовну наставу на сваком часу и да се трудим да је прилагодим сваку индивидуалну припрему ученику. Међутим, при планирању додатне и допунске наставе, као и ваннаставних активности, не посвећујем довољно пажње индивидуалним карактеристикма ученика. Добро је што планирам различите облике рада, али лоша страна је што етапе часа нису увек добро испланиране. Потребно је посветити и више пажње планирању провере постигнућа ученика на сваком часу. Пошто су ми образовни стандарди још увек новина, потребно их је више проучити и имплементирати их у дневне и месечне припреме. ИНДИКАТОРИ 2. НАСТАВА 2 1 + + + + + + + + НИВО 5 4 1. Добро познајем предмет који предајем + 2. Саопштавам циљеве јасно. 3. Организујем смислене активности које одговарају постављеним циљевима. 4. Познајем способности својих ученика. 5. Не правим материјалне грешке. 6. Мотивишем ученике различитим активностима. 7. Адекватно користим дидактичке материјале и наставна средства. 8. Користим одговарајуће технике постављања питања. 9. Ученицима пружам могућност да оговоре на питања. 10. Ученике подстичем на размишљање. 11. Ученицима дајем могућност да поставе питање. 12. Стварам услове за активан рад свих ученика. 13. Омогућавам ученицима тимски рад и рад у пару. 14. Олакшавам ученицма разумевање појмова. + 15. Познајем и поштујем облик учења сваког ученика. 3 3 2 + + + + + + + + + + + + + 1 16. Дајем ученицима разумљива упутства за рад. 17. Упућујем ученике на коришћење додатне литературе (интернета, енциклопедија). 18. Остварујем постављене циљеве. 19. Редовно реализујем часове додатне наставе. 20. Редовно реализујем часове допунске наставе. 21. Редовно реализујем часове ваннаставних активности. 22. Редовно реализујем часове одељењског старешине. УКУПНА ОЦЕНА: 3.81 Што се тиче самог процеса наставе, као своје најјаче стране издвојла бих коришћење различитих облика рада, као и подстицање ученика да користе додатна средства. Када год сам у прилици часове издовим у библиотеци или у природи. Трудим се да ученике оспособним за коришћење речника и других извора информација. Такође, имам стрпљења да саслушам сваког ученика и не пружам другим ученицима прилику да одговарају све док ученик кога сам питала не да одговор. Као своју слабију страну издвојила бих постављање циљева часа и постављање упутства ученицима. Треба радити на томе на упутсвта буду кратка и јасна. Такође, треба радити на томе на се ученицима не постављају сугестивна питања. ИНДИКАТОРИ ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА У УЧИОНИЦИ 1. Пратим сва дешавања у учионици. 2. Стварам позитивну атмосферу за рад свих ученика. 3. Одржавам пажњу и интересовање свих ученика у току часа. 4. На одговарајући начин решавам проблеме свих ученика. 5. Према свим ученицима односим се једнако. 6. Постављам јасне и оствариве циљеве. 7. Успешно користим различите изворе учења. 8. Успешно орагнизујем све активности (пројекте, ексурзије, посете у функцији учења). 9. Водим прецизну и одговарајућу евиденцију о сваком ученику. 10. Обезбеђујем да ученици поштују правила рада и понашања. 11. Успешно прелазим са једне активности на другу. 12. По редоследу активностим имам припремљени дидактички материјал и наставна средства. Укупна оцена: 3.58 Сегмент организације рада у учионици је простор где је потребно највише напредовати. Оно што је добро јесте што ми се ученици слобдно обрађају за помоћ и што имам стрпљења да их саслушам. Трудим се да ученици слушају једни друге и да не прекидају друга када одговара. Трудим се да водим евиденцију о сваком ученику, али сматрам да би требало да буде још прецизнија. Имам проблема са одржавањем мотивације за рад, нарочито код старијих дечака. Потребно је пронаћи адекватан метод који ће задржати њихову пажњу. + + + + + + + НИВО 5 4 3 + + + + + + + + + + + + 2 1 ИНДИКАТОРИ ОЦЕЊИВАЊЕ 1. Упознајем ученике са стандардима оцењивања и праћења рада. 2. Мотивишем ученике да воде свој портфолио. 3. Користим диференциране тестове. 4. Редовно пратим напредовање сваког ученика. 5. Редовно упоређујем своје мишљење о напредовању ученика са мишљењем самог ученика (портфолио). 6. Ученике правовремено обавештавам о постигнућима. 7. Водим прецизну евиденцију о постигнућимасваког ученика. 8. Успешно орагнизујем све активности (пројекте, ексурзије, посете у функцији учења). 9. На основу постигнутих резултата ученика и мишљења ученика предузимам одговарајуће мере. Укупна оцена: 3.33 Што се тиче оцењивања ученика, као слабу страну бих навела недовољну укљученост ученика у процес оцењивања. Почела сам да мотивишем ученике да отворе свој портфолио (да имају своју фаскцилу), али процес нисам завршила до краја. Ученицима јасно стављам до знања који ниво из које области мора бити достигнут да би се имала закључна оцена. Ученици су редовно обавештени о достигнутом нивоу постигнућа који се уноси у евиденцију и знају да и оцене из индивидуалне евиденције утичу на формирање коначне оцене. Сматрам да би требало да оцењивање буде континуирано, односно да треба увести више кратких провера јер ученици најбоље науче оне области које су оцењене на овај начин. ИНДИКАТОРИ МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ НИВО 5 4 3 2 1 + + + + + + + + + НИВО 5 4 1. Подстичем ученике да се међусобно уважавају. + 2. Успешно комуницирам и одржавам односе са колегама. 3. Успешно комуницирам и одржавам односе са ученицима. 4. Успешно комуницирам и одржавам односе са осталим особама. 5. Успешно комуницирам и одржавам односе са родитељима. 6. Ученике правовремено обавештавам о постигнућима. 8. Нудим подршку и савете другима. + 9. Добар сам сарадник у тимском раду. 10. Поседујем способност емпатије. + Укупна оцена: 3.55 Ово је још једна област на којој треба радити. По природни сам стидљива особа и потребно ми је да радим на својим комуникационим вештинама. Што се тиче односа са ученицима, они су јако добри. Неколико ученика после часова је долазило да се посаветује са мном у вези са градивом. Нарочито добру комуникацију имам са ученицима петог разреда што представља напредак у односу на рад у претходној школи где сам имала проблема са „спуштањем“ на ниво петака. 3 + + + + + + 2 1 ИНДИКАТОРИ ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ 1. Долазим на време на посао. 2. Изражавам се јасно и прецизно. 3. Поуздна сам. 4. Обезбеђујем сигурност ученика. 5. Имам Лични план професионалног развоја. 6. Свој рад пратим у Портфолију. 7. Учествујем у активностима професионалног развоја у школи. 8. Поседујем самоконтролу и зрелост у опхођењу са ученицима. 9. Покрећем иницијативе. Укупна оцена: 4.33 Што се тиче професионализма, себе сматрам одговорним и професионалним радником. И када погрешим, прихватам своју грешку и трудим се, не да пронађем кривца и изговоре, већ да пронађем најбоље могуће решење. Пошто сам почетник, још увек не могу да се уклопим у све захтеве посла на најбољи могући начин. Што се тиче покретања иницијативе, не сматрам да ми недостаје идеја, већ ми недостаје адекватан начин да их искажем. Понекад, из страха да нека идеја не буде прихваћена, одустанем и од самог изношења. Сматрам да сам још увек у процесу учења и, да када школска година буде завршена, имаћу правог увида у комплексност посла и да ћу тек тада моћи да одговорим свим постављеним захтевима на прави начин. НИВО 5 4 3 + + + + + + + + + 2 1 САМОРЕФЛЕКСИЈЕ О СОПСТВЕНОЈ НАСТАВНОЈ ПРАКСИ 1. Које би карактеристике по Вашем мишљењу требало да има узор-дете, узор-модел? Какве би особине требало да има идеалан ученик? 2. Да ли умете своје личне и професионалне проблеме да „окачите о чивилук“ када улазите у учионицу? 3. Да ли сте чешће насмејани или намргођени када улазите на час? 4. Утврђујете ли предзнање пре него што почнете са предавањем новог градива? 5. Повезујете ли своје лекције са претходним лекцијама и лекцијама из других предмета? 6. Знате ли шта Ваши ученици уче из других По мом мишљењу тако нешто као узор-дете не постоји. Свако дете је рођено са неким талентом и тај таленат треба максимално искористити и максимално усмерити. Ја сам као дете била у ситуацији да будем узор-дете и то је био мач са две оштрице. С једне стране сам испуњавала све неопходне услове (успех у школи, владање), али, с друге стране, била сам у прилици и да осетим да због неких својих особина (стидљивост, неуклапање у тражене идеале) будем искључена из неких активности или да нека моја постигнућа буду преспитивна. Полазећи од сопственог искуства, трудићу се да свој рад што више посветим сваком детету понаособ не стављајући га у калупе са неком идеалним дететом и не тражећи да буде скројено по идеалној мери „узор-детета“. Прихватам идеју да за некога мој предмет није најважнији. Ипак, што се тиче мог предмета, узор-дететом бих сматрала радознало дете, дете које воли да чита, дете одговорно за своје поступке, дете које цени друге и то што се други залажу за њега. Својим петацима сам и рекла да је важније да сутра буду добри људи него да наброје све падеже. Сматрам да је одговор на ово питање да. Била сам у прилици да се преселим у други град и да паралелно радим и студирам, али никада нисам своје обавезе или проблеме подређивала дечијим проблемима. Чак и када је било прилике да раније одем са посла, остала сам због индивидуалног рада са ученицом која ради по ИОП-у што се и одразило на њене резултате на завршном испиту. Ипак, с друге стране, не знам да ли би одговор био позитиван на питање да ли дечије проблеме могу да искључим када дођем кући и да ли могу да их не прихватам као своје личне проблеме. Дечији коментари су да сам увек насмејана, а сама деце се често смеју на мојим часовима. Да, али не у довољној мери. Сматрам да би приликом планирања наставе више пажње требала посветити повезивању новог градива са предзнањем ученика. Трудим се да повежем сваку лекцију. Трудим се да ученици градиво уче као целину. Већ сам ученицима петог разреда сугерисала да би требало да имају свеску за завршни испит. За час о писању вишечланих географских имена донела сам ученицима нему карту и они су своје знања примењивали практично. У шестом разреду су ученици знање о потенцијалу повезали са знањем о кондиционалним реченицама које су учили из енглеског језика. Нарочито обраћам пажњу на корелацију приликом обрада епских песама (косовски циклус, циклус о Марку Краљевићу). С обзиром да се добро сећам градива из основне школе предмета? 7. Како се осећате када Вас ученик у току часа прекине у току излагања? 8. Како реагујете када Вам ученик јасвно каже да је неправедно оцењен? 9. Како реагујете када ученик у току предавања постави питање? Када постави питање које је, по Вашем мишљењу, неадекватно? Како када не умете да одговорите на питање? 10. Да ли у току предавања пратите да ли ученици одржавају пажњу и како? 11. Да ли на неки начин пратите разумеју ли ученици оно што им предајете? Ако имате утисак да Вас не разумеју, шта предузимате? 12. Да ли некад доносите нешто на час, а да се не налази у плану и програму или у школском инвентару? 13. Да ли сте икада имали госта на часу? 14. Да ли користите ученике као помагаче и да ли сте заједно са ученицима покушали да организујете час? 15. Шта оцењујете позитивним оценама (тачно познавање градива, интелигентно понашање, оригиналност, добро понашање, послушност)? Да ли и да имам две млађе сестре, добро сам упозната са градивом које ученици уче из других предмета. Када ме ученик прекине, трудим се да одговорим на питање, а онда да наставим где сам раније стала. Са овом ситуацијом се још нисам сусрела, али сам као разредни старешина била у прилици да чујем коментаре ученика да су неправедно оцењени. Том приликом трудила сам се да чујем што више страна – и самог ученика и остале ученике. Тражим од ученика да што конкретније објасни каква је ситуација била и тражим од њега/ње да избегава неодређене и опште заменице и да избегава изразе сажаљења (типа сви, неко). Уколико увидим да је дошло до грешке или пропуста, трудим се да га исправим и да пронађем што боље решење. Трудим се да одговорим одмах на питање, а ако не умем да одговорим признам да не знам одговор и да ћу одговор потражити. Била сам у недоумици око изговора једне речи, па сам је са ученицима петог разреда потражила у речнику где смо установили да се ради о дублетном одговору. Трудим се да код ученика развијем навику коју су мени усадили моји професори – ниједан човек не може знати све о граматици и правопису. Граматика и правопис су једини „закон“ и зато их је важно увек консултовати. Трудићу се да код ученика створим навику да се увек преиспитују и да себи постављају питања. „Глупа“ питања не постоје – оно што је некоме очигледно другоме не мора бити јасно. Као дете наставницима нисам постављала питања управо из страха да ће бити „глупа“, па се трудим да код деце створим навику да што више питања постављају. Лако се може видети да ли ученици одржавају пажњу. То пратим по њиховим изразима лица, осмеху, очима. Може се лако приметити да ли је некоме досадно, да ли је неко нешто разумео, да ли некоме нешто није јасно. Стално пратим да ли ме ученици разумеју. Уколико приметим да не разумеју (а то се десило неколико пута на почетку рада јер деца нису успела да разумеју неке појмове објашњене за њих на сувише „научан“ начин) прекидам излагање и настављам да им објашњавам све док не разумеју. Неки од ученичких коментара су да умем лепо да објашњавам и да имам стрпљења и да поновим „сто пута“ док некоме нешто не буде јасно. Да, сваки пут када ми се укаже прилика. Да, приликом обраде наставне јединице „инструментал“ час је организован тако да је гост био мајстор у школи који је ученицима помогао да схвате значење инструментала средства. Покушала сам, али недовољно успешно. Ово је нешто на чему би требало радити и што би сигурно више требало искористити у наставној пракси. Позитивном оценом оцењујем пре свега знање (граматика, правопис). Трудим се да јасно дефинишем шта је за коју оцену (на пример, код одређивања недисциплину кажњавате недовољном оценом? 16. Да ли бисте могли да задржите дисцилину и да мотивишете ученике за Ваш предмет када не би било оцењивања? 17. Да ли оцену саопштавате јасно и да ли је образлажете? 18. Да ли ученику саопштавте шта је добро знао, а шта није? 19. Да ли се љутите на ђака који не зна? инфинитивне и презентске основе, одређивање основе код глагола на -ти је за двојку, код глагола на -ћи за тројку, а код глагола на -сти за четворку и петицу). Инсистирам на писмености и обично кажем ученицима да ће „ко пише не спојено“ добити смањену оцену на следећем писменом задатку (што је у шестом разреду и доследно спроведено приликом оцењивања састава једног ученика). Код писменог састава оцењујем и оригиналност у обради теме (оригиналност у смислу да је тема обрађена из личног угла). Водим рачуна да залагање и труд који ученик улаже буду цењени и стављени испред лењости која је повезана са високом интелигенцијом. С друге стране, повремено и дајем задатке у којима се и ученици који су „логичари“ могу добро снаћи. На часу јасно издвајам која су питања за коју оцену да би ученици сами могли да дефинишу своју оцену (на пример, приликом обраде песме Диоба Јакшића питања су била тако постављена да су се ученички одговори кретали од Коњ је тужан јер је сломио ноге (двојка) и То што коњ ломи ноге представља метафору за брата, до тумачења песме хтонским моментима и митолошким тумачењима пошто у одељењу има ученика који су јако заинтересовани за књижевност. Недисцплину не кажњавам недовољном оценом. Један такав ученик је и добио петицу јер је одговарао на питања напредног нивоа из књижевности. Ипак, недисиплину рачунам у оцену за залагање на часу и на тај начин понашање ученика једино утиче на закључну оцену. У одређеним околностима да. То ми се догодило у претходној школи где сам радила и где ми није било дозвољено да оцењујем ученике. Тај час се збио у најнемирнијем одељењу у школи и тај час сматрам далеко својим најбољим часом до сада. Био је час о функционалним стиловима, а заинтересованост ученика постигла сам самом причом и начином обраде теме. У то време је била актуелна прича о алфатоксинима па сам им дала пример о томе како би та прича била написана у сваком од функционалних стилова. Ученике сам мотивисала да слушају својим знањем, својим наступом и својим интересовањима. Коментари ученика су били да могу са мном да причају о свему (о музици, о актуелним вестима). Битно је напоменути да се радило о ученицима из моје основне школе, школе у којој сам била ђак генерације, па сам и могла лако да се индентификујем са децом која су седела прекопута мене. Да, оцену саопштавам након што је дам. Ученици имају јасан увид у своје оцене. Да, трудим се сваки пут ученика да похвалим за знање. Када нешто не зна, сугеришем шта би требало да поправи. Не, барем досад нисам била у прилици да се љутим. Имам стрпљења за ђака који не зна, чак и када други ђаци јасно испољавају негодовање. 20. Да ли се понашате исто на часу као предавач и на часу разредног старешине? 21. Који су по Вашем мишљењу критеријуми ефикасности наставе? 22. Да ли може наставник сам својим радом да учини да настава буде успешна или то зависи и од других фактора? 23. Који је метод рада најлакше, а који најтеже примењивати? 24. Да ли мењате методе рада које користите? 25. Имате ли увид како ученици уче Ваш предмет? 26. Која фаза у Вашем раду захтева највише ангажовања? 27. Која фаза у Вашем раду је за Вас најтежа? 28. Да ли имате потешкоће у раду и како излазите на крај са њима? 29. Шта више утиче на ученике: Ви као предавач или Ви као личност? 