Časopis Žena danas (1936-1940). prosvećenje za reviliciju, 2022
The Magazine Woman Today (Žena danas)The column dedicated to fashion existed since the magazine w... more The Magazine Woman Today (Žena danas)The column dedicated to fashion existed since the magazine was launched in 1936. In the first seven and last two issues of the magazine it was named “Fashion”, whereas in all the other issues it was named “A woman at home and on the street”. It contained texts tackling fashion and putting on clothes, photos, drawings, and textual descriptions of the suggested models. However, it did not differ in its appearance from alike columns in other newspapers and magazines. By the usual practice, fashion pages were rarely signed. There was only one text signed by the A. R. initials (A. R. “What we are going to take with us when we set off to the seaside”), whereas the name and initials of the female illustrator Hedi Brandeis appeared under a single short textual model description (17/1938: 23) and on several fashion drawings (20/1939: 22, 23; 21/1939: 22). The intentions expressed in the magazine Žena danas (Woman Today) first issue Fashion column were consistently enforced during the pre-war magazine production. Following the communist parties’ new orientation line according to which anti-fascist action expansion replaced class conflict, fashion column cooperators did not emphasize class differences; they were showing a balanced relationship towards current dress codes. By adopting that approach, though not without subversive reading layers, they made the fashion column acceptable for the majority of female readers – women with a modest sum of money striving to be dressed tastefully and appropriately despite not being able to keep up with the latest innovations in fashion. Many other newspapers and magazines wrote for those ”ordinary” women in their fashion columns confirming common ideas about female appearance and activities aimed at reaching the ideal image of femininity. Such conservative sentimentalism was not characteristic of the magazine Žena danas (Woman Today) female contributors. They cultivated a critical stance towards both the big bourgeoisie fashion standards and radical communist ideas. They were judgemental towards extravagance and high-fashion frivolity. As feminists, they stressed their disapproval targeted against female body eroticization existing in the fashion system. Since they supported purposefulness, moderation and compatibility with real possibilities, the magazine Žena danas (Woman Today) Fashion column used to boost their female readers’ self-esteem encouraging them to participate in the omnipresent fashion pluralism and nurture a purified and active stance toward their everyday life without accepting a clichéd view of the passive female position. By doing so, the Fashion column contributed to the Žena danas (Woman Today) emancipatory character. Keywords: Žena danas (Woman Today), fashion, putting on clothes, fashion illustration, feminism, Hedi Brandeis
Summary
Three Interwar Poster Artists: Janković, Petrov, Babić
The oeuvres of Dušan Janković, M... more Summary
Three Interwar Poster Artists: Janković, Petrov, Babić
The oeuvres of Dušan Janković, Mihailo S. Petrov, and Miloš Babić were produced in the pioneering times in the history of Serbian graphic design, and their best pieces represent its climax. According to their fine art achievements, iconography and stylistic features, they also belong to the quality European interwar poster corpus. Janković, Petrov, and Babić spoke the same creative language as their fellow artists in Paris, London, Berlin, Vienna, Budapest, Krakow..., regardless of whether they used the international vocabularies of either Art Deco or deradicalized avant-garde art movements – those pillars of the 20th-century graphic design.
UDC 72.071.1:929 Janković D. БО ЈА НА В. ПО ПО ВИЋ Му зеј при ме ње не умет но сти * Oригинални н... more UDC 72.071.1:929 Janković D. БО ЈА НА В. ПО ПО ВИЋ Му зеј при ме ње не умет но сти * Oригинални научни рад / Original scientific paper Фран цу ско ар хи тек тон ско ис ку ство Ду ша на Јан ко ви ћа СА ЖЕ ТАК: Због из би ја ња Пр вог свет ског ра та Ду шан Јан ко вић (1894-1950) је пре ки нуо сту ди је ар хи тек ту ре ко је је упи сао 1913. го ди не на бе о град ском Тех нич ком фа кул те ту. По до ла ску у Па риз 1917. го ди не, он по ха ђа при ват ну ин же њер ско-ар хи-тек тон ску Шко лу за јав не ра до ве, a од 1918. до 1921. сту ди ра де ко ра тив но сли кар ство на Ви шој на ци о нал ној шко ли за де ко ра тив не умет но сти. Иа ко опре де љен за ба вље ње раз ли чи тим ди сци пли на ма де ко ра тив не/при ме ње не и ли ков не умет но сти, ар хи тек-ту ру je та ко ђе сма трао за област у ко јој мо же да ис ка же сво ју ства ра лач ку енер ги ју. У Му зе ју при ме ње не умет но сти чу ва се сто ти нак ње го вих ар хи тек тон ских ски ца и цр те жа, а ме ђу њи ма и за је ди но ре а ли зо ва но де ло-ви лу по ро ди це Де Фаж по диг ну ту у Сен Клуу од 1932. до 1934. го ди не. Ре кон струк ци ја умет ни ко вог ар хи тек тон ског опу са те ма је овог ра да. