9. 11.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
9. новембра/студеног (9. 11.) је 313. дан године по грегоријанском календару (314. у пријеступној години). До краја године има још 52 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1914. — Битка код Кокоса, североисточни Индијски океан. Аустралијска крстарица Сиднеј уништила немачку крстарицу Емден.
- 1918. — Филип Шајдеман је прокламовао републику са балкона зграде рајхстага у Берлину, два сата пре него што је Карл Либкнехт прокламовао социјалистичку републику иза угла, са берлинског замка.
- 1938. — Кристална ноћ у Њемачкој.
- 1989. — Берлински зид пада.
- 1993. — Срушен Стари мост у Мостару.
- 2004. — Мозилла Фирефоx у верзији 1.0 - од тада постаје озбиљна конкуренција Интернет Еxплорер прегледачу.
- 2008. — Умрла јужноафричка пјевачица и свјетски симбол борбе против апартхејда Миријам Макеба, позната као мама Африка и краљица афричке музике. Греми награду добила је 1966. за албум "Ан Евенинг wитх Белафонте анд Макеба" који је снимила са Харијем Белафонтеом.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1818. — Иван Тургењев, руски књижевник (у. 1883).
- 1835. — Даворин Јенко, словенски складатељ и диригент (у. 1914.).
- 1871. — Милан Суффлаy, хрватски политичар (у. 1931).
- 1881. — Хинко Wüртх, спорташ и спортски дјелатник (у. 1964).
- 1888. — Јеан Моннет, француски политичар (у. 1979).
- 1905. — Ерика Манн, немачка списатељица и глумица.
- 1914. — Хедy Ламарр, америчка глумица и иноватор (у.2000).
- 1922. — Имре Лакатос, британски филозоф мађарског поријекла (у. 1974).
- 1928. — Стјепан Радић, хрватски политичар, пијанист (у. 2010).
- 1929. — Имре Кертéсз, мађарски писац и нобеловац (у. 2016.).
- 1934. — Царл Саган, амерички астроном, астробиолог (у. 1996).
- 1936. — Михаил Таљ, шаховски велемајстор и светски шампион у шаху (у.28. јун 1992).
- 1948. — Луиз Фелипе Сцолари, бразилски ногометни тренер.
- 1960. — Андреас Брехме, бивши њемачки ногометаш и репрезентативац.
- 1960. — Јадранка Јеж, аустријска рукометашица и бивша југославенска рукометашица, хрватског подријетла.
- 1973. — Зисис Врyзас, грчки ногометаш.
- 1974. — Алессандро Дел Пиеро, талијански ногометни репрезентативац.
- 1974. — Свен Ханнаwалд, немачки скакач скијаш.
- 1984. — Сузана Ћебић, српска одбојкашица.
- 1986. — Данина Јефтић, српска филмска и позоришна глумица.
- 1988. — Сергио Лозано, шпањолски малоногометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1456. — Улрих II Цељски, аустријски и хрватско-угарски великаш (р. 1406.).
- 1508. — Грација Которски, католички блаженик (р. 1438.).
- 1765. — Јосип Казимир Драшковић, хрватски гроф и аустријски генерал, члан хрватске великашке обитељи Драшковића (р. 1716.).
- 1834. — Јури Ципот, словенски писац и евангелички свећеник у Мађарској (р. 1793/1794?.).
- 1918. — Гуиллауме Аполлинаире, легендарни и контроверзни француско-италијански писац и драматург, пољског порекла (р. 1880.).
- 1930. — Менци Клемент Црнчић, хрватски сликар и графичар (р. 1865.).
- 1940. — Невилле Цхамберлаин, британски политичар и премијер (р. 1869.).
- 1951. — Сигмунд Ромберг, амерички складатељ (р. 1887.).
- 1955. — Хенрy Делаунаy, француски ногометни дужносник и генерални тајник УЕФА-е, заједно са Јулес Риметом, био је архитект ФИФА-иног Свјетског првенства. Такођер је био међу првима који су се залагали за Куп Првака, већ и 1920-им годинама (* 1883.).
- 1970. — Цхарлес де Гаулле - француски генерал и политичар (р. 1890.).
- 1991. — Yвес Монтанд, француски шансонијер и глумац (р. 1921.).
- 1997. — Хеленио Херрера, био је аргентински ногометни тренер и играч (р. 1910.).
- 2004. — Стиег Ларссон, шведски књижевник и новинар (р. 1954.).
- 2008. — Љерко Спиллер, хрватско-аргентински виолинист и глазбени педагог (р. 1908.).
- 2014. — Никола Симић, српски глумац (р. 1934.).
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Свети мученик Нестор.
- Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар