Пређи на садржај

Savao Kato

С Википедије, слободне енциклопедије
Savao Kato
Savao Kato
Savao Kato
Ime po rođenjuSawao Kato
Datum rođenja(1946-10-11)11. oktobar 1946.
Mesto rođenjaGosen, Nigata
 Japan
PrebivališteJapan
Državljanstvojapansko
Zanimanjegimnastičar
Visina1,63 m (5 ft 4 in)
Težina59 kg (130 lb)
Nagrade

Savao Kato (加藤 沢男, Katō Sawao, 11. oktobar 1946) penzionisani je japanski gimnastičar i jedan od najuspešnijih Olimpijskih atleta svih vremena. Između 1968 i 1976 on je osvojio dvanaest Olimpijskih medalja, uključujući osam zlatnih medalja.[1]

Savao Kato

Kato je rođen u prefekturi Nigata,[2][3] a studirao je na Tokijskom univerzitetu Kioiku.[4][5][6] Prvi put se takmičio na Olimpijskim igrama 1968. godine[7][8][9][10] zajedno sa starijim bratom Takešijem.[11] Oni su pobedili su u ekipnoj konkurenciji, pri čemu je Savao takođe uzeo zlatne medalje u višeboju i na parteru. Na karikama je zauzeo treće mesto.[12]

Četiri godine kasnije, japanska muška gimnastička ekipa je dominirala na Olimpijskim igrama 1972. godine,[13][14][15][16] uzevši 15 od ukupno 21 medalje. Kato je osvojio sveukpunu zlatnu medalju i u paralelnim razboju, srebra na paralelnom razboju i konju sa hvataljkama. Ciljao je na neviđenu treću zlatnu medalju u višeboju na Letnjim olimpijskim igrama 1976. godine,[17][18][19][20][21] ali pobedio je Nikolaj Andrianov.[22][23][24] Timsko takmičenje je ovog puta imalo usku marginu, ali su Japanci savladali Sovjete za četiri desetine poena, čime su osvojili petu uzastopnu titulu. Kato je olimpijsku karijeru okončao zadržavajući titulu u paralelnom razboju.[12]

Kato je jedan od samo deset sportista koji su osvojili osam ili više zlatnih olimpijskih medalja. Jedan je od najuspešnijih muških gimnastičara ikada na Olimpijskim igrama: najbliži rival za njegovih osam zlatnih i dvanaest ukupnih medalja je Nikolaj Andrijanov sa sedam zlatnih i petnaest medalja ukupno, čemu slede Boris Šaklin[25].[26] sa sedam zlatnih i trinaest ukupno, Takaši Ono[12][27] sa pet zlatnih i trinaest medalja ukupno. On je osvojio više zlatnih olimpijskih medalja od bilo kojeg japanskog olimpijca i drugi je iza Onoa po ukupnom broju medalja. Kato je 2001. primljen u Međunarodnu dvoranu slavnih gimnastike.[28]

Kato je 2010. godine bio profesor emeritus na Univerzitetu Cukuba.[29][30]

  1. ^ „Sawao Kato”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 2020-04-17. г. 
  2. ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. . "Niigata-ken" in. Japan Encyclopedia, p. 711. 2005. стр. 711. 
  3. ^ Nussbaum, "Niigata" at. p. 711. стр. 711. 
  4. ^ „University of Tsukuba Homepage (English)”. Campus Life. University of Tsukuba. Архивирано из оригинала 20. 09. 2010. г. Приступљено 2010-08-29. 
  5. ^ „Outline of Tsukuba City | Tsukuba Science City Network”. www.tsukuba-network.jp. Приступљено 2015-09-10. 
  6. ^ „University of Tsukuba's Official HP=”. Архивирано из оригинала 14. 03. 2016. г. Приступљено 10. 9. 2015. 
  7. ^ „Factsheet - Opening Ceremony of the Games of the Olympiad” (PDF) (Саопштење). International Olympic Committee. 9. 10. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2018. 
  8. ^ „Omega, the Olympics, and the innovations required to time the Earth's Best”. SecondTime (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-24. 
  9. ^ „IOC Vote History”. Архивирано из оригинала 25. 5. 2008. г. Приступљено 11. 6. 2008. 
  10. ^ „Past Olympic host city election results”. GamesBids. Архивирано из оригинала 24. 1. 2011. г. Приступљено 17. 3. 2011. 
  11. ^ Takeshi Kato on sports-reference.com
  12. ^ а б в „Takashi Ono”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 2020-04-17. г. 
  13. ^ „Factsheet - Opening Ceremony of the Games of the Olympiad” (PDF) (Саопштење). International Olympic Committee. 9. 10. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 8. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2018. 
  14. ^ „Ein Geschenk der Deutschen an sich selbst”. Der Spiegel (на језику: немачки) (35/1972). 21. 8. 1972. стр. 28—29. „… für die versprochene Heiterkeit der Spiele, die den Berliner Monumentalismus von 1936 vergessen machen und dem Image der Bundesrepublik in aller Welt aufhelfen sollen 
  15. ^ Digitized version of the Official Report of the Organizing Committee for the Games of the XXth Olympiad Munich 1972 (Volume 2) (на језику: немачки). proSport GmbH & Co. KG. München Ed. Herbert Kunze. 1972. стр. 22. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2018. г. Приступљено 13. 2. 2015. „… the theme of the "cheerful Games"… 
  16. ^ „Official Emblem – Munich 1972 Olympics”. Приступљено 8. 4. 2013. 
  17. ^ „Factsheet - Opening Ceremony of the Games of the Olympiad” (PDF) (Саопштење). International Olympic Committee. 9. 10. 2014. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 22. 12. 2018. 
  18. ^ „IOC vote history”. aldaver.com. 
  19. ^ Stuart, Charles Edward (2005). Never Trust a Local: Inside the Nixon White House. Algora Publishing. стр. 160. 
  20. ^ „Past Olympic host city election results”. GamesBids. Архивирано из оригинала 24. 1. 2011. г. Приступљено 17. 3. 2011. 
  21. ^ Edwards, Peter (24. 7. 2015). „Toronto has made 5 attempts to host the Olympics. Could the sixth be the winner? – Toronto Star”. The Toronto Star. 
  22. ^ „Nikolay Andrianov”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 2020-04-17. г. 
  23. ^ London 2012 – Olympic legend Andrianov dies – Yahoo! Eurosport. Uk.eurosport.yahoo.com. Retrieved on 22 March 2011.
  24. ^ Eskenazi, Gerald (3. 8. 1992). „BARCELONA: Gymnastics; On Scherbo's Night, Dimas Also Sparkles”. The New York Times. Архивирано из оригинала 20. 6. 2015. г. Приступљено 22. 3. 2011. 
  25. ^ International Gymnastics Hall of Fame
  26. ^ „Obituary: Boris Shakhlin”. The Guardian. 2008-06-10. Архивирано из оригинала 2022-07-14. г. 
  27. ^ „TAKASHI ONO”. International Gymnastics Hall of Fame. Приступљено 1. 10. 2012. 
  28. ^ „SAWAO KATO”. International Gymnastics Hall of Fame. Приступљено 12. 5. 2007. 
  29. ^ The Statue of Dr. Jigoro Kano Unveiled Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2015). University of Tsukuba. December 1, 2010
  30. ^ „Birgit Fischer, Mark Spitz, Carl Lewis: Das machen die erfolgreichsten Olympioniken heute”. Spiegel Online Fotostrecke. 5. 8. 2016. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]