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ду шан Јан ко вић, ар хи тек ту ра, ви ла у Сен Клуу, ар де ко, мо-дер ни зам. Ду шан Јан ко вић је 1913. го ди не упи сао Од сек ар хи тек ту ре на бе о град ском Тех нич-ком фа кул те ту. На кон два се ме стра, због из би ја ња Пр вог свет ског ра та, он пре ки да сту ди је. По чет ком мар та 1916. го ди не, за јед но са мно гим дру гим из бе гли ца ма, сти же у Фран цу ску. Нај пре у Ли о ну ра ди као цр тач у јед ном гра ђе вин ском ате љеу, а по том се се ли у пре сто ни цу. У па ри ском пред гра ђу Ар кеј (Ar cu eil) по ха ђао је при ват ну ин же њер-ско-ар хи тек тон ску Шко лу за јав не ра до ве (Éco le des Tra va ux Pu blics), 1 а 1918. го ди не упи сао је Од сек за сли кар ство на Ви шој на ци о нал ној шко ли за де ко ра тив не умет но сти (Éco le Na ti o na le Supéri e u re des Arts Déco ra tifs). Сту ди је је за вр шио 1921. го ди не, и оне су усме ри ле ње гов рад на примењенe и ли ков не умет но сти. Ме ђу тим, под стак нут отво-* bo ja na.po po vic @mpu.rs 1 На зив шко ле на во ди се у Јан ко ви ће вом до пи су Ми ни ста р ству про све те од 21. де цем бра 1937. Да је реч о при ват ној шко ли у Ар ке ју по ми ње се у до ку мен ту ко ји Ко лет Јан ко вић упу ћу је 1962. Са ве ту за кул ту ру НР Ср би је ка ко би се ње ном по кој ном су пру гу при зна ло "свој ство умет ни ка", од но сно ка ко би се из вр ши ла ре визи-ја ње не пен зи је. Ова до ку мен та, као и пре пи ску умет ни ка, по кло ни ла је Му зе ју при ме ње не умет но сти го спо ђа Во ји сла ва Ро зић. 209
САЖЕТАК: Милош Бабић (1904-1968) припада кругу стваралаца чији опус није био довољно познат јавно... more САЖЕТАК: Милош Бабић (1904-1968) припада кругу стваралаца чији опус није био довољно познат јавности у време када је настајао. Он је себе сматрао сликаром, а своје бављење графичким дизајном нужношћу која му обезбеђује егзистенцију. У по тоњим деценијама, његова сликарска дела постала су део колекција Градског музеја у Суботици и Народног музеја у Београду, а остварења графичког дизајна Музеја при-мењене уметности. Стручњаци ових институција највише су и допринели истражива-њу и вредновању Бабићевог рада. Ипак, о Бабићу као дизајнеру недовољно је писано и зато је намера да се овим текстом продуби познавање његовог дела које га сврстава у пажње вредне представнике међуратног београдског графичког дизајна. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Милош Бабић, графички дизајн, плакат, оглас, међуратна епоха. Милош Бабић је рођен 1904. године у Новом Сегедину, граду у Аустроугарској мо-нархији. Ту је од 1918. до 1921. похађао Школу за примењену уметност, Одсек унутрашње архитектуре. Породица Бабић се 1921. године преселила у Суботицу, где Милош почиње да ради обављајући ситне фирмописачке послове. Две године касније, он долази у Бео град, престоницу новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која тада почиње да се динамично развија и модернизује, привлачећи ствараоце из свих југословенских кра јева. У Београду је остао до своје смрти 1968. године, не прекидајући везе са Суботи цом (су-Ботић
Dušan Janković and Fashion
Dušan Janković (1894-1950), who was studied and lived in Paris, was ... more Dušan Janković and Fashion
Dušan Janković (1894-1950), who was studied and lived in Paris, was occupied with fashion, just as much as he was with other forms of artistic creation, the design and illustration of books, posters, porcelain and ceramics, interior design, graphic printing and architecture.
leksandar Joksimovi} poklonio je 2005. godine Muzeju primewene umetnosti svoju zaostav{tinu -skic... more leksandar Joksimovi} poklonio je 2005. godine Muzeju primewene umetnosti svoju zaostav{tinu -skice za odevne predmete (234), modne fotografije i snimke sa revija (301), slajdove modela , kwigu uzoraka (1), portrete -crte`e (3), nagrade koje je dobio (33) i ise~ke iz {tampe (529) -sve {to je pratilo wegov rad. Izvedeni modeli, prikazani na mnogim doma}im i inostranim modnim revijama, nisu sa~uvani i zato su predmeti pokloweni Muzeju od izuzetnog zna~aja. Oni, ~ine}i posebnu i celovitu muzejsku zbirku, dokumentuju Joksimovi}ev opus, koji ga je svrstao u najzna~ajnije jugoslovenske modne stvaraoce, ~iji je talenat cewen i u svetskoj javnosti. Posredno, Joksimovi}eva zaostav{tina svedo~i o istoriji, svojstvima i dometima srpske i jugoslovenske modne industrije druge polovine 20. veka.
