La estructura paradójica de la existencia

Filozofija i drustvo, 2007

Uprkos proklamovanim emancipacijskim namerama, mehanizam ideje o jedinstvenoj povesti èoveèanstva sa Hajdegerovog stanovišta delovao je kao zagovornik niveliranja autentiènog tubivstvovanja, slu eaei tako pre njegovom porobljavanju nego njegovom oslobaðanju. Hajdegerova rasprava o povesnosti poèiva na odbacivanju pojma povesti, odnosno Hegelovog pojma svetske povesti. Opravdanje te korekcije pronaðeno je u neizbe noj opoziciji izmeðu saznanja povesti i ispitivanja povesnog bivstvovanja, èija vlastita struktura le i u egzistencijalno-vremenskim moguaenostima dogaðanja. U tvrdnji da izvorno razumevanje ne mo e ponuditi opšte znanje za sve, otvara se celokupna problematiènost Hajdegerove pozicije. Ona naime poèiva na tezi da svet javnosti ne nudi racionalnost i da s obzirom na javnost tubivstvovanje nema ništa, na šta bi se moglo osloniti.

UMH sapiens, 2013

Filozofska Istraživanja, 2012

Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 2018

U prvom delu rada autor razmatra avangardne strategije otpora ideološkoj, političkoj i ekonomskoj zloupotrebi umetnosti. Njihov prekid sa tradicionalnim kulturnim sistemom bio je zasnovan na dekonstrukciji svakidašnjih rutina, što je presudna osobenost onoga što je Ridiger Bubner imenovao estetsko iskustvo, a Bernhard Waldenfels prelomnice iskustva. Posredstvom obelodanjivanja bliske srodnosti između fenomenološke i avangardne kritike očigledne banalnosti svakidašnjeg života, uveden je pojam egzistencijalne diferencije da bi bila pokazana savremena potreba za promenom i ponovnim osmišljavanjem naših elementarnih relacija prema životu i svetu. U drugom delu rada ispitana je razlika između banalnosti i banalizacije i pokazana je veza između osporavanja zdravog razuma kao osnove međuljudskog zajedništva i reintegracije umetnosti u novovekovni program racionalne subjektivnosti.

2009

ARHE, 2016

U prvom delu rada autor interpretira Lajbnicovu fi lozofi ju kao pokušaj ponovnog obezbeđivanja naučnih prerogativa za prvu fi lozofi ju. Za razliku od Dekarta fi lozofske stranputice se kod njega ne mogu objašnjavati nekom transcendentnom, natprirodnom intervencijom (malin génie). Naprotiv, Lajbnic jednoznačno pokazuje da za naše greške u mišljenju nije odgovoran upliv natprirodnog nego prevelika bliskost onom prirodnom. U drugom delu, autor tvrdi da je promociju pomirenja kao središnje fi lozofske delatnosti Lajbnic proveo u delo polazeći od pretpostavke da su protivrečnosti rasute po fi lozofskoj tradiciji tek prividne. Svako partikularno stanovište može da zadobije svoje pravo važenje jedino ukoliko na izvestan način bude dovedeno u vezu sa ostalim stanovištima, uključujući i one koji mu izrekom oponiraju. Uspostavljanje takve veze Lajbnic poima kao pomirenje.

Bogoslovska smotra

U ovom se znanstvenom doprinosu analiziraju nastanak i razvoj spekulativnih postavaka neobonaventurizma, filozofijskog pravca uspostavljenog na talijanskoj akademskoj sceni dvadesetog stoljeća te još i danas afirmiranog ponajprije na Katedri za teorijsku filozofiju Sveučilišta u Perugii. Uzimaju se pritom u obzir svi relevantni faktori utjecaja na doktrinu, a posebna se pažnja posvećuje reinterpretaciji i filozofijskoj nadopuni nativnog mu kritičkog ontologizma iz kojeg novi bonaventurizam nastaje kao njegova kritičko-asketska inačica. U radu se detaljno razlažu temeljni pojmovi škole, navode akademski profili eksponenata doktrine, kao i identitetne odrednice okruženja augustinovski i franjevački deklinirane regije Umbrije u kojoj je Sveučilište u Perugii prihvatilo, promoviralo i naposljetku dodatno obogatilo takvo filozofijsko učenje u mreži suvremenih i pretežito ateistički i agnostički orijentiranih filozofijskih opredjeljenja u kontekstu suvremene spekulacije na tu temu.

2014

MEGAHR podaci