Едwард VII од Уједињеног Краљевства
| Едwард VII | |
|---|---|
| |
| Крунидба Едwарда VII | |
| Краљ Уједињеног краљевства и Британских доминиона | |
| Владавина | 22. јануар 1901. - 6. мај 1910. |
| Крунидба | 9. аугуст 1902. |
| Претходник | Викторија |
| Насљедник | Георге V |
| Супруга | Алеxандра од Данске |
| Дјеца | Алберт Вицтор, Георге V, Лоуисе, Викторија, Мауд, Алеxандер Јохн |
| Пуно име | |
| Алберт Едwард од Саxе-Цобург-Готхе | |
| Династија | Саxе-Цобург-Готха |
| Отац | Принц Алберт |
| Мајка | краљица Викторија |
| Рођење | 9. новембар 1841. Лондон |
| Смрт | 6. мај 1910. Буцкингхамска палача, Лондон |
| Вјера | Англиканац |
Едwард VII рођен као Алберт Едwард (Лондон, 9. новембар 1841. – Буцкингхамска палача, Лондон, 6. мај 1910.), био је краљ Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске и свих ондашњих и Британских доминиона од 22. јануар 1901. до своје смрти, а од 1901. и индијски цар.[1]
Он је био први и једини монарх из њемачке династије Саxе-Цобург-Готха, необично популаран због свог изузетно симпатичног и љубазног понашања.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Алберт Едwард био је друго по реду дијете, али најстарији син краљице Викторије и Принца Алберта, па га је мајка већ са мјесец дана прогласила Принцем од Wалеса, тако да је већ као мали био на бројним протоколарним догађајима.[1] Студирао је на оба гласовита универзитета Оxфорду и Цамбридгеу. У вријеме кад је служио војску у Ирској (јун - септембар 1861) спетљао се са неком глумицом, па је након тог избио скандал. Кад је недуго иза тог (14. децембар 1861.) умро његов отац Принц Алберт од трбушног тифуса, краљица Викторија оптужила је њега за његову смрт јер га је по њеном тај скандал тешко погодио, па је он на тај начин узроковао његову смрт.[1]
Након тога инцидента Викторија га је искључила из свих озбиљнијих државних послова, а то је потрајало све док није накупио више од 50 година, тек тад почео је добијати информације о владиним пословима.[1]
Као Принц од Wалеса оженио се 10. марта 1863. Алеxандром, најстаријом кћерком данског принца Цхристиана (каснијег краља Цхристиана IX).[1] Од шесторо њихове дјеце, само је петоро доживјело пунољетност, али му је најстарији син Алберт Вицтор нагло умро за епидемије грипе 1892. што га је тешко погодило.
Док му се супруга Алеxандра углавном бавила ужом породицом, Едwард је имао знатно шире интересе, па је стално путовао како по Британији тако и по Европи и свијету. Он је био и познати спорташ оног времена, а нарочито је волио утрке, једрење и лов.[1] Али су га управо те активности и буран живот, довеле у неколико великих скандала, а ондашње новине су му стално проналазиле нове љубавнице. Чак је био мета неуспјелог атентата у Белгији 4. априла 1900. који је покушао Јеан-Баптисте Сипидо, због Бурских ратова.
За краља је устоличен 22. јануара 1901. након смрти мајке Викторије, а окруњен је 9. аугуста 1902.[1] Период његове владавине вратио је сјај монархије, који је избљедио за посљедњих година Викторијине владавине, кад је била осамљена удовица. Одмах по ступању на трон, те исте 1902. подузео је турнеју по Европи, још је генијалније поступио слиједеће 1903. кад се упутио у Париз. Својом срдашношћу освојио је Французе, и тако помогао утрти пут англо-француском савезу Ентенте Цордиале 1904. године. Док му то с друге стране са њемачким царем и властитим нећаком Wилхелмом II баш и није успјевало.[1] Иако је био површан и неспособан за дужи ментални напор, имао је урођени талент за процјењивање људи.[1]
Едwард се особито ангажирао код велике реформе војске, коју је провели државни секретар обране Рицхард Бурдон (каснији виконт Халдане), и адмирал Јохн Фисхер у морнарици, захваљујући томе Британија није ушла неспремна у Први свјетски рат.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
| Претходник: | Краљ Уједињеног Краљевства | Насљедник: |
| Викторија | Георге V |