DVE DECENIJE 20. VEKA -one uslovljene posledicama Prvog i uzrocima Drugog svetskog rata -predstav... more DVE DECENIJE 20. VEKA -one uslovljene posledicama Prvog i uzrocima Drugog svetskog rata -predstavljaju u istoriji primenjene, dekorativne umetnosti blistavu epohu. Ona je, satkana od mnogih krajnosti, objedinila tradiciju i avangardu, op{te i lokalno, koncepte dru{tvene anga`ovanosti i potro{a~ki mentalitet, ru~ni i ma{inski rad, unikatno i serijski umno`eno delo, elitizam i populizam, vrhunsku estetiku i otu`ni ki~… Prisutnost primenjene umetnosti u savremenom `ivotu bila je tolika da je ona postala deo svakodnevice i u sredinama koje ranije nisu imale razvijenu svest o njenom zna~aju. Tako je bilo i u Beogradu. Postav{i prestonica novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslavije, on se ubrzano menjao i razvijao. [irom otvorenih o~iju i pogledima usmerenim ka evropskim centrima, Beogra|ani su menjali i svoje kulturne navike. I za mnoge od njih tada su postala va`na pitanja poput onih koga anga`ovati za izradu reljefa na fasadi ku}e, koga za vitraù holu a koga za fresku u trpezariji, kod koga poru~iti spava}u sobu u stilu Luja XVI, kome se obratiti za reklamiranje firme, ili s kojom lepo ilustrovanom knjigom i ~asopisom ugodno provesti vreme. Obrazovani u Parizu, Be~u, Pragu i drugim sredinama koje su imale tradiciju, ljubav i po{tovanje za discipline primenjene umetnosti, i beogradski stvaraoci su poeli da se njima bave. Uprkos nedostatku zna~ajnije predistorije, uskom krugu bogatih i obrazovanih poru~ilaca kao i nepostojanju saradnje sa fabrikantima, a bez specijalizovanih strukovnih udru`enja,~asopisa i izlo`bi i sa kasno osnovanom {kolom, oni su ostvarili dela koja su i u kulturnom smislu u~inila Beograd prestonicom. U te`nji da se se}anje na vreme koje je prethodilo katastrofi Drugog svetskog rata potisne, ignorisana je i njegova gra|anska kultura -ona koja nije bila ni umetni~ki ni dru{tveno avangardna. Ipak, od sredine {ezdesetih godina ona postaje tema istra`ivanja, predmet kolekcionarske strasti i nadahnu}a novih generacija umetnika. Tada je (1966) u pariskom Muzeju dekorativnih umetnosti predstavljena izlo`ba Les annees '25: Art Déco / Bauhaus / Stijl / Esprit Nouveau, koja je rekapitulirala umetni~ke tokove iz sredine dvadesetih godina 20. veka. Dela nastala u okrilju nema~ke umetni~ke {kole Bauhaus, holandske grupe De Stijl i Le Korbizijeovog ~asopisa bila su dobro poznata, dok su iznena|enje predstavljala ostvare-nja svrstana pod odrednicu Art Déco (ar deko), skra}enicu od re~i koja na francuskom jeziku zna~i dekorativna umetnost. Ovaj izraz je uskoro prihva}en kao naziv za stil primenjenih, a kasnije i drugih vizuelnih umetnosti ~ija je dekorativnost prepoznata kao njihova osnovna karakteristika. Jedina ideologija ar dekoa bila je u tome da se dopadne i globalno pro{iri prilago|avaju}i se ukusu i potrebama lokalne kulture. Na njegovoj mapi uticaja nalazio se i Beograd, koji nije bio sklon avangardnim eksperimentima. U na{oj sredini je interesovanje za dela me|uratne primenjene umetnosti o`iveo Vladimir Rozi} kada je 1965. godine, u Galeriji Kolar~evog narodnog univerziteta, predstavio deo opusa Du{ana Jankovi}a, nazvav{i ga pionirom moderne srpske primenjene umetnosti. I stru~njaci Muzeja primenjene umetnosti ubrzo po~inju da sakupljaju njegova dela i dela drugih stvaralaca. Kustosice Odseka savremene primenjene umetnosti, Mirjana Teofanovi} i Svetlana Isakovi}, ustrojile su svojom delatno{}u i ove kolekcije. Za prou~avanje primenjene umetnosti toga doba zaslu`ni su i drugi stru~njaci Muzeja -Zagorka Janc, Sonja Vule-{evi}, Biljana Vukoti}. Izuzetan doprinos ostvarili su profesori Fakulteta primenjenih umetnosti -Vladimir Rozi}, Milanka Todi} i Pavle Vasi}, koji je, pored ostalog, i autor jedinog pregleda primenjene umetnosti stvarane u Srbiji tokom prvih osam decenija proteklog veka. Istra`ivanja opusa arhitekata, slikara i vajara renesansnih, multidisciplinarnih, talenata karakteristi~nih za epohu ukazala su i na njihove doprinose primenjenoj umetnosti. Nezaobilazni su tekstovi Ljiljane Blagojevi}, Srete Bo{njaka, Milojka Gordi}a, Miodraga Jovanovi}a, Aleksandra Kadijevi}a, Svetlane Nedi}, Olge Ninkov Kova~ev, Milana Prosena, Ljiljane Sto-janovi}, Irine Suboti}, Sne`ane To{eve, Lazara Trifunovi}a. Katalog koji je pred ~itaocem i izlo`ba koja je pred posetiocem nastali su u nameri da se produbljivanjem dosada{njih istra`ivanja i ukazivanjem na dela sa~uvana u muzejskim i u nama dostupnim privatnim kolekcijama dobije celovitija slika o primenjenoj umetnosti u me|uratnom Beogradu. B. Popovi}
SADR@AJ 7 PREDGOVOR 9 KULTURNI I DRU[TVENI @IVOT ME\URATNOG BEOGRADA 17 MODA IZME\U DVA SVETSKA R... more SADR@AJ 7 PREDGOVOR 9 KULTURNI I DRU[TVENI @IVOT ME\URATNOG BEOGRADA 17 MODA IZME\U DVA SVETSKA RATA 53 BEOGRA\ANI I MODA 65 BEOGRADSKA DRU[TVENA ELITA I SVETSKI MODNI CENTRI 79 STVARAOCI BEOGRADSKOG MODNOG [IKA 127 I NA KRAJU 137 RESUME 147 APPENDIX 161 KATALOG Bavqewe ªcarstvom prolaznog´, kako je jedan teoreti~ar nazvao modu, moglo bi se smatrati intelektualnim avanturizmom. To se posebno odnosi na modu u Beogradu. Zbog sticaja nesre}nih istorijskih okolnosti, malo je sa~uvano u muzejskim zbirkama i poro-di~nim ormarima. Nedostaju toalete ~lanova porodice Kara|or|e-vi} i wihovog dvorskog kruga, ode}a sa oznakama modnih salona, ali i delovi dnevne ode}e, koji su najmawe ~uvani, a naj~e{}e prepravqani. Sa~uvana arhivska gra|a, onovremeni novinski tekstovi o uglednim predstavnicima beogradske mode, samohvalni oglasi vlasnika modnih salona i trgovina, dragocena se}awa savremenika, fotografije, kao i muzejske i privatne kolekcije ipak su omo-gu}ili da se prika`e modna atmosfera me|uratnog Beograda.
