Zrvi 13 1971

ЗБОРНИК РАДОВА
ВИЗАНТОЛОШКОГ ИНСТИТУТА
XIII
БЕОГРАД
1971
GmEIAL IOOKIINDINQ СО.
7 г‘езт
l 53 С»of" Es s _
29f5
ШАЦ" CONYIOL "ЛЮК
ВИ ЗАНТОЛОЦПСОГ ИНСТИТУТА
Кв. XIII
RECUEIL DES TRAVAUX
DE L’INSTITUT D’ÉTUDES BYZANTINES
XIII
Rédacteur
GEORGES OSTROGORSKY
Directeur de l’Institut d’Études byzantines
BEOGRAD
1971
ВИЗАНТОЛОШКОГ ИНСТИТУТА
XIII
Уредник
ГЕОРГИ!Е ОСТРОГОРСКИ
директор Византолошког института
БЕОГРАД
1971
Издаје: Византолошки институт
Штампа: „Научно дело“ — Београд, Вука Караџића 5
CAAP>KAJ — TABLE DES MATIÈRES
l. R. Guillau (1, Contribution à la prosopographie de l' Empire

byzantin. Les patrices . . . . . . . . . . . . . . . .
2. J.KaAHñ,3eMYHyXIIBeKy. . . . . . . . . . . 27
J. Kalić, La ville de Zemun au cours du XII' siècle . 56
.N. Klaić, Problem najstarije dalmatinske privatne isprave 57
N. K l a i ć, Problème du document privé le plus ancien en Dalmatie 73
. J. (De p A y 1' a, Busaimłjcxo nape-mo H jymnocAoneche Apuane 0A
cpeAHHe IX A0 cpeAuHe X Beka . . . . . . . . . . . . . . . 75
J. Ferluga, L'impero bizantino e gli stati degli Slavi del sud
dalla metà del sec. IX alla metà del sec X . . . . . . . . . 105
. T. W a silew s k i, Stefan Vojislav de Zahumlje, Stefan Dobroslav
de Zéta ct Byzance au milieu du XI‘ siècle . 109
. F. AMHT pirea, TepMHHu cepB (serf) H Bla/man (vilain) Ha Aanm
CKOM BOCTOKC . . . . 127
. (D. B a p H 111 H h, Hoaeme BusaH-mjcimx uapnųa . 143
F. B a r i š i ć, Les Chartes des impératriccs byzantines . 194
. M. }K H B oj H H o B H h, CBeToropCKH npoTaT nome npora Hcaxa 203
M. Z i voj in ov i ć, The Protaton of Mount Athos after the Time of
theProtosIsaac. 206
.B. erKH h, AMaAej VI CaBojcxH, "SCACHH rporb", y Ayöpoa
HHKy 1367 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
B. Krekic, Amédée VI de Savoic, le Comte Vert, à Dubrovnik
enl367. 211
10. C. BHpKOBHñ, AHMHTije KHAOH o KOCOBCKOM ôojy . . . . . 213
S. C i r k o v i ć, Demetrois Kydones über die Schlacht am Amselfelde
(Kosovo polje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
ll. l". O c T p o r o p c K H, KOMHTHca H cneToropcxH MflHacerH . 221
G. 0 s t r o g o r 5 k y, Komitissa und die Athosklôster 251
12. M. Canak-Medić, Gamzigrad, une résidence fortifiée provenant
du Bas-Empire . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
13. G. Babić, North Chapel of the Quatrefoil Church at Ohrid and
its Mosaic Floor . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 263
14. PI. H 11 K 0A aj e Bu h, BeAHKH noceA y AaAmauujn \1 V H VI sexy y
cscmocm aperAomKux HaAa3a . .
I. Nikolaj ević, Le grand domaine en Dalmatie aux Ve et VIe
siècles à la lumière des recherches archéologiques .
15. C. PaAo jqu h, Uma-fon cyA y nusamnjcxom c/mxapcray paHor
XIVBeKa....................... 293
S. Radojčić, Le jugement de Pilate dans la peinture byzantine
du début du XIV' siècle . . . . . . . . . . . . . . . . 311
16. B. HyuKo, MaPHYIIOAbCKHË peAber cs. ľeopmx . 313
17. S. Ćurčić, The Twin-Domed Narthex in Paleologan Architecture 333
18. A. II e '1' p o 13 H E, MHOI‘OADCTCBHje MOAAaBCKO-BAaLIIKOM BOjBOAH Jo—
Bauy AAeKCâHAPY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345
D. Petrović, A Polychronion to the MoldoWallachian Voivode
John Alexander . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
R. GUILLAND
CONTRIBUTION A LA PROSOPOGRAPHIE DE L’EMPIRE

BYZANTIN
LES PATRICES SOUS LE RÈGNE DE CONSTANTIN IX MONOMAQUE
(1042—1054).
L’une des œuvres les plus urgentes et les plus indispensables
pour une meilleure connaissance de la civilisation byzantine est une
Prosopographie de l'empire B'vzantin, mais c'est une oeuvre de longue
haleine et qui exige la collaboration de tous les byzantinistes, La
présente étude fait partie d'une série consacrée à l’un des plus hauts
titres nobiliaires de l’Empire byzantin, le Patrice. Créé par Constantin
Ier le Grand, lors du transfert à Constantinople, en 330, de la capitale
de l’Empire romain, le titre de patrice, qui rappelait l’ancien ordre
sénatoriel romain, fut pendant plusieurs siècles le titre le plus élevé de
la hiérarchie aulique. Mais, comme toute chose, il se dépréoia avec le
temps et disparut finalement au XII" siècle, lors de la réforme admi
nistrative d’Alexis I“ Comnène.
L'ensembe de ces études, consacrées aux patrices, est une modeste
contribution à la Prosopographie de l'Empire byzantin. Il ne s'agit pas,
en effet, d’une étude exhaustive, de la prosopographie du titre de
patrice. Le temps n’en est pas encore venu. On ne trouvera donc signalés
que les patnices sur lesquels les sources diverses donnent des rensei
gnements plus ou moins détaillés. Un très grand nombre de pamices,
en effet, ne nous sont connus que de nom par des sceaux. On n’a pas
jugé bon d'essayer d'en dresser une liste, tant celle-ci comporterait
de lacunes.
Les patrices qui suivent sont mentionnés sous le règne de Con
stantin IX Monomaque.
Apokapès (Aboukab) Basile en 1053—1054, lors de la guerre contre
les Turcs Seldjoukides, le sultan Toghroul vint assiéger la ville de
Manaskerd, place forte d’Arménie sur l'Araxe, au sud de Kars. La ville
était défendue par le patrice Basile Apokapès.l Ce personnage, d'une
illustre famille arménienne, semble avoir été fils d'Aboukab, l'un des
' Cedr. II. 591.

2 R. Guilland
lieutenants du curopalate David d’Ibér’ie. Cet Aboukab avait pris part à

l'expédition de Romain III Argyre, en Syrie. (1030).2 Basile Apokapès
résista à tous les assauts et força le sultan à lever le siège et à se retirer.
En récompense de ses exploits, Basile Apokapès fut nommé gouverneur
d'Edesse.3 Plus tard, vers 1065, sous Convstanttin X Doukas, Basile
Apokapès, alors magistros, fut chargé de défendre avec le magistros Nicé
phore Botaniate les places fortes du Danube. Ces deux chefs, attaqués par
les Petchénègues, furent faits prisonniers. en 1064, mais libérés peu après.‘
En 1077, sous Michel VII Doukas, Philarète (BrachaInios) qui avait été
nommé domestique (des Scholes?) par Romain IV Diogènes fit libérer
Edesse par Basile Aboukab, après un siège de six mois.6 Ce dernier
mourut, vers 1083.7
Argyre, fils de Mélo. Lors de la révolte de Georges Mamiakès, Con—
stantin IX Monomaque, en 1042, fit appel au chef des Normands,
Argyre, fils de Mélo. Lombard d’onigine, Argyms s’était fait proclamer
à Bari duc et prince d'ItaLie en février 1042 et les comtes normands
s'étaient reconnus ses vassaux. L'autorité byzantine en Italie était alors
très ébranlée. Pour tenter de rétablir la situaniona, Michel V et Zoè
avaient envoyé, comme catépan d’Italie, Georges Maniakès avec pleins
pouvoirs. Ce dernier débarquait à Tarente, en avril 1042. Argyros entra
en lutte avec Maniakès; mais celui‘ci se révolta contre Constantin IX
et se fit proclamer empereur.-° En septembre 1042, Constantin IX
envoyait des représentants pour négocier un accord avec Mamtiakès;
mais ce dernier les fit assassiner. D'autre part, des envoyés impériaux
venaient tenter d'attirer Argyros à se rallier à la cause impériale, avec
promesse de pardon et offre du titre de patrice et vestis.‘° Argyros
accepta et se rallia à la cause de Constantim IX. Maniak‘es, menacé
quitta l'Italie, gagna Durazzo et se fit tuer aux environs de Thes
salonique."
Appelé à Byzance, Argyms y séjounna plusieurs fois, où il fut en
faveur auprès de Constanùin IX. En 1047, lors de la révolte de Tomi
kios, Argyros défendit la cause impériale et joua un rôle important dans
la défense de la ville. Il est déjà, à cette époque, titré magistros‘z,
10u magistrou Argurou tou Italou. En 1051, Argyros revint en Italie.
2 G. Schlumberger, L'Epopée byzantine à la fin du X' s. Paris 1905, III.

83 et 600. Cf. J. Laurent, Des Grecs aux Croisés. Etude sur l'histoire d'Edesse
entre 1071 et 1098, Byzantion I, 1924, 393—394 et 440. Mathieu d’Edesse, ch. 116.
“ G. Schlumberger, op. cit. p. 610.
4 Cedr. II. 654-656.
’ Anne Comnène, Alex. I. 299 Bonn; II. 64. 5 Leib.
‘ J. Laurent, op. cit, Byz. I, 393.
7 J. Laurent, op. cit. Byz. I, 440. Sur Philarète Brachamios, titré curo alate,
cf. Cedr. 11. 741. Attal. 132 et 301; Anne Comnène 1.299 Bonn; II. 64. Leib.
Voir aussi. J. Laurent, op. cit.‚ Byzantion I, 387—393 et Mathieu d'Edesse passim.
’ J. Gay, L’Italie méridionale et l'Empire byzantin, depuis l’avènement
de Basile I jusqu'à la prise de Bari par les Normands (867—1071), Paris
1909, 460—461.
’ ]. Gay, op. cit. 462.
'° F. Dölger, Regesten No 847.
" J. Gay, op. cit. 467.
'1 Cedr. II. 563. Cf. J. Gay, op. cit. 470—471.
Contribution à la prosopographie de L'Empire byzantin 3
Constantin IX lui confia le gouvernement du thème d'Italie", avec le

titre de magistros et de duc d'ltalie.H Argyros s'empara de Bari et
chercha à constituer une ligue contre les Normands? Il fut battu près
de Siponto.15 Hostile à Michel Cérulaire, Argyros joua un rôle dans les
démêlés entre le patriarche byzantin et le pape.“ Toujours fidèle à
Bymnce, Argyros, sous Isaac I“r Cornnène (1057—1059) chercha à rap
procher Byzance du Saint-Siège pour lutter contre les Normands.17
Mais le pape reconnut la conquête normande. Argyros resta, cependant,
duc d’Italie, de Calabre et de Sicile. Toutefois, en 1059, Argyros quittait
l'Italie, tombé vraisemblablement en disgrâce, Byzance étant devenue
indifférente aux choses d'Ital'ie.” Après 1058, on n'entend plus parler
d'Argyros, disgrâcié par Constantin X Doukas.19
Bourtzes, Samuel. En 1050, après la défaite du recteur Nicéphore,
les Petchén‘egues, enhardis par leur victoire, ravagèrent l’Empire. Pour
en finir avec ces redoutables adversaires, Constantin IX rassembla une
nouvelle armée, dont il confia le commandement à l’hétériarque Con
stantin.” L’hétériarque Constantin, que Michel Attaleiatez' qualifie de
préposite eunuque, n'est autre que l'eunuque Constantin, chef de la
grande Hétairie, d'origine arabe et serviteur dévoué de Constantin IX
qui le nomma, vers 1046 ou 1047, stratège suprême en remplacement du
parakimomène Nicolas, destitué à la suite d’une défaite en Arménie.22
L’eunuque Constantin ne resta pas longtemps en Arménie; il fut assez
vite rappelé à Byzance avec ses troupes pour faire face à la révolte de
Lćon 'I'ornikios, en 1047.23
L'hétériarque préposite Constantin n’a rien de commun avec le
magistros Constantin Anianitès. C’est à tort, semble-t-il, que Schlum
bergerz" confond ces deux personnages en un seul.
L'hétériarque Constantin s'était fortifié en avant d'Andninople, lors
que les Petchénègues se présentèrent. Un conseil de guerre fut aussitôt
tenu pour savoir s’il fallait attaquer. A ce moment, le patrice Samuel
Bourtzès, chef brave mais téméraire, sans attendre le résultat de la
délibération, sortit de ses retranchements avec le corps d'infanterie
qu'il commandait et fondit en désordre sur l'ennemi. Ses troupes 00m
mençant à plier, Bourtz‘es demanda du secours. La bataille s'engagea;
ce fut un désastre pour les Byzanti‘ns; le patrice Michel Dokeiarios fut
u J. Gay, op. cit. 485.

" J. Gay, op. cit. 486.
" 1. Gay, op. cit. 492.
‘“ J. Gay. op. cit. 498—500.
‘7 1. Gay, op. pit 512.
" J. Gay, op. cit. 518.
'“ J. Gay, op. cit. 526.
‘° Cedr. II. 600
2' Attal. 33. L'hétériarque est une fonction palatine non collativc de
noblesse; le préposite est un titre nobiliaire spécial aux eunuques.
u Cedr. II. 560.
1’ Cedr. II. 561. 562. Cf. G. Schlumbergcr, L'Epopée byz. III, 497-498.
“ G. Schlumberger, op. cit. III, 583—584.
2.
4 R. Guilland
tué et le magistros Constantin Arianitès, mortellement blessé}5 Dans son

récit. Michel Attaleiates26 ne fait pas allusion à Samuel Bourtzès, mais
il distingue nettement le préposite eunuque Constantin, généralissime
de l'armée, du magistros Constantin Arianitès qui, après avoir conseillé
la prudence, fit bravement son devoir pendant le combat et qui, blessé,
f ut sauvagement achevé par les ennemis.
Le patrice Samuel Bourtzès descendait du célèbre Michel Bourtzès,
le conquérant d'Antioche, sous Nicéphore II Phokas (963-969). Samuel
Bourtzès avait été jadis compromis dans le complot de Constantin Dio
gène contre Romain III Argyre. Après la promenade injurieuse dans les
rues de Byzance, il avait été exilé avec ses frères Michel et Théognoste.21
Brycnne, N ice'phore. Après la défaite, en 1051, de l'hétériarque eunu
que Constantin, Constantin IX réunit une nouvelle armée, composée de
tous les mercenaires barbares à la solde de l’Empire, Francs et Varangiens
et d'une nombreuse cavalerie rappelée des frontières orientales, de Te
louch, de la Montagne Noire, de Karkaron. Chaque corps de troupes était
plaçé sous les ordres d’un chef national et sous le commandement
suprême du patrice Nécéphore Bryemie, avec le titre d’etlmarque.
C'est la première fois qu’apparaît dans l'histoire le nom glorieux de
Bryenne. Bryenne se rendit aussitôt à Andrinople, où il fut rejoint par
l’acolythe Michel, chef des troupes mercenaires. Les deux généraux
firent campagne ensemble et infligèrent aux Petchénègues de graves
échecs, qui calmèrent leur humeur belliqueuse pendant quelque temps.28
Michel Attaleiate29 ne cite pas le nom de Bryenne et se contente de
dire que Constantin IX nomma stratège l'un des grands seigneurs de
la Cour, tôn épi tès aulès he'na stratëgon anadc’deikhôs.
En récompense de ses services, Nicéphore Bryenne fut vraisem
blablement nommé stratège d'un important thème d’Asie Mineure,
Optimates ou Anatoliques.
En apprenant la mort de Constmün IX, en 1054, Nicéphore Bryen
ne, peut-être pour faire acte de prétendant, s’avança avec ses troupes
macédoniennes jusqu'à Chrysopolis; il arniva trop tard, Théodora venait
d’être proclamée seule impératrice. Imitée de ce que Bryenne eût quitté,
sans ordre, son thème, Théodora le fit arrêter et le traita comme un
rebelle. Bryenne eut ses biens confisqués et il fut exilé.30 Peu après, en
1056, Théodora mourait et Michel VI Stratiôtikos montait sur le trône.
Il rappela d’exil Bryenne, le nomma stratège de Cappadoce et l’envoya
lutter contre les Turcs. Bryenne demanda qu'on lui restitua ses biens
confisqés par Théodora, mais Michel VI éluda la question en dépit de
l’insistance de Bryenne, dont il se fit un ennemi.31
1‘ Cedr. II. 600-601. Cf. G. Schlumberger, op. cit. II, 583-584.

" Cedr. II. 33-34.
2’ Cedr. II. 488. Cf. G. Schlumberger, op. cit. III, 102.
u Cedr. II. 603-604. Cf. G. Schlumberger, op. cit. III, 587-588.
2“ Attal. 36. Sur Nicéphore Bryenne et sa famille, cf. G. Schlumberger,
op. cit. III. 587 - (références).
” Cedr, II. 611. Cf. G. Schlumberger, op. cit. III, 754-755.
" Cedr. II. 616. G. Schlumberger, op. cit. III, 776.
Contribution à la prosopographie de L’Ernpire byzantin 5
Nicéphore Bryenne, pourvu d'un haut commandement militaire

était un personnage important. Lorsque les grands chefs militaires con
spirèrent contre Michel VI, ils demandèrent à Bryenne de se joindre
à eux, ce qu’il accepta. Isaac Comnène avait été secrètement désigné
comme empereur par les conjure’s.32 Parti de Byzance pour rejoindre
son thème de Cappadoce, Bryenne emmenait avec lui le patrice Jean
Opsaras, chargé de payer la solde de ses troupes. Arrivé dans le thème
des Anatoliques, Bryenne commença à payer ses propres soldats, puis
il ordonna de leur verser un supplément de solde. Jean Opsaras refusa
de faire cette distribution illégale, sans un ordre de l'empereur. Bry
enne, ayant insisté, se heurta à un refus net; exaspéré, il se livra à des
voies de fait sur Opsaras qu'il fit jeter en prison; puis, s'emparant du
Trésor de l'armée, il fit lui-même des largesses à ses soldats. Le patrice
Lykanthès, qui commandait dans le thème, ayant appris l'arrestation
inexplicable de Jean Opsaras et suspectant les intentions de Bryenne.
tout en ignorant, d'ailleurs, la conspiration ourdie contre Michel VI par
les grands chefs militaires, réunit les troupes sous ses ordres et s’assura
de la personne de Bryenne. Le patrice Jean Opsaras fut délivré et se
hâta de faire crever les yeux à Bryenne qu’il envoy enchaîné à Romain
VI, comme rebelle. Les complices de Bryenne, inquiets et craignant de
voir dévoiler leurs projets, se hatèrent d’agir. Rénuis à Castamon, en
Paphlagonie, cils proclamèrent empereur, le 8 Juin 1057, Isaac Comxnène.33
Chugès, Constantin. Au début de 1043, profitant de la situation
troublée, Théophile Erot'ikœ, stratège de Chypre, tenta de se proclamer
indépendant. Constantin IX Monomaque envoya aussitôt contre lui le
patrice Constantin Chag‘es, commandant de la Flotte, qui n'eut pas de
peine à étouffer la rébellion et à faire prisonnier son chef.” Sous le
règne de Michel IV le Paphlagonien (1034—1041), Constantin Chagès.
alors stratège du thème maritime des Cibyrrhéotes s'était déjà distingué
en purgeant les mers des corsaires arabes; il en avait fait prisonniers
plus de 500, après avoir coulé leurs vaisseaux."
Contarini, Domenico. Dans un acte officiel, daté de 1049, le doge
de Venise, Domenico Contarini s'intitule patrice impérial et pro
tosébaste.36
Dokeianos, Michel. L'hétaireiarque patrice Constantin, chargé de
diriger l'expédition de 1050 contre les Petchénègues avait établi son
camp retranché en avant d'Andrinople. Lorsque l'ennemi se présenta,
l’attaque prématurée du patrice Samuel Bourtzès entraîna l'intervention
de toute l'armée byzantine, qui subit une grave défaite; le patrice
Michel Dokeianos resta parmi les morts.37 Michel Attaleiatessa écrit que
” Cedr. II. 620 G. Schlumberger, op. cit. III, 782.

” Cedr. II. 621-622. G. Schlumberger, op. cit. III, 782—785.
” Cedr. II. 550. Cf. G. Sclzlwnberger, op. cit. III, 459-460.
” Cedr. II. 514.
“ Armingaud, Venise et le Bas-Empire. Archives des Missions scientifi
ques. 1867, 356. Cf. G. Schlumberger, L'Epopée byz, III, 149.
:(Aľedrl. 601. Cf. G. Schlumberger, op. cit. III. 583-584.
tta . .
6 R. Guilland
ce fut Michel Dokeianos qui fit établir le camp retranché et signale

sa mort dans la bataille. D'après Michel Ataleiates, Michel Dokeianos
étai-t alors titré vestarque, titre supérieur à celui de patrice.
Michel Dokeianos avait fait sa carrière en Italie, sous Michel IV le
Paphlagonien. Lorsqu'en 1040, après une vague accusation, Georges
Maniakès avait été rappelé à Byzarnce et jeté en prison, Michel IV lui
avait donné pour successeur Michel Dokeianos, alors simple proto
spathaire.39 Les chroniqueurs byzantins sont généralement assez mal
renseignés sur les affaires d’Italie, et leurs renseignements sont souvent
incomplets ou inexacts. Michel Dokeianos, alors potospathalire, paraît
n'avoir été nommé catépan d'Italie qu’au début de 1040, en rempla
cernent du catépan Nicéphore Dokeianos, son frère ou son parent, assas
siné à Ascoli, en janvier 1040. Michel Dokeianos quitta alors la Sicile
pour se rendre à Ban-i, à la fin de 1040. Il procéda à diverses exécutions
pour venger le meurtre de son prédécesseur. La situation en Apullie
était alors, semble-t-il, assez fortement troublée par des soulèvements
de la population et des rebellions militaires, comme le prouve l'assas
sinat du catépan Nicéphore Dokeianos. Michel Dokeianos crut agir
sagement en confiant un commandement aru Lombard Ardouin, qu'il
croyait être loyal. Il se trompait. Ardouin, chef d’un contingent normand,
qui avait prêté son appui à Marnia-‘kès en Sicile, avait été cruellement
offensé par ce dernier qui, pour un motif futile l’avait fait passer par les
verges. Il brûlait de venger oet affront et profita de sa situation pour
préparer et déclancher l’insurrection en Italie.
Cédrène et Attaleiates attribuent à Michel Dokeianos l'affront fait
à Ardouin; la chose paraît douteuse. Dokeianos aurait vraisemblement
hésité à se confier à un homme qu'il avait si brutalement traité peu
avant. Les Francs se soulevèrent. Obligé de faire face à l’insurrection,
Michele Dokeianos marcha contre les Normands et se fit battre, le 17
mars 1041, à Venosa et le 4 mai à Cannes. Relevé de son commandement
par Michel IV, Dokeianos fut remplacé par Bojoannes.‘0 Ce dernier fut,
d'ailleurs, lui- même battu et fait prisonnier. L'ItalLie était perdue, sauf
quatre villes: Brindisi, Hydrus, Tarente et Bari. Michel IV était mort et
Michel V déchu. L’impératrice Zoè envoya alors de nouveau Georges
Maniakès pour rétablir la situation.‘1 Michel Dokeianos ne fut, sans
doute, pas un général heureux, puisqu'il se fit battre deux fois. Toutefois,
le jugement que porte sur lui Cédrène“2 est un peu trop sévère. Il le con
sidère comme un homme incapable et comme un fort mauvais admini
strateur qui compromit gravement la situation de l'Empire en Italie et
qui se montra hautain et injuste pour ses auxiliaires Francs. Il y a lieu
de noter, toutefois, que, dans le combat, Michel Dokeianos fit preuve
de courage; ses troupes étaient médiocres et la situation difficile. Dix
ams plus tard. sa mort courageuse devant Andrinople prouve sa valeur.
J' Cedr. II. 545.

‘° J. Gay. L’Italie méridionale, 451. 454, 455. 457, Cf. G. Schlumberger. op.
cit. III, 242, 243, 244. 252, 254, 256, 257, 258, 260, 262, 263.
“ Cedr. II. 545-547.
'1 Cedr. II. 545.
Attaleiates‘3 signale également l’incapacité des successeurs de Maniakès,

qui perdirent la Sicile; il fait aussi allusion au traitement ignominieux
infligé par Michel Dokeianos, duc (catépan) d'Ital'ie au chef Franc.
Toutefois, il le considère comme le meilleur chef d'armée avec Constan
ti-n Arianitès. Les titres de protospathaire, patrice et vestarque démon
trent, au surplus, en quelle estime en tenait Michel Dokeiamos. Toute
fois, il n'obtint pas le titre de magistros, n’ayant pas à son actif
d'éclatantes victoires.
Michel Dokeianos, alors qu'il était simple protospathaire avait
épousé une soeur du futur empereur, Isaac Icr Commène.“ Théodocre
Dokeianos, fils de Michel Dokeianos était le neveu d'Isaac I“r Comnène
qui, cependant, ne le désigne pas comme son successeur au trône.45 Un
Théodore Dokeianog est mentionné par Anne Commène“ comme vivant
à l'époque d'Alexis I“r Comnène (1081—1118). Un Théodore Dokeianos
est également cité dans un acte de 1256, il transmet, ainsi que
Dèmètrois Sparténos une lettre de Théodore II Lascaris au pape
Alexandre IV."
Hadrobalanos, Conslantin. Après la défaite et la soumission des
Petchénègues vers 1053, Constantin IX Monomaque décida d'utiliser les
vaincus contre les Turcs qui ravageaient le Vaspourakan. Il fit armer
15.000 des meilleurs guerriers, placés sous les ordres directs de chefs
de leur nation et sous le haut commandement du patrice Constantin
Hadrobalanos. Ce dernier devait les conduire, à travers les thèmes
asiatiques, jusque sur le théâtre des hostilités. Mais arrivés à Da
matrys, à quelque distance du Bosphore, les Petchénègues se révol
tièrent et firent demi tour, espérant regagner leur lointaine patrie. Le
patrice Hadrobalanos, impuissant à les retenir, faillit être tué et dut
se cacher dans un grenier du palais de Damaitrys.48
Jean, duc d'Amalfi. II s’agit vraisemblablement du duc d'Amalfi,
Jean, anthypaœ—patrice et vestis impénial, réfugié à Byzance, vers 1038
et qui ne rentra dans ses Etats qu’en 1053.“
Jean le philosophe. Après le désastre d'Andrinople (1051), les
Petchénègues, grisés par leurs succès, mirent au pillage la Macédoine
et la Thrace et s'avancèrent même à quelque distance de Byzance. La
troupe audacieuse qui osa se montrer si près de la capitale, fut, d'ailleurs,
vite exterminée. On réunit à la hâte quelques gardes palatins auxquels
se joignirent des volontaires, recrutés un peu partout. Le commandement
de cette troupe improvisée fut confié à un ancien eunuque de l'impé
ratrice Zoè, le patrice Jean, sumommé le Philosophe. Avec ses hommes,
" Attale’iates, 44.

“ G. Schlumberger, op. cit. III, 778 note. Cf. Du Cange, Famil. Byz. 170.
's Cedr. II. 648.
‘° Anne Comnène I. 22 Bonn; I. 16. 4 Leib.
'I F. Dölger, Regesten N° 1835.
“ Cedr. II. 588—589. Cf. G. Schlumberger, op. cit. III, 572-573. Sur
Damatrys, cf. R. Janin. Constantinople byz., Paris 1964, 496.
” 1. Gay, L'Italie méridionale. 448. 485.
8 R. Guilland
Jean surprit, pendant la nuit, les ennemis plongés dans l'ivresse et les
massacra.50 `
Kaballourios, Constantin. Après la grande victoire navale de Basile
ThéodorocanOS sur les Russes, vers 1043, Constantin IX Monomaque,
était rentré à Byzance, laissant à l’entrée du Bosphore la flotte
byzantine, sous les ordres de Basile Théodoroca-nos et, sur le littoral
deux tagmes, commandés par le parakimomene N'ioolas. Constantin IX
avait donné l'ordre à la flotte de surveiller les mouvements des débris
de la flotte russe, sans trop s'éloigner. Mais Théodorocanos crut devoir
envoyer 24 navires pour poursuivre les vaisseaux ennemis en fuite. Ce
détachement fut surpris par une brusque attaque des Russes et coulé.
Le commandant byzantin, Constantin Kaballourios, patrice et stratège
des Cibyrrhéotes combattit longtemps avec ses dix navires, mais il fut
tué ainsi que les marins qui se trouvaient sur le vaisseau amiral.51
Kegenes. Fils de Baltzar, vaillant chef Petchénègue, Kégénès,
malgré sa naissance obscure, avait su s'élever au premier rang
par ses exploits. S'étant attiré la haine de Tyrach, roi des Petché
nègues, Kégénès, avec de nombreux guerriers, se réfugia sur le territoire
de l’Empire et fit sa soumission à Constantin IX (1048). Après avoir reçu
le baptême avec ses compagnons, Kégénès fut titré patrice et chargé de
défendre les places fortes le long du Danube. Il profita de la situation
pour le livrer à de nombreuses incursions sur le territoire des Pet
chénègues. Tyrach, irnité, se plaignit à Constantin IX, qui ne tint pas
compte de ses menaces. La guerre devenait imminente et Constantin IX
invita le patrice Michel, gouverneur des territoires voisins du Danube
à aider le patrice Kégénès dans sa surveillance des abords du Danube,
pour empêcher l'ennemi de traverser le fleuve. Mais, pendant l'hiver,
le Danube profondément gelé put être franchi par les Petchénègues
qui envahirent la Bulgarie. Averti, Constantin IX envoya aussitôt
Constantin Arianitès, duc d'Andrinople et Basile le Moine, gouverneur
de Bulganie, au secours des patrices Michel et Kégénès. Les Petchénègues
furent vaincus. Tyrach et ses principaux lieutenants furent faits prison
niers et envoyés à Byzance, où cils furent gardés à vue. Quant aux soldats
Petchénègues, que Constantin IX avait envoyés combattre les Turcs en
Asie Mineure, ils se révoltèrent et, ayant regagné leur patrie, se
livrèrent de nouveau à des incursions contre l’Empire.‘2
Pour s’en débarrasser, Constantin IX fit appel à Kégénès, mais
ce dernier, en arrivant à Byzance, faillit être assassiné par trois soldats
Pétchénègues qui le dénoncèrent à l’empereur, comme méditant une
trahison. Devenu suspect, Kégénès fut jeté en prison ainsi que ses
deux fils, Baltzar et Goulinos. Ceux des Petchénègues, qui avaient suivi
la fortune de Kégénès, voyant leur chef captif, voulurent le venger et
saccagèrent le territoire de l’Empire, s'avançant jusqu'à Andrinople. Les
5° Cedr. II. 603. Cf. G. Schlumbergcr, op. cit. III, 586.

5' Cedr. II. 554. Cf. G. Schlumberger, op. cit. III, 474.
" Cedr. 584—585; Zonar. III. 641; G. Schlumberger, op. cit. III,
566-569 (P).
armées impériales subirent de graves désastres. Tyrach, envoyé par

Constantin IX pour apaiser ses compatriotes, loin de tenir ses engage
ments, passa à l'ennemi et reprit la lutte contre Byzance, Constantin IX
eut de nouveau recours à Kégénès et le chargea d'entamer des pourpar
lers avec les Petchénègues; mais il fut assassiné par ses compatriotes
qui le considéraient comme un traître.53 La guerre petchénègue, dans
laquelle Kégénès joua un rôle, dura de 1048 à 1051.
Kcnkhre’ Elpidios. Dans le cmpte-rendu d’un procès en rupture
de fiançailles, Pselloss‘ fait allusion à un tout jeune homme, nommé
Elpidios, fils du protospa-thaire Jean Kénkhré. Cet Elpidios, titré d'abord
simple spathaire, fut, lors de ses fiançailles avec la fille du vestarque
Michel, titré protospathaire; enfin, grâce à la demande de son futur
beau-père, Elpidios fut encore titré patnice par Constantin IX. L’empe
reur hésita à conférer un titre aussi considérable à un adolescent,
d'ailleurs peu recommandable, mais il finit par céder. Peu après, Elpidios
fut rayé du patriciat par l’impératrice Théodora.
Lampros, Le'on. Constant'm IX venait à peine d’être délivré de
Georges Maniakès qu'il eut à réprimer une conspiration. Le sébastophore
Etienne, le vainqueur heureux de Maniakès, intrigua pour fair monter
sur le trône l'un de ses parents, le patrice Léon, fils de Lampros, alors
simple stratège du thème de Mélitène. Etienne, arrêté, fut tondu moine
et exilé et ses biens furent confisqués. Quant à Léon Lampros, après
avoir subi la torture et la promenade ignominieuse à travers Byzanœ,
il eut les yeux crevés et mourut peu après”, en juin 1043. Nous ne savons
rien sur ce Léon Lampros. Appartenait-il à la famille des Lampros.
dont l'antique palais, oikos Iou Lamprou était voisine des Saints-Apô
tres“? On l’ignore.
Likhoudès, Etienne. L’Arménie avait été annexée à l'Empire par
Constantin IX, mais ces territoire nouvellement acquis étaient très
exposés aux invasions des Turcs Seldjoukides, commandés par Ibrahim
et Ketelmush, parents du sultan Togrhul-beg. Vaspourakan fut parti
culièrement ravagé, mais les hordes turques finirent par être chassées.
Vers 1048, Ketelmush attaqua le dynaste arabe de Mossoul et fut battu.
Pour regagner son territoire, il voulut traverser le Vaspou-rakan et
demanda libre passage au stratège byzantin qui était alors le patrice
Eùienne Likhoudès, fils du paradynaste ou premier ministre Constantin
Likhoudès. Ce dernier refusa. Une bataille s'engagea dans laquelle les
troupes byzantines furent mises en fuite. Le parnica Etienne fut fait
prisonnier et vendu à un dynaste musulman.57 D'après Mathieu d’Edesse,
” Cedr. II. 585.603; Zonar. III. 642; G. Schlumberger, op. cit. III, 570—571.
s' Sathas, Mes. Bibl. V, 207. Cf.R. Guilland, Recherches sur les Insti
tutions byz., Berlin—Amsterdam 1967, T. I, 84—90.
*s Cedr. II. 550; Attal. 20 cf. G. Schlumberger, op. cit. III, 476.
1950 :5231“ le palais de Lampros, cf. R. Janin, Constantinople byz., Paris
” Cedr. II. 570—571; Zonar. III. 634-641: Bryenne 31. Cf. G. Schlum
berger, op. cit. III, 543-545.
10 R. Guilland
le malheureux Etienne fut supplicié et son père racheta son corps

10.000 pièces d'or.sa
Maniakès, Georges. Georges Maniakès est un personnage trop
connu pour qu'il soit nécessaire d'exposer en détail sa brillante
carrière.”
En 1030, lors de l’expédition de Syrie de Romain III Argyre,
expédition qui se termina par le désastre d’Azâs, Georges Maniakès
était stratège du petit thème de Télouch (Dolíkhè, Delouch, près
d'A'intab), dans la province du Taurus. Enhardis par leur victoire, 800
Arabes vinrent assiéger Télouch et sommerent Maniakès de capituler.
Maniakès promit de rendre la ville, .le lendemain, mais, pendant la
nuit, il surprit et mas-sacra les Arabes, plongés dans l'ivresse. En
récompense de cet exploit, Maniakès fut nommé catépan de la Basse
Médie, territoire de la vallée du Haut Euphrafte.60
Pourvu de cet important commandement, et titré protospathaire,
Georges Maniakès, fils de Goudél'ios Maniakès, fixa sa résidence à Samo
sate. Il forma alors le hardi projet de s'emparer d’Edesse, capitale de
l'Osroène située à une vingtaine de lieues de Samosate. Edesse avait
cessé d’appartenir à l'Empire depuis Héraclius (610—641). Maniakès
parvint à corrompre par des promesses d'argent et de titres le gouver
neur musulman d’Edesse, Salman, qui lui remit les clés de trois des
principales tours d'Edesse. Du haut de ces tours, Maniakès, dominant
la grande cité, résista aux furieuses attaques tentées pour le déloger;
finalement, il réussit à s'emparer d'Edesse (1031). En se retirant, les
Arabes avaient incendié une partie de la ville. A Edesse, Maniakès
trouva la célèbre lettre du Christ à Abgar, relique insigne qui fut envoyée
à Constantinople.“ La ville dut payer un tribut annuel de 50 livres d'or.“2
En 1035, Michel IV le Paphlagonien releva Maniakès de son com
mandement d’Edesse et le nomma gouverneur de la Haute Médje et de
l'Aspracanie (Vaspomakan). A ce moment, Georges Maniakès était
déjà patrice, titre qu'il avait, sans doute, obtenu après la prise d’Edesse."3
Ce déplacement était-il une disgrâce? On ne saurait l’affirmer. En tout
cas, peu après, vers 1036, le patrice Maniakès fut chargé de diriger une
grande expédition en Italie avec le concours de l'amiral Etienne, beau
-frère de Michel IV.64
D’Italie, Maniakès passa en Sicile et 50th presqu’entièrement la
grande île, après avoir remporté de brillantes victoires.65 En 1040,
Maniakès remporta une nouvelle victoire sur les Arabes, qui avaient
5‘ Mathieu d’Edesse 81. (ed. Dulaurier).

s“ Sur Maniakès cf. L. Bre’hier, Hommes de guerre byzantins: Georges
Maniakès, Tours 1902, 19 p.
w Cedr. II. 494. Cf. G. Schlumberger, op. cit. III, 88-90.
" Cedr. II. 500-501; Zonar. III. 580. Cf. G. Schlumberger, op. cit. III,
'1 Cedr. II. 502.

°' Cedr. II. 512. Cf. G. Schlumbcrger, op. cit. III, 194.
"‘ Cedr. II. 514.
°’ Cedr. II; Zonar. III. 591. 593.
Contribution à la prosopographie de L’Empire byzantin 11
tenté un retour offensif en Sicile. Mais une discussion avec l'amiral, le

patrice Etienne, beau-frère de Michel IV, amena son rappel à Byzance,
où il fut incarcéré.“ Par suite de l'incapacité des successeurs de
Maniakès, la Sicile fut perdue. En montant sur le trône, (décembre
l,04l«avril 1042), Michel V le Calfat s'empressa de grâcier le patrice
Georges Maniakès, qui fut alors titré magistros et nommé catépan
d'Italie.67 Ce‘drène“ prétend que Maniakès fut grâcié par Michel V, mais
qu'il ne fut nommé stratège d'Italie et titré magistros que par l’impé
ratrice Zoè, après la déchéance de Michel V le Calfat.“’9 Cependant,
Maniakès ayant débarqué à Tarente, dès la fin d’avril 1042, il semble
bien que sa nomination comme catépan d’ltalie fut l’oeuvre de Michel V
et non celle de Zoè.7° Avec son activité et son énergie habituelles,
Maniakès réussit, en peu de temps, à améliorer la situation en Italie.
Cependant, Constantin IX Monomaque venait de monter sur le trône et
cet événement devait avoir pour Maniakès de funestes conséquences.
Jadis, lorsqu’il commandait en Asie Mineure, Maniakès avait acquis
ou reçu en récompense de ses services de vastes domaines dans le
thème des Anatoliques. Ces domaines touchaient à ceux d'un noble et
puissant seigneur, Romain Sklèros, descendant du fameux prétendant
Bardas Sklèros. La discorde se mit entre les deux voisins et Mandakès,
de caractère peu facile, menaça Romain Sklèros de le tuer. Sklèros dut
quitter ses terres et garda une haine féroce contre Maniakès. Romain
Sklèros était en grande faveur auprès de Constantin IX, amant de sa
soeur, la célèbre Sklèreima. Fort de son crédit auprès de l’empereur
et de l’absence de Mand-akès, Romain Sklèros ravagea les terres de
Maniakès et outragea sa femme. Averti, Maniakès, alors en Italie, en
con ut une violente colère; sa colère se changea en exaspération, lorsqu’il
apprit qu’à la demande de Romain Sklèros, Constantin IX l'avait
destitué de son commandement. Jugeant imprudent, dans les circon
stances présentes, de rentrer à Byzance, Maniakès n'avait plus qu'une
ressource: la révolte.
Salué empereur par ses soldats, Maniakès prit les insignes impé
riaux (1042). Il fit assassiner le patrice Pardos que Constantin IX avait
envoyé en Italie comme catépan, pour le remplacer.71 Comprenant qu'il
était allé trop loin, en accula-nt à la rébellion un chef de la valeur de
Maniakès, l'empereur essaya de réparer sa faute, mais Maniakès ne se
laissa pas séduire par les promesses de pardon et de récompenses
faites par Constantin IX; avec son armée, Maniakès marcha sur Byzance.
Constantin IX envoya contre lui le sébastophore Etienne, qui se
fit battre en Haute Macédoine, à Ostrovo; mais pendant la bataille
Maniakès fut mortellement blessé et expira presqu'aussiôt. L’armée du
_ “ Cedr. II. 522-523; Zonar. III. 593. Sur l'expédition de Sicile, cf. J. Gay,
L'Italie méridionale. 450—452. Et. G. Schlumberger, id. III, 234. 240. 242.
" Attal. II.
“ Cedr. II, 541.
" Cedr. II, 545. _
"zPsellos, Chronogr. II, 2 (ed. Renault). Cf. G. Schlumberger, op. cxt
III, 43 .
" Dôlger, Regesten Ne 856.
12 К. СшНапа
ргетепНагП, рпуее с1е 5оп сћег, зе сЈећатша. \л теге <1е Машакев,

ехресћее а Соп5таШ:гпор1е, тШ рготепее аи ћоиг а'ипе рг^ие, гатсНб
^ие 1е 5ећа51орћоге ЕМеппе рагсоигашт, еп тпотрће, 1ез гиез ае 1а
сарНак.72
Матакеб етаП К1к сЗе СоиаеЈе? Матакеб.73 Се спот ае СоииеЈез
п'е5г раз тсошш аап5 1е$ аппа1е5 ћугапглпеб. боиз Соп51аШил VIII
(1025—1028), ип Соис1е1е5 ги1 сопаатпе а егхе а^еи^Не запб скнПе, а
1а 5ике а'ип сотркн с!ап5 к^ие! П егаоЧ сотргопи.5.74 8ои5 Масће1 IV,
ип Соиае1е5 Ш1 еп§1оће аап5 1а с1Ј5§гасе ие СоштагПт Ба1а55епе е1
5е5 ћјепб гигегп согШб^иеб. Се СоискНез егаН ип псће ег потаћ1е
рег50ппа§е сГА51е Мтеиге.75 II 5е роиггаИ ^ие се5 с!еих СоиисНеб
ГиббеШ рагепгб <1е Машакез.
Машакез ауаН 1а таШе сГип §еапт, ипе ће11е ргебтапсе, за усих
етаИ топНгиагПе ет 5а Гогсе ргоалдјеибе, аи сИге с1е РбеПоб.76 8оп
ауапсетет пе 5етћ1е ра5 а\оН е1е раПлсиПегетегН гар1ае; Н ггапсћП
реи а реи, ка1а ћгакћи77 \ев есће1оп5 с1е 1а ШегагсћЈе тПНааге. II пе
НећШа ра5 сотте „уа]е1 сГагтее," зкеиорћого8п ои „уа1ет ае сагпр."79
1-е тог зкеиорћогоз 51§пШе „роНе-етегшаги". 1.е5 зкеиорћогог гцшгеШ
аап5 ГоШсштп иех {ггапаз сћегб тИИалгеб80 е1 оссирепт ип сег1ат гап§
с!ап5 1а МегагсШе огГЈслеИе;81 Н5 50гП тепИоппеб а шуегбе« герпбез
с1апб 1_е 1л\те Ае& Сегетошеб.82
Машаке5 Гш-П ип 51тр1е ауегПипег? Себт иоШеих. 1.е5 сћгогп-
^иеигб пе ГогЛ ра5 а11и510п а ГћитПНе ие бв5 опдтез ет гарреИеШ: 1е
пот с!е боп реге, бапб 1е ГаНе хшуге сГарргеоаглопб реи ћопогаћ1е5.
МапЈакеб 5е тапа еп Аб1е Мтеиг;83 поиб пе 5атоп5 пеп 5иг 5а
ае5сепс!апсе. 1_е5 сћготциеиге 5е тогПгегП, еп депега!, аббег Гатогаћ1е5
а Матакеб.
Мгсће!. Т)ез 1е аећиг с!е 50п гс§те, еп 1042, ГаиегПшап с!е Сопбгап-
тт IX Мопота^ие Гит агГлгсе биг 1е5 еуепетегПб ае Зегћте. Етлеппе
Во1гћ51а\', рппсе ие 8егћ1е, 5'егаН еуас!е с1е Вугапсе е1 ауаН геи551 а
ге§а§пег 5еб Е1а1б, ои П 5'е1аН гаН ргос1атег 5ои\'егат.м Егјегте
Во'Пћ51а\' тепадш! с1е 5е5 1псиг510П5 ГШупе ипрепа1е е1 тете 1а
Масеаојпе. А 1а гт с!е 1042, Соп51аШ1п IX, роиг тегдте ип 1егте а
се1 е1а4 ие сћобе5, огс1огта аи 51га1е§е с!е Буггасћшт, 1е раггЧсе
М1сће1, Шб с1и 1о§о1ће1е Апа51абе, с!'а{1а^иег 1е ргтсе гећеПе. В1еп цие
72 Сеаг. II, 547—549; 2опаг. III, 621—623; РвеИоб, II 1—8 (Кепаић); сг.
С. 8сћ1итћег§ег, ор. сН. III. 436, 455.
13 Сес1г. II, 500.
" Сеаг. II, 483.
" Сеаг. 11,511.
,6 РзеПок, Сћгоцг. II, 2 (Кспаић).
77 РвеНоб, 1с1. II, I (Кепаић).
" РбеПоб. 1<1. II, I (КепаиН) (ггас1исиоп)
79 С. ЗсМитћег&ег, ор. сИ III, 90, гергоашбапг. 1а ттааисглоп с1е ^ошз
Вг(5ћ1ег.
" Сег. II, 522, 717.
» Сег. II, 52, 737.
п Сег. I, 48, 250 Вопп; II, 56 (УовО; 717, 6, 737, 23, 746, 5 (Вопп).
м Сеаг. II, 548.
И Сеаг. II. 526. С1. С. ЗсМиткег^ег, ор. сН. III, 311—312.
СопТпћиТшп а 1а рго5оро§гарћ1е ае Г/ЕтрНе ћухапТт 13
51гаТе§е, 1е ратгке М1сће1 ј^погаИ ТоиТ теТЈег тШГагге. СеТааТ. ип

сћеГ еГГетте еГ 5ап5 уаЈеиг. боп ехресМНоп гГауапГ аћоиН а аисип
гебићаТ, Н зашЈеа аи гетоиг еГ тотћа аапз ипе етћибсаае; се ГиГ ип
аезазТге. ЈЈагтее ћухапТте ГиГ, еп рагПе, аеГгшГе; М1сће1 рагутТ,
серепаапТ, а 5'епГшг а\ес 1ез аећгјз ае боп агтее.85 1^е „8Тгасе{пкоп"
с1е Кекаитепоб Гак аИшкт а се Мј.сће1, 5ТгаТе§е ае ВугтасШит еГ
Шб сш 1о§оТћеТе, сктГ Гтсараске атепа ип рагеП с1е5а5Тге. 0'аргеб,
ГаиТеиг, М1сће1 аига1Т еТе Га1 рпбопшег.86 Б^аргез 1а Сћгогш^ие аи
ргеТге ае Вк>с1ее, 1а стеГаНе еит Неи ргез сГАпПуап. 1^е 5ТгаТе§е с1е
Буггасћшт е5Г арре1е СигеШиб.*7 СигеШиз езТ реиТ-еТге 1е пот ае
ГатШе <1е М1сће1, пот ргоћаћ1етепТ аНеге.
СопбТапТт IX пе 5етћ1е рах а\оН §агс1е 1оп§!етр5 гапсипе а
М1сће1 ае боп есћес. Еп 1048. 1ог5ди'ес1а1а 1а §иегге а\ес 1е5 РеГсће-
педиез, М1сће1, Шб сГАпабТабе, еТак ^оиуегпеиг ае Боги5То1оп (бШ«1пе).
Мјсће1 педосја а1огз 1а 5оигш55к>п ае Гип с!в5 рппсјраих сћегз РеТ-
сћепе{ше5, потте Ке^епез.88 Еп 1057, 1е раТпсе Мкће1, а!ог5 тПге
та§15Тго5, Кдиге ауес 1е5 раТпсеб Тћеоаоге СћгузеИоб еТ СћпбТорћоге
Руггћоб, раптп 1е5 ал§гпТа1ге5 цш ушгепГ ГаНе ргеббјоп 5иг 1е раГпаг-
сће Мкће! СегиНиге, роиг ГоћПдег а оћТегпг 1аО"есћеапсе с1е Гетрегеиг
М1сће1 VI 5!гаТк>т1ко5. МЈсће1 еТаИ а1ог5, реиТ-еГге, сћеГ с1е Гип с!еу
согрб с!е ГћеГагпе, дагОе ј.трепа1е ћагћаге.И Ее тајтТгоб М1сће1,
Шб сГАпабТабе, ауаП ргоћаћ1етепт м§пе, сотте Тоиб 1е5 сИЈтИаНеб 1е
ташГебТе с1е гШеШе а Мтсће1 VI еТ, а Гарргосће сПбаас I" Сотпепе,
аедггак уоИ аеГгшге се аоситеп! сотрготеПап!.90
Мгсће1, асоШће, ако1ои1ћоз. Аргех 1а аеГаПе с!е Гћб1аНе1аг^ие
СопбсапТш с1еуапТ Апс1тттор1е, СопзТапТт IX етоуа с1еих агтеез роиг
1иТТег сопТге 1е5 РеТсћбпедиек, Гипе 5ои5 1с соттапаетепТ с1и раТпсе
М^серћоге Вгуеппе91, ГаиТге 5оик се1и1 с!е М1сће1, асо1у1ће. М1сће1
геи551Т а ехТегтшег сЈеих ћапс^е^ еппетје« а Со1ое еТ а ТорНтхоп.
АуегТ15 раг се5 есћесз, 1е5 РеТсћепедиеб аћапс1оппегепТ 1а сопТгее еТ
5е јеТегепТ 5иг 1а Масес-ојпе. Аиб51ТбТ, КПсерћоге еТ М1сће1, раг ипе
аис1ас1еи5е тагсће с!е пи1Т, 5е рогТегепТ 5иг СћагЈороНб ои Нб 5'епГег-
тегепТ, еп аТТепаапТ ипе оссахкш Гауогаћк. ЕПе 5е ргос-шаЈТ уНе. 11е5
Ре1сћепе§ие5, аргеб иле ХЂЈлла, У1пгепТ сатрег а ргох1т1Те ае Сћагш-
роПб, сгоуапТ 1а р1асе сЈедагте с1е Тгоиреб. Еа пшТ уепие, Гагт^е
ћутапТте 50гТ1Т с1е 1а уШе ет аигрп! Геппегт запб аеГЈапсе. Се ГиГ
ип Тегпћ1е сагпаде (1051). Кепс1и5 ргис1епТ5, 1е5 РеТсћепе^иез 5'аћ5ТЈп-
гепт с1е50гтпа15 с1е гауа^ег 1е ра\'5 ст ге&ТегепТ са1тез рспсЈапТ ргеб с1е
с!еихап5 (1051—1052)«
" Сеаг. II, 543—545; сГ Р. Об^ег, Ке§е5Теп № 857.

