Амилоидоза
| Амилоидоза | |
|---|---|
| Латински | Amyloidosis |
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | ендокринологија, кардиологија, хематологија |
| МКБ-10 | E85 |
| МКБ-9-CM | 277.3 |
| DiseasesDB | 633 |
| eMedicine | med/3377 med/3888 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/amyloidosis-pro amyloidosis-pro Амилоидоза] |
| MeSH | D000686 |
Амилоидоза (лат. amyloidosis) је хронично обољење, које се карактерише нагомилавањем абнормалног протеина амилоида у ткивима и органима.[1]
Обичан протеин постаје амилоид уколико се претвори у нерастворљиву форму под именом бета-наборана плоча. Постоји око 25 врста беланчевина за које се зна да могу да формирају амилоиде код људи, а већина њих улази у састав крвне плазме.
Етиологија и класификација
[уреди | уреди извор]
Природа болести је слабо позната, а дијагноза се често поставља тек у њеном поодмаклом стадијуму. Амилоидоза се најчешће класификује на следећи начин:
- примарна амилоидоза (без знакова претходне или удружене болести),
- амилоидоза удружена са мултиплим мијеломом,
- секундарна или реактивна амилоидоза удружена са хроничним инфламаторним обољењима (остеомијелитис, туберкулоза, реуматоидни артритис),
- хередофамилијарна амилоидоза,
- локална амилоидоза,
- амилоидоза удружена са старењем и
- амилоидоза удружена са дуготрајним хемодијализама.[1]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]
Протеин амилоид може да се таложи локално када нема клиничке последице, или може да захвати било који органски систем доводећи до тешких поремећаја. Испољава се симптомима и знацима оштећења органа у којима се амилоид исталожио.
Први знак захваћености бубрега је протеинурија (присуство протеина у мокраћи), као последица насталог нефротског синдрома. Може се испољити и хроничном бубрежном инсуфицијенцијом без повишеног крвног притиска.
Амилоидоза срца испољава се застојном срчаном инсуфицијенцијом и обично је прати кардиомегалија (увећање срца).
Гастроинтестинални тракт је често захваћен код болесника са системском амилоидозом. Тегобе могу да настану услед таложења амилоида у структуре црева или услед инфилтрације нервног система који инервише гастроинтестинални тракт. Често је захваћен језик који се увећава (макроглосија). Покретљивост црева је смањена и обично постоји синдром лоше апсорпције, опстипација (затвор), болови у трбуху и дијареја.
Јетра је често захваћена у секундарној амилоидози. Долази до њеног увећавања, али су поремећаји тестова функције јетре присутни тек у одмаклој фази болести. Нема специфичних тестова који указују на амилоидозу овог органа.
Амилоид може да се таложи и у зглобовне структуре услед чега се јављају болови у зглобовима, замор и јутарња укоченост. Зглобови могу бити симетрично захваћени, а клиничка слика може да подсећа и на друге реуматске болести.[1]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Основни услов за постављање дијагнозе је биопсија захваћеног органа и хистопатолошки преглед добијеног узорка. Дијагноза примарне амилоидозе поставља се уколико се нађе плазмоцитна инфилтрација у косној сржи, М-компонента у серуму, а одсутне су болести које су познате као узрочници секундарне амилоидозе.[1]
Лечење
[уреди | уреди извор]Током терапије користе се углавном цитостатици. Код болесника са секундарном амилоидозом спроводи се лечење захваћених органа и поремећаја њихових функција.
Болест код животиња
[уреди | уреди извор]Гломеруларна амилоидоза је болест бубрега која се јавља код паса расе Бигл и Шар пеј, као и код мачака Абисињске расе узраста 1-5 година.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Амилоидоза”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2007. г. Приступљено 18. 12. 2007.
- ^ „Фамилијарне болести бубрега код паса и мачака”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2008. г. Приступљено 18. 12. 2007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Лечење амилоида и истраживачки програм (језик: енглески)
- Информације, подршка и савети за оболеле од амилоидозе (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