Muzej primenjene umetnosti /Museum of Applied Art , 2022
Aleksandar Joksimović’s (1933–2021) unique talent for drawing honed at the Novi Sad-based School ... more Aleksandar Joksimović’s (1933–2021) unique talent for drawing honed at the Novi Sad-based School of Applied Arts (now the Bogdan Šuput School of Design), was crucial for him to get his first job in 1959 at the Belgrade Institute for Household Improvement in the work wear department, albeit lacking a degree in costume design from the Academy of Applied Arts or moreover, any work experience. However, at the end of 1964, he became the head of the Creative Center of the Export Department of Centrotextil, one of the largest Yugoslav companies for the import and export of textiles and clothing. He remained there until 1987, when he began working as an independent artist.
On The Very Edge brings together fourteen empirical and comparative essays about the production, ... more On The Very Edge brings together fourteen empirical and comparative essays about the production, perception, and reception of modernity and modernism in the visual arts, architecture, and literature of interwar Serbia (1918–1941). The contributions highlight some idiosyncratic features of modernist processes in this complex period in Serbian arts and society, which emerged ‘on the very edge’ between territorial and cultural, new and old, modern and traditional identities. With an open methodological framework this book reveals a vibrant and intertwined artistic scene, which, albeit prematurely, announced interests in pluralism and globalism. On The Very Edge addresses issues of artistic identities and cultural geographies and aims to enrich contextualized studies of modernism and its variants in the Balkans and Europe, while simultaneously re-mapping and adjusting the prevailing historical canon.
Časopis Žena danas (1936-1940). prosvećenje za reviliciju, 2022
The Magazine Woman Today (Žena danas)The column dedicated to fashion existed since the magazine w... more The Magazine Woman Today (Žena danas)The column dedicated to fashion existed since the magazine was launched in 1936. In the first seven and last two issues of the magazine it was named “Fashion”, whereas in all the other issues it was named “A woman at home and on the street”. It contained texts tackling fashion and putting on clothes, photos, drawings, and textual descriptions of the suggested models. However, it did not differ in its appearance from alike columns in other newspapers and magazines. By the usual practice, fashion pages were rarely signed. There was only one text signed by the A. R. initials (A. R. “What we are going to take with us when we set off to the seaside”), whereas the name and initials of the female illustrator Hedi Brandeis appeared under a single short textual model description (17/1938: 23) and on several fashion drawings (20/1939: 22, 23; 21/1939: 22). The intentions expressed in the magazine Žena danas (Woman Today) first issue Fashion column were consistently enforced during the pre-war magazine production. Following the communist parties’ new orientation line according to which anti-fascist action expansion replaced class conflict, fashion column cooperators did not emphasize class differences; they were showing a balanced relationship towards current dress codes. By adopting that approach, though not without subversive reading layers, they made the fashion column acceptable for the majority of female readers – women with a modest sum of money striving to be dressed tastefully and appropriately despite not being able to keep up with the latest innovations in fashion. Many other newspapers and magazines wrote for those ”ordinary” women in their fashion columns confirming common ideas about female appearance and activities aimed at reaching the ideal image of femininity. Such conservative sentimentalism was not characteristic of the magazine Žena danas (Woman Today) female contributors. They cultivated a critical stance towards both the big bourgeoisie fashion standards and radical communist ideas. They were judgemental towards extravagance and high-fashion frivolity. As feminists, they stressed their disapproval targeted against female body eroticization existing in the fashion system. Since they supported purposefulness, moderation and compatibility with real possibilities, the magazine Žena danas (Woman Today) Fashion column used to boost their female readers’ self-esteem encouraging them to participate in the omnipresent fashion pluralism and nurture a purified and active stance toward their everyday life without accepting a clichéd view of the passive female position. By doing so, the Fashion column contributed to the Žena danas (Woman Today) emancipatory character. Keywords: Žena danas (Woman Today), fashion, putting on clothes, fashion illustration, feminism, Hedi Brandeis
Summary
Three Interwar Poster Artists: Janković, Petrov, Babić
The oeuvres of Dušan Janković, M... more Summary
Three Interwar Poster Artists: Janković, Petrov, Babić
The oeuvres of Dušan Janković, Mihailo S. Petrov, and Miloš Babić were produced in the pioneering times in the history of Serbian graphic design, and their best pieces represent its climax. According to their fine art achievements, iconography and stylistic features, they also belong to the quality European interwar poster corpus. Janković, Petrov, and Babić spoke the same creative language as their fellow artists in Paris, London, Berlin, Vienna, Budapest, Krakow..., regardless of whether they used the international vocabularies of either Art Deco or deradicalized avant-garde art movements – those pillars of the 20th-century graphic design.