" С. 8сМит1?ег§ег, ор. сП. III, 448.
17 С. 8сћ1итдег%ег, ор. ск. Ш.
" СГ. Иоте 53.
" Сеаг. II, 634—635. СГ. С. 8сћ1ит\>ег%ет, ор. ск. III, 818—819.
90 СеЈг. II, 634, 636.
" СГ. Ко(е 29.
И Сеаг. II, 603—604; АТТа1. 35—36; СГ С. ЗсМитксгесг, ор. сИ. III,
587—590.
14 R. Guilland
Michel Attaleiates"3 n'indique pas les nom des vainqueurs de Cha

riopolis. Il dit simplement que Constantin IX confia le commandement
à tun personnage de la Cour, he'na tôn épi tès aulès stratègon -— il s'agit
évidemment de Nicéphore Bryenne — qu'à un Latin, homme
brave et expérimenté dans l’art de la guerre, —- il s'agit évidemment de
Michel, acolythe.
Michel était d'origine étrangère, peut-être un Lombard; il était,
sans doute, chef des Varangiens, la garde (impériale barbare. Sous le
nom d'acolythe, les Byzantins désignaient le chef des troupes merce
naires étrangères.“ Aussi est-dl peu probable que le terme acolythe,
akolouthos soit ici un mom propre.
En 1053, les Petchénègues recommencèrem à faire parler d'eux.
Constantin IX envoya contre eux une nouvelle expédition, commandée
par l'acolythe Michel et le syncelle Basile. On avait réuni toutes les
forces disponibles d’Orient et d’Occident. Les Petchénègues, à l'approche
de l'armée byzantine, s’enfermèrent dans le camp retranché de la Grande
Pereiaslavetz et attendirent les événements. L'armée impériale assiégea
vainement le camp retranché et dut ce retirer; attaquée pendant sa
retraite, elle subit un grave désastre. Le syncelle Basile fut tué, en
fuyant et l'acolythe Michel ramena avec peine les débris de son armée
à Andrinople. Constantin IX troublé par cet échec songeait à prépa
re’r une nouvelle expédition, mais les Petchénègues firent des propo
sitions de paix et une trêve de 30 ans fut conclue.95
Attaleiates ne mentionne pas l’acolythe Michel et parle seulement
byzantine. commandée par le ,,moine Basile, pronoïtès de Bulgarie".
comme commandant l'armée impériale. Il vante la manière dont fut
exécutée la retraite de l'armée byzantine et exalte le courage d'un
jeune chef, le futur empereur Nicéphore II Botaniate. Dans le ,,Stratè
gikorn" de Kékauménos il est fait allusion au désastre de l'armée
byzantine, commandée par le ,,moine Basile, pronoîtès de Bulgarie",
ayant pour principal lieutenant l'aoolythe Michel.96
Entre l'expédition de 1051 et celle de 1053, Cédrène place une
campagne en Ibérie (Géorgie) contre les Turcs. Michel l’acolythc,
rappelé d'Occi-dent à Byzance fut en toute hâte envoyé en Ibérie avec
quelques troupes et la mission de rallier les corps de mercenaires
Francs et Varangiens, dispersés en Ibérie et dans le thème voisin de
Chaldée pour s'opposer aux incursions turques. Les Turcs, informés de
l'approche d'une armée byzantine, se retirèrent.” Cette campagne
d'Ibérie semble pouvoir être fixée en 1052—1053.
Pardos. En apprenant la révolte de Georges Maniakès, Constan—
tin IX lui envoya, en septembre 1042, une ambassade pour le ramener
” Attal. 35—36.
“ Cer. II, 2, 523—524. Reiske, Comment. 474, 606; Ps.—Cod., de off. II,
25, 40 et Notes 199 Bonn; 138, 32, 163, 14—17, 184, 20—24, Verpeaux.
'S Cedr. II 607—608; Attal. 37—43; cf. G. Schlumberger, op. cit. III,
590—595.
" Cf. G. Schlumberger, op. cit. III, 593.
’7 Cedr. II, 606; cf. G. Schlumberger, op. cit. III, 598—599
au loyal-isme. Cette ambassade comprenait le protospathaire Tubachi,

le patrice Pardos et l'archevêque de Bari, Nicétas ou Nicolas.ga Le patrice
Pardos et Tubachi furent assasinés, à l’instigation de Maniakès.99 D'après
Cédrène‘m, Pardos était simple protospathaire; il n’avait d’autre mérite
que celui d’être connu de l'empereur, qui l’avait choisi pour succéder à
Maniakès dans le commandement de l'Italie.
Sklèros, Basile. Cédrène‘01 rapporte que, sous le règne de Con
stantin VIII (1025-1028), un différent violent, dont il n'indique pas
la cause, éclata entre le patrice Basile Sklèros, fils de Romain Sklèros,
et le magistros Pmusianos, dit le Bulgare, alors stratège du thème
des Bucellatires. Ce dernier était le fils de Jean Vladjstlav, dernier roi
de Bulgarie et qui, après sa soumission. avait été titré magistros par
Basile II.mz La querelle entre les deux hauts dignitaires précités fut vidée
en combat singulier. L'empereur, irrité d'un pareil scandale, exila les
deux adversaires, Basile Sklèros à Oxya, Pnousianos à Plavi. Basile
Sklèros, ayant tenté de s'évader, fut con-damné à être aveuglé; Prou
sianos, menaçé de la même peine, obtint sa grâce.“
Quelques années plus tard, Romain III Argyre (1028-1034), par
une mesure générale de clémence, effaça toutes les condamnations, pro
nonce’es par son prédécesseur. Ne pouvant rendre la vue à Basile Sklèros,
il le titra magistros, en manière de consolation.‘°‘ Cédrène appelle, par
erreur, dans ce passage, Basile Sklèros Romain Sklèros. Ce Basile
Sklèros, faussement appelé Romain Sklèros, ne saurait être confondu
avec Romain Sklèros, titré magistros par Constantin IX Monomaque ‘05
et plus tard, proèdre‘œ et frère de la célèbre Skleraina, maîtresse de
Constantin IX.‘°”
Basile Sklèros était fiils de Romain Sklèros, titré magistros‘œ et
petit -fils du célèbre Bardas Sklèros, titré curopalate.” Basile Sklèros
dont on ignore la date de naissance, avait épousé, bien avant son
aveuglement, Pulchérie, soeur du futur empereur Romain III Argyre.“°
De ce maniage avec Pulchérie, Basile Sklèros eut une fille, qui épousa
Constantin Monomaque, le futur empereur, alors veuf. Ce mariage eut
" F. Dälger, Regesten Na 856.

” J. Gay, L'Italie méridionale . . . 463.
‘°“ Cedr. II, 548.
"" Cedr II 483.
“u Cedr. II 469. Cf. G. Schlumberger, op. cit. II, 390.
'°’ C. Schlumberger, op. cit. III, 14-18.
"“ Cedr II. 487.
“‘ Cedr. II, 547.
‘°‘ Cedr. II, 622.
“'7 Cedr. II 547.
'°' Cedr. II, 482-483.
‘°’ Cedr. II, 446.
“° Psellos, Chronogr. 125 (Renault); Zonar, IlI, 615. Pulchérie vécut
à la cour de son frère, Romain III Arg re. Elle avertit son frère des
intrigues amoureuses de Michel IV le aphlagonien, avec l'impératrice
Zoè (Zonar. III, 583). Pulchérie mourut, pendant le rè e de son frère,
probablement vers 1033. (Psellos, Chronogr. 49). Elle avait été, peu avant,
exilée avec son mari, Basile Sklèros (Cedr. II, 501-502).
16 R. Guilland
lieu à la fin probablement du règne de Basile II, comme il ressort des

indications de Psellos. Il déclare en effet‘“, qu'en dépit de son mariage
avec la fille de Basile Sklèros, Constantin Monomaque continua à rester
dans une demie disgrâce à la cour de Basile II et de Constantin VIII.
peu avant 1025, date de la mort de Basile II, la fille de Basile Sklèros,
arrière-petite—fille du célèbre Bardas Sklèros était déjà en âge d'être
mariée.
Devenu veuf une seconde fois, Constantin Monomaque, n'osam
contracter une troisième union, prit pour maîtresse la nièce de sa
seconde femme défunte, pensonne désignée par les chroniqueurs sous
le nom de Skléraine, hè Sklèraina, parce qu'elle appartenait à la
famille des Sklèros112 et, d’après Psellos113 »personne belle et sage«.
D'après Zonaras‘“, la Sklèrène, lorsque Constantin Monomaque la prit
pour maîtresse, était déjà veuve, mais fort jeune encore et jolie. Con
stantin Monomaque connaissait déjà la Sklèrèna, avant 1034_ En effet,
lorsque Constantin Monomaque fut exilé à Mytilène par Michel IV le
Paphlagonien, .la Sklèrène le suivi-t volontairement en exil. Cet exil
devait durer sept ans.115 Lorsque Constantin Monomaque monta sur le
trône, en 1042, par son mariage avec la Porphyrogénnète Zoè, il introduit
au Grand Palais, peu après, sa maîtresse qu'il titra se'bastè."6 Elle vécut
à la Cour, entourée d’hommages et d'honneurs jusqu'à sa mort
prématurée.
La Sklèrène étai-t certainement la fille d'un Sklèros, comme son
nom l’indique. Cédrène117 le déclare nettement: pallakeuome’nès gar lès
thugatrOs tou Sklèrou tô basilei, ouk oligos èn ho goggusmos tou té
dèmou kai tès sugklètou kai tôn adélphôn kai despoinón. Tant que
Constantin Monomaque avait été un simple particulier, sa liaison
secrète n’avait pas suscité la réprobation publique mais, lorsque, monté
sur le trône, il afficha officiellement sa maîtresse, le scandale fut grand.
L'emeute de 1044 le démontra, du restem Psellos"9 écrit que l’empereur
était obligé, au début, de dissimuler ses visites à la Sklèrène et d’acheter
le silence et la complicité de ceux qui l'accompagnaient."°
Basile Sklèros n'avait qu'une fille mariée à Constantin Monomaque,
monogénous thugalros mètèrm, mais il avait très certainement aussi un
“‘ Psellos, Chronogr. I, 125 (Renault)

'" Zonar. III, 618; G. Schlumberger, op. cit. III,416. Cf. Psellos, Chronogr.
I, 142, note, (Renault) déclare que la nièce de la seconde femme de Con—
stantin (IX) Monomaque aurait été la propre petite-fille du célèbre préten
dant Bardas Sklèros. La seconde femme de Monomaque était l’arrière-petite
-fille de Bardas Sklèros; la nièce de cette seconde femme était donc d’un
degré encore plus éloigné,
”’ Psellos, Chronogr. I, 141 (Renault);
"‘ Zonar. III, 618.
"5 Psellos, Chronogr. I, 126, 142 (Renault).
"^ Psellos. Chronogr. I, 146 (Renault).
“7 Cedr. II, 556, scolie.
"' Cedr. II, 556.
"9 Psellos, Chronogr. II, 144 (Renault).
u" Zonar. III, 619.
‘1' Psellos, Chronogr. II, 125 (Renault).
fiils. C’est nécessairement du mariage de oe fils que naquit la Sklèrène,

nièce de la seconde femme de Constantin Monomaque. La Sklèrène était
donc la petite-fille de Basile Sklèros, le patrice aveugle, lequel était
lui-même le petit-fils de Bardas Sklèros. La Sklerène devait être bien
plus jeune que sa tante, la deuxième femme de Constantin Monomaque.
Bien que déjà veuve, en 1034, elle était encore toute jeune, à cette
époque, au dire des chroniqueurs.‘22 On se mariait très jeune, il est vrai,
à Byzance. La Sklèr‘ene, en 1042, était incontestablement encore une
jeune femme, dans tout l’éclat de sa beauté. Elle moumt jeune, peu
après 1044; elle fut ensevelie au couvent des Marnganes, où son tombeau
se voyait encore au XIII° siècle.123
La Sklèrène avait, sans doute, plusieurs frères”, mais les chroniqu
eurs ne font allusion qu'à son frère, Romain Sklèros, titré magistros,
puis proèdre par Constantin IX Monomaque. Nous possédons, du reste,
un sceau à son nom, où il est titré magistros et protostratôr.m
Du Cange‘26 a donné un court tableau généalogique des Sklèros. Il y
a lieu de le corriger comme suit:
Bardas Skléros, magistros et curopalate, décédé vers 990. A pour fils:
Romain Sklèros, magistros, vers 986: A pour fils:
Basile Sklèros, (aveugle), patrice et magistros, qui épouse Pul
chérie Argyre. Il a pour fille:
N. qui épouse Constantin Monomaque et qui n'a pas d'enfants et
un fiils. N., qui a une fille, la Sklèrène et un fils, Romain Sklèros, magis
tros et proèdre.
L’illustre famille des Sklèros ne s’éteignit pas. Sous le règne de
Manuel Ier Comnène (1143-1180), un Skléros Sethos, coupable de se
livrer à des opérations de magie, fut aveuglé.‘27 Ce personnage vivait encore
sous Amdronic Icr Comnène (1183—1185) et n’avait pas renoncé à ces
pratiques.128
Basile Sklèros, bien que comblé de bienfaits par Romain III Argyre,
était aventureux inconstant. Malgré sa cécité, il conspira contre l'empe
reur, son beau-frère. Arrêté, il fut exilé ainsi que sa femme, Pl.|.l<:hérie.'29
L'événement eut lieu vraisemblablement en 1033. Pulchénie mourut peu
après en exil en 1033 ou 1034.“0 Il est probable que son mari, Basile
Sklèros, ne lui survécut pas de beaucoup, ce que, du reste, laisse entendre
Psellos.131
Tornikios, Léon. D'origine macédonienne, Léon Tomikios habitait
Andrinople; il était cousin, du côté maternel, de Constantin IX Mono
'" Zonar. III, 618.

m Nicétas 810.
'" Cedr II, 556, scolie.
'u G. Schlumberger, Sigill. byz. 358.
‘“ Du Cange, Fam. Byz. 153.
"7 Nicétas 192.
‘1‘ Nicétas 442.
'” Ccdr. II, 501—502.
"° Pscllos, Chronogr. II, 49 (Renault).
"' Psellos, Chronogr. id.
2 aôopumc annnmomnxor nucru'ry'n

18 R. Guilland
maque.132 Lorsque ce dernier monta sur le trône, il se souvint de ce parent

lointain, le fit venir à la Cour, où il lui assura un rang enviable, en le
titrant d'abord patrice, puis vestis et en lui confiant diverses fonctions
importantes.'33A la suite de certaines intrigues auxquelles Euprépia,
soeur de Constantin IX ne fut pas étrangère, Tornikios fut envoyé
comme stratège en Ibérie134 et non, comme le dit Michel Attaleiates‘”,
stratège de Mélitène. Sur ces entrefaites, éclata une révolte des armées
de Macédoine, qu'on accusa Tornikios d’avoir fomentée et encouragée.
Devenu suspect, il fut destitué de son commandement, rappelé à
Byzance et tondu moine;136
Une fois revêtu de la robe monastique, Tornikios fut laissé libre
et sans surveillance, à Byzance.137 Il en profita pour s'échapper et aller
rejoindre à Andrinople ses amis et partisans Andrinople était devenue.
depuis un certain temps, un foyer d'intrigues antidynastiques; tous les
mécontents, parmi lesquels de nombreux chefs militaires s'y étaient
donné rendez-vous. Tornikios n'eut pas de peine à recruter en quelques
jours une armée nombreuse avec laquelle il marcha sur la capitale,
alors dépourvue de troupes. Auparavant, il s'était fait proclamer
empereur par ses troupes, en septembre 1047.138 Tornikios mit le siège
devant Byzance et peu s’en fallut qu'il s'empara de la grande cité. Après
quelques succès éphémères, il dut battre en retraite. Il prolongea quelques
mois encore la résistance aux armées impériales, mais, abandoné de pres
que tous ses partisans, (il fut finalement arrêté. Le 27 décembre 1047, Con
stantin IX le condamna au supplice ordinaire des rebelles: l'aveu
glcment.139
L'un des principaux lieutenants de Tornikios fut Jean Vatatzès, son
parent, homme de vieille noblesse et de grand caractère. Vatatzès semble
avoir été l'âme de la révolte et le véritable chef; il partagea le supplice
de Tornikios.H0 Parmi les principaux partisans de Tomiki0s figuraient
Théodore Strabomytès, Polys et Marianos Branas.” Théodore Strabo
mytès et Polys étaient de nobles personnages auxquels Constantin IX
pardonna vite leur défection, car ils s'étaient hâtés de faire leur
soumission, avant même l'échec définitif de la révolte. Théodore Stra
bomytès et Polys combattirent courageusement dans les rangs de
l'armée impériale contre les Petchénègues et tombèrent glorieusement
sur le champ de bataille.“2
” Psellos, Chrongr. II, 14.

"" Attal. 22.
U' Cedr. II, 561; Glykas 596; Psellos, Chronogr. II, 15.
”’ Attal. 22.
"° Cedr. II, 561; Psellos, Chronogr. II, 16; Attal. 22.
"7 Attal. 22.
"' Cedr. II, 562; Attal. 23.
'” Cedr. II, 564-566; Attal. 29—30.
"" Cedr. II, 564, 565, 566; Attal. 29-30.
'“ Cedr. II, 564-565.
"’ Cedr. II 597. Sur la révolte de Léon Tornikios, cf. Cedr. III 561-566;
Zonar. III, 625-631; Attal. 22—30; cf. G. Schlumberger, L’Epopée byz, III,
499—528. Zonaras et Psellos insistent sur le rôle joue par Euprépia, soeur de
Constantîn IX Monomaque dans la révolte de Tornikios, qu’elle protégea
toujours et dont elle semble avoir été amoureuse.
Contribution à la prosopographie de L’Empire byzantin l9
Les Tornikiios descendaient des Pagratides illustres dynastes armé

niens. Ils étaient une branche cadette des princes de Taron.‘43
Un Constantin Tornikès (vraisemblablement Tomikios) était
éparque de Constantinople, sous Alexis III Ange (1 195—1203)” et fut plus
tard logothète du Drome.”5
INDEX
(établi par Mme R. GUILLAND)
I. Index des noms
Aboukab, arménien, père d'Apoka Bourtzes, Michel (ss. Nicéphore II

pes, Basile (XI' s.), lieutenant du Phokas) (X‘ 5.): 4.
curopalate: 1. Aboukab, cf. Apo
Bourtzes, Michel, frère de Bourtzes,
kapès, Basile (XI' s.).
Samuel (XI' s.): 4.
Anastase (XI‘ s.): logothète: 12, 13.
Bourtzes, Samuel (XI‘ s.): comman
Apokapès (Aboukab Basile (XI' s.):
dant de corps, 3; patrice: 3.4.5.
gouverneur d'Edesse; magistros;
patrice; stratège: l, 2. Bourtzes, Théognoste, frère de Bour
Ardouin: commandant lombard: 6. tzes, Samuel (XI' s.): 4.
Argyre ou Argyros, fils de Mélo Brachamios, cf. Philarète (XIe s.)
(XI’ s.): chef normand, 2; duc de
Branas, Marianos (XI' s.), partisan
Calabre, 3; duc d’Italie, 2.3; duc
de Tomikios: 18.
de Sicile; gouverneur du thème
d'Italie; magistros; magistros; Bryenne, Nicéphore (XI' s.): com
2.3; patrice; prince d’Italie; mandant d’armée: 13; comman
vestis(?) : 2. dant suprême: 4.5; ethnarque;
Argyros, cf. Argyre, fils de Mélo général; patrice; stratège 4; stra
(XIe s.). tège de Cappadoce; stratège du
Arianitès, Constantin (XI' 5.): chef thème des Anatoliques: 4. 5;
d'armée, 7; duc d'Andrinople, 8; stratège du thème d'Asie Mine
magistros, 3.4. ure; stratège du thème des Op
timates: 4; stratègos: 4.13.
Baltzar (XI‘ 5.), fils de Kégènes: 8.
Bardas Sklèros (Xe s.): curopalate, 15. Cérulaire, Michel, patriarche: 3.
17; magistros, 17. Chrysélios, Théodore (XI' 5.): pa
Basile le Moine, eunuque (XI‘ s.): trice, 13.
commandant l'Armée impériale, Constantin, eunuque (XI' s): chef de
14; gouverneur de Bulgarie, 8. 14; la Grande Hétairie; commandant
prono'itès de Bulgarié syncel (l'armée; généralissime de l'ar
le: 14. mée 4; hétériarque: 3. 13; préposi
Boïthslav (XIe s.), prince de Ser te: 3; prépositeeunuque: 3.4; stra
bie: 12. tège suprême: 3.
Bojannès (XI‘ s.): stratège, 6. Contarini, Domenico (XI' s.): doge
Botaniate, Nicéphore (XI‘ 5.): ma de Venise; patrice impérial; pro—
gistros,2. tosébaste: 5.
“3 G. Schlumberger, op. cit. III, 503.

'“ Nicétas 696.
“’ Nicétas 848.
2"
20 R. Guilland
Cursilius: stratege de Dyrrachium: Kenkhré, Jean (XI“ s.): protospat

13. Cf. peut-être Michel, fils du haire: 9
logothète Athanase.
Lamрros, Léon (XI“ s.): patrice;
Chagès, Constantin (XI“ s): com stratege du thème de Mélitène: 9.
mandant de la Flotte; patrice;
stratege du thème maritime des Likhoudes, Constantin (XI“ s.): mi
Cibyrrhéotès: 5. nistre (premier); paradynaste: 9.
Likhoudes, Etienne (XI“ s.): patrice;
stratëge: 9
David d'Iberie (XI“s): curopalate, 1. Lykanthès (XI“ s.): patrice: 5.
Dokeianos, Michel (XI“ s.): catépan
(duc) d'Italie: 6. 7; chef d'armée: Maniakès, Georges (XI“ s.): 2. 6.9. 14;
7; général: 6; hétaireiarque: 5; catépan d' Italie: 2. 11; catépan
patrice: 3.5. 6.7; protospathaire; de la Basse-Médie; commandant
vestarque: 6. 7. d" Edesse; gouverneur de la Hte
Dokeianos, Nicéphore (XI“ s.): са Médie et de l'Aspracanie: 10; ma
tépan: 6. gistros: 11; patrice: 10. 11; pro
tospathaire; stratëge du thème
Dokeianos, Théodore (ss. Alexis I de Telоuch: 10.
Comněne): 7.
Dokeianos, Théodore, fils de Michel Maniakès, Goudelios ou Goudélès,
Dokeianos (XI“ s.): 7. père de Maniakès, Georges: 10. 12.
Michel (Cursilius?) (XI“ s.): chef
Dokeianos, Théodore (XIII“ s.): 7. d'un corps de l'Hétairie; gouver
neur de Dorustolon (Silistrie):
Erotikos, Théophile (XI“ s.): stratege 13; gouverneur des territoires
de Chypre: 5. voisins du Danube: 8; magistros:
Etienne (XI“ s.): sébastophore: 9. 12. 13; patrice: 8. 12.13; stratëge de
Dyrrachium: 12. 13.
Etienne, beau-frère de Michel IV:
amiral: 10. 11. Michel (XI“ s.): acolythe: 4. 13. 14;
chef des troupes mercenaires
Euprépia, soeur de Constantin IX etrangères: 4. 14; chef des Varan
Monomaque: 18. giens: 14; général: 4; strate
gos: 14.
Goudélès (ss. Constantin VIII): 12. Michel (XI“ s.): vestarque: 9.
Goudélès (ss. Michel IV): 12
Goudélès, cf. Maniakès Goudelios, Nicéphore (XI“ s.): recteur: 3.
Georges. Nicétas ou Nicolas (XI“ s.): arche
Goulinos (XI“ s.), fils de Kégéněs vèque de Bari: 15.
(XI“ s.) 8. Nicolas (XI“ s.): parakimomene: 3.8.
Nicolas ou Nicétas (XI“ s.): archevé
Hadrobalanos, Constantin (XI“ s.): que de Bari: 15.
commandant en chef; patrice: 7.
Opsaras, Jean: patrice, 5.
Jean (XI“ s.): anthypate-patrice; duc Pagratides, famille dynastes armé
d'Amalfi; vestis impérial: 7. niens: 19.
Jean le Philosophe, eunuque (XI“ s.): Pardos (XI“s): catépan: 11; patrice:
patrice: 7. 11. 15; protospathaire: 15.
Philarète (Brachamios) (XI“ s.):
Kaballourios, Constantin (XI“ s.): curopalate: 2 n. 7; domestique
commandant de la Flotte; patrice; des Scholes?): 2.
stratege des Cibyrrhéotes: 8. Polys (XI“ s.). partisan de Torni
kios: 18.
Kégènes, chef Pechéněgue (XI“
s): 13; patrice; 8. Prince de Taron: 19.
Kenkhré Elpidios (XI“ s.): patrice; Prousianos, dit le Bulgare (XI“ s.),
protospathaire; spathaire: 9. fils de Jean Vladislav: magistros:
stratège du thème des Bucel Théodorocanos, Théophile (XI‘ s.):

laires: 15. commandant de Flote: 8.
Pulchérie, sœur de Romain III Tomikès, cf. Tornikios.
Argyre, femme de Basile Sklèros: Tomikès (Tomikios?), Constantin
15 et n. 110. (ss. Alexis III Ange): éparque de
Pyrrhos, Christophore: patrice, 13. Constantinople; logothète du
Drome: 19.
Salman (XI' s.): gouverneur musul
man d'Edesse: 10. Tomikios, Léon (XI' s.) ou Tomikès:
Sklèrène ou Sklèraine ou Skleraina, 3; patrice; stratège en Ibérie;
petite-fille de Basile Sklèros: 16 n. vestis: 18.
112; sébastè: 16. Tomikios (?) Cf. Tomikès, Constan
Sklèros, famille: 15.16. 17. tin (ss. Alexis III Ange).
Sklèros, Basile. fils de Romain Sklè Tornikios, famille: 18. 19.
ros (XI' s.): magistros; patrice: Tubachi (XI' s.): protospathaire: 15.
15.17.
Sklèros, Romain, père de Sklèros,
Basile (X' 5.): magistros: 15. Vatatzès, Jean (XI‘ s.): lieutenant de
Tomikios: 18.
Sklèros, Romain (ss. Constantin IX
Monomaque): magistros: 15. 17 et Vladistlav, Jean, roi de Bulgarie (XI‘
sceau. 17; proèdre: 15.17; proto s.): magistros: 15.
srratôr (sceau): 17.
Sklèros Séthos (XII' s.): 17. N., fille de Basile Sklèros, femme
Spartènos, Démètrios (ss. Théodore de Constantin IX Monomaque:
II Lascaris): 7. 15.16 n. 112. 17.
Strabomytès, Théodore (XI' s.), par N.-,Fils de Basile Sklèros, père
tisan de Tomikios: 18. de la Sklérène: 17.
II. Index des fonctions et dignites
Acolythe: 14; Michel (XI' s.): 4. 13. Chef d'un corps de l'Hétairie: Mi
14 (v. NOMS). chel (Cursilius?) (XI' s.): 13 (v.
Akolouthos: 14. NOMS).
Amiral: Etienne, beau—frère de Mi Chef de la Grande Hétairie: Con
chel IV: 10. 11. stantin, eunuqe (XI' s.): 3 (v.
Anthypate-patrice: Jean (XI' s.): 7 NOMS).
(v. NOMS). Chef Normand: Argyre ou Ar ros,
Archevêque de Bari: Nicétas ou fils de Mélo (XI' s.): 2 (v. N MS).
Nicolas: 15. Chef Petchénègue: Kègénès, fils de
Baltzar (XI' s.): 8; patrice, 8.
Catépan: Dokeianos, Nicéphore (XI‘ Chef des Troupes mercenaires ét
s.): 6; Pardos (XI' s.): 11; patrice: rangères: Michel (XI‘ s.): 4. 14
11.15; protospathaire, 15. (v. NOMS).
Catépan de la Basse-Médie: Ma
Chef des Varangiens: Michel (XI' s.):
niakès, Georges (XI' s.): 10 (v.
14 (v. NOMS).
NOMS).
Catépan (duc) d’Italie: Dokeianos, Commandant d'armée: Bryenne, Ni
Michel (XI' s.): 6.7. (v. NOMS); céphore (XI‘ s.): 13 (v. NOMS);
Maniakès, Georges (XI' s): 2.11 Constantin, eunuque (XI' s.): 3
(v. NOMS). (v. NOMS).
Chef d'Armée: Arianitès, Constantin Commandant l'armée impériale:
(XI' s.): 7 (v. NOMS): Dokeianos, Basile le Moine, eunuque (XI' s.):
Michel (XI‘ s.): 7 (v. NOMS). 14 (v. NOMS).
22 R. Guilland
Commandant en chef: Hadrobala Généralissime de l'armée: Constan

nos, Constantin (XI“ s.): 7; ра tin, eunuque (XI“ s.):4 (v. NOMS).
trice; 7 Gouverneur de Bulgarie: Basile le
Commandant de Corps: Bourtzes, Moine, eunuque (XI“ s.): 8. 14 (v.
Samuel (XI“ s.): 3; patrice: 3. 4. 5. NOMS).
Commandant d'Edesse: Maniakès, Gouverneur de Dorustolon (Sili
Georges (XI“ s.): 10 (v. NOMS). strie) Michel (Cursilius?); (XI“ s.):
Commandant de la Flotte: Stiji. 13 (v. NOMS).
Constantin (XI“ s.): 5 (v. NOMS); Gouverneur d'Edesse: Apokapes
Kaballarios, Constantin (XI“ s.): 8. (Aboukab), Basile (XI“ s.): 2 (v.
(v. NOMS); Théodorocanos, Thé NOMS).
ophile (XI“ s.): 8. -
Gouverneur musulman d'Edesse:
Commandantu Lombard: Ardouin Salman (XI“ s.): 10.
(XI“ s.): 6. Gouverneur des territoires voisins
Commandant suprême: Bryenne, Ni du Danube: Michel (Cursilius?)
céphore (XI“ s.): 4. 5 (v. NOMS). (XI“ s.): 8 (v. NOMS).
Comtes Normands: 2. Gouverneur du thème d'Italie: Ar
Curopalate: Bardas Sklèros (X“ s.): gyre ou Argyros, fils de Mélo (XI“
15. 17; magistros.: 17; David d'Ibe s.): 3 (v. NOMS).
rie (XI“ s.): 1; Philarète (Bra Gouverneur de la Hte Médie et de
chamios) (XI“ s.): 2 n. 7; domesti l'Aspracanie: Maniakès, Georges
que (des Scholes?): 2. (XI“ s.): 10 (v. NOMS).
Despoina: 16. Hétériarque ou hétaireiarque: 3 n.

Doge de Venise: Contarini, Domeni 21; Constantin, eunuque (XI“ s.):
со (XI“ s.): 5; patrice impérial; 3. 13 (v. NOMS); Dokeianos, Mi
protosébaste: 5. chel (XI“ s.): 5 (v. NOMS).
Domestique (des Scholes?): Phila
rète (Brachamios) (XI“ s.): 2. Lieutenant du curopalate: Aboukab,
Duc d'Amalfi: Jean (XI“ s.): 7 (v. arménien, père d'Apokapes; Ba
NOMS). sile (XI“ s.): 1.
Duc d'Andrianople: Anianitès Con Lieutenant de Tornikios: Vatatzes,
stantin (XI“ s): 8 (v. NOMS). Jean (XI“ s.): 18.
Duc de Calabre: Argyre ou Argyros, Logothète: Anastase (XI“ s.): 12, 13.
fils de Mélo (XI“ s.): 3 (v. NOMS). Logothète du Drome: Tornikès (Tor
Duc de Sicile:Argyre ou Argyros, fils nikios?), Constantin (ss. Alexis
de Mélo (XI“ s.): 23. (v. NOMS). III. Ange): 19; ćparque de Con
stantinople: 19.
Luc de Sicile: Argyre ou Argyros, fils
de Mélo (XI“ s.): 3 (v. NOMS).
Dynaste arabe de Mossoul: 9. Magistros.: 6; Apokapes (Aboukab),
Basile (XI“ s.): 2 (v. NOMS);
Dynastes arméniens: Pagratides, Argyre ou Argyros, fils de Mélo
famille: 19.
(XI“ s.): (v. NOMS); Arianites,
Dynaste musluman: 9. Constantin (XI“ s.): 3. 4 (v.
NOMS); Bardas Skleros (X“ s.):
Eparque de Constantinople: Torni 17; curopalate: 15. 17; Bota
kès (Tornikios?), Constantin (ss. niate, Nicéphore (XI“ s.) 2;
Alexis III. Ange): 19; logothète du Maniakes, Georges (XI“ s.):
Drome: 19. 11 (v. NOMS); Michel (Cursilius?)
(XI“ s.): 13 (v. NOMS); Prousia
Ethnarque: Bryenne, Nicéphore (XI nos dit le Bulgare (XI“ s.), fils de
s): 4 (v. Novi: Jean Vladistlav: 15; stratëge (du
thème) des Bucellaires: 15; Sklè
Général: Bryenne, Nicéphore (XI ros, Babile, fils de Romain,
s.): 4 (v. NOMS); Dokeianos, Mi père de Basile Sklèros (X“
chel (XI“ s.): 6 (v. NOMS); Michel s.): 15; Skleros, Romain (ss. Con
(XI“ s.): 4 (v. NOMS). stantin IX. Monomaque): 15.17
(et sceau) 17 (v. NOMS); Vladi ring ge Serbie: Воithslav (XI“

stilav, Jean (XI“ s.), roi de Bulga S.) . 12.
rie: 15. Proëdre: Sklèros, Romain (ss. Con
Magistros.: Argyre ou Argyros, fils stantin IX. Monomaque): 15. 17
de Mélou (XI“ s.): 2 (v. NOMS). (v. NOMS).
Ministre (premier): Likouděs, Con Pronolitès de Bulgarie: Basile le Mo
stantin (XI“ s.); paradynaste: 10. ine, eunuque (XI“ s.): 14 (v.
NOMS).
Officium des grands chefs militai Protosévaste: Contarini, Domenico
res: 12. XI“ s.): 5; doge de Venise; pat
rice impérial: 5.
Paradynaste: Likhouděs, Constantin Protospathaire: Dokeianos, Michel
(XI“ s.): 9; ministre (premier): 9. (XI“ s.): 6. 7. (v. NOMS); Ken
Partijnomene Nicolas (XI“ s.): khré Elpidios (XI“ s.): 9; patrice;
spathaire, 9; Kenkhré, Jean (XI“
Patrices: Apokapes (Aboukab), Ва s.): 9; Maniakès, Georges (XI“ s.):
sile (XI“ s.): 1 (v. NOMS); Argyre 10 (v. NOMS); Pardos (XI“ s.):
оu Argyros, fils de Mélo (XI“ s.): 15; catépan, 11; patrice. 11. 15;
2 (v. NOMS); Bourtzes Samuel Tubachi (XI“ s.): 15.
(XI“ s.): 3.4.5.; commandant de Protostratór: Skleros, Romain (ss.
corps: 3; Bryenne, Nicéphore Constantin IX. Monomaque) (sce
(XI“ s.): 4 (v. NOMS); Chagčs, au): 17. (v. NOMS).
Constantin (XI“ s.): 5 (v. NOMS);
Chryselios, Théodore (XI“ s.): 13; Recteur: Nicéphore (XI“ s.): 3.
Dokeianos, Michel (XI“ s.): 3. 5. 6.
7 (v. NOMS); Hadrobalanos, Con
stantin (XI“ s.): 7; commandant Sebastè: Sklérène ou Skleraine ou
en chef: 7; Jean le Philosophe, Skleraina, petite-fille de Basile
Skleros.: 16.
eunuque (XI“ s.): 7; Kaballourios,
Constantin (XI“ s.): 8 (v. NOMS); Sébastophore: Etienne (XI“s): 9. 12.
Kegenès, chef Petchéněgue (XI Skeuophoros.: 12.
s.): 8; Kenkhré Elpidios (XI- s); Spathaire: Kenkhré, Elpidios (XI“
9; protospathaire; spathaire: 9; s): 9; patrice; protospathaire: 9.
Lamрros, Léon (XI“ s.): 9; stra
tège du thème de Mélitène: 9; Stratege: Apokapes (Aboukab), Ва
Likhoudes, Etienne (XI. s.): 9; sile (XI“ s.): 2 (v. NOMS); Bojan
stratëge: 9; Lykanthès: 5; Mania nes (XI“ s.): 6; Bryenne, Nicépho
kès, Georges (XI“ s.): 10. 11 (v. re (XI. s.): 4 (v. NOMS); Likhou
NOMS); Michel (Cursilius?) (XI des, Etienne (XI“ s.): 9; Patrice:9.
s.): 8.12.13 (v. NOMS); Opsaras, Stratege (du theme) des Anatoli
Jean: 5; Pardos (XI“ s.): 11. 15; ques: Bryenne, Nicéphore (XI“
catépan, 11; protospathaire, 15; s): 4. 5 (v. NOMS).
Pyrrhos, Christophore: 13; Skle Stratege (du thème) d'Asie-Mineure:
ros, Basile, fils de Romain Sklè Bryenne, Nicéphore (XI“ s.): 4 (v.
ros (XI“ s.): 15. 17; magistros, 15. NOMS).
17; Tornikios, Léon оu Tornikês
(XI- s.): 18 (v. NOMS). Stratege (du theme) des Bucelaires:
Prousianos dit le Bulgare, fils de
Patrice impérial: Contarini, Dome Jean Vladistlav (XI“ s.): 15; па
nico (XI“ s.): 5; doge de Venise; gistros: 15.
protosébaste: 5. Stratege de Cappadoce: Bryenne,
Patriciat: 9. Nicéphore (XI. s.): 4.5 (v. NOMS).
Porte ćtendard: 12. Stratege de Chypre: Erotikos, Théo
Préposite: 3 n. 21; Constantin, eunu phile (XI“ s.): 5.
que (XI- s.): 3 (v. NOMS). Stratege (du theme maritime) des
Préposite-eunuque: Constantin (XI“ Cibyrrhéotes: Chages, Constan
s.): 3.4 (v. NOMS). tin (XI- s.): 5 (v. NOMS); Kabal
Prince d'Italie: Argyre ou Argyros, larios, Constantin (XI“ s.): 8. (v.
fils de Mélo (XI“ s): 2 (v. NOMS). NOMS).
24 R. Guilland
Stratëge de Dyrrachium: Cursilius, Thème des Anatoliques: 4. 5. 11.

cf. peut-être Michel, fils du lo Thème asiatique: 7.
gothète Anastase: 13; Michel Theme d'Asie-Mineure: 4.
(Cursilius?): 12. 13 (v. NOMS).
Theme des Bucellaires: 15.
Stratëge en Ibérie: Tornikios ou
Tornikès, Léon (XI“ s.): 18 (v. Thème de Cappadoce: 5.
NOMS). Thème de Chaldée: 14.
Stratëge (theme) Mélitène: 18; Lam Theme maritime des Cibyrrhéotes: 5
pros, Léon (XI“ s.) 9; patrice, 9. Theme d'Italie: 3.
Stratëge (du thème) des Optimates: Thème de Mélitène: 9.
Bryenne, Nicéphore (XI“ s.): 4 Theme des Optimates: 4.
(v. NOMS). Thème de Telоuch: 10.
Stratëge (du thème) de Telоuh: Ma
niakès, Georges (XI“ s.): 10 (v. „Valet d'armée”: 12.
NOMS). „Valet de camp”: 12.
Stratëge suprěme: Constantin, eunu Vestarque: Dokeianos, Michel (XI“
que (XI“ s.): 3 (v. NOMS). }
s.): 7 (v. NOMS); Michel (XI“
s.): 9.
Strategos: Bryenne, Nicéphore (XI“
s): 4. 13 (v. NOMS); Michel (XI Vestis: Argyre ou Argyros, fils de
s): 14 (v. Noms). Mélo (XI“ s.): 2 (v. NOMS); Tor
nikios ou Tornikès Léon (XI“ s):
Sugklètos: 16. 18 (v. NOMS).
Syncelle: Basile le Moine, eunu Vestis impérial: Jean (XI“ s.): 7 (v.
que (XI“ s.): 14 (v. NOMS). NOMS).
III. Index géographique
Aintab: 10. Cappadoce: 4. 5.

Amalfi: 7. Castamon: 5.
Anatoliques: 4. 5. 11. Chaldée: 14.
Andrinople: 3. 4. 5. 6. 7. 8. 13. 14. Chariopolis: 13. 14.
17. 18.
Chrysopolis: 4.
Antioche: 4.
Chypre: 5.
Antivari: 13. Cibyrrhéotes: 5. 8.
Apulie: 6.
Arabes: 5. 9. 10. Damatrys: 7.
Araxe (L"): 1. Danube: 2.8.
Arménie: 1. 3. 9. Delouch: 10.
Ascoli: 6. Diocléе: 13:
Asie-Mineure: 4. 8. 11. 12. Dolikhe 10.
Aspracanie: 10. Dorustolon: 13.
Azás: 10. Durazzo: 2.
Dyrrachium: 12. 13.
Bari: 2. 3. 6. 15.
Bosphore: 7. 8. Edesse: 2. 10.
Brindisi: 6. Euphrate, Haute: 10.
Bulgarie: 8. 14. 15. Francs: 4. 6.7. 14.
Calabre: 3. Géorgie: 14.

Cannes: 6, Goloé: 13.
Hydrus: 6. Paphlagonie: 5.
Pereiaslavetz, Grande: 14.
Iberie: 14. 18. Petchéněgues: 3. 4. 5. 7. 8. 9.
Illyrie:12. 13. 14. 18.
Italie: 2. 3. 6. 7. 10. 11. 15. Plati: 15.
Karkaron: 4. Russes: 8.
Kars: 1.
Samosata: 10.
Lombards: 2. 6. 14. Serbie: 12.
Sicile: 3. 6. 7. 11.
Macédoine: 7. 12. 13. 18. Silistrie: 13.
Macédoine, Hte: 12. Siponto: 3.
Manaskerd: 1. Syrie: 2. 10.
Médie, Basse: 10.
Médie, Haute: 10. Tarente: 2. 6. 11.
Mélitene: 9. 18. Taron: 19.
Taurus: 10.
Montagne Noire: 4.
Mossoul: 9. Telоuch: 4. 10.
Mytilène: 16. Thessalonique: 2.

Thrace: 7.
Normands: 2. 3. 6. Toplitzon: 13.
Turcs: 4, 7. 8. 14.
Occident: 14. Turcs Seldjoukides: 1. 9.
Optimates: 4.
Orient: 14. Varangiens: 4. 14.
Osroëne: 10. Vaspourakan: 7.9. 10.
Ostrovo: 11. Venise: 5.
Oxya: 15. Venosa: 6.
24 R. Guilland
Stratege de Dyrrachium: Cursilius, Thème des Anatoliques: 4. 5. 11.

cf. peut-être Michel, fils du lo Thème asiatique: 7.
gothète Anastase: 13; Michel Theme d'Asie-Mineure: 4.
(Cursilius?): 12. 13 (v. NOMS).
Thème des Bucellaires: 15.
Stratëge en Ibérie: Tornikios ou
Tornikès, Léon (XI“ s.): 18 (v. Theme de Cappadoce: 5.
NOMS). Thème de Chaldée: 14.
Stratëge (thème) Mélitène: 18; Lam Theme maritime des Cibyrrhéotes: 5
pros, Léon (XI“ s.) 9; patrice, 9. Theme d'Italie: 3.
Stratëge (du thème) des Optimates: Theme de Mélitène: 9.
Bryenne, Nicéphore (XI“ s.): 4 Theme des Optimates: 4.
(v. NOMS). Thème de Telоuch: 10.
Stratëge (du thème) de Telоuh: Ma
niakès, Georges (XI“ s.): 10 (v. „Valet d'armée”: 12.
NOMS). „Valet de camp”: 12.
Stratege suprême: Constantin, eunu Vestarque: Dokeianos, Michel (XI“
que (XI“ s.): 3 (v. NOMS). 3, } 7 (v. NOMS); Michel (XI
S.): "Ј.
Strategos: Bryenne, Nicéphore (XI“
s): 4. 13 (v. NOMS); Michel (XI Vestis: Argyre ou Argyros, fils de
s): 14 (v. Noms). Mélo (XI“ s.): 2 (v. NOMS); Tor
nikios ou Tornikès Léon (XI“ s):
Sugklètos: 16. 18 (v. NOMS).
Syncelle: Basile le Moine, eunu Vestis impérial: Jean (XI“ s.): 7 (v.
que (XI“ s.): 14 (v. NOMS). NOMS).
III. Index géographique
Aintab: 10. Cappadoce: 4. 5.

Amalfi: 7. Castamon: 5.
Anatoliques: 4. 5. 11. Chaldée: 14.
Andrinople: 3. 4. 5. 6. 7. 8. 13. 14. Chariopolis: 13. 14.
17. : Chrysopolis: 4.
Antioche: 4.
Chypre: 5.
Antivari: 13.
Cibyrrhéotes: 5. 8.
Apulie: 6.
Arabes: 5. 9. 10. Damatrys: 7.
Araxe (L"): 1. Danube: 2. 8.
Arménie: 1. 3. 9. Delouch: 10.
Ascoli: 6. Diocléе: 13:
Asie-Mineure: 4. 8. 11. 12. Dolikhè 10.
Aspracanie: 10. Dorustolon: 13.
Azás: 10. Durazzo: 2.
Dyrrachium: 12. 13.
Bari: 2. 3. 6. 15.
Bosphore: 7. 8. Edesse: 2. 10.
Brindisi: 6. Euphrate, Haute: 10.
Bulgarie: 8. 14. 15.
Francs: 4. 6.7. 14.
Calabre: 3. Géorgie: 14.

Cannes: 6, Goloé: 13,
Hydrus: 6. Paphlagonie: 5.
Pereiaslavetz, Grande: 14.
Ibérie: 14. 18. Petchéněgues: 3. 4. 5. 7. 8. 9.
Illyrie:12. 13. 14. 18.
Italie: 2. 3. 6. 7. 10. 11. 15. Plati: 15.
Karkaron: 4. Russes: 8.
Kars: 1.
Samosata: 10.
Lombards: 2. 6. 14. Serbie: 12.
Sicile: 3. 6, 7, 11.
Macédoine: 7. 12. 13. 18. Silistrie: 13.
Macédoine, Hte: 12. Siponto: 3.
Manaskerd: 1. Syrie: 2. 10.
Médie, Basse: 10.
Médie, Haute: 10. Tarente: 2. 6. 11.
Mélitene: 9. 18. Taron: 19.
Taurus: 10.
Montagne Noire: 4.
Mossoul: 9. Telоuch: 4. 10.
Mytilène: 16. Thessalonique: 2.