30. Пратите ли новине у својој струци и да ли их уводите у редовну наставу? Да, ништа се битно не мења у двема улогама. Једино се трудим да на редовним часовима не решавам проблеме који се решавању на ЧОС-у. Једини валидан критеријум наставе је знање и понашање ученика, а једини ваљани документ из кога би требало да се оцени рад наставника је ученичка свеска. Мислим да би наставник требало да се труди да уради све што је у његовој моћи да би настава била успешна и да треба да мисли само како да свој део посла уради најбоље могуће. Наравно да успешна настава зависи и од других фактора, али њих треба прихватити као чињенице када на њих не можемо да утичемо и морамо радити „упркос“ њима. За мене је најлакша примена интерактивног метода (комбинација коришћења ппт презентације, вербалног метода, квиз-методе и метода учења кроз игру). Иако, можда, на први поглед изгледа „претрпано“ ова метода даје најбоље резулате на мојим часовима јер представља комбинацију традицоналне предавачке наставе и нових технологија. Најтеже ми је да примењујем драмски метод јер немам довољно искуства његовој примени. Да, често мењам методе рада. Волим да комбинујем традицоналне методе са новим. Сматрам да традиционално предавање не треба потпуно искључити јер и оно може бити активно када ученик слуша. С друге стране, често и користим иновације (учење кроз игру, коришћење ппт презентација). Мислим да је комбинација метода једино право решење јер учи ученике да предмету прилазе са различитих страна. Такође, применом традицоналних метода чува се „озбиљност“ предмета, а иновативним методама се развија креативни дух код деце и развоја се слобода у вербалном изражавњу. Да, али не у довољној мери. У овом тренутку то је припрема садржаја часа. Засиви од конкретног тренутка. Фаза припреме за час, с обзиром да сам на почетку рада, одузима највише времена и највише пажње јој посвећујем. На потешкоће гледам као изазове. Сматрам да је потребно време да се неке потешкоће уклоне. Неких недостатака у свом раду сам свесна и трудим се да их уклоним, али сматрам да ниједна промена не долази преко ноћи и да је за сваки процес, па и процес усавршавања наставе, потребно време. Оба у подједнако јер не одвајам себе као предавача од себе као личности пошто се у сваку свтвар коју радим максимално уносим (без обзира да ли се ради о научном или о предавачком раду). Да, редовно и често. КОНАЧНА ОЦЕНА О САМОПРОЦЕНИ РАДА Јаке стране  Своје образовање и знање стечено како у току формалног, тако и у току неформалног образовања Жеља за сталним стручним усавршавањем и напредовањем Коришћење различитих метода приликом извођења наставе (комбиновање традицоналних и иновативиних метода) Стално преиспитивање наставне праксе и жеља да се наставна пракса побољша Унутрашња мотивација за обрављење овог посла Добар однос са ученицима и отвореност за сва питања ученика Посвећеност послу Креативност приликом осмишљавања часа, а нарочито при креирању образовних игара и ппт презентација Индивидуалнизација наставе – трудим се да да час организујем тако да на њему буду заступљена сва три нивоа тежине задатака Активно коришћење информационе технологије приликом извођења наставе Слабе стране      Недовољно развијене К4 компетенције Недостаци приликом организације часа и дефинисања циљева часа Недовољно прецизно и јасно изражавање приликом давања упутства ученицима Недовољно показивање иницијативе Недовољно искуства Шансе      Стално стручно усавршавње у установи и ван ње Већа сарадња са ученицима и колегама Веће показивање иницијативе Праралелне обавезе на послу и на докторским студијама Рад на одређено време          Претње Анонимна анкета урађена на крају трећег тромесечја – резултати тврђења СРЕДЊА ОЦЕНА 1. Знања стечена на наставничином часу су велика. 4.76 2. Знања стечена на часу наставничином користим у свакодневном животу. 4.79 3. На њеном часу повезујем знања из различитих области. 4.21 4. Наставница редовно држи часове допунске и додатне наставе. 4.86 5. Часови допунске наставе ми помажу да обогатим и усавршим знање. 4.74 6. Наставница похваљује мој уложен труд. 4.86 7. Наставница употребљава разноврсне методе и облике рада. 4.90 8. Наставница користи бројна наставна средства. 4.45 9. Наставничини часови су ми занимљиви. 4.52 10. Наставница стално прати и оцењује напредовање ученика. 4.93 11. Наставница охрабрује ученике да постављају питања. 4.70 12. Комуникација с наставницом је могућа телефоном, преко интернета. 4.27 13. Наставница прихвата иницијативу за промену рада на часу. 4.48 14. Наставница даје додатна објашњења на захтев ученика. 4.97 15. Наставница подстиче ученика на стицање додатних знања и вештина, даје ширу литературу, упућује на додатне изворе знања итд. 4.73 16. Наставница похваљује и награђује стицање додатних знања, учешћа на такмичењима и у ваннаставним активностима. 4.61 17. Наставница поштује личност ученика. 4.62 18. Наставница тражи да се ученици међусобно поштују. 4.79 19. Наставница тражи да се поштују правила понашања у школи. 4.76 20. Наставница уважава туђе мишљење. 4.73 21. Наставница подстиче солидарност и одговорност, промовише здраве стилове живота. 4.55 22. Наставница задатке за рад одређује према могућностима ученика. 4.66 23. Наставница подстиче ученике на истраживачки рад. 4.83 24. Наставница препоручује додатне изворе информисањa (Интернет, стручне књиге). 4.90 (од једног ученика добијена оцена 5+) 25. Наставница прави планове ваннаставних активности (књижевне вечери, посете сајмовима књига, едукативне излете). 3.5 26. Наставница упознаје ученике са могућностима и начином коришћења школске опреме, рачунара, Интернета. 4.21 27. Наставница при вредновању њиховог знања пита ученике за мишљење. 4.79 28. Наставница прoверава знања ученика по фазама (областима). 4.62 29. Наставница добро познаје материју коју предаје. 4.71 30. Наставница има знања и из области које нису њена струка. 4.34 31. Наставница има подједнаке критеријуме при оцењивању свих ученика. 4.34 32. Наставница има висок критеријум приликом оцењивања. 3.59 33. Доста научим током самог часа. 4.67 34. Наставница јасно ставља до знања шта од мене тражи у оцењивању задатка. 4.90 35. Наставница оцене даје јавно уз могућност коментарисања. 4.93 36. Наставница ученицима омогућава увид у писмене провере знања (тестови, писмене вежбе). 4.48 37. Ученици слободно могу да јој кажу своје мишљење и запажање о градиву и начину рада на часовима. 4.66 38. Наставница тачно на време долази на часове. 4.97 39. Наставница захтева одговорност и радну дисциплину. 4.89 40. Наставница подстиче солидарност међу ученицима. 4.79 41. Наставница обезбеђује да изглед учионице буде подстицајан за учење (слике, графикони, илустрације). 4.55 42. Наставница је добронамерна у својим критикама. 4.90 43. Наставница ми посвећује довољно пажње. 4.59 44. Често сам у прилици да поправим оцену из њеног предмета. 4.64 45. Наставница ме пажљиво слуша кад говорим. 4.83 46. Наставница је духовита. 4.07 49. Наставница се изражава јасно и граматички исправно. Наставница на табли пише прегледно и разумљиво тако да могу касније учити лекцију из својих бележака са часа. Наставница проверава да ли сам разумео задатак. 51. Наставница води рачуна о томе да сви ученици слушају једни друге. 47. 48. 52. 58. 59. Наведи неке особине које наставница поседује. Најзанимљивији час код наставнице био је: Најмање занимљив час код наставнице био је: 4.79 4.79 4.83 4.86 – Нежна, добра, увек насмејана, уредна, чиста, осетљива – Паметна је, добра, помаже лошијим ученицима да запамте најбитније – Добра, паметна, дружељубива, све најпепше – Добра, дарежљива, паметна, дружељубива – Фина је и разумљива, води рачуна о свему – Разумна је, добронамерна – Одговорна, разумљива, јасна, занимљива – Добра, весела, лепа, помаже ученицима – Добронамерна, паметна – Лепа, паметна, слаба, сналажљивост, не умем да опишем. Она је стварно добра! – Да је лепа, ниска, лепо се облачи, увек је насмејана, и ако нешто не разумеш она је у стању да хољаду пута понови – Наставница поседује веома велико знање. Током часа много научим. – Редовно долажење на часове. Наставница је духовита. – Добра наставница, паметна, интелигентна и добар је педагог – Паметна, пуна знања – Посвећеност, поседује знање, спремност да помогне – Добронамерна, тиха, праведна, уме добро да пренесе знање, симпатична, осећајна, повучена – Улаже много труда у посао којим се бави – Кад смо решавали асоцијације – Час са презентацијама – Када смо на српском решавали асоцијацију – Када смо радили у групама (квиз) – Када смо заједно учествовали у квизу – Час са презентацијом – Када смо радили представу „Аска и вук“ – Сваки је занимљив – Часови на којима користимо пројектор и презентацију – Лекција са падежима – О падежима – Када смо радили реченице – Сваки час на коме имамо презентацију – Када смо радили „Избирачицу“ – Час упознавања – Када вежбамо за пријемни испит – Кад смо радили у групама – Кад смо имали контролни – Кад учимо граматику – Када смо радили независне реченице – Није било таквих часова – Подела књижевности по циклусима – Када смо радили о заменицама – Када смо радили „Пилипенду“ – Независне и зависне реченице – Час обнављања градива из претходних разреда – Једноставно нема таквог часа – Кад смо радили Други писмени задатак 60. 61. 62. Шта ми се свиђа, а шта не свиђа на часовима граматике: Шта ми се свиђа, а шта не свиђа на часовима књижевности: Наведи неке особине које би било пожељно да професорка/наставница поседује. – Не свиђа ми се што морамо да пишемо – Једноставно ми није занимљиво – Свиђа ми се што користимо различите изворе. Све ми се свиђа, нема ничега да ми се не свиђа. – То што је граматика досадна, али код наставнице је забавнија – Свиђа ми се што наставница све разумно објасни и буде ми све јасно и лако. Не свиђа ми се што некада то више пута вежбамо и буде ми досадна. – Свиђа ми се како нам наставница објашњава. Не свиђа ми се брзина програма учења граматике – Свиђа ми се што све наставница добро објасни. – Свиђа ми се што је увек занимљива и увек када ми нешто није јасно она помогне и уме баш добро да пренесе знање. – Свиђа ми се што сваки ученик може да каже своје мишљење о делу – Обожавам часове књижевности – Часови књижевности су занимљиви – Свиђа ми се што сваки ученик има шансу да каже своје мишљење – Кад радимо досадно дело, свиђа ми се што радимо уз компјутер и презентације – Свиђа ми се како наставница води час књижевности. Не свиђа ми се када радимо једну област више часова. – Свидело ми се када рецитујем песмице – Свиђа ми се што радимо на компјутеру, а не свиђа ми се што је понекад досадна – Да нам додатно објасни домаћи задатак – Духовитост – Има све што ми треба, али би требало да буде мало слободнија према нама – Требало би чешће да грди дечаке – Слободнија – Да буде мало гласнија – Да нас не оцењује баш често, то је моја једина замерка – Уредан рукопис, да држи часове допунских настава – Да је мало духовитија – Да буде мало више опуштена Напомена: Било би пожељно да ученици ову анкету попуне искрено и тачно. Ова анкета се спроводи у циљу израде личног портфолија наставника, као и у циљу праћења рада наставника и његовог личног усавршавања. Увид у анкету имаће наставник, стурчни саветник школе, директор и просветни инспектор. Резултати анкете НЕЋЕ бити коришћени приликом ОЦЕЊИВАЊА ученика. ПРИЛОГ: ИЗВОД ИЗ МЕСЕЧНОГ ПЛАНА ЗА МЕСЕЦ ДЕЦЕМБАР (ПЕТИ РАЗРЕД) Домаћа лектира: Робинсон Крусо, Данијел Дефо Монолошка, дијалошка, текстовна, самосталног ученичког стваралаштва Књига Робинсон Крусо Данијела Дефоа, папир, оловке Географија, Ликовна култура 66. Граматика – падежи: Вокатив Монолошка, дијалошка, текстметода Музичка култура 67. Правопис: Писање вишечланих географских појмова и вокатива 68. Књижевност: Путовање у путопис, Вида Огњеновић Уџбеник, Радна свеска, наставни листићи, текстови песама Уџбеник, Радна свеска, припремљени задаци, географске карте, примери непоштовања граматичких правила Читанка, папир, фломастери Дијалошка, монолошка, текстовна Дијалошка, монолошка, метода самосталног ученичког стваралаштва Историја Географија, ликовна култура ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВИ Прављење мапе прочитаног текста 65. Учење кроз игру Примери из живота КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА И ИЗВОРИ ЗНАЊА НАСТАВНА СРЕДСТВА НАСТАВНЕ МЕТОДЕ РЕДНИ БРОЈ НАСТАВНА ЈЕДНИЦА Теорија просторних метафора (анализа) НЕОБИЧНЕ ПУСТОЛОВИНЕ НАСТАВНА ТЕМА РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ КОРИШЋЕЊА ИНОВАТИВНИХ МЕТОДА У ПРОЦЕС ИЗВОЂЕЊА РЕДОВНЕ НАСТАВЕ И ДОКАЗ ЗА КОРЕЛАЦИЈУ СА ДРУГИМ НАСТАВНИМ ПРЕДМЕТИМА 70. Други школски писмени задатак Метода самосталног писменог стваралаштва ученика Писани радови ученика Географија 71. Иструментал Монолошка, дијалошка, метода демонстрације, текстметода Техничко и инфоматичко образовање 72. Анализа Другог школског писменог задатка (колективни исправак) Монолошка, дијалошка, демонстрације, текстметода Уџбеник, Радна свеска, наставни листићи, очигледна наставна средства, предмети из свакодневног живота Писани радови ученика, припремљена анализа наставника, „мапе текста“ 73. Индивидуална исправка Другог школског писменог задатка Метода самосталног ученичког стваралаштва Писани радови ученика, пано Ликовна култура 74. Граматика (падежи): Локатив Дијалошка, демонстрације Уџбеник, Радна свеска, материјал за демонстрације Физичко васпитање 75. Граматика: Падежи Монолошка, дијалошка, самосталног рада ученика Уџбеник, Радна свеска, наставни листићи Географија НАПОМЕНА: Ради прегледности табеле избачене су колоне „тип часа“ и „облици рада“. Теорија просторних метафора (писање) Географија, Ликовна култура Гост на часу, очигледна настава Свеска за домаће задатке, „мапа“ писања домаћег задатка Анализа коришћењем мапе текста Метода самосталних писаних радова ученика Час обилазак Анализа домаћег задатка „Моје чудесно путовање“ Квиз, укрштеница 69. ПРИЛОГ: ДНЕВНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ЗНАЊА СТЕЧЕНОГ НА СЕМИНАРУ, ДОКАЗ ДА НАСТАВНИК ПРИЛИКОМ ПЛАНИРАЊА НАСТАВЕ КОНСУЛТУЈЕ МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКУ ЛИТЕРАТУРУ, ДОКАЗ ДА НАСТАВНИК УВОДИ ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВУ И ДОКАЗ КРЕАТИВНОСТИ НАСТАВНИКА 1. ОПШТИ ПОДАЦИ: Назив школе: Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“ Датум: 7.11.2013. Број часа: 49. Разред и одељење: пети Наставник: Јелена Павловић 2. ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: Наставни предмет: Српски језик и књижевност Наставна целина: „Бескрајна чуда света“ Наставне тема: Граматика – именице, деклинација Тип часа: Обрада         3. НАСТАВНИ ЦИЉЕВИ: Образовни: Овладавање основним граматичким законитостима српског језика Упознавање ученика са појмом именских речи са појмом деклинације Обнављање и проширивање знања о именици као променљивој врсти речи Упознавање ученика са појмом падежа и упознавање ученика са називима падежа у српском језику Упознавање ученика са падежним облицима у језичком контексту; Усвајање знања о граматичкој основи и наставку за облик; Оспособљавање ученика за одређивање основе и наставка за облик; Оспособљавање ученика да уоче да до промене именица долази због промена њиховог знањења и њихове функције; Функционалини: Примена стечених знања о падежима у свакодневној усменој и писменој комуникацији; Припрема ученика за усвајање знања о појединачним падежима; Развијање способности за повезивање знања из различитих области граматике (падежа са значењем речи и њиховом функцијом у реченици);  Разликовање падежних облика књижевног језика и падежних облика локалног говора (настава падежа заснована на локалном говору ученика); Васпитини:  Развијање језичке културе;  Неговање љубави према језику. 4. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ:    CJ.1.3.4. препознаје врсте речи ;зна основне граматичке категорије променљивих речи (именице CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи 5. ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: ОБЛИЦИ РАДА: индивидуални, фронтални, групни НАСТАВНЕ МЕТОДЕ: монолошка, дијалошка, текстовна НАСТАВНА СРЕДСТВА И ИЗВОРИ ЗНАЊА: Уџбеник, Радна свеска, наставни листићи Корелација са другим предметима: ликовна култура Иновација: коришћење технике са картицама научене на семинару „Обука наставника у решавању развојних проблема и проблема код деце-ученика који имају тешкоће у напредовању“, (Компетенција КЗ, Приоритети 3,6, 16 бодова), одржан у Основној школи „Саво Јовановић Сирогојно“ у Сирогојну ( 2–3. новембар 2013). Литература за наставника: Марина Јањић, Настава падежа у теорији и пракси (приручник за наставнике српског језика на простору призренско-тимочког дијалекта), Учитељски факултет у Врању, Врање 2005. Драгица Томчић, Александра Лалић, Анка Стаматовић, Именице, презентација преузета са сајта Креативне школе. 6. ТОК ЧАСА:      Уводни део (обнављање градива) Упознавање са појмом падежа кроз мотивациони текст Упознавање са питањима везаним за падеже Дефинисање падежа Провера усвојености појма падежа на кратком тексту УВОДНИ ДЕО ЧАСА Обнављање знања са претходних часова (променљиве и непроменљиве врсте речи, именице, њихова значења, род и број). ОПЕРАТИВНИ ДЕО ЧАСА Ученици добијају наставне листиће на којима пише измењена верзија бајке о „Снежана и седам патуљака“ (измењена мотивациона прича преузета је из књиге Настава падежа у теорији и пракси (приручник за наставнике српског језика на простору призренскотимочког дијалекта), Марина Јањић, Учитељски факултет у Врању, Врање 2005, стр. 39– 44): УСВАЈАЊЕ НОВОГ ГРАДИВА (НИВО ПРЕПОЗНАВАЊА–ОСНОВНИ НИВО КОЈИ СЕ ОЧЕКУЈЕ ОД СВИХ УЧЕНИКА) ИЗМЕЊЕНА БАЈКА Снежана се сањала чудан сан у коме се обрела у једном непознатом свету где се изгубила у лавиринту речи и њихових облика. Чаробњак у сну јој је рекао да се може вратити у свој свет једино ако погоди тајну седам патуљака. Тајна се састојала у томе да погоди којој врсти патуљака они припадају. Прилазили су јој један по један и говорили су: НОМИНАТИВКО: Снежана се зовеш, а ја сам Номинативко. Номинатив је моје име и поносим се тиме. ГЕНИТИВКО: Од Снежане нема лепше, а генитив увек нешто присвоји. ДАТИВКО: Снежани датив дарује дар и то је велика ствар. АКУЗАТИВКО: Снежану видим ја, а акузатив објекат дâ. ВОКАТИВКО: О, Снежана, дозивање то је, а то је занимање моје! Вокатив сам ја, о да! ИНСТРУМЕНТАЛКО: Са Снежаном се дружим ја, а инструментал нам средства да! ЛОКАТИВКО: О Снежани је прича ова, а локатив је место снова. Тајно питање гласи: Како је заједничко име ових патуљака?“ Ученици реплике патуљака пишу у својим свескама, а потом одговарају на питања. ОСНОВНИ НИВО:  По чему се ова измењена прича разликује од праве приче о Снежани? Како се зову патуљци у овој причи? Подвуци именицу Снежана у свакој реченици. Напиши у којим се све облицима јавља (Снежана, Снежане, Снежани, Снежана, Снежана, Снежаном, Снежани). Да ли се реч Снежана мења или остаје иста? ДЕФИНИЦИЈА: Реч Снежана мења се по падежима. Промена по падежима зове се деклинација. Падежи су различити облици у којима се јавља једна именица.  Како се зову патуљци у овој причи? Имена патуљака у овој причи настала су на основу имена падежа. На основу ове приче у свесци напиши имена падежа једно испод другог, а поред назива падежа напиши облик речи Снежана који се јавља у свакој реченици. На табли пишемо назив: Именице (деклинација) ИМЕНИЦЕ (ДЕКЛИНАЦИЈА) НОМИНАТИВ: ГЕНИТИВ: ДАТИВ: АКУЗАТИВ: ВОКАТИВ: ИНСТРУМЕНТАЛ: ЛОКАТИВ: Снежана Снежане Снежани Снежану Снежана Снежаном Снежани КО, ШТА? КОГА, ЧЕГА? КОМЕ, ЧЕМУ? КОГА, ШТА (ВИДИМ? ХЕЈ, ОЈ! С КИМ? С ЧИМ? О КОМЕ? О ЧЕМУ? ОСНОВНИ И СРЕДЊИ НИВО:  Да ли се сећате чувене приче о „Али Баби и четрдесет разбојника?