UDC 72.071.1:929 Janković D. БО ЈА НА В. ПО ПО ВИЋ Му зеј при ме ње не умет но сти * Oригинални н... more UDC 72.071.1:929 Janković D. БО ЈА НА В. ПО ПО ВИЋ Му зеј при ме ње не умет но сти * Oригинални научни рад / Original scientific paper Фран цу ско ар хи тек тон ско ис ку ство Ду ша на Јан ко ви ћа СА ЖЕ ТАК: Због из би ја ња Пр вог свет ског ра та Ду шан Јан ко вић (1894-1950) је пре ки нуо сту ди је ар хи тек ту ре ко је је упи сао 1913. го ди не на бе о град ском Тех нич ком фа кул те ту. По до ла ску у Па риз 1917. го ди не, он по ха ђа при ват ну ин же њер ско-ар хи-тек тон ску Шко лу за јав не ра до ве, a од 1918. до 1921. сту ди ра де ко ра тив но сли кар ство на Ви шој на ци о нал ној шко ли за де ко ра тив не умет но сти. Иа ко опре де љен за ба вље ње раз ли чи тим ди сци пли на ма де ко ра тив не/при ме ње не и ли ков не умет но сти, ар хи тек-ту ру je та ко ђе сма трао за област у ко јој мо же да ис ка же сво ју ства ра лач ку енер ги ју. У Му зе ју при ме ње не умет но сти чу ва се сто ти нак ње го вих ар хи тек тон ских ски ца и цр те жа, а ме ђу њи ма и за је ди но ре а ли зо ва но де ло-ви лу по ро ди це Де Фаж по диг ну ту у Сен Клуу од 1932. до 1934. го ди не. Ре кон струк ци ја умет ни ко вог ар хи тек тон ског опу са те ма је овог ра да. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: Ду шан Јан ко вић, ар хи тек ту ра, ви ла у Сен Клуу, ар де ко, мо-дер ни зам. Ду шан Јан ко вић је 1913. го ди не упи сао Од сек ар хи тек ту ре на бе о град ском Тех нич-ком фа кул те ту. На кон два се ме стра, због из би ја ња Пр вог свет ског ра та, он пре ки да сту ди је. По чет ком мар та 1916. го ди не, за јед но са мно гим дру гим из бе гли ца ма, сти же у Фран цу ску. Нај пре у Ли о ну ра ди као цр тач у јед ном гра ђе вин ском ате љеу, а по том се се ли у пре сто ни цу. У па ри ском пред гра ђу Ар кеј (Ar cu eil) по ха ђао је при ват ну ин же њер-ско-ар хи тек тон ску Шко лу за јав не ра до ве (Éco le des Tra va ux Pu blics), 1 а 1918. го ди не упи сао је Од сек за сли кар ство на Ви шој на ци о нал ној шко ли за де ко ра тив не умет но сти (Éco le Na ti o na le Supéri e u re des Arts Déco ra tifs). Сту ди је је за вр шио 1921. го ди не, и оне су усме ри ле ње гов рад на примењенe и ли ков не умет но сти. Ме ђу тим, под стак нут отво-* bo ja na.po po vic @mpu.rs 1 На зив шко ле на во ди се у Јан ко ви ће вом до пи су Ми ни ста р ству про све те од 21. де цем бра 1937. Да је реч о при ват ној шко ли у Ар ке ју по ми ње се у до ку мен ту ко ји Ко лет Јан ко вић упу ћу је 1962. Са ве ту за кул ту ру НР Ср би је ка ко би се ње ном по кој ном су пру гу при зна ло "свој ство умет ни ка", од но сно ка ко би се из вр ши ла ре визи-ја ње не пен зи је. Ова до ку мен та, као и пре пи ску умет ни ка, по кло ни ла је Му зе ју при ме ње не умет но сти го спо ђа Во ји сла ва Ро зић. 209
САЖЕТАК: Милош Бабић (1904-1968) припада кругу стваралаца чији опус није био довољно познат јавно... more САЖЕТАК: Милош Бабић (1904-1968) припада кругу стваралаца чији опус није био довољно познат јавности у време када је настајао. Он је себе сматрао сликаром, а своје бављење графичким дизајном нужношћу која му обезбеђује егзистенцију. У по тоњим деценијама, његова сликарска дела постала су део колекција Градског музеја у Суботици и Народног музеја у Београду, а остварења графичког дизајна Музеја при-мењене уметности. Стручњаци ових институција највише су и допринели истражива-њу и вредновању Бабићевог рада. Ипак, о Бабићу као дизајнеру недовољно је писано и зато је намера да се овим текстом продуби познавање његовог дела које га сврстава у пажње вредне представнике међуратног београдског графичког дизајна. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Милош Бабић, графички дизајн, плакат, оглас, међуратна епоха. Милош Бабић је рођен 1904. године у Новом Сегедину, граду у Аустроугарској мо-нархији. Ту је од 1918. до 1921. похађао Школу за примењену уметност, Одсек унутрашње архитектуре. Породица Бабић се 1921. године преселила у Суботицу, где Милош почиње да ради обављајући ситне фирмописачке послове. Две године касније, он долази у Бео град, престоницу новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која тада почиње да се динамично развија и модернизује, привлачећи ствараоце из свих југословенских кра јева. У Београду је остао до своје смрти 1968. године, не прекидајући везе са Суботи цом (су-Ботић
Dušan Janković and Fashion
Dušan Janković (1894-1950), who was studied and lived in Paris, was ... more Dušan Janković and Fashion
Dušan Janković (1894-1950), who was studied and lived in Paris, was occupied with fashion, just as much as he was with other forms of artistic creation, the design and illustration of books, posters, porcelain and ceramics, interior design, graphic printing and architecture.
leksandar Joksimovi} poklonio je 2005. godine Muzeju primewene umetnosti svoju zaostav{tinu -skic... more leksandar Joksimovi} poklonio je 2005. godine Muzeju primewene umetnosti svoju zaostav{tinu -skice za odevne predmete (234), modne fotografije i snimke sa revija (301), slajdove modela , kwigu uzoraka (1), portrete -crte`e (3), nagrade koje je dobio (33) i ise~ke iz {tampe (529) -sve {to je pratilo wegov rad. Izvedeni modeli, prikazani na mnogim doma}im i inostranim modnim revijama, nisu sa~uvani i zato su predmeti pokloweni Muzeju od izuzetnog zna~aja. Oni, ~ine}i posebnu i celovitu muzejsku zbirku, dokumentuju Joksimovi}ev opus, koji ga je svrstao u najzna~ajnije jugoslovenske modne stvaraoce, ~iji je talenat cewen i u svetskoj javnosti. Posredno, Joksimovi}eva zaostav{tina svedo~i o istoriji, svojstvima i dometima srpske i jugoslovenske modne industrije druge polovine 20. veka.