Thrace: 7.
Normands: 2. 3. 6. Toplitzon: 13.
Turcs: 4. 7. 8. 14.
Occident: 14. Turcs Seldjoukides: 1. 9.
Optimates: 4.
Orient: 14. Varangiens: 4. 14.
Osroëne: 10. Vaspourakan: 7.9. 10.
Ostrovo: 11. Venise: 5.
Oxya: 15. Venosa: 6.
ЈОВАНКА КАЛИН.
ЗЕМУН У XII ВЕКУ
Насеље на тлу данашњег Земуна веома је старо. Оно је посве

дочено налазима разних епоха. Улазећи у раздобље које називамо
средњим веком, град је за собом већ имао дугу историју. Ако она
није увек довољно позната разлоге треба тражити у малом броју
обавештења која су о њему допрла до модерних истраживача. Обја
шњење за такво стање можда се крије и у чињеници да се то насеље
налазило веома дуго у сенци познатијих градова. Антички Сирмијум
је многоструко премашивао стари Таурунум. У средњем веку пот
пуно га је засенио оближњи Београд. Развијао се готово анонимно
у суседству великих градова који су знатно више привлачили пажњу
и савремених писаца и новије историографије. Крсташки писци, на
пример, по изузетку бележе боравак војске у Земуну, али готово
редовно истичу задржавање ходочасника у Београду. Таурунум ни
када није стекао славу познатог Сирмијума, Земун је увек заостајао
за суседним Београдом.
Тај раскорак између сопствене прошлости и прошлости вели
ких суседа Земун није надокнадио ни у модерној историографији.
Она га је чак и продубила. О Сирмијуму и Београду писало се много,
додуше не увек научно. То су увек биле захвалне теме које су на
лазиле места у разним текстовима — општим приручницима, посеб
ним расправама, пригодним и публицистичким делима. Ако им се
може оспорити трајна вредност, често објективност, каткада и добра
воља, сигурно је да они представљају део једне велике продукције
инспирисане прошлошћу два значајна града. Земун се, међутим, тиме
не може похвалити. Сасвим је мало дела посвећених искључиво њему,
а и у општим прегледима историје ширег подручја налазио је увек
само скромно место.” Већих истраживачких радова није било, по
* Од старијих дела треба поменути монографије: I. Sopron, Mono

graphie von Semlin und Umgebung, Semlin 1890; П. Марковић, Земун од
најстаријих времена до данас, Земун 1896. Већих научних радова о исто
рији Земуна кроз дужа временска раздобља и нема. Постоје само мањи
прегледи прошлости града и специјалне расправе на које ћемо указати
ТОКОМ ДаЛоег ИЗЛaГа НБа.
28 Ј. Калић
готову оних који би удруживали резултате разних научних дисцип

лина (историје, археологије, лингвистике). Да је то тако показује
чињеница да се веома мало зна о појединим етапама развоја града,
нарочито оним са мало писаних сведочанстава о протеклим догађа
јима. Најјаснији пример управо таквог стања пружа време настанка
средњовековног насеља на тлу античког Таурунума.
Данас више нико не сумња у то да је Земун настао првобитно
као словенско насеље на рушевинама старог Таурунума.” О томе све
дочи најбоље име самог града. Одавно је утврђено да оно потиче
од придева землLнљ, данас „земљан”, уз који се подразумевала општа
реч „град”.“ Таквих словенских градова изграђених на узвишењима,
или у долинама, има расутих по Панонији и на суседним подручјима.“
Мађари су их затекли долазећи у Панонију крајем IX века.“ Поставља
се само питање у које временске оквире треба ставити оснивање Зе
муна. Словенска племена се помињу у његовој околини у VI веку, а
по подацима Константина Порфирогенита Срби су боравили у тој
области у првој половини VII века.“ Континуитет словенског живља у
Срему од VI века па надаље не може се оспоравати. То је чињеница
* Натегнуто тумачење о пореклу имена града од грчке речи "со-rux
што значи „мост”, не може више никог да задовољи. Изразио га је
I. Sopron, Monographie von Semlin 77, тврдећи да у имену града нема
ничег словенског. Такво схватање у науци није прихваћено.
* F. Miklosich, Lexicon paleoslovenico-graeco-latinum, Vindobonae
1862—1865, 224; M. Vasmer, Die Slaven in Griechenland, Abhandlungen der
Preussischen Akademie der Wissenschaften, Jahrg. 1941, Phil. – Hist. Kl.,
Nr. 12, Berlin 1941, 124; К. Јиречек, Историја Срба I, Београд 1952, 140;
И. Руварац, Стари Сланкамен, Зборник I. Руварца, Београд 1934, 371—2;
П. Марковић, Земун 21; П. Скок, Топономастика Војводине, Гласник Ис
ториског друштва у Новом Саду XII-1 (1939) 10; исти, Топономастика
Војводине, Војводина I, Нови Сад 1939, 117; J. Melich, A honfoglaláskori
Magyarország, Budapest 1929 (A Magyar Nyelvtudomány Kézikonуve), 86—91;
M. Gубrmi, Magyarország ćs a Magyarság a bizanci források tükrében
(Magyar-gorög tanulmányok 7), Budapest 1938, 84; исти, A magyar nyelv
tije religyzse- szórványemlékei (Magyar-gorög tanulmányok 24), Budapest
“ Z. Vinski, Prilog poznavanju gradišta s osvrtom na jedan nalaz u

Podravini, Historijski zbornik 1–4 (1949) 223–241; исти, Gradište u Mrsunj
skom lugu, Arheološki muzej u Zagrebu, Zagreb s. а.; М. Грбић, Градиште
код Кикинде, Старинар Н. С. 1 (1950) 113—118.
* K. Schinemann, Die Entstehung des Städtewesens in Südosteuropa,
Breslau 1929, 31; 39; D. Simonyi, A. szlávok földvárairól, Századok 74 (1940)
262—277; уп. и F. Valjavec, Geschichte der deutschen Kulturbeziehungen zu
Südosteuropa I, München 1953, 22—23 и др. П. Скок, Топономастика Војво
дине, Гласник Историског друштва у Новом Саду XII-1 (1939) 10, даје
хронолошку нас у словенских топонима у Војводини. По њему, постоји
неколико група, а Земун ставља у групу оних који су настали пре доласка
Мађара у Панонију, пошто се помиње већ у XII веку, дакле пре доба
краља Драгутина, које Скок узима као другу фазу настанка словен
СКИХ ТОПОНИМa.
* Анализу података о борбама Авара и Словена у VI веку дао је

Ф. Баришић, Византиски Сингидунум, ЗРВИ 3 (1955) 8–13. Срби у околини
Београда: Const. Porphyrogeniti, Dе аdm. imр. 32, ed. G. Moravcsik —
R. J. H. Jenkins, Washington 1967, 152.
Земун у XII веку 29
коју је модерна наука уградила у своја знања о тој области.“ Даља

археолошка истраживања треба да је потврде и хронолошки ближе
одреде. Оно што се данас зна о словенским културама на тлу Војво
дине сасвим је недовољно за боље упознавање живота словенских
досељеника. На подручју Земуна никада нису вршена систематска
археолошка ископавања. На трагове словенске материјалне културе
наилази се у околини града.“ Остаје да се утврди коме времену они
припадају.
Решавању тог заиста сложеног питања — хронологије настанка
Земуна — чвршћи ослонац као да пружа давно запажена појава да
су Словени запоседајући античке градове махом уз мале промене
задржавали затечена имена насеља. Одсуство континуитета чак и у
топонимији, не само у развоју насеља, говорило би да је прошло више
времена између пропасти античког града и поновног словенског на
сељавања. У том случају Словени су својим насељима давали потпуно
нова имена.” При томе би било важно да се одреди време про
пасти античког Таурунума, јер тиме постаје јасније како је дошло до
образовања његовог словенског наследника. Међутим, препреке су и
на томе путу многоструке. Са сигурношћу се може закључити само
то да се Таурунум последњи пут јавља у изворима око год. 400.“
Римска власт над источним Сремом престаје фактички у време хун
ске најезде 441. године.“ У другој половини V и почетком VI века ту
се задржавају разна германска племена.“ Могућно је да је Таурунум
* Уп. М. Гарашанин, Ка најстаријим словенским културама наше
земље, Старинар Н. С. 1 (1950) 34, који закључује да тај континуитет по
стоји и да словенски елементи постају доминантни нарочито од краја
VIII века; 1. Kniezsa, Magyarország nepei a XI-ik században, Emlekkönyv
Szent-István király II, Budapest 1938, 470: исти, Ungarns Völkerschaften im
ХI Jahrhundert, Archivum Europae Centro-Orientalis 4 (1938) 341.
“ На словенски материјал се наилази у напуштеним римским згра
дама откривеним у околини "Eigit. Уп. D. Dimitrijević, Zemun – Polje,
Rimsko naselje i nekropola iz Seobe naroda, Arheološki pregled 5 (1963)
106—108. То је некропола из времена Другог аварског каганата. На тра
гове материјалне културе средњег века наилази се на обали Дунава, на
путу од Земуна према Новим Бановцима. Ове податке љубазно ми је ста
вила на располагање Д. Димитријевић, виши кустос Музеја града Бео
града, на чему јој и овом приликом искрено захваљујем.
* К. Јиречек, Историја Срба I, 134; П. Скок, Топономастика Вој
водине, Војводина I, 117. -
“ Notitia dignitatum, Occ. XXXII 19—38 и 43, уп. V 111–261. Каснији

помен у Равенског Географа, 214, 12, није доказ да Таурунум постоји и у
његово време.
1967 ":5
(1967) 74.
Dušanić, Bassianae and Its Territory, Archaeologia Jugoslavica 8
“ Област источног Срема држали су Остроготи између 50-тих и
70-тих година V века: М. Мирковић, Остроготи у Панонији после 455. го
дине, Зборник Филозофског факултета Х-1 (1968) 119–128. Констатовани су
и археолошки трагови Гота у Таурунуму: D. Dimitrijević – J. Kovačević
— Z. Vinski, Seoba naroda – Arheološki nalazi jugoslovenskog Podunavlja,
Narodni muzej Zemun, Zemun 1962, 103. Затим су Херули освојили источни
Срем 512. године (Marcellini Comitis Chronicon ad a. 512, MGH SS XI, 98).
Уп. и Ф. Баришић, Византиски Сингидунум 3—4. Пада у очи и то да
налази римског новца, према збирци Народног Музеја у Земуну (сада
30 Ј. Калић
већ тада страдао. Његова даља судбина вероватно је била слична

оној коју је доживео суседни Сингидунум. Када у IX веку, 878. го
дине, сазнајемо да постоји словенски Београд, вероватно да је и
Земун већ прошао своју прву фазу развоја. Ако такав закључак и није
обавезан, изгледа да пружа бар полазну основу за даља истраживања.
Прошлост Земуна није много јаснија ни у следећем периоду.
Управо ту се открива велики раскорак између стварног развоја града
и наших знања о њему. У историјским изворима Земун се први пут
јавља у XII веку. Његово име словенског порекла први су забеле
жили византијски писци Јован Кинам и Никита Хонијат. Они су га
увели у историју. Међутим, то не значи да град пре тога није имао
свој развојни пут, додуше нама недовољно познат. Управо историја
Земуна у XII веку наводи на закључак да се насеље развијало у
претходном периоду, по свој прилици, дуго. Јер, када у време угар
ско-византијских борби око Срема сазнајемо нешто више о Земуну,
то очигледно није ново, тек образовано насеље. У сваком случају
наша знања о његовој прошлости не треба поистоветити са његовом
стварном историјом.
У другој половини XI века дошло је до значајнијих промена у
управи Срема. Угарска је прешла у офанзиву и запосела ту област.
Када су се 1071—72. године развиле жестоке борбе прво око Бео
града, а затим и у области Ниша, Срем је већ био у власти угарског
краља. Занимљиво је да се у тим догађајима који су несумњиво за
хватили и област Земуна, његово име нигде не помиње.“ Тек крајем
тога века забележено је да на обали Дунава, на угарској територији,
на граници према Византији, постоји град — Malevilla. Упознали су
га крсташи 1096. године пролазећи копненим путем преко Угарске
према Цариграду. Утиске и сећања на борбе које су водили под беде
мима Малевиле они су донели својим кућама заједно са својим при
део Музеја града Београда) теку непрекидно до Аркадија, а затим се зна

само за изоловане налазе. (За овај податак дугујем захвалност доц. др
Слободану Душанићу). Сразмерно рани престанак континуираних нумиз
матичких налаза указивао би на то да је Таурунум страдао у V или по
четком VI века. -
* У Бечкој илустрованој хроници забележена је вест да су Печенези

долазећи са византијске територије, преко Београда, прешли Саву и упали
»in campum Buzias«: M. Florianus, Historiae Hungaricae Fontes domestici II,
Ouinque-ecclesiis 1883, 173. Давно је изречена претпоставка да би то могла
бити дан. Бежанија. Ово мишљење почива углавном на анализи догађаја
који се везују за локалитет Вuzias, а посебно на географским подацима
које поменути текст пружа. Уп. D. Csánki, Magyarország földrajza II, 242;
F. Pesty, Magyarországi helynevek, Századok 1868, 109. Ову идентификацију
прихватио је у новије време G. Györffy, Das Güterverzeichnis des griech.
Klosters zu Szávaszentdemeter (Sremska Mitrovica) aus dem 12. J., Studia
Slavica Academiae Scientiarum Нungaricae V (1959) 23. За мишљење да је
Срем током борби 1071—72. године био под угарском влашћу уп.
Ј. Калић, Подаци Алберта Ахенског о угарско-византијским односима кра
јем XI века, Зборник Филозофског факултета Х-1 (1968) 186–187; G. Mo
ravcsik, Bizanc ćs a Magyarság, Budapest 1953, 67—8; исти, Вуzantium and
the Magyars, Budapest 1970, 64; Б. Ферјанчић, Сирмијум у доба Византије,
Сремска Митровица 1969, 53. Земун се тада не помиње.
чама о доживљеном. Забележио их је Алберт Ахенски и уградио у

своје дело о Крсташким ратовима. Крсташи су Малевилу описали као
град који је имао своје бедеме и становништво од око 7000 људи.“
Са коришћењем ових података поставило се и питање да ли је Мале
вила Алберта Ахенског заиста Земун, да ли је реч о истом граду или
не. Већина научника је одговарала потврдно на то питање, додуше
без дубљих проучавања.“ Нема сумње да основу за такав закључак
пружа сам текст Алберта Ахенског и географски опис Малевиле и
њене околине. Крсташи су знали да се Малевила налази на угарско
-византијској граници. Њени поражени становници покушали су да
избегну покољ бекством бродовима који су се налазили на Дунаву.
Лешеви оних који у томе нису успели пловили су Дунавом према
Београду. Дунав, како тачно бележи овај крсташки извор, протиче
прво крај Земуна, затим поред Београда и ток наставља даље. При
томе додаје да је Малевила била удаљена од Београда једну миљу.“
Овако саопштени подаци пружају довољно сигурности у откри
вању историје Земуна крајем XI века. Да је то тако потврђују на
свој начин и каснији угарски писци. Већ поменута Бечка илустро
вана хроника читаоцима приказује исте догађаје: изненадни долазак
великих група крсташа којима се тадашњи краљ Коломан није об
радовао. Његове сумње да се под именом мирољубивих ходочасника
крију друге намере наоружаних путника, показале су се оправданим.
Крсташи, каже хроничар, освојише Земун („castrum Zemlin сере
runt”). И не само то. Они су истовремено опљачкали околна под
ручја Срема.” У сваком случају, у XIV веку, у време састављања
поменуте хронике, знало се да је реч о борбама око Земуна 1096.
године. Остаје, међутим, нејасно због чега се у делу Алберта Ахен
ског јавља облик „Malevilla” уместо словенског имена града. То је
утолико чудније што су ти исти крсташи знали за словенско име
суседног Београда. Да би ова мала загонетка добила своје трајније
решење потребна су шира истраживања поменутог имена, нарочито
упоредна истраживања. Само тако се може утврдити да ли су оправ
дана тражења његовог порекла у периоду франачке власти над
Сремом.“
392 „Аineticus Aquensis, Historia Hierosolymitana, ed. Migne PL 166, col.
“ F. Šišić, Poviest Hrvata za kraljeva iz doma Arpadovića (1102—1301).
Prvi dio (1102—1205) od Kolomana do Ladislava III, Zagreb 1944, 44, каже
да се поред Земуна »dizala drevna utvrda zvana Malevilla”; П. Марковић,
Земун 21, наводи да се „на месту Малевиле јавља град Земун”; М. Кring,
Magyarország határai Szent-István korában, Emlekkönyv Szent-István
király II, Budapest 1938, 485.
“ Alberiсus Aquensis, Hist. ed. Migne PL 166, соl 394.
* Chronicon pictum Vindobonense. ed. M. Florianus, Fontes II, 201.
Chronicon Monacense, ed. E. Szentpétery, Scriptores rerum Нungaricarum
II, Budapest 1938, 80, садржи вест: »Cumque in Semlin venissent (sc. pere
grini), ceperunt castrum, formidantes insidias regis, et circa plagam propter
victum devastabant”.
“ П. Марковић, Земун 45.
32 __ Ј. Калић
Земун је почетком XII века дошао у средиште ширих међуна

родних сукоба двеју великих држава, Византије и Угарске. Њихови
су се циљеви укрштали на разним подручјима балканских земаља
(Хрватска, Босна, Рашка). То је време када се Угарска живо инте
ресује за прилике у словенским земљама, дотада искључиво Визан
тији потчињених локалних кнежева. Она настоји да ту прошири свој
утицај и власт, свакако на штету цариградског монопола изграђива
ног вековима у тим областима. Оружјем или политиком придобијања
крчила је она пут својим циљевима. Отада је она стално присутна
на Балкану, непосредно или посредно. Све фазе њеног продирања
нису увек познате (као у Хрватској). Чешће су то само поједини по
даци који га откривају (склапање брака између кћери Уроша I и
Беле II) или чак само резултати (Босна се тридесетих година XII
века јавља као област под врховном влашћу угарских краљева, а да
није познато како је до тога дошло)”. У сваком случају XII век је
доба када угарска експанзија према југу добија сасвим конкретне
облике освајачке политике.
Окренута Балкану и свом главном противнику — Византији,
Угарска је обратила посебну пажњу стратегијски важним тачкама
на својој граници према њој. Већ у другој половини XI века оцртано
је главно поприште борби: била је то погранична област око Бео
града и Браничева и пут према Нишу и Софији. Стари добро познати
војнички пут, кичма византијске одбране. Вероватно имајући у виду
те своје потребе угарски владари XII века су у више наврата изгра
ђивали Земун. Оно што је Београд био за Византију — стуб одбране
и мост за продор на север — требало је за Угарску да буде Земун
у супротном правцу. Мало је примера да се два тако блиска сло
венска града, етнички повезана, а географски раздвојена великом
реком и границом два света, налазе на двема странама, у рукама
два често завађена суседа. Стога звуче истинито и оптужујуће речи
Јована Кинама да су Београд и Земун наизменце рушени да би били
изграђивани један на штету другог. У зидине једног уграђиван је
пораз другог града. Кинам је то назвао игром судбине.” Прави садр
жај његових речи није тешко открити.
Ратна прошлост Земуна у XII веку је много боље позната него
у претходним периодима. Управо захваљујући њој савремени писци
и помињу град. Он се први пут јавља под именом Zebrzutvov –Zeo ur.
у делима Јована Кинама и Никите Хонијата и то поводом угарско
-византијског рата 1127—29. године.“
* С. Ћирковић, Историја Босне, Београд 1964, 42.
* Ioannis Cinnami Epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis
gestarum, ed. Bonnae 1836, 214. 11—14.
* Облик Zeoryu tvov јавља се чешће: Cinn. 1148; 114.23; 214.10; 231.7;
Nicetae Choniatae Historia, ed. Bonnae 1835, 24.10; 258; 12222; 1665; 168.13;
1749; 174.17; 1773; 17723; 178.1; 19824; Th. Skutаriotes, X. Ovojic: A povoch, ed.
K. N. Sathas, Mcao, tovuxi, B.97 to 9%, сr. VII, Venetia-Paris 1894, 1947; 19424;
238.20; 255.1; 256.5; 25830; 2595; 260.17; 260.20; 269,27; Ephraemius, Chrono
graphia, ed. Bonnae 1840, 164 (3850); 164 (3858); 176 (4167); 179 (4254); 180
(4286). Облик Zebrur (h) јавља се код Сinn. 10.13; 2388; 241.6; 246.18; 247.18;
2484; 2486; 259.18.
Ратне операције је почела Угарска. Њена војска је у лето 1127.

године прешла Саву, напала и разорила Београд”. Борбе су настав
љене око Браничева. Угарска војска је продрла преко Ниша и Сер
дике до Филипопоља. У време те угарске офанзиве Земун је интен
зивно изграђиван. Кинам и Хонијат се слажу у тврђењу да је краљ
Стефан II наредио да се изгради камено утврђење у Земуну. Разилазе
се једино у објашњењу порекла тог камења. По једном оно је поти
цало са београдских, а по другоме са браничевских зидина.“ Угарски
извори о истим догађајима бележе акције своје војске на неприја
тељској територији, не и изградњу сопственог утврђења.“
Поставља се питање шта је тада изграђено у Земуну. Кинам
саопштава да Стефан II пребацивши београдско камење бродовима
Zeorruriv šv Xiputop móлw živi, retpev.“ Хонијат, опет, помиње само то
да је камење пренето у Земун.“ Пошто се ова градитељска делатност
везује за ратно доба, дакле, потребе које такво доба намеће, изгледа
вероватним да је Стефан II изграђивао бедеме, камене зидине ут
врђења. Само су они могли заштитити град од непријатељских на
пада, осигурати опстанак тврђаве на граници. По свој прилици је
угарски краљ затечено утврђење опасао каменим зидовима. Да је то
тако потврђује Кинам својим даљим излагањем. По њему се Земун
отада (од 1127. године) одржао све до Манојловог доба, када је био
до темеља разорен.” Да је Земун 1151. године био добро утврђен
град саопштавају сложно Кинам и Хонијат. Кинам за Земун тада
каже да је тврђава „добро осигурана чврстином бедема и другим
врстама обезбеђења”, а Хонијат бележи да се у Срему (Франко
хориону) „налази и веома чврсто грађена тврђава која се зове Зе
мун”.” Догађаји су потврдили ова сведочанства. Цар Манојло је уло
жио много труда да би овако грађену тврђаву освојио 1151. године.
Тек после дуге опсаде пошло му је за руком да је заузме.
Изложени подаци наводе на закључак да је Земун од 1127. до
1151. године био опасан каменим зидовима. При томе остаје нејасно
* За ток вођених борби уп Ј. Калић-Мијушковић, Београд у сред
њем веку, Београд 1967, 44–47.
* Кинам наводи да је из разореног Београда камење пренето у
Земун да би ту послужило као грађевински материјал, док Хонијат ту
операцију везује за Браничево: Cinn. 10; Chon. 24. С обзиром на већу
удаљеност Земуна од Браничева неки аутори су се определили за Кина
мову верзију догађаја. Уп Ј. Калић-Мијушковић, Београд 45, где је наве
дена одговарајућа литература. Овакав закључак оснажује и то што Кинам
још једном помиње овај догађај, додуше у супротном правцу, говорећи о
рушењу Земуна у време цара Манојла: Cinn. 214. Уп. Византијски извори
за историју народа Југославије IV, нап. 156 уз текст Кинама.
* Chronicon pictum Vindobonense, ed. M. Florianus, Fontes II, 210;
Annales Posonienses, MGH SS XIX, 572; up. S. Domanovszky, Mügeln Henrik
német nyelvi krónikáја és a Rimes krónika, Századok 47 (1907) 27–28.
* Cinn. 10.13–14.
* Chon. 249–10.
* Cinn. 10.11–17.
* Cinn. 1147—9: Ђv 8é r."хрта ф0 rerov čvratiš) z črl. 94тесс, тоб потаџоб 18pouévov
Zeoyuvov čvopio, retyéov те жартербтrти жаl тј. 5)Жr, ža po Metz izovic šуоv.
* Chon. 12221–22: фробриом čроиwóтотov čzruarxt, 8. Zeoryuvov čruxéxxт, то и . . .
3. Зборник византолшког института

34 Ј. Калић
да ли се то односи само на утврђење које се налазило на брежуљку

данас познатом под именом „Гардош” или је поменутим радовима
било заштићено и насеље које се уз тврђаву временом било развило.“
У току велике византијске офанзиве коју је предузео цар Јован II
Комнин са циљем да се непријатељ потисне из пограничног подручја,
Земун, изгледа није доживео већа разарања.“
Услова за безбеднији развој имао је Земун све док дефанзивну
политику цара Јована II Комнина његов наследник није заменио
освајачком политиком у којој је Угарска вишеструко привлачила
пажњу цариградског двора. Када је 1149. године букнуо српски ус
танак у Рашкој и када је нашао подршку у Угарској, која је тада
већ јавно окупљала противнике Царства у широку антивизантијску
коалицију разних европских држава, цар Манојло је на Балкану имао
два противника: рашког жупана Уроша II и његовог савезника угар
ског краља Гезу II..“ У борбу против првог ступио је одмах 1149. и
1150. године, а за поход против другог припремао се темељно. Требало
је обезбедити проходност балканских путева којима је царска војска
обично пролазила. Борба на Дунаву захтевала је мирно залеђе. Вој
нички обрачун двеју сила почео је у областима рашког жупана 1150.
године, када су се сукобиле угарске помоћне чете које су оперисале
у саставу српске војске, са војском цара Манојла. Тада су то били
одреди коњице који су се придружили снагама Уроша II и учество
вали у познатој борби на Тари у јесен 1150. године.“
У јесен 1151. године, пошто је прикупио велику војску, цар
Манојло је лично кренуо према новом бојишту. Његова војска се кре
тала уобичајеним путем, Цариградским друмом, да би код Браничева
избила на обалу Дунава. Пошто је био планиран напад на Срем,
војска је пребачена преко Саве код Београда. Извесне тешкоће око
савлађивања реке створило је закашњавање царских бродова који
нису на време стигли на место договора, тако да нису учествовали у
пребацивању људства и ратног материјала преко реке.“
Срем је тада постао поприште тешких борби. Први напад из
вршен је на Земун, који је био добро припремљен за борбу па је ус
“ Није без значаја да Кинам, који је сам видео Земун, употребљава
за њега прво реч жртороустом (Cinn. 1147), а затим фроuptov (Cinn. 1156;
1159). Од наших градова Кинам назива још тврђаву Галич жрт, троуетом
(Cinn. 10224—103.3), док за Храм и Рас употребљава реч фродориоу (Храм:
Cinn. 11.10–11; 11.21; а Рас: Cinn. 12.10; 102.18–19). Затим, исти писац
другом приликом за Земун каже полис (Cinn. 2388; 247.17—18). Реч полис
користи и за Београд у неколико наврата (Cinn. 131.21; 1332—3), такође
за Браничево (Cinn. 11.21; 117.12; 131.13), за Ниш (Cinn. 69.22; 212.14), итд.
већину поменутих градова Кинам је сам видео (Ниш, Браничево, Бео
град, Земун).
* По Кинаму византијска војска тада уопште није продрла у Срем
(Cinn. 10–11). Хонијат саопштава да је цар освојио Срем и принудио
Земун на предају (Chon. 25). У сваком случају Византија га није задржала.
Она је тада бранила stаtus quo на граници према Угарској.
* Уп. Ј. Калић, Рашки велики жупан Урош II, ЗРВИ 12 (1970) 25–26.
* Cinn. 103–112.
“ginn.
|И. НаII. očУ.
114. За хронологију ових догађаја уп. Ј. Калић, Београд 47
пешно одолевао нападима византијске војске. Цару није пошло за

руком да га у првом налету освоји. То несумњиво значи да је Угар
ска до 1151. године успела да Земун претвори у јаку тврђаву, што
упућује на закључак да га је у више наврата изграђивала, а не само
1127. године, како нас обавештава Кинам. Судећи по току догађаја
1151. године изгледа да га је Угарска систематски припремала за
одбрамбену улогу коју је таква погранична тврђава морала да има.
У сваком случају, уместо брзог успеха, Манојло је ту, под Земуном,
доживео свој први неуспех. Царска војска се морала задовољити ду
готрајном опсадом града. Сам цар се са делом војске упутио на
другу страну, а оставио је свога зета Теодора Ватаца да руководи
даљим борбама око Земуна.“ За то време је царска војска пустошила
по Срему, а угарски одреди који су били упућени да јој препрече
пут, прешли су на страну нападача.“
По сложном сведочењу савременика Срем је том приликом
тешко опљачкан, насеља разорена. Цар Манојло је тада повео собом
мноштво заробљеника остављајући за собом Угарску безљудном и
пустом, како то сликовито приказује један дворски беседник.” Из
гледа да је међу заробљенима тада било доста муслимана.“ Међу
* Cinn. 114.
* Ib.
* Говор Михаила Солунског, ed. W. Regel, Fontes rerum byzantinarum
Petropoli 1892, 158. О пустошењу Срема 1151. године: Cinn. 114; Chon.
122–123.
* Нове податке о томе пружа Abi Hamid al-Andalusi al-Garnati
(1080—1081. до 1169—1170). Овај путујући теолог, трговац и писац обишао
је између 1131. и 1153. године многе земље источне и средње Европе. Бо
равио је три године у Угарској управо у време угарско-византијског рата.
Своје путописне забелешке искористио је у делу под насловом „Mu'rib'an
ba'd agai'ib al-Magrib“ које је науци постало приступачно издањем које је
приредио С. Е. Dubler и објавио у Мадриду (Abi H. mid al Granadino у
su Relacion de viaje por tierras Eurasiaticas. Техto arabe, traducción e in
terpretación por César E. Dubler, Reale Academia de Historia, Madrid 1953).
Критичке примедбе на издање Дублера дао је I. Hrbek, . . Nový arabský
pramen o východní a st“edni Evropě (Abi Hamid al-Andalusi), Českoslo
venská Etnografie 2 (1954) 157–175. Он је нарочито упозорио на то да је
Дублер слабо познавао научну литературу словенских народа. Одељке
о Угарској обрадио је и коментарисао П. Hrbek, Ein arabischer Bericht
über Ungarn, Acta Orientalia Academiae Scientiarum Нungaricaе 5 (1955)
205—230. По општем мишљењу научника дело Abu-Hamida припада нај
вишим дометима арапске географске литературе тога доба.
Abu-Hamid је боравио у Угарској између 1150. и 1153. године. Забе
лежио је да је тада био у току угарско-визанитјски рат v коме су учес
твовали муслимани у војскама обеју зараћених страна. У византијској
војсци писац помиње Турке са Истока (Konia), који су очигледно били
најамници. Abu-Hamid помиње многобројне заробљенике које је цар Ма
нојло одвео собом (II. Hrbek, Ein arabishcer Bericht, 209). Међу њима изри
чито помиње муслимане. Ако у подацима Абу-Хамида о броју муслимана
у Угарској има и претеривања с обзиром на очигледни верски фанатизам
писца, чињеница је да се његови наводи слажу са Кинамовим вестима
o Халисијима (Cinn. 107; 247). Занимљиво је да Abu-Hamid помиње и
78 градова v Угарској и додаје да сваки од њих има утврђења, села, шуме
и многобројне баште (II. Hrbek, o. c., 208). Неки научници сматрају да ту
треба препознати жупанијске градове (G. Györffy, Les débuts de l'évo
3
36 Ј. Калић
важне резултате похода Кинам убраја и разарање дворца угарских

краљева у Срему. Судећи по опису који прати тај подухват, поменути
дворац се могао налазити негде у близини Земуна, свакако не у
самом граду. На такав закључак наводи податак да је тај дворац
разрушен и да се тек онда цар Манојло вратио Земуну и његовим
бедемима којеје у међувремену Теодор Ватац и даље опседао.“ Данас
није познато о каквом је објекту реч. Досадашња археолошка истра
живања га нису открила. Једини траг о његовом постојању чува уп
раво наведени Кинамов податак.
Браниоци Земуна су се и даље живо одупирали нападачима.
Храбрила их је нада да ће ускоро стићи помоћ угарског краља. Тек
када је она нестала и кад су јуриши непријатеља постајали све опа
снији, а сопствене снаге све исцрпљеније, почели су преговори о
предаји града. Изгледа да су они окончани у тренутку када је пред
стојао опшшти напад на град, јер Кинам каже да су тада „Ромеји
били већ спремни за борбу на самим зидинама.” Предаја је, изгледа,
била безусловна. Браниоци и грађани изашли су пред цара симбо
лично ставивши конопце око врата и гологлави, ако је веровати опису
Кинама. Шта се збивало у тим критичним тренуцима у Земуну, тешко
је рећи. Кинам уверава читаоце да је цар поштедео побеђене и за
бранио да се они убијају. Посебно привлачи пажњу податак да је
тврђава била „препуна блага.” Иако је вест уопштена и вероватно
да изражава утисак који су победници стекли улазећи у град, она
указује да се Земун у међувремену развио и обогатио. Недокучив је
прави садржај ових Кинамових речи.“
У тексту Хонијатова дела објављеног у Бонском корпусу налази
се у опису борби око Земуна 1151. године и једна појединост која у
први мах изазива забуну и извесну сумњу. Ту се наводи да се у
Франкохориону, како писац назива Срем, налази веома чврсто грађена
тврђава — Земун „који сада називају Сирмијум.”“ Већ према напо
мени самог издавача ове речи недостају у рукопису А Хонијатова
дела (рукопис Mon. 93).“ Поред тога, у изворима нема доказа да се
lution urbaine en Hongriе, Cahiers de civilisation médievale, Poitiers, Juillet
-Septembre 1969, 137). Вредни су и Абу-Хамидови подаци о привреди Угар
ске, о ценама стоке, меда, робова и други. Има и вести о руско-византиј
ским односима тога доба.
* Cinn. 114; уп. Ф. Гранић, Војводина у византиско доба, Војводи
на I, 104.
* Cinn. 115.
* Cinn. 115.9–10.
“ Треба при томе нагласити да читав Кинамов опис борби 1151. го
дине заслужује пажњу. То је добро обавештени писац који познаје област
о којој пише. На то упућују и многобројни тачно саопштени географски
подаци. Кинамиt Срем, тачно представио читаоцима. За њега је то острво
које образују Истар (Дунав) и Сава, две реке које теку из Алпа, прво се
раздвајају да би се после дугог тока спојиле. Сinn. 114. У науци је овај опис
запажен и проучен: М. Динић, Средњевековни Срем, Гласник Историског
друштва у Новом Саду IV-1 (1931).
* Chon. 12220–23.
* О p: Хонијатова дела уп. Ј. Калић, Предговор о Никити
Хонијату, Византијски извори IV, 114.
под Сирмијумом подразумевао само Земун. Познато је да је Сир

мијум у делима Кинама и Хонијата често обласно име за подручје
на коме се налазио и Земун, али никада само Земун. Ова грешка у
Хонијатвом делу је давно запажена. Поставило се само питање да
ли ју је направио сам Хонијат, каснији преписивач, или је то омашка
интерполатора.“ Она може само да посведочи да је име „Сирмијум”
било далеко познатије од Земуна и у време када се већ тачно могло
знати право значење и једног и другог.
Каква је била судбина Земуна 1151. године? Занимљиво је да
Кинам, који далеко опширније приказује борбе у Срему те године,
на том месту не казује ништа о самом граду после угарског пораза.
Он чак додаје да је цар забранио да се људи убијају и тврђава
пљачка. Међутим, изгледа да је писац ту желео да прикрије праву
судбину Земуна, или бар да је не открије до краја. Други Кинамови
подаци, наиме, упућују на закључак да је цар тада наредио да се ка
мење из разореног Земуна употреби за градњу Београда. У одељку о
догађајима 1127. године Кинам је навео да је Земун тада посебно
изграђиван. Тим поводом је читаоца упознао и са даљом судбином
Земуна. Он је, каже писац, отада постојао све док у време цара
Манојла није „из темеља разорен и као по неком колу среће послу
жио за подизање зидина града Београда.”“ Пошто се може констато
вати да је цар Манојло током угарско-византијског рата 1150—1155.
године само једном освојио Земун и то овом приликом, изгледа не
двосмислено да вест о рушењу Земуна треба везати управо за борбе
поје су вођене у Срему 1151. године.“
Нажалост, Кинам не саопштава како је дошло до рушења Зе
муна. Он помиње само резултат: град је разрушен.“ Постоје две мо
гућности: или је град тешко страдао приликом борби које су око
њега вођене, или је цар Манојло освојивши град наредио да се он
разруши. Пошто Кинам приказујући догађаје 1151. године саопштава
да је цар поштедео животе побеђених и наредио да се град не пљач
ка, можда се треба определити за прву могућност. То утолико пре
што се зна да су борбе око Земуна дуже трајале, да град није заузет
у првом јуришу, да је опсадом прво руководио Теодор Ватац, а при
вео ју је крају цар Манојло. Из тока догађаја следи да су вођене
жестоке борбе.
“ К. Јиречек, Хришћански елеменат у топографској номенклатури
балканских земаља, Зборник К. Јиречека I, Беорад 1959, 525; J. Melich,
Etymologien, Uber den serbischen und kroatischen Namen Fruška Gora,
Zeitschrift für slav. Philologie 2 (1925) 41; H. Gelzer, Ungedruckte und wenig
bekannte Bistümerverzeichnisse, BZ. 2 (1893) 54. Уп. занимљиво мишљење
М. Ласкариса које је забележио Б. Сп. Радојичић, Дукљанин о Срему,
Гласник Историског друштва у Новом Саду III-1 (1930) 25.
* Cinn. 1014—17: Земун поЖolic učv čxтоте 8vioxeoе урбvota, čri 88. тј: Мо
vou), A Boat)\ćao; ovoroхросторiос čx (B&9pov жатеwey9eiоa dog čх перитропје; тwog бХr.
трос теuyодор izv пожеоc rje; Велеура дov š уévсто.
“ Да је то тако потврђује анализа и других вести Кинама о судбини
Београда и Земуна. Уп. Ј. Калић, Византијски извори IV, нап. 157 уз текст
Кинама.
* Cinn. 214.
Византијска војска се 1151. године повукла из Срема. Угарске
снаге су под вођством бана Белоша кренуле у сусрет непријатељу.
Упутиле су се према Браничеву са намером да царској војсци пресеку
пут у повлачењу. Маневар је успео и цар Манојло се одмах повукао у
Браничево.“ У сваком случају, борби у Срему те године више није
било. Дошло је до преговора и мир је убрзо склопљен.“ Иако се нигде
не каже под којим условима је он склопљен, извесно је да је Срем
остао под угарском влашћу. До било каквих територијалних промена
тада није дошло. То потврђује и чињеница да се 1152. године, у време
када се очекивао нови угарски напад,у Цариграду страховало за при
дунавске градове (Београд, Браничево). Цар је тада, да би предухит
рио непријатеља, поново стигао са војском на обале Дунава.“ Иако
су ратне операције двеју сила настављене и током следећих година и
то управо у пограничним областима, до било каквих промена у
Земуну није дошло. Византија је енергично бранила stаtus quo на том
подручју и била је у пуној дефанзиви. Настојала је 1153. године да
спречи завереничку делатност Андроника Комнина и онемогући план
о уступању пограничних области Угарској, а 1154. године доживела
је тежак пораз код Београда. Тек крајњим напорима успела је да
успостави ранији систем односа у својим тако важним придунавским
градовима. Земун је остао ван домашаја византијске политике тих
година. Мир који су зараћене стране склопиле 1155. године само је
потврдио тучињеницу.“
Међутим, прилике су се битно измениле шездесетих година XII
века. Угарска се нашла у вртлогу жестоких унутрашњих сукоба плем
ства разједињеног и завађеног око питања наслеђа престола. Поје
динци су се окупљали око личности разних претендената на престо,
борили су се за њихова права стварајући тиме атмосферу пуне неиз
весности и нестабилности у земљи. Византија је тиме изененада до
била широке могућности да се умеша у прилике суседне Угарске.
Шар Манојло их је био свестан и вишеструко их је користио. Имао је
у то време два циља. Један је био општији — да се Угарска у већој
мери потчини утицају Царства и политици коју је цариградски двор
тада водио у Европи. Ако он и није био потпуно нов у том тренутку,
несумњиво је да је Манојло са више енергије прегнуо да га оствари.
Други је био непосреднији, везан за старе византијске планове. Име
новао га је изричито царев савременик Никита Хонијат. Цар је оче
кивао и територијалну добит од Угарске. Веровао је да ће уплита
њем у угарске династичке сукобе сигурно добити Земун и Срем.“
Борба која се шездесетих година распламсала показује са колико се
енергије и личног учешћа цар посветио остварењу тих циљева. За
нас је овде у већој мери важан други циљ — освајање Срема и Зе
муна. Управо преко њега цар је могао лакше да се домогне и првог
“ Cinn. 115–118.
* Cinn. 118.
* Cinn. 119.
* Cinn. 130—134; Chon. 132—134.
* Chon. 165.24–166.7.
циља. Жестоке борбе у Срему и око Земуна показују да су обе стране

тога биле свесне.
Многе околности су ишле на руку византијском двору. Оне су
углавном у науци познате. Марта 1162. године умро је изненада угар
ски краљ Геза II. Он је за живота власт предао своме малолетном
сину Стефану III, који је убрзо после очеве смрти и крунисан за
владара. Међутим, право на престо полагала су и браћа преминулог
краља, Ладислав и Стефан. Потражили су подршку ван земље и
нашли су је у Византији. Ту почиње Манојлова интервенција у Угар
ској. Она је у почетку дала видне резултате: Ладислав (II) је преу
зео власт у Угарској у лето 1162. године, али је убрзо умро (јануара
1163. године) и једва решено династичко питање поново је отворено,
овога пута у веома заоштреним приликама.“ Византија је у још већој
мери подржавала Стефана (IV) и његове претензије на угарски пре
сто. Захваљујући углавном тој подршци он је и успео да се дочепа
власти, да се натури. Међутим, његова провизантијска оријентација
била је многима у земљи неприхватљива, а Манојлова заштита пред
стављала је озбиљну претњу самосталности земље. Велики део плем
ства се из тих разлога окупљао око малолетног Стефана III. Сукоб је
био неминован. Становницима Земуна и Срема ова династичка борба
која се развила далеко од њихових домова, донела је много невоља.
Стефан IV се учврстио управо ту, у Земуну. Његова борба за власт
у Угарској 1163—1165. године и византијска акција да се она одржи
и оствари, у великој мери је и историја Земуна.“
Стефан IV је веома кратко владао. Већ марта 1163. године
дошло је до отвореног сукоба са присталицама Стефана III. Завршен
је, изгледа, победом Стефана IV који је сматрао да му војна помоћ
Византије тада није потребна. Свега неколико месеци касније, међу
“ B. Homan, Geschichte des ungarischen Mittelalters I, Berlin 1940,
384–4; F. Šišić, Poviest Hrvata za Arpadovića 83; G. Moravcsik, Bizanc ćs
a Magyarság 80–81.
“ Стефан IV је имао присталица у Угарској, изгледа, претежно у
јvжним областима земље. Њега је подржавао његов ујак бан Белош:
T. Smičiklas, Codex diplomaticus II, 97–98; потпуније код G. Fejera, Codex
diplomaticus II, 166. Познато је да је он имао велике поседе управо у
Срему. Уп. Ј. Калић, Рашки велики жупан Урош II, 23–24. Његове при
сталице међу духовним и световним великашима Угарске помиње и Хенрих
од Мигелна, али не наводи ко су они били: Сhronicon Henrici de Mügeln
ed. E. Szentpétery, Scriptores II, 201. Чињеница је, затим, да је Стефан IV
из Срема кретао у акције против својих непријатеља у Угарској, у њега
се враћао када је пораз био неизбежан: Cinn. 216–218. Још више се учвр
стио Стефан IV у Срему када је та област дошла под византијску власт
1164. године. Ту је налазио пуну заштиту: Cinn. 225–227. Пред офанзивом
војске Стефана III. он се склонио у Земvн са својим присталицама. Ту је
најдvже прvжао отпор непријатељу (уп. излагање о борбама 1165. године).
Најзал, да је Стефан IV имао јако упориште у Срему, вероватно и нај
више присталица, показује и податак да је угарски краљ освојио Срем
тек пошто је његов стриц био убијен у Земvну: Cinn. 239.12—13. Уп. К. Грот.
Из истории Угрии и славанства, Варшава 1889, 278; M. Šufflay, Hrvatska i
i zadna pregnuća istočne imperije pod žezlom triju Komina (1075—1180),
Zagreb 1901, 42; V. Klaić, Povjest Hrvata I, Zagreb 1899, 165; П. Марковић,
Земун 34—35, назива Стефана IV „војводом сремским”.
40 Ј. Калић
тим, ситуација се битно изменила. Нови окршај супарничких страна

завршен је победом странке младога краља, а Стефан IV је био при
нуђен да напусти земљу.“
Поново се обрео у Византији тражећи у царској заштити нове
изгледе за своје већ поражене владарске амбиције. Цар Манојло га
је опет прихватио, али је из протеклих догађаја извукао јасне зак
ључке. Било је очигледно да Стефан IV нема довољно присталица у
угарском племству да би могао да влада. Цар није одустајао од осва
јања Срема и Земуна. Када му то штићеник на владарском престолу
није могао обезбедити, требало је мењати средства да се то постигне.
У јесен 1163. године његов посланик на угарском двору нудио је пре
говоре о браку између цареве кћери и принца Беле, млађег брата
Стефана III. Услов да се то постигне био је да се Бели уступе земље
које му је отац још за живота био наменио.“ Срем је био обухваћен
тим преговорима. Цар Манојло је своју тежњу да дође до Срема укло
пио у шире планове. Борба за Белину „баштину” у ствари је и борба
за Срем и Земун.
Угарски двор је у јесен 1163. године прихватио предлоге царе
вог посланика Георгија Палеолога. Био је то пут да се избегне даље
заоштравање односа са царем Манојлом који је са војском боравио у
Београду, на самој угарској граници и очигледно намеравао да наум
“ B. Homan, Geschichte I, 394.
* Cinn. 215; уп. F. Chalandon, Les Comnene II, Paris 1912, 475–6;
G. Moravcsik, Pour une alliance bуzantino-hongroise, Вуz. 8 (1933) 556–7. У
Кинамовом тексту се на више места помиње Белина „земља”, Белина
„баштина”. Најчешће се не наводи које су то области (Cinn. 216.17—18;
Cinn. 217.5–6; Cinn. 21720–23; Cinn. 222.17–18; Cinn. 223.22–224.1; 224.13;
224.19–20). Тек из описа догађаја читалац сазнаје да су то Срем и Далма
ција: Cinn. 231.8—10. Ту се под Сирмијумом очигледно мисли на Срем,
како то јасно произлази из анализе саопштеног садржаја. Да је то тако
потврђује и сам Кинам наводећи да после смрти Стефана IV и заузимања
Земуна XIputov žrtav oпо Обvvoog zó9tc. čirevero: Cinn. 239 18. Када су борбе 1165.
године биле завршене цар поручује да је постао господар „свега онога
што сте ви дајући затим сами одузели” (Cinn. 2483–5) алудирајући тиме
очигледно на Белину „баштину”. У Хонијатовом делу нема података о
томе. У старијој литератури присутна је мисао да је Стефан IV дао Срем
Византији jрц док је био владар (A. Huber, Geschichte Čsterreichs I, Gotha
1885, 359; П. Марковић, Земун 34. К. Грот, o. c., 293, нап. 2, мисли да је
предаја Срема Византији била уговорена пре 1163. године). Чињеница је да
су преговори о браку између цареве кћери и принца Беле вођени у тре
нутку када је Стефан IV већ био принуђен да напусти Угарску. Да ли су
преговори о Срему вођени пре тога и у ком облику, немогуће је закљу
чити из расположивих података. Зна се само да је цар Манојло рачунао
да ће Срем добити (Chon. 166). О Белиној „баштини” писало се много, нај
чешће у ширим оквирима угарско-византијских односа или у прегледима
хрватске односно угарске историје. Запажа се да тумачења нису увек
иста: F. Chalandon, Les Comnene II, 475; H. v. Kap-Herr, Die abendländische
Politik Kaiser Manuels, Strassburg 1881 (Amsterdam 1966), 81; G. Pauler,
Nag: nemzet története I, Budapest 1893, 387; B. Homan, Geschichte I, 395;
M. Šufflay, Hrvatska i zadna pregnuća istočne imperije 43; V. Klaić, Povjest
Hrvata I, 165; F. Šišić, Poviest Hrvata za Arpadovića 84; G. Moravcsik, By
zantium and the Magyars 82–83; Историја народа Југославије I, 620 и
други. Овде нас је занимала само историја Срема тога доба
љено и оствари, ма и по цену неизбежног рата. Ако је план о браку