“ Да ли се сећате питања које отвара врата пећине? Снежана је погодила да је заједничко име патуљака из приче „ПАДЕЖИ“ и погодила је да се они зову номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив (ученици називе падежа записују у свесци). Међутим, зли чаробњак ју је преварио и рекао јој је да мора открити тајно питање које „откључава“ сваки падеж. Она је, пошто је била добра, заслужила малу помоћ добре виле која јој је дала питања и одговоре, али су питања и одговори били помешани. Помозите Снежани да споји питања и одговоре! САДРЖАЈ КАРТИЦА (НА ЈЕДНОЈ СТРАНИ СУ ПИТАЊА, А НА ДРУГОЈ ПОГРЕШНИ ОДГОВОРИ) ОД КОГА? ОД ЧЕГА? СНЕЖАНА, ГДЕ СИ? (ВОКАТИВ) С КИМ? С ЧИМ? О КОМЕ? О ЧЕМУ? КОГА, ШТА? ХЕЈ, ОЈ? КО, ШТА? КОМЕ? ЧЕМУ? О СНЕЖАНИ ЈЕ ОВА ПРИЧА (ЛОКАТИВ) СНЕЖАНИ ДАР ДАЈЕМ (ДАТИВ) СА СНЕЖАНОМ СЕ ИГРАМ (ИНСТРУМЕНТАЛ) ОД СНЕЖАНЕ СВИ БЕЖЕ (ГЕНИТИВ) СНЕЖАНУ ВИДИМ ЈА! (АКУЗАТИВ) СНЕЖАНА ЈЕ ЛЕПО ИМЕ (НОМИНАТИВ) Када ученици повежу одговоре са питањима на табли, поред одговарајућег падежа записује се одговарајуће питање. ОБАВЕЗНО ЗА ОСНОВНИ НИВО: Наглашава се да је за основни ниво обавезно научити шта је деклинација, шта је падеж, који су називи падежа и на која питања се добија који падеж. ДЕФИНИЦИЈА ПАДЕЖА ОБАВЕЗНА ЗА СВЕ НИВОЕ: ПРОМЕНА ПО ПАДЕЖИМА ЈЕ ПРОМЕНА ОБЛИКА ИСТЕ РЕЧИ. ПАДЕЖ ЈЕ РАЗЛИЧИТ ОБЛИК ИСТЕ РЕЧИ. У НАШЕМ ЈЕЗИКУ ИМА СЕДАМ ПАДЕЖА У ЈЕДНИНИ И СЕДАМ ПАДЕЖА У МНОЖИНИ. ПРОВЕРА УСВОЈЕНОСТИ НОВОГ ПОЈМА: Задатак за ученике свих нивоа (измењен задатак преузет са презентације о наставне јединице „Именице“ преузете са сајта Креативне школе): 1. У датом тексту подвуци све облике заједничке именице женског рода која означава живо биће: Два дечака играла су се у дворишту. С дрвета је на пут слетела птица. Први дечак се уплашио птице, а други се пришуњао птици. Пажљиво је посматрао птицу. “Вини се високо, птицо”, узвикну први дечак. “Кад бих могао, летео бих с птицом”, рече други дечак. Тог дана дуго су разговарали о птици.“ 2. Из датог текста издвоји (средњи ниво): номинатив: ______________________________________ генитив: ________________________________________ датив: __________________________________________ акузатив: ________________________________________ вокатив: ________________________________________ инструментал: ___________________________________ локатив: ________________________________________ СРЕДЊИ И НАЈВИШИ НИВО: Усвајање појмова граматичка основа и граматички наставак  У свесци сте написали промену именице птица. Погледајте промену именице Снежана. Размислите добро. Шта се мења код њих, а шта остаје исто (део птиц-, Снежан- се остаје исти, а други део се мења). Похваљујем добра запажања ученика о непроменљивом и променљивом делу именица. На табли пишем следеће: -А -Е -И ПТИЦграматичка основа -У -О -ОМ -И НАСТАВАК ЗА ОБЛИК ДЕФИНИЦИЈА: НЕПРОМЕНЉИВИ ДЕО РЕЧИ ЗОВЕ СЕ ГРАМАТИЧКА ОСНОВА. НА ГРАМАТИЧКУ ОСНОВУ ДОДАЈУ СЕ РАЗЛИЧИТИ НАСТАВЦИ ЗА ОБЛИК. Провера усвојености појма граматичке основе и граматичког наставка: Одреди граматичку основу и наставак за облик следећих именица: АУТОМОБИЛОМ, СТОЛУ, НОГАВИЦА, ОЛОВКУ, ТЕЛЕФОНОМ, КЊИГАМА, СЕЛИМА, ДЕВОЈКА, НЕБО. НАЈВИШИ НИВО: Одређивање граматичке основе. ПРАВИЛО: ГРАМАТИЧКА ОСНОВА СЕ ДОБИЈА КАДА СЕ ОДБИЈЕ НАСТАВАК ОД ГЕНИТИВА ЈЕДНИНЕ. Задтак за највиши ниво: Одредити граматичку основу следећих речи: књига, дрво, песак, вода, земља, дечак, град ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Допуни следећу реченицу облицима именице град (основни ниво): ________ је бучно место. Од ______ сви беже у село. Према _________ воде сви путеви. Стално идем у _______. Хеј ________ мој, колико те волим! __________ шетају људи. У ________ живе различити људи. Промени кроз падеже једнине и множине именице: грана, парфем, слика, траг, клупа (средњи ниво) Написати причу у којој се појављују различити облици именице оловка (продуктивни ниво знања – највиши ниво) ПРИЛОГ: ДНЕВНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ О КОРИШЋЕЊУ ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВИ (КОРИШЋЕЊЕ ОБРАЗОВНИХ ИГАРА) И ДОКАЗ КРЕАТИВНОСТИ НАСТАВНИКА 1. ОПШТИ ПОДАЦИ: Назив школе: Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“ Датум: 1.11.2013. и 4.11.2013. Број часа: 45. и 46. Разред и одељење: пети Наставник: Јелена Павловић 3. ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: Наставни предмет: Српски језик и књижевност Наставна целина: „Бескрајна чуда света“ Наставне тема: Граматика, променљиве и непроменљиве врсте речи Тип часа: Обрада и утврђивање 3. НАСТАВНИ ЦИЉЕВИ: Образовни:           Обновити и утврдити знање о врстама речи Упознати ученике са поделом на променљиве и непроменљиве врсте речи Указати ученицима да се поједине врсте речи могу наћи у више од две категорије Функционални: Оспособити ученике да разликују различите врсте речи; Оспособити ученике да повезују знања из различитих предмета (указати на значај врста речи у учењу страних језика); Оспособити ученике да повезују знање из виших и нижих разреда (врсте речи у четвртом и врсте речи у петом разреду); Уочавање и препознавање врста речи у тексту; Оспособити ученике да уче тако што ће логички повезивати различите врсте речи (на пример, деклинација као особина свих именских речи, промена по роду и броју као одлика придева, придевских заменица и редних бројева); Васпитини: Развијати лингвистичку писменост; Развијати језичку културу. 4. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ: CJ.1.3.4. препознаје врсте речи ; зна основне граматичке категорије променљивих речи CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи 5. ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: Наставне методе: монолошка, дијалошка, метода демонстрације, учење кроз игру Наставна средства и извори знања: припремљени наставни листићи, припремљени текстови, Уџбеник, Радна свеска Иновација: учење кроз игру ПРВИ ЧАС УВОДНИ ДЕО Ученици добијају две звездице у које уписују променљиве и непроменљиве врсте речи. Звездице су одштампане на разнобојном папиру, а притом се водило рачуна да папири буду разлитите боје и да свако дете добије боју коју воли. У звездицама се уписују поједнине врсте речи. У звездици где се налазе променљиве врсте речи, у посебни крак се стављају глаголи. Након уписивања врста речи у звездице, ученици записују у свескама поделу на променљиве и непроменљиве врсте речи. Код променљивих врста речи, посебно извдајамо именске речи (именице, придеве, бројеве, заменице) које имају деклинацију и глаголе који имају конјугацију. ОПЕРАТИВНИ ДЕО Ученицима делим припремљени материјал и дајем им упуства за игру „Врати ми моје име и стави ме у кућицу“. Циљ игре је да се на забаван и неоптерећујући начин обнови градиво из нижих разреда и да се утврди са којом врстом речи ученици имају највише тешкоћа. ЗАВРШНИ ДЕО Ученицима указујем на проблематичне врсте речи. Пишемо их на табли: после (предлог и прилог), да (везник и речца). ДОМАЋИ ЗАДАТАК: Ученици добијају домаћи задатак на посебним наставним листићима. Задаци ће се радити наредног часа. ДРУГИ ЧАС УВОДНИ ДЕО Обнављамо знање о појединим врстама речи по методи рибље кости. Ученици на табли исписују поједине врсте речи, а затим дискутујемо зашто смо поједине речи ставили заједно, а зашто су друге саме. ОПЕРАТИВНИ ДЕО Било је предвиђено да ученици читају своје домаће задатке. Међутим, због тога што су на претходном часу ученици показали несигурност приликом разврставања појединих врста речи, спремила сам им игрице помоћу којих ће своје знање о непроменљивим врстама речи боље утврдити. ИГРА ЈЕДАН: ОБУЦИ ГЛАГОЛ Ова вежба служи да помогне ученицима да боље разумеју прилоге. Упућујем их на дефиницију која се налази „у кућици“. Шта значи да прилог глаглоу особине кроји? Ученицима читам упутства игрице: Представићу вам неколико тужних глагола (радити, учити, трчати). Они немају новца да се обуку. Ваш задатак је да им купите „одећу“ и да одете у три продавнице: у продавницу за време, у продавницу за место и у продавницу за начин. Продавница за време: јуче, данас, сутра, увек, сада, после, тада, некад, никад Продавница за место: овде, тамо, туда, горе, доле Продавница за начин: лепо, брзо, споро, уредно, јасно, гласно Потом ученици од добијеног глагола и од изабраних прилога пишу реченице. ИГРА ДВА: УЗВИКНИ МЕ Ученици добијају слике на којима се налазе лица која показују различита осећања. Ученици имају задатак да „узвикну“ сваку реченицу – односно у свакој реченици употребе по један узвик. ИГРА ТРИ: АСОЦИЈАЦИЈЕ Учениц добијају две именице или именицу и глагол и имају задатак да допишу који предлог може да стоји уз њих: оловка– сто писмо–клупа Маја–кућа поштар–кућа распуст–Нова Година кућа–шума долазак–следећа недеља ИГРА ЧЕТИРИ: ГДЕ ЈЕ ОН? Ученици набрајају речце које знају. Распоређују их по вероватноћи. Један ученик је Марко, а једна ученица је Маја. Маја се пита кад ће Марко доћи. Остали ученици одговарају, користећи одговарајуће речце, колика је вероватноћа Марковог доласка. Прва група: сигурно, да Друга група: можда, вероватно Трећа група: не ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Ученици проналазе непроменљиве речи у одмолку из текста Дечак и пас Данила Киша. ДОМАЋИ ЗАДАТАК Добро научити променљиве и непроменљиве врсте речи. ПРИЛОГ ПРИПРЕМИ (МАТЕРИЈАЛ КОЈИ УЧЕНИЦИ ЛЕПЕ У СВЕСЦИ): Именица, ја сам ИМЕ! Поносим се увек тиме! ИМЕНИЦА Ја сам ОПИС и за мене не важи пропис! ПРИДЕВ Заменица, шта је ту је мора да се ЗАМЕЊУЈЕ! ЗАМЕНИЦА Ја сам број, не питај кој Хајд` у строј! БРОЈ ГЛАГОЛ Ја сам глагол, ја сам главни и означавам радњу и не видим што бих певао песмице! ПРИЛОГ 4: ДНЕВНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ О ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈИ НАСТАВЕ ОПШТИ ПОДАЦИ: Назив школе: Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“ Датум: 8. и 12. 11.2013. Број часа: 40. и 41. Разред и одељење: седми Наставник: Јелена Павловић 5. ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: Наставни предмет: Српски језик и књижевност Наставна целина: „Игра за живот“ Наставне тема: Књижевност – Јаблан, Петар Кочић Тип часа: Обрада и утврђивање 4. 3. НАСТАВНИ ЦИЉЕВИ: Образовни:  Упознавање ученика са кратком биографијом Петра Кочића и са његовим најпознатијим делима;  Оспособљавање ученика да уоче најважније одлике приповетке као епске књижевне врсте на примеру приповетке Јаблан;  Обнављање и утврђивање знања о различитим облицима казивања (нарација, дескрипција, монолог, дијалог) на примеру приповетке Јаблан;  Усвајање појма књижевни портерт;  Књижевнотеоријска анализа приповетке Јаблан;  Лоцирање приповетке у шири историјски контекст, као и у контекст стваралаштва Петра Кочића;  Упознавање са животом српског народа у Аустроугарској монархији крајем 19. и почетком 20. века (корелација са историјом);  Поређење са приповетком Аска и вук (животиње као јунаци у књижевном делу);  Поређење књижевних дела два писца пореклом из Босне и Херцеговине;  Упознавање ученика са свакодневним животом у Босни и Херцеговини за време аустроугарске владавине (ослањање на елементе стварности које Петар Кочић уводи у своју приповетку); Функционални:       Оспособљавање ученика за самосталну књижевнотеоријску анализу приповетке; Оспособљавање ученика за повезивање наставног садржаја из различитих предмета; Подстицање ученика за читање приповедака уопште, а посебно приповедака Петра Кочића; Развијање способности за компаративну и контрастивну анализу различитих наставних садржаја (уочавање сличности и разлика између књижевних дела); Развијање активног односа према књизи и активног читања (читалац као „сарадник“ писца у изградњи света књижевног дела, а не само пасивни прималац); Повезивање градива са елементима свакодневног живота (љубав према животињи у причи и љубав према животињама коју осећају ученици); Васпитини:  Развијање љубави према књижевности, а посебно према националној културној баштини;    Развијање хуманих вредности не само према људима, већ и према животињама; Развијање односа поштовања и уважавања према културном и књижевном наслеђу; Развијање љубави према завичају (повезивање искуства ученика са регионалном тематиком у приповеткама Петра Кочића). 4. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ: CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.1.1.4. разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, садржај); служи се садржајем да би пронашао одређени део текста CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања* CJ.1.4.1. повезује наслове прочитаних књижевних дела (предвиђених програмом VI разреда) са именима аутора тих дела CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик... CJ.2.4.2. повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст) CJ.2.4.8. уочава разлику између препричавања и анализе дела CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива 5. ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: Облици рада: фронтални, индивидуални; Наставне методе: Монолошка, дијалошка, текстовна, метод анализе и синтезе Наставна средства и извори знања: Читанка, књига приповедака Петра Кочића Корелација са другим предметима: Историја 6. ТОК ЧАСА:      Уводни мотивациони разговор (повезивање са приповетком Аска и вук, повезивање са елементима из свакодневног живота); Упознавање ученика са основним елементима биографије и књижевног стваралаштва Петра Кочића; Читање приповетке (провера читања код ученика и оцена на читању се уписује у индивидуалну евиденцију); Књижевнотеоријска анализа приповетке; Синтеза најважнијих елемената у приповеци;  Завршни део часа (поређење са свакодневним животом, поређење са приповетком Аска и вук). УВОДНИ ДЕО ЧАСА Питам ученике да ли се сећају разговора о Иви Андрићу и онога што смо рекли о његовом учитељу Љубомиру Поповићу. Да ли се сећају тога да је учитељ научио Иву Андрића да буде милостив не само према људима него и према биљкама и животињама. Прочитали смо једну причу у којој је главна јунакиња овчица. Да ли се сећате овчице Аске? Које су њене особине? После првог дела уводног дела часа у коме је тежиште на повезивању градива из књижевности, прелази се на други део уводног дела у коме се инсистира на повезивању наставног градива са примерима из свакодневног живота. Мотивациона питања: Да ли ви волите животиње? Да ли постоји особа која нам је посебно драга? Чему нас животиње могу научити? Како нам животиње могу помоћи? Индивидуализација наставе: ОСНОВНИ НИВО: Тражи се да се ученици сете назива дела обрађеног на једном од претходних часова и да се сете имена писца. Тражи се да се укратко преприча садржај дела (без инсистирања на интерпретацији чињеница, тражи се ниво препознавања). Тражи се да ученик укратко опише овчицу Аску.  Посебно је битно да ученици који су на основном нивоу буду укључени у други део уводног часа и да одговарају на мотивациона питања јер ће на тај начин, говорећи о примерима из сопственог искуства, моћи боље да разумеју текст и да учествују у његовој анализи. Наставник се труди да запамти имена животиња или врсту животиња за коју су везани ученици основног нивоа и да их, наводећи на поређење са животињом коју воле, наведе да схвате Лујуну љубав према Јаблану. Очекује се да ће се на овај начин постићи већа мотивација ученика и тиме постићи прелазак са нивоа препричавања на ниво интерпретације књижевног текста. СРЕДЊИ НИВО:  Већина питања из уводног дела је дефинисана тако да задовољава захтеве постављене за средњи ниво. НАЈВИШИ НИВО:  Од ученика највишег нивоа очекује се да се сете дела биографије Иве Андрића о коме се говори о његовом учитељу;  Ученици највишег нивоа мотивишу се да компаративно сагледају две приповетке (Аску и вук Иве Андрића и Јаблан Петра Кочића).  ОПЕРАТИВНИ ДЕО ЧАСА 1. Упознавање са основним елементима биографије и књижевног дела Петра Кочића1 Биогафрија Петра Кочића и подаци о основним елементима његовог стваралаштва преузети су из предговора књизи приповедака Петра Кочића (Стојан Ђорђић, „О уметничким вредностима Кочићевих 1 Причање ангедоте о Иви Андрићу који је као гимназијалац у Сарајеву гледао како славни писац и народни посланик Петар Кочић одлази у сарајевску кафану Балкан (повезивање живота и стваралаштва два писца). Ово није једина веза између Иве Андрића и Петра Кочића. Обојица су родом из Босне и обојица су писала о животу у Босни. Такође, и Иво Андрић и Петар Кочић су писали о животу у Босни за време аустријске власти која је била посебно тешка за српски народ, поготову за српског сељака. Петар Кочић је рођен у бањалучком селу Стричићима 1877. године, а умро је 1916. године у Београду. Поред тога што се бавио књижевношћу, бавио се и политиком. Био је нарочито ангажован у борби за ослобођење Босне од власти аустроугарске. Због своје приповетке Тежак завршио је у затвору петнаест месеци. Он је у српској књижевности први писао о Босанској крајини. Он је јако волео свој завичај и целог живота је писао о само о њему. Многе личности о којима је писао стварно су постојале. Каже се да је и Лујо из приповетке Јаблан један од Кочићевих рођака са којим је чувао овце. Његове приче су пуне ствари из свакодневног живота (имена људи, имена места, анегдота). На основу Кочићевих прича може се реконструисати свакодневни живот у Босни с краја 19. и с почетка 20. века. На табли пише:    наслов приповетке „Јаблан“ , испод наслова име писца Петар Кочић године рођења и смрти најзначајнија дела (Са планине и испод планине, Јазавац пред судом, Јауци са Змијања).  Проверава се изражајно читање тако што сваки од ученика прочита по један пасус. Остали ученици пажљиво прате и подвлаче непознате речи. Уколико има непознатих речи, објашњавамо их. Трудим се да ученици сами схвате значење непознате речи из контекста. Питам ученике да ли им се допада приповетка. О чему се ради о приповеци? Ко су главни јунаци приповетке? Тражим од ученика да у две-три реченице препричају приповетку. Колико Лујо воли Јаблана? Да ли њихову љубав могу да упореде са љубављу коју осећају према некој животињи? 2. Читање и провера разумевања прочитаног. ОСНОВНИ НИВО:  3. Књижевнотеоријска анализа приповетке: Одређивање књижевног рода и књижевне врсте, почетак приповетке, облици казивања ОСНОВНИ НИВО: Одређивање књижевног рода и књижевне врсте (књижевни род епика, књижевна врста приповетка); СРЕДЊИ НИВО:  Поделити причу на тематске целине. Издвојити их у кратким цртицама у свесци и испричати их.  У које доба дана почиње приповетка? (У сумрак). Који облик казивања се налази на почетку приповетке? (Опис). Ко или шта је описан? (Имамо два описа – пејзаж и портрет). Какав је портрет дечака Лује? Како је описан пејзаж?  НАЈВИШИ НИВО:  Издвој облике казивања у приповеци. Посебно обрати пажњу на монолог и дијалог. Обати пажњу на Лујине реплике („реплика је један изговорена секвенца у дијалогу“). Објасни Лујину реплику: „Само шјутра?“ Како је Луја изгледао када је то изговорио? Пронађи опис у приповеци. Шта његов изглед говори о његовом унутрашњем стању? приповедака“, у: Петар Кочић, „Кроз мећаву“ (изабране приповетке), Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1999). Однос Лује и Јаблана: ОСНОВНИ НИВО:  Како се Луја понаша према Јаблану? Како се Јаблан понаша према Луји? Како му тепа? Да ли ти волиш неку животињу? Да ли можеш да разумеш колико Лујо воли Јаблана? СРЕДЊИ НИВО: Како се Лујо обраћа Јаблану? (тепа му) Како се према њему понаша? (мази га, скреће главу у страну)? О чему сања Лујо? Шта ће се догодити сутрадан? О чему је Лујо дуго сањао? НАЈВИШИ НИВО:  Да ли пре него што сазнамо разлог Лујиног узбуђења постоје знаци који говоре да ће се сутра догодити нешто посебно? Уколико има, поткрепи одговор цитатом из текста.  У које време се догађа ова приповетка? Какво значење има реч кнез у то време (старешина села)? Чији је Рудоња во? Ком цару припада? Зашто би борба Јаблана са царским волом могла да буде опасна за Лују?  