DVE DECENIJE 20. VEKA -one uslovljene posledicama Prvog i uzrocima Drugog svetskog rata -predstav... more DVE DECENIJE 20. VEKA -one uslovljene posledicama Prvog i uzrocima Drugog svetskog rata -predstavljaju u istoriji primenjene, dekorativne umetnosti blistavu epohu. Ona je, satkana od mnogih krajnosti, objedinila tradiciju i avangardu, op{te i lokalno, koncepte dru{tvene anga`ovanosti i potro{a~ki mentalitet, ru~ni i ma{inski rad, unikatno i serijski umno`eno delo, elitizam i populizam, vrhunsku estetiku i otu`ni ki~… Prisutnost primenjene umetnosti u savremenom `ivotu bila je tolika da je ona postala deo svakodnevice i u sredinama koje ranije nisu imale razvijenu svest o njenom zna~aju. Tako je bilo i u Beogradu. Postav{i prestonica novoosnovane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslavije, on se ubrzano menjao i razvijao. [irom otvorenih o~iju i pogledima usmerenim ka evropskim centrima, Beogra|ani su menjali i svoje kulturne navike. I za mnoge od njih tada su postala va`na pitanja poput onih koga anga`ovati za izradu reljefa na fasadi ku}e, koga za vitraù holu a koga za fresku u trpezariji, kod koga poru~iti spava}u sobu u stilu Luja XVI, kome se obratiti za reklamiranje firme, ili s kojom lepo ilustrovanom knjigom i ~asopisom ugodno provesti vreme. Obrazovani u Parizu, Be~u, Pragu i drugim sredinama koje su imale tradiciju, ljubav i po{tovanje za discipline primenjene umetnosti, i beogradski stvaraoci su poeli da se njima bave. Uprkos nedostatku zna~ajnije predistorije, uskom krugu bogatih i obrazovanih poru~ilaca kao i nepostojanju saradnje sa fabrikantima, a bez specijalizovanih strukovnih udru`enja,~asopisa i izlo`bi i sa kasno osnovanom {kolom, oni su ostvarili dela koja su i u kulturnom smislu u~inila Beograd prestonicom. U te`nji da se se}anje na vreme koje je prethodilo katastrofi Drugog svetskog rata potisne, ignorisana je i njegova gra|anska kultura -ona koja nije bila ni umetni~ki ni dru{tveno avangardna. Ipak, od sredine {ezdesetih godina ona postaje tema istra`ivanja, predmet kolekcionarske strasti i nadahnu}a novih generacija umetnika. Tada je (1966) u pariskom Muzeju dekorativnih umetnosti predstavljena izlo`ba Les annees '25: Art Déco / Bauhaus / Stijl / Esprit Nouveau, koja je rekapitulirala umetni~ke tokove iz sredine dvadesetih godina 20. veka. Dela nastala u okrilju nema~ke umetni~ke {kole Bauhaus, holandske grupe De Stijl i Le Korbizijeovog ~asopisa bila su dobro poznata, dok su iznena|enje predstavljala ostvare-nja svrstana pod odrednicu Art Déco (ar deko), skra}enicu od re~i koja na francuskom jeziku zna~i dekorativna umetnost. Ovaj izraz je uskoro prihva}en kao naziv za stil primenjenih, a kasnije i drugih vizuelnih umetnosti ~ija je dekorativnost prepoznata kao njihova osnovna karakteristika. Jedina ideologija ar dekoa bila je u tome da se dopadne i globalno pro{iri prilago|avaju}i se ukusu i potrebama lokalne kulture. Na njegovoj mapi uticaja nalazio se i Beograd, koji nije bio sklon avangardnim eksperimentima. U na{oj sredini je interesovanje za dela me|uratne primenjene umetnosti o`iveo Vladimir Rozi} kada je 1965. godine, u Galeriji Kolar~evog narodnog univerziteta, predstavio deo opusa Du{ana Jankovi}a, nazvav{i ga pionirom moderne srpske primenjene umetnosti. I stru~njaci Muzeja primenjene umetnosti ubrzo po~inju da sakupljaju njegova dela i dela drugih stvaralaca. Kustosice Odseka savremene primenjene umetnosti, Mirjana Teofanovi} i Svetlana Isakovi}, ustrojile su svojom delatno{}u i ove kolekcije. Za prou~avanje primenjene umetnosti toga doba zaslu`ni su i drugi stru~njaci Muzeja -Zagorka Janc, Sonja Vule-{evi}, Biljana Vukoti}. Izuzetan doprinos ostvarili su profesori Fakulteta primenjenih umetnosti -Vladimir Rozi}, Milanka Todi} i Pavle Vasi}, koji je, pored ostalog, i autor jedinog pregleda primenjene umetnosti stvarane u Srbiji tokom prvih osam decenija proteklog veka. Istra`ivanja opusa arhitekata, slikara i vajara renesansnih, multidisciplinarnih, talenata karakteristi~nih za epohu ukazala su i na njihove doprinose primenjenoj umetnosti. Nezaobilazni su tekstovi Ljiljane Blagojevi}, Srete Bo{njaka, Milojka Gordi}a, Miodraga Jovanovi}a, Aleksandra Kadijevi}a, Svetlane Nedi}, Olge Ninkov Kova~ev, Milana Prosena, Ljiljane Sto-janovi}, Irine Suboti}, Sne`ane To{eve, Lazara Trifunovi}a. Katalog koji je pred ~itaocem i izlo`ba koja je pred posetiocem nastali su u nameri da se produbljivanjem dosada{njih istra`ivanja i ukazivanjem na dela sa~uvana u muzejskim i u nama dostupnim privatnim kolekcijama dobije celovitija slika o primenjenoj umetnosti u me|uratnom Beogradu. B. Popovi}
SADR@AJ 7 PREDGOVOR 9 KULTURNI I DRU[TVENI @IVOT ME\URATNOG BEOGRADA 17 MODA IZME\U DVA SVETSKA R... more SADR@AJ 7 PREDGOVOR 9 KULTURNI I DRU[TVENI @IVOT ME\URATNOG BEOGRADA 17 MODA IZME\U DVA SVETSKA RATA 53 BEOGRA\ANI I MODA 65 BEOGRADSKA DRU[TVENA ELITA I SVETSKI MODNI CENTRI 79 STVARAOCI BEOGRADSKOG MODNOG [IKA 127 I NA KRAJU 137 RESUME 147 APPENDIX 161 KATALOG Bavqewe ªcarstvom prolaznog´, kako je jedan teoreti~ar nazvao modu, moglo bi se smatrati intelektualnim avanturizmom. To se posebno odnosi na modu u Beogradu. Zbog sticaja nesre}nih istorijskih okolnosti, malo je sa~uvano u muzejskim zbirkama i poro-di~nim ormarima. Nedostaju toalete ~lanova porodice Kara|or|e-vi} i wihovog dvorskog kruga, ode}a sa oznakama modnih salona, ali i delovi dnevne ode}e, koji su najmawe ~uvani, a naj~e{}e prepravqani. Sa~uvana arhivska gra|a, onovremeni novinski tekstovi o uglednim predstavnicima beogradske mode, samohvalni oglasi vlasnika modnih salona i trgovina, dragocena se}awa savremenika, fotografije, kao i muzejske i privatne kolekcije ipak su omo-gu}ili da se prika`e modna atmosfera me|uratnog Beograda.