принца Беле и цареве кћери носио и много неизвесног за Угарску,
чињеница је да је споразум са Византијом доносио Стефану III и
непосредне користи. Споразум је тада склопљен под условом да се
његовом стрицу Стефану IV ускрати свака даља помоћ у борби за
власт у Угарској. Да је тако показују догађаји 1164. године. Јер, када
је угарски краљ прекршио одредбе споразума, цар Манојло поново
пружа војну помоћ Стефану IV. И када су обе стране опет присту
пиле преговорима, Стефан III је управо то тражио — да се његовом
стрицу не даје никаква помоћ.“
Међутим, иако договорена, предаја Белине „баштине” наила
зила је на велике тешкоће. Све појединости нису познате. У сваком
случају цар Манојло је морао да предузме велики војни поход на
Угарску да би добио Срем и изнудио остварење уговора. То је тре
нутак када Византија дипломатска средства замењује војним. Цар
Манојло је на челу своје војске преко Београда прешао у Срем. Чи
њеница је да савремени писци не помињу борбе код Земуна. Изгледа
да оне тада нису ни вођене. Могућно је да се град предао без борби.
Царска војска се упутила према Тителу, али судећи по Кинамовом
опису догађаја, није продрла у тај град.“ Она је у Срему наишла на
пријатељски пријем, који можда објашњава и стање у Земуну и
његовој околини. Цара су свечано дочекали не само свештеници тога
краја него и „прост и обичан народ.” Читав Срем је тада дошао под
власт Византије, па је уговором о миру који је убрзо склопљен, пот
врђено то стање.“ Тако је и Земун коначно припао Византији
1164. године.
Следеће године борбе су обновљене и то у много већим разме
рама. Поприште сукоба постао је сам Земун. Већ у пролеће 1165. го
дине угарски краљ је прешао у напад. Његова акција је била успе
шна. У Цариграду се сазнало да је он „одузео” Срем и почео да ос
ваја Земун.“ На помолу је била нова велика битка. У граду се налазио
* Cinn. 224.
* Цар је своју војску поставио „насупрот Тителу”: Cinn. 217. Мо
гућно је да је војска притом користила пут дуж Дунава који је постојао
од римских времена. Уп. Н. Вулић, Срем у најстарије доба, Гласник Ис
ториског друштва у Новом Саду 3 (1930) 2; D. Dimitrijević, Nekoliko po
int, 0; rimskom limesu u istočnom Sremu, Limes u Jugoslaviji I, Beograd
* Cinn. 221.1–9. Тај одељак је уклопљен у Кинамов текст којим се
описује царев пут од сремске обале Саве према ушћу Тисе у Дунав.
Вредан је и податак да је цар Манојло наишао на „безбројно мноштво
становника” које је у области Бача изашло да га дочека и да се прикључи
његовој пратњи: Cinn. 222.7–8.
* Cinn. 224.
* Cinn. 231.6—7. Не постоји целовит приказ борби око Земуна. У
литератури се махом региструје да су борбе вођене, али се готово нигде
оне не анализирају. У излагању П. Марковића, Земун 34—36, има много
грешака, као и у делу Ј. Szentklaray, A dunai hajóhadak története, Budapest
1885, 39–40; бољи је приказ у делу G. Pauler, A magyar nemzet története I,
396–400; B. Homan, Geschichte I, 397–8, уклапа догађаје око Земуна у шире
излагање, па наводи само најосновније податке. Слично чине V. Klaić, Pov
42 Ј. Калић
Стефан IV са својим присталицама и одредима византијске војске,

вероватно онима које је цар Манојло био оставио да чувају тврђаву.“
Они су успешно одолевали непријатељу који је на све начине поку
шавао да борбу докрајчи пре него што стигну појачања опседну
томе граду.
На другој страни, цар Манојло је вршио опсежне припреме
за велики ратни поход. Читава његова дотадашња политика према
Угарској била је доведена у питање. Војска је прикупљана са раз
них страна, што је изискивало дуже време. Пошто је ситуација у Зе
муну постајала све критичнија, цар Манојло је упутио на бојиште
одреде војске под заповедништвом Михаила Гавре и Јосифа Врије
нија.“ Па и та војска је имала пред собом дуги пут који се није могао
тако брзо превалити. То су нападачи добро знали. Борба око Земуна
пренела се и на Дунав. Пошто су градски бедеми одолевали учеста
ним нападима са копна, одлучено је да се заметне одлучујућа битка
на реци. То је било очигледно потребно с обзиром на улогу коју су
византијски бродови имали у снабдевању опседнутог града. Они су
дотурали храну, појачања. Прикупљени су угарски бродови и при
премљени за борбу. Међутим, по речима једног савременика, они су
знатно заостајали по брзини и конструкцији за византијским бродо
вима. Нису били прилагођени потребама рата. Тако се у речној борби
која се развила недалеко од града већ унапред назирао победник.
Боље опремљени, изгледа и боље вођени, царски бродови су потис
нули противника. Још једном опробана вештачка ватра потврдила је
своју ефикасност. Многи су угарски бродови страдали, а међу зароб
љенима било је тада и више угарских војних старешина.“ Земун је
сачувао везу са византијским залеђем.
Без изгледа на брзи успех, угарски краљ се послужио другим
средствима. Док су борбе биле у пуном јеку и на бедемима и на
реци, вођени су тајни преговори између нападача и неких људи из
jest Hrvata I, 167—168; F. Šišić, Poviest Hrvata za Arpadovića 88, који тврди да
је цар „брзо освојио” Земун, што неће бити тачно. Врло уопштено о томе
пишу G. Moravcsik, Byzantium and the Magyars 83; К. Јиречек, Иторија Срба
I, 145; F. Chalandon, Les Comnene II, 483—5, има у основи тачан приказ до
гађаја. Греши само у томе што податак Хонијата о поразу Михаила
Гавре и Михаила Вране у Срему везује за 1165. годину (Chon. 173).
Ф. Гранић, Војводина у византиско доба, Војводина I, 104, погрешно став
ља византијско освајање Земуна у 1162. годину.
* Cinn. 239 помиње Ромеје и „Хуне” (Угре) који су били сврстани
око Стефана (IV). Под Ромејима вероватно се мисли на византијске вој
нике, војну посаду града.
* Cinn. 238.
* Cinn 238—9. Сасвим је произвољно тумачење П. Марковића, Земун
35, да је до сукоба између угарских и византијских бродова дошло „близу
ушћа Мораве” и да су то били бродови који су пратили кретање војске
којом је цар Манојло дошао под Земун. Према тврђењу Јована Кинама
речна борба се одиграла пре доласка војске којом су заповедали Михаило
Гавра и Јосиф Вријеније, а њу је цар упутио на угрожено подручје пре
него што је сам и кренуо у рат. Према томе, Манојло је долазећи под
Земуни већ имао јасну ситуацију на Дунаву: његови бродови су у потпу
ности контролисали ток реке.
пратње Стефана IV. Најављена византијска војска се приближавала,

борбе су се отегле. Било је довољно разлога да се новцем убрза ток
догађаја. Подмитивши неке од сталних пратилаца Стефанових, угар
ски краљ је постигао циљ. Његов стриц је у Земуну отрован, можда
и руком човека по имену Тома.“ У сваком случају атмосфера расула
међу Стефановим присталицама ограниченим још само на земунску
тврђаву, олакшала је посао завереницима.
Чим је нестало снажне и немирне личности Стефана IV озбиљ
них препрека плановима угарског краља више није било. Град се
предао нападачима према претходно уговореним условима. Краљ се
обавезао да ће поштедети животе затечених Византинаца и Стефа
нових људи. Изгледа да је тај услов поштован.“. Штета је да су писци
који су представили ове догађаје били толико заокупљени личношћу
Стефановом и својим размишљањима о њему да читаоцима нису
ништа саопштили о судбини становника града који су толико страдали
због сукоба са којим дубље везе нису имали.
Вест о догађајима у Земуну подстакла је цара Манојла да се
стави на чело војске која се припремала на нови обрачун са старим
противником. Није довољно јасно из савремених извештаја шта је
постигла претходница коју је цар био упутио у Земун. Кинам изри
чито тврди да она није стигла да учествује у описаној речној борби
на Дунаву. Могућно је да је, стигавши под Земун, помогла браниоцима
града дотурањем појачања. Византијски бродови су несметано при
стајали уз земунску обалу реке.“
Главнина војске стигла је под Земун у лето 1165. године.“ У
њој су се налазиле и савезничке снаге аустријског војводе Хенриха,
затим одреди Печенега, чете које су цару упутили рашки жупан и
иконијски султан." У операцијама су учествовали и бродови.” Бор
бама је руководио лично цар Манојло. То је чињеница коју савре
меници сложно саопштавају. Питање је само колика је била његова
стварна улога у томе. Наиме, запажено је да у сачуваним описима
има уобичајеног величања Манојлове храбрости, његове неустраши
вости у најопаснијим тренуцима. Читаоцима се пригодним описима
дочаравају те цареве врлине.” Кинамовим очима посматрана делат
ност царева добија херојске димензије. Њих, опет, Хонијат код
* Chon. 167; Cinn. 239. О смрти Стефана IV има података у Сhronicon
pictum Vindobonense, ed. M. Florianus, Fontes II, 220.
* Cinn. 239; Chon. 167—168.
* Cinn. 238, 14–18.
“ Крајем јуна 1165. године кренула је царска војска из Софије према
угарској граници: Cinn. 240.
* Cinn. 236.
* J. Szentklaray, A dunai hajóhadak története 39—40.
* На пример, Кинам наводи да је цар први повео своје војнике у
борбу против непријатељских снага које су браниле сремску обалу Саве:
Cinn. 240. Пре осталих је, наводно, хтео да јуриша на градске бедеме:
#43–244.
Tri- У тренуцима малодушности он доноси разумне одлуке: Cinn.
44 Ј. Калић
Земуна није открио.“ Поред цара Манојла у борбама су учествовали

познати ратници тога доба — Михаило Гавра, Јосиф Вријеније, Ан
дроник Комнин, царев сродник, затим Андроник Дука, Константин
Анђео, Василије Трипсих, а у пратњи су се налазили принц Бела —
Алексије и писац Јован Кинам.“
Византијска војска је у свом напредовању према Земуну успела
да потисне угарске одреде који су покушали да јој препрече пут. Цар
се улогорио у близини града.“ Све наде да ће се град предати кад
цар буде дошао под његове зидине, показале су се јаловим. Све је
указивало на то да је Земун био припремљен за дужу опсаду. На
градским бедемима биле су распоређене разноврсне бацачке справе,
прилази су били добро осигурани.“ Одбраном је руководио заповед
ник Григорије уз помоћ другихжупана.”
Земун је био опседнут са свих страна. Први дани опсаде иско
ришћени су за обављање неопходних припрема за напад. Требало је
затрпати јарак који је опасивао град да би војници могли да приђу
бедемима. Пошто камења није било у околини, употребљен је други
материјал који се могао наћи на лицу места (земља, пруће и дру
го).* Истовремено су саграђене опсадне справе. Бацачке справе су
постављене на најповољније положаје са којих су се бедеми могли
успешно тући. Хонијат посебно истиче четири бацача камења.” Деј
ство тих справа било је нарочито приметно на спојевима зидова
које су нападачи упорно настојали да ослабе. Изгледа да се у тим
акцијама посебно истакао Андроник Комнин.“
За браниоце се ситуација нарочито погоршала када су визан
тијски војници почели да поткопавају бедеме. Поједини делови су
почели да се криве, темељи да попуштају.“ При томе су се нападачи
вешто служили дрвеним торњевима у намери да се попну на град
ске зидине и поведу борбу прса у прса. Покушавали су и лествицама
да се приближе браниоцима града. У томе је нарочиту ревност по
казао, ако је веровати Кинамовом опису, Андроник Дука.“
Међутим, и поред очигледне надмоћности византијска војска
није успела брзо да сломије отпор бранилаца. Они су самоуверено
одолевали јуришима непријатеља. Певали су победничке песме,
веровали су да ће им стићи појачања. У један мах је изгледало да та
њихова очекивања нису без основа. Чуло се да се приближава угар
* Да у Хонијатовом тексту нема описа царевих подвига на бојишту
запазио је и А. П. Каждан, Еше раз о Киннаме и Никите Хониате, Вуzan
tinoslavica 24 (1963) 27.
* Cinn. 241; 245–246; Chon. 177.
* Chon. 174; Cinn. 240.
* Chon. 174–5.
” Кинам не именује друге угарске жупане који су учествовали у
борбама: Cinn. 245.
* Cinn. 242; Chon. 175.
” Бацачке справе су избацивале камење тежине једног талента: Сhon.
175; Cinn. 244.
* Chon. 175.13—20.
* Cinn. 244.13—14; Chon. 175.17—20.
* Cinn. 241; 246.
ска војска на челу са краљем Стефаном III.“ То је подвојило мишље

ња царских војсковођа. Једни су сматрали да логор треба преме
стити на обалу Саве, рачунајући очигледно на подршку бродова, а
други су предлагали да се прекине опсада Земуна и целокупна вој
ска супротстави надирућем непријатељу. Преовладало је треће схва
тање, по Кинаму изрекао га је цар Манојло, да под Земуном треба
оставити мањи део војске, неборачки део и наоружану послугу, а да
се сви остали припреме за борбу са краљевим снагама.“ Међутим,
пошто следећих дана ове вести нису могле бити потврђене, а ни
непријатељ се није појављивао, опсада Земуна је настављена још
већом жестином. Град је засипан камењем, темељи бедема су пот
копавани, а покушаји нападача да се успну на зидове били су све
учесталији. Грчевита борба се ближила своме све извеснијем крају.
Браниоци су улагали последње напоре не би ли се одржали.
Са бедема су потискивали непријатељске војнике, бацали су на њих
камење, стреле и све што су још имали на располагању. У јеку борби
стропоштала се једна дрвена кула. Са њом су погинули сви њени
браниоци.“ Немогућно се није могло догодити. Изгубљену битку није
могла да надокнади ни храброст појединаца. Почели су преговори о
предаји града. Опседнути су тражили слободан пролаз, сагласност да
могу безбедно да напусте град, а цар је, према тврђењу Кинама, тра
жио да се угарски вођи на челу са жупаном Григоријем појаве са
конопцима око врата, босонопи и гологлави у ставу молитеља.“ Пре
говори у тај мах нису довели до циља. Борба је жестоко настављена.
Град је делимично био разорен. Преко рушевина, помоћу лествица,
византијски војници су продирали у град.“ Победа је већ била у њи
ховим рукама.
Освајачи су приредили прави покољ у граду. Очевидац Кинам
тврди да су људи убијани као овце.“ Многи су изгинули у борбама.
Један број људи се спасао покоривши се победницима, а било је и
оних који су бекством избегли најгоре. Григорије и угарски запо
ведници помиловани су тек на тражење принца Беле. Цар им је у тај
мах поштедео животе. Наредио је само да се затворе. Њихова даља
судбина није позната.“
Поражени су претрпели и тешке материјалне губитке. Њихова
имовина је постала плен победника. Разносила се одећа, сребрно по
суђе. Свако је на себе стављао опљачкано оружје.“ По свему судећи
много је страдало градско насеље. Наведени подаци о разграбљеној
имовини земунских становника показуједа се оно у међувремену било
* Cinn. 242.
* Cinn. 242–244.
* Cinn. 244–245. По Хонијату је та кула била погођена хицем из
једне бацачке справе: Сhon. 175—176.
* Cinn. 245.
* Chon. 176.
* Cinn. 245.18–19.
* Chon. 176; Cinn. 245.
* Cinn. 245–246.
развило. Земун је био много више од војног утврђења. Праве димен
зије насеља могу се овом приликом само наслутити.“
На вест о исходу борби код Земуна угарски краљ је одмах
затражио преговоре са Византијом нудећи измирење и по цену усту
пања Срема са Земуном и Далмације победнику. Друкчије се није ни
могло преговарати, пошто је Угарска претрпела пораз на свим рати
штима те године. У Далмацији је царска војска већ била запосела
најважније градове. Византија је прихватила преговоре и склопила
победнички мир.“ Цар Манојло је још једном одбранио своју по
литику. Земун ју је платио тешким разарањима 1165. године.
О саставу становништва у Земуну зна се веома мало. За визан
тијске писце то су „варвари” или их изједначавају са својим глав
ним противницима — Хунима, Пеонцима, дакле Угрима. То не би
било ништа ново. Међутим, у збиру вести о војничкој ситуацији у
граду и око њега налази се и једна вест која заслужује посебну па
жњу. Наиме, Хонијат описујући страхоте покоља 1165. године наводи
да је при освајању Земуна учествовао „не мали број оних унутра”
који су, пристајући уз Ромеје, потпомагали њихове подухвате колико
год су могли. Они су помоћу стрела слали у логор византијске војске
поруке којима су обавештавали о плановима бранилаца, њиховом
стању.“ То су очигледно присталице византијског цара. Ко су били
ти људи? Мало је вероватно да је реч о неком романском станов
ништву које се одржало на том подручју до средине XII века.“ Пре
би се могло помишљати на присталице убијеног Стефана IV и Србе,
како је то већ у науци запажено.“ То утолико пре што се зна да је
словенско становништво на том подручју остало стално присутно и у
време угарске власти над њим.“ Непознато је колика је била густина
“ Ф. Гранић, Војводина у византиско доба, Војводина I, 104, закљу
чује да је у Земуну постојао један „имућнији слој људи”. П. Марковић,
Земун 35—36, приказује ове борбе користећи посредно дела Кинама и
Хонијата. Због тога у његовом излагању има крупних грешака. Он је у
догађаје 1165. године уплео Кинамове податке који се односе на опсаду
Земуна 1151. године, што је у потпуности искривило слику борби. При
томе ни његова хронологија догађаја није тачна.
* Cinn. 247—249. Уп. Ј. Ферлуга, Византијска управа у Далмацији,
Београд 1957, 130—131.
* Chon. 177.
“ То је претпоставио Ф. Гранић, Војводина у византиско доба, Вој
водина I, 104. О томе су својевремено писали А. Pleidell, A magyar varos
története elsö fejezete, Századok 68 (1934) 1—44 и тражио је доказе посто
јању континуитета од римских времена до угарских градова. Такво схва
тање је подвргао критици Е. Filigedi, Középkori magyar varosprivilégiumok,
Tanulmányok Budapest multjából. XIV (1961) 17—107. Проучавање исто
рије угарских градова је дуго било запостављано, а и данас се та област
историографије у Мађарској споро развија. Уп. A. Kubiinyi. L'historiogra
phie hongroise moderne des villes, Acta Historica 8 (1961) 175—189.
“ Ј. Радонић, Србија и Угарска у средњем веку, Војводина I, 131;
F. Chalandon, Les Comnene II, 484, само констатује да су то биле приста
лице византијског цара.
* Уп. В. Homan, A magyar városok az Arpádok korában, Budapest
1908, 2, који наводи да је покорено словенско становништво ушло у састав
угарских Градова.
њихових насеља. У променљивим приликама раног средњег века

многа су насеља пропадала, све фазе њиховог нестајања и обнове
нису ни данас докучиве. Па ипак, изгледа јасно да они нису никада
били потпуно потиснути са тог подручја. Када се у XII веку у угар
ско-византијским односима јавља један слој провизантијски оријен
тисаних становника Срема који су припадали грчкој цркви, који нај
свечаније дочекују цара Манојла 1164. године”, онда се с правом
помишља управо на словенске поданике угарског краља.“ Ту, на пе
риферији његове државе, у духовној сфери византијске цркве, у не
посредном суседству балканских држава својих сународника, они су
свакако могли лакше да се одрже. Могућно је да је управо захва
љујући њиховој подршци — додуше не само њој — Стефан IV успе
вао да се тако дуго и упорно бори за власт у Угарској. У сваком
случају у редовима његових присталица било је словенских пода
ника угарске круне. Врло је вероватно да су управо они помагали ви
зантијској војсци приликом борби око Земуна 1165. године. То што
је у граду потчињеном угарском краљу било присталица византиј
ског цара није нимало чудно. У пограничној области је то готово
нормална појава. Са њом се суочио и цар Манојло у својој држави
1154. године, додуше у супротном смеру, када су становници Београда
покушали да се отцепе од Царства и очигледно припоје Угарској.
Вероватно је да је то био резултат делатности проугарски располо
жених становника Београда.”
О немађарском становништву јужне Угарске има и других по
датака. Трагови њихових насеља откривају се на разним подручјима.
На дугом приобалном појасу дуж Дунава узводно од Земуна налазе
се локалитети на којима се открива словенска керамика XI до XIII
века.“ У селу Петровчићу недалеко од Земуна пронађена је некро
пола са темељима једне мање једнобродне цркве. Међу откривеним
скелетима посебну пажњу привлачи група скелета људи сахрањених
источно од апсиде. Према прилозима који су на том месту пронађени
гробови се могу датирати у XII и почетак XIII века. Најстарији гро
бови и црква потичу из XII века. Ритуал сахрањивања мртвих и ори
јентација саме цркве упућују на закључак да је реч о српском
живљу.“ На локалитету „Велика хумка” код Батајнице откривена је
мађарско-српска некропола из XI века.“ Остаци старосрпског на
* Cinn. 221.
* К. Грот, Из истории Угрии 306—307.
* Уп. Ј. Калић-Мијушковић, Београд 50–51.
“ Ове податке ми је усмено саопштила Д. Димитријевић, виши кус
тос Музеја града Београда на чему јој и овом приликом срдачно захва
љујем. Уп. и Regulacioni plan za područje opštine Zemun, Beograd 1967, 12.
“ Скелетни гробови су укопани око цркве и у истој су оријентацији
као црква: D. Dimitrijević, Zabran, Petrovčić, Surčin. Srednjevekovna ne
kropola sa crkvom, Arheološki pregled 5 (1963) 142–145.
“ То је праисторијски тумул у коме су током XI века вршена нак
надна сахрањивања. Нађено је 102 гроба. Има типично мађарских гро
бова, али и таквих који припадају словенском живљу. Уп. J. Kovačević
P. Dimitrijević, Srednjevekovna nekropola u Batajnici, Arheološki pregled
48 Ј. Калић
сеља пронађени су на Бостаништу код Мошорина у Бачкој“, а за

нимљиве закључке пружа и анализа података које су научници при
купили истражујући некрополу звану Хинга код Суботице. Много
бројни налази накита и керамике показују да је у тој области словен
ска компонента у материјалној култури била веома јака. Она се из
ражава S-наушницама и керамиком са таласастом линијом и говори
о присуству словенског живља у том крају.“
На тлу Земуна нису вршена систематска археолошка истражи
вања. Веома је мало предмета који потичу из средњег века. То су
махом случајни налази. За XII век се могу везати једино керамички
предмети пронађени у Синђелићевојулици.“
После тешких борби које су вођене током пролећа и лета 1165.
године, Земун је био веома разорен. Две опсаде и пустошења која су
их пратила оставили су великог трага на граду. Цар Манојло је на
редио да се град обнови. Повлачећи се са бојишта, оставио је за
собом двојицу својих сарадника, Константина Анђела и Василија
Трипсиха, да надгледају радове око обнове земунских утврђења. Не
зна се шта су они конкретно изграђивали, ни колико су радови тра
јали. Један савременик саопштава њихов циљ: град је требало по
ново утврдити, срушене куле поправити.“ Очигледно је да је највећа
пажња поклоњена бедемима и другим објектима неопходним за од
брану града. Без њих се град није могао одржати. Манојлови изасла
ници су успешно обавили посао који им је био поверен.“
Услова за мирнији развој Земун опет није имао. Угарски краљ
је прихватио услове мира које му је ситуација на бојиштима 1165.
године наметала, али се он у ствари није мирио са стањем које је на
тај начин било створено. Он је био надјачан у борби. Чекао је прву
погодну прилику да је поново заметне. Прешао је у офанзиву већ
следеће, 1166. године и то на оба фронта — у Далмацији и у Срему.
Успех добро планиране и вешто изведене акције није изостао. Његове
снаге су поразиле царског намесника у Далмацији Нићифора Халу
фу.“ У Срему је на челу угарске војске био искусни ратник Диони
сије, који је уз то добро познавао прилике тога краја. Он је већ у
првом окршају тешко поразио византијске одреде којима су коман
довали Михаило Гавра и Михаило Врана. Угарске чете су их гониле
1959, 151–153. Пронађено је и једно словенско-мађарско насеље XI века
у Белегишу.
“ Р. Веселиновић, Старосрпско насеље на Бостаништу код Мошори
на у Бачкој, Рад Војвођанских музеја 2 (1953); П. Веленрајтер, Старосрп
ско гробље из X—XII века код Бостаништа близу Мошорина у Бачкој,
Рад Војвођанских музеја 2 (1953) 148—151.
“ О. Шафарик-М. Шушман, Хинга. Средњовековна некропола код
Суботице, Рад Војвођанских музеја 3 (1954) 33–35; 47—50. Аутори смат
рају да се ту не ради о словенском утицају на Мађаре него о присуству
словенског живља у тој области.
“ Усмено саопштење Д. Димитријевић.
* Chon. 177–178.
* Chon. 178.
* Уп. Ј. Ферлуга, Византиска управа у Далмацији 134–135.
све до Земуна. Изгледа да га том приликом нису освојиле.“ На такав

закључак упућују следеће чињенице. Прво, нема података да су 1166.
године вођене било какве борбе око Земуна. Друго, када су Диониси
јеви одреди гонили непријатеља после пораза у Срему, наводи се да
је један одред пешадије неопажено стигао до Земуна.“ Најзад, гово
рећи о покрету византијских трупа 1167. године Хонијат изричито
каже да војсковођа Андроник Кондостефан прешавши Саву и Дунав
r), Zebruaryov claедеyero.“ Пошто се притом не помињу било какве
сметње, изгледа да је Земун остао у византијској власти после борби
претходне године. Тешко би се могла прихватити претпоставка да су
Угри, ако су већ држали Земун 1166. године, град напустили без борбе
1167. године. То утолико пре што читаво држање угарског заповед
ника Дионисија 1167. године није показивало ни најмање попустљи
вости пред насталим околностима. Из тога следи закључак да је
Земун од времена велике опсаде града 1165. године остао под вла
шћу Византије током 1166. и 1167. године.
После пораза које су његове војске претрпеле у Далмацији и у
Срему 1166. године, цар Манојло је одлучио да предузме енергичну
акцију за повратак изгубљених позиција. Пошто је током пролећа 1167.
године обавио темељне припреме за један такав подухват, упутио се у
Филипопољ. Ту је примио угарске посланике који су у име свога вла
дара очигледно покушавали да спрече византијску офанзиву. У томе
нису имали успеха. Цар је у Срем упутио велику војску под заповед
ништвом Андроника Кондостефана. У њој су били и одреди Срба
који су носили копља и издужене штитове, а у бојном поретку који
је био направљен за одлучујућу битку, налазили су се уз Андроника
Кондостефана.“
Борба се није водила на прилазима Земуну или на његовим
бедемима. Она се развила у сремској равници, не знамо тачно на
коме месту. Међутим, она је ипак одлучивала судбину Земуна.
Пошто су обе државе поједнако полагале право на тај град и
читав Срем, само је исход сукоба на бојном пољу могао донети
трајније решење.
8. јула 1167. године сукобиле су се две непријатељске војске.
Обе су биле веома добро опремљене, са подједнаким амбицијама,
изгледа и приближним снагама. Био је то уистину жесток окршај.
Тек у смирај дана, после великих губитака на обе стране, ситуација
је постајала све јаснија. Угарска војска је била поражена и нате
рана на повлачење. Сам заповедник Дионисије са малим бројем сво
јих војника успео је да се спасе.“ Земун је остао у византиској
ВЛаСТИ.
* Cinn. 257—259; о поразу Михаила Гавре и Михаила Вране: Сhon. 173.

* Cinn. 259. 17–19.
* Chon. 198, 24.
* Cinn. 271. 18–19.
* Chronicon Henrici de Mügeln, ed. E. Szentpétery, Scriptores II, 203;
Cinn. 270–274; Chon. 198—204.
4. Зборник византолошког института

50 Ј. Калић
Политичка историја Срема, па и Земуна у следећем периоду

је веома слабо позната. Тешко је чак одговорити на питање ко
лико је дуго Византија држала те области. По општем току угар
ско-византијских односа закључује се да до смрти цара Манојла
1180. године ту није било већих промена. То би значило да је Земун
био под византијском управом од 1167. до 1180. године. Када је после
Манојлове смрти угарски краљ Бела III прешао у офанзиву против
његових наследника на цариградском престолу, узима се да је то
сигурни крај византијске власти у Срему. Нема сумње да је у време
угарског напада на Београд 1182. године, Земун већ чврсто у рукама
Беле III.“ Да је то тако потврђује путописна забелешка једног уче
сника Трећег крсташког похода 1189. године у којој се каже да је
немачка војска прелазећи Саву на њеном ушћу код Београда, сту
пила на тле Византије.“
Изглед града
Сви расположиви подаци показују да је Земун током XII века

знатно напредовао. Старо словенско насеље добило је нову улогу у
војном систему јужне Угарске. Антивизантијска политика угарских
краљева на Балканском полуострву претпостављала је добро орга
низовани систем пограничних тврђава способних за све видове од
бране и напада на свом и суседним подручјима. У томе, изгледа,
треба тражити разлоге бржем развоју иначе малог насеља.
Данас више нема сумњи у погледу локације средњовековног
града. Налазио се на лесном брежуљку који се уздиже поред обале
Дунава, на локалитету данас познатом под именом „Гардош”..“ На
следио је положај старог римског утврђења Таурунума. У науци је
махом прихваћено мишљење да су га Словени затекли у разореном
стању. У сваком случају изванредно повољан положај лесног платоа
над обалом велике реке привукао је и словенске колонизаторе. Не
зна се колико је и како изграђивано то насеље од VII до XI века.
Чињеница је да многи велики ратови који су захватили то подручје
нису били наклоњени незаштићеним насељима. Мало је нада да ће
се икад сазнати како је изгледало земунско насеље у то време. Тек
много касније, поводом догађаја 1096. године, сазнајемо да на том
* Уп. Ј. Калић-Мијушковић, Београд 56 и нап. 90 и 91, где је при
купљена литература о томе. d
“ Ansbert, Historia de expeditione Friderici imperatoris, ed. A. Chroust.

Ouellen zur Geschichte des Kreuzzuges Kaiser Friedrichs I, MGH Scriptores
rerun Germanicarum V, Berolini 1928, 26; Historia peregrinorum, ed.
A. Chroust, oc., 131.
“ Надморска висина алувијалне обале Дунава је 72 m., а Гардоша
110—117 m. Уп. Regulacioni plan za područje opštine Zemun, 10. Хонијат
овако описује Земун. То је град неприступачан са југа због земљаног
privoja1. који се ту протеже и заштићен је речним током: Chon.
месту постоји град — »castellum Maleville.«“ То је очигледно само

резултат дужег развојног пута насеља и разних етапа градње. Ако
Алберту Ахенском и не треба поклонити неогранично поверење
у погледу саопштених појединости, јер је он своје дело писао у
првој половини XII века и то далеко од подручја Земуна које сам
никад није видео, остаје вероватно тачан утисак о граду који су
крсташи освојили 1096. године и свакако добро упознали.“
Прва позната градња у Земуну припада XII веку. Угарски
краљ Стефан II је 1127. године наредио да се за изградњу Земуна
употреби камење које је пренето из Београда.“ Иако се у тој крат
кој вести не саопштава шта је тада био циљ градитељске делатно
сти Угара у Земуну, изгледа врло вероватно да су тада подизани
бедеми, или су бар они затечени изнова утврђивани. За то говори
највише тренутак у коме се та акција одвијала. То је почетак угар
ско-византијског рата и могао се очекивати упад непријатеља првом
погодном приликом. Тако изграђени Земун стајао је, како изричито
наводи Кинам, све до разарања која су га у време цара Манојла за
десила.“ Како се она могу везати само за византијску офанзиву у
Срему 1151. године“, следи закључак да је Земун од 1127. до 1151.
године био камено утврђење.
Ако је Кинамова вест о потпуном разарању Земуна 1151. године
дословно тачна и саопштена без претеривања, онда би то значило
да је град поптуно обновљен између 1151. и 1165. године, пошто те
године (1165) град опет дуго пркоси освајачима и по читавом опису
борби и многим појединостима може се закључити да је био добро
утврђен. С тим у вези поставља се питање ко је изграђивао Земун у
том раздобљу од 14 година. Највише разлога за то имао је краљ
Геза II који је био у рату са Византијом педесетих година XII века.
Одбрана Срема тешко се могла замислити без утврђеног Земуна.
Пошто је Геза II коначно ни одбранио тај део своје земље од расту
ћих амбиција свог противника, изгледа вероватним да управо њему
треба приписати значајнију градитељску делатност на гардошком
брегу. Но, то није једини угарски владар који је имао разлога да
се за то постара. Ако је тешко веровати да су Ладислав II и Стефан
III имали времена и могућности да учине нешто значајније на
земунском граду, онда је Стефан IV, византијски штићеник, једно
време и угарски краљ, био веома заинтересован за чврстину земун
“ Имао је тада, ако је веровати подацима Алберта Ахенског, поред

бедема који су га опасивали, и капију према Дунаву: Alberiсиs Аgиensis,
Historia, ed. Migne PL 166, col. 393–394.
“ Алберт Ахенски је писао на основу исказа очевидаца, како то
сам наводи: Alb. Aquensis, Hist. Migne PL 166, col. 389. Крсташи су 1096.
године, после жестоких борби, успели да освоје Земун. Треба стога веро
вати да су њихова сећања на те догађаје садржавала и тачне податке.
* Cinn. 10.
* Cinn. 10; Cinn. 214.8–11.
* Уп. Ј. Калић, Византијски извори IV, нап. 157. уз текст Кинама.
4*
52 Ј. Калић
ских зидина. Пошто је он очигледно имао присталица у јужној

Угарској, управо у Срему се најдуже и одржао, а уз то је користио
новац свог византијског заштитника и његову војску као савезничку
потпору, могућно је да је он допринео утврђењу града. Цар Манојло
је 1164. године запосео Срем и држао Земун. Његове војсковође су
чврсто браниле освојено подручје и будно мотриле на делатност
Стефана IV.”? Да ли су они организујући одбрану Срема учвршћи
вали и бедеме његових тврђава, остаје и даље у сфери претпостав
ки. Да је Византији до њих било стало као да говори један каснији
податак: када су борбе око Земуна у лето 1165. године биле завр
шене у корист Царства, Манојло Комнин је наредио да се градски
бедеми и куле обнове.“
Ако се лесна зараван данашњег гардошког брега сматра сигур
ном локацијом средњовековног града, онда већ сама конфигурација
терена упућује на закључак да на ивицама тога платоа треба тра
жити вероватне земунске бедеме, како је то већ уочено.“ Једино
тако је град могао представљати фортификациону целину каквом га
приказују догађаји 1165. године.
Земун је 1165. године био утврђен град, опасан бедемима који
су га успешно штитили у више махова.“ О њима има више речитих
података. Многе појединости из борби 1165. године сведоче да су
управо они били највећа препрека брзом освајању града. Када је
царска војска прешла Саву и упутила се према Земуну, многи бра
ниоци текуšov čx8pxдбvreg ćog žvrt ražouevot šarroav“ али су се убрзо
повукли у град не усуђујући се више да отуда изађу.” Исту мисао
— да је Земун добро утврђен — потврђује и други писац. Браниоци
су на вест о царевом доласку затворили све прилазе граду и зидине
су утврдили свакојаким бацачким справама.“ Припремајући општи
напад Манојло Комнин је лично обишао градске бедеме тражећи
место одакле се најлакше може продрети у град.“ Када су опсед
нути последњим снагама покушавали да измене ток неминовних
догађаја бацањем камења са бедема на нападаче, један учесник до
гађаја наводи да су притом употребили превелики камен који се
налазио „унутар бедема”.“
Круниште бедема се посебно помиње током борби. Браниоци
су ту пружили жилав отпор. На њему су се, изгледа, налазили за
* Cinn. 225–227.
* Chon. 178.1—2.
“ Д. Јовановић, Оснивање и развој Београда (и Земуна). Генерални
урбанистички план 1950, Београд 1951, 22–37.
* Остаје недовољно јасно да ли је град био утврђен и са речне
стране. Хонијат наводи да је са те стране био заштићен речним током:
Chon. 174. 18–20.
* Cinn. 241. 7.
* Cinn. 241. 9.
* Chon. 174, 23–175. 1.
* Cinn. 242. 2–3: 5 8& xoxo o to relyog repučov zbró re 29ev č-turyov uфиато,
јv 8teoхопет то . . .
* Cinn. 244. 18: Жtºo; ućyх ти у рjuz čvrog retyćov zetu evog hv.
клони за стрелце који су на тај начин могли безбедније да дејству

ју са зидина.“
На градским бедемима налазиле су се куле међусобно повезане
зидом. Хонијат их изричито помиње у своме опису.“ Када су оне на
крају борби биле разорене, цар Манојло је наредио да се обнове.“
Начин градње није познат. На једном месту се само помињу спојеви
зидова, без ближе ознаке какви су они били.“
Земунски бедеми су имали и посебне дрвене, изван зидина ис
турене мање куле. Изграђиване су са циљем да се непријатељ нај
непосредније напада у тренутку када је већ у подножју бедема.
Одатле су нападачи засипани стрелама, камењем и другим матери
јалом.“ Хонијат додаје да су то висеће направе, истурене ван бе
дема, које се у народном и говорном језику називају žpx) x.“ Реч /
žрхћа значи »arcula«, „колиба”.“ По Хонијату било их је више на
земунским бедемима. Биле су саграђене од дрвета, па су тих напа
дачи са успехом уништавали хицима у близини постављених бацач
ких справа.“ -
Овако описане »arculae« подсећају на машикуле којих има на

другим градовима и утврђењима у нашој земљи и другде.“ Обично
су се ослањале на консоле. То су били затворени испусти у виду
балкона, истурена и заштићена места са којих су браниоци имали и
добар преглед ситуације око бедема, и могућности да ефикасно бране
те бедеме.“ Из прикупљених података о земунским бедемима не
може се ништа одређеније закључити о начину градње поменутих
„колиба”.
* Cinn. 241. 11–12: оli 3& (2:g 22 pot čх тöv čržЖ3:eov žutováp evot... Реч šгод.3 ug
значи „врх бедема”, „круниште” које има заклон. Тај заклон могу бити
зупчасти отвори или шта друго. Кинам још једном помиње круниште.
Ромеји су хтели да се супротставе варварима čлi tav šгžм деоом: Cinn. 241.20.
Да би се могли попети на круниште саградили су дрвену кулу.
* Хонијат помиње то реорг оруuом: Chon. 175.18.
“ Цар је оставио Константина Анђела и Василија Трипсиха да об
нове Земун. Писац додаје да они тž čvтета) иčvz reozvo vre- то те Zelovu tvov
ipriооav, боси xorrr petrovro ropoеug črtoxeodoovreg . . . (Chon. 177. 24–178. 2).
“ Chon. 175. 14–15.
* Cinn. 244. 19–21.
* Хонијат живо приказује праву катастрофу једне такве мање куле.
Једна група бранилаца иiav etovovreg rov čxxpeudov тоб теiуос жori тpovevovodov
što Sev prizaviv (ăржxxc olčе то ото: #, жovћ жxi ravčinuo; фрфолис жо лету) стропо
штала се заједно са кулом: Chon, 175. 21—1767.
* Du Cange, Glossarium s. v.
* Андроник Комнин је погодио једну такву мању кулу. Хонијат за
њу каже тоб теiуоug то просxxpeužuevov excivo i oЛиуом о јvstep 2: Chon. 1763—4.
” А. Дeроко, Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Маке
донији, Београд 1950, 51.
“ Доксати за одбрану подножја зида изгледа да су исто што и ма
шикуле. У сваком случају намена им је иста: G. Skrivanić, Gradovi i utvr
đenja u srednjovekovnoj Srbiji, Bosni i Dubrovniku, Vojnoistorijski glasnik 2
(1969) 121.
54 Ј. Калић
Један други податак привлачи посебну пажњу. У каснијем пре

пису Хонијатова дела, у рукопису који је у науци познат као Monac.
gr. 450, а у Бонском корпусу се јавља као рукопис „В”, налази се реч
прéхоu) z. Она у тексту означава две ствари судећи по смислу који
се за њу може везати. Једном она замењује разне одбрамбене справе
које су биле постављене на бедемима,“ а другом приликом означава
бацачку справу која је била саграђена под Земуном са циљем да
камењем гађа бедеме.“ Реч прехола би према наведеном тексту могла
да се схвати као бацачка справа која је, ако је преписивач тачно по
знавао њен смисао, употребљавана и за одбрану града и за напад на
градске бедеме. Њена етимологија није довољно јасна. Тек кад се она
тачније одреди биће поузданији пут откривања правог садржаја ове
ЗагOHeTHe ИМенице.
Земун је био заштићен и јарком који се налазио ван бедема и

који је био, по речима очевица, прилично широк и дубок.“ У град
се улазило на више капија.“ Биле су добро брањене. Византијски
војници су током борби 1165. године продрли у град мимо њих, углав
ном преко разрушених бедема и помоћу лествица.
Ови подаци о изгледу земунске тврђаве не могу се употпунити
археолошким налазима са терена. Подручје земунског града никада
није било систематски истраживано. Остаци средњовековне тврђаве
на Гардошу нису испитивани. Правоугаоно утврђење са округлим
угаоним кулама, чији се остаци и данас могу видети, изгледа да по
тиче из каснијег времена. Има мишљења да оно припада XIV веку.“
Није познато да ли је оно било подигнуто на темељима неке старије
тврђаве. У сваком случају димензије те тврђаве су мале.“ Она је
могла бити само део земунског града. Земун је у XII веку имао град
ско насеље. куће грађана.“ Оне су биле унутар бедема. Опљачкане
су тек пошто је град био заузет. Најстарије ликовне представе Земуна
потичу из знатно каснијих времена и приказују утврђење на Гардошу
опасано бедемима, а посебно се види насеље у подножју брежуљка,
на подручју дан. Доњег града.“ Нема сумње да се и средњовековно
“ У рукопису А који чини основу издања Хонијатова дела у Бон

ском корпусу, стоји да браниоци та те теiут, паутotoug бглоug xxii. 3 periptotc.
друмоug Expo rovov: Chon. 17424–175.1. Рукопис В има то, те теiут, по утоlor:g
čo)oxožarpotic npexo0).cov čxpćrovov: Chon. 1. с.
* Рукопис А: uiz (sc. петроводос и тужwil) 8" čz 20тоу излиотx . . . г) еiovog
8tca iz eve rov repigo) ov: Chon. 175.15—17. Рукопис В: p to čе прежооло... (1. c.)
* Cinn. 2422–6; Chon. 175.10–13. При томе треба рећи да Кинам
говори о јарковима у множини: Cinn. 2423—4.
“ Cinn. 239.23–240.1; Chon. 174,22.
“ Б. Бошковић, Средњевековни градови у Војводини, Војводина I,
Нови Сад 1939, 311–312; 328—9.
“ Наспрамне стране, североисточна и југозападна, имају унутрашње
стране 32,60 и 3200 m., а северозападна и југоисточна — 30,15 и 30,80 m.,
према истраживањима Ђ. Бошковића, Средњевековни градови 312, нап. 9.
“ Cinn. 245–6.
“ Турски снимак с краја XV века показује двоструке бедеме:
Г. Елезовић-Г. Шкриванић, Како су Турци после више опсада заузели
Београд, Београд 1956, прилог. Уп. и представу Земуна из 1608. године
насеље постепено развијало на падинама лесног обронка, вероватно и

уз тај обронак, само је питање хронологије његовог ширења данас
још увек отворено.
У склопу постављених питања посебну вредност има Кинамов
податак о каналу који је снабдевао град водом из Дунава. Канал је
допирао до града, лежао је првобитно видљив и под ведрим небом,
а касније, шездесетих година XII века, већ је био под земљом.“ У
ствари, то је једини податак који постоји о начину снабдевања града
водом. Колико драгоцен толико је и загонетан. Није јасно о каквом
је каналу реч, ни куда је пролазио. Извесно је да је допирао до града
и да је био ван домашаја нападачке војске, пошто је угарски краљ
веровао у неосвојивост Земуна, поред осталог и због постојања тог
канала.“ Висинска разлика између обале Дунава и платоа на Гардошу
је преко 30 m. Ако би се претпоставило да се земунски град налазио
само на терену дан. Гардоша, онда остаје загонетно на који се начин
каналом могла довести вода на ту висину.
Овај значајан податак као да открива чињеницу да је у XII
веку Земун имао и своје подграђе, насеље које се развило под зашти
том утврђења на брежуљку. У том случају би се могло помишљати
да је поменути канал доводио воду из Дунава у подграђе. И не само
то. Изгледа да је и подграђе било опасано бедемима, јер се у про
тивном угарски краљ није могао надати успешном отпору становни
ка града и војске, како то, видели смо, изричито тврди очевидац
Кинам. Доследно тумачен наведени одељак казује да се канал за
снабдевање града водом налазио унутар градских бедема, без обзира
какви су они били.
О градском насељу посебних података и нема. Само једном,
приликом заузимања града, Кинам помиње да су византијски војници
страховито опљачкали имовину људи, одећу и сребрно посуђе, поред
осталих предмета.“ Очигледно је да су то могли наћи само у домо
вима становника Земуна. Тек касније се у документима помиње
Zemelinium superior et inferior.“ У сваком случају за веће ширење
градског насеља било је потребно више мирног времена него што га
је имао XII век.
према копији минијатуре из Прандштетеровог рукописа, Народни музеј

Земун, I, 57. Уп. ликовне представе Земуна из XVIII века, које је анали
зирао и у многоме објаснио Ж. Шкаламера, Старо језгро Земуна I, Завод
за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1966.
“ Угарски краљ се поуздавао у чврстину града трос уxр тоlig ž37 оu:
жori oyerog o Driv čх тоv “Iатроu čлотiče v2pxтov, 6; то иčv протov cic то, čuozvěg
šxetro bratstpog čri тiv полу živo retvov, ciro (Boot),ćog Хтержусо &zeivo ouvaporgićvo o
brovopog i čr, жотšo r. : Cinn. 2478–12.
* Cinn. 247.
* Cinn. 245.21–22.
* D. Csanki, Magyarország földrajza II, 233. Пада, иначе, у очи да
обавештени Кинам говорећи о Земуну увек доследно употребљава реч
пожи:: Cinn. 2388; 238.15; 239.17–18; 239.20; 2419; 241.19; 2424; 2427; 2443;
2445; 244.10; 2458; 245.13; 245.18; 2464; 247.11; 247.15.
56 J. 'Kamh
JOVANKA KALIC
LA VILLE DE ZEMUN AU COURS DU XII° SIÈCLE
Résumé
La ville de Zemun se développa sur les terrains de l'ancien Tauru
num. Au moment où les tribus slaves envahirent le territoire de Srem,
Taurunum était déjà une ville ruinée. Les plus fortes destructions furent
faites dans La seconde moitié du V° et VI° siècle, donc au temps où
beaucoup de peuples barbares y séjoumaient (les Huns, les Hérules, les
Gépides, les Avares). Les Slaves furent mentionnés dans ces environs au
VI' siècle, tandis que les Serbes au début du VII' siècle. Les résultats
obtenus au cours des recherches archéologiques ont prouvé la continuité
des demeures slaves à Srem.
C'est durant le XII' siècle que Zemun s’est développé en sursaut.
A l'époque des grandes guerres byzantine-hongroises Zemun jouait un
rôle important dans les opérations des deux parties. Pour [la Hongrie,
Zemun était une importante fortification limitrophe destinée à défendre
la frontière et la région de Srem, représentant en même temps le point
de départ pour toutes les offensives vers le Sud, C'était la raison qui
la fit aux rois hongrois construire à plusieurs reprises. Au cours de
l'année 1127 cela fut fait par le roi Etienne II. A partir de ce moment,
la ville de Zemun fut cernée par des murs de pierre jusqu’à l'époque
de l'empereur Manuel I'~'r Comnène qui l'a détruite en 1151. Durant
la guerre byzantino—hongroise, qui se déroulait entre 1151 et 1155,
l’empereur Manuel eut l'occasion une fois seulement de prendre Zemrun
(1151), et l'auteur en tire La conclusion que les données de Kiu'maimos,
concernant la destruction de Zemun, ne peuvent se rattacher qu'à
cette année.
Vers les années soixante du XIIe siècle, Byzance s'est immiscée dans
la vie interne de la Hongrie, dans ses luttes dynastique enflammées.
Zemun devint de nouveau le point central des plans et des conflits. La
science a déjà pris connaissance de ces conflits, mais l'auteur les a
soumis à l'analyse du point de vue des circonstances existant à Srem.
A côté des autres aspirations qu'il a soignées, l'empereur Manuel Com
nène désirait envahir aussi le territoire de Srem. Pour pouvoir atteindre
ce but, lil s’est servi de tous les moyens possibles. C'est pourquoi l'auteur
a suivi avec une attention spéciale l’activité d'Etienne IV, celui-ci étant
protégé par l'empereur byzantin.
Un chapitre spécial est consacré à l’évolution urbaine de Zemun,
aux étapes de sa construction.
NADA KLAIC
PROBLEM NAJSTARIJE DALMATINSKE PRIVATNE ISPRAVE
1. Literatura
Činjenica da je M. Barada nedavno našao tekst tobožnje oporuke

splitskog priora Petra' i dao ga M. Horvatu utjecala je na to da se u
' Tekts „privile i'a" sv. Ivana de Fonte glasi ovako: „In nomine domini
lesu Christi. Amen. agnum est prouisionis consilium suas ante ordinare
ac dispensare facultatulas, quam metu mortis quis possit urgeri. Et ideo
ego Petrus prior, dum me in firmitas ualida preocuparet. integro tamen
consilio tractaui apud memetipsum diuidere facultatules filiis meis.
ln primis uolo et iubeo, ut casa noua et alia casa. quam de parentibus
meis habeo, sit filiis meis natis de Castricca; uinea de Calbariola, quam ego
plantaui simulque et pastina in Barbarana, que emi de Mariano tribuno pro
soldis V, et ibidem emi terram de Johanne, filio Dude, pro soldis IIII,
simulque et uinee a Dommanora; omnis ista sint uxori mee C(astrice) et
filiis meis; et pastina in Pandniolo de Fundi supra mare; simulque et uinee.
et duo iuga bouum et agri qui mihi de meis parentibus prouenerunt in
quocumque loco. sint uxori et filiis meis.
volo et iubeo. ut sit in ecclesia sancti johannis terra. ubi dicitur
a Murciliano, quam emi a Ruculo pro soldis XV, et fasse IIII in Palude;
et terra. ubi dicitur ad Petram, et terra in Valentino, que est iuxta terram
sancti Thome apostoli, sit in ipsam ecclesiam sancti Johannis.
volo et iubeo, ut de ecclesia sancti johannis in Braça curam habeatis
ad mittendum in eam seruum dei; et omnis terra, que circa eam est, in
quantum potest gallus audiri, dum canit, quam emi pro libra auri, sit
ipsius ecclesie; et habeat paratineam, quam comparauit pater meus de
Mariano Passara in loco iuxta turrem presbiteri Fusci. Et Gadatia, filia mea.
simul cum matre sua, Aulea ancilla mea, fiant libere. Et ipsi Gadatie sit
medietas uinee in Calbarola.
volo et iubeo. ut ipsa casa noua sit uxori mee Castrice cum filiis
suis, et casa uetus, quam de parentibus meis habeo, hec omnia in eius
derelinquo potestate; sed si aliqua, quod absit, de filiis meis deuenerint.
quos habeo de C(astrica), ipsa casa noua. quam laboraui de fatigio meo. et
alia casa uetus sint pro spiritu nostro in ecclesiam beati Johannis.
Hec omnia, que suprascripta sunt. sint uxori et filiis meis. si ea alii
uiro non nupserit. Et si aliqua de ipsis infantibus deuenerint, et ipsa poterit
custodire caput meum, sedeat super omnes istas res et post obitum eius
omnia sint pro redemptione animarum nostrarum.
De familia uero, serui scilicet et ancille. a maiore usque ad minorem
omnes sint liberi pro nostra redemptione.
5g N. Klaic’
najnovijoj hrvatskoj historiografiji povela rasprava o najstarijim dalma
tinskim privatnim ispravama.2
Za to raspravljanje nije toliko bitno što je Horvat dobio u ruke
tekst oporuke s neispravnom datacijom3 koja ga je zavela tako da je
pošao u prilagođivanje izvora za pokrštenje Hrvata i obnovu crkvenog
života u Splitu.4 Nedovoljno osjetljiv za historijski razvitak prava i prav
nih ustanova u srednjem vijeku Horvat je odredio kao polaznu tačku
svom radu činjenice koje je tek završena analiza morala pokazati. Ako
netko počinje raspravu `riječima da »kod romanskog stanovništva u dal
matinskim gradovima kontinuitet rimskog prava i zakonodavstva posto
ji«5, onda za njega uopće više nema problema. Jer će fonnalna analiza
najstarijih dalmatinskih isprava — to su spomenuta tobožnja oporuka
priora Petra i tri, isto tako sumnjive zadarske ofpox'uke6 - biti u takvom
slučaju uspoređivanje formula rimske i dalmatinske opomke. Hor
vat je doduše kazao da treba »analizirati sadržaj te isprave, njezinu
formu i stil, u njoj navedena imena osoba i mjesta, ekonomske podatke
i pravnu strukturu, da bismo mogli odgovoriti na pitanje o njenoj auten
tičnosti«7, ali međusobna analiza sumnjivih isprava ne može dovesti ni
Hec omnia comitto Johanni presbitero dispensare et Formino tribuno.