Дескрипција (њена функција у тексту): ОСНОВНИ НИВО:  Издвој лепе описе из текста и препиши их у свеску. СРЕДЊИ НИВО:  Издвој дескриптивне пасаже у тексту. Који део дана је описан? Које су боје коришћене за описивање? НАЈВИШИ НИВО:  Издвој опис у другом делу приче: „Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у прозрачном јутарњем сумраку. Један тренутак – па све се обли у бјеличастој светлости! Све трепти, прелива се. Само тамо далеко испод планина, у присојама, трепери магличасто, тиморно плаветнило. Све се диже, буди, све се пуши као врућа крв, одише снагом, свјежином“. Које прилоге користи писац у првом делу описа? Какв је други део описа? Да ли постоји разлика између њих? Шта може да слути други део описа? Повежи овај опис са завршетком приче. Припреме за мејдан и мејдан: СРЕДЊИ И НАЈВИШИ НИВО:       Зашто Лујуне реченице нису дуге? Зашто писац користи кратке реченице? О чему мисли Лујо пре одласка на мејдан? Како се Луји обраћају гледаоци мејдана? Опиши мејдан Рудоње и Јаблана. Опиши Луја за време мејдана. Како је Јаблан победио Рудоњу? Како се завршава приповетка?  Тражи се да уоче поруку дела.   Зашто се бик зове Јаблан? Какво је дрво Јаблан? Обрати пажњу како је Јаблан победио Рудоњу. На кога те подсећа Јаблан? (помоћ: подсети се народних прича о Ери у којима он надмудрује Турке и сети се приче Дјевојка цара надмурдила и тога да је лукавост често једино оружје сиромашних). Какви су описи које користи Петар Кочић (помоћ: да ли су дуги или кратки)? Зашто Петар Кочић користи кратке описе? Шта симболише Јабланова победа (сети се коме припада Јаблан)? 4. Синтеза најважнијих елемената приповетке различита је: ОСНОВНИ И СРЕДЊИ НИВО: НАЈВИШИ НИВО:   ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА ОСНОВНИ НИВО: Поређење љубави између Лује и Јаблана са љубављу коју људи осећају према животињама у свакодневном животу СРЕДЊИ И НАЈВИШИ НИВО: Поређење приповедака Јаблан и Аска и вук (сличности и разлике) ДОМАЋИ ЗАДАТАК Ученици основног нивоа пишу састав о свом љубимцу или животињи коју највише воле, док ученици средњег и вишег нивоа читају још једну приповетку Петра Кочића по избору и анализирају је по моделу који је представљен на часу. ПРИЛОГ: ДНЕВНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ О КОРЕЛАЦИЈИ ГРАДИВА СА НАСТАВОМ ИСТОРИЈЕ, ДОКАЗ О ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈИ НАСТАВЕ И ДОКАЗ О УПОТРЕБИ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У НАСТАВИ 1. ОПШТИ ПОДАЦИ: Назив школе: Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“ Датум: 4.3.2013. Број часа: 91. Разред и одељење: шести Наставник: Јелена Павловић 2. ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: Наставни предмет: Српски језик и књижевност Наставна целина: Моје духовно наслеђе; Наставне тема: Књижевност – лирика О пореклу, Десанка Максимовић Тип часа: Обрада; 3. НАСТАВНИ ЦИЉЕВИ: Образовни циљеви:  Упознавање ученика са основним елементима живота и стваралаштва Десанке Максимовић;  Књижевнотеријска анализа одломка (тематско-мотивска анализа, позиција лирског субјекта, композициона анализа песме, версификацијска анализа песме, препознавање стилских фигура у песми);  Утврђивање и проширивање знања о књижевнотеоријским појмовима (слободан стих, лирски субјект);  Локализација текста у оквиру песничке збирке Тражим помиловање Десанке Максимовић;  Локализација текста у оквиру шире поетике Десанке Максимовић (повезивање са разлозима због којих она пише родољубиву поезију);  Корелација са наставом историје (повезивање знања о лози Немањића, њиховим задужбинама, Душановом законику) – разлика између историје и њене уметничке транспозиције;  Корелација унутар предмета – компаративна и контрастивна анализа песме са песмом Наслеђе Милана Ракић, са делом Из поезије су ушли у памћење Матије Бећковића и са песмама Косовског циклуса; Функционални циљеви:  Развити истраживачке способности ученика кроз давање прецизних истраживачких задатака;  Развити интересовање ученика како за даљим читањем поезије Десанке Максимовић, тако и за читањем родољубиве и рефлексивне поезије уопште;  Оспособљавање ученика за самосталну књижевнотеоријску анализу поезије;  Оспособљавање ученика за практичну примену стечених знања из области теорије књижевности у анализи конкретних књижевних дела;  Оспособљавање ученика за уочавање битног од небитног на примеру одвајања централних мотива песме; Подситцање ученике за континуираним усвајањем градива кроз корелацију са претходно обрађеним књижевним текстовима;  Развијање способности компарације код ученика и развијање способности за уочавање сличности и разлика између различитих књижевних текстова;  Развијање способности ученика да повезују градиво из различитих предмета (књижевност и историја, књижевност и култура);  Развијање радозналости код ученика за самосталним истраживањем наше духовне и историјске прошлости (кроз коришћење школске библиотеке и извора знања доступних на интернету);  Оспособљавање ученика да користе нове технологије у настави српског језика (видео-лекција, ппт презентација);  Припрема часа-промоције;  Коришћењем различитих техника (кључне речи, мапе ума) показивати ученицима различите технике које им могу олакшати учење и памћење. Васпитни:  Развијати љубав према уметности, поезији, а посебно према поезији Десанке Максимовић;  Развијати однос поштовања према српској духовној и културној баштини;  Развијати родољубива осећања и осећај припадности свом народу;  Развијати осећање поноса и достојанства јер је сваки припадник српског народа, у духовном смислу, наследник славне лозе Немањића;  Развијати позитивно осећање родољубља које је гајила Десанка Максимовић;  Развијати позитивне особине личности кроз истицање духовних вредности својствених поезији Десанке Максимовић. 4. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ: CJ.1.1.1. разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања* CJ.1.4.2. разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац) CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, контраст) CJ.3.4.1. наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова карактеристичних тема и мотива CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта и приповедача у делу CJ.3.4.4. проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе 5. ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: Наставни облици: фронтални, индивидуални, групни Наставне методе: монолошка, дијалошка, текст-метода, истраживачка метода  Наставна средства и извори знања: Читанка, збирка песама Тражим помиловање, видео-лекција о песми О пореклу Десанке Максимовић(http://www.youtube.com/watch?v=sSXKxaDHZ5Q), ппт презентација са сајта Креативне школе Корелација: историја, претходно обрађени текстови, уметност Иновација: Подела улога за час-књижевну промоцију, коришћење технике кључних речи и технике мапе-ума Материјале за истраживачке задатке наставник је поставио на Фејбук групи: 6. ТОК ЧАСА УВОДНИ ДЕО ЧАСА Ученици су на претходном часу добили истраживачке задатке (пронаћи податке из биографије Десанке Максимовић, пронаћи податке о задужбинама Немањића). Имали су и задатак да се подсете претходно обрађених књижевних текстова. Ученицима пуштам слајдове на којима се налазе задужбине Немањића. Говоримо о значају задужбина Немањића. Подсећамо се стихова из песме Свети Саво у којој се говори о задужбинама. Као део истраживачког задатка упућујем ученике на сајт www.zaduzbine-nemanjica.rs. ОПЕРАТИВНИ ДЕО ЧАСА На табли пишем природа, човек и отаџбина. Кажем ученицима да су то три основна елемента поетског света Десанке Максимовић. Износим им основне податке из њене биографије (место, датум рођења, основне елементе поезије). Причам им о песничкој збирци Тражим помловање. Један од ученика имао је задатак да пронађе основне податке о Душановом законику и он их износи. Кажем им да ћемо прочитати једну песму у којој је песнички субјект цар Душан. Потом ученицима пуштам видео-лекцију о песми на којој се налази и снимак песме. Проверавам да ли су ученици разумели песму и објашњавам им непознате речи. Проверавам доживљеност песме питањем шта је на ученике оставило најјачи утисак. Тражим им да своју тврдњу потврде доказима из текста (сва три нивоа). Одређење књижевног рода и књижевне врсте (основни ниво): Књижевни род: лирика Књижевна врста: лирска родољубива / рефлексивна песма Локализација песме у оквиру збирке Тражим помиловање. Књижевнотеоријска анализа песме: Костур анализе – питања су преузета са видео-лекције (очекивано је да у овоме учествују ученици основног, средњег нивоа и напредног нивоа): О чијем пореклу говори песма? На основу којих мотива то закључујеш? Који манастири се помињу у песми? Ко је подигао ове манастире? Која река и планина се помињу у другој строфи? Какав је њихов симболични значај? Која се два града помињу? По чему су они значајни (уколико не знаш одговор, пробај да га сазнаш од наставнице историје)? А) Напредни ниво: Како објашњаваш стихове којима почиње песма Ја знам ко сам? Ко је лирски субјект у овој песми (цар Душан)? Зашто песма баш почиње личном заменицом у првом лицу једнине ЈА (истиче се сигурност лирског субјекта у сопствено порекло)? Б) Средњи ниво и напредни ниво: По чему је цар Душан сигуран у своје порекло? (По звону што са задужбина немањићких пева, по јасности његова гласа, по томе што ме од Студенице до Милешеве прадедови гледају са иконостаса и по томе што сваки у руци држи храм)? Извуци кључне речи из ових стихова (звоно, храм, Студеница, Милешева, иконостас)? На шта те све асоцирају ове речи? Како свест о припадности лози Немањића утиче на лирског субјекта? По чему је значајна Студеница, а по чему Милешева? Чија се фреска налази у манстиру Милешева? Повежии своје закључке са песмом Наслеђе Милана Ракића. Сети се стабла које смо цртали. Како је Милан Ракић упоредио дрво са односом између предака и потомака (потомци су плодови на старом стаблу, потомци своју снагу добијају из везе са старим прецима)? Каква је веза цара Душана са лозом Немањића (крвна, али и духовна)? Који је значај фресака на задужбинама? Шта нам оне поручују (визуелни утисак)? Какав је звук звона који чује цар Душан (звучни доживљај)? Техником визуелне фантазије тражим од ученика да пробају да дочарају сцену у којој замишљају цара Душана пред неком од фресака. Како се цар Душан осећа? Зашто баш тада осећа да је његова веза за прецима необично јака? В) Средњи и напредни ниво: Како започиње друга строфа (Ја имам светитеља оца и деда и за кума)? На почетку часа, на ппт презентацији, ученици су откривали владаре из лозе Немањића. Питам ученике зашто је лоза Немањића света? Један од ученика има задатак да пита наставницу историје колико је Немањића проглашено за светитеље. Којим глаголским обликом почиње ова строфа (ја имам)? Где влада лоза Немањића? Један од ученика добија истраживачки задатак да пронађе на интернету карту из доба лозе Немањића и да проба на уцрта стазу коју је назначила Десанка Максимовић у овој песми? Г) Шта значе стихови (Ја знам ко сам и по мржњи)? Ко су ти злопакосни што гоне од вајкада? Какава је била држава цара Душана? Ко су његови непријатељи? Шта значе стихови колико сам Угру пред очима црн и колики трн својом моћи у очи Византији забадам? Који сугласник се понавља у овим стиховима? Каква је његова експресивност (упознавање ученика са новим функционалним појмом – поједини гласови могу имати већи значај за песму у целини, они су посебно истакнути и неколико пута се понављају)? Шта значи устаљени израз трн у оку? Један од ученика добија задатак да пита наставника историје какав је био однос Србије цара Душана са својим суседима. Д) Шта значе стихови – ја знам ко сам и по пријатеља својих господству и по благородности њихова лика и слави им копља и штита? Реч пријатељ у српском језику има више значења. Једно од њих се односи и на женидбу. С киме су се женили владари из лозе Немањића? Како се о њиховој женидби говори у четвртој строфи? Ђ) Основни ниво – са киме је у сродству цар Душан (са свецима и краљима)? СРЕДЊНИ НИВО: Шта му даје снагу да буде са њима у сродству? Одакле се чита порекло цара Душана? Шта значе књиге староставне? Ко чита из књига староставних (очекује се да ученици ово повежу са песмама косовског циклуса у којима из књига староставних чита Југ Богдан)? Зашто из њих читају владар на далеком двору и летописац у манастиру? НАПРЕДНИ НИВО: Какве се даљине овиме превазиђене (очекује се да, уз адекватно вођење наставника, ученици на напредном нивоу схвате да се превазлазе како временске, тако и просторне даљине –просторне владар на далеком двору, а временске – летописац? Сви припадници лозе Немањића били су свеци и владари. Да ли ово можете повезати са циклусом косовских песама (очекује се од ученика напредног ниова да ово повежу са опредељењем за царство небеско и за царство земаљско)? Формална анализа песме: Основни ниво: 1. Колико строфа има ова песма? (4 строфе) 2. Да ли су стихови у овој песми једнаке дужине? 3. Да ли у овој песми има риме? Средњни ниво и напредни ниво: 1. Упознавање ученика са ПОЈМОМ СЛОБОДНОГ СТИХА. Кажем им да не мора свака песма бити римована. Рима није циљ песме, већ њено средство. Слободни стих је ближи прози и користе га песници да би постигли одређене ефекте. Какво је обраћање цара Душана? Којим речима почиње свака строфа? Да ли запажаш у понављања? Шта мислиш – зашто је Десанка Максимовић користила слободни стих (Слободни стих користи се у песми да би се дочарао свечани говор цара Душана који је, пре свега био ратник, на овај начин преноси се и увереност цара Душана о снази коју његово порекло носи)? 2. Зашто песникиња користи изразе као што су Угри, злопакосни, књиге староставне, Суха? (Очекивани одговор је да би језик песме деловао свечаније, а наставник онда појашњава ученицима да често песници користе старе речи да би језик АРХАИЗОВАЛИ, односно да би омогућили да звучи као да је у духу старог времена)? Које је граматичко лице доминантно у песми Наслеђе? Које време се користи у њој (презент)? Један од ученика добија задатак да направи паралелу између песама Наслеђе и песме О пореклу (запажање сличности у насловима, граматичким лицима, везе између предака и потомака – сличност; али и запажање разлика у песми Наслеђе песник и лирски субјект су изједначени; пева се из различитих позиција, цар Душан се позива на своје претке, док они у песми Наслеђе нису именовани)? Досада је вршена анализа песме, односно очекивало се од ученика да издвоје главне мотиве песме. Међутим, сада све утиске о песми треба „сакупти на једном месту“. Издовим саваког ученика на таблу и они записују главне мотиве у песми (претходно проверавам да ли су ученици упознати са књижевнотеројским појмом мотива, уколико нису кажем им да је мотив најмањи део теме који се не може даље разлагати). Очекујем да ће ученици издвојити следеће мотиве: Ја, звоно, Немањићи, Милешева, Студеница, задужбине, светитељ, отац, дед, Суха планина, небеса, Хум, Рас, мржња, краљеви, благородност, копље, штит, краљеви, светитељи. Друга варијанта да се изведе ова иновација јесте да ученици да папирићима или стикерима напишу кључне речи и да их предају наставнику. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Од кључних речи које су написали ученици правимо заједно изглед табле. Пошто се у учионици налазе две табле, на једној цртамо линеарну табелу, а на другој цртамо мапу ума. Линеарна табела представља класичан начин представљања података. У њој је представљена композиција песме и распоред мотива по строфама. На другом делу табле цртамо мапу ума – централни појам је цар Душан, а потом предствљамо све говори о његовом пореклу. На крају часа закључујемо да се ова песма може тумачити на два начина – као порекло цара Душана, али и као порекло свих нас. Ученици имају задатак да размисле шта њих све повезује са лозом Немањића. Са видео-лекције пуштам им разлоге због којих је Десанка писала родољубиву поезију. Док слушају видео-лекцију, ученици имају задатак да хватају белешке и да напишу оно што сматрају најважнијим. Поново им пуштам видео-лекцију да провере оно што смо записали, а потом о томе дискутујемо. (Очекивани одговори: Десанка пише родољубиву поезију): 1. Отац јој је био велики родољуб; 2. Рођена је у устаничком крају, у завичају Ненадовића; 3. Васпитавала се на народној поезији и расла је уз људе који су је ценили и поштовали; 4. Своју земљу је видела изблиза, а сељаци и надничари су јој били суседи; 5. Слушала и певала „да Србин радо иде у војнике“; 6. „Љубав за обичног, малог човека на земљи“: 7. Понос, свест да смо у свету неко и нешто; 8. Потреба да се у миру буде велик као у рату; 9. Потреба да у цивилизацију стигнемо цивилизовани, а да притом не осиромашимо. Дакле, и Десанка Максимовић је своје патриотско осећање везивала за земљу у којој је рођена, за крај у коме је рођена, за то што је рођена у устаничком крају. Шта ти осећаш према крају у коме си рођен? Шта знаш о његовој прошлости? Шта знаш о народном хероју по коме је твоја школа добила име? (Један од ученика добија задатак да што више сазна о хероју по коме је школа добила име)? Шта осећаш према своме крају, према својој земљи? (На овај начин ученици се припремају за писање састава Ја знам ко сам)? На завршном делу часа се и деле улоге за час-промоцију. ДОМАЋИ ЗАДАТАК Написати састав „Ја знам ко сам“. Припремити задатке за час-промоцију. ПРИЛОГ: ДНЕВНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА (Писмо мајци, Сергеј Јасењин, осми разред) РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ О КОРИШЋЕЊУ ГРУПНОГ ОБЛИКА РАДА И ДОКАЗ О КОРЕЛАЦИЈИ СА ГРАДИВОМ ИЗ РУСКОГ ЈЕЗИКА 1. ОПШТИ ПОДАЦИ: Назив школе: Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“ Датум: 27.2.2014. Број часа: Разред и одељење: осми Наставник: Јелена Павловић 2. ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: Наставни предмет: Српски језик и књижевност Наставна целина: Наставне тема: Књижевност – лирика: Писмо мајци, Сергеј Јасењин Тип часа: Обрада 3. НАСТАВНИ ЦИЉЕВИ: Образовни:  Упознавање ученика са основним елементима биографије и стваралаштва Сергеја Јасењина;  Локализовање песме у сегмент стваралачке биографије Сергеја Јасењина;  Упознавање ученика са књижевнотеоријским појмом елегије (лирске врсте у којој доминирају тужна осећања);  Књижевнотеоријска обрада песме Писмо мајци;  Анализа мотива и песничких слика, композициона и формална анализа песме;  Анализа идејног слоја песме и анализа доминантних осећања у песми;  Корелација са наставом руског и енглеског језика (читање песме у оригиналу и читање песме у енглеском преводу)  Израда паноа или мапе ума везаног за ову песму у циљу провере рецепције песме код ученика;  Анализа наслова и уочавање жанровских специфичности песме (преплитање епистоларног и поетског жанра); Функционални:  Оспособољавање ученика за самосталну књижевнотеоријску интерпретацију песме;  Оспособљавање ученика за уочавање елемената стваралачке биографије аутора;  Подситицање ученика за читање поезије Сергеја Јасењина, а и поезије уопште;  Подстицати ученике на самосталан аналитичко-синтетички приступ песми, као и на доношење самосталних закључака;  Подстицати ученике да уочавају битне елементе стваралачког поступка у лирској песми;  Подстицати развој ученичке имагинације;  Развијати способност ученика за повезивањем градива из матерњег језика са градивом из страних језика (руског, енглеског); Васпитни:  Афирмисање односа породичне љубави и поштовања између родитеља и деце  Уочавање моћи вере и наде у најтежим животним тренуцима;  Развијање љубави према књижевности  Развијање естетског укуса ученика 4. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ: CJ.1.4.3. разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму CJ.1.4.4. препознаје врсте стиха (римовани и неримовани; осмерац и десетерац) CJ.1.4.6. препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја) CJ.1.4.9. способан је за естетски доживљај уметничких дела* CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања* CJ.2.3.11. одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери) CJ.2.4.5. препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст) CJ.3.3.7. уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла CJ.3.4.2. издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту CJ.3.4.3. разликује аутора дела од лирског субјекта CJ.3.4.5. одређује и именује врсту стиха и строфе 5. ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ: Наставни облици: индивидуална, фронтална, групни облик рада Наставне методе: дијалошка, монолошка, текст-метода, демонстративна, аналитичко-синтетичка Наставна средства и извори знања: Читанка, Песме Сергеја Јасењина, слике, припремљени наставни листићи, снимци песама Корелација: руски језик, енглески језик. УВОДНИ ДЕО ЧАСА (10 минута) Први део уводног дела часа (мотивација ученика да читају песме Сергеја Јасењина): Ученицима пишем на табли следеће речи (боем, пет пута се женио, песник, песме везане за сеоске мотиве, керуша, троструко самоубиство, живео само тридесет година). Издвајају се најупечатљивији мометни из живота и дела Сергеја Јасењина и представљају се у облику пирамиде. Ови детаљи имају задатак да интригирају ученике и да их подстакну на читање Песме мајци Сергеја Јасењина. У другом делу причам ученицима најзначајније елементе из биографије Сергеја Јењина. Пуштам им синимак кратке Јасењинове биографије: http://www.youtube.com/watch?v=qvFWgy0uDjg. Ученици добијау задатак да употпуне биографију Сергеја Јасењина подацима који сами пронађу на интернету. Двоје ученика добија задатак да припреми интервју са Сергејом Јасењином. Други део уводног дела часа (мотивација за читање песмама о мајци): Ученици на наставним листићима добијају неколико пословица о мајци. На листићима налазе се следеће пословице и мисли великих људи: Кад су рекли да се донесе најлепша ствар на свету, врана је донела своје младунче. (Руска пословица). Све што сам сада, или што се надам да ћу бити, дугујем свом анђелу – мајци. (Абрахам Линкон) Мајчине руке су направљене од осетљивости и дете у њима лепо спава. (Виктор Иго) Мајчина љубав је мир, не треба се стицати и не треба се заслужити. (Ерих Форм) Бог не може бити свугде, па је зато створио мајке. (Јеврејска пословица) Мајчино срце је дубок понор не чијем дну ћеш увек наћи опрост. (Балзак) ОПЕРАТИВНИ ДЕО ЧАСА Интерпретативно читање песме у спрском преводу. По могућству ученицима се пушта песма интерпретација ове песме у извођењу Ивана Босиљчића: http://www.crkva-kassel.de/?p=8801. Проверава се доживљеност песме после краће паузе. ОСНОВНИ НИВО И ИОП: Како ти се свидела песма? Шта ти се у њој највише свидело? Коме је песник посветио песму? Шта осећа према својој мајци? Шта ти осећаш према својој мајци? Ко ти највише помаже када си тужан/на? Да ли се сећеш још неких песмица о мајци? Одређивање књижевног рода и књижевне врсте: ОСНОВНИ НИВО: 1. Књижевни род (лирика), Књижевна врста (елегија – одлика елегије – песма којом се првенствено пева о тужним осећањима); НАПРЕДНИ НИВО: 1. Анализа наслова: Зашто се у наслову налази Писмо мајци? Издвој елементе писма које налазимо и у песми (поздрав, даљина, писање мајци)? Анализирај песму према следећој шеми (ПОШИЉИЛАЦ ПИСМА - ПИСМО - ПРИМАЛАЦ ПИСМА). Композиција песме и издвајање песничких слика: ОСНОВНИ И СРЕДЊИ НИВО: 1. Издвој тематске целине у песми (наставник их записује на табли, а ученици их записују у свескама) – писмо мајци (прва строфа - поздрав и лепе жеље), мајчина забринутост и ичшекивање да се син врати Прва група: КОМПОЗИЦИОНО-МОТИВСКА АНАЛИЗА После пажљивог читања песме размислите о њеној композиционој структури. Издвојте композиционе целине. Запазите на кога је усмерена пажња лирског субјекта на почетку песме. Коме се обраћа? Која је то стилска фигура? Како она доприноси исповедном тону који доминира у песми? На кога се пажња лирског субјекта усмерава потом. Издвој основне мотиве у песми. Друга група: МАЈКА И СИН Објасни шта на основу овог писма закључујете о односу мајке према сину. Зашто је она забринута? Како син реагује када чује вести о својој мајци?На који начин покушава да је утеши? Замисли кућицу у којој живи мајка и вечерњи амбијент из описа лирског субјекта. Размисли зашто мајку зебње највише обузимају у вечерњи сутон. Шта нам сугерише песничка слика вечерњег сутона и ноћи која ускоро долази. Зашто син жели да се мајчина кућица увек светли? Прати како се у песми реализују мотиви светлости. Тумачи њихову симболику. Трећа група: ПРОШЛОСТ-САДАШЊОСТ Чега се лирски субјекат сећа? Зашто његова мисао хрли у прошлост? У каквом су односу песничке слике прошлости са сликом садашњости у којој лирски субјекат живи? Размислите зашто лирски субјекат обећава повратак у пролеће. Какве асоцијације у нама буди ово годишње доба? Четврта група: РАНИ ГУБИТАК И УМОР Лирски субјекат мајци прича о свом животу далеко од ње. Какав је тај живот? Да ли је син нашао срећу и радост. Шта види у својој мајци? Зашто не жели да га мајка учи да се моли? О чему он сања и где налази утеху? Шта нам говори о надањима лирског субјекта стихови "к старом нема повратка, па крај" ( "К старому возврата больше нет"). Ученицима се даје 20 минута за истраживачки рад, што је сасви довољно, будући да су пре обраде песме добили истраживачке задатке за самосталну анализу песме код куће. Сад само треба да у оквиру своје групе упореде резултате до којих су дошли и да то обједине у једну заједничку анализу. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Читање оригинала на руском језику и читање енглеског превода. ПРИЛОГ: ДЕО ППТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ (АТРИБУТ, АПОЗИЦИЈА, АПОЗИТИВ – СЕДМИ РАЗРЕД) РАЗЛОГ УНОШЕЊА ПРИЛОГА: ДОКАЗ ДА НАСТАВНИК КОРИСТИ НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ПРОЦЕСУ ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ Здраво, седмаци! Ми смо шешир и штап професора Косте Вујића. Научићемо вас нешто о атрибуту, апозицији и апозитиву! Тешко је, зар не? Атрибут, апозиција и апозитив (именске синтагме – обнављање) Седми разред Основна школа “Саво Јовановић Сирогојно” Наставник: Јелена Павловић ЗАДАТАК 1: Могућа решења: Опиши нас! ШЕШИР ШТАП ЦРН ДУГАЧАК НОВ СТАРАЧКИ ПРОФЕСОРСКИ ТАНАК Питање Које све речи могу бити у функцији Придеви Бројеви Несташни атрибута? Придевске Именице ђаци Дрвени сто Професоров шешир Јучерашњи догађај Горња полица Заменице Његови ђаци Моја брига Њена свеска Та девојка Неки човек Један човек Први ученик Треће место Чаша воде Девојка плавих очију Хаљина моје сестре Именица Придевска заменица Атрибут Придев Број Задатак: Препиши следеће реченице и у њима одреди атрибуте. Обавезно кажи у којој синтагми се налазе! 1. Коста Вујић, професор немачког језика у Првој мушкој години, имао је диљем године сан различите дужине, према годишњим добима. Подвуци апозицију: Коста Вујић, професор немачког језика, предавао је у Првој мушкој гимназији. Михајло Петровић Алас, наш познати математичар, писао је и о метафорама. Павле Поповић, наш познати књижевни историчар, студирао је у Паризу. Јаков Продановић, наш познати публициста и књижевник, био је члан Владе. По Јовану Цвијићу, нашем познатом географу, назив носи један институт. ПРИЛОГ: ИЗВОД ИЗ ППТ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ (ФУТУР ПРВИ, ПЕТИ РАЗРЕД) РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ ДА НАСТАВНИК КОРИСТИ НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У НАСТАВИ Мени су говорили – доћи ће време када ће се без муке учити! Футур први Ја им никада нећу веровати пошто глаголске облике научити нећу! Пети разред Основна школа “Саво Јовановић Сирогојно” Наставник: Јелена Павловић Футур то је врхунац глаголске муке моје! Футур на срећу, никада заборавити нећу! Обећања “вредних ученика” Учићу више! Имаћу петицу из српског!! Нећу одуговлачити са учењем! Ићу ћу напоље тек када завршим са учењем! Бићу вредан шта! Гледаћу цртани ја,пошто него завршим домаћи! Откриј сам! • Какав је футур први глаголски облик? • Прост или сложен? • Погледај следеће примере! Учићу! Задатак: Следеће глаголе разврстај на просте и сложене: гледаћу, радићемо, ћеш читати, ићи ћу, ћеш доћи, прошетаћемо, погледаћу, ћу прећи, отићи ћете Плава боја – прости облици футура првог Црвена боја – сложени облици футура првог Ја ћу учити! ПРИЛОГ: ППТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА (КРАТКЕ ФОЛКЛОРНЕ ФОРМЕ, СЕДМИ РАЗРЕД) РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ О ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ ЗНАЊА СА СЕМИНАРА „МУЛТИМЕДИЈА КАО ПОКРЕТАЧ АКТИВНОГ УЧЕЊА“ И ДОКАЗ О КОРИШЋЕЊУ КВИЗ-МЕТОДЕ У НАСТАВИ РЕШИ РЕБУСЕ! РЕБУС 1: В =З ОСНОВНА ШКОЛА “САВО ЈОВАНОВИЋ СИРОГОЈНО” Наставник: Јелена Павловић КРАТКЕ ФОЛКЛОРНЕ ФОРМЕ РЕБУС 4: РЕБУС 2: ПО -А РЕБУС 5: РЕБУС 3: РЕШИ РЕБУСЕ! ПОГОДИ КО САМ? ПОСЛОВИЦА!!! Употребљавам се у обичном говору, али сам чест и у књижевности. Могу бити у прози или у стиху. РЕБУС 1: БРЗАЛИЦЕ В =З Говорим о различитим стварима. РЕБУС 4: ЗАГОНЕТКЕ У мени се крије мудрост многих генерација. РЕБУС 2: ПИТАЛИЦЕ У туђој руци увек комад већи. ПО -А РЕБУС 3: ПОСЛОВИЦЕ ПОГОДИ КО САМ? РЕБУС 5: ИЗРЕКЕ ЗАГОНЕТКА!!! Једна сам од најстаријих усмених народних врста. У мени се често користе стилске фигуре. Састојим се из два дела. ПОГОДИ КО САМ? ПИТАЛИЦА!!! Јаков Игњатовић ме сматра врстом народних приповедака. Мој садржај представља свакодневни живот људи. Блиска сам пословицама, показујем народну домишљатост. Састојим се од питања и одговора. Решио ме је Едип. Мала башчица ситним трњем ограђена Питао магарац ђака: - Шта ћеш бити кад стално учиш? - Не знам тачно шта ћу бити, али магарац сигурно нећу бити. ПОГОДИ КО САМ? ИЗРЕКА!!! ПОГОДИ КО САМ? Ја сам конкретна слика. Ја имам и педагошку улогу. Имам пренесено значење. Али мислим да је забава важнија. Веома сам сажета. Често се користим у дечјим надметањима. Слична сам пословици. Састојим се од гласова тешких за изговор. Испеци, па реци! Црн јарац, црн трн, црн брсти трн. ПОГОДИ КО САМ? БРЗАЛИЦА!!! Ја имам и педагошку улогу. Али мислим да је забава важнија. Често се користим у дечјим надметањима. Састојим се од гласова тешких за изговор. БРЗАЛИЦА!!! КО ЗНА, ЗНА ПИТАЊА ЗА 1 ПОЕН: Изабери пословицу која може описати мудрог човека: А) Ум царује, снага кладе ваља. Б) Пас који лаје не уједа. В) Није сваки орач ко се плуга држи. Црн јарац, црн трн, црн брсти трн. КО ЗНА, ЗНА КО ЗНА, ЗНА ПИТАЊЕ ЗА 1 ПОЕН: Која од ових пословица не говори о слози: А) Договор кућу гради. Б) Богатству је мати сиротиња. В) Од сложне браће и ђаволи беже. ПИТАЊЕ 3: Из које народне песме је пословица Тешко свуда своме без својега? А) Зидање Скадра; Б) Женидба Душанова; В) Урош и Мрњавчевићи. КО ЗНА, ЗНА КО ЗНА, ЗНА ПИТАЊЕ ЗА 1 ПОЕН: ПИТАЊЕ 4: Твоја другарица решила је да поправи оцену последње недеље школске године. Шта ћеш јој ти рећи: А) Боље икад него никад. Б) Дај ми срећу, па баци у врећу. В) Време је најскупљи новац. ПИТАЊЕ ЗА 1 ПОЕН: Како гласи други део питалице Питали миша: “У којем се селу најбоље живи?”: А) У оном у коме има масног сира; Б) У оном у коме нема паса; В) У оном у коме нема мачака. КО ЗНА, ЗНА КО ЗНА, ЗНА! ПИТАЊЕ ЗА 2 ПОЕНА: У питалицама се човек из народа често надмудрује припаднике једне нације (на пример, таква је питалица – Бојиш ли се свете Тројице? – Ја се бојим и двојице, па и да нису свети). О којој националности је реч: А) Грчкој; Б) Арапској; В) Турској. У народу су брзалице често служиле у педагошке сврхе. Које? А) Служиле су за отклањање говорних мана; Б) Служиле су да се деца науче лепом понашању; В) Служиле су да науче децу стрпљењу. КО ЗНА, ЗНА!!! КО ЗНА, ЗНА!!! ПИТАЊЕ ЗА 3 ПОЕНА: У којој пословици није извршена ниједна гласовна промена: А) На муци се познају јунаци. Б) Језик кости нема, али кости ломи. В) Људи се не мере пеђу, него памеђу. ПИТАЊЕ ЗА 3 ПОЕНА: У којој пословици није употребљен прост глаголски облик који почиње на И? А) Иде време, носи бреме. Б) Боље је умети, него имати. В) Прво скочи, а реци хоп. ИЗБАЦИ УЉЕЗА!!! ИЗБАЦИ УЉЕЗА!!! ПИТАЊЕ ЗА 1 ПОЕНА: Сваком је своје бреме најтеже. Туђа рана не боли. У невољи је и миш јунак. ПИТАЊЕ ЗА 1 ПОЕН: Мајчина љубав, детиње весеље. Над мајком нема пријатеља. Што смије поп, не смије ђак. ИЗБАЦИ УЉЕЗА!!! ИЗБАЦИ УЉЕЗА: ПИТАЊЕ ЗА 1 ПОЕН: Хвала је празна плаћа. Луда сила брза погибија. У хвалише свека више. ПИТАЊЕ ЗА 1 ПОЕН: Не буди свакој птици кобац. Преста вјетар – стадоше галије. Не пири ђе те не жеже! ЗАГОНЕТКЕ: ЗАГОНЕТКЕ 1 ПОЕН: Два локвања око пања. Пуна школа ђака, ниоткуда врата. Не једе, а пије. Друге зове, а себе не чује. Највише зна, а најмање говори. Уста нема, а уједа. 2 поена: Дању сам лажа, а ноћу истина. Сабља без гвожђа, јунак без кости. Сам лончић у пољу вири. Бијела се роди, зелена одрасте, црвена умре. Бије те, а не видиш га. ЗАГОНЕТКЕ БРЗАЛИЦЕ: ПИТАЊА ЗА 3 ПОЕНА: Паде бисер у село, село бисер покупи. Брат и сестра родише се, вазда скупа путоваше, једно другог не виђеше? Ријез сланине преко све планине. ТРИ ДЕЛА: А) ГРУПНО ТАКМИЧЕЊЕ: 8, 6, 4, 2 поена (најбољи групни изговор једне брзалице – од тишег ка гласнијем, од бржег ка споријем); Б) ИНДИВИДУАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ: бира се најбољи представник групе и брзо изговара једну брзалицу (број бодовања исти); В) ИЗАЗОВ: Бира се још по један представник и надмеђу се четворо тако што изговарају две различите брзалице једно другом. Победник је онај ко издржи најдуже (број бодова је исти). ПАНТОМИМА СМИСЛИ СИТУАЦИЈУ: Група која има најмање поена бира: Представити пантомимом питалице: Питали сељани попа: - Знаш ли писати? – Знам, али пошто се осуши не знам читати. Питао Турчин рају: - Који вам је до данас био најбољи паша? – Они те није међу нас ни долазио. Питао магарчић оца: - Што те оно данас зову на свадбу? – Биће нестало дрва. Питали пса: - Зашто много лајеш? – Другог заната не знам. Друге групе оцењују: од 1 до 5 поена СМИСЛИ СИТУАЦИЈУ У КОЈОЈ БИ МОГЛЕ ДА СЕ ПРИМЕНЕ ОДГОВАРАЈУЋЕ ПОСЛОВИЦЕ: Ко хоће веће, изгуби из вреће. Ако коза лаже, рог не лаже. Једна ласта не чини пролеће. Пример је најбољи учитељ. Пословицу бира група друга по броју поена! ПРИЛОГ 7: НАСТАВНИ ЛИСТИЋ ЗА ЧАС ПРОБЛЕМСКЕ НАСТАВЕ (НАПОРЕДНИ ОДНОСИ, СЕДМИ РАЗРЕД) РАЗЛОГ УНОШЕЊА ПРИЛОГА: ДОКАЗ ДА НАСТАВНИК КОРИСТИ РАЗЛИЧИТЕ МЕТОДЕ ПРИЛИКОМ ПЛАНИРАЊА НАСТАВЕ ЗАДАТАК 1: Погледај добро следеће слике. Шта сви цртани филмови имају заједничко? ЗАДАТАК 2: Погледај добро следеће слике и опиши их једном реченицом тако да називи јунака цртаних филмова буду у функцији субјекта. ЗАДАТАК 3: Две другарице се стално свађају која једне здравије. Испричајте шта је свака од њих појела претходне недеље. Сара је појела: Ивана је појела Очекивани одговори: Набројати храну коју је свака од девојчица појела. ЗАДАТАК 4: Девојчица жели да открије како изгледа симпатија њене другарице из клупе. Поставља јој питања како он изгледа. Она понавља да је он леп и да га она замишља на следећи начин (опиши слику користећи што више придева): Очекивани одговор: Употребити што више атрибута које може повезивати везник и. ЗАДАТАК 5: Прочитај следећи одломак. Подвуци у њему прилошке одредбе повезане везником и: Срећем га и у парку и у школи. Ту је и ноћу и дању, у мојим мислима и у мојој глави. Мислим на њега и због лепих очију и због добрих оцена. ЗАКЉУЧАК: Везник и повезује више реченичних чланова. Које све реченичне чланове може да повезује (субјекат, предикат, објекат, атрибут, прилошке одредбе итд.). Везник и је саставни везник. Цртам следеће на табли: *** САСТАВНИ ОДНОС *** - обележја су везници и, па, те, ни, нити; паралели чланови истог смера ОСНОВНИ НИВО: Реченични чланови у саставном односу повезани везником и. Наћи што више примера из свакодневног живота у којима се употребљава везник и. ЗАДАТАК 6: А НЕ А Д Решења следећег ребуса-разломка повежи тако да добијеш: а) Једну реченицу са везником и који повезује субјекте; б) Једну реченицу са везником и који повезује објекте; в) Једну реченицу са везником ни или нити која повезује субјекте; г) Једну реченицу са везником ни или нити која повезује објекте. ЗАДАТАК 7: Наброј шта неко не сме јести ако је на дијети: Ана је на дијети она не сме јести ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ________. ЗАДТАК 8: Девојка жели да пронађе савршеног момка. Напиши које особине он не би смео никако да има: Мој савршени дечко никако не сме бити ______________________________________________________________________________ . ЗАДАТАК 9: Дечак жели да испланира распоред учења за наредни дан. Помози му! Данас ћу учити _математику, па, ________________________________________________________________________. ЗАДАТАК 10: Душан Силни, Стефан Немања, Стефан Првовенчани, Милутин Ученик је на контролној вежби из историје добио задатак да поређа владаре из лозе Немањића по редоследу владања. Помози му да реши задатак: Прво је Србијом владао, па _____________________________________________________________________________. Очекивани одговор је да ученик напише реченицу са субјектима које повезује везник па. ЗАДАТАК 11: Девојчице су често неодлучне приликом куповине. Ова девојчица би желела да купи све. Међутим, мама јој дозвољава да купи само једну ствар. Напишите реченице о томе шта девојчица жели да купи. Мора бити лепа за малу матуру! Она жели да купи _____________________________________________________________. а) б) или Које реченичне чланове повезује везник или? ЗАДТАК 12: Двојица дечака се свађају око тога који ће тим победити у наредној утакмици. Шта ти мислиш – ко ће победити: а) б) Напиши реченице. Коју функцију називи клубова обављају у њима? ЗАДАТАК 13: Сликар не може да се одлучи какве боју очију да наслика на портрету девојке. Допуни реченицу: Сликар ће насликати девојку са ________________________________ очима. ЗАДТАК 14: Једна девојчица никако не може да се одлучи када ће почети учити. Допуни следећу реченицу: Милица планира да почне да учи у _____________ или ___________ у ____________________________________________________________________________. ЗАДАТАК 15: Шта ћу гледати сутра? Погледај репертоар градског позоришта. Помози старом брачном пару да одабере представу коју ће гледати за своју 50. годишњицу брака. 