Прејди на содржината

Егејска Плоча

Од Википедија — слободната енциклопедија
Егејска Плоча
Егејската Плоча
Видмикро
Движење1југозападно
Брзина137 мм годишно
ОпфаќаГрција, Турција, Егејско Море
1Во однос на Африканската Плоча
Тектонска карта на Елинскиот Лак

Егејска Плоча — мала тектонска плоча во источното Средоземје под јужна Грција и западна Турција. Нејзиниот јужен раб е Елинската зона на подвлекување јужно од Крит, каде Африканската Плоча се вовелкува под Егејската.[1] Нејзиниот северен раб е раздвојувачка граница со Евроазиската Плоча.

Морското дно на ова подрачје е длабоко околу 350 м, додека соседното Црно и Средоземно Море се длабоки 1.300–1.500 м. Поради ова, тоа се смета за висока висорамнина меѓу морињата.[2] Наодите велат дека Егејската Плоча содржи истенчена континентална кора наместо океанска кора. Од нејзиното создавање кората се тенчи под влијание на разни процеси, меѓу кои посторогенетско пропаѓање и истегнување на кората. Ова истегнување е одговорно за образувањето на Коринтскиот Залив.[3][4]

Порано се сметало дека кората под Егејското Море е дел од Анадолската Плоча, и дека различните правци на движење се должат на вртење на плочата. Подоцнежните мерења утврдиле дека подрачјето не одговара на дотогашниот модел, и денес плочите се сметаат за независни една од друга.[5]

Се смета дека Егејското Море е активно истегнувачко задлачје поради повлекување на плочниот завршеток во Елинската зона на подвлекување.[3] Со тоа дошло до големо нормално раседнување и расцепување, како и образувањето на задлачна котлина. Оваа околина создала разни хорстно-грабенски образби на морското дно, слични на котлинско-верижната топографија. Многу од Егејските Острови се врвови на овие образби кои се издигаат на морското ниво.[6][7] Јужниот дел на плочата е дебел 20–22 км, а северниот 32–40 км, што укажува на тоа дека истегнувачката околина само неодамна почнала да го засега северното подрачје.[4]

Пред истегнувачата околина, регионот претрпел Егејска орогенеза (пред 70 - 14 мг), проследено од истенчување на кората поради посторогенетска пропаст. Овој период овозможил метаморфизам и потоа откопување на многу видови метаморфни карпи кои се среќаваат на Егејските Острови.[3]

Сеизмичка активност

[уреди | уреди извор]

Егејското Море и околното подрачје се сеизмички активни поради Елинската зона на подвлекување, како и истегнувањето на Егејската Плоча. Африканската Плоча се подвлекува под Егејската со брзина од 40 мм годишно, предизвикувајќи плитки земјотреси близу раседот и подлабоки земјотреси недалеку од грчкиот вулкански лак.[8] Некои сеизмички активности се производ на истегнувањето на плочата, кое создава раседување по линија исток-запад кое пролизгува и предизвикува земјотреси.[9]

  1. Meier, T et al. (2007) "A Model for the Hellenic Subduction Zone in the area of Crete based on seismological investigations" pp. 194–195 In Taymaz, Tuncay and Dilek, Yildirim (eds.) (2007) The Geodynamics of the Aegean and Anatolia Geological Society, London, pp. 183–200, ISBN 978-1-86239-239-7
  2. Sodoudi, Forough (2005). Lithospheric structure of the Aegean obtained from P and S receiver functions (English). Potsdam Geoforschungszentrum Potsdam. OCLC 179835425.CS1-одржување: непрепознаен јазик (link)
  3. 3,0 3,1 3,2 Searle, Michael P.; Lamont, Thomas N. (2020). „Compressional origin of the Aegean Orogeny, Greece“. Geoscience Frontiers (англиски). 13 (2): 101049. doi:10.1016/j.gsf.2020.07.008. S2CID 225356710.
  4. 4,0 4,1 Sodoudi, F.; Kind, R.; Hatzfeld, D.; Priestley, K.; Hanka, W.; Wylegalla, K.; Stavrakakis, G.; Vafidis, A.; Harjes, H.-P.; Bohnhoff, M. (2006). „Lithospheric structure of the Aegean obtained from P and S receiver functions“. Journal of Geophysical Research: Solid Earth (англиски). 111 (B12). Bibcode:2006JGRB..11112307S. doi:10.1029/2005JB003932. hdl:11858/00-1735-0000-0001-3290-3. ISSN 2156-2202.
  5. Simonelli, Glenn. „Tectonics of the Aegean/Anatolian region“ (PDF). Архивирано (PDF) од изворникот 18 септември 2020.
  6. „Basins and ranges“. Encyclopædia Britannica. Архивирано од изворникот 12 март 2011.
  7. Higgins, MD; Higgins, R (1996). A Geological Companion to Greece and the Aegean. Duckworth Publishers, London. стр. 16–25.
  8. Herman, M.W., Hayes, G.P., Smoczyk, G.M., Turner, Rebecca, Turner, Bethan, Jenkins, Jennifer, Davies, Sian, Parker, Amy, Sinclair, Allison, Benz, H.M., Furlong, K.P., and Villaseñor, Antonio, 2015, Seismicity of the Earth 1900–2013, Mediterranean Sea and vicinity: U.S. Geological Survey Open-File Report 2010–1083-Q, scale 1:10,000,000, doi:10.3133/ofr20101083Q.
  9. How did the 2020 Aegean Sea Earthquake happen? #utd gss #geonews (англиски), Посетено на 2 декември 2021

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]