Muzej primenjene umetnosti /Museum of Applied Art , 2022
Aleksandar Joksimović’s (1933–2021) unique talent for drawing honed at the Novi Sad-based School ... more Aleksandar Joksimović’s (1933–2021) unique talent for drawing honed at the Novi Sad-based School of Applied Arts (now the Bogdan Šuput School of Design), was crucial for him to get his first job in 1959 at the Belgrade Institute for Household Improvement in the work wear department, albeit lacking a degree in costume design from the Academy of Applied Arts or moreover, any work experience. However, at the end of 1964, he became the head of the Creative Center of the Export Department of Centrotextil, one of the largest Yugoslav companies for the import and export of textiles and clothing. He remained there until 1987, when he began working as an independent artist.
On The Very Edge brings together fourteen empirical and comparative essays about the production, ... more On The Very Edge brings together fourteen empirical and comparative essays about the production, perception, and reception of modernity and modernism in the visual arts, architecture, and literature of interwar Serbia (1918–1941). The contributions highlight some idiosyncratic features of modernist processes in this complex period in Serbian arts and society, which emerged ‘on the very edge’ between territorial and cultural, new and old, modern and traditional identities. With an open methodological framework this book reveals a vibrant and intertwined artistic scene, which, albeit prematurely, announced interests in pluralism and globalism. On The Very Edge addresses issues of artistic identities and cultural geographies and aims to enrich contextualized studies of modernism and its variants in the Balkans and Europe, while simultaneously re-mapping and adjusting the prevailing historical canon.
Uploads
Papers by bojana popović
first seven and last two issues of the magazine it was named “Fashion”, whereas in all the other issues it was named “A woman at home and on the street”. It contained texts tackling fashion and putting on clothes, photos, drawings, and textual descriptions of the suggested models. However, it did not differ in its appearance from alike columns in other newspapers and magazines. By the usual practice, fashion pages were rarely signed. There was only one text signed by the A. R.
initials (A. R. “What we are going to take with us when we set off to the seaside”), whereas the name and initials of the female illustrator Hedi Brandeis appeared under a single short textual model description (17/1938: 23) and on several fashion drawings (20/1939: 22, 23; 21/1939: 22). The intentions expressed in the magazine Žena danas (Woman Today) first issue Fashion column were consistently enforced during the pre-war magazine production. Following the communist
parties’ new orientation line according to which anti-fascist action expansion replaced class conflict, fashion column cooperators did not emphasize class differences; they were showing a balanced relationship towards current dress codes. By adopting that approach, though not
without subversive reading layers, they made the fashion column acceptable for the majority of female readers – women with a modest sum of money striving to be dressed tastefully and appropriately despite not being able to keep up with the latest innovations in fashion. Many
other newspapers and magazines wrote for those ”ordinary” women in their fashion columns confirming common ideas about female appearance and activities aimed at reaching the ideal
image of femininity. Such conservative sentimentalism was not characteristic of the magazine Žena danas (Woman Today) female contributors. They cultivated a critical stance towards both
the big bourgeoisie fashion standards and radical communist ideas. They were judgemental towards extravagance and high-fashion frivolity. As feminists, they stressed their disapproval targeted against female body eroticization existing in the fashion system. Since they supported
purposefulness, moderation and compatibility with real possibilities, the magazine Žena danas (Woman Today) Fashion column used to boost their female readers’ self-esteem encouraging them to participate in the omnipresent fashion pluralism and nurture a purified and active stance
toward their everyday life without accepting a clichéd view of the passive female position. By doing so, the Fashion column contributed to the Žena danas (Woman Today) emancipatory character.
Keywords: Žena danas (Woman Today), fashion, putting on clothes, fashion illustration, feminism, Hedi Brandeis
Three Interwar Poster Artists: Janković, Petrov, Babić
The oeuvres of Dušan Janković, Mihailo S. Petrov, and Miloš Babić were produced in the pioneering times in the history of Serbian graphic design, and their best pieces represent its climax. According to their fine art achievements, iconography and stylistic features, they also belong to the quality European interwar poster corpus. Janković, Petrov, and Babić spoke the same creative language as their fellow artists in Paris, London, Berlin, Vienna, Budapest, Krakow..., regardless of whether they used the international vocabularies of either Art Deco or deradicalized avant-garde art movements – those pillars of the 20th-century graphic design.
Dušan Janković (1894-1950), who was studied and lived in Paris, was occupied with fashion, just as much as he was with other forms of artistic creation, the design and illustration of books, posters, porcelain and ceramics, interior design, graphic printing and architecture.
Books by bojana popović
BOOK REVIEWS: https://www.cambridge.org/core/journals/slavic-review/article/on-the-very-edge-modernism-and-modernity-in-the-arts-and-architecture-of-interwar-serbia-19181941-ed-bogdanovic-jelena-lilien-filipovitch-robinson-and-igor-marjanovic-leuven-leuven-university-press-2014-x-349-pp-bibliography-index-illustrations-figures-maps-5900-paper/9B9B1588BBB2B2639F08BD194E620ECC
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2016/11/217-220-zlata-vuksanovic-macura.pdf
https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=244386
https://www.academia.edu/35693547/Review_of_On_the_Very_Edge._Modernism_and_Modernity_in_the_Arts_and_Architecture_of_Interwar_Serbia_1918-1941_ed._by_Jelena_Bogdanovi%C4%87_Lilien_Filipovitch_Robinson_and_Igor_Marjanovi%C4%87
https://www.academia.edu/23326774/Walking_a_fine_line_-_Jelena_Bogdanovi%C4%87_Lilien_Filipovitch_Robinson_Igor_Marianovi%C4%87_editors_On_the_Very_Edge._Modernism_and_Modernity_in_the_Arts_and_Architecture_of_Interwar_Serbia_1918-1941_
https://www.academia.edu/23527152/Aleksandar_Ignjatovi%C4%87_On_the_Very_Edge_Modernism_and_Modernity_in_the_Arts_and_Architecture_of_Interwar_Serbia_1918_1941_Leuven_Belgium_Leuven_University_Press_2014_by_Jelena_Bogdanovi%C4%87_Lilien_Filipovitch_Robinson_and_Igor_Marjanovi%C4%87_eds._Southeastern_Europe_40_1_2016_118-120
first seven and last two issues of the magazine it was named “Fashion”, whereas in all the other issues it was named “A woman at home and on the street”. It contained texts tackling fashion and putting on clothes, photos, drawings, and textual descriptions of the suggested models. However, it did not differ in its appearance from alike columns in other newspapers and magazines. By the usual practice, fashion pages were rarely signed. There was only one text signed by the A. R.
initials (A. R. “What we are going to take with us when we set off to the seaside”), whereas the name and initials of the female illustrator Hedi Brandeis appeared under a single short textual model description (17/1938: 23) and on several fashion drawings (20/1939: 22, 23; 21/1939: 22). The intentions expressed in the magazine Žena danas (Woman Today) first issue Fashion column were consistently enforced during the pre-war magazine production. Following the communist
parties’ new orientation line according to which anti-fascist action expansion replaced class conflict, fashion column cooperators did not emphasize class differences; they were showing a balanced relationship towards current dress codes. By adopting that approach, though not
without subversive reading layers, they made the fashion column acceptable for the majority of female readers – women with a modest sum of money striving to be dressed tastefully and appropriately despite not being able to keep up with the latest innovations in fashion. Many
other newspapers and magazines wrote for those ”ordinary” women in their fashion columns confirming common ideas about female appearance and activities aimed at reaching the ideal
image of femininity. Such conservative sentimentalism was not characteristic of the magazine Žena danas (Woman Today) female contributors. They cultivated a critical stance towards both
the big bourgeoisie fashion standards and radical communist ideas. They were judgemental towards extravagance and high-fashion frivolity. As feminists, they stressed their disapproval targeted against female body eroticization existing in the fashion system. Since they supported
purposefulness, moderation and compatibility with real possibilities, the magazine Žena danas (Woman Today) Fashion column used to boost their female readers’ self-esteem encouraging them to participate in the omnipresent fashion pluralism and nurture a purified and active stance
toward their everyday life without accepting a clichéd view of the passive female position. By doing so, the Fashion column contributed to the Žena danas (Woman Today) emancipatory character.
Keywords: Žena danas (Woman Today), fashion, putting on clothes, fashion illustration, feminism, Hedi Brandeis
Three Interwar Poster Artists: Janković, Petrov, Babić
The oeuvres of Dušan Janković, Mihailo S. Petrov, and Miloš Babić were produced in the pioneering times in the history of Serbian graphic design, and their best pieces represent its climax. According to their fine art achievements, iconography and stylistic features, they also belong to the quality European interwar poster corpus. Janković, Petrov, and Babić spoke the same creative language as their fellow artists in Paris, London, Berlin, Vienna, Budapest, Krakow..., regardless of whether they used the international vocabularies of either Art Deco or deradicalized avant-garde art movements – those pillars of the 20th-century graphic design.
Dušan Janković (1894-1950), who was studied and lived in Paris, was occupied with fashion, just as much as he was with other forms of artistic creation, the design and illustration of books, posters, porcelain and ceramics, interior design, graphic printing and architecture.
BOOK REVIEWS: https://www.cambridge.org/core/journals/slavic-review/article/on-the-very-edge-modernism-and-modernity-in-the-arts-and-architecture-of-interwar-serbia-19181941-ed-bogdanovic-jelena-lilien-filipovitch-robinson-and-igor-marjanovic-leuven-leuven-university-press-2014-x-349-pp-bibliography-index-illustrations-figures-maps-5900-paper/9B9B1588BBB2B2639F08BD194E620ECC
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2016/11/217-220-zlata-vuksanovic-macura.pdf
https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=244386
https://www.academia.edu/35693547/Review_of_On_the_Very_Edge._Modernism_and_Modernity_in_the_Arts_and_Architecture_of_Interwar_Serbia_1918-1941_ed._by_Jelena_Bogdanovi%C4%87_Lilien_Filipovitch_Robinson_and_Igor_Marjanovi%C4%87
https://www.academia.edu/23326774/Walking_a_fine_line_-_Jelena_Bogdanovi%C4%87_Lilien_Filipovitch_Robinson_Igor_Marianovi%C4%87_editors_On_the_Very_Edge._Modernism_and_Modernity_in_the_Arts_and_Architecture_of_Interwar_Serbia_1918-1941_
https://www.academia.edu/23527152/Aleksandar_Ignjatovi%C4%87_On_the_Very_Edge_Modernism_and_Modernity_in_the_Arts_and_Architecture_of_Interwar_Serbia_1918_1941_Leuven_Belgium_Leuven_University_Press_2014_by_Jelena_Bogdanovi%C4%87_Lilien_Filipovitch_Robinson_and_Igor_Marjanovi%C4%87_eds._Southeastern_Europe_40_1_2016_118-120