14. ГОСПОЂА МИНИСТАРКА 16:30 ЗАГОНЕТНЕ ВАРИЈАЦИЈЕ 18:30 НОВОГОДИШЊИ ГАЛА КОНЦЕРТ 20:00 КОНЦЕРТ САБОРНЕ ЦРКВЕ 21:00 УСПАВАНКА ЗА ВУКА НИЧИЈЕГ 22:30 Допуни реченицу: Стари пар ће за своју годишњицу гледати _______________________ или _________________________________. У свим овим примерима морамо да се одлучимо... Или .... или Зато се овај однос зове РАСТАВНИ!!!! На табли пишем следеће: -или, било да; могуће је вршити само једну радњу ЗАДАТАК 16: Девојчица је јако неодлучна. Никако не зна како да почне да учи: Учићу у петак или у суботу. Учићу математику или биологију. Учићу на кревету или за столом. У следећим реченицама подвуци реченичне чланове у раставном односу. Који реченични чланови се налазе у раставном односу? ЗАДАТАК 17: Једна другарица гледа другој у шољу. Прича: Било учења, било неучења, нећеш поправити оцену. Било историја, било хемија ће ти задати мука. Било пушкице, било шапутање неће ти помоћи. Подвуци реченичне чланове у раставном односу. Који везник их повезује? Који реченични чланови су у раставном односу? ЗАДАТАК 18: Изневерена очекивања – нико их не воли: а) Очекивало се да ће бити сунца, а не кише. б) Очекивала је петицу, а не двојку. в) За ужину је очекивала слаткише, а не сендвич. Подвуци реченичне чланове које повезује везник а. Коју функцију у реченици они врше? ЗАДАТАК 18: Школски одбор бира између два кандидата за ђака генерације. Износе се разлози за сваког кандидата и против њега: Марко, а не Јанко је победио на републичком такмичењу из физике. Јанко, а не Марко је био најбољи на математичкој олимпијади. Марко, а не Јанко помаже својим друговима око домаћег. Јанко, а не Марко има награде са литерарних смотри. Марко, а не Јанко свира клавир. Јанко, а не Марко тренира фудбал. Подвуци реченичне чланове које повезује везник а. Који реченични чланови су њиме повезани? ЗАДАТАК 19: Једна другарица је страшно расејана. Друга јој наглашава поједине речи у реченици да прва не би заборавила: А: У петак, а не у суботу је журка. Да ли си запамтила? Б: У петак, а не у суботу. А: У седам, а не у шест сати почиње. Б: У шест, а не у седам. Или у седам? А: У седам? Да ли ме ти уопште слушаш? Налазимо се код споменика, а не код продавнице. Б: Код споменика, а не код продавнице. А: Понови све! Б: Налазимо се у суботу у шест код продавнице? Извини, понови још једном... Нисам те слушала... Подвуци реченичне чланове које повезује везник а. *** СУПРОТНИ ОДНОС *** - а, али, но, него, већ; супротност, неподударност Након израде задатака на наставним листићима (10) проверити тачност, кориговати грешке и објашњавати врсте напоредних односа међу наведеним реченичним облицима и њихова обележја. ЗАДАТАК 20: „НИЈЕ ОНА, ВЕЋ САМ ЈА“ Девојчица жели да преузме заслуге од своје сестре. Говори мами: Није она, већ сам ја наместила кревет. Није она, већ сам ја извела пса у шетњу. Није она, већ сам ја опрала судове. Које реченичне чланове повезује везник већ? У каквом се односу они налазе? Настави низање реченица хвалисаве девојчице. ЗАДТАК: Дечак се заљубио у девојчицу која није лепа његовим друговима, он покушава да им објасни њене лепе особине: Не толико лепа али, _____________________________________ девојчица је мени најбоља на свету. Очекивани одговор: Што написати што више придева у супротном односу. Напредни ниво: Уочити да саставини однос може бити садржан у супротном или раставном односу. БИТНО!! ПРИЛОГ 8: ПРОДУКТ РАДА УЧЕНИКА „РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ МОГА КРАЈА“ РАЗЛОГ УНОШЕЊА ПРИЛОГА: ДОКАЗ СПОЈА КРЕАТИВНОСТИ УЧЕНИКА И КРЕАТИВНОСТИ НАСТАВНИКА Као тему првог писменог задатка ученицима шестог разреда сам дала тему „Разгледница из мога краја“. Сви ученици је одабрали да је пишу. Дирнута љубављу коју су ученици показали према свом родном селу, решила сам направимо заједнички постер „Разгледница из мога краја“. ПРИЛОГ: ОБРАДА ЛИКОВА КОРИШЋЕЊЕМ ДРАМСКОГ МЕТОДА (ШЕСТИ РАЗРЕД, ЧАС УТВРЂИВАЊА, Орлови рано лете, Бранко Ћопић) РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ О КОРИШЋЕЊУ ДРАМСКОГ МЕТОДА У НАСТАВИ У току ове школске године неколико пута сам користила драмски метод приликом обаде књижевних дела. Приповетку Иве Андрића Аска и вук ученици у драматизовали у облику луткарске представе. Драмски метод је коришћен и приликом обраде ликова из романа Орлови рано лете. Ученици су припремили сцену (нацртали су Прокин гај, направили су логор) и свако је добио по једног лика којег је имао задатак да представи. Остали ученици су Јованчету, Стрицу, пољару Лијану, Луњи постављали питања типа – „Зашто си побегао из школе?“, „Зашто сте јурили децу?“. Ученици су били слободнији приликом обраде ликова и више су учествовали у раду. На крају часа ученици су драматизовали сцену Јованчетовог бекства из школе. ПРИЛОГ: РАД ЛИТЕРАРНО-ДРАМСКЕ СЕКЦИЈЕ И ПИСАЊЕ ТЕКСТОВА ЗА САЈТ ШКОЛЕ РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ПРЕГЛЕД РАДА ЛИТЕРАРНО-ДРАМСКЕ СЕКЦИЈЕ ЗА ШКОЛСКУ 2013/2014. И ИЗБОР ТЕКСТОВА КОЈИ СУ У ТОКУ ГОДИНЕ ПИСАНИ ЗА САЈТ ШКОЛЕ У току школске 2013/2014. године водила сам литерарно-драмску секцију. Пошто се раније нисам сретала са глумом, ово је за мене био највећи изазов у току ове школске године. Литерарно-драмска секција је у току ове године успешно радила и у школи су изведене следеће представе: ДАТУМ ПОВОД НАЗИВ ПРЕДСТАВЕ РАЗРЕД КОЈИ ЈЕ УЧЕСТВОВАО 27.12.2013. Новогодишња представа Ученици од петог до осмог разреда 27.1.2014. Прослава Савиндана Дан заљубљених (тематски месец посвећен љубави) Прослава Осмог марта „Школске догодовштине“ (ауторска представа драмске секције школе) „Свети Сава мири браћу“ „Избирачица“, Коста Трифковић „Један необичан дан у животу сваке маме“ „Свињар“ (адаптирана бајка Ханса Кристијана Андерсена) Ученици петог разреда 14.2.2014. 7.3.2014. 17.4.2014. Прослава Дана школе Ученици седмог и осмог разреда Ученици шестог разреда Ученици шестог разреда Најуспешнијом представом у току школске 2013/2014. године сматрам представу „Један необичан дан у животу сваке маме“. Ученици петог разреда су успели да дочарају један обичан дан у свакој породици и измамили су смех и сузе присутних. Оно на шта сам нарочито поносна ове године јесте и чињеница да је ученица осмог разреда која ради по ИОП-у један учествовали на Општинској смотри рецитатора где је рецитовала песму Стрепња Десанке Максимовић. НОВОГОДИШЊА ПРИРЕДБА У СИРОГОЈНУ Приредба је одржана за време великог одмора у холу школе. Састојала се из два дела: музичког и драмског. Музички део је обухватао певање две песме са новогодишњом тематиком и једне песме по слободном избору. Чланове хора пратили су ученици на акустичној гитари и синтисајзеру. У другом делу приредбе чланови литерарно-драмске секције извели су кратку представу о догодовштинама из школског живота. Реквизите за представу правили су ученици који раде по ИОП-у и индивидуализацији. По завршетку представе ученицима су уручене захвалнице. Ова приредба је улепшала завршетак првог полугодишта ученицима иначе оптерећеним тешким школским бригама. Извор: http://www.ossirogojno.edu.rs МЕСЕЦ ЉУБАВИ Посебну пажњу изазвало је извођење песме Парног ваљка „Моје заставе“ и песме Дивљих јагода „Једина моја“. Наставница Милијана и чланови Ученичког парламента припремили су и постер на коме су биле написане најлепше ученичке жеље. После хора наступали су ученици шестог разреда који су припремили одломак из комедије Косте Трифковића „Избирачица“. Они су на шаљив начин свима поручили да „избирач увек наиђе на отирач“. Нарочито су се истакли Немања Стаматовић, који је глумио господина Соколовића, и Андријана Ковчић, која је играла Малчику. Извор: http://www.ossirogojno.edu.rs/ ПРИЛОГ: НАСТАВНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА УЧЕНИЦУ КОЈА РАДИ ПО ИОП-У ПРИЛОГ: ДОКАЗ ДА СЕ НАСТАВНИК ПРИЛАГОЂАВА НАСТАВУ УЧЕНКУ КОЈИ РАДИ ПО ИОП-у Наставни материјал је прилагођен интересовањима ученице с обзиром да је њена омиљена серија „Рањени орао“. РАЈКА ЛАЗАРЕВИЋ ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ ПРВА ЛЕКЦИЈА: ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ Здраво Рајка! Ја се зовем Слобода Мићаловић. Мој лик Анђелка ће те научити шта су изричне реченице! ЗАДАТАК 1: Подвуци глаголе у следећим реченицама. Подели реченице. Кажи шта ови глаголи значе. Видела сам да је Анђелка прошетала градом. Чула сам да је Анђелка прошетала градом. Знам да је Анђелка прошетала градом. Верујем да је Анђелка прошетала градом. Рекли су ми да је Анђелка прошетала градом. Све ове реченице се састоје из два дела: из главне реченице и зависне реченице. Главне реченице су: Видела сам, Чула сам, Знам, Верујем, Рекли су ми. Зависне реченица је да је Анђелка прошетала градом. Зависне реченице које долазе после глагола видети, чути, знати, осећати, веровати, одлучити зову се ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ. Оне имају везник ДА. ЗАДАТАК 2: Подели реченицe и подвуци ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ у њима. Пред тобом је неколико реченица о Ненаду из серије „Рањени орао“: Мислио је да је Анђелка лепа. Рекао је да Анђелка воли да чита. Чуо је да Анђелка лепо свира. Одлучио је да Анђелки поклони лепо цвеће. Знао је да Анђелка брине о цвећу. Приметио је да је Анђелка добра и лепо васпитана девојка. Напиши реченице овде!  ЗАДАТАК 3: Научи да прошириш реченицу! Једна од функција у реченици је и ОБЈЕКАТ! Објекат се добија на питање ШТА? (знаш, видиш, чујеш, мислиш, осећаш) или КОГА? (видиш). Објекат може бити изражен РЕЧЈУ, СИНТАГМОМ И ИЗРИЧНОМ РЕЧЕНИЦОМ. УЧИМО ДА ПРОШИРИМО РЕЧЕНИЦУ!!!  ЈЕДНА РЕЧ: Видим девојку. СИНТАГМА: Видим лепу девојку. ИЗРИЧНА РЕЧЕНИЦА: Видим да је на слици лепа девојка. Сада пробај ти: ЈЕДНА РЕЧ: Знам ___________ (допуни). СИНТАГМА: Знам ____________________ (допуни). ИЗРИЧНА РЕЧЕНИЦА: Знам ________________ (допуни). Рајка, не заборави! Изричне реченице имају везник ДА. И не заборави ово: Изричне реченице имају функцију објекта. НАЈТЕЖИ ЗАДАТАК ЗА ДОБРУ ОЦЕНУ!!! Рајка, ја сам те научила шта су изричне реченице! Пробај сада да решиш тежак задатак за добру оцену!  Напиши сама неколико изричних реченица о Анђелки! Нека ти реченице почињу глаголима мислити, волети, гледати, знати, говорити, разумети, одлучити, размишљати! Ту су и моје слике које ти могу помоћи да сама смислиш неколико реченица! Овде напиши реченице!  Напомена: На посебном контролном задатку који проверава знање зависних и незасивних реченица ученица је добила тројку. На завршном испиту остварила је 6.5 од могућих 20 поена. Рајка Лазаревић ____________________ Број поена и оцена __________________ 1. Допиши на цртицама правилне облике глагола у заградама: Ускоро ___________________ (завршавам) осми разред. Још увек _______________ (не + знати) шта ________________ (уписати). ________________ (учити) од почетка полугодишта. Ипак, највише _________________ (волела) да ______________ (завршити) за фризера. Наставници ми стално _______________ (говорити): „___________ (учити) и __________________ (успети)!“. 2. Препиши глаголе из следеће реченице у облику инфинитива: Пролазим поред старе запуштене куће сваки дан. Питам се ко у њој живи. Буди ми се радозналост и жеља да у њу свратим. ГЛАГОЛИ: ___________________________________________________________________ 3. Напиши које глаголске облике знаш: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ 4. Које глаголске облике запажаш у следећим реченицама: Певам често, а ретко плачем. _________________________________________ Учићу још више. ____________________________________________________ Волела бих да мој тим победи. ________________________________________ Желела сам лутку, а не свеску. ________________________________________ Учити је тешко. _____________________________________________________ 5. Промени глагол РАДИТИ у презенту, перфекту и футуру: ПРЕЗЕНТ: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ПЕРФЕКАТ: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ ФУТУР: ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ 6. Исправи грешке у следећим реченицама: Он се је насмејао. _________________________________ Ићиће кући. _____________________________________ Ми би волели да неућимо. _________________________ 7. Настави низ: сам, си ___________________________________________ ћу, ћеш __________________________________________ попио, попила ____________________________________ ПРИЛОГ: ДЕО ШКОЛСКОГ РАЗВОЈНОГ ПЛАНА РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ПОКАЗУЈЕ ДА НАСТАВНИК УЧЕСТВУЈЕ У РАДУ СТРУЧНИХ ТИМОВА У ШКОЛИ План стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора ЦИЉ: Обезбедити савремен, стручан, мотивисан кадар који је спреман на стално стручно усавршавање и на иновирање и унапређење наставног процеса СПЕЦИФИЧНИ ЦИЉЕВИ: 1. Развијати систем стручног усавршавања и континуираног развоја наставника, стручних сарадника и директора; 2. Подстицати професионални развој наставника, стручних сарадника и директора и развијати свест о потреби целоживотног учења; 3. Имплементација стечених знања кроз увођење иновација у процес наставе; 4. Развијати систем вредновања сталног стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора. СПЕЦИФИЧАН ЦИЉ 1. Развијати систем стручног усавршавања и континуираног развоја наставника, стручних сарадника и директора ДИНАМИКА РЕАЛИЗАЦИЈЕ Континуирано у току године, а нарочито на почетку и на крају школске године АКТИВНОСТИ НОСИОЦИ 1.1. Анализа потреба и израда плана сталног стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора у складу са дефинисаним приоритетима, потребама установе и личним интересовањима запослених Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање 1.2. Понудити и омогућити различите облике стручног усавршавања у складу са наведеним критеријумима 1.3. Развити систем континуираног праћења законских регулатива којима се дефинише процес стручног усавршавања наставника, стручног сарадника и директора Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање Током трогодишњег периода Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање, наставници информатике Континуирано током године 2. Подстицати професионални развој наставника, стручних сарадника и директора и развијати свест о потреби целоживотног учења 1.4. Дефинисање кључних потреба и приоритета у стручном усавршавању наставника на нивоу установе Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање Почетак школске године 1.5. Израда индивидуалних планова за стручно усавршавање и њихово усаглашавање са потребама и приоритетима које је дефинисала установа 1.6. Омогућити равномеран напредак у професионалном развоју свих запослених у установи кроз сталну размену искустава и кроз увид у индивидуалне планове професионалног развоја 1.7. Израда јединственог обрасца портфолија запослених у образовању и израда личних портфолија запослених 1.8. Израда портфолија уставнове са дефинисаним циљевима професионалног усавршавања запослених 2.1. Развијати код наставника свест о потреби сталног стручног усавршавања и целоживотног учења, а посебно развијати унутрашњу мотивацију наставника за овај процес Директор, стручни сарадник, наставници Почетак школске године Наставници, стручни активи, директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање Континуирано током године Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање Септембар 2014. Директор, стручни сарадник Током школске 2015/2016. Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање, наставници Континуирано у току школске године 2.2. Подстицати размену искустава кроз презентације, дискусије и анализе на Наставничком већу и на стручним већима 2.3. Подстицати праћење стручне литературе (књига, Директор, руководиоци стручних већа, стручни сарадник Континуирано у току школске године Директор, руководиоци стручних Континуирано у току школске године чланака и другог дидактичког материјала) кроз презентације, анализе и дискусије на Наставничком већу и на стручним већима 2.4. Подстицање израде новог дидактичког материјала (блога, сајта, чланака, презентација, приручника) 2.5. Презентовање примера добре праксе на Наставничком већу и стручним већима 2.6. Размена искустава стручног усавршавања са запосленима у другим установама образовања на нивоу општине, града и Републике (дискусије на семинарима, праћење група на друштвеним мрежама итд.) 2.7. Подстицање наставника на учествовање на конкурсима који промовишу примере добре праксе 2.8. Организовање интерних семинара у оквиру установе (на пример, обука наставника за коришћење савремених технологија у настави, обука наставника о новинама у правописној норми српског језика, обука наставника за коришћење друштвених мрежа у настави, обука наставника за рад са децом са посебним потребама) 2.9. Повећање информатичке писмености већа, стручни сарадник, наставници Наставници, стручни сарадник, руководиоци стручних већа Континуирано у току школске године Наставници, руководиоци стручних већа Континуирано у току школске године Директор, стручни сарадник, наставници Континуирано у току школске године Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање Континуирано у току школске године Наставници Континуирано у току школске године Наставник информатике Континуирано у току школске године наставника 3. Имплементација стечених знања кроз увођење иновација у процес наставе 4. Развијати систем вредновања 3.1. Подстицање наставника, стручног сарадника и директора да размењују знања стечена на семинарима Директор, стручни сарадник, рукводиоци стручних већа, Тим за стручно усавршавање Континуирано током школске године 3.2. Омогућити размену материјала са семинара (шампани и електронски материјал) 3.3. Имплементација знања са семинара у годишње и оперативне планове наставника, као и у дневне припреме наставника 3.4. Одржавање заједничких угледних часова и њихова анализа 3.5. Документовање примера добре праксе и њихова презентација кроз лични портфолио наставника 3.6. Документовање примера добре праксе кроз презентацију материјала (сајт школе, друштвене мреже, објављени чланци) 3.7. Организовање посета другим установама васпитно-образовног рада ради размене искустава Директор, стручни сарадник, наставници Континуирано током школске године Наставници Континуирано током школске године Наставници Континуирано током школске године Наставници Континуирано током школске године Директор, стручни сарадник, наставници Континуирано током школске године Директор, стручни сарадник, наставници Током трогодишњег периода 3.8. Подстицати стручно усавршавање наставника кроз учешће у националним и међународним пројектима 3.9. Подстицање стручног усавршавања наставника кроз сарадњу са локалном заједницом 4.1. Направити свима доступан систем праћења Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање, наставници Током трогодишњег периода Директор, наставници Током трогодишњег периода Директор, стручни сарадник, Тим за Почетак школске године сталног стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора реализованих програма стручног усавршавања (евиденциона листа доступна на огласној табли и у електронској форми) стручно усавршавање 4.2.Подстицање дискусија и анализа имплементације стечених знања са различитих облика стручног усавршавања (анализа огледних часова, месечних планова, дневних припрема, реализованих облика стручног усавршавања) 4.3. Развијање свести о потреби самовредновања кроз израду личног портфолија наставника, стручног сарадника и директора Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање, наставници Континуирано у току школске године Директор, стручни сарадник, Тим за стручно усавршавање Септембар ПЛАН ЕВАЛУАЦИЈЕ КРИТЕРИЈУМИ УСПЕХА Утврђене су потребе и направљен је план стручног усавршавања Највећи број наставника похађа семинаре предвиђене планом стручног усавршавања ИНДИКАТОРИ ПРОМЕНА Усаглашени планови стручног усавршавања наставника, стручних сарадника и директора Садржај похађаних семинара одговара циљевима дефинисаним планом стручног усавршавања ИНСТРУМЕНТИ ЕВАЛУАЦИЈЕ Планови за стручно усавршавање наставника, стручних сарадника и директора Сертификати са семинара, извештај о остварености плана стручног усавршавања, лични портфолио наставника ДИНАМИКА Почетак школске године Континуирано НОСИОЦИ АКТИВНОСТИ Директор, стручни сарадници, наставници Наставници, стручни сарадник Већина наставника је упозната са законским регулативама везаним за процес стручног усавршавања Сви наставници имају израђен лични портфолио Редовно се анализирају стечена знања са семинара и разматра се могућност њихове примене Повећање мотивације наставника за учешће на акредитованим семинарима и у другим облицима стручног усавршавања Веће коришћење дидактичкометодичких знања и иновација у сврху побољшања наставног процеса Размена искустава са запосленима у другим васпитно- Већина наставника дефинише свој план стручног усавршавања према упутсвима дефинисаним законом Планирање личног професионалног развоја кроз израду личног портфолија Више наставника учествује у презентовању знања са семинара и у дискусији о њима Сертификати са семинара, лични портфолио наставника Континуирано Наставници, стручни сарадник Лични портфолио наставника Почетак школске године Наставници, стручни сарадник Извештај са Наставничког већа, извештаји са стручних већа Тим за стручно усавршавање, наставници Континуирано Број наставника који је похађао семинаре Сертификати са похађаних семинара и других облика стручног усавршавања Наставници Континуирано Већи број наставника у своје месечне планове и дневне припреме имплементира знања стечена континуираним стручним усавршавањем Месечни планови и дневне припреме наставника, извештаји о анализи постигнућа ученика, хоризонталне евалуације, извештај директора и стручног сарадника Извештај о реализованим посетама и Наставници Континуирано Наставници Континуирано Већи број наставника је упознат са образовним установама Реализован већи број интерних семинара у оквиру установе Побољшана комуникација између запослених ради размене искустава стечених у различитим облицима стручног усавршавања примерима добре праске у другим васпитнообразовним установама Наставници користе стечена знања у циљу побољшања наставног процеса Више наставника заједно држи часове, организује квизове, посете пројектима Материјал са семинара, фотографије, извештај о реализованом семинару, анкете Материјал са угледних часова, извештај о реализованим облицима стручног усавршавања, материјал на вебсајту школе Директор, стручни сарадници, наставници Континуирано Наставници Континуирано Извор: Школски развојни план за 2014–2017. годину (Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“, Сирогојно) ПРИЛОГ: ЛИСТА СА ОПШТИНСКОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ЗА ШКОЛСКУ 2013/2014. ГОДИНУ Ове године сам водила три ученика на такмичење на општинско такмичење из Српског језика и језичке културе. Један ученик из петог разреда је на општинском такмичењу освојио треће место и пласирао се на окружно такмичење, где је имао 11 поена. Једна ученица из петог разреда и једна ученица из осмог разреда су на Општинском такмичењу освојиле по 14 поена. Нарочито сам поносна на успех петака Дејана Јовановића, који је на школском такмичењу освојио 11 поена, али је уз велики труд и рад успео да поправи свој резулат на општинском такмичењу и успео је да се пласира на окружно такмичење из Српског језика и језичке културе. Извор: http://www.osmackat.org.rs/fajlovi/TAKMICENJA/2014/SRPSKI%20JEZIK%20rang%20lista.pdf Извор: http://www.osmackat.org.rs/fajlovi/TAKMICENJA/2014/SRPSKI%20JEZIK%20rang%20lista.pdf ПРИЛОГ: ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА УГЛЕДНИ ЧАС УГЛЕДНИ ЧАС 1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ Назив школе: Предметни наставник: Датум: Број часа: Списак присутних наставника и сарадника: Основна школа „Саво Јовановић Сирогојно“ Јелена Павловић 27.3.2013. 130. 2. ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ Наставни предмет: Наставна целина: Наставна тема: Српски језик Чаролија љубави Обрађени глаголски облици (инфинитив, презент, радни глаголски придев, перфекат) Тип часа: Систематизација 3. НАСТАВНИ ЦИЉЕВИ Образовни:       Обнављање знања стеченог знања о обрађеним глаголским облицима (инфинитив, презент, перфекат, радни глаголски придев) Обнављање и утвђивање знања о грађењу обрађених глаголских облика Обнављање и утврђивање знања о основним значењима глаголских обрађених значења обрађених глаголских облика Обнављање и утврђивање знања о инфинитивној и презентској основи Обнављање и утврђивање знања о помоћним глаголима (јесам, бити, хтети) Обнављање и утврђивање знања о граматичким категоријама које одређени глаголски облици поседују (број, род, лице – основни ниво)              Функционални:  Обнављање и утврђивање знања о личним и неличним глаголским облицима Обнављање и утврђивање знања о простим и сложеним глаголским облицима Појмовно и терминолошко богаћење знања ученика (лични и нелични глаголски облик, прости и сложени глаголски облик, граматичка основа, граматички наставак, презентска основа, инфинитивна основа) Проширивање знања о предикату и другим реченичним члановима Оспособљавање ученика да разликују различите глаголске облике Оспососбљавање ученика за препознавање глаголских облика у ширем контексту (реченица, текст) Оспособљавање ученика за препознавање глаголских облика у свакодневној усменој и писменој комуникацији Оспособљавање ученика за уочавање најчешћих грешака у употреби обрађених глаголских облика у свакодневној усменој и писменој комуникацији Оспособљавање ученика за уочавање личних наставака Оспособљавање ученика за разликовање саставних делова глаголских облика (инфинитивне и презентске основе, помоћног глагола и радног глаголског придева и префекта) Оспособљавање ученка за уочавање простог глаголског облика у оквиру сложеног Повезивање знања о глаголским облицима из матерњег језика за знањем о глаголских облицима из страних језика (инфинитив, презент) Оспособљавање ученика за правилну употребу обрађених глаголских облика у свакодневној усменој и писменој комуникацији Развијање способности ученика за континуирано и систематично усвајање градива из граматике на примеру усвајања система глаголских облика српских језика (усвајање система личних и неличних усвајање система простих и сложених глаголских облика, веза          Функционални: 4. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ: 5. ОСТАЛИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ Наставни облици: Наставне методе: Наставна средства и извори знања: радног глаголског придева и инфинитива) Развијање способности за повезивање градива из области морфологије и синтаксе (врста и служба речи – глаголски облици у служби предиката, и изузетно, у служби атрибута и субјекта) Развијање способности анализе и синтезе кроз примере који захтевају уочавање битних особина глаголских облика (грађење, граматичке категорије) Богаћење лексичког фонда ученика Развијање креативности ученика Развијање моћи закључивања (индукција и дедукција) Развијање моћи запажања Развијање љубави према језику Неговање усменог и писменог изражавања у складу са нормом српског књижевног језика Подстицање тимског духа и духа заједништва кроз тимски рад у играма које захтевају сарадњу између ученика (сви ученици морају да сарађују међусобно да би дошли до „скривеног блага“) CJ.1.3.4. препознаје врсте речи (придеви, бројеви, именичке заменице); зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези с облицима речи CJ.2.3.3. познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи CJ.1.3.10. правилно употребљава глаголске облике (презент, инфинитив, радни глаголски придев, перфекат, футур I) Индвивидуални, фронтални Монолошка, дијалошка, метода учења кроз игру, метода образовних игара, аналитичко-синтетичка Литература за наставника: 1. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008. 2. Добрила Летић и Јован Вуксановић, Српски језик и књижевност од 5. до 8. разреда основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005. 3. Милан Шипка, Занимљива граматика, Прометеј, Нови Сад 2007. 4. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2009. Литература за ученике: 1. Рајна Драгићевић, Српски језик и језичка култура за пети разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2011. 2. Рајна Драгићевић, Бајић Љиљана, Зона Мркаљ, Радна свеска за пети разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2011. Наставна средства: ППТ презентација, наставни листићи, фломастери, папир Иновација: Корелација: Имплементација знања са семинара: ТОК ЧАСА:       Употреба образовних игара у настави Употреба мултимедијалне презентације Интегративна настава Интерактивна настава Кооперативна настава Биологија, географија, музичка култура, ликовна култура(хоризонтална корелација у оквиру наставних предмета)  Републички зимски семинар за професоре и наставнике српског језика и књижевности (Београд, 16–18. јануар 2014 – радионица Коришћење квиза у настави граматике) Мултимедија као покретач активног учења (електронски семинар - коришћење ппт у настави да би се подстакло активно учење ученика)  УВОДНИ ДЕО ЧАСА (5 минута) Наставник поставља пројектор и ученицима објашњава правила игре. Ученици се деле на две групе. Игра „Потрага за благом“: Ученици имају задатак да сами, користећи се стеченим знањем о глаголским облицима дођу до скривеног блага. Ученици мора да сарађују уколико желе да дођу до блага. Користи се техника „ланца одговора“– потребно је одређен број тачних одговора за унапред одређено време да би се прошло на следећи ниво. Уколико ученици не сарађују, вратиће се два корака уназад. Уколико не успеју да одговоре за одређено време или не успеју да дају одређени број тачних одговора, враћају се корак уназад и понављају претходни задатак. ОПЕРАТИВНИ ДЕО ЧАСА (35 минута) Ученици су подељени у групе и решавају задатке. Победник је она група која пре стигне до циља. Задаци се налазе на ппт презентацији. Ученици добијају мапе на којима могу пратити свој пут до скривеног блага. ПРВИ ЗАДАТАК: „На слово на слово“ (ОСНОВНИ НИВО И СРЕДЊИ НИВО ) Правила игре: Капитен групе „боде“ једно слово азбуке. Чланови групе имају за задатак да у року од 2 минута смисле што више глагола у инфинитиву који почињу на задато слово. Бодовање: Сваки инфинитив који се завршава на ТИ- носи један поен, а сваки инфинитив који се завршава на ЋИ- или СТИ- носи 2 поена. Наставни циљ који се постиже задатком: Богати се лексички фонд ученика, подстиче се сарадња међу ученицима јер ученици одговарају наизменично. Такође, проверава се усвојеност инфинитивних наставака (ТИ- и ЋИ-). ДРУГИ ЗАДАТАК: „Скувај ме!“ (СРЕДЊИ НИВО) Правила игре: Од састојака који се налазе на ппт презентацији ученици имају задатак да направе „гусарски рецепт“. Глаголи који ученици користе морају бити у инфинитиву. Ученици имају 3 минута за решавање овог задатка. Бодовање: Сваки инфинитив који употребе ученици носи 2 поена. Уколико се употреби други глаголски облик, групи се одузима пола поена. Наставни циљ који се постиже задатком: Нагласак је на продуктивној, а не репродуктивној употреби глаголског облика. Ученици постају свесни да инфинитив није само нешто што се налази у књизи, већ да се налази и у свакодневном животу (на пример, у кулинарским рецептима које свака мама има). Овим задатком се и подстиче креативност ученика. Поред тога, афирмише се сарадња међу члановима групе (ученици који не буду сарађивали вратиће се поље уназад). Овим задатком се и остварује образовни стандард CJ.1.3.10. ТРЕЋИ ЗАДТАК: „Опиши ме!“ (ОСНОВНИ И СРЕДЊИ НИВО) Правила игре: Од ученика се тражи да опишу острво на коме је сакривено благо (да опишу његову климу, географски положај, да опишу биљни и животињски свет). Задатак се састоји из два дела у првом делу ученици описују острво користећи глаголе у трећем лицу једнине презента, а у другом делу описују своје путовање острвом у првом лицу једнине презента. За сваки део задатка ученици имају 2 минута. Бодовање: За сваки правилно употребљен глаголски облик ученици добијају 2 поена. За свако погрешно употребљено лице одузима се половина поена, а за сваки погрешно употребљен глаголски облик одузима се по поен. Наставни циљ који се постиже овом игром: Од ученика се захтева продуктивна употреба глаголског времена (у овом случају презента). Поред тога, активира се и знање о граматичким категоријама лица и броја – ученици неће моћи правилно решити задатак уколико нису савладали ове граматичке категорије. У овом задатку постиже се и корелација са градивом из географије и билогије (описивање климе на острву, биљног и животињског света - у уџбеницима биологије и географије употребљава се квалификативни презент кога овом приликом ученици несвесно усвајају). Овим задатком остварују се образовни стандарди CJ.1.3.10 и . ЧЕТВРТИ ЗАДТАК: „Реши мистерију“ (ОСНОВНИ НИВО) Правила игре: У трећем задатку ученици би требало да осмисле причу о закопаном благу користећи што више глаголских облика у перфекту. Ученици за решавање овог задатка имају 3 минута. Бодовање: За сваки глагол употребљен у перфекту добијају се 2 поена. Наставни циљ који се постиже задатком: Подстиче се продуктивна употреба перфекта. Развија се креативност и стваралачки дух ученика. Такође, подстиче се и радозналост која се огледа у формулацији задатка („зашто је благо закопано?). Овим задатком се остварује образовни стандард CJ.1.3.4. и CJ.1.3.10. ПЕТИ ЗАДАТАК: „Отпевај ме“ (СРЕДЊИ И НАПРЕДНИ НИВО) Правила игре: У овом задатку ученици „срећу“ племе „Глаголића“ чија божанства носе називе глаголских облика, а чије домородачке песме личе на наставке за грађење глаголских облика или на промену глаголских облика. Ученици имају задатак да „отпевају“ тражене наставке или промену. Притом, ученици изводе „домородачки плес“ који ће сами смислити. Предвиђено време за овај задатак (4 минута). Бодовање: За сваку успешно „отпевану“ песму ученици добијају три поена. Наставни циљ који се постиже овим задатком: Овим задатком проверава се усвојеност знања о променљивим глаголским облицима. Проверава се усвојеност глаголске парадигме (у презенту и перфекту, а што се тиче презента проверава се усвојеност глаголске парадигме и свршених и несвршених глаголских облика). Овим задатком се и постиже корелација са наставом музичке културе, као и са наставом из књижевности (обредне лирске песме). Подстиче се и кретање ученика – тежи се усвајању нових глаголских парадигми и кроз звук и покрет, а не само кроз вербализацију. ШЕСТИ ЗАДАТАК: „ЧИК ПОГОДИ КО САМ!“ (СРЕДЊИ И НАПРЕДНИ НИВО) Правила игре: У овом задатку ученици морају да погоде загонетни глаголски облик. Погађање се одвија кроз неколико корака. Обе екипе добијају по један загонетни глаголски облик (предвиђено време за задатак 2 минута). Бодовање: Први корак: 10 поена Други корак: 8 поена Трећи корак: 6 поена Четврти корак: 4 поена Пети корак: 2 поена Наставни циљ који се постиже овом игром: Проверава се колико су ученици усвојили одговарајућу терминологију (лични и нелични глаголски облик, прост и сложен глаголски облик). Такође, проверавају се и логичке способности ученика (анализа и синтеза, способност доношења закључака). СЕДМИ ЗАДАТАК: „ПОБЕДИ МЕ!“ (НАПРЕДНИ, СРЕДЊИ НИВО И ОСНОВНИ НИВО) Правила игре: У овом питању се користи класична квиз-метода. Ученицима се постављају три групе питања. Прва група питања јесу питања вишеструког избора (14). Питања су формулисана тако да захтевају велико мисаоно ангажовање ученика (сва питања су за ученике напредног нивоа). Друга група питања захтева да се настави низ пошто се уочи парадигма (питања су основног и средњег нивоа). Да би се овај задатак отежао, од ученика се тражи да низ наставе у десет секунди. У трећој групи питања од ученика се тражи да избаце „уљеза“. Потребно је да се уоче битне особине тражених глаголских облика (питања су напредног и средњег нивоа). Бодовање: Свако питање из прве групе носи по 3 поена Питања из друге групе носе по 1 поен, осим последња два питања која носе по 2 поена Свако питање из треће групе носи по 2 поена Наставни циљеви који се постижу овим задатком: Овим задатком постиже се више образовних и васпитних циљева истовремено. Проверава се ниво усвојености знања о глаголским облицима, а истовремено се развијају логичке способности ученика. ОСМИ ЗАДАТАК: „ДЕШИФРУЈ МЕ!“ (НАПРЕДНИ НИВО) Правила игре: Од ученика се тражи да правилно саставе пословицу у којој су испреметани слогови. „Кључна реч“ која ће им помоћи при дешифровању је глаголски облик који се налази у пословици (Напомена: Решење прве пословице је Ум царује, снага кладе ваља, а друге Лако је иза шест волова плуг терати). Време предвиђено за решење првог анаграма је 1 минут, а другог 2 минута. Обе групе истовремено решавају задтаке. Бодовање: Тачно решење првог анаграма доноси 5 поена, а другог 10. Наставни циљ који се постиже овим задатком: Овим задатком се постичу логичке способности ученика, а истовремено се развија и њихова креативност. ДЕВЕТИ ЗАДАТАК: „Унакрсно испитивање“ (СРЕДЊИ И НАПРЕДНИ НИВО) Правила игре: Свака екипа бира по једног представника. Сваки од представника изговара по један глагол, а његов „противник“ има заадатак да одреди инфинитивну и презентску основу глагола. Морају се задати бар три глагола која почињу на -ТИ, два на -ЋИ и један на -СТИ. „Противник“ мора одговорити у року од десет секунди, а након тога задаје свој глагол. Дуел траје 3 минута. Бодовање: За сваки задат глагол добија се по поен, за тачно одређену инфинитивну и презентску основну добија се по поен. Наставни циљ који се остварује овим задатком: Проверава се усвојеност градива о обађеним глаголским облицма (инфинитивна и презентска основа). Поред тога, развијају се и логичке способности ученика (способност да се снађу у ограниченом временском периоду). Развија се и позитивна такмичарска атмосфера међу ученицима. ДЕСЕТИ ЗАДАТАК: „Порука у боци“ (ОСНОВНИ НИВО) Правила игре: Од ученика се тражи да напишу „поруку у боци“. Порука ће садржати причу о њиховој потрази за скривеним благом. Од ученика се тражи да употребе глаголске облике које су досад учили. Бодовање: Овај задатак се не бодује. Наставни циљ који се постиже овим задатком: Овим задатком остварује се образовни стандард CJ.1.3.10. ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА Проглашава се победник и анализира се час (сарадња и знање ученика). ДОМАЋИ ЗАДТАК Направити квиз, ппт презентацију или пано о обрађеним глаголским облицима. ПРИЛОГ: ПРЕЗЕНТАЦИЈА СА УГЛЕДНОГ ЧАСА СРПСКОГ ЈЕЗИКА Угледни час Српски језик Основна школа “Саво Јовановић Сирогојно”, 5. разред Наставник: Јелена Павловић ПРВИ ЗАДАТАК: НА СЛОВО НА СЛОВО Здраво, другари! Ваш први задатак је да набројите што више глагола чији инфинитив почиње на извучено слово! Други задатак – скувај ме! Други задатак – скувај ме! Другари, уз помоћ састојака које видите на слици саставите један гурарски рецепт! Пажња! Глаголи које користите морају бити у инфинитиву! Трећи задатак – опиши ме! Другари, дошли сте на ово прелепо тропско острво! Опишите га! Опишите каква је његова клима, какве су биљке, какве су животиње!!! Задатак се састоји из два дела: 1. Прво опишите острво користећи глаголе у 3. лицу једнине презента! 2. Опишите своје путовање острвом користећи 1. лице једнине презента! Четврити задатак – реши мистерију! Како је благо закопано? Другари, сада ћемо се вратити мало у прошлост! Шта мислите – зашто је благо закопано? Напишите мемоаре старог капетана у коме описује како је закопао благо! Пажња! Користите глаголе у перфекту! Четврти задатак – реши мистерију! Зашто је благо закопано? Зашто ли сам ја уопште закопао благо! Сада немам ни златника... Када бих могао да га повратим... Пети задатак – отпевај ме! Моји другари ће ме подсетити како да дођем до блага... Пети задатак – отпевај ме! О, ЛА, ЛО, ЛИ, ЛЕ, ЛА Домороци су ти поставили услове – отпевај песме њихових богова! Пажња! Изведи и домородачки плес! Чудне ли песме другари? Шта ви мислите? На овом острву налази се племе Глаголића. Они су отпевали песму којом призивају свог Бога званог Радни Глаголски Придев! Пети задатак – отпевај ме! Богови домородаца Краћи облици помоћног глагола јесам у презенту Радни глаголски придев глагола певати Наглашени облици глагола хтети у презенту Презент глагола сести Перфекат глагола тражити Шести задатак – чик погоди ко сам! Честитатм другари! Решили сте претходни задатак и имали сте прилику да упознате врача племена Глаголићи! Сада ће вам врач поставити питања, а ваш задатак је да откријете загонетног бога племена Глаголића! Шести задатак – чик погоди ко сам! Неличан сам! Шести задатак – чик погоди ко сам! Личан сам! Градим се од инфинитивне основе и двојаких наставака! У говору неких ђака јавља се реч вишка! Код глагола на сугласник песмица није иста! Поред лица, имам род и број! Код глагола као што је сести једно д је вишак! Радни глаголски придев + краћи облици помоћног глагола јесам Зар се већ ниси сетило, -ла, -ло? Ја сам се сетио, Ти си се сетио, Он се сетио... Седми задатак – победи ме! Бајке често почињу речима: “Био једном један...”. Који глаголским облик се оне најчешће почињу? А Прошли сте тест који вам је задао врач! Браво, другари! Али, сада следи још већи тест! Мораћете се суочити са главним племенским ратником и одговорити на његова питања! У народној пословици “Боље је умети, него имати” употребљена су: А Б В Б В В Б • Један инфинитив свршеног и један инфинитив несвршеног вида • Само број В • Један прелазни и један непрелазни глагол • Два прелазна глагола • Два непрелазна глагола Настави низ у десет секунди... Сам, си... Ћу, ћеш, ће... Борио, Борила... Борим, Бориш... -ио... • Род и број • Радним глаголским придевом А • Два инфинитива несвршеног вида • Лице, род и број • Крњим перфектом У народној пословици “Ко жели веће, изгуби оно из вреће”. У презенту је/су: • Два инфинитива свршеног вида Које граматичке категорије има глаголски облик употребљен у здравици “Живели!”: А Б • Перфектом -м.... Осми корак – дешифруј ме! Браво, другари! Стигли сте близу закопаног блага! Сада вам предстоји тежак задатак! Дешифрујте мудре речи богова племена Глаголића! Биће вам дата једна реч која откључава загонетке! Осми корак – дешифруј ме! Кључна реч: ПРЕЗЕНТ ГАУМ ВАЦА СНАЈЕ ДЕЉА КЛАЈЕ АРУ Осми корак – дешифруј ме! ДЕВЕТИ КОРАК – УНАКРСНО ИСПИТИВАЊЕ! О, не, другари! Наишли сте на тим гусара, ваших непријатеља! Време је за директно суочавање и надметање! Да видимо – ко је боље научио да одреди инфинитивну и презентску основу! Кључна реч: ИНФИНИТИВ ЛОПЛУГ КОТЕ ВОЛОРА ЛАВАТИ ИЗАЈЕ ТЕШЕСТ Девети корак – унакрсно испитивање! Десети корак – порука у боци! Пажња! Користите глаголске облике које смо данас обновили! Питајте ваше наставнице енглеског и руског језика да вашу поруку преведу! Инфинитивна основа Презентска основа Браво, другари! Пронашли сте скривено благо! Време је да о томе напишете причу и оставите поруку у боци! Можда ће једног дана писци писати о вашим авантурама! ПРИЛОГ: ПРОДУКТ РАДА УЧЕНИКА СА ДОДАТНЕ НАСТАВЕ (ППТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА О ПАДЕЖИМА, ДЕЈАН ЈОВАНОВИЋ) РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: НАСТАВНИК ПОКАЗУЈЕ УЧЕНИЦИМА КАКО ДА КОРИСТЕ НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА  Номинатив(ко-шта)  Генитив(кога-чега)  Датив(коме-чему)  Акузатив(кога-шта) Аутор:Дејан Јовановић  Вокатив(дозивање-обраћање)  Инструментал(с  Локатив(о  Номинатив је први падеж, и његово име потиче од латинске речи номен што значи име. ким-чим) коме-о чему) У следећим реченицама подвуци номинатив  Номинатив је завистан падеж.Основна функција номинатива је субјекат.  1.  1.Доктор  2.Ватрогасац Доктор лечи пацијента. гаси пожар.  3.Кувар прави ручак.  4.Полицајац контролише саобраћај.  2.Ватрогасац  одговор... Ентер за лечи пацијента. гаси пожар.  3.Кувар спрема ручак.  4.Полицајац контролише саобраћај  Генитив је зависtан падеж који означава припадност, део нечега, одвајање.  Име је добио од латинске речи генус.  Добија се на питање чији, кога или  од кога, од чега  1.Присвојни или посесивни моје сестре је занимљива)  2.Деони или партитивни  (попићу три чаше воде)  3.Одвајање или аблативни  (плаши се падежа)  4.Описни или квалитативни  (она је девојчица кестенастих очију и смеђе косе)  (књига  1.Маја  Подвуци генитив у следећим реченицама: је добила писмо од Марка. је појела коцку чоколаде.  3.Свеска моје другарице Маје је уредна  2.Маја Ентер за одговоре...   ОДГОВОРИ....  1.Маја је добила писмо од Марка.  2.Маја је појела коцку чоколаде.  3.Свеска моје другарице Маје је уредна.  Датив означава намену... Маја пише Марку  Датив означава неправи објекат и правац кретања...  Акузатив је завистан падеж за казивање правог објекта и правца кретања односно места.  Добија се на питање кога,шта видиш и куда идеш.  Одговори...  Подвуци акузатив у следећим реченицама:  Купио је зарезач. је цвет  Окачио је завесе.  Убрао  Купио је зарезач.  Убрао је цвет.  Окачио је завесе. Ентер за одговор...   Вокатив је 5. падеж и значи дозивање и обраћање.  Не врши никакву службу у реченици.  Служи само за комуникацију.  Једино су номинатив и вокатив независни падежи  јер су падежи уз које предлози  Иза никад не иду У следећим стиховима подвуци вокатив: О свето небо, моћне силе,  Баците једно  Печено пиле. О вокатива увек стоји зарез!!!  одговоре... свето небо, Падај кишо благо мени моћне силе , да ливада озелени.  Баците једно  Печено пиле. Падај кишо, благо мени да ливада озелени Ентер за О О Инструментал је 6. падеж и његово главно значење је значење друштва или средства. Инструментал који значи средство употребљава се без предлога са  Путујем аутобусом. наставницом смо били на излету.  Са  Подвуци инструментал:  Идем на море са родитељима. на море аутобусом.  Пишем оловком.  Бојим бојицама.  Путујем   Локатив је 7 падеж.  Увек се користи са предлозима.  Два основна значења су му место мировања и неправи објекат. Идем на море са родитељима. на море аутобусом.  Пишем оловком.  Бојим бојицама.   Путујем Ентер за одговоре...  Ми живимо у Београду.  Подвуци  Већ сатима чекамо на граници. је стајао на тераси.  Тата је обновио фасаду на кући.  Голуб   Већ сатима чекамо на грници. је стајао на тераси.  Тата је обновио фасаду на кући.  Голуб локатив: Ентер за одговор... ПРИЛОГ: СНИМАК ФЕЈСБУК ГРУПЕ МАТЕРИЈАЛ ЗА ЧАСОВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА (ОШ „САВО ЈОВАНОВИЋ СИРОГОЈНО“) РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ДОКАЗ ДА НАСТАВНИК КОРИСТИ НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У НАСТАВИ ПРИЛОГ: РАД „КОНЦЕПТ ВЛАСТИ У ЈЕЗИЧКОМ ОГЛЕДАЛУ“ РАЗЛОГ ЗА УНОШЕЊЕ ПРИЛОГА: ПОКАЗУЈЕ НАУЧНИ РАД НАСТАВНИКА У ОБЛАСТИ ЛИНГВИСТИКЕ Извор: http://www.filum.kg.ac.rs/images/MLADI_FIL_V_knjiga1.pdf ПРИЛОГ: КЊИЖЕВНИ РАД НАСТАВНИКА ПРОЗА: Poigravanje sa sudbinom (текст је у оригиналу објављен на латиници) U životu postoji od sudbine data granica koja se ne može preći. Kaže: ovo je tvoja nagrada, uzimaj i ne predomišljaj se, trenutno ne možeš više. Maše ti ugovorom pred nosem i viče: jeste da je manje nego što zaslužuješ, ali ti je dosta, uzimaj dok se ne predomislim. Kako sam ja u vrlo dobrim, tačnije, korektnim odnosima sa strašnom vešticom koja sebe zove pravedni sudija sudbina (imam dobre veze kod advokata u paralelnim ravnima postojanja, šta ću), instinktivno znam da zakočim i uzmem najviše od onoga što mi pripada. Preko zida nikada ne idem, jasno vidim podignutu šaku i klimanje glavom. Nisam ja dete sreće (mada mnogi misle da jesam), samo se uspešno pregovaram sa sudbinom i prepoznajem govor njenog talasanja. Ipak, jednoga dana želela sam više nego što mi je bilo ponuđeno. Jednostavno, ja hoću više i nema diskusije. Mom advokatu, vilenjaku, jako prozirnom (kaže da se ne žalim jer njegov sjaj jeste odblesak moje duhovne snage, što nije bilo lepo s njegove strane). Lepo sam mu obrusila: „Ko si ti da preispituješ moje odluke, odlazi i pokušaj da izvučeš nešto u moju korist“. Jeste da sudbina retko popušta, ali meni – moraće, a ako neće, mi bismo mogle dogovoriti neku prečicu. Kada se moj vilenjak vratio sa sastanka sa sudbinom, crven u licu, drhtavim glasom rekao mi je da mi je, zbog moje dotadašnje poslušnosti i skrušenog prihvatanja svih odluka, dozvoljeno da pogledam kakve kazne sižu one koji pređu dozvoljene granice. Ipak, prethodno je prosuo na mene (ni krivu ni dužnu) čitavu bujicu reči: kakvo sam mu poniženje pripremila pred njenim veličanstvom sudbinom, kako me nije stid, sram i sramota. Nije li on bio taj koji mi je obezbedio određene privlegije – da mi bude dat neprimetan znak, samo blago klimanje glavom, jedan mig, mala ceduljica sa tajnom šifrom, na kojoj su baš one tajne reči koje uzalud tražim, ili, možda, sleganje ramenima, ravnodušno odmahivanje ili ruka podignuta u preteći znak stoj. Sada, samo zato što si ranije bila poslušno dete dozvoljen ti je i ovaj ustupak... Dakle, bilo mi je dozvoljeno da odem do samog graničnog bedema sudbine i da vidim šta se događa onima koji prekrše određena pravila. Moj vilenjak i ja snabdeli smo se svim potrepštinama neophodnim da se izađe na vetrometinu sudbine – debele jakne da se zaštitimo od jakih vetrova, vatu da ne bismo čuli strašne krike onih koje progutao vrtlog, dijetalnu kolu, sendviče, neku dobru muziku i, naravno, toplo ćebe. Otišli smo do te čuvene granice koja se nikada ne sme prekoračiti (podrazumeva se da se nismo popeli na sam bedem sudbine, nego smo našli pogodnu rupu u zemlji da se sakrijemo). Tako smo proveli neko vreme na toj sudbinskoj vetrometini, pokriveni toplim ćebetom, ispijajući dijetalnu koka-kolu i jedući sendviče, gledajući ljude kako se bore sa životom i protiv njega. Šta, rešila si da budeš povesničar junaka ovoga sveta, ma daj, ličiš mi na neku novinarku žute štampe – sa ovoga puta prenećeš samo glasine i poluistine. I lepo našminkane i doterane tračeve, ne zaboravi to, dragi moj vilenjače. Kako se samo usuđuje! On meni tako nešto da kaže! Meni! No, da se vratim i da vam raportiram ono što sam videla, a to je nešto što nadilazi moći moga poimanja. Da, neki ljudi su preskakali zadate granice! Zamislite! Rušili su bedeme! Zamislite! Usudili su se! Kamenje je padalo na sve strane. Kamenice, kamenčuge, stene i stenčuge. Naša rupa se tresla. Tutnjalo je. A šta mislite da se na kraju dogodilo? Pa, progutala ih je tama (dobro, nije baš sve, ali). I na kraju, da li znate ko je prošao? Pogađajte! Znate šta, bolje da vam kažem. Miševi! Sluge i sledbenici. Srušio se bedem i lepo su prešli na drugu stranu. Nisu se nimalo mučili. Eto, uvidela sam koji je prvi način da se prevari sudbina. Ali, ali, ali! Ja sam mnogo toga, ali miš nisam. Nikada, nikada, nikada ne uzimam tuđe (jedan od pravila mog ugovora sa sudbinom). Ne mislite valjda da ja poštujem tuđ rad! Ma, ne. Isuviše sam sebična da bih se koristila tuđim naporom – niko me neće hvaliti da sam JA to uradila. Dok smo tako gledali kako posle prolaska jednog očaravajućeg junaka na divnom crnom konju (ah, ah, konačno nešto lepo, ali, avaj meni, progutala ga je sudbina) i gledanja mirne parade miševa koja se tromo vukla (pazi mene, kako bi se drugačije vukli nego tromo), prišao nam je jedan čikica jako ružnog i pretećeg izraza (samo da znate, ja nepristojne reči ne koristim, ne priliče dami kao što sam ja) i ponudio nam nešto... Nešto... Nešto... Ne mogu... Ne mogu.... Dobro, reći ću vam. Ponudio nam je da... Lopuža jedna! (ups, ružna reč, jao, jao – kaže mi moja vilenjačka savest). Ponudio nam je da za nas ukrade tuđe snove i da nas tako prebaci preko. Eto, rekla sam. Da li sam živa? Jesam. Nisam prihvatila! Odlučno sam odbila! Dogovorili smo se sa sudbinom da ma koliko se igrali sa istinom, nikada, nikada ne družimo sa obmanama, lažima i prevarama. Rekla je da, ako hoćemo, možemo se igrati sa fantazijama, iluzijama i snovima. Ne moramo nužno biti uvek s načisto s istinom. Ionako, ne živimo, moj vilenjak i ja po svim pravilima stvarnosti. Tako, lopov koji krade tuđe snove je otišao, a mi smo i dalje ostali u rupi. Neki ljudi su radili oko samoga bedema – kopali su rupe ispod njega, skidali su kamen po kamen, donosili letve koje bi im pomogle da se prebace preko. Čak je i poneko uspevao. Ipak, potrebno je previše rada. Toliko napora moja nežna ramena ne mogu da podnesem. Izuzetno sam krhke građe, i najmanji vetrić me može oduvati (ha, ha, ha zato je piće koje piješ dijetalno – ovaj moj saputnik baš nema takta). Bio je tu i jedan vredan radnik koji je napravio rupu u samom zidu, kaže da je radio godinama. Sam se ponudio da nas prebaci preko. Rekla sam hvala, ali ne hvala. Jeste da sam i sama nekoliko puta bila u ozbiljnoj svađi sa sudbinom zbog neke od nimfi sa kojima se družim, ali svaka je potpis stavila na svoj ugovor. Neka hvala, svako ide za sebe, a pored toga tuđ trud ne uzimam. Pazite sada ovo! Najčudnija stvar tamo jeste bila što su neki ljudi udarali glavom o sam bedem! Pravo glavom kroz zid – teško glavi, kažem ja. Kako im nije žao da uništavaju nervne ćelije. Zar nisu učili iz biologije koliko ćelija izumire svaki put kada se udari glava? Ostaće bez i ono malo pameti što imaju. Zid kao zid, kamen kao kamen. Preživeće! Pa, meni je moje glave žao. Za mene je ona neprocenjiva – drugu nemam (bar da je imaš, imala bi i drugu pamet – nevaspitanog li i bezobraznog li stvorenja, o moj Bože!). Razmotrila sam sve dostupne opcije i nijedna mi ne odgovara – ili zahtevaju napor i rad, ili zahtevaju obmanu i laž, ili zahtevaju poniženje i priznavanje zasluga drugih ljudi, ili zahtevaju da ostanem bez glave. Stalno nešto zahtevaju i guđaju, naklapaju i igraju po mojim osetljivim živcima (kao u konja – ne, ne, kako ja tolerišem ovo stvorenje – pa, gospođice, ja sam samo tvoje naličje, ne žali se). Rešila sam da stvar uzmem u svoje ruke (preduzimljiva!) . Popela sam se na sam bedem i hodam po njemu (hrabra!), ali naravno trotoarom, pešačkom stazom, a ne sredinom puta koji mi je odredila sudbina (oprezna!). Plešem na samoj ivici sudbine! Šta mi može! Da me kazni – pravila ne kršim! Da mi kaže da skrenem s puta – puteve je sama stvorila krivudavim. Ne može da zakrpi svaku pukotinu, a verujte mi – moje su odveć male. Neka se ona nosi sa junacima, lopovima i krupnim zverkama. Dok je njima okupirana, svoj put stvaram sama. Autorka: Jelena Pavlović 15.04.2011 Извор: http://knjige.pravac.com/clanci/poigravanje-sa-sudbinom-1907/ ПРИЛОГ: КЊИЖЕВНИ РАД НАСТАВНИКА ПОЕЗИЈА: Избор из необјављене збирке песама ДАНАС (пролог) Данас желим да будем само обично дете... ништа мање и ништа више... Желим да будем само дете, али... играчке су ми остале крај пута и не могу да их нађем... поцепане прашњаве лутке обезглављене без руку без ногу изгубљене... негде крај пута А желим да сам данас само дете… да нема илузиja илузија да смо велики илузија да смо мали илузија да смо нешто илузија да смо ништа... Не желим да мислим данас Не желим да знам данас Желим да сам само дете Обично дете [А данас је небо тешко и ми под њим небо пада на нас громови парају облаке... А данас светови су отворени и нека врата су отворена... И ветрови и олује долазе.... А нама треба склониште треба кревет ћошак и ћебе поцапано бачено крај пута у илузији да је било прња.] А данас смо ми под небом и живот је тежак и ми идемо идемо из њега ...вакум... Док су олује у свету... Желимо да буде небо над нама а не ми под њим Желимо да имамо илузију летења насупрот илузији падања [Јер стварност не да се... само илузије откуд ти право да тврдиш да је црвена баш црвена] А данас нећу да скачем у вис са дечијих скакаоница са дечијим змајевима А данас нећу да падам да бирам да будем своја и падам а не туђа и да летим Данас нећу да ниси велика али си своја не летиш али сама падаш и ако не сијаш ти шљаштиш ти си звезда шљаштилица Ниси дијамант, ти си циркон имаш изузију Падаш Нећу да падам нећу да летим Нећу ни велика ни мала само обична само ходам Хоћу... [А негде пише да смо сви из праха створени и у прах да одлазимо... Летиш ли небески си Звездан си прах... Падаш ли блато си Каљуга си под ногама... Свеједно. Прах и прашина остају. Олуја се диже и други читају речи. Они нису ни летели ни падали. Они су одувек само земља.] Претешко је небо под Желим да сам негде где је оно над... Само плаво.... и да сам само дете. ОДЛАЗАК Где си сада? Док светлост тихим кораком напушта град. И снег се полако топи корацима сутона успављује. Где си сада? Времена су одавно протекла. Сусрети згужвани негде на депонијама плача. Сузама снежним успављују ветар. Где си сада? Пита се тишина. Корацима звукова изгнана Боси по снегу, газе снови. Успављују. Где си сада? Одјекује бескрај корацима тешке леденице мач и из дечијег плача мајчиног крика боли те успављују. Где си сада? Умирале су воде Горе њиве и плодне житом само житом успављују. Где си сада? Познајеш ли Бога корацима вечним шириш ли васељену а земаљски сни успављују. Где си сада? Пита се тишина. Где си? Вече болом лагано примиче се смирају Успаванке из колевке од песме до крика на дах смо. ПРИЛОГ: ОЦЕНА МАСТЕР РАДА НАСТАВНИКА ПРИЛОГ: РАНГ ЛИСТА КАНДАТА ЗА УПИС НА ДОКТОРСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ НА ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ У КРАГУЈЕВЦУ ШКОЛСКЕ 2013/2014. ПРИЛОГ: РАНГ ЛИСТА ЗА УПИС НА МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФИЛОЛОГИЈЕ (МОДУЛ СРПСКИ ЈЕЗИК) НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У НИШУ