Coniuro uos per deum uiuum et uerum, ut omnia ista, que hic scripta sunt,
per manus uestras bene dispensetis, ut non teneamini pro me rationem
reddere ante filium dei.
Habeant filii mei benedictionem de rore celi et de pinguedine terre
habundatiam.
Et omnes istas res teneat uxor mea Castricca adunatas simul usque
dum ipsi infantes ad ordinem peruenire possint.
Quicumque istud testamentum meum irritum facere tem tauerit, iram
omnipotentis incurrat et uinculo maledictionis CCC-torum VIII patrum
insolubiliter denotetur.
Ego Andreas presbiter pridie kalendas aprilis hanc cartulam scri si.
Dedicatio huius ecclesie uicesimo quarto die mensis eiusdem". idi
Jakov Stipišić, Oporuka priora Petra, Zbornik Hist. instituta JAZU, Vol. 2,
Zagreb 1959, str. 174-175.
1 God. 1951 štampa Marijan Horvat raspravu „Oporuka splitskog priora
Petra" (Rad JAZU 283, str. 119-174.)
~‘ Horvat se služi prijepisom iz 1711 u kojem čita ovakvu dataciju:
Et ego Andreas presbyterum prima die kalendas aprilis hanc cartulam scrpsi
dedicalio huius ecclesie centesimo quarto die mensis eiusdem". On smatra
oblik ove datacije „neobičnim i u našim ispravama jedinstvenim", i mjesto
da je odbaci, on na osnovi nje kombinira. Naime, stvara zaključak da je
isprava ,.datirana prema danu posvete crkve, a ne prema kršćanskoj eri i
indikciji" (n. dj., 129-130). Premda nema za to nikakve podloge u izvor
nom materijalu, dalje zaključuje da se posvećenje odnosi na splitsku kate
dralu, a ne na krstionicu (tj. sv. Ivana de Fonte).
‘ Da bi dobio 104 godinu, tobože, nakon posvećenja katedrale, Horvat
datira djelovanje pravog nadbiskupa Ivana Ravenjanina i njegov tobožnji sar
kofag (danas u splitskoj krstionici) u prvu polovicu VIII. st., u doba kada je
tobože Ivan Ravenjanin posvetio splitsku katedralu u čast sv. Mariji.
' N. dj., str. 120.
‘ Ti. oporuka priora Andrije iz 918., Agapina iz 969 i Dauzetina iz
1044 g. Vidi F. Rački, Documenta historiae chroaticae periodum antiquam
illustrandac MSHSM VII, 1877, str. 17, 26, 47; J. Stipišić-M. Samšalovíć,
Codex diplomaticus regni CDS I, str. 25, 48, 77.
' N. dj., str. 137.
Problem najstarije dalmatinske privatne isprave 59
do kakvog rezultata. Pokušaj da se Petrova oporuka datira »podacima o

oporučiteljevoj osobi«* također nije mnogo pomogao, jer se Horvat
služi nedatiranim natpisom na sarkofagu priora Petra koji datira tako
kako mu treba. Zato ga i stavlja »u drugu polovicu VIII. st. do naj
kasnije početka IX. st.«* Polazeći sa stajališta da se Andrijina, tj. naj
starija zadarska oporuka datirana 918 g., i Petrova oporuka »nadovezuju
na tradiciju rimskog prava«, analizira diplomatičke formule isprava.
Sličnosti u formi i izrazima najstarijih dalmatinskih oporuka vode Hor
vata do formulara koji su vjerojatno »postojali i u tadašnjim školama i u
praksi, a izvodili su porijeklo iz rimskog prava«…“ Istog je porijekla,
kako Horvat misli, i formula o aktivnoj oporučiteljevoj testamentifika
ciji, samo što je prema Horvatu »splitski stil bio ipak nešto jednostav
niji i bliži starorimskoj praksi«…“ Oporučne dispozicije – izražene rije
čima volo et iubeo – Horvatu su novim dokazom »starorimske prakse«,
premda upravo u tom dijelu oporuke nedostaje najvažnija formula –
heredis institutio! Ipak s obzirom na taj »nedostatak« najstarije dal
matinske oporuke kaže: »Prema tome se po gledištu rimskoga prava ne
bi uopće radilo o oporuci (testamentum), nego samo o kodicilu (codi
cillus), t. j. razredbi posljedne volje, koja doduše sadržava različite
namjene, ali ne sadržava imenovanje nasljednika, kojemu pripada sva
imovina ...«'* Drugim riječima, Horvat bi, da je bio nepristran tumač
najstarije dalmatinske oporuke već kod tumačenja ove formule morao
konstatirati da to nisu oporuke. Ali, on se radije pitao kako je došlo do
toga da je »u ranijim dalmatinskim sredovječnim oporukama otpala rim
ska heredis institutio« koja se tobože »ponovo javlja i uvodi u oporuke
tek počevši od XIII. i XIV. st…«. Nezadovoljan odgovorima koje su na to
pitanje dali različiti autori, prije svega pravnici, pokušava sam naći
uzroke spomenutoj pojavi. Nalazi ih u – gentilnom uređenju! Posluživ
ši se Engelsovim djelom stvara zaključak da je kod Slavena kao i Lan
gobarda postojalo samo pravo raspolaganja imovinom,« ali ne preko
ustanove rimskog testamenta i heredis institucije, nego ugovornim i
neopozivim darovanjem za slučaj smrti ...«. Interes rodbine i zakonski
nasljednici se protive »rimskoj slobodnoj razredbi preko heredis insti
tucije« i stoga »ta ustanova nije preuzeta u ranije sredovječno oporučno
pravo«.* Dakako, da bi Horvat vrlo teško mogao pokazati kako se he
redis institucija javlja opet u XIV. st. »pod utjecajem razvoja robno
novčane privrede i promijenjenih društveno-ekonomskih odnosa« na
prvom mjestu, a ne zbog »recepcije rimskog prava« i »glosatora«. I naj
zad, gledajući na pravne procese u dalmatinskim gradovima slično kao
i M. Šufflay, Horvat ističe da su »slavenska shvaćanja u nasljeđivanju
sigurno u tom pravcu djelovala na razvoj u dalmatinskim gradovima
* N dj., str. 137.

* N. dj., str. 141.
" N. dj., str. 142.
* N. dj., str. 143.
* N. dj. 144.
* N. dj., str. 145.
60 N. Klaić
koji su se našli okruženi masom novih naseljenika«…“ On doduše nije

mislio reći da je »samo pod slavenskim utjecajem otpala heredis insti
tucija u oporukama dalmatinskih gradova«, jer je »razvoj u tom pravcu
započeo još u rimskom carstvu a nisu isključeni i istodobni utjecaji
susjedne Italije,gdje je u langobardsko doba rimska heredisinstitutio bila
nemoguća«.* Horvat je prema tome ipak ostao dužan odgovor na pita
nje kako to da tobožnjoj oporuci u ranom srednjem vijeku nedostaje
najvažnija ustanova rimskog testamenta. Naime, da bi svoju teoriju
mogao dokazati trebao je pokazati kako je dalmatinska oporuka naj
prije imala heredis institutio, a onda ju je pod slavenskim utjecajem
izgubila.
Formalna analiza oporuke dokaz je kako Horvat neprestano teži da
utvrdi vjerodostojnost dokumenta. Premda tobožnja oporuka ima oz
biljnih nedostataka Horvat ne vidi u njima ništa sumnjiva već su mu
oni naprotiv dokaz autentičnosti. Dakako, ako netko samo na osnovi
izraza ordo (koji se nalazi u Petrovoj oporuci) dokazuje postojanje
gradskog vijeća u Splitu u VIII. st., * onda mu je moguće sve »dokazati«.
Zatim, Horvatu nije ništa govorila Šufflayeva ispravna konstatacija da
se oporučni izvršitelji javljaju u dalmatinskim oporukama tek u XIII.
st., jer misli, netačno, da protiv Šufflayeva mišljenja svjedoči tekst
oporuke zadarskog priora Andrije." Poziva se također na Justinijanove
odredbe u kojima se heredis institutio nadomještava ustanovama opo
ručnih izvršilaca.“ Najzad, usporedba »podataka o imovnom stanju«
splitskog i zadarskog priora – premda su podaci oporuka vrlo neodre
đeni – pokazuje prema Horvatu »da je zadarski prior u ekonomskoj
diferencijaciji i gomilanju imetka pokročio već mnogo dalje od split
skog priora Petra«, pa je kako Horvat misli, »prior Petar živio ranije
od zadarskog priora Andrije, čiji su preci, a potom i on sam s vreme
nom nagomilali već kud i kamo veći imutak od splitskog priora«. »Manja
jasnoća« Petrove oporuke upućuje tobože »na njezin raniji postanak«,
a »arhaični izrazi«, nazivi za zemljišne mjere i gradsku kuriju kao i
»ekonomska analiza« potvrđuju tobože isto.” U autentičnost se oporuke
ne može sumnjati, »jer ne postoje nikakvi znaci koji bi odavali kasniju
krivotvorinu«, pa »prema svemu tome imamo u oporuci splitskog priora
Petra najstariju privatnu ispravu iz dalmatinskih gradova koja je barem
za stoljeće starija od oporuke zadarskog priora Andrije .. .«?
* N. dj., str. 46.

* N. dj., str. 167, bilj. 108.
* Naime, Petrova žena treba prema tekstu oporuke upravljati imet
kom »usquedum ipsi infantes ad ordinem peruenire possint«, pa Horvat,
n. dj., str. 150 smatra »da se pod izrazom „ordo” misli ovdje najvjerojatnije na
gradsko vijeće«.
* Vidi F. Rački, Documenta, str. 19 gdje se među svjedocima spomi
nje đakon Petar kao »commissarius fide huius descriptionis«. U samom tekstu
tobožnje Andrijine oporuke đakon Petar uopće nije spomenut, niti mu prior
Andrija povjerava izvršenje legata.
" N. dj., str. 154.
* N. dj., str. 156.
* N. dj., str. 157 (potcrtala N. K.).
Horvatovo datiranje Petrove oporuke“ oslanjalo se na loši datum

u prijepisu oporuke koji mu je dao M. Barada i zato kad je Jakov
Stipišić” našao ispravniji prijepis iz XVI. st. morao je doći do druga
čijeg zaključka o vremenu postanka oporuke. Međutim, i ispravljena
formula datacije je bila još uvijek manjkava – nedostajao je najvažniji
dio, tj. podatak o godini – i Stipišić je, posve razumljivo, u tome vidio
»bitnu poteškoću« za datiranje.“ Zaključio je »da ne možemo sa sigur
nošću datirati oporuku«, ali »ono što nije sigurno, može biti probabil
no«. To se priznanje odnosi i na nesigurnu identifikaciju priora Petra
s Petrom u sarkofagu i u jednoj splitskoj ispravi iz 1097. g?“ Diploma
tička analiza koju zatim provodi zaista je neobična, jer ga ništa ne
smeta što je gradi na dokumentima koji su vremenski vrlo udaljeni od
oporuke.“ Opravdava postupak tobožnjim karakterom oporuka. To su
tobože isprave »koje su po svojoj formulaciji zadržale najduže svoj
konzervativni karakter«?“ Polazna tačka mu je, dakako, uvjerenje da su
sve tobožnje oporuke koje uspoređuje autentični dokumenti. Uzimajući
iz spomenutih isprava one formule koje se podudaraju s analiziranom
Petrovom oporukom, stvara zaključak o dva formulara za oporuke (za
darski i splitski). Uvjeren, kao i Horvat, da ima pred sobom dokument
koji se odnosi na splitsku crkvicu sv. Ivana de Fonte (dan. krstionica
sv. Ivana) Stipišić traži dalje osnivača beneficija te splitske crkvice
sv. Ivana, koju kako pretpostavlja prior Petar također obdaruje. To je,
kako misli, neki Casarus koji je živio potkraj XI. st.” U to je doba živio
i splitski prior Petar. Stoga, »iako nedostaje sigurna argumentacija, mo
* Vidi bilj. 3.
* Vidi bilj. 2.
* N. dj., str. 177.
“ Documenta, str. 178; CD I, str. 208.
* Naime, Stipišić uspoređuje tekstove onoruka zadarskog priora An
drije iz 918 i splitskog svećenika Crnote iz 1144, dakle razmak je među do
kumentima oko 230 godina!
* N. dj. str. 178.
* Ime Casarus je vrlo rijetko pa ga „možemo po svoj prilici smatrati
fundatorom beneficija crkve sv. Ivana de Fonte” (str. 180). No, crkva sv.
Ivana nije „tek tada prvi put pretvorena u kršćansku crkvu”, jer „može biti
da je ona i prije dolaska Slavena bila u upotrebi kao kršćanska crkva, a da
je tek u drugoj polovici XI. st. iz poznatih razloga ponovno posvećena”.
Prema tome, Stipišić na osnovi tobožnje Petrove oporuke pretpostavlja da
je splitski sv. Ivan ili „nedavno”, tj. još u XI. st., pretvoren u kršćansku
crkvu ili da je tek tada dobio svoje prve beneficije. Međutim, raspravljajući
dalje o istom problemu stavlja „fundaciju crkve" i Petrovu oporuku u isto
vrijeme, dakle u XI. st., a slično pretpostavlja i za crkvicu sv. Ivana na
Braču. On se, prema tome, zapliće u neprihvatljive pretpostavke o fundaciji
jedne i druge crkve, jer ne razabire da se Petrova oporuka kao i oporučni
zavještaj Dujma Cassari odnosi na bračku crkvicu sv. Ivana de Fonte. Po
znato je, osim toga, da je prema pričanju arhiđakona Tome prvi splitski
nadbiskup Ivan Ravenjanin pretvorio Jupiterov hram u kršćansku crkvu
(vidi Historia Salonitana, str. 34) i posvetio je sv. Mariji (Jupiterov hram
# današnja krstionica; carev je mauzolej naprotiv pretvoren u katedralu).
rotiv Stipišića govori i tekst Dujmova testamentarnog zavještaja, na po
četku kojega se izričito tvrdi da su Dujmovi preci bili „fundatores semper et
ri panes" – dakako, crkvice sv. “ na Braču, kojoj Dujam i ostav
Ja Zemlje.
62 N. Klaić
žemo ipak pretpostaviti, da su osobe u oporuci li u ispravi iz 1097. isto

www.“ Stipišić se zatim pita pripada li i sarkofag istom prioru Petru
i smatra da to nije isključeno. No, njegov prijedlog za popunu teksta na
sarkofagu se ne može prihvatiti.29 I na kraju, priznaje da je »pitanje da
tiranja oporuke zasad »vrlo teško«, pa je sve što je »u ovoj radnji re
čeno, još uvijek samo pokušaj« .30
_ Prema tome, razlika je u datiranju između oba autora vrlo velika
i stoga je nemoguće uskladiti njihova mišljenja. Stipišić je bez sumnje
imao pravo kad je u splitskim dokumentima tražio podatke o prioru
Petru i nastojao ih dovesti u vezu s novonađenom oporukom. No, neda
tirani podatak na sarkofagu ostavio je obojici mogućnost slobodnog da
tiranja zato su se u tom pitanju njihova mišljenja toliko razilazila. U
diplomatičkoj analizi idu istim putem, samo što Stipišić uzima za uspo
redbu i jednu splitsku oporuku iz XII. st. Ta mu u krajnoj liniji i omo
gućuje da datira oporuku vremenom kad je zaista živio splitski prior
Petar. Međutim, osnovni stav, tj. vjera u istinitost i potpunu ispravnost
dokumenta dovela je i Horvata i Stipišića do tog da nisu zapazili kako
tobožnja oporuka uopće nije izvor za splitsku, nego za bračku crkvicu
sv. Ivana de Fonte, o čemu će još kasnije biti riječ.
M. Horvat i J. Stipišić se uglavnom ne obaziru na mišljenje koje je
još početkom stoljeća iznio Milan Šufflay u dosad jedinoj monografiji o
dalmatinskoj privatnoj ispravi.31 Govoreći o pisarima isprava prije sre
dine XII. st., tj. prije razvitka notarijata, Šuf-flay se nije usudio tvrditi
da se u dalmatinskim gradovima sačuvao kontinuitet notarske usta
nove iz rimskog doba. Ali je ipak, zaveden tobožnjom oporukom za
darskog priora Andrije vidio u njoj »kasnorimske reminiseencijeir.32 Za
darski ga je izvorni materijal iz X. i XI. st. naveo na krivi zaključak
da je dalmatinska isprava tog vremena podložna utjecaju susjedne Ita
lije. I on misli da je, što se testamenta tiče, pod utjecajem slavenskog
prava izbrisana u dalmatinskim gradovima rimska tradicija i da zato
sve do u drugu polovicu XII. st. nema sličnih dokumenata.33 Postepeno
se pod utjecajem talijanskog prava mijenjaju poslovi oko raspoložbe
u slučaju smrti. »Laička« oporuka ima preteču u svećeničkoj donatio
1' N. dj., str. 180.

2’ Natpis glasi ovako: In nomine domini. Ego Petrus Do... .e prior
natus nutrilus eruditus in Spalato filius bene memoriae domini Cosme inclito
priori qui posui hec tumulum recepsionis peccatrici corporis mei". Stipišić,
n. dj., str. 181 predlaže da se „nečitljivi i izlizani dio natpisa" koji sadržava
tri slova popuni onako kako je to već učinio Sišić, naime, s Domnane. To bi
bila sestra priora Prestancija (o. 1032 g.). Na osnovi toga stvara zaključak
„da je Petar prior bio sin Domnane, a to bi se upravo poklapalo s vreme
nom kojim smo datirali oporuku" (str. 181). Međutim, stilizacija se natpisa
protivi takvom rješenju, jer se podaci o Petrovu ocu već nalaze na nat
pisu, a to bi bio jedinstven slučaj da se sin na kamenom natpisu naziva
i po majci!
*l N. dj., str. 181.
3' Die dalmatinische Privaturkunde. Sitzungsberichte der Kais. Akad.
der Wiss. in Wien, Phil. Hist. Klasse, Bd CXLVII, Wien 1904.
*1 N. dj., str. 7.
” Izuzetak je jedino Zadar. N. dj., str. 131-132.
post obitum i donatio reservato usufructu. Konačnoj pobjedi notarskog

testamenta pridonosi najviše njegov karakter i oblik: to je dokazna ispra
va (Beweisurkunde) o usmenom testamentu, u kojoj pravna snaga ne
počiva na vjerodostojnosti same isprave nego na svjedocima.“ Testament
se tako polagano razvija da tek u XIV. st. dobiva formu rimskog te
stamentum per nuncupationem.“ S obzirom na arengu i sankciju stariji
je dalmatinski testament, gledan s pravnog stanovišta, sličan donatio
post obitum, tako da ima zajednički s modernom oporukom samo re
doslijed legata. A ustanova »vjerne ruke«, tj. oporučnih izvršitelja, koja
je nepoznata rimskoj oporuci, ušla je u dalmatinski testament po svoj
prilici iz langobardskog prava.*
Budući da je težište dokazivanja u najnovijim radovima ipak na
formalnoj analizi, smatram da je polazna tačka bila pogrešna. Jer se
zadatak nije smio sastojati u apriornom stajalištu da je u VIII. odno
sno u XI. stoljeću takva oporuka postojala tobože kao rimska isprava ili
notarska karta. Dalmatinski gradovi su samo dio mediteranskog svijeta
i dijele s njim i kulturni razvitak. Zato je trebalo ispitati i razvitak
notarijata u susjednim zemljama, prije svega u susjednoj Italiji, odakle
su dolazili neprestani utjecaji na istočnu jadransku obalu. S druge
strane, trebalo je ispitati i domaći izvorni materijal počevši od prvih
autentičnih i pouzdanih notarskih isprava do druge polovice XIII. st.
u koju vode tragovi beneficija bračke crkvice sv. Ivana. Jer spor oko
njenih beneficijalnih dobara bio je povod za sastavljanje tobožnjih pri
vilegija toj crkvici.
II. Razvitak splitskog notarijata
Kad je pred nekoliko godina Jakov Stipišić pokušao prikazati raz

vitak splitske notarske kancelarije" uzimao je izvorni materijal bez
ikakve prethodne kritičke ocjene i zbog toga se njegovi zaključci ne
mogu prihvatiti.“ Stoga valja njegove rezultate revidirati.
Mogli smo se uvjeriti da Šufflayu nije pošlo za rukom logički
obrazložiti razvitak testamenta u Dalmaciji od njegove prve pojave do
razvitka notarijata. On je nastojao, bez dokaza, svesti utjecaj raz
ličitih sredina i tradicija na tu vrstu dalmatinske privatne ispra
ve: jednom je tobože na nju utjecala rimska baština, a drugi put
talijanski notarijat. Tako bi oporuka trebalo da bude neki zaista neo
* N. dj., str. 133.
* N. dj., str. 134.
* N. dj., str. 135, 136.
* »Razvoj splitske notarske kancelarije«, Zbornik Hist. inst. JAZU, Vol.
I, str. 111–123.
* Do kakvih krivih zaključaka može dovesti istraživača nekritički odnos
prema ispravama na osnovi kojih donosi zaključke pokazuje Stipišićevo mi
šljenje o tobožnjem splitskom kancelaru Teodoru (druga polovica XI. st.).
Ne uzevši uopće u obzir da su gotovo sve isprave koje je tobože sastavio
spomenuti notar falsifikati Stipišić misli da je Teodór bio i privatan notar,
kancelar sv. Dujma i konačno kraljevski kancelar (n. dj. str. 115)!
64 N. Klaić
bični pismeni oblik izražavanja posljednje volje koji nastaje na rimskoj

osnovi, bez osnovne karakteristike rimskog testamenta.
Teoretski se, dakako, postojanje takve oporuke ne može osporiti.
Ali, da bi se mogla braniti određena teoretska pretpostavka potrebni su
ipak jači dokazi od onih koje je predložila historiografija.
Naime, jedva bi se mogla nazvati slučajnom činjenica da ni jedna
od tri zadarske oporuke nije sačuvana u originalu, premda su napisane
kao da su originali.“ Slično vrijedi i za oporuku priora Petra. Sačuvana
je samo u kasnom prijepisu. Paleografska je analiza za poslednju prema
tome nemoguća. Formalna analiza nije donijela također nikakve rezul
tate. Pokušalo se braniti tezu o tobože okamenjenoj formi oporuke,
umjesto da se pošlo od prvih poznatih notarskih, formalno sličnih ispra
va i nastojalo na osnovi njih doći do nekih zaključaka.
Odstupanje Petrove oporuke od forme klasičnog rimskog testa
menta daje nam pravo da posumnjamo u njezinu vjerodostojnost. Nedo
staje nam jednostavno podloga za zaključak da je taj testament nastao
oslanjajući se na rimsku oporuku i zato valja njegovo nastajanje po
tražiti negdje u srednjem vijeku.
Drugim riječima, pođimo tragovima prvih neprijepornih notarskih
isprava u Splitu da bismo utvrdili kojem bi razdoblju mogla pripadati
oporuka priora Petra kad bi i sadržajno bila ispravna.
Zanima nas prije svega pitanje kakvi se pravni poslovi, privatni i
javni, sklapaju u XII. st. pred notarom i kakav oblik daje notar ispravi
koja je svjedočanstvo o tom pravnom poslu. Već površan pregled ma
terijala pokazuje da ima nekoliko grupa isprava od kojih najveći broj
pripada splitskom benediktinskom samostanu (ženskom) sv. Benedikta.
Vrlo su sumnjive vrijednosti, a među njima je i oporuka svećenika Cer
note, koja također, po svojoj prilici, nije autentična.“ Privatnim ispra
vama treba pribrojiti i neke isprave u korist samostana sv. Stjepana
»pod borovima«. Prva »laička« privatna isprava potječe iz 1184. g.“.
Svakako nije nevažno pitanje tko piše prve splitske privatne is
prave. Ako izdvojimo mnogobrojne isprave u korist samostana sv. Be
nedikta, na koje se sa sigurnošću ne možemo pozivati, razabrat ćemo da
se prvi notari pojavljuju tek osamdesetih godina XII. st. U osmom de
setljeću se pojavljuje magister Gvalterije koji nosi naslov »comunis
notarius«.* Dvije sačuvane isprave što ih sastavlja osvjetljuju karakter
notarskog posla u općini vrlo jasno: notar je osoba koja ima zadaću da
sastavi ispravu o pravnom poslu kod kojega je i sam prisutan, dakle i
sam je svjedok (zbog toga kaže testor ili testis sum), ali još uvijek nije
osoba javne vjere. To drugim riječima znači da isprava koju piše nema
* Naime, ni na jednoj se od oporuka ne nalazi podatak o tome da su
prepisane ili ovjerovljene od kojeg kasnijeg notara. S druge strane, u njima
se upotrebljavaju notarske formule koje zahtijevaju notarske znakove, a na
ispravama ih ipak nema.
“ T. Smičiklas, Codex diplomaticus regni CSD II, str. 54.
* CD II, str. 190.
* CD II, str. 142. »et ego Gualterius comunis notarius hoc scripsi
et testis«.
ђroblem najstarije dalmatinske privatne isprave 65
fidem publicam i stoga notar tog vremena ne upotrebljava još ni jedan

od onih kasnijih izraza – roboravi, complevi, signum manu feci itd. –
koji upućuje na vjerodostojnost njegove isprave. Gvalterije koji sastav
lja nadbiskupu Rajneriju ispravu o zakletvi svećenika Mihe završava is
pravu jednostavno: »hoc scripsi et testor«.“ Karakteristično je da je
potpuno istog sadržaja Gvalterijeva nota na sudskoj ispravi koju piše
1176. g.“ Svjestan te činjenice Gvalterije, koji očito po nadbiskupovoj
želji sastavlja falsifikat o tobožnjoj potvrdi zemalja sv. Bartola split
skoj nadbiskupiji, upotrebljava i u falsifikatu istu formulu (qui hanc
cartulam scripsi, testor), ali nakon toga teksta dodaje tobožnji potpis
carskog namjesnika, kako bi falsifikat djelovao uvjerljivije.“ I tako je
vojvoda Rogerije postao »potpisnik« privatne splitske isprave!
Gotovo u isto vrijeme javlja se u Splitu uz Gvalterija i Sabacije,
također svećenik, koji će dugo godina vršiti službu općinskog notara.
On ima, s obzirom na vjerodostojnost, potpuno isti položaj kao i Gval
terije. Kad mu predstojnica samostana sv. Benedikta Katarina povjera
va da napiše svjedočanstvo o nekim samostanskim posjedima, onda i on
na kraju isprave piše: ibedem interfiu et sicut audivi et vidi, ita scripsi
et testis sum«…“
Budući da splitski notar, kako pokazuju gornji primjeri, nije u poslje
dnjim desetljećima XII.st. osoba javne vjere, ne uživa ni njegova isprava
fidem publicam. A da bi neko pismeno svjedočanstvo ipak vrijedilo kao
vjerodostojan akt, trebalo ga je ovjeroviti. Zato, na primjer, kad nadbiskup
Petar 1185 g. povjerava Sabaciju i svom kancelaru Albertu da sastave
tekst zaključaka koncila iz te godine, onda im nalaže da akte zapečate
pečatom sv. Dujma.“ Isto postupaju dalmatinski biskupi kad nakon
sabora izdaju svjedočanstvo o dužnostima splitskih kanonika.“
Sabacije radi notarske poslove sve do 1223 g.“ bilo da je po
zivan privatnim strankama ili na javne rasprave. Međutim, da notar
može pristupiti pisanju isprave potrebno je da se ispune dva uvjeta: 1.
on mora biti prisutan pri pravnom činu ili bar mora biti obaviješten
o njemu i 2. stranka koja želi da se isprava sastavi moli ga za to ili, ako
piše neku ispravu o sudskoj presudi ili parnici, onda mu vlast nalaže
da piše.
Sabacije i Gvalterije različito nazivaju sastavljenu ispravu. Sabacije
se vrlo često, osobito u kasnijem radu, služi izrazom breve, ali i on
kao i Gvalterije upotrebljavaju i druge nazive (scriptum recordacionis,
pagina decisionis, cartula, instrumentum, cartula instrumenti itd.).“
Ipak valja upozoriti na jednu činjenicu: u to se vrijeme u Splitu
upotrebljava za pismeno svjedočanstvo i izraz – testamentum. Ne uzi
* CD II, str. 142.
* CD II, str. 144.
* CD II, str. 166–167.
* CD II, str. 169.
* CD II, str. 194.
* CD II, str. 197.
* CD III, str. 226.
* CD II, str. 143. U ispravi se iz 1176 naziva pismeni izvještaj o par
nici i memoriale.

66 N. Klaić
mam u obzir prvi spomen tog naziva u Cmotinoj opomoi »iz 11345', jer
je sumnjiva. Da je riječ o svjedočanstva o zakletvi, a ne o oporuci _
kako bi se prema kasnijem značenju te riječi moglo zaključivati _ po
kazuje najjasnije »testamentum et stabilimentum paeis« .iz 1171 g. iz
među Klišana i Splićana.52 Na taj se sacramentum zaklinje 12 odlič
nika, a piše ga Bujam.53 Da je riječ testamentum potkraj XII. st. sino
nim za pismeno svjedočanstvo o nekom pravnom poslu pokazuje i popãs
zemalja samostana sv. Benedikta iz iste 1171 g? Pisao ga je po svoj pri
lici isti Dujam. To zaključujemo po tome što riječ testamentum nestaje
iz notarske prakse kad notarsku službu preuzima Sabacije. No, čim Sa
bacijevu službu preuzimaju drugi svećenici _ Ivan i Cumanus _ po
javljuje se ponovo ta riječ u onom smislu kao i u XII. stoljeću: to je
opet svjedočanstvo. God. 1224 splitski kanonici tvrde da je neka Stnija
njima dala na samrti svoje zemlje »et hoc sue donaciomis testamentum
publico instrumento firmauit« i zato kanonici pokazuju na raspravi
»cartulam testamenti« .55
Spomenuti dokument svjedoči da je testamentum pismeno svjedo
čanstvo o usmenoj donaciji i to donaoiji post obitum Upravo u tom
značenju sastavljen je i scriptum ili testamentum neke Rade iz 1226 g.,
prva oporuka koja je sastavljena u Splitu upotrebom nekih formula
klasičnog testamenta.56
Kako se notarska služba usavršavala pismeni sastavi o pravnim
poslovima koji se sklapaju pred notarom su savršeniji, formalno uređe
niji i postepeno se ustaljuju termini za različite pravne poslove. Tako
termin testamentum ostaje do druge polovice XIII. st. izraz za donatio
post obitum.
Međutim, da bismo mogli utvrditi vrijeme kad je i takav »testa
ment« kao što je oporuka priora Petra mogao nastati, moramo se nužno
osvrnuti na pravnu valjanost dokumenta u XII. i XIII. st. Već sama či
njenica da su se notari u tom razdoblju izjednačivali s pisarima -- dakle
da svoje sastave nisu mogli ovjerovljavati - upućuje na zaključak da
isprava ne služi u sudskom sporu kao dokazno sredstvo. U doba opće
nepismenosti ranog srednjeg vijeka nužno se prebacuje dokazni po
” CD II, str. 55. Vidi o njoj N. Klaić, o falsifikatima splitskih bene

diktinka, VAHD LXIII-XIV, 1961-1962, str. 218.
g CD II, str. 129.
n CD II, str. 130. »Ego Duymus leuita et ecclesie beati Domnii primi
ccrius scriptor et de hac re existens tcstis«.
s' Nadstojnica Chaza (Katarina) kaže u ispravi »Ideoque ego Chaza...
una cum omnibus meis sororibus hoc testamentum scribere precepimus,
videlicetßlde hereditate prelibati monasterii, que in Dillato est...c. CD
I , str. .
” CD III, str. 234. Neobično je zanimljiva odluka dvojice opata i tro
girskog kanonika koji kao papinski delegati, donoseći presudu, stvaraju ovaj
zaključak: »mulieres secundum antiquam ciuitatis consuetudinem in confi
ciendis testamentis ad testimonium admitti non posse, maxime in ciuitate
factis . ..« (CD III, str. 234). Njihov je zaključak odgovor na pokušaj bene
diktinki da tvrdnje splitskih kanonika o baštini neke Strije opovrgnu »et
quarumdam feminarum testimonioz.
u CD III, str. 260.
stupak na svjedoke (testes) odnosno na zakletvu svjedoka (iuramentum,

sacramentum). Pismenih podataka o tome ima vrlo mnogo sve do kraja
XIII. st. Zakletva je tako općenita forma obaveze da je primjenjuju
vladari i same općine kad rješavaju svoje poslove.” Parnički se postupak
kod svjetovnog suda bez zakletve svjedoka u to vrijeme ne može ni
zamisliti. A što se crkvenih parnica tiče, crkveni sabor u Splitu 1185. g.
također određuje »iuramentum testimonium in qualibet ecclesiastica
causa«.*
Stoga nije slučaj da i u prvim notarskim ispravama iz XII. i prve
polovice XIII. st. dokazna snaga isprave leži na svjedocima. Oni su važ
niji od sastavljača isprave, jer navođenje njihove prisutnosti daje pi
smenom sastavu o pravnom poslu neku vrijednost. Zato neka Rada
nalaže 1226 da se sastavi »testament« »coram ydoneis testibus quorum
inferius leguntur nomina«, a u završnom dijelu isprave stoji: »Неc acta
est (!) ante presenciam« trojice svjedoka.”
Uza sve to notarska isprava kojoj dokaznu snagu daju u njoj spo
menuti svjedoci ne vrijedi na sudu kao dokazno sredstvo već daje pred
nost onoj stranci koja je posjeduje.“ U toj činjenici leži odgovor na
pitanje zašto se ipak u XII. i XIII. st. užurbano sastavljaju falsifikati
ili uopće tolike notarske isprave, osobito u samostanskim skriptori
jima. Pretežno su to, dakako, darovnice među kojima prevladava do
natio post obitum. Takvim su se ispravama u pokrenutom parničkom
postupku mogli obraniti, steći ili prisvojiti posjedi, jer privatna lica
obično nisu imala pismena svjedočanstva za nekretnine.
Zato se sama od sebe nameće misao da su tobožnja Crnotina opo
ruka kao i zavještaj Dujma Cassari s Petrovom oporukom sastavljeni
zbog iste svrhe. Tekst Crnotine oporuke ne isključuje takvu pretpostav
ku, dok se za tzv. privilegij sv. Ivana de Fonte teško može zasad kazati
kad je nastao. Naime, zbog nedostatka koroboracije tobožnja oporuka
priora Petra je mogla nastati ili u početnom razdoblju razvitka notari
jata ili se mogla formalno oslanjati na dokument iz tog vremena. Koja
od ovih dviju mogućnosti dolazi u obzir pokazat će dispozicija isprave.
III. Formalna analiza oporuke

J. Stipišić je pogrešio kad je izdavajući tekst tobožnje Petrove opo
ruke istrgao iz cjeline samo tri fragmenta i time otežao razumijevanje
teksta. Naime, da je uz »priuilegium S. Joannis de Fonte« donio i ovje
* Vidi npr. proglas splitske općine o zabrani uvoza vina – proglas se
naziva sacramentum! (CD III, str. 226, g. 1223).
* CD II, str. 202, g. 1186.
* CD III, str. 260.
“ CD II, str. 143. Poznata je npr. parnica između nekih Hrvata Adri
janića i samostana sv. Petra u Selu za neke prijeporne zemlje 1176 g. Samo
stanski zastupnik donosi na parnicu »cartam confirmacionis«, tj. Rusinovu
darovnicu i njenu potvrdnicu, našto nadbiskup Rajnerije dosuđuje zakletvu
dvojici (samostanskom prokuratoru i županu Talmazo) da »predictam car
tam confirmationis ueram esse« (CD II, str. 144). Samostan prolazi dobro u
parnici prije svega zato što ima ispravu na koju se mogao zakleti da je
istinita.
54
68 N. Klaić
rovljenja koja je štampao Horvat i bolje pročitao tekst koji odmah na

početku govori o presudi bračkog rektora Mihajla Hrankovića iz 1445g. u
korist bračke crkvice Sv. Ivana de Fonte, ne bi se i njemu dogodilo da
zamijeni bračku istoimenu crkvicu sa splitskom!
Čitav je skup dokumenata“ nastao, kako u naslovu piše, 1576 g.
i sastoji se od ovih dijelova:
1. Montaneum S. Joannis de Fonte (popis zemalja u splitskom
polju);
2. De dicto sancto Joanne (popis posjeda na Braču).
3. Nedatirani oporučni zavještaj splitskog suca Dujma Cassari
istoj crkvici za zemlje na Braču.
4. Priuilegium S. Ioannis de Fonte (nedatirana oporuka priora
Petra s popisom posjeda u splitskom polju. Ovjerovljenje iz 1528 g.
5. Izvještaj o parnici za zemlje sv. Ivana iz 1445 i
6. izvještaj o sličnom sporu iz 1468 g.
Svi dokumenti od 1–6 imaju ovjerovljenje, bez oznake godine,
splitskog »cancelliere all Civile« Filipa Henrioni.
Prema tome, pred nama je skup dokumenata, a ne kartular, kako
je to pretpostavljao Stipišić. Dokumenti su sakupljeni s određenom
namjerom, naime, da se obrani posjed zemalja crkvice sv. Ivana na
Braču (Sutivan). Na takav zaključak, upućuje, kako ćemo još kasnije
iznijeti, i presuda bračkog rektora iz 1445 g. Ako se, dakle, negdje po
četkom XV. st. pošlo u splitskom arhivu tražiti dokumente koji bi po
svjedočili posjede spomenute crkvice, onda ih se dakako i našlo! I to
tobože »in privilegio eiusdem ecclesiae« ili »in quodam montaneo anti
quissimo«. Upravo to pozivanje na najstarije izvore pobuđuje sumnju
u ispravnost tobože nađenih i prepisanih dokumenata. Ta je sumnja
nužna polazna tačka kojom kritičar teksta vrši analizu, jer ga ona spre
čava da nedostatke analiziranih izvora tumači kao normalne pojave.
Stoga će diplomatička analiza pokazati najsigurniji put do cilja.
Budući da nas od svih dokumenata koji su gore nabrojeni za
nima samo tzv. oporuka priora Petra, pokušat ćemo provesti njenu
analizu. Prije svega, Stipišić i Horvat su nastojali vrlo ozbiljne nedo
statke oporuke – u formalnom pogledu – protumačiti dodavanjem,
ispuštanjem ili kasnijom promjenom tobože originalnog teksta.* Ako
“ M. Horvat, n. dj., str. 122–129.
* Horvat, n. dj., str. 130 je bez ikakva opravdanja iznio tvrdnju da se
u oporuci „radi o splitskoj stolnoj crkvi sv. Dujma, odnosno izvorno, sv.
Marije”. Kad je, nadalje, nakon invokacije naišao na aprekaciju (amen) koju
imaju splitske isprave tek potkraj XII. st. i u XIII. st. zaključio je da
„vjerojatno izvornik Petrove oporuke nije još imao dodatka „amen”, nego
su kasniji prepisivači umetnuli taj „amen” u skladu s kasnijom praksom
takvih invokacija, naročito u Splitu". Formula o oporučiteljevoj aktivnoj tes
tamentifikaciji, oslanja se, kako Horvat misli, „na rimsko pravo”, isto kao
i početak oporučne dispozicije. Ponavljanja u dispoziciji „vjerojatno su
dodatak kasnijih prepisivača” (str. 148), a i „čitav zaključni dio oporuke
kasniji je dodatak koji je nastao dodavanjima pri kasnijim prepisivanji
ma . . ." Ti su dijelovi kasnije dodani zato što Horvat nije na drugi način
mogao protumačiti odakle u VIII. stoljeću nazivi i izrazi vreteno i montanej!
nedostatke u izvorima tumačimo na takav način, onda možemo za svaki

tekst tvrditi da je autentičan. Zato mi se čini da bi pomamjkanje datuma
uspješnije mogli protumačiti na drugi način: sastavljač se tobožnje
oporuke služi natpisom na sarkofagu priora Petra koji nije datiran,
pa ni on ne zna, datirati svoj sastav već samo unosi podatak o mjesecu
i danu.
Analiziramo li dalje dispozicije razabrat ćemo u njoj osim ponav
ljanja takve kontradikcije koje je nemoguće shvatiti kao slučajne po
greške sastavljača ili prepisivača…“
Pia legata se odnose na dvije crkvice: jedna se naziva sv. Ivana, a
druga sv. Ivan na Braču. Prva dobiva prema tekstu dispozicije četiri
zemlje u splitskom kotaru, a na drugu se odnose odredbe o svećeniku
i darovnice zemlje na Braču. Međutim, ni za jednu se od njih ne kaže
da je »de Fonte«, a još manje da je u Splitu.
Već se M. Horvat posebno zadržavao na tumačenju nekih odreda
ba u dispoziciji, koje je u neprilici, zaista neobično tumačio. On je tako
đer protiv Šufflaya dokazivao kako je imenovanje izvršitelja oporuke
pojava ranog srednjeg vijeka.“ Ipak, oblik koji je sačuvan u Petrovoj
oporuci nije mogao biti sastavni dio nikakve oporuke: Petar tobože
zaklinje svećenika Ivana i tribuna Formina da dobro podijele imovinu,
koju ostavlja ženi i djeci!“ Sankcija, tj. prijetnje prokletstvom, nije
privatnoj ispravi nepoznata ni u njoj isključena, ali je prve poznate
donacije post obitum iz XIII. st. nemaju. Konačno, datum je toliko
krnj da se o njemu uopće ne može raspravljati. Oporuka nema, kako je
već spomenuto, nikakve koroboracije, jer svećenik Andrija tvrdi da je
on ispravu napisao i ništa više. Sastavljač se oporuke, dakle, ne trudi
niti toliko da bi svom sastavu dao takav završni oblik prema kojem bi
isprava imala javnu vjeru.
Prema tome, oporuka priora Petra ima toliko formalnih nedosta
taka da je teško povjerovati da je izašla iz notarske kancelarije.
Uostalom, i odnos se priora Petra prema bračkoj crkvici prikazuje
u oporuci u čudnom svijetlu: on upozorava – ne zna se koga (curam
habeatis)! – da šalju u bračku crkvicu sv. Ivana »slugu božjeg«, pa bi
se iz tog podatka moralo zaključiti da je prior Petar bio osnivač crkvice
ili bar njezin patron. U istom ga svijetlu želi prikazati dalji tekst u
kojem on poklanja bračkoj crkvici sve zemlje koje je okružuju u opsegu
»pjevčeva pijeva«. Te je zemlja tobože prior Petar kupio za libru zlata.
* Najočitije se kontradikcije razabiru u odredbama o nasljeđivanju žene
Castrice koja je jednom nasljednik bez ikakvih uvjeta, a na drugom se
mjestu uvjetuje nasljeđivanje zabranom kasnije preudaje. Slične se nejasne
odredbe odnose i na djecu kao nasljednike.
* N. dj., str. 154.
* „Coniuro vos... Filium dei” (vidi tekst bilj. 1). Ovo je zaklinjanje,
osim toga, besmisleno. Za nastavak se teksta uopće ne može u autentičnim
dokumentima naći analogije, zato ga ni Horvat ni Stipišić uopće ne tumače!
Čini mi se da je taj „dodatak” ponovni dokaz da je sastavljač oporuke neko
crkveno lice koje stavlja u tekst oporuke svoje misli i nazore ne gledajući
u sastavljenoj oporuci notarski instrument, nego privatni, dosta slobodni
Sa Stav.
70 N. Klaić
Crkvici neka bude i neka ograda (po svoj prilici u Splitu), a isto tako
i nova í stara kuća u Splitu _ koje je već ostavio svojoj ženi i djeci.
To uz uvjet ako umre koja od njegovih kćeni!
Ova, tobože nespretna stilizacija teksta nije nenamjerna: budući
da se nigdje u tekstu ne kaže da se darovane zemlje u splitskom kotaru
odnose na splitsku crkvu sv. Ivana, vrlo se lako oporukom moglo uvje
riti čitaoca da je sve ono što je prior Petar oporučno ostavio trebalo
pripasti bračkoj crkvici. A to je upravo i bila, kako ćemo kasnije nasto
jati pokazati, namjera sastavljača oporuke. Tekst oporuke, dakle, prem
da je vrlo nespretno sastavljen. upućuje nato da je bračkoj crkvici sv.
Ivana jednom trebao dokaz da su bilo posjedi na Braču ili u Splitu nje
zino vlasništvo. Iz te se pretpostavke nameće druga, naime, da su kon
tradiktorne odredbe o nasljeđivanju djece i žene ušle u tekst oporuke
samo zato da prikniju pravu namjeru zbog koje je sastavljena. Težište
je u tobožnjim priorovim odredbama, na donaciin bračkoj crkvici, dok
je sve ono što je rečeno 0 porodici stvarno suvišno. Zena i djeca su i
bez oporuke priorovi nasljednici i zbog toga i nije sastavljač oporuke
našao sretno Ii logično rješenje za tekst dispozicije.
IV. Kad ie i za koga sastavljena oporuka?
Tekst je Petrove oporuke tako sumnjiv da se pitamo zašto je i kada

nastala? Tekst dispozicije upućuje na to da uzroke valja tražiti u po
trebama bračke crkvice sv. Ivana. Misleći da crkvrica o kojoj je u opo
ruci riječ može biti samo crkvica sv. Ivana de Folnte u Splitu, Horvat
i Stipišić su pretpostavljalfi da se privilegij, benefioij tili momanej doista
odnosi na splitsku katedralu odnosno crkvu sv. Ivana. Previdjeli su pri
tom sasvim jasne podatke izvora. Naime, u dokumentu br. 2 eo nalaze se
izvještaj o parnici koja se 1445 g. vodila pred bračkim rektorom Mihaj
lom Hrankovic'em. Spomenuti rektor je saslušao izvještaj sudaca koje
je poslao »ad cognoscenda aliqua terena S. Ioannis de Fontc consita
in insula Bracchie in Punta Nigra . . . am Posjede je zauzeo neki Andrija
Mižić, a branio je svoja prava beneficijat crkvice sv. Ivana splitski kano
nik Ivan Smoković. Rektor je donio presudu u korist Smokovića. I
spor 1468 g. vodi svećenik Ivan „ut rector et beneficiatus ecclesiae S.
Joamzis de Punta Nigra seu de Fonte Insulae Bracchíe Stivzm«68 s Niko
lom i Radovanom Ivanićem.
I možda bismo još uvijek sumnjali u to pripadaju li dokumenti
splitskoj ili bračkoj crkvici da tekst popisa posjeda (dokument br. 2)
izričito ne kaže da su to zemlje bračkog sv. Ivana. Stoviše. taj je dio
teksta neposredno povezan s tekstom oporuke pniora Petra. Glasi ovako:
»Item habet in Bracchia in Villa Stivani omnes terras. quae sunt circa
ecclesiam S. Ioanis in quantum galtus potest audiri cum canit. ut ap
“ M. Horvat, n. dj., str. 122.

"' N. dj., str. 126.
a N. dj., str. 127.
paret in sententia domini Michaelis de Cranco, tunc temporis rectoris

Bracchie lata sub die 14 mensis iulii 1445 scripta manu domini Petri
Puluicensis cancellarii Bracchie et etim uti apparet in privilegio eins
dem ecclesie et in quodam montaneo antiquissimocufig
Dakle, ovaj dxragocjeni izvještaj o presudi iz 1445 pokazuje: l. da je
riječ o crkvici sv. Ivana de Fonte »in Villa Stivani<<, a ne o splitskoj
Crkvi sv. Ivana; 2. da je brački rektor Mihajlo Branković imao u ruci
pri donošenju presude, uz ostale dokumente, i oporuku priora Petra u
kojoj se također opseg crkvenih zemalja određuje pijetlovim pjevom;
3. da su se u sporu te godine beneficijati crkvice sv. Ivana u Sutivanu
služili »privilegijem« ili »prastarim mointanejem« kako bi dokazali crk
veno vlasništvo nad spornim zemljama.
Prema tome, za bračku crkvicu sv. Ivana sastavljeni su privilegiji
i montaneji, po svoj prilici tek u XV. st. U tobožnji crkveni privilegij
ulazi i tekst Petrove oporuke. Splitski kaptol, kojega je član benefi
cijat crkve sv. Ivana nije trebao dugo tražiti podatke da sastavi Pet
rovu oporuku. Ta svatko se mogao uvjeriti da je prior Petar postojao
_njegov je sarkofag i danas u peripteru splitske katedrale _ a da on
nije mogao u XI. st. sastaviti takvu oporuku, no laici na bračkom sudu
u XV. st. nisu mogli znati. Natpis na sarkofagu je nedatiran i posve
razumljivo, opomka također.
Uostalom, u uvjerenju da je tobožnji privilegij ili Petrova oporuka
falsificiran utvrđuje nas i tobožnja darovnica Splićanina Dujma Cassarii,
vjerojatno iz 1266 g.7° Pozivajući se na darovnicu istog Dujma samo
stanu sv. Stjepana u Splitu Stipišić je ustvrdio da je »jednu i drugu
" N. dj., str. 122-123.

” Tekst tobožnje nedatirane Dujmove darovnice za crkvicu sv. Ivana
na Braču glasi ovako: „Cum ecclesie S. Johannis de Fonte predicti antiqui
et prcdecessores Duimi Cassarii fundatores semper extiterint et ueri patro
nes, dictus Duimus, ob maximam reuerentiam et deuotionem semper in
ipsam ecclesiam beati iohannis habitam, et etiam quam sui prcdecessores
habuerunt et pro anime remcdio et suorum parentum, bona et spontanea
uoluntate, sanus tamen mente quam corporc, reliquid eidcm ecclesie per
petuis temporibus abendas ac possidendas, tenendas quasdam suas terras,
Que sunt in insula Brachie. silicet terram unam apud magnam macceriam de
Chilmaço, et duas terras sub uia publica. que vadit ad aquam, que uocatur
Poganiça, et terram unam, que uocatur Doleç, supra uineam ipsius Duimi,
que est prope ecclesiam sancti Helie a parte boree, et terram unam in
Vrelouica, et terram unam ad Lasendol sub uia, que vadit ad aquam, que
dicitur Murauiça ex parte meridiei, et due terre ad aquam Murauiçe. unam
ex uno latere, alteram ex altero, et terram unam Sa Telsti Bregh sub
Pociuallo sub uia comunis ex parte boree, et terram unam ad Merai sub
uinea ipsius Duimi, et terram unam in Diuisnouiçça prope Gumeçe et ter
ram unam. ubi dicitur ad Sagrada, sub uia, que uadit ad Mutnic.
Et omnes dictas terras mandauit dictus Duimus, ut scriberentur, quod
ad perpetuam memoriam hoc scriptum montaneo predicte ecclesie sancti
Johannis adiungeretur. In presentia Dominici, ecclesie beati Domnii sacriste,
et domni Marci, ipsius ecclesie plebani.
Et ego domnus Lucas canonicus. rogatus a predicto Duimo. conscius
de his omnibus, in scriptis redegi et propria manu scripsi". J. Stipišić,
n. dj., str. 174.
72 N. Klaić
ispravu napisao notar 'presbyter Lucas camonicus'«.71 Nije na žalost

dovoljno pažljivo pročitao tekst darovnice za samostan sv. Stjepana i
stoga mu se nedam-ana darovnica za bračkog sv. Ivana nije činila sum
njiva. On je; štoviše, kazao da su se zemlje sv. Ivana nalazile uz zemlje
sv. Stjepana!72
Međutim, usporedba jedne i druge darovnice dovodi nas do sasvim
drugačijeg zaključka. Pnije svega, li darovnica za sv. Stjepana je sačuvana
samo u prijepisu iz 1438 g.,73 dakle u doba kad nastaju, koliko je danas
poznato, prvi sporovi oko zemalja crkvioe sv. Ivana na Braču. Premda
je oblik ove oporučne ostavšftine više nego neobičan." njen sadržaj sas
vim jasno i određeno isključuje istovremeno Dujmovo darivanje zemalja
na Braču bilo kome drugome osim samostanu sv. Stjepana u Splitu. U
testamentarnoj se ostavštini izričito naglašava da Dujam ostavlja »terms
suas omnes et vineas quas habebat in Bracchia Monasterio sancti Step
hani in Spalatm.75 Zemlje se i vinogradi doduše redom nabrajaju, ali
bez oznake veličine i bez namake granica. I ako uzmemo tekst tobožnje
Dujmove darovnice za crkvicu sv. Ivana de Fonte zapazit ćemo da se i u
njoj nabrajaju iste zemlje koje je već poklonio sv. Stjepanu!76
" N. dj., str. 176.

n „Te zemlje (tj. zemlje ostavljene samostanu sv. Stjepana; N. K.) su
uz iste zemlje, koje se spominju u ovom kartularu, a koje opet kao legat
ostavio crkvi sv. Ivana de Fonte". N. dj., str. 176.
” Vidi Mirko Vrsalović, Prinos iz bračkih starina, VAHD L (za
1928-1929), Split 1932, str. 278-279.
7' Neobičnom čini ovu oporuku vrlo površno nabrajanje darovanih
zemalja, a zatim i odredbe o zabrani raspolaganja darovanim posjedima uz
prijetnju božjeg prokletstva za prodavača i kupce! Samostan će tada izgu
biti zemlje koje neka se prodaju za Dujmovu dušu. Oporučni su izvršitelji
trajni! I najzad, Dujam određuje da odmah poslije njegove smrti proku
ratori uzmu čitav prihod svih posjeda i dvije trećine daju ženi (koja se u
legatima ne spominje) i sestri, a trećinu podijele jednako među dva split
ska samostana (sv. Stjepana i sv. Marije).
's N. dj. str. 279.
7° Donosim tekst darovanih zemalja u spomenutoj datiranoj darovnici
Dujma Cassarii da se može usporediti s popisom darovanih zemalja u da
rovnici za sv. St. Ivana de Fonte. „Qvae vero terrae et vineae haec sunt:
videlicet terra una post magna maceria; terra una, quam emit ad Rasetta
ad Poganiza, qvae extenditur a via communis usqve ad terram Sancti
Anastasij Vallonselli in Bercat. Terra una in Vresovniza, terra una ad
Lazendol. Terra una ad Murvize, terra una post Tustibreg sub Spilla. Terra
in Visnoviza sub Muralla. Terra super Muralla prope vineam suam. Terra
de Dulga gniva prope Mutunich. Terra ad Gradischia prope terram Drago
brati. Vinea una in Gragiste a parte boreae. Vinea sub Graciste a parte
curine, qvam laborat Dragobrat. Et vinea ad Vinogradisthe, qvam ipse
Dragobrat laborat. Vinea prope Sanctum Eliam sub via communi. Vinea
super Muraglia".
Ako se usporedi ovaj popis zemalja s onim u nedatiranoj Dujmovoj
darovnici (vidi bilj. 70) onda nije teško razabrati da se gotovo polovica
popisanih zemalja javlja u obje darovnice, premda datirana darovnica is
ključuien kako je rečeno, darivanje bilo kakvih posjeda na Braču kojoj dru
goj cr v1.
Ni formalno tobožnja Dujmova darovnioa crkvici sv. Ivana nije

ispravna!" pa nije isključeno da je sastavljena tek početkom XV. st. zbog
istih razloga kao i tobožn-ja Petrova oporuka.
Cini se da bi s obzirom na dosta primitivan oblik Petrove opomke
njene »uzore« mogli tražiti negdje u prvoj polovici XIII. st. Notari još
ne ovjerovljavaju isprave, ustanova oporučntih izvršitelja još nije raz
vita i stoga sastavljač oporuke daje svom sastavu takvu »neslužbe
mu formu.
Možda će dalje raspravljanje o tom problemu iznijeti na vidjelo
još neke pojedinosti koje bi mogle donijeti tačniji odgovor na pitanje
kad je Petrova oporuka sastavljena. Ali mi se čini da se kritičko ispiti
vanje tog problema ne može više vratiti na polaznu tačku Horvata i
Stipišića.
NADA KLAIC
PROBLÈME DU DOCUMENT PRIVE LE PLUS ANCIEN EN DALMATIE
Résumé
L’auteur tâche d'établir l'authenticité du prétendu testament non

daté du priem' Petar de Split que l'on considère dans l'historiographie
la plus récente comme document privé le plus ancien de Dalmatie.
N'adhérant pas aux opinions formulées jusqu'à présent selon lesquelles
ce document serait authentique et daterait du VIII° (Horvat) resp. du
XI° siècle (Stipišić), elle fait des efforts pour déterminer le temps où
il a pu être rédigé. Pour établir ce fait, elle suit l’évolution du notariat
de Split. Elle constate que les premiers documents privés qui soient
hors de doute ne datent que des années quatre-vingt du XIIè siècle.
Cependant, elle constate aussi que les premiers notaires de Split ne
faisaient que rédiger les documents sans les légaliser et, par conséquent,
ces documents étaient valables au point de vue juridique uniquement
grâce aux témoins qui y sont mentionnés. L’auteur fait remarquer
ensuite que le terme de testamentum — utilisé aussi dans le testament
de Petar — désignait, dans la seconde moitié du XII'e siècle, le certificat
" Darovnici nedostaju osnovni oblici isprave: ona je slobodan, nara

tivni tekst o Dujmovom darivanju. Ali, uza sve to brački kancelar Vincencije
Clico tvrdi da ju je prepisao iz „autentico", tako da se ne može neispravna
forma isprave protumačiti nekim prepisivanjem ili preuzimanjem iz kak
vo kartulara. Do istog zaključka vodi i podatak o splitskom kanoniku
Lu i: u prije isu što ga donodi Horvat (str. 124), on je kancelar, premda u
autentičnim okumentima iz Splita (CD V, str. 86, 104, 107, 121, 154, 164, 192)
Luka je „iuratus notarius comunis" i nema pravo ovjerovljavanja isprava.
Tek u jednoi ispravi iz 1268 (CD V, str. 470) pojavljuje se prvi put Lukin
notarski znak.
74 N. Klaié
d'un acte juridique quelconque, donc aussi de la donation verbale post

obitum, Dans cette forme-ci, c. à d. comme donatio post obitum fut
rédigée aussi la première donation testamentaire à Split (en 1266).
Passant ensuite à l'analyse formelle du soi—disant testament de Petar,
l'auteur constate une série de défauts qui corroborent le doute au sujet
de son authenticité. Comparant ensuite le testament à certains autres
documents, conservés ensemble avec lui, l’auteur arrive à la conclusion
que ce document a été rédigé pour la chapelle de St Jean à l’île de
Braé et non pas pour la chapelle homonyme (St Jeau de Fonte) à Split.
On présume que le prétendu testament doit son origine aiu désir de
justifier le droit de propriété de la chapelle susmentionnée de Brač
sur certaines possessions contiguës à la chapelle (Sutivan dans l'île de
Brač). Vu les formes nondéveloppées du prétendu testament de Petar,
l’auteur est d’avis que les modèles utilisés pour sa rédaction devraient
être recherchés vers la première moitié du XIIIe siècle.
ЈАДРАН ФЕРЛУГА
ВИЗАНТИЈСКО ЦАРСТВО И ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ ОД

СРЕДИНЕ IX ДО СРЕДИНЕ X ВЕКА
Од како су се населили на Балканско полуострво почео је за

Јужне Словене процес њиховог утврђивања и учвршћивања у новој
постојбини. Овај се процес одвијао разним путевима па се према томе
може разматрати са разних аспеката, из разних углова. Један од пу
тева састојао се у изградњи држава и пошто су јужнословенске др
жаве, а засад из очигледних разлога изузимао Бугарску, настале на
територији која је некада припадала Византијском царству и пошто
су се развиле у непосредном суседству Византије од интереса је про
пeнити овај процес са византијског становишта односно одмерити ви
зантијски утицај на формирање и развој јужнословенских држава.
Византија није знатно утицала на прву фазу тог процеса. Може
се рећи да, од досељења како Словена тако и Хрвата и Срба, до сре
дине IX века, византијски утицај је остао неосетљив, скоро непри
метљив, односно да Византија није играла скоро никакву улогу у
периоду у коме су јужнословенске државе поставиле темеље своје
државне организације.“
Од средине IX века слика се у велико мењала. Циљ овог написа
је да покуша да ове промене забележи и оцени, како би се добила
што јаснија слика византијско-јужнословенских односа и византиј
ског утицаја на јужнословенске државе до средине X века.
Да су се односи мењали било је условљено како унутрашњим
развојем јужнословенских држава тако и променама у самом Визан
тијском царству. Византијско царство је изашло из дубоких криза
VIII и IX века знатно ојачано, и од средине IX века почиње нова
епоха у византијској историји, епоха великих могућности и оства
рења, великог културног полета, а нешто доцније и снажне политичке
и војне експанзије? Не само да је царство кренуло из дефанзиве у
офанзиву на Истоку, против Арабљана, већ је и на Западу одмах ис
* J. Ферлуга, Византија и постанак најранијих јужнословенских др
жава, ЗРВИ XI (1968) 55 сл.
* G. Ostrogorsky, Geschichte des byzantinischen Staates, München 1963
(даље: Ostrogorsky, Geschichte), 181.
76 Ј. Ферлуга
пољена већа активност. Преокрет у спољној политици на Западу до

принео је да су и јужнословенске државе ушле непосредно у сферу
византијских интереса и делатности.
Средина IX века обележена је са неколико акција које сасвим
јасно сведоче о новом курсу византијске политике на Балканском
полуострву“: покорени су Словени на Пелопонезу, ако не коначно
свакако у далеко већој мери него раније; покренута је широко за
мишлена акција привлачења дела Западних Словена у византијску
сферу одашиљањем мисије Константина и Методија и вођена је огор
чена борба за укључивање у византијски свет Бугарске.“ Све ово што
је за време владавине цара Михајла III (842—867), иницијативом
Варде и Фотија, започето, развио је још већом енергијом и у већем
обиму цар Василије I (867—886). Бугарска је ушла у црквену сферу
Цариградске патријаршије, успостављена је и учвршћена византијска
власт на Јадранском мору, јужнословенске државе су признале ви
зантијско господство, неке за краће друге за дуже време. Наслед
ници Василија I нису од те политике одступили и можемо да је пра
тимо скоро непрекидно до владе цара Константина VII Порфироге
нита (912—959), пре свега захваљујући његовом обимном делу.
На самом почетку своје владе предузео је Василије II неколико
мера које су имале за циљ јачање византијских позиција на источној
обали Јадранског мора, па према томе на западном делу Балканског
полуострва. Предузео је далековиде мере имајући пред очима целу
политичку ситуацију на Западу. Претећа и све тежа ситуација на За
паду и у Јадранском мору услед арабљанске опасности навела га је
да угроженим далматинским градовима пружи непосредно далеко
већу помоћ од оне коју су пружили његови претходници. На позив
Дубровника и других јужно-далматинских градова за помоћ и одбрану
од Арабљана упутио је велику флоту, која је убрзо далматинске гра
дове ослободила опасности.“ Интерес Византије према збивањима на
Западу и широко замишљена акција Василија I показали су се ускоро
после овог првог подухвата, што јасно сведочи о новој концепцији у
византијској политици у овим пределима. У споразуму са Лудвиком II
предузета је наиме заједничка акција против арабљанских поседа у
јужној Италији, која је, и поред низа неспоразума између два вла
дара, ипак завршена заузимањем Барија. Што се тиче Јужних Сло
вена војна експедиција против Арабљана јасно сведочи о томе да од
брана далматинских градова, који су на одређен начин још увек
били византијски, није била појединачна мера за одбрану сопствене
територије већ да је стајала на почетку једне далеко шире конципира
не политике. Под Баријем су ратовали, наиме, уз византијску војску,
* Да нова оријентација у византијској политици не почиње за владе

Василија I већ за време његовог претходника Михајла III, уп. Ostrogorsky,
Geschichte, 181.
“ Ibidem, 158, 191 и тамо нав. лит.
* Constantine Porphyrogenitus, De administrando imperio, edd. Gy.
Moravcsik — R. J. H. Jenkins, Budapest 1949 (даље: DAI), 29,88—102.
bизантијско царство и јужнословенске државе IX—X века 7:7
Срби, Захумљани, Травауњани и Конављани.“ Ови Јужни Словени, као

уосталом Дубровник и остали далматински градови, дошли су под Бари
„по царевој (т. ј. Василија I) заповести”.” Употребљен је, дакле, исти
термин за византијске далматинске градове и за Јужне Словене, наиме
заповест = xć), evoluc, али пошто се очигледно не ради о истим одно
сима може се, засад, имајући у виду све резерве које се морају учи
нити, применити за ове последње релативно широк термин вазала.
Без обзира на термин, ступиле су горе поменуте јужнословенске
државе у однос зависности од Византијског царства а засад бисмо
могли рећи толико да се ова зависност огледала у пружању војне по
моћи као и у томе да се цар њима обраћа као својим потчињенима.
Овим кораком, који је уследио непосредно после ослобођења источне
јадранске обале од арабљанске опасности, укључене су неке јуж
нословенске државе у интересну и утицајну сферу Византијског
царства.
Византијска акција није се, међутим, на томе зауставила. Јужно
словенске државе остале су и даље у центру пажње царске политике.
Неретљани, који нису учествовали у опсади Барија и који су фак
тички били самостални, дошли су под византијску власт ускоро после
871. г. када је Василије I упутио против њих велику флоту, да их
наводно казни због заробљавања папиних легата на путу из Цари
града за Рим.“ Византија је, даље, искористила слабљење франачке
моћи да би се после 875. г. све више мешала у унутрашње прилике
у Приморској Хрватској, и ускоро после тога 878. г., заузео је хрват
ски престо византијски штићеник Здеслав.“
Паралелно се византијска влада трудила да и на други начин
учврсти свој положај у западном делу Балканског полуострва. Почет
ком 70-тих година IX века подигнута је Далмација, дотада архонтија,
на степен теме и на њеном челу се налазио, од тог времена, стратег
послат из Цариграда а не више најистакнутији локални представник
Задра.“ Тиме нису међутим одстрањени сви проблеми на овој страни.
Највероватније у време када је у Приморској Хрватској дошао на
власт Здеслав учинио је Василије I још један корак даље да на овој
страни стабилизује прилике. Цар је наиме наредио да далматински
градови „све оно што су били давали стратегу, дају Словенима и с
њима да у миру живе ... и отада сви ови градови стоје у обавези
према Словенима и плаћају им одређени данак”.“ Не ради се о Сло
венима уопште већ о Хрватској, Захумљу и Требињу.
Јужнословенске државе су, према томе, од средине IX века ушле
у склоп византијске политике на западу и посебно на Балканском
* DAI, 29,109. На овом месту се помињу као први Хрвати, али они
тада долазе под Бари као помоћна војска цара Лудвика II, уп. Византиски
извори за историју народа Југославије, том II, обрадио Б. Ферјанчић,
Београд 1959 (даље: Извори II), 18, нап. 31.
* DAI, 29,110–111: обrot y}p rivreg (Boat) иј, жеже Јоси порjao v.
* Извори II, 16, нап. 26.
* Ibidem.
* J. Ферлуга, Византиска управа у Далмацији, Београд 1957, 67.
* DAI, 30, 124-126: за данак употребљен је термин росос.
полуострву, која је имала као први циљ да обухвати западни део по

луострва. Ово утолико пре што је централни и источни део био фак
тички изван византијског утицаја, јер су ови делови потпали под
бугарску власт. Јачање Бугарске наступило је у првим деценијама
IX века и обележено је најпре великом победом над византијском
војском 811. г. Заузимањем Македоније, Браничева и Београда, Срема
итд. Бугарска је освојила простране некадашње византијске области
и укључила у своје границе бројне Јужне Словене. Тако је Бугарска
око средине IX века дошла у сукоб са Хрватском, свакако панон
ском, и два пута је водила рат са Србијом“, али су оба пута Бугари
претрпели пораз.“ Узроци ових сукоба нису лежали у византијској
политици на Балканском полуострву, већ у бугарско-хрватским и бу
гарско-српским односима“, али они показују колико је била оправ
дана политика цара Василија I, јер је као прво покушао да учврсти
византијску моћ над оним подручјима која је могла бугарска експан
зионистичка политика да угрози. С друге, стране стварала је себи
савезнике на западним границама Бугарске, савезнике који су се
ослањали на њене поседе у Далмацији и Драчу. Упоредо са политич
ком текло је црквено деловање византијске владе и цариградске
патријаршије, што је опет имало свој политички значај. Византија се
борила да савлада бугарску опасност и тим путем, наиме покршта
вањем и укључивањем бугарске цркве у сферу цариградске патријар
шије, у чему је и успела 864. и 870. г. Истим путем је успела Визан
тија да један део Јужних Словена одвоји од Рима и да их укључи
у своју црквену сферу. Бугарска моћ је постигла свој врхунац за
за време Симеона (893—927), који је у дуготрајним и разорним ра
товима против Византије покушао да сруши Царство и да уместо њега
створи ново бугарско-византијско царство. Пред таквом опасношћу
окренула се Византија још више јужнословенским државама, које су
још раније ушле у круг њених интереса и делатности и које су се
у међувремену даље развиле, ојачале и почеле да представљају једну
релативно значајну снагу на Балканском полуострву.
Полазећи са ова два аспекта, објективног јачања и одговарају
ћег пораста значаја јужнословенских држава, као и настале међуна
родне ситуације и односа снага, треба посматрати и оцењивати од
носе које је у другој половини IX века Византија успоставила са
јужнословенским државама. У вези с тим треба се питати како се
повећани интерес Византије за ове државе одразио на њихов унутра
шњи развој, како су контакти са Византијом деловали на одре
ђивање међународног положаја јужнословенских држава а овај опет
на унутрашње прилике,учему је, даље, ова нова ситуација утицала на
њиховдаљи развој и коначно, али врло значајно, како су у Византији
гледали на те односе и како су их Оцењивали.
Од владе Василија I Византија се све више мешала у унутрашње
прилике јужнословенских држава. Поред онога што смо већ навели
* Мисли се на Србију из De admin. imр.
* DAI 32, 61—63 и 32, 37–48.
* Уп. Извори II, 50–51, нап. 158 и 159.
Византијско царство и јужнословенске државе IX—X века 79
треба истаћи да Константин Порфирогенит у свом делу De admin. imр.

помиње још да је Василије I дао покрстити Јужне Словене (али о
томе биће речи још накнадно) и „после њиховог покрштења постави
им тада архонте, које су они хтели и изабрали, од рода који су они
желели и волели. И отада до данас су архонти код њих из истих
родова и не из неког другог”.“ Ова тврдња није тачна у целини нити
по областима, односно државама, али у њој има ипак нешто истине.
Пре свега, као што је раније указано, били су владари јужнословен
скихдржава из истог рода“ и Византији је понекад полазило за руком
да своје кандидате доведе на престо, скоро онако како то Констан
тин тврди. Овакве тежње и покушаји од стране Византије сасвим су
схватљиви, јер је тим путем могла да утиче на политичко опредељење
појединих држава с обзиром на велику улогу владара и владарског
рода у то време.
Ово је дошло посебно до изражаја у Србији. Тако је византијска
влада против Прибислава, Брана и Стефана потпомагала Петра Гој
никовића који је око 891. г. успео у Србији да преузме власт. Касније
је цар Роман Лакапин послао Захарију Првослављевића против срп
ског архонта Павла Брановића, јер је овај био на страни Бугарске,
али је претендент заробљен и предат Бугарима. Не дуго после тога
пошло је Византији ипак за руком да Павла придобије на своју
страну. Ово је изазвало опет бугарску реакцију, којом је Павле скло
њен, и на његово место је дошао Захарије, до тада заробљеник, као
бугарски кандидат. Захарије је, међутим, „сећајући и се доброчинства
ромејског цара” признао византијску власт. Пропашћу Бугарске сре
диле су се прилике у Србији, као уосталом на целом Балканском по
луострву. Уз помоћ и одобрење Византије преузео је, ускоро после
927. г., власт у Србији Часлав и после тога је наступило углавном
мирније доба, свакако у византијско-српским односима."
Бугарско-Етизантијски односи одређивали су, нарочито у послед
њим деценијама IX века и првим X века, политичка збивања не само
у Србији већ и у осталим јужнословенским државама. Тако је можда
већ пред крај IX, али свакако у почетку Х века Паганија дошла под
директну власт“ Србије, у чему изгледа Византија није била без ути
цаја како би указивала цела про-византијска политика тадашњег
архонта Србије Петра.“ Осим тога, било је већ од средине IX века
Требиње под влашћу Србије“, па се тако Захумље нашло опкољено
* DAI, 29.76–79; уп. Извори II, 16.
* Уп. Ј. Ферлуга, Византија и постанак најранијих јужнословенских
држава, ЗРВИ XI (1968), 58–61.
* DAI, 32, 57 сл.
* DAI, 32, 85: да је Паганија била сасвим под влашћу Србије указује
термин 3ихxротovućwriv по чему се њен однос према Србији разликује од
односа Травуније према Србији (уп. нап. 20).
* За време када Паганија долази под власт Србије уп. Извори II,
54, нап. 177.
* Обично се неодређено тврди да је требињски архонт био вазал
српског. Употреба термина Ото том Жćyov (DAI 34, 11–2) омогућава да се
нешто ближе дефинише овај однос. Сличан је однос хазарског хагана и
државама које су признавале византијску власт или непосредно ви

зантијским поседима. Бојећи се за своју судбину и независност, окре
нуо се захумски архонт Михајло Вишевић Бугарској. Он је напр.
заробио сина тадањег млетачког дужда и 912. г. послао га Симеону;“
он је бугарског владара обавестио о преговорима српског архонта
Петра Гојниковића са драчким стратегом Лавом Равдухом“, он је
напао 926. г. византијски град Сипонт у јужној Италији.“ Када су се
односи између Византије и Бугарске средили, после Симеонове смрти
и мировног уговора, окренуо се Михајло Вишевић Византији, при
знао њену врховну власт и за узврат је признат за архонта Захумља
пошто су му додељене титуле антипата и патрикија.“
Најкраткотрајнији су били односи између Византије и Хрват
ске. Директном помоћу Византије могао је 878. г. да дође на престо
штићеник Василија I, Здеслав“, али је то била краткотрајна влада
вина, и поред сређених односа са византијским приморским градо
вима. Иако о хрватској историји друге половине IX века знамо ре
лативно мало а посебно су слабо познати византијско-хрватски одно
си, ипак на основу Констатиновог дела De admin. imр. изгледа да је
таквих односа било и да су они за Византију имали посебан значај у
њеној балканској политици. За време самосталне владе Мутимира у
Србији, наиме, након што се ослободио Брана и Стефана, које је пре
дао Бугарима, дошло је до бекства Петра Гојниковића у Хрватску.
Петар,дакле, бежи у време када Мутимир води пробугарску политику
и Петар се враћа из Хрватске у Србију 891. г. уз помоћ Византинаца.
Ове чињенице, као уосталом скоро цела политика Петра Гојниковића,
указује да бекство у Хрватску није случајно и да мора бити у некој
мађарског војводе, јер када хаган предлаже војводи да га подигне на сте
пен архонта он му саопштава xxi tva oпeихије, то лоуф xxii rij, троота јеu iplov (DAI
38, 38–39). У дискусији коју F. Dölger, Epikritisches zu den Facsimiles
bуzantinischer Kaiserurkunden, у Вуzantinische Diplomatik, Ettal 1956, 87
води са Анастасијевићем, Делгер истиче да се логос, већ пре 900. г. упо
требљава за низ повеља које су »Sichercheitsversрrechen ... auch Veträge ...
Wir dürfen daraus den Schluss ziehen, dass Хоуо; hier, ganz anlich wie im
Deutschen, die Bedeutung „Ehrenwort, Versprechung” hat, der Kaiser also
mit seiner persönlichen Ehre für die Einhaltung der gewährten Gnade ein
tritt . . . Unter Leo VI haben diese Privilegien wie die feierlichen Auslands
briefe das pompose Merkmal der Goldesiegelung erhalten”. Пошто су односи
Србије и Требиња а исто тако и Хазара и Мађара посматрани са стано
вишта Византинаца, који покушавају да проникну у суштину ствари
али их приказују на свој начин, изгледа ми да се ради о личном односу
владара вишег ранга према другоме нижег, при чему овај последњи остаје
стварно независан (хотег одолос, DAI 34, 10). Брак, који се појављује и у
случају требињског кнеза са Властимировом ћерком и мађарског кнеза и
хаганове кћери, није само утврђивао споразум већ га и на неки начин
омогућавао. У том смислу вреди упоредити византијско-бугарске односе
за време Симеона а пре свега значај брака бугарског владара Петра са
Маријом Лакапином.
* Iohannis Diaconi Chronicon Venetum et Gradense, MGH, SS VII, 23.
* DAI, 32, 81 сл.
* Rački, Doc., 393.
* DAI, 33, 16–17.
* Iohannis Diaconi Chronicon, ed. cit., 19.
ћизантијско царство и јужнословенске државе IX—X века 81
вези са провизантијском политиком у Хрватској или у најмању руку

са антибугарском политиком Хрватске. Доласком Петра из Хрватске
дешава се нешто неочекивано, наиме пред Петром беже у Хрватску
Прибислав, Мутимиров наследник, са браћом Браном и Стефаном.
С правом је постављено питање како је дошло до тога да они беже
у земљу из које је дошао нови претендент и како треба то објаснити.
Није лако дати на ово питање одговор утолико пре што је за Петра
изричито речено да се у Србију вратио из Хрватске, што за Брана,
када је напао три године после овог бекства Петра, није речено. За
Брановог сина Павла, је међутим забележено у De admin. imр. да је
пратио бугарску војску која се кретала против Петра и то из Бугар
ске, не из Хрватске, где бисмо очекивали да се налазио Павле са
својим оцем Браном. Објашњење треба тражити у употреби појма
Хрватска, који Константин Порфирогенит употрељава у општем сми
слу не правећи разлику између Приморске и Посавске Хрватске, уто
лико пре што у време коначне редакције његовог дела ова разлика
није више постојала. Треба, дакле, претпоставити да су српски вла
дари, који су се ослањали на Византију, бежали у Приморску а
њихови противници, односно они који су се ослањали на бугарску
моћ, у Посавску Хрватску. Тиме би све било на свом месту. Ако изу
змемо ово спорно место, остаје неколико случајева који се свакако
могу уклопити у византијско-хрватску сарадњу, макар да је она била
само окренута против Бугара. Тако српски архонт Захарије бежи
пред Бугарима у Хрватску; неки жупани се исто тако склањају у
Хрватску; на почетку владе архонта Часлава враћају се из Хрватске
— овде већ можда и стварно у општем смислу — , из Бугарске, из
Византије многи у Србију. Занимљиво је да је овде, наиме у овом
последњем случају, Хрватска наведена на првом месту, као да се ради
о најзначајнијем месту где се из Србије склањају пред опасношћу
споља. Посебно да подсетимо на неколико напада Бугара за владе
Симеона на Хрватску, што опет указује на којој страни се налазила
Хрватска, односно један њен део.“
Не може, дакле, бити никакве сумње да се повећани интерес
Византије за прилике на Балканском полуострву, посебно на њеном
западном делу, испољио у све већем мешању у унутрашње прилике
јужнословенских држава, и то тако да су из Цариграда
— подупирали и помагали владаре на власти,
— придобијали за себе владаре на престолу уколико се нису
ослањали већ на Византију,
— држали претенденте у резерви и у погодном моменту им по
магали да се власти домогну.
Поред већ наведених, да подсетимо само још на неколико слу
чајева који слику употпуњују или обогаћују: цар Лав VI шаље по
клоне архонту Србије Петру да заједно са Мађарима нападне Бугар
* Уп. DAI, 32, 55 сл.; Извори II, 53–57, и изванредан коментар за
цео склоп византијско-хрватских и хрватско-бугарских односа, као и тамо
HaЕ, ЛИТ.

ску; Захарије је провео неко време у Цариграду признат као владар

ски син (3:27 олтirov)og) и њега је Роман Лакапин послао у Србију да
преузме власт; Часлав тражи од византијских царева помоћ и до
брочинства.”
Византија није међутим свела своје деловање и утицај на јуж
нословенске владаре на мешање у унутрашње прилике ових држава,
на подупирање или помагање разних владара или претендената, већ
је, у доба које овде разматрамо, укључила јужнословенске владаре
у хијерархију држава на чијем је челу стајала Византија, односно
ЊеЊI BaОИЛевO.
У глави 48. De cerim. истог Константина Порфирогенита наве

дени су јужнословенски владари којима се византијски цар обраћа
са x&Neuaug., тј. писменом заповешћу, коју прати була од два солида.
Ради се о следећим владарима:
— архонт Хрватске — 6. žpyov Хро{32 rizc,
— архонт Срба — 6. Хруоу Херрлоv,
— архонтЗахумљана — 6 žpyov rov ZayХоброу,
— архонт Конавља — 5. 5. pyov roi Kavžхт,
— архонт Требињана — 6 žpyov röv Тра:Solovov,
— архонт Дукље — б. žpyov Диохлеixg.“
Пре свега пада у очи да је један део архоната забележен именом
земље или области којом влада, а не именом народа на чијем челу
стоји. Поставља се према томе питање да ли ова разлика у бележењу
архоната има неки посебан значај и који, и да ли има неке разлике
и у чему је разлика — и реално и гледано из Византије — између
положаја, једних и других. Одговор треба тражити у поређењу листе
из De cerim. са осталим изворима, по могућности савременим, и дру
гим делима Константина Порфирогенита, пре свега са његовим De
admin. imр. У Бе admin. imр. се увек, без обзира на које се време
односи податак, хрватски владар назива 6 žpyov Хро{3xтizc.” У латин
ским изворима се хрватски владар појављује као prinсерs или dux
или соmes обично Sclavorum, изузетно Сhroatorum.“ И у погледу
Србије је њен архонт увек крајње доследно бележен, јер у Гe admin.
увек фигурира као 6 žpyov Хер{37 izc,“ никада као архонт Срба“. Исти
народа 6 žзуоу ТраЗо јvov“. Потпуна сагласност влада међутим, између
* DAI 32, 81 сл.; 32, 100–103; 32, 132 сл.
* De cermin., 691, 8–11.
* DAI 30,78 и 31,50.
* Chroatorum се најраније појављује у Х веку.
* DAI 32, 84 и још иста глава ред 92, 95, 96, 102, 146; 34, 6 и 12 као
и 32, 30: 6 žpyov rob ХерЗ) об.
* DAI 32, 106–107 али се ради о ранијем периоду.
је случај Требиња, јер се његов архонт, за разлику од Гe cerim., увек
појављује као архонт области — 6 3pyov Teppovviac“, а не архонт
* DAI, 30, 142 и 34, 11; тако и 34,8: o čovrćivor Tep Bouvio g.
* Овај облик се не појављује у DIA где је стално бележено само
ТрЗољwiči-zii (DAI 29,57, и 69 и 109; 34, 3).
Византијско царство и јужнословенске државе IX–X века 83
De cerim. и De admin. imр. у погледу Захумља: без изузетка су ар

хонти ове области увек именовани по народу 6 žруоу тајv Zay)obuov“,
а не по земљи или области. У латинским изворима појављује се почет
ком X века захумски архонт под општим називом, једном као dux Scla
vorum и 926. г. као rex Sclavorum.“Теже је нешто више рећи о Конав
лу и Дукљи, јер њихови архонти нису изричито забележени у Ге
admin. imр. већ се само на основу општих места може закључити да
и ове две области имају архонте.” За Конавље треба додати да није
у Пe admin. imр. третирано као посебна област, ни у глави 30, где су
описане границе јужнословенских Склавинија односно и архонтија,“
нити је у овом делу добило своју посебну главу, као остале области,
већ је уведено у главу 34. као област у склопу Требиња.“
Земље или области, које су населила јужнословенска племена,
називају се у De admin. imр. скоро редовно усора и овај теремин је
везан у случају Хрватске, Србије и Захумља или за појам народа од
носно племена или за област, односно од имена племена направљено
је име области док је код Конавља, Требиња и Дукље обрнут случај.
Тако најчешће имамо ђ. Хро{3x:tz“, много ређе I, уфрх Хро Ватizc“ или
7, усора тајv Xpogárov.“ Скоро исто важи и за Србију и делимично и за
остале јужнословенске земље: најчешће се помињеђ ХерЗА iz ређе
# уора Хер{3} izg“ и никада I, уора тајv X. &р{3Nov; Захумље напротив само као
# у6px riv Zay)o 'pov и никада другачије;“ Конавље, које су уоп
ште ређе помиње у изворима, долази у оба облика, наиме као то
Kavaji,“ или као ђ уфра тајv Kжwх) тау;“. Требиње познаје све облике
и бележи се као ђ. ТерЗоuvtz“ или као ђ, уора, тј: TeoBouvizic” или као
# у6px rav Teppoovtorov;“ Дукља долази само као ђ, Дибx)eta“ или
# у6px Дtoх) сtac“ никада по имену народа и коначно Паганија само
* DAI 30, 141; 32, 87; 33,17.

* Iohannis Diaconi Chronicon, ed. cit., 23 и Rački, Doc., 393 али не
желим да се упустим у значење rex!
* DAI 29, 70 сл.
* DIA 30, 90 сл., с напоменом да се ради не о свим Склавинијима већ
само о овим о којима се овде расправља.
* DAI 34, 15–16.
“ DAI, главе 30, 31. и 32 passim (уп. index, sub voce).
“ DAI 30, 113 и 31, 14.
* DAI 31,28–29 и 40.
“ DAI главе 30,32 и 35 passim (уп. index, sub voce).
“ DAI 30. 117, 117 и 31, 15.
“ DAI 30, 139; 32, 21–22; 33, 3 и 6; 358. Чак и као архонтија је
доследно ђ žpyov riо том ZayЖo bucov (DAI 30, 101).
“ DAI 34, 16.
“ DAI 32, 22; 34, 3 али је ту изричито наглашено да са Требињем чини
једну област. Уп. и 34, 19 и 35, 9.
* DAI 32,22; 34, 12; 35,9.
* DAI 30, 139—140; 34, 15. Тако и хруоутiz ТерЗољуizc, ib. 30, 98. Уп.
још 34.19.
* DAI 34,3 али уп. нап. 47.
* DAI 3095 и 35, 12.
* DAI 35, 3 и 12.
64.
као таква, наиме Пагужуiz“, а не у другим облицима као друге
области.
У списку из De cerim. имамо још неколико сличних случајева

који би могли да баце извесну светлост на узроке различитог начина
на који су у том истом списку наведени владари Јужних Словена.
Ако засад занемаримо неколико случајева на источним границама
Царства“ остају:
а) архонт Бугара“
б) архонти Турака“
г) архонти Печенега“
Према списку из De cerim. византијски цар се обраћа архон
тима Турака, тј. Мађара, и архонтима Печенега, иако су из De admin.
imp. познати изрази Пацинакија“, за земљу коју обитавају Печенези,
и Туркија за ону Турака.” Чињеница да и једни и други имају више
архоната а не само једног указује да је у списку у De cerim. забеле
жена она фаза друштвеног развоја Мађара и Печенега када ова пле
мена нису сасвим изашла из родовско-племенског уређења. У вези
с тиме је и употреба племенског назива а није још забележена област.
Није овде потребно улазити у детаљну анализу друштвено-историј
ског развоја ових племена онако како је приказан у De admin. imр.
Вести из овога извора недвосмислено показују да је у време коначне
редакције дела, дакле око 959. и нешто пре тога, друштвени процес,
барем код Мађара, већ толико напредовао да су имали само једног
архонта. Нестало је старог назива војводе и уместо њега се појав
љује 5 и 6. ас Тоupxtzg žpyov.“ Код Печенега није ни средином века
процес друштвене диференцијације завршен, јер су у De admin. imр.
забележени „велики архонти” осам печенешких области, иако је овај
процес донекле напредовао с обзиром да под сваким од наведених
архоната има „мањих архоната”.“ Кратку и сувопарну листу адреса
из De cerim. треба дакле посматрати у ширем контексту пре свега са
времених извора. Ако су, наиме, наведени архонти уз имена племена
онда се скоро сигурно ради још увек о племенским старешинама,
који су понекад забележени старим именима, али ако је наведен
само један архонт онда су та иста племена учинила велики корак
унапред у друштвеном развоју и поставила већ релативно стабилнију
основу за изградњу државе. То показује управо поређење Мађара и
Печенега: први су убрзо сасвим изградили своју државу, чији су
* DAI 30, 104; 31, 56; 32, 21 и 84; 36, 14. Уп. још DAI 36,3:3, 7 dopa, etc. fiv
vöv otхобоuv oli IIzyávot.
* De cerim., 687, 13–14.
* Ibidem, 690, 6–7 и 10–11.
* Ibidem, 691, 2–4.
* Ibidem, 691, 4–6.
* Уп. на пр. у DAI 74 и 7; 37, 15 и 45; 42, 21 и 62.
* Уп. на пр. DAI 31, 5; 32, 3; 3; 37,42 и 47; 38, 55; 40, 28; 40, 36; 40, 53.
* DAI главе 38. и 40. где је приказан развој Мађара, посебно 40, 54.
“ DAI 37, 16; ису6) or 3 pуоуте; и 37, 33: č) zrrove; špyovreg.
почеци забележени у делима Константина Порфирогенита, док други

се никада нису до краја у том правцу развили. Примери са источ
них граница Византије потврђују овакав развој племена како се он
одражава у терминологији византијске царске канцеларије.
Под васпурканским архонтом архоната налази се неколико јер
менских архоната који су сви обележени као архонти одређене обла
сти (Коковита, Тарона, Моекса, Ауксана, Сине, Вајчора, Хатцијене);
једини изузетак су три архонта не области већ племена: Сервотија.“
Други пример је архонт Креветада, али с напоменом да се овај архонт
може забележити и као архонт Креватане.“ Имамо пред собом дакле
једну фазу у развоју ове, иначе мало познате, области када се прешло
са бележења по племену на област, јер је процес територијализације
и фиксирања државе већ знатно напредовао. Као закључак намеће
се засад следеће: у начину на који су јужно-словенски владари на
ведени у списку у De cerim. одражава се реална ситуација, да се
наиме на челу појединих области,биле оне забележене именом области
или именом племена, налази само један архонт. Додајући вестима
из De cerim. оне из De admin. imр. може се утврдити да ипак преовла
ђује за поједине архонте назив области а не племена. Тиме је свакако
сасвим недвосмислено потврђено да је превазиђено родовско-племен
ско уређење и да су постављени чврсти темељи стварању држава.
Треба ипак додати да се у De admin. imр. избегава назив „области
или земља Срба”, јер би то доводило до неспоразума. Ако изузмемо
још необјашњен случај Дукље, остале области, изузев наравно Хр
ватске, насељене су Србима па би лако дошло до збрке у називима.
У сваком случају је у Византији забележен процес прелажења у нову
фазу развоја и он се одразио у употреби одређених термина и назива.
Нестају из византијских извора, као одраз стварних прилика,
стари племенски термини, као што су на пр. војводе код Мађара или
жупани код Јужних Словена, и замењују се у византијској хијерар
хији термином архонт, који у одређеном контексту, тако у списку у
De cerim., има тачно одређену вредност. Довољно је потсетити се на
напуштање жупанске титуле у Требињу и појаве титуле архонта у
којој је одражен виши степен независности. Процес прелажења са
имена племена на име области сведочи о даљем изграђивању и дефи
нисању државе, што и јесте случај са јужнословенским државама у
другој половини IX и првој Х века. Овај се процес не мање пластично
показује у глави 30. De admin. imр. приликом набрајања јужнословен
ских „држава”. После описа Хрватске следи једна реченица којом
писац прелази на оцртавање положаја Дукље, Србије, Захумља и
Паганије. Ова реченица гласи: „Поменута Хрватска као и остале
Склавиније лежи тако: ...”. Када говори међутим о појединим об
ластима Константин ипак њих често, или бар један део њих, назива
архонтијама. Не ради се наравно о мешању, о бркању термина, бар
не на овом месту, већ о томе да су оне некада стварно биле убрајане
* De cerim. 688, 10–11:

* DAI 32, 85.
у Склавиније а да сада то више нису. Појам Склавинија је, са стано

вишта ближег одређивања индивидуалности племена или дела неког
народа, намерно неодређен. Он је исто толико неодређен са стано
вишта изградње државе и њене унутрашње структуре као и граница.
Архонтија изван Царства је очигледно појам који је за Византијску
царску канцеларију далеко прецизнији: ради се о независној творе
вини, на чијем је челу владар — архонт, границе су познате или бар
ближе одређене, њени односи са царством су у извесном смислу од
ређени и прецизирани. Архонтија је дакле организована област, бар
донекле, онако како би је могли у Византији схватити, што није
случај са Склавинијама. Нема према томе ни у овом случају збрке у
делима Константина већ напротив у њима се одражава један даљи
степен у развоју Јужних Словена, наиме степен када они имају своје
прве организоване државе, које Византија управо са тог разлога и
признаје уносећи их у листу владара на чијем је челу византијски
цар. Намеће се још један закључак или бар примедба: упоређујући
вести из византијских извора, пре свега дела Константина Порфиро
генита, са савременим западним изворима стиче се утисак, можда
чак и уверење, да су у Византији помније, боље и са већим интере
сом пратили процес развоја јужнословенских држава, јер је у Визан
тији дошло пре до разликовања појединих области у њиховом процесу
уобличавања као држава. То се објашњава не само изузетним делом
Константина, кому не одговара ништа слично на Западу, већ пре
свега повећаним и стално растућим интересом византијске политике
за Јужне Словене.
Време када су јужнословенске државе ушле у листу у De
cerim., односно када су унете у византијску хијерархију држава може
се, можда, сада нешто ближе одредити. Пре свега треба утврдити да
у листи недостаје Неретљанска област, односно Паганија. Из Ге
admin. imр. сазнајемо да је Паганија била неко време под влашћу
Србије, свакако док је у Драчу био стратег Лав Равдух“ Лав Равдух
је постављен на ову дужност после смрти цара Лава VI, дакле после
912. г.“ па је Неретљанска област могла бити под Србијом већ и
нешто пре тога, дакле почетком X века. У списку адреса у Гe cerim.
наведен је архонт Травуњана — cigrov žpyovro, rav Трс, (3oovov, у облику,
дакле, који се никада не појављује у осталим делима Константина
Порфирогенита, наиме ТерЗоuvia, rz.“ Ради се дакле о старијем об
лику који је директно са терена унет у листу из De cerim. a да прет
ходно није прошао кроз учене реторте византијске царске канцела
рије. Осим тога ради се о директном преношењу словенског назива
Травуњана у византијски текст, што у великој мери појачава степен
веродостојности вести Константина.
Архонт Конавља заузима у списку у Бе сегim. засебно место.“
У другом делу Константина, наиме у De admin. imр. се нигде не по
* DAI 32,85.
“ Уп. Извори II, 54, gap. 178.
* De cerim. 691, 10 и DAI 29,57 и 64 и 109; 34,3.
“ De cerim. 691, 9–10.
мињу изричито архонти Конавља (додуше то вреди и за Дукљу). У

глави 30. De admin. imр. дат је опис јужнословенских области од
Дукље до Хрватске, али се нигде не појављује Конавље.“ У глави
34. истог дела изричито је речено да је земља Травуњана и Конав
љана једна, односно, нешто ниже у истој главни, да се под земљом
Травуњана налази и друга земља, названа Конавље.“ Конављани се
помињу заједно са осталим Јужним Словенима, о којима је овде реч,
још неколико пута, али је увек реч о старијим периодима, свакако
пре краја IX века.“ Једини изузетак је навођење оних јужнословен
ских области које су Авари за Ираклија заузели и које „сада” зову
Србија, Паганија, земља Захумљана, Требиње, земља Конављана. Под
„сада” треба разумети време редакције De admin. imр., тј. почетак
друге половине X века. Све указује дакле да је Конавље могло
бити неко време независно, можда чак и до почетка X века," али је
у доба редиговања De admin. imр. од те независности остала само
успомена, онако како се она огледа у овом Константиновом делу. Из
тога разлога помен Конавља у листи у Гe cerim., бар у извесном
смислу, али заједно са осталим доказима, указује да је листа нај
вероватније састављена у доба владавине Лава VI, можда послед
њих година његове владе и да није касније дотеривана. На старост
листе у De cerim. указује и помен архонта Моравске, који се налази
на крају списка јужнословенске р, архоната, дакле одмах после ар
хонта Дукље и у истој групи са њима.” Не улазећи овде у трновит
проблем локализације Моравске у делима Константина Порфироге
нита остаје чињеница да је у De admin. imр. најчешће реч о Свато
плуковој Моравској иако би у De cerim. могло бити речи о Моравској
на југу од Сватоплукове. Међутим, прва нестаје услед навале Ма
ђара 906. г. а о другој не чујемо у Х веку ништа, апсолутно ништа,
ни као држави ни као области. Помен архонта Моравске може,дакле,
бити само с краја IX или најкасније с почетком X века.”
Византијска хијерархија држава, у коју су били укључени и
јужнословенски владари односно државе, почивала је на верском и
политичком схватању места и улоге Византијског царства и њеног
цара на овом свету. Ово схватање се постепено формирало али је
у суштини почивало с једне стране на принципу непрекинутог посто
јања Римског царства и с друге стране на основним веровањима
хришћанства. Хришћанство је полазило од постојања оноземаљског
и овоземаљског с тиме што је овоземаљско слика и одраз божје
воље. Као што је постојало само једно царство божје могло је по
* DAI 30, 94 сл.
* DAI 34, 3 и 15—16.
* DAI 29,57 (VII век); 29, 64 (прва пол. IX века); 29, 109 (око 870 г.).
* Треба међутим имати у виду да већ 70тих година IX века Конавље
нема неки посебан значај, јер Дубровчани плаћају данак само Захумља
нима и Требињанима.
* De cerim. 691, 8–13.
72. Уп. R. Dostalova, MЕГАЛН МОРАБIA, Bsl. 27 (1966) 344–349; Con
stantine Porphyrogenitus, De Administrando Imperio, Commentary, London
1962, s. v. Moravia.
стојати само једно земаљско царство. Творац хришћанског овоземаљ

ског царства, које је требало да уједини у једној вери и једном цар
ству човечанство до повратка Христа, био је Константин Велики, на
следник римских царева али у исто време оруђе провиђења и од
Бога изабрани владар, који је напустио паганство и у темеље Рим
ског царства уградио основна хришћанска веровања. Ово се десило
да би се учење о правом миру и правој култури које је Христос
проповедао, што пре решило на овој земљи. Константиновим прела
жењем на праву веру добио је овај свет коначно и од Бога одређено
уређење. На челу земаљског царства, које се ослањало на римску
организацију и право, на хеленистичке традиције већ делом уткане
у Римско царство и на јединство у хришћанском веровању, налазио
се цар, заменик Христа на земљи. Зато у уводном делу. Ге admin.
imp. Константин подвлачи да Бог поставља цареве и да им даје власт
над свим стварима. У његовим рукама, дакле, усредсредила се огромна
власт и моћ, пре свега светска, али и одговорност за одржавање мира
и правде, за чување и ширење царства, за борбу против варвара и
очување јединства вере. То је могао бити, као изабраник провиђења,
само најбољи међу људима, чак и без физичких мана, и провиђење
се у ту сврху служило одговарајућим „уставним” факторима Римског
царства, наиме војском, сенатом и народом. Као што је постојала
само једна правоверна црква на овом свету тако је могло постојати
само једно царство. Из учења о универзалности правоверне цркве
(али и универзалност Римског царства) произашло је учење о уни
верзалној мисији византијских царева на овој земљи. Ова теорија се
до краја постојања Византије одржала скоро непромењена, без об
зира на реалну ситуацију и стварне прилике у којима се налазило
царство. Из положаја цара као викара Бога и посредника између
Христа и човечанства, као јединог пред Богом одговорним за управ
љање земаљским царством, као и на основу хеленистичких и римских
традиција, произашле су бројне његове функције, права и атрибути
не само у Византијском царству већ на земљи уопште, од чувања
правоверности да давања закона човечанству, од ширења и чувања
праве вере до одржавања мира и правде у свету. Хришћанство је
требало једном коначно да обухвати цео свет а задатак царства и
царева био да овај задатак, за које их је провиђење изабрало, према
могућностима изведу. Све ово дакле лежи у темељима универзали
стичке тежње Византијског царства и његових царева и у исто време
их објашњава. Не ради се међутим увек о реалној зависности поје
диних држава и њихових владара од византијских царева онако како
би могло изгледати у први мах на основу ове теорије или према листи
адреса за стране владаре у De cerim. Често, чак и најчешће, у питању
је идеална потчињеност која са стварном зависношћу или вазалном
потчињеношћу нема ничег заједничког. Византија се никада није од
рекла основног принципа идеалне супрематије и увек је сматрала да
је царство изабрано да божје дело спроведе на земљи, да је царство
на врху хијерархије држава и да је према томе византијски цар на
челу свих постојећих држава и владара.“ Овај принцип дошао је до

изражаја у односима између Византијског царства и оних држава
с којима су односи одржавани, без обзира да ли се радило о хри
шћанским или нехришћанским владарима. У саобраћају између Ви
зантије и других држава трудили су се византијски цареви, влада и
цео апарат да се принцип по коме на челу свих владара стоји визан
тијски цар доследно и непрекидно поштује, али ипак нису подјед
нако третирани сви владари њему идеално или теоретски потчињени.
Није потребно се упуштати у све проблеме који су настали у вези са
спровођењем овог принципа (на пр. случајеве када су други владари
узимали царску титулу) нити у односе и изразе одређеног односа
према другим владарима уопште, јер су други већ то добрим делом
учинили. У центру пажње су јужнословенски владари и њихово
место у хијерархији држава односно владара како са теоретског
тако и са стварног становишта.
У византијској хијерархији владара јужнословенски владари носе
титулу архонта. Познато је да је овај термин у византијској упот
реби широко примењиван скоро за свакога који на неки начин врши
власт, како у Византије и тако и изван ње. Али поред овог општег са
држаја термин архонт је често и технички термин са сасвим одре
ђеним значењем. Ово је случај и са јужнословенским архонтима. Не
колико случајева то потврђује. Српски архонт Властимир удао је
своју кћер за Крајну, сина требињског жупана Белоја, и да би поло
жај свог новог зета учинио славнијим, племенитијим — 9ćNov 8& обтос
rov tВиоу уxp{3pbv 3očića z. именовао га је архонтом и учинио независ
ним.“ Архонт је, дакле, имао не само звучнију титулу од титуле
старог племенског старешине већ је и његов положај био независнији.
Сличну ситуацију налазимо код Мађара. Они су напустили стару
постојбину у близини Хазарије и под воћством Леведије кренули на
запад (узгред буди примећено да је Леведија био „први војвода” Ма
ђара и ожењен са хазарском принцезом). Док су ту живели звао га
је хаган и предложио му је да постане архонт Мађара, јер је био
племенит, мудар и храбар и први од Мађара.“ Ствари се нису тако
одвиле како је то хазарски хаган најпре замислио, јер је на предлог
Леведије и у споразуму са Мађарима изабран за архонта Турске Арпад
ćig žiолог отеpov čvrx xxii. периото одzarov šv re ppovijoе жxi (3ooЛj xxii živčoetz
xxl tххvov robe r}у rotozorriv žруђv,“ јер је био достојнији и више
цењен због мудрости и савета и храбрости и погодан за вршење
такве власти. Суштина је, дакле, и овде иста: променом друштвених
* G. Ostrogorsky, Die byzantinische Staatenhierarchie, SK 8 (1936), 41
сл.; O Treitinger, Vom oströmischen Staats- und Referijanke: Leipziger
Vierteljahschrift für Südosteuropa 4 (1940), 1 сл.; F. Dölger, Die Kaiser
urkunde der Byzantiner als Ausdruck ihrer politischen Angmatinga, у Ву
zanz und die europäische Staatenwelt, Darsmstadt 1964, 9 сл; F. Dölger,
Ungarn in der byzantinischen Reichspolitik, у Раraspora, Etaal, 1961, 154 сл.
* DAI 34,7 сл.
* DAI 38, 36 сл. али уп. још 28, 45 где је отприлике речено исто за
избор првог млетачког дужда.
* DAI 38, 50—52.
односа стара племенска титула не одговара више, Мађари су одлас

ком у нову постојбину фактички независни, нова титула је звучнија
и садржајнија и даје се ономе који је племенит, мудар, храбар итд.
У оба случаја ради се додуше о додељивању архонтске титуле пле
менском старешини од стране других владара а не византијског
цара. Јасно је међутим да су објашњења о значају и положају но
сиоца нове титуле архонта дата са становишта византијског писца
и човека који полази од монархистичке структуре своје државе и
коме је према томе промена која је наступила значајна, јер му омо
гућава да таквог владара лакше смести у хијерархију држава каква
је замишљена у Византији.
Термин архонт се у ово време не примењује само када је реч
о прерастању племенског друштва у нову, вишу организацију. У листи
у De cerim. сусреће се цела једна група владара у Италији, од којих
један део носи старе класичне називе принцепса или дуке а други
архонта. Разлика у употреби назива може се објаснити сасвим крат
ко. Дука Млетака и дука Напуља, као и princeps Капуе и рrinсерs
Салерна су стари, од давнина устаљени називи, који се без изузетка
појављују у свим врстама извора. За остале се титулатуре колеба: у
граду Амалфи појављују се соmes, prefecturius и јиđех, у Гаети
hipatus, comes и prefecturius да би после 960. г. преовладао соmsul и
dux,7 на Сардинији појављује се hipatos, dux, поред јшdex и архонт.“
Сасвим је јасно да су Млеци и Напуљ, Капуа и Салерно, Амалфи,
Гаета и Сардинија стављени у листи на исти ранг и третиране као
области које су у истом степену зависности, макар она била само
идеално посматрана из Византије. И сам наслов главе 27. De admin.
imperiо, макар он био и нешто касније уметнут, показује да се ради
о истој категорији држава или даје то тако схватио састављач наслова
глава, који је свакако био ближи од нас времену настајања дела.”
Ради се о низу скоро независних потентата, бивших византијских
поседа, који су се фактички осамосталили.“ Код већине њих, с изу
зетком Венеције где је процес текао спорије, везе са Византијским
царством слабе у Х веку.
Све што је речено за архонте који се појављују у листи у Ге
cerim. убедљиво показује да се ради о владарима независних држава
изван Царства који су у одређеном односу, понекад недовољно дефи
нисаном, према византијским царевима и који понекад, поред ствар
ног, признају само идеално господство Византије. Да бисмо што пре
цизније дефинисали њихов положај поћи ћемо опет од Гe admin. imр.
7. J. Gay, L'Italie méridionale et l'empire byzantin depuis l'avénement
de Basil I- jusq'â la prise de Bari par les Normands (867—1071), Paris
1904, 23—252; V. von Falkenhausen, Untersuchungen über die byzantinishe
Herrschaft in Süuditalien von 9. bisins 11. Jahrhundert, Wiesbaden 1967, 9–25.
* A. Tramelli, Di alcuni monumenti epigrafici bizantini della Sardegna,
Archivio storico sardo, vol. III, fasc. 1–2, (1907) 75, 76, 78, 84.
* J. B. Byry, The Treatise De Administrando Imperio, B. Z. 15 (1906),
519–522, али нажалост не каже ништа када су поглавља могла бити унета
у рукопис.
* Falkenhausen, o. c., 29–30, 31–32.
Византијско царство и јужнословенске државе IX–X века 91
и погледати какав је био положај архоната унутар Царства, дакле

архоната који нису били независни, који нису стајали на челу сво
јихдржава.
За владе цара Романа Лакапина (920—944) одметнули су се на
Пелопонезу Милинзи и Језерити и, према извештају тематског стра
тега, не покоравају се њему „нити слушају царску заповест, већ су
као самостални ни самоуправни, нити примају архонта од стране стра
тега, нити пристају да под њиме служе као војници, нити пристају
да извршавају икакву другу службу”“ Највероватније је да се овде
ради о архонту који је један од словенских старешина и кога постав
ља на чело словенске области стратег, јер не изгледа убедљиво да се
ради о византијском чиновнику, који је надлежан да прати изврше
ње обавеза Словена.“ У сваком случају реч је о сасвим другој кате
горији архоната од оних независних изван Византијског царства.
Поред архоната Милинга и Језерита познати су и архонти Манијота.
Манијоти су такође живели на Пелопонезу, нису били Словени, ужи
вали су извесну независност, примали су од тематског стратега ар
хонте, слушали стратегова наређења и плаћали трибут.“ И овде се не
види да ли се ради о манијотском старешини или византијском чи
новнику, али прва претпоставка изгледа, по аналогији са Словенима,
вероватнија. Нешто више светлости баца на ова два случаја положај
Словена у темама Солун и Стpимон. Према Јовану Каменијату је
904. г. Никита, који је уместо повређеног стратега Солуна заповедао
одбраном града, предузео све мере да се одупре очекиваном нападу
Арабљана на град. Он је позвао искусне стрелце луком од суседних
Словена који су били под њиме односно њему плаћали трибут, као и
оне под стратегом теме Стримон — Хx) x Bivov rav те бр” južg rejo ov
тov xxii. robe bro, rob Хrpouávoc, да дођу у град ради јачања одбране.“
Пошто се ове прве мере нису показале успешне због става „врло
рђавих” архоната (žoyovreg) Словена, обратио се поново Никита из
Солуна стратегу теме Стримон — дакле не директно Словенима у
теми Стpимон — који нити је сам дошао (тј. стратег) нити је наредио
некоме под његовом влашћу — обre zorov Suž čжотоб о те туž тiv GT."
zöтоб čvrov čl. 9ev ... ЕВоužića zro, да крене у помоћ Солуњанима. Никита
је запретио стримoнском стратегу да ће га тужити цару ако нешто не
предузме.“ Да ли се ради овде о оним Словенима или оној словенској
архонтији из околине Солуна о којој је реч у Житију Георгија Дека
полита или о словенској архонтији из времена цара Михајла III
(842—867) није овом приликом значајно.“ Прилике из треће или чет
врте деценије IX века могле су се, и свакако су се, толико мењале
у току од сто година да старије вести не могу бити од користи за ово
* DAI 50, 25–32.

* Ово пре свега по аналогији са Словенима у теми Солун и Стpимон.
* DAI 50, 71 сл.
* Io. Cameniata, De excidio Thessalonicensi ed. I. Bekker, 514, 14–15;
уп. још 495, 22.
* Ibidem, 515, 14–15.
* Извори II, 76, нап. 283.
питање. Много су важније вести Каменијата: ако он за Словене у

околини Солуна тврди да су плаћали трибут, онда то донекле одго
вара положају Милинга и Језерита на Пелопонезу који се обраћају
цару Роману Лакапину „тражећи и молећи да им се опрости пови
шени данак и да плаћају као што су и раније плаћали”.“ Једни и
други, Словени на Пелопонезу као и они у темама Солун и Стpимон,
плаћају трибут, дају војску, имају архонте које поставља стратег или
у најмању руку су под тематским стратегом. Ако поред тога изгледа
да су они на Пелопонезу нешто чвршће под влашћу стратега од оних
око Солуна и у долини Струме, суштина се не мења, јер се појављују
евентуалне мање локалне специфичности. Треба додати да се ови
Словени називају у Каменијатовом делу савезницима, али из тога се
не могу извлачити далекосежни закључци за положај Словена јер
Каменијат нешто ниже за Стpимонце (тј. војне јединице теме Стри
мон) употребљава исти термин — а ордхуо.“
У сваком случају сасвим је јасно да се ради о другој катего
рији архоната од оних који су изван Царства, који су независни,
који стоје на челу држава и који ако плаћају трибут и дају војну
помоћ то чине на другом, вишем степену, као стварно независни
владари. За јужнословенске владаре немамо нажалост нигде забе
лежене обавезе према Византији али можемо са извесном резервом
узети обавезе оних владара који су били на истом степену у хијерар
хији држава и са добром основом претпоставити да су биле сличне
а свакако у основи, иако не у детаљима, исте.
Однос византијског цара и куропалата Ивирије је у том погледу
нарочито поучан и зато вреди га навести у целини: „Хрисовуља наиме
нашег таста (тј. Романа Лакапина) садржи да је исти куропалат обе
ћао, као што је он заклетвом написаном властитом руком уверио (тј.
цара), да ће остати веран нашем царству и борити се против наших
непријатеља, а пријатеље штитити, потчинити нашем царству исток,
држати градове и велика дела за наше добро чинити; обећао му је
наш таст да ће, ако сачува ту лојалну покорност и благодарност,
остати неузнемираван у својем господству и власти и он сам и при
падници рода његовог; и неће (тј. цар) премештати границе његових
области него ће се држати уговора некадашњих царева и неће их
кршити”.“ Не треба много инсистирати на овом споразуму који, без
обзира што има класичан облик хрисовуље, јасно показује које су
биле обавезе с једне и с друге стране. Основни елементи споразума,
какав је могао бити и са осталим архонтима, су овде дати: призна
вање византијског суверенитета, војна помоћ и савезништво с једне
стране, а с друге признање граница и власти архонта и његових
На САедНИКа.
* DAI 50, 60–63.

* По. Cameniata, De excidio Thessalonicensi 515. Словени (Хиос. Зг, vot) који
ратују 880 г. под Прокопијем у Италији спадају у Словене који живе
унутар царства, уп. Theoph. Сont. V306,3.
* DAI, 104—115.
bизантијско царство и јужнословенске државе IX—X века 93
Разлика између једних и других архоната је више него јасна, јер су

пре свега једни у обавези према цару а други су потчињени тематском
стратегу, дакле царском чиновнику. Архонти који су ушли у визан
тијску хијерархију држава, односно владара били су дакле правно
-политички у другом положају од словенских или других архоната у
царству, па се према томе у хијерархији владара, на чијем се врху
налази византијски цар, одражава стварно стање односа, реална поли
тичка ситуација и државно-правни положај јужнословенских држава
у првој половини X века. Пре свега се ради о стварном признању
независности од стране Византије, па према томе оно што изгледа на
први поглед само форма има свој врло одређени садржај.
Архонти нису сви заузимали исто место, односно исти ранг у
византијској хијерархији владара. Византијски цар се обраћао ар
хонтима Руса, Турака тј. Мађара и Печенега писменим актом који се
назива урфирiz, за себе су цареви у адреси употребљавали нешто све
чаније називе, наиме: уржи ихта. Коvатастivo o жx. "Pouzvoli rov флоурio :cov
Bхаилšov "Pouzlov прос тov žpyоуга. "Poo izg, односно трос тоug žpyотас том
Toopxov, односно прос тоug žруоутас тоу Пат - vzжirov“, утолико што се
називају христољубивим царевима Ромеја и у адреси су имена изри
чито наведена. Цареви се осталим архонтима обраћају писменом за
повешћу — жć). - »auc, a разлика је још у томе што се за цареве каже
само христољубиви деспоти (дакле, без Ромеја), што нису наведена
имена царева и наслов заповести гласи: жć) s Jauci čх тајv pt).oypta rov Searo
тöv rpg rуv 6 Seiva rov žруоугx rja Se,“ па се према томе цар поставља
као господар над њима и не назива се, како код осталих, 22 оu) e)g
“Popuxtov. У ову категорију архоната који добијају уз келевсис златну
булу од два солида, спадају не само јужнословенски архонти већ и
низ других: осам јерменских архоната око архонта архоната Васпур
кана, четири архонта око куропалата Ивирије, девет архоната око
екскусијаста Абасгије, архонти италијанских области и градова,
Сардиније, Млетака, Капуе, Напуља, Алфија и Гаете, као и архонт
Моравске. Треба међутим истаћи да се византијски цар не упућује
келевсис, коју прати була од два солида, само овим групама архоната
већ келевсис уз булу од два солида примају још и куропалати Иви
рије и ексусијаста Абасгије. Њихов ранг је, међутим, нешто виши,
што се одражава у атрибутима који прате њихове називе, јер је први
ěvčoširz rog жоupora) žrr,ć, а други перифосуђc čzova uzoric.” Поред тога,
свако од њих има под собом групу архоната. У суштини се ипак не
разликују много од највећег дела архоната, јер се једном приликом
архонт Васпуркана, куропалат Ивирије и чак јерменски архонт архона
та жале византијском цару Роману Лакапинуда не добијају рогу, наиме
новчани поклон, као архонтТарона. Они кажу: „Какву бољу услугу —
доu) stav — од нас он даје или у чему пружа Ромејима више помоћи
* De cerim. 690, 22–6917.

* De cerim. 691, 12–13.
* De cerim., 687, 17–18 и 688, 8–10. Тако Оstrogorsky, Staatenhierar
chie, 50–52.
него ми?” Осим тога наводи се цар, у адреси за келевсис како куро
палату Ивирије тако и ексусијасту Абасгије, као господар – Searizre
— и тиме их практички враћа у ранг већине архоната.
Свакако виши ранг у хијерархији владара у Х веку имају архонт
архоната Васпуркана (а пре њега архонт архоната Јерменије), јер је
стајао на челу велике групе архоната, јер му се цар обраћао свеча
није него другима, актом који није био келевсис, већ вероватно
“:роiрuz, дакле писмо које је пратила була од три солида. Уосталом
већ и сам назив „архонт архоната” уздизао га је изнад велике групе
обичних архоната.
Посебан положај међу архонтима имао је такође бугарски вла
дар. Цела адреса била је свечанија, почев од инвокације свете тро
јице, имена и атрибута царева и позивања на духовну везу по којој
је бугарски архонт био духовни син византијских царева.“ Поредтога
били су бугарски архонти једини, свакако једини у листи у De cerim.,
који су се бележили као архонти ex Geoб . . . тоб уратizvizor{roo š9voog
тöv Boo):yфсоу.“ Објашњење треба тражити у чињеници да је бугар
ски владар Борис примио хришћанство из Византије, да му је том
приликом кум био византијски цар Михајло III — одатле и духовно
сродство отац-син — и коначно и у значају Бугарске за Византију у
IX и у Х веку.96
Постоји, дакле, извесно степеновање архоната унутар листе у
De cerim., које се одражава на разне начине, али у коме се одра
жава ипак извесна реална ситуација. Те разлике су често минималне,
оне могу бити одраз традиција или моменталних прилика, али оне
ипак постоје и на основу њих може се утврдити да јужнословенски
владари спадају у ону групу архоната која у хијерархији владара
заузима најниже место.
Поставља се даље питање откуд разлика између архоната,
наиме оних којима се цар обраћа са држи их то и оних којима цар
упућује желеоatz. Овој другој групи архоната треба додати оне вла
даре који не носе назив архонта већ неки други, на пр. куропалата
или ексусијаста, али који из Византије такође добијају келевсис.
Свакако је Острогорски у праву када истиче да је разлика у томе
што су једни, наиме они који примају држи рizrz, независни а сви други
вазали царства.
На рангирање су могли утицати многи елементи, иако их није
лако одредити и дефинисати, јер је византијска политика била много
еластичнија, много адаптабилнија и много инвентивнија него што
се то претпоставља. Треба поћи од основних државно-правних прин
* DAI 43, 115–116.
* Уп. F. Dölger, Der Bulgarenherrscher als geistlicher Sohn des byzan
tinischen Kaisers, y Byzanz und die europäische Staatenwelt, Darmstadt
1964, 183 сл.
* De cerim., 690, 11–12.
* F. Dölger, Die mittelalterliche Kultur auf dem Balkan als byzan
pita: Erde, y Byzanz und die europäische Staatenwelt, Darmstadt
1964, 266.
ципа на којима се темељило Византијско царство како у свом унутра

шњем уређењу тако и у својим односима према другим државама.
Судећи по најважнијем трактату о спољној политици, наиме по De
admin. imр., изванредну улогу у одређивању односа према бројним
државама играла је историјска традиција, односно прошлост одре
ђене државе или територије. Кроз цело дело Константина Порфиро
генита провлачи се мисао о некадашњој припадности територије или
области Ромејима.
Ако погледамо прилике на истоку пада најпре у очи општа фор
мулација дата на почетку главе 43. De admin. imр.: „потребно је та
кође да не будеш незналица у погледу области на оној страни где
сунце излази, зашто су оне дошле опет под власт Ромеја након што
су претходно отпале испод њиховог господства”.” Поред тога, за Тарон
је подвучено да је за Григорија признавао византијску власт, дакле
већ од краја IX века;“ за тврђаве, градове и области Велике Јерме
није истиче се да оне долазе под власт византијског цара, јер њу
признаје (8ob)og) архонт архоната и да никада нису били под Пер
сијом или Арабљанима;” за Ивирце се повдлачи да су били савезници
Ираклија у ратовима против Перзије и да је Лав VI доделио титулу
куропалата њиховом владару.“ Ситуација италијанских поседа изгле
да сасвим јасна, али да ипак наведемо само два цитата: „Треба знати
да је у стара времена цео посед Италије, Напуљ, Капуа и Беневент,
као и Салерно, Амалфи и Гаета па и цела Лангобардија, био под Ро
мејима,“ и то у време кад је престоница била у Риму”, али, наставља
Константин непосредно, „када је прешло царство у Константинопољ
подељене су ове области у два управна дела па су према томе од
цара у Константинопољу упућивана тамо два патрикија”.“ Поред овог
навода, долази само један за Венецију: када Пипин покушава да под
вргне овај град, њему Млечани одговарају „Ми хоћемо да будемо пот
чињени (3ooХог) цару Ромеја а не теби”.“
Још јаснија је слика у том погледу када прелазимо на Балкан
ско Полуострво и на јужнословенске државе. Пре свега се истиче да
је цела област између Јадранског мора и Дунава некада била римска
па се чак и прецизирају границе“, али се затим посебно истиче за
Хрватску да је од почетка била под влашћу цара Ромеја“, као и Ср
бија и Паганија и област Захумљана и Травунија и Конавље“ а тако
и Срби који су ту насељени.“ Посебно се подвлачи да је ахронт Ср
* DAI 43, 2–5.
* DAI 43, 7–8.
* DAI 44, 45—49 али уп. и 44, 57, 63, 87, 115, 122.
* DAI 45, 22 сл. и 34 сл.
* Занимљива је замена термина Ромеји уместо Римљани што веро
ватно није случајно.
* DAI :“ СЛ.
* DAI 28, 36–37.
* DAI 29, 14–16 и 30, 6–12.
* DAI 31, 26–27.
* DAI 32, 21–23 али и 32.
* DAI 32, 25–27.
бије признавао од почетка византијску власт а никада бугарску.“ У

посебним главама посвећеним Захумљу, Дукљи и Паганији подвлачи
се скоро истим речима старост римске власти, док се у глави о Тра
вуњанима и Конављанима само помиње да су дошли за цара Ирак
лија.“ Може се наравно приговорити да је низ држава у западној
Европи или у северној Африци или на Средњем истоку исто тако на
стао на некадашњој римској територији на коју би по наведеном
сватању В. Iзантија имала право да претендује. Византијска влада је
међутим полазила од реалних прилика и од стварних могућности.
Стара права и историјска аргументација могли су да послуже само
тамо где су постојале извесне могућности да се византијски утицај
спроведе, да како тако дође до изражаја и да буде на неки начин
и прихваћен.
Полазећи са овог становишта постојале су независне државе на
некадашњој римској територији на којој је византијски цар у IX и
Х веку истицао своја права. Како се дакле радило о територијма које
су по историјском праву биле његове могао је да третира и владаре
тих области као своје потчињене, наиме као да су његови добNot,
онако као што су то били сви они који су живели унутар тадањих
граница Византијског царства. Том основом схватању одговарала је
употреба келевсиса као облика писменог саобраћаја цара са овим
архонтима.
Келевсис је облик писменог наређења којим се византијски цар
обраћа свим својим потчињенима, својим 3o6).о. Поставило се питање
да ли је у Византији постојао посебан облик писменог наређења за
стране владаре, односно да ли је постојала келевсис за стране вла
даре у облику писма за иностранство (Аuslandsbrief). Делгер, који
се овим проблемима посебно бавио, одговорио је на ово питање афир
мативно.“ Тешко је, међутим дати једноставно позитиван или нега
тиван одговор. Овај облик писменог саобраћаја између византијских
парева и страних владара морао је проћи, као уосталом и низ дру
гих институција, кроз разне фазе, имао је свој развојни пут на који
су утицали како реалне прилике тако и теоретски принципи. Анализа
употребе келевсиса односно jussiо, како у унутрашњој тако и у спољ
ној употреби, и других писмених облика у спољњем саобраћају, наиме
урфирих и сличних форми, показује такав развојни пут. На основу
Регеста царских повеља, које је израдио Делгер, и не улазећи у пи
тања да ли је за свако писмо сачуван оригинал и да ли је према томе
навод увек прецизан, добија се следећа слика: од средине VI до сре
дине X века забележено је седамдесетдва случаја употребе келевсиса
у унтрашњем саобраћају, свега седам у спољњем, док је за иностран
ство коришћено „писмо” у деведесет шест случајева.“ Од седам ке
* DAI 32, 146–148.

* DAI 33, 3–4; 35, 3–4; 36, 3–4 и 34, 4–7.
“ F. Dölger – J. Karayannopulos, Byzantinische Urkundenlehre, Mün
chen 1968, 91, 109 и 115.
“ Dölger, Regesten I, passim
ћизантијско царство и јужнословенске државе IX—X века 97
левсиса најранија је из времена владе Јустина II (565—578) и упућена

је етиопском краљу, али је код Малале наведена као Оста хелебасис,
а код Теофана као офирхе.“ Следећи случај је, према Делгеру, из
времена цара Фоке (602—610) и ради се о царском наређењу Аварима
и Словенима.“ Не улазећи у проблем датирања нити у проблем ау
тентичности вести, јер је реч о извештају Томе Архиђакона, треба
ипак рачунати с тиме да се ради о фикцији према којој је територија
некадашње провинције Далмације византијска. Осталих пет случа
јева преузети су сви из De admin. imр., и то најпре келевсис Василија I
Хрватима, Србима итд., да крену под Бари, док су преостала четири
случаја сва из времена цара Романа Лакапина и упућена ивиријском
куропалату.“
Апстрахирајући сада од случајности сачуване грађе и од случај
ности да је у неком извору остало забележено да је византијски цар
некоме упутио келевсис, стиче се јасан утисак да је келевсис била
превасходно употребљавана у унутрашњем писменом саобраћају, а
ºpću uz у спољњем. У другој половини IX, а пре свега у првој Х века
почела је келевсис да се користи и у писменом саобраћају са одре
ђеном групом владара који су били стварно, а не формално, изван
граница царства. У овом истом периоду дошло је, с једне стране, до
политичке и територијалне експанзије царства, а с друге, до прили
чне систематизације грађе у царској канцеларији, како за унутра
шњу тако и за спољњу употребу. Могло је, дакле, доћи и до тога
де је у то време, полазећи од схватања да су на једном делу нека
дашње римске или византијске територије настале нове државе, ке
левсис изабрана као погодан облик писменог саобраћаја којим се са
чувала фикција византијског суверенитета и изражавао специфичан
однос Царства према тим новонасталим државама.
Да се при томе водило рачуна о реалнијим односима, да се под
притиском стварних прилика могло одступити од фикције суверени
тета, указује управо келевсис као облик писменог саобраћаја између
Византије и папа. На основу Регеста царских повеља излази да су се
византијски цареви обраћали папама са келевсис од VI до краја
VIII века. Последња забележена јussiо папи у Регестама је из 784/5
год.“ Сувишно је наглашавати да ова промена одговара крупним
политичким збивањима с краја VIII и почетка IX века. Колико је
византијским царевима стало до добрих односа са папама показује
управо врло свечана формула у адреси писма којом се византијски
цар обраћа папи почетком X века. Адреса садржи чак и елементе које
нема ниједна друга адреса.“
* Ibidem, No.25.
* Ibidem, No, 153.
“ Ibidem, No. 477, 597, 598, 599, 614; али уп. и No 615 из 928 г. где је
забележена хрисовуља за куропалата Ивирије, додуше на основу DAI.
“ Dölger, Regesten, No. 343. Изненађује да F. Dölger, Epikritisches
zu den Facsimiles byz. Kaiserurkunden, u Byzantinische Diplomatik, Ettal
1956, 86 каже да су се цареви и у IX веку упућивали папама келевсис.
“ De cerim., 686, 5–10.

У X веку могло би се говорити о једној фази у развоју келев
сиса као писменог облика кореспонденције са страним владарима, од
носно са једном групом страних владара, јер за разлику од келевсиса
у унутрашњој употреби ове друге имају пре свега свечану адресу и
праћене су златном булом, која међутим никада не прелази вредност
од два солида. Вероватно је да је на келевсис за унутрашњу употребу
цар стављао само менологем и да је друкчије поступао кад је била
у питању келевсис за стране владаре.
Посебан значај је припадао златној були, односно печату који
је пратио писмо или келевсис за стране владаре. Као што се у свим
писменим облицима са иностранством користила, бар до XIII в., по
веља која је по облику била царска привилегија, јер се на тај начин
јасно изражавао византијски универзалистички принцип, тако се
у исту сврху и полазећи од истих принципа повељи додавао златан
печат. Изгледа да су се златни печати на повељама, бар за иностран
ство, развили од златних медаљона који су се још у Римском царству
слали страним владарима и да су златне буле, које се помињу у Ге
cerim. у Х веку, биле додате писмима за иностранство и нису још
биле везане за њих. Свечана слика цара на печату била је важан сим
бол царске власти и у том смислу се примењивала све до краја по
стојања Византије. Слика је стајала, према византијском схватању,
у истом односу према лицу које је приказивано као што су код Пла
тона предмети стајали према идејама. Одајући, дакле, пошту слици
исказивало се уствари поштовање приказаном лицу, па се према томе
у Византији сматрало да примање слике цара значи уствари призна
вање, наравно идеално, његових владарских права. Узгред буди при
мећено да је на печатима, као и на новцу, цар у натпису врло често
забележен као 8еar:6rrig. И тим путем су дакле изражавани, у оквиру
византијских универзалистичких схватања, односи између цара, који
је стајао на челу хијерархије владара, и осталих владара на нижим
степеницама те хијерархије. Келевсис је пратила була од два солида,
а то је најмања вредност буле забележена у Гe cerim., па је и на тај
начин изражено да се онај који прима келевсис налази на најнижој
степеници византијске хијерархије владара. Али се радило о владару
изван Царства, о независном архонту, што опет употреба златне буле
показује. Печат је златан, дакле од материјала који спада у царске
прерогативе, цар његовом употребом украшава повељу, чини је све
чанијом и у исто време даје сведочанство о свом богатству и моћи.“
Јужно-словенске државе, односно њихови владари су нашли
дакле своје место у византијској хијерархији држава, што је било од
огромног значаја, јер су тиме примљени у културни круг, у културну
заједницу тога времена. Такво место им је обезбеђено на основу њи
ховог политичког развоја, о коме је било раније речи, али је укљу
чивање ишло и путем примања хришћанства, јер су тим чином напу
стили варварски свет. Није овде место да улазимо у детаљну анализу
* F. Dölger – J. Karayannopulos, Byzantinische Urkundenlehre, Mün

chen 1968, 40 сл.
тока примања нове вере, нити у то колико је овај процес имао ду

боке корене. Овде су у центру пажње друга питања, пре свега, како
се овај преокрет одразио у односима Византије према јужно-словен
ским државама и у њима самима. Колики је био значај преласка на
једину праву веру, на веру за чије су чување и ширење византијски
цареви себе сматрали од бога одређеним, показују опет дела Кон
стантина Порфирогенита, а међу њима на првом месту De admin. imр.
У главама посвећеним јужнословенским народима (29. до 36)
прави се стално разлика између покрштених и некрштених Срба, Хр
вата итд., разлика која у очима писца није очигледно само географска
већ и политичка и од значаја на културном плану, јер су Јужни Сло
вени они који су изашли из варварства и ушли у једину постојећу
културну сферу, наиме у ону хришћанског света. Није случајно да се
кроз цело дело Константина Порфирогенита подвлачи примат Визан
тије у процесу примања хришћанства од стране Јужних Словена.
Непосредно после доласка на Балканско полуострво, дакле у новој
постојбини, о судбини њихових душа брине цар Ираклије (610—641).
Не мора се прихватити вест из De admin. imр. да је прве свештенике
послао Ираклије, иако у прилог њеној веродостојности говори много
шта, али је овде значајно подвући да је ово један од аргумената којим
се подупирала у IX и X веку теза о припадности јужно-словенских
држава византијској екумени. У Византији се стварно примање хри
шћанства приписивало много каснијем добу, наиме ономе владавине
цара Василија I (867—886). Овакво схватање није било случајно у
делима Константина, јер је он на сваком кораку желео да велича
свог деду и оснивача династије, којој је припадао. Без обзира на то,
нема сумње да се жеље у овом случају највећим делом поклапају са
стварношћу. Према De admin. imр. послали су најпре Хрвати и Срби,
Захумљани и Требињани, Конављани и Дукљани а нешто касније и
Неретљани цару Василију I посланике с молбом да се покрсте они
међу њима који још то нису или више нису били. Али не само то:
овај захтев они објашњавају тиме „да буду, као од почетка, потчи
њени царству Ромеја”.“ И у Животу Василија I Константин Порфи
није изричито забележена, али она јасно произлази из целог контекста.
рогенит изражава исту мисао кад говори о одметању од византијске
власти Хрвата, Срба, Захумљана итд. јер каже: „Показујући потпуно
одвајање, већина њих одступи и од светског крштења, да не би задр
жали никакав залог пријатељства и покорности према Ромејима.”
Основни принципи на којима је почивала византијска универ
залистичка теорија,дошли су и овде до изражаја. Пре свега је за све
јужнословенске народе примање хришћанства значило улазак у еку
мену на чијем се челу налазио цар. И форма у којој се то наводно
десило одражава наведени принцип: византијски цар је у свакој ак
цији према споља, а да и не говоримо према унутра, извор милости.
Сваки уговор са страном државом је врло дуго у облику привилегије
коју он додељује, а не акт у коме су равноправно регистроване оба
* DAI 29,70 сл. Додуше жеља за потчињење Неретљана Ромејима.
* Theoph. Сont. V 288, 23–289, 2; уп. Извори II, 79.
7
везе једне и друге стране. Тако и у овом случају: пошто су Јужни

Словени молили да им се шаљу свештеници који ће их покрстити,
цар милостиво то испуњава. Да ли је стварно послато такво послан
ство или није, тешко је са сигурношћу рећи, али опис тачно одго
вара формама којих се држала византијска дипломатија и које су
произилазиле из идеолошких поставки о положају византијског цара
на овој земљи.
Примање хришћанства ишло је код Јужних Словена, а тако и
код Бугара, у IX веку пре свега путем примања нове вере од стране
владара и владарског рода.“ Уосталом, и у Карантанији у VIII веку
процес се одвијао истим путем. Са тога аспекта примање хришћанства
имало је посебан значај и на њему инсистирамо, а не на целом про
цесу. У средњем веку је у међународним односима прелажење на
хришћанство од стране владара уствари и сматрано као да је цео
народ прешао у нову веру, као да је већ постајало схватање, које је
касније формулисано: cuius regio, eius religiо. Да је то тако, лепо се
види у случају Бугарске, и довољно је погледати адресу за бугарске
владаре у листи у Гe cerim. где стоји:čх Qеоб žpyov rob yриотихvшкотžroo
š9vouc röv Boux wipov, као и писмо патријарха Николе Мистика из 913. г.
коме се патријарх између осталог, жали да је рат између Ромеја и
и Бугара зло које је избило између очева и синова,јер је такав однос
постојао између ромејског цара и бугарског владара. Могла је дакле
Византија сматрати да је примањем хришћанства од стране архонта
и цео његов народ ушао у културну заједницу тадањег света.“
Јужно-словенске државе ушле су дакле овим путевима у визан
тијску екумену и културну заједницу која је за Византинце била је
дина постојећа. То је значило да су оне, макар се и налазиле на нај
нижој степеници хијерархије, добиле оно што би се данас назвало
међународно признање.
За одређивање односа Византијског царства и јужнословенских
држава поучна је и терминологија која се употребљава у византиј
ским изворима кад се ови односи описују или дефинишу. Већ је било
речи о терминима као што су архонт и келевсис, али да видимо
још неке.
Пре свега се стално истиче да су јужно-словенске државе, одно
сно њихови владари потчињени ромејским царевима, и то је изра
жено терминима: О потхуџеwои са или без дооЖихос или 3ou)опретžс или
broroao ouévot“ или Ото, тјv č3oootov или č уоуте; S& Solo).oov xxii. Опотхрiv.“
Ова терминологија је уобичајена у Византији за све оне за које се
сматра у Царству или изван њега да су потчињени византијском
цару, јер су сви цареви добро. Да се иста терминологија користи за
унутрашњу и за вањску употребу показује случај далматинских гра
* J. Ферлуга. Византија и постанак најранијих јужнословенских др
жава, ЗРВИ XI (1968), 63–64.
“ F. Dölger, Die mittelalterliche „Familie der Fürsten und Völker” und
f: в: а:perscher. у Вуzanz und die europäische Staatenwelt, Darmstadt
p. 181.
* DAI 29, 73; 31, 59; 32, 147; 32, 143; 32, 27; 31, 27; 32, 22; 37; 32, 79.
Византијско царство и јужнословенске државе IX—X века 1() 1
дова за које је исто тако речено да, негде 70тих година IX века, мо
рају плаћати данак суседним Словенима и да нешто мало дају стра
тегу како би се показала Ототxyi, хxi. SooYoаис према Ромејским царе
вима и њиховом стратегу.“ Овим терминима се супростављају други
врло одређени када је реч да су се ти исти народи или градови осло
бодили царске власти: тако се за Јужне Словене и за далматинске
градове каже у првој половини IX века да су постали 18,6роu8ио: ха.
с отоxéралои за прве, а за друге аотоxéралом, и те то Вxat) e “Pouzlov, ufre
ërëpop rvi Oroxclusvot.“Изгледа да се у De admin. imр. прави и нека
разлика, можда једва изнијансирана, између термина који се приме
њују за туђу власт над неком облашћу или државом и византијском
влашћу над том истом облашћу или државом. Тако се почетком
Х века, док је био на власти у Србији, Захарије окренуо Византији
и „поста противник Бугара, не желећи уопште да се њима потчињава
(Отота:јva) већ радије да се покорава (3ест:6čca ºz.) цару Ромеја”.“ По
лазећи од редовне употребе титуле 3carórre (dominus) за византијске
цареве од Јустинијана надаље“ и посебно од листе у De cerim., у којој
се цар наводи управо као детr:6:rg за архонте и то не за све већ за
одређену групу, изгледа да није случајно да је овде прављена разлика
између византијске и бугарске власти и да је та разли ика изражена
употребом два различита глагола. У другом глаголу(део теб" са 9x) долази
до изражаја једна од званичних титула византијских царева и тиме
је наглашен и јединствен положај византијског цара у његовом од
носу према једној од јужнословенских држава.
Однос византијских царева према јужно-словенским владарима
долази још до изражаја у другим терминима који се сусрећу у делу
Константина Порфирогенита.
Већ је речено да је све што византијски цар чини или даје неком
другом владару приказано као милост, привилегија царева. Наравно
да се ради о фикцији која полази од изузетног положаја византиј
ског цара као јединог опуномоћеника Бога на земљи, али те фикције
су сеу Византији строго држали, чак и у врло тешким временима. Када
је Часлав узео власт у Србији, милост коју византијски цар њему
чини нарочито је подвучена: пре свега цар је њему стално чинио
добра, Часлав је помоћу богатих дарова ромејског цара средио и
населио земљу и захваљујући сарадњи цара и његовим многим добро
чинствима могао је Часлав ујединити земљу.”
Задржао бих се само још на једном термину који у византијско
-српским односима изгледа изузетан. Опет је реч о Чаславу. Када се
он коначно вратио у Србију византијски цар му је обилато помогао
* DAI 30, 131.
* DAI 29, 58 сл. и 29,85 сл.
* DAI 32, 109—111; уп. Извори II, 55.
* F. Dölger, Das byz. Mittkeisertum in den Urkunden, у Вуz. Diplo
matik, Ettal 1956, 120–121.
* Извори II, 57: уместо сарадња превод гласи великодушност. Уп.
за сличне поступке DAI 143, 17 сл.: цар Лав VI прима од архонта Тарона
поклоне, али му за узврат шаље више и боље поклоне.
тако да је архонт Србије могао да насели, уреди и уједини земљу –

жxi &pyov čv zотј. (Be3xoSeig.“Можда се иза термина Верхио8 eig крије
потврда Часлава као архонта Србије од стране византијског цара.
Једини сличан податак о мешању Византије у прилике у Србији, али
и других Јужних Словена, налази се у глави 29. De admin. imр. када
је реч о покрштавању Јужних Словена и њиховом признавању ви
зантијске власти, па се наставља: „и после њиховог покрштавања по
стави (троезćЛето) им архонте које су они хтели и изабрали, од рода
од кога су они желели и волели”.” У животу Василија I су односи
овог цара и Јужних Словена приказани на исти начин, са много више
реторике, али са нешто друкчијим терминима. Пошто су Јужни Сло
ловени примили поново хришћанство „и опет дошли под ромејску
власт, у овим крајевима прихваћена је у потпуности власт (žoyi) цара,
пошто су сви прихватили да њима, према човекољубивој наредби са
модржца (pi) zv8pćпо тобxратобwrog rроari ruar), владају архонти из ре
дова њихових саплеменика ... јер он за владање над њима није држао
власт која се може купити, тако да би им као архонте постављао
(cic ro roorov жxте?оuoući stv проBžХЛета) оне који вишедају и његове по
данике гулe”.“ У ком смислу и до које мере се могу ова два глагола, два
термина упоређивати? Неки елементи везани за долазак на власт су
исти у оба случаја: Часлав је из истог рода као и сви архонти који су
до њега владали у Србији, он долази у Србију из Бугарске и ослања
се на, додуше јако малобројно, становништво, али овај део би се
могао тумачити као да је он архонт кога су у Србији „хтели и иза
брали”. У овом случају можда опис односа Василија I и Јужних Сло
вена из Живота Василија I уноси неку новину, јер се донекле раз
ликује од Dе аdm. imр. „и због тога мудро нареди (тј. Василије II)
да над њима владају они које оним сами изаберу (čхЛеуобиevoug) и као
на неки начин рукоположе (ха оlovci. усtporovoogićwoug).“
Сличне ситуације потврђивања код Јужних Словена су познате:
франачки владари су раније одобравали (регiussionem Francorum или
permissione domni Pipini или imperatore consentiente) изборе каран
тинских односно приморскиххрватских кнезова и тај облик је могао у
Византији за време Василија I евентуално бити преузет. Али не мора
бити у питању преузимање франачке процедуре. Горе наведени текст из
Живота Василија упућује јако много на помисао да цар некако сматра
јужнословенске архонте као своје достојанственике или чиновнике.
Такав однос је владао у односима између византијског цара и источ
них архоната. Наравно није искључено да је византијска канцеларија
пронашла неку форму за потврђивање архоната приликом преузи
мања власти. Највероватније је ипак да се радило о старијем облику,
наиме о додељивању неке титуле, којом онај који је прима бива
уврштен у хијерахију царских великодостојника и тиме долази ауто
матски до изражаја потчињеност византијском цару, али је то у исто
* DAI 32, 145. Уп. енглески превод „and is confirmed in the rule of it”.
* Уп. Извори II, 16
* Theoph. Сont. V. 292. 5–9; уп. Извори II, 80.
* Theoph. Сont. V292, 9–10; уп. Извори II, 80.
време и потврда одређеног положаја. Тако су се ствари одвијале у

односима између Византије и малих, независних држава на Истоку.
Тако се збило у исто време и на Балканском полуострву,
у односима између византијског цара и захумског архоната, који је,
негде после 927. г., добио из Византије гитуле антипата и патрикија.
Можда је и у случају Часлава примењен исти облик, али нажалост
у изворима није остало о томе трага.“
Морамо ипак да нагласимо још једном да све што је овде речено
о византијско-јужнословенским односима није сасвим одговарало
стварном стању, стварним односима. Овде је акценат стављен на тео
ријски аспект односа како је он посматран, тумачен и виђен из Ви
зантије. Пракса се често удаљавала од стварности, али за многе до
гаnаје не знамо како су се стварно збили. Знамо ипак толико да
можемо сажето истаћи да се не смеју изгубити из вида у ово доба
јужнословенско-бугарски односи, који су показали да сва истицана
права од стране Византије нису понекад ништа значила пред реалном
политичком ситуацијом. Даље, да се стварност византијских претен
зија и реалност византијско-јужнословенских односа, како се они
огледају у теорији, ипак више односе на српске него на хрватске
области.
Да видимо још на крају шта је за јужнословенске државе зна
чило што су укључене у византијску интересну сферу, што су добиле
своје место у византијској хијерархији владара, што су примиле хри
шћанство, али сада пре свега са становишта њиховог унутрашњег
развоја.
Што се тиче владара и владарског рода може се сасвим кратко
констатовати и овом приликом да је за њих укључење у хијерархију
значаило учвршћење положаја и власти. За владарски род је то по
себно видљиво, јер се може пратити код скоро свих Јужних Словена,
посебно код Срба. Томе је допринело и примање титуле из Византије,
о чему је било речи раније. Али да поново нагласим да су ови фак
тори допринели јачању институције а да је нису одредили. Већ ра
није је наглашено да у вези с тиме продиру хришћанска имена, али се
у томе и уопште огледа продор културе. И на другом плану су утицале
идеје из Византије. Тако на пример на структуру власти. Владари су
у Србији у IX веку често делили власт и области између себе. Са Мути
миром, који влада крајем 60тих и почетком 70тих година IX века,
имамо појаву да он склања браћу са власти — ха. 9ćNov u ovog r}y
žруђv čréyev.“ Није искључено да се у томе огледа продор монар
хијских схватања владарске власти, које је могло да продре управо
пиз Византије. Други пример византијског утицаја је случај архонта
Србије Петра, кога пред крај IX века напада претедент на архонтску
власт, Бран. Петар га је победио, заробио и ослепео.“ И овде је у
* Уп. DAI44,46: архонт архонта је 8обЛос ромејског цара čoc: пар'аотоб

проза) Хоџevoc. xxii. то томобrov Seyópevog žzioux. Уп. такође 46, 64 сл.
* DAI 32, 59
* DAI 32, 72–74.
питању изразито византијски поступак којим су се често цареви слу

жили да би некоме спречили да се појави као претендент на царски
престо. Суштина је, укратко речено, везана за целу царску идеологију
по којој осакаћен није био подобан да врши царску власт. Да се у
Србији такав обичај поштовао потврђује даља вест да су Бугари, када
су ускоро после битке код Анхијала (917) покренули рат против
Петра, „водили са собом и кнежевића Павла, сина Брановог (дакле
не Брана, који је морао бити још жив) кога је Петар као архонт
Србије ослепео”.“ Посебно је, дакле, наглашено да не воде слепог
Брана, и стварно Павле долази ускоро на власт. Осим тога, у много
чему су се односи између Бугарске и на пр. Србије одвијали по
истим или сличним формама као византијски. Тако архонт Србије
Петар „склопи мир и са Симеоном, архонтом Бугарске, који му и
кум постаде”.“ Дакле извесни обичаји могли су се из Византије
проширити на јужнословенске државе, где су ти утицаји у то време
били врло јаки.
Ово неколико примера византијског утицаја намеће помисао да
је тога морало бити далеко више. Не само да су далматински гра
дови били центри одакле су се утицаји ширили или су институције
преузимане већ је и драчка тема вршила ту функцију. Драчки стра
тези су одлазили у јужнословенске државе на разговоре са архонти
ма;“ поред њих су долазили царски изасланици (32 otХихоl) а често и
свештеници.“ Бројни архонти су неко време живели у Цариграду,
тако на пр. хрватски владар Здеслав и српски архонт Захарија. Ако
се само сетимо колики је византијски утицај био на Симеона, који
је пре преузимања власти у Бугарској дуго живео на двору у Цари
граду, може се стећи слика тих утицаја и на друге. Али било је и
других веза, на пр. трговачких, или могућности додира, када су Јужни
Словени ратовали заједно са византијском војском. Случајно сазна
јемо да су, поред владара, били у Цариграду и други, нпр. да су неки
(угледни) Срби, који су се налазили у Бугарској када је у Србији
дошао на власт Часлав, пребегли у Цариград „и њих цар Роман зао
дене, обдари и пошаљеЧаславу”.“
На крају може се констатовати да је у односима између Визан
тијског царства и јужнословенских држава наступила од средине IX
века коренита промена. Утицај Византије је отада почео да јача, пре
свега у српским а нешто мање у хрватским областима. По много чему
изгледа да се из Византије помније пратио развој Јужних Словена,
бар на плану развоја држава, него на Западу. Постојање независних
* DAI 32, 91–95; уп. Извори II, 54.
* DA I 32, 80; Извори II, 53. О византијским утицајима на Бугаре и
Јужне Словене сведочи и употреба печата: Тheoph. Сont. V, 412 за златан
печат на писму бугарског владара Петра византијском цару, и Историја
Црне Горе, I, Титоград 1967, 367, за оловни печат Петра, архонта Дукље.
* DAI 32, 81 сл.
* DAI 29, 70 сл., Theoph. Сont. V, 291, 20. Знам да је царска канце
ларија имала тумаче које је слала у Јерменију (DAI 43, 137 и 170). Нажа
лост се овакви чиновници не појављују на Балканском полуострву,
* DAI 32, 138–141.
држава, промена византијске политике уопште и посебно на Балкану,

раст бугарске моћи, све је то деловало у правцу јачања интереса Ви
зантије за ове државе и снажења додира. Ово се огледало у све већем
мешању Царства у унутрашње прилике јужнословенских држава.
Односи између Византије и ових држава уобличени су на основу
византијске универзалистичке теорије и на основу схватања да су
оне настале на територији која је некада била ромејска. Зато су јуж
нословенске државе ушле у хијерархију владара на чијем челу се
налазио византијски цар и у њој заузеле најнижу лествицу; зато се
за њих употребљава келевсис као облик писменог саобраћаја. Ова
фикција, толико значајна за Византију, не умањује међутим чиње
ницу да се ради о фактички независним државама што је потврђено
и њиховим увођењем у хијерархију држава, употребом назива архонт
за њихове владаре, што у том контексту има специфичну тежину,
слање келеусиса много свечанијег у форми него келеусис за унутра
шњу употребу.
За јужнословенске владаре и њихове државе то је значило пре
свега међународно признање на политичком плану. Паралелно је при
мљено хришћанство што је значило да су Јужни Словени примљени
у хришћански свет и да су напустили варварство. Оба ова аспекта су
међутим у Византији нераздвојна, па су тако јужнословенски вла
дари и њихови народи примљени у хришћанску екумену, у културни
свет тога времена. Ово се вероватно збило почетком X века, али није
искључено да је до тога дошло још крајем IX века, свакако за владе
Лава VI. Ови закључци почивају пре свега на обимном делу визан
тијског цара и писца Константина Порфирогенита па зато преовла
ђују међудржавни односи. То не значи да других није било, али из
ворна грађа често намеће правац рада и условљава резултате.
J. FERLUGA
L"IMPERO BIZANTINO E GLI STATI DEGLI SLAVI DEL SUD DALLA

META DEL SEC. IX ALLA META DEL SEC. X
Rias su n to
I rapporti fra l'impero bizantino e gli stati degli Slavi del sud
subirono un radicale cambiamento a partire dala metà del sec. IX.
Come e stato già precisato l'impero bizantino non influi sulla formazione
di questi stati che lentamente assunsero forma dall'insediamento degli
Slavi (prima metà del sec. VII) alla metà del secolo IX. Allorchè l'im
pero, rafforzato dopo le profonde crisi dei sec. VIII e IX, si volse versо
106 I. erayra
una politica più attiva in generale ma specialmente in occidente e par

tioolarmente nei Balcani, gli stati degli Slavi del sud entrarono nell'orbita
dei suoi interessi. L’aumentato interesse si manifestò in continui inter
venti negli affari interni di questi stati. Come esempio basterà citare
qui l'aiuto porto a Sdeslavo nel 878 che gli rese possibile la presa del
potere in Croazia, i continui interventi in Serbia (nel senso della des
crizione nel De admin. imp. di Constant‘ino Porfirogenito) ora in favore
di {un pretendente ora in favore di un altro, le missioni bizantine presso
gli aroonti di vari stati per ottenerne la collaborazione nella lotta contro
i Bulgari, ecc.
Ma non furono queste le esclusive forme in cui ci appare l’aumen
tato interesse di Bisanzio. Gli aroonti della Croazia, dei Serbi, dei Zaclu
miti, di Canale, dei Terbunioti ed infine quelli della Dioclea, trovarono
il lora posto nel De cerim., probabilmente verso la fine del sec. IX 0
all'inizio del X, certamente durante il regno di Leone VI. Gli imperatori
bizantini trasmettevano a questi aroonti i loro comandi con atto che
viene definito come xékeumg. La keleusis é accompagnate da un sigillo
del valore di due nomisme e nell'indirizzo gli imperatori si pongono
come signori - Ssanó-rm - dei sopranominati aroonti. Questa forma
di corrispondenza riposa \su due principi essenziali. In primo luogo sulla
teoria universalisuica dell'impeno e del ruolo degli imperatori su questa
terra come unici rappresentanti o Vicari di dio e sulla conoezzione che
gli stati degli Slavi del sud si sono formati su territorio che é sempra
stato bizantino. In base a questa tesi gli imperatori usano pre i detti
aroonti la keleusi's che é uno scritto administrativo tipico per il suo uso
interno.
Nello stesso tempo, però, introducendo gli arconti nella gerarchia
universale alla cui sommità si trova l'imperatore bizantino, spedendo la
keleuisis che, a differenza di quella per uso interno, é molto più solenne
(titoli, sigillo d'oro), veniva riconosciuta la nuova posizione degli arconti
e degli stati a cui stavano a capo. Si trattava in fondo del loro ricono
scimento internazionale secondo le formule ed i modi del tempo.
Anche per gli arconmi questo riconoscimento aveva un’importanza
speciale. Esso rafforzava in certo senso la loro posizione interna. Sic
come però quasi nello stesso tempo avevano accettato il battesimo
entravano anche per questa via nell'ecumene del tempo. Del resto non
bisogna dimenticare che i due aspetti sono nell'impero bizantino inscin
dibili. Le oonoezzioni universalistiche dei Bizantini risultano in primo
luogo da principi del cristianesimo anche se la componente romana non
può essere sottovalutata. Anche da questo punto di vista veniva dunque
rafforzata la posizione interna degli arconti, dato che tutto proveniva da
dio e così anche il lom regno.
Grazie all'opera di Constantino Porfirogeniti siamo in grado seguire
i rapporti fra l’impero bizantino e gli stati degli Slavi del sud ma essi
sono naturalmente, dato ili carattere dell’opera, ci informano in primo
luogu sui rapporti interstatali. Data la carenze di fonti su altri aspetti
delle relazioni fra i due mondi siano quasi all'oscuro. L'influsso bizantino
su fece sentire più fortemente dalla metà del sec. IX e, anche se le
Bnaanmjcxo uapC'rBo n jyxciioczionencxe Apmaae IX-X sexa 107
notizie sono poche, possiamo constatare che esso crebbe e che si fece
sentire più nelle regioni serbe che in quelle croate. I contatti furono
rafforzati: le città dalmate ed il tema di Durazzo ebbero la loro parte
im ciò. Ma anche da Constarntinopoli missioni si recarono presso vari
arconti. Dall’altra parte arconti e più o meno illustri personaggi visita
rono o risiedettero nella capitale dell’impero, truppe ausiliari combat
terono al fianco di reparti bizantini, rapporti commerciali furono inten
sificati. Tutto cio portò ad un aumento dell'influenza bizantina presso
gli Slavi del sud. In parte quest'influenza rimase registrata nelle fonti
(sviluppo del principio monarchistioo, acoecamento di pretendenti al
trono, figliolanza spirituale, ecc.). Tutto cio’iindiica che i rapporti devono
essere stati molto più intensi di quanto ci hanno conservato le poche
fonti che ci stanno a disposizione per questo perodo.
TADEUSZ WASILEWSKI
STEFAN VOJISLAV DE ZAHUMLJE, STEFAN DOBROSLAV DE ZETA

ET BYZANCE AU MILIEU DU XIc SIÈCLE
l. Les dynasties slaves des Balkans et la généalogie des »Svevladiéi«
Un des problèmes les plus difficiles et les plus litigieux à la fois,

qui se pose à tout historien désireux d'étudier l'histoire serbe du XI°
siècle, est celui de la véridicité de la Chronique du Prêtre de Dioclée,
chronique dite aussi — Généalogie d’Antivari (de Bar). La partie prin
cipale de cette chronique, conçue au XIIe siècle, constitue, en effet,
une généalogie de la dynastie des »Svevladiéi«, maîtres de la Dalmatie
toute entière, jusqu'à Vinodol, et de toutes les terres serbes. C’est à
cette même dynastie, qu'au milieu du XI° siècle, appartint Dobroslav,
prince de Zéta. La généalogie légendaire des »Svevlasdiéi« s'est formée
par voie de contamination de différentes sources écnites et des tradi
tions orales. Parmi les sources écrites trois ont été jusqu'ici identifiées,
à savoir la chronique de Trebinje, rédigée au début du XIe siècle, la
Vie du saint slave Jean Vladimir, prince de Zéta, ainsi que les récits
conçus à Raguse et liés à des légendes relatives à la fondation de œtte
ville, que les Slaves appelaient Dubrovnik.l
Le Docteur Milorad Medini a prouvé que c'est la chronique de
Trebinje qui constitue la source principale de la première partie de la
Chronique du Prêtre de Dioclée (chap. 1 — 35 et chap. 37)2, grâce à quoi,
la généalogie des »Svevladic’i« s'est enrichie des princes de Trebinje,
connus (par ailleurs, du chapitre 34 du traité de Constantin Porphyro
génète, intitulé: De administrando imperio; il s'y agit notamment de Belo,
'A propos de la Chronique du Prétre de Dioclée, et plus parti

culièrement de son fragment (šui se constitue de la Vie du St. Jean Vladimir,
cf. N. Radojčić, dans Slavia ,1929, p. 168—178, Đ. Sp. Radojičić, Istočna i
zapadna komponenta starih južnoslovenskih književnosti (Eléments orientaux
et occidentaux dans l’ancienne oeuvre littéraire des Slaves méridionaux),
Glas de l'Académie Serbe des Sciences, 256, 1963, p. 7—8.
1 M. Medim', Dubrovačke starine (Antiquités de Raguse), Dubrovnik
1933, p. 29; M. Medini, Kako je postao ljetopis po a Dukljanima (Comment
s'est formée la Chronique du Prêtre de Dioclée), Ra ovi de l’Académie Croate
des Sciences et des Arts, 273 1942, p. 113—156.
l 10 T. Wasilewski
de Hvalimir (Falimir) et de Tišimir ('Ilugemim').3 A côté des princes de

Trebinje, dans la généalogie des »Svevladáói« apparaissent également les
souverains de Croatie: Tomislav et Kreširnizr — Michel, et peut-être
aussi — Tripimir.4 De même, nous y retmouvons les noms des princes
serbes de Raška: Radoslav, Vladimir (Vlastimir), Pribislav et Časlav.s
Par contre, c'est parmi des souverains qui ne devraient jamais
appartenir à la dynastie des »Svev1adiéi« que, dans la seconde moitié
du Xe siècle, firent leur apparition les grands joupalns de Raška »de
progenie Tichotl'nil«.6 Dans la généalogie des »Svevladjéi« n'apparaissent
non plus ni Michel, fils de Vyš (Višević), prince de Zahumlje, ayant
au Xe siècle joué un rôle éminent dans les Balkans’, ni Stefan Vojãslav,
’ Constantinus Porphyrogenitus, De administrando imperio, ed. Gy.

Moravcsik, Budapest 1949, cap. 34. 8, p. 162 (cité désormais C. P. De adm.
imp.). La tradution relative à Baking, nous la retrouvons dans le personnage
de Belo—Pavlimir de Trebinje, cf. Ljetopis Popa Dukljanina (La Chronique du
Prêtre de Dioclée), éditée par V. Mošin, Zagreb 1950, cap. XXVI, p. 69-71
(cité désormais Ljetopis, éd par Mošin). En ce qui concerne 6 (Daxųzepnç nous
retrouvons ce personnage dans le fils de Vladimir (ce dernier étant mentionné
par la Chronique examinée) nommé ,,Chranimirus” (vel Chvalimirus), ibid.,
chap. XV, p. 59'0 (bahuépn; prince de Trebinje, fut, d'après Constantin
Porphyrogénète, le petit-fils de Vlastimir (vel Vladimir) de Serbie. L'identi
fication de ces deux personnages est due à B. Radojković, Država kralja
Svetopeleka i njegovih potomaka (L'Etat du roi Svetopelek et de ses
descendants), Istoriski Zapisi, Cetinje, 19, 1962, fasc. 3-4, p. 409'0 TCOUĘn'l-LEPLQ.
fils de Falimir et mince de Trebinje, contemporain de Constantin Por
phyrogénète, est habituellement identifié avec ,,Tugemirus", fils de Sylvestre,
éponyme légendaire de Raguse (Dubrovnik); cf. à ce propos les remarques
de F. Sišić, Letopis Popa Dukljanina (La Chronique du Prêtre de Dioclée),
Beograd—Zagreb 1928, p. 454. „Tugemirus” et son fils HvaJimir (vel Falimir)
ont vécu au temps de la révolte des Komitopules, cf. Ljetopis éd. par Mošin,
chap. XXXIII, p. 77. C'est à la même époque, et notamment aux temps du
tzar bulgare Pierre (927-969) et de l'empereur Jean Tzimiskès (969—976) que,
selon les chapitres XXVII et XXVIII de la Chronique examinée, ont suc
cessivement régné en Trebinje: Tiscemirus et son fils (?) Predimirus de Zéta.
Ainsi, donc, dans toutes les deux relations du Prêtre de Dioclée, apparaît ce
même prince de Trebinje (ayant régné au milieu du X° siècle), que Con
stantion Porphyrogénète apelleô TCo'JCńiœch. et le Prêtre de Dioclée emploie à
son propos tantôt la forme ,.Tugemirus" (en ce fondant sur les sources
de Raguse), tantôt (en s'appuyant sur la chronique de Trebinje) la forme
plus correcte de Tiscemirus. En langue slave le nomô TCouCfiusch =Tisce
mirus devait se prononcer comme Tišimir et nom point comme ,,Tugomir",
car, traduit en latin, il voulait dire: »Consolator populic, (derivatif du verbe
»tešiti‹, ou »tješiti‹, »tišiti‹‹). La suggestion de M. Medini, qui prétend pouvoir
identifier Tišimir avec le Croate Trpimir, semble injuste, car ce dernier
nom ne saurait jamais être traduit en latin comme »Consolator populic.
‘ Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XII, p. 57 (Thomislavus), chap.
XXVIII—XXIX, p. 72-73 (Crescimirus), chap. XX, p. 60 (Crepimirus —
— Trcpimirus).
’ Ibid. chap. XIX, p. 60 (Pribislavus), chap. XXII, p. 61 (Radaslavus),
chap. XXII-XXIII, p. 61-66 (Ciaslavus filius Radaslavi), cf. F. Sišić, Letopis
Popa Dukljanima, p. 435-437, 441.
° Ljetopis, éd. par MošinI chap. XXIV, p. 69, chap. XXVII, p. 71
(Luthomims iupanus Rassae de Tvchomil progenie).
’ Cf. T. Wasilewski, Wiślańska dynastia i jej zachlumskie pañstwo w
IX-X wieku, (La dynastie vislanne et son Etat de Zahumlje au IX' et
X' siècles), Pamietnik Słowiański, Warszawa, 15, 1966, p. 23-61.
Stefan Vojislav, Stefan Dobroslav et Byzance 111
prince serbe des villes côtières (Primorje, Maritima) et chef des insur
rections serbes dirigées contre Byzance, personnage connu seulement
de deux récits grecs, à savoir: de la chronique de Jean Skylitzès et du
xStratégikonc de Kékauménos.
Michel Visevié a été d'habitude identifié avec un des descendants
du troiex Prédimir ou avec ce »roi« même.8 Pourtant ce dernier, en tant
que fils de Tišimir de Trebinje, appartint aux représentants des Beliéi,
dynastie de Trebinje et de Zéta, différente de celle des Viševići de Za
humlje. Ayant vécu et régné à l'époque de Jean Tzizmiskès (969-976) et
de la révolte des Komitopules (976), Prédimi-r fut postérieur, au moins
à une génération près, à Michel Višević. C’est pourquoi, l'identification
de ces deux personnages, de même que celle de leurs familles respectives,
ne semblent pas justifiées.
Tandis que Prédimir fut un prince de Trebinje et de Dioclée,
Michel Višević en fut un de Zahumlje, qui n'a jamais régné sur les
deux premières provinces. C'est précisement à la même époqe où Michel
fut souverain de Zahumlje, c’est-à-dire dans la première moitié du X"
siècle que, selon la Chronique du Prêtre de Dioclée, le Trebinje se trouva
sous l'autorité du »mini Tišimir Belić.9
Le témoignage du Prêtre de Dioclée est dans toute son étendue étayé
par le traité de Constantin Porphyrogénète, De administrando imperio.
dans lequel l'empereur relate qu'à l'époque de son règne, la Principauté
de Trebinje a toujours dépendu de la Serbie (otet 137:6 Tèv 7.67m 7'15
xovroç 229mm), donc, qu'elle fut alors indépendante des souverains de
Zahumlje.lo C'est 6 TCOUC'ÏWÆQLÇ (Tišimír - Tugemir)‘l qui régna en
Trebinje, en même temps que Michel Višević en Zahumlje.
Dans la seconde moitié du Xc siècle, la [région côtière (Primorje,
Manitima) de Zéta se trouva sous la domination au moins des deux
dynasties: l’une de Zahumlje fondée par Michel Višević et ses descen
damts, l'autre de Trebinje et de Zéta qui eût tiré se origines de Tišimir
(Tugemir), de Prédjmir et de Hvalimrir.
' F. Sišić, Letopis Popa Dukljanina, p. 442-448, a cru que le roi Pre
dimir fut un descendant de Michel Višević. M. Medim', Kako 'e postao lje
topis, p. 114, a identifié Prédimir avec Michel même. Božidar . Radojković,
Dxžava kral'a Svetopeleka, p. 399—435, a prétendu que le témoignage relatif
à Svetopele roi des Slaves, fût ajouté à la Chronique du Prêtre de Dioclée
par un rédacteur postérieur pour remplacer le récit sur Michel Višević de
Zahumlje. Le point de départ de cette hypothèse invraisemblable constitue
la suggestion purement fantasiste de B. Radojković ,d' une filiation prétendue
entre le Ljetopis du Prêtre de Dioclée et le traité de Constantin Porphy
rogénète, De adm. imperio. La soutenance d'une telle hypothèse diminue
sensiblement la valeur de maintes constatations bien justes formulées par
cet érudit à propos de l’identité de nombreux personnages mentionnés dans
les deux sources en question.
’ Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XXVII-XXVIII, p. 71—73, chap.
XXXIII, p. 77, cf. note 3.
" C. P., De adm. imp., chap. 34, 1, 11—12, p. 162.
“ ľbid. chap. 34, l. 8, p. 162.
I 12 T. Wasilewski
2. Stefan Vojislav, prince de Zahumlje (Ston) et de Trebinje
La généalogie des »Svevladići« passe sous silence non seule

ment Michel V-išević de Zahumlje mais également Stefan Vojislav. Ce
dernier personnage est, depuis les études de Franjo Rački, habituel
lement confondu avec Dobroslav, prince de Zéta et fondateur de la
dynastie royale de cette terre.12 Par contre, Ferdo Sišić, qui a bien
mérité d'avoir publié la Chronique du Prêtre de Dioclée, a considéré
Stefan Vojislav comme frère aîné de Dobroslav et fils du prince Dra
gomir et de sa première épouse. F. Sišić a même inseré une mention
respective dans le texte de ladite Chronique, tout en y remplaçant le nom
de Dobroslav par celui de Vojislav.13
La modification apportée par Ferdo Sišić au texte original a été
justement critiquée par Milorad Medini qui a prouvé qu’elle s'opposait
au récit de la Chronique où le prince Dragomir est, dès avant la nais
sance de Dobroslav, appelé par les citadins de Kotor (Carttaro, Catarum):
»solus qui de progenie illorum (regum) vsuperes".“ M. Medini a notam
ment cru, que le Prêtre de Dioclée avait confondu Dobroslav, dernier des
cendant de la dynastie de Trebinje, avec Vojislav, premier souverain
de la nouvelle dynastie de Zéta.15 Ainsi donc, Medini a-t-il adopté la
conception traditionnelle selon laquelle c’est Stefan Vojislav et non point
Dobroslav qui fut le fondateur de l’Etat de Zéta et père de Michel, roi
de cette terre (env. 1050 — 1082).
Cependant, deux question, non point soulevées par les chercheurs,

s’y posent, à savoir:
1° Est-ce bien vrai que, dans les sources grecques, Stefan Vojislav
apparait comme prince de Zéta et fondateur de la dynastie de Zéta, ainsi
que père du roi Michel?
2° Est-il permis d'identifier les succès militaires remportés par le
prince Dobroslav, pendant sa lutte contre les Grecs, avec les batailles
livrées aux Byzantxins par le prince Vojislav?
Stefan Vojislav fut le chef de l'insurrection serbe éclatée dans la
région côtière serbe de Primorje (Maritimai, Zeppim) après la mort de
" F. Rački, Borba južnih Slovena za državnu neodvisnost u XI vieku

(La lutte des Slaves méridionaux pour l’indépendence politique, au cours
du XI' siècle), Im éd. 1873, IIe éd., Beograd 1931, p. 116, note 1 et p. 117. Mais
Rački n'avait pas connu le ,,Strategikon" de Kékauménos dont le texte
n’a été rendu accesible aux chercheurs qu'en 1881. En revanche, N. Skabala
novič, Vizantijskoe gosudarstvo i cerkov v XI veke (L'Etat et l'Église
byzantine au XI' siècle) St. Peterbourg 1884, a voulu identifier Vojislav avec
Gojislav, fils de Dobroslav.
’ Le texte annexé par Sišic' est suivant: genuit autem Dragimirus de
prima uxore filium Voislavum qui . . . op. cit., p. 458—461.
“ Ljetopis, éd. ar. Mošin, chap. XXXVlI, p. 86, cf. M. Medini, Kako je
postao lMietopis, p. 43-344.
'S . Mediní, Dubrovačke starine, p. 33. Les idées de M. Medini ont
été sutenu par Mošin dans sa proface de l'édition du Ljetopis.
l’empereur Romain IV Argyre (décédé le 11 avril 1034)."5 Lïinsurrectiorn

une foi-s étouffée, Vojislav fut fait prisonnier des Grecs et conduit à
Constantinople, tandis que la terre des Serbes fut soumise par l’empe
reur Michel IV à l'administration du stratège Théophilos Erônikos."
Mais, bientôt après, ce dernier fut chassé de la Serbie (du :di-.og :öv Zép
Bmv) par Stefan Vojislav, évadé de la captivité byzantine à Constanti
nople.“i Tous ces événement eurent lieu entre 1036, au plus tôt, et 1040,
au plus tard.l9 A cette dernière date, Stefan Vojislav s'empara d'un
bateau byzantin chargé d'or à desnination de Thessaloniqrue, naufragé
sur la côte d’Iillyricum. D'après Skylitzès, cet événement fut à la base
d’une expédition militaire grecque envoyée contre les Serbes sous le
commandement de l'eunruqvue Georgios Probatas. Son armée fut battue
dans les montagnes par Stefam Vojislav. Le récit de ces faits est daté
par le chroniqueur dru mois de mai de la huitième ind-iction, de l'an
6548, c'est-â-dire, de mai 1040.20
Un peu plus tard. notamment après l'apparition d'une comète, ob
servée le 6 octobre 1042, une grande armée byzantine se mit en marche
sur Dioclée, sous les ordres du catépan de Dyrracliimn, Michel fils
d’Anastase. Au retour de cette incursion réussie, l’armée chargée de
butins, fut écrasée par Stefan Vojislav dans les défilés des montagnes
de Trebinje.21 Le récit de Skylitzès concernant la défaite de Michel, fils
d’Anastase, est la dernière mention relative à Vojislav qui soit datée d’une
manière précise.22 Dans le »Stratégikon« de Kékauménos nous retrouvons
une relation non-datée concernant une mésaventure amivée à Katakalon
Klazoménitès, stratège de Raguse; lorsqu'il arriva à la frontière des
terres de Vojislav, dans l’intention de devenir parrain de son fils, le
prince slave appréhenda frauduleusement son hôte grec. Vojislav, appelé
dans le récit ô Aioxll'q-:Ląvóg possédait alors 'rå xáchu Aaljiaríag si; :iv
Zévra~» mi eîç 7-},v }Ligi-mv. En tant que prisonnier, Katakalon fut con
duit à Ston (Stagno), qui apparaît dans le récit examiné comme
’° Scylitzes-Cédrénus, éd. Bonn, II, p. 515 l. 8-9. Je cite désormais

cette ouvrage par l'abréviation: Scyl.—Cedr.
" Scyl.-—Cedr. II, p. 526. 1. 14—16.
" Ibid. II, p. 526, 1. 14-16.
" Cf. dernièrement le commentaire de J. Ferluga, dans Vizantijski iz
vori za istoriju naroda Jugoslavije (Sources byzantines relatives à l’histoire
des peuples de la Yougoslavie) III, Beograd 1966, p. 157, note 250; je cite
désormais cette édition par l'abréviation: Viz Izv. III.
" Scyl.-—Cedr. II. p. 526, 1.3 -— p. 527, 1. 4.
2‘ Scyl.—Cedr. II, p. 543, 1. ll—p. 545, 1. 2, Cecaumeni Strategicon et
incerti scriptoris De officiis regiis libellus ediderunt B. Wassiliewsky, V.
Jernstedt, dans: Zapiski istor.——filolog. Fakulteta Imp. St. Peterburgskogo
Universiteta, XXXVIII, 1896, chap. 71, p. 25, 1.24-p. 26, 1.1. La bataille
a du se deruler dans les défilés de Trebinje, si la définition du lie de combat
donnée par la source, notamment: les défilés Ti: rpifäou. pourrait être
considérée comme une déformation du toponyme 77.; TPLL‘LO'XWŒQ). Cf. les
remarques de P. Lemerle, Prolégomènes à une édition critique et commentée
des »Conseils et Récits" de Kékauménos, Bruxelles 1960, p. 69.
Scyl.—Cedr. II, p. 543, 1.11-p. 545, 1. 2.; à propos de la date
de l'expédition cf. les remarques de P. Lemerle, Prolégomènes, p. 68.
8 36opHm< auunronomkor uucnnyn

j 14 T. Wasilewski
résidence principale du prince Vojislav}3 Dans sa description de la

bataille entre Michel, fils d’Anastase, et Stefan Vojislav, Kékauménos
désigne ce dernier comme Serbe de Trebinje (ô Tproùvwç, ô ZépBOç),tandis
que dans son récit relatif à la mésaventure du stratège Katakaloln, par
rain raté du fils de Vojislav, récit basé sur des rumeurs provenant d'une
autre source, il appelle Stefan — le Diocléern. Toujours selon Kékaumé
nos, Vojislav fut le maître des villes dalmates de Zéta, ainsi que de la
cité de Ston (Stagno); par contre, l'auteur de »Strategikom a omis d'y
ajouter Trebinje, bien qu'un simple 00qu d'oeil sur la carte prouve qu’un
prince de Zéta et de Ston devait forcement régner aussi en Trebinje.
Le terme »Zéta«, qui 'est pour la première fois mentiomié dans les
sources précisement dans le récit de Kékauménos, a toujours constitué
un synonyme de la Diocle'e.24 C’est aussi en ce sens là qu'il fut employé
par Kékauménos, car dans la même phrase où celui-ci parle du règne
de Vojislav en Zéta, il le désigne comme un Diocléen (ô Atoukrpmvôç)“.
Le terme de Dioclée (Zeta) possédait au Moyen Age, et notamment
au XI’ et au XII* siècle, au moins deux significations:
lu l'une, plus restreinte, qui identifiait la Dioclée avec le territoire
de la tribue des Dioklilïianod (Amxlvj-uavoi) et puis avec leur principauté;
c'est en ce sens là que le terme en question apparaît dans le traité de Com
stantin Porphyrogénète, De administrando imperio, dans la Croniique du
Prêtre de Dioclée, ainsi que dans les titres portés par les princes serbes“;
“ Cecaumeni Strategicon, cap. 74, p. 27, 1. lO—p. 28, l, 8. cf. P. Le

merle, Prolégomènes, p. 68, et y. Ferluga, dans Viz. Izv. III, p. 211—213,
notes 56—59. Sans doute, le stratège de Raguse fut emprisonné dans l’endroit
le plus sûr de l'Etat de Vojislav, notamment dans sa capitale. Ston ne
constituait certainement pas pour Vojislav une acquisition de toute fraîche
date, ne remontant qu'à 1042. C'est aussi dans la capitale du Royaume de
Zéta, notamment à Skadar (Scutari), que, dans la première moitié du XII'
siècle, furent détenus en prisont les deux prétendants au trône de Zéta, á
savoir: Dobroslav II, fils de Michel, et Grubeša, fils de Branimir; cf. L‘eto—
pis, éd. par Mošin, chap. XLIV, p. 100, et chap. XLV, pp. 100—101. De m me,
le duc de Dyrrachium, Alexis Kontostéphanos, avait emprisonné Georgios.
roi de Zéta, à Dyrrachium, pour le faire conduire ensuite, tout enchaîné
jusqu'à Constantinople; cf. Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XLV, p. 102.
p Cf J. Ferluga, Kekavmen i njegovi izvori (Kekaumenos and his
sources), Zbornik Filozofsko fakulteta, vol. VII-1, Beograd 1963, Mélanges
V. Novak, p. 193, note 66. e terme ,,Zéta", en tant que synonyme de la
Dioclée, devait réapparaître dans un privilège de Stefan Nemanja (rédigé
en 1151, le titre de ,,Dioclie, Stobolie (vel Srobolie T. W.), Tacholmie (vel
(liłãzlšomagzë Albaniae mediae aetatis illustrantia, I, 1913, nr 113, de l'année
. p.u
-
Cecaumeni Strategicon, cap. 74, 27, 1.113.
" C. P., De adm. imp., chzsp. 29, . 57, p. 124, chap. 35, 1.1, p. 162.,
Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XXIX, p. 93: venerunt in Tribuniam...
reversi in Zentam, chap. XLI, p. 96: secessit in Tribuniam regionem, chap.
XLVII, p. 104: dederunt ei Zentam et Tribuniam. Le rince Desa se donne,
en 1151, le titre de ,,Dioclie, Stobolie (vel Srobolie . W.), Tacholmie (vel
Zacholmie T. W.) dux« F. Sišić, Letopis, doc. nr XV (édition du texte); un
facsimilé du document se trouve joint en annexe. Dans son titre ducale
Trebin'e est caché sous la forme de Stobolia-Srobolia-Serbie, cf la note 55
infra. ulan Nemanjié porta le titre de »Dioclie, Dalmacic, Tribunie atque
Stefan Vojislav, Stefan Dobroslav et Byzance
J'ê
2" une autre signification, plus large, qui embrassait notamment
toute l'étendue de l'archidiocèse et du Royaume de Dioclée.
La nmetrorpolia Dioclensis (vel Dioclitana) atque Antibarensis« eut
été, en réalité, fondée dès le milieu dru XI‘ siècle au plus tard, englobant
les terres de l'Etat de Michel de Zéta, bien qu'elle ne fût reconnue, par
le pape, que le 8 janvier 1089.27 Dans son diplôme respectif, Clément III
désigne notamment tout l’État de Bodiiin, comme »regnum Diocliaaeec23
La Dioclée, dans son sens plus large, était aussi identifiée à la Dalmatia
Superior.29 Dans la seconde moitié du XI‘ siècle, outre la Dioclće pro
prement dite, la métropole et le »regnum Diocliae« embrassa encore la
Principauté de Trebinje”, laquelle pourtant ne fut considérée comme une
partie intégrante de la Dioclée que lorsque celle-ci apparaissait dans son
sens plus large. Par contre, la Principauté de Zahumlje, qui, n'ayant
appartenu au »regnum Diocliae« que passagèrement, s'est trouvée en
1089 hors des limites de la province ecclésiastique Diocléerme, ne fut
jamais appelée Dcioclée.3l Les habitants du »regrnum Diocliae« furent
désignés, par les chroniqueurs de la fin du XI' siècle, du nom de Dio
cléens (ÀLOXÂEÎÇ) ou de Serbes.32
Toutes ces remarques permettent de mieux comprendre comment
Kékauménos, dans sa relation concennant le stratège Katakalon K113
zoménitès, a pu appelé Vojislav le Diocléen, et en même temps maître
de Zéta et de Ston. En effet, Stefan Vojislav eut jadiis régné sur une
partie des tenres destinées par la suite, notamment dans la seconde
moitié du XI“ siècle, lorsque Kékauménos rédigea son »Stratégikon«, à
Toplizze inclytus rex", Codex diplomaticus regni Croatie, Dalmatie et Slavo

niac, éd. par T. Srničiklas, Zagrabiae, t. 2,1904, nr 270, l'année 1197, p. 287.
’7 Cf. Historija naroda Jugoslavije, (Histoire des peuples de la Yougo
slavie), vol. I, Zagreb 1953, pp. 258, 259, 277, (cf ibid. d’autres ouvrages relatifs
au problème examiné).
*a Acta Albaniae, I. nr 68, de l'année 1089, p. 21—22. Parmi les titres
attribués par les papes aux souverains de Zéta, Trebinje ne fut jamais
mentionné; cf. les inscriptions des lettres papales adressées à Vukan Ne
manjić: Wulcano illustri regi Dalmatie et Dioclie, Acta Albaniae, I. nr 115,
le 8 Janvier 1199, p. 38; W(ulcan) Dioclie atque Dalmatie rex, ibid. nr 121,
l'année 1199, Vulcani Dioclie régis, ibid. nr 125, l'anée 1200, p. 40.
2’ Cf. la lettre du pape Calixte II adressée: ,,episcopibus Superioris
Dalmatiae seu Diocliae, Acta Albanie, 1. nr. 83, le 28 Septembre 1120, p. 28.
M. Barada, Dalmatia Superior, Radovi de l'Academie Yougoslave de Sciences
et des Arts, 270, 1949, p. 96, croit que la bulle en question constitue un
faux établi vers 1177.
’° L’évêché de Trebinje appartint en 1089 a l'archidiocèse et au
,,regnum Diocliae": Acta Albaniae, I. nr 68, l'année 1089, p. 21—22
" Selon le Ljetopis du Pretre de Dioclée, la Principauté de Zahumlje
fut passagèrement tenue par Radoslav, frère de Michel de Zéta. En 1089,
clle ne devait plus appartenir au »regnum Diocliae«, car à ce moment-là
l'evêché de Ston n'était plus englobé dans l'archidiocès de Dioclée-Antivari;
cf. la note précédante. A propos de l'indépendance politique du Zahumlje
au début du XII' siècle, voir les constatations récentes de B. Radojković,
Politički položaj Kneževine Zahumske u prvoj polovini XII veka (Situation
politique de la Principauté de Zahumlje dans la première moitie du XII
siècle), Istoriski Zapisi, Cetinje, vol. 14, 1958, fasc. 1—2, p. 204—219.
’1 Nicephorus Bryennius, Commentarii, rec. A. Meineke, éd. de Bonn,
1836, livre III, chap. l, p. 100: inoxlflç, Scyl.—Cedr. II, p. 463, 1.4—5.
a'
l 16 T. Wasilewski
former la province ecclésiastique et le »regnum Diocl-iae«. En revan-che,

Ston (Stagno), résidence principale de Vojislav, mentionnée par Ké
kauménos á côté de Zéta, allait se trouver à l'époque de l’auteur grec,
en dehors de l’archidiocèse et du Royaume de Dioclée (Zeta).33
Sur quelle partie du future »regnlum Diocliae« Vojislav a-t-Iil exercé
son pouvoir dans la première moitié du XI‘ siècle? C'est encore Ké
kauménos qui nous fournit une réponse à cette question, dans son récit
sur l'expédition militaire entreprise par Michel, catépan de Dyrrachium,
contre Vojislav appelé, cette fois ci, Serbe de Trebinje. C'est donc cette
dernière régon qui constituait la partie de la métropole et du Royaume
de Dioclée (Zéta) qui avait jadis appartenue à l'Etat de Vojislav.
Deux anciens territoires serbes, notamment ceux habités par les
tribues des Dioklitianoi et des Tervouniotoi, furent désignés, á l'ćpoque
du Royaume de Dioclée, non seulement de ce dernier nom mais aussi
de celuis de Serbie, car Skytilitzès, qui écrivit à la film du XIe siècle,
atribua à Stefan Vojiislav le titre de č rđw Eépþwv äpxœv, tout en soulignant
que celui-ci eut conquis la terre des Serbes (Tôroç :Liv XépBœv)“.
C'est ainsi que Stefan Vojislav apparaît dans les sources grecques
comme maître de Ston (Stagno) et de cette pantie du future Royaume
de Dioclée qui portait traditionnellement le nom de 'I‘Irebdnje. La rési
dence principale du souverain se trouvait á Ston, chef-lieu de Zahmnslje,
où notamment Vojislav devint en captivité Katakalon Klazoménitès,
stratège de Raguse.
La position de capitale que Ston a occupée dans I'Etat de Vojislav,
prouve que celui-ci appartint à la dynastie de Zahumlje, et non pas à
celle de Zéta. Car la résidence principale des souverains de Zeta fut,
au XI‘ siècle, installée à Prapratna, capitale et lieu d’enterrement de
Dobroslav de Zeta”, cité destinée à abriter plus tard une des cours
principales de son fils Michel, roi de Zéta.36 Par contre, Dobroslav ne
pouvait aucunement demeurer à Ston en Zahumlje, car de son temps le
” Les termes dont Kékaumenos se sert, ne reflettent pas autant la

situation à l'époque de Stefan Vojislav qu’à celle à laquelle le ,,Stratégikon"
fut rédigé. En témoigne l'emploi du terme „Zeta, ainsi que la localisation
de Ston en dehors des frontières de Zéta. Sans dout, au moment ou le
nStratégikom fut conçu, c'est-à-dire aux alentours de l'an 1070, la Principauté
de Zahumlje n’a pas encore appartenue à la Zéta, ou fut déjà perdue par
ses rors.
" Scyl.—Cedr. II, p. 526, 1.14—16. cf. p. 515, 1. 8—9. Le Royaume de
Dioclée (de Serbie) était également désigné, surtout à Raguse, comme celui
de Trebinje; cf. Acta Albaniae, I nr 214, p. 64, nr 215, p. 65, ainsi que le
titre de Stefan Radoslav: KpaAb Bcex paunmx SEMA]: u Tpeaoymmcimx (roi
de toutes les terres de Raška et de Trebinje); diplôme daté du 4 février
1231, éd. par Lj. Stojanović, Stare srpske povel'a i pisma, Zbornik za isto
riju, jezik i književnost, Beograd, I fasc. 1, 192 , nr 13I p. 11.
” Ljetopis, éd. par Mošin, chap XXXVIII, p. 92-93. A propos de la
localisation de la joupanie et de la cour de Prapratna entre Antivari (Bar)
et Ulcinj, cf. F. Sišić, Letopis, p. 464.
" Les résidences principales de Michel étaient installées Šv ÅEMTĆP'MC
mi Hpazpáwzq. B. Prokić, Die Zusätze in der Handschrift des Johannes
Skylitzes, Codex Vindobonensis hist. graec. LXXIV. Ein Beitrag zur Geschi
chte des sog. westbulgarischen Reiches, München 1906, nr 68.
prince Ljutovli-d y avait régné, et la Principauté de Zahumlje n’allait

passer entre les mains de Ja dynastie de Zéta qu’après la mort
de Dobroslav. Selon le Prêtre de Dioclée, la terre de Zahumlje fut no
tamment prise par le »mi« Radoslav (fils de Dobroslav et frère de
Michel, roi de Zena) après une défaite portée au pninoe de Trebi-nje (et
de Zahumlje?) Domanec.37
L'appartenance de Stefan Vojislav à la dynastie de Zahumlje est
prouvée aussi par son seconde nom de Vojislav, lequel ne devait jamais
apparaître dans la très nombreuses dynastie de Zéta, mais qui, dans la
dynastie de Zahumlje, ne fut guère inconnu au X' siècle. En effet, un
de ses représentants, le prince Michel de Zahumlje, fut le fils ou le
petit-fils de Viš (à ùèç -roü Bouqesoüeïz)”, ce demier nom n'étant
qu'un simple abrégé de Viš(eslav), connu chez les Slaves aussi sous
la forme de Vojislav.39
3. Ljutovíd de Zahumlje, successeur de Vojislav
C'est en 1042 que Stefan Vojislav apparaît pour la dernière fois

dans les sources datées. Dans la sixième décennie du XI' siècle ses
terres se trouvèrent sous la domination de Ljutovid, protospathaire épi
tou chrysotnilklinou, consul et stratège de Serbie et de Zahumlje, don
nateur du privilège pour les Bénédictins de l'île de Locrum, en vertu
duquel l'abbé Pierre reçut un terrain dit Babino Polje situé sur l'île
de Mljet (Melita) en Zahumlje.“0 L'authenticité de cette charte a été
souvent mise en doute, surtout par Ferdo Sišić.41 Cependant, en 1960,
J. Vrana a prouvé que le texte orignal fut écrit en bénéventane nota
riale du XI' siècle.‘2 De son côté, V. Laurent, en 1957, a mis ein évidence
que l'intitulation de Ljutovid, émetteur du privilège en question, ne peut
’7 Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XXXIX, p. 94.

" C. P. De adm. imp. éd. par Gy. Moravscik, chap. 33, 1.16-17. p. 160.
” Le ,,Vislaus cornes", fondateur de l’abbaye bénédictine du Mont
St°-Croix en Pologne Centrale (cf. Joannis Długossii Liber beneficiorum
dioecesis Cracoviensis, vol. III, Cracoviae 1864, p. 228), est identique au
»dapifer Woyslavus« de la cour ducale de Vladislas Herman de Pologne
(1079-1102), devenu ensuite le maitre (paedagogus) de son fils puiné, Boleslav
Bouche—Torse (Galli Anonymi Cronica et gesta ducum sive principum
Polonorum, éd. par C. Maleczynski, Monumenta Poloniae Historica, nova
series, tomus II. Kraków 1952. p. 78, 80, 82).
‘° meilleure édition du texte (avec toutes les rasures et un fac-similé
du document) est due à S. Sakač, Ljutovid, strateg Srbije i Zahumlja i
njegova lokrumska povelja, g. 1054 (Ljutovid, stratège de Serbie et de Za
humlje, et son privilège pour l'abbaye de Locrum, daté de 1054, tiré-à-part
des »Mélanges D. Mandić:) Mandićev Zbornik, Rome 1965, p. 42-43.
“ F. Sišić, Letopis, pp. 206-209. 211-216, 220—224.
'1 J. Vrana, Isprave zahumskih vladara iz XI i XII st. o Babinu Polju
na otoku Mljetu (Les chartes des souverains de Zahumlje concernant le
terrain de Babino Polje sur l'île de Mljet), dans Historijski Zbornik, Zagreb,
vol. 13. 1960, p. 155-166.
“ V. Laurent, Le thème byzantin de Serbîe au XI' siècle, Revue des
Études Byzantines, 15 (1957) 185-195.
1 18 T. Wasilewski
dater que du XI' siècle au plus tard.“ C‘est Stjepan Sakač“ qui, en 1965,
a procédé à une analyse détaillée du diplôme. Il a notamment démontré
l'authenticité de son formulaire, calqué sur les sigillons grecs. S. Sakač,
qui a également essayé de dater le privilège, émis au mois de juillet de
la septième indiotion, a pu établir, grâce à des arguments fort convain
cants, que les bénédictins de Locrlum l’euren-t reçu en juillet 1054. La
donation du terrain fertile de Babino Polje aux Bénédictins fut causée
par l'expansion normande en Italie et le besoin de aux moines
réfiugiés un nouvel abri.45 Pour la date de 1054 et contre celle, antérieure
de 15 ans (1039), dépendue par Skabalialnaovič,46 plaide aussi un argu
ment qui semble avoir échappé à S. Sakač, et notamment l'histoire
même de Ston (Stagno). La ville eut, en effet, dans les années 1035
——1042‘7, appartenue à Stefan Vojislav. Nulle indication des sources ne
permet de supposer que Vojislav se fût emparé de Ston seulement en
1042, même si nous admettons l‘identité de Vojislav et de Dobroslav.“
Car le Prêtre de Dioclée indique nettement que la Principauté de Za
humlje ne passa entre les mains des fils de Dobmosiav qu'après la mort
de celui-ci.“ A l’époque de Dobmoslav, Ston fut la capitale princière de
Ljutovid, étant donné que le privilège de 1054 désigne ses sujets comme
»Stagnenses«. En tant que prince de Zahumlje résidant à Ston, Ljutovid
succéda à Stefan Vojislav, lui-aussi ayant demeuré à Ston. C'est pourquci
le privilège de Ljutovid .ne pouvait être dressé qu’après 1042 et après la
mort de Vojislav. Tous les deux souverains de Ston appartenaient à la
“ S. Sakač, Ljudovid strateg Srbije i Zahumlja, loc. cit. p. 67-74.

‘5 Ibid. p. 61-65.
‘° N. Skabalanovič, Vizantijskoe gosudarstvo i cerkov v XI veke, loc.
cit. p. 219—220, 3 été persuadé que la charte de Ljutovid avait été rédigée
dès avant l’an 1042.
‘7 Cecaumeni Strategicon, cha . 74I p. 27, 1. 12-13; à propos de la
signification des termes »Zéta« et» toma, voir ci-dessus et J. Ferluga, Ke
kavmen i njegovi izvori, loc. cit. p. 186—196, Le récit en question concerne
un événement s'étant passé après la première révolte de Vojislav contre
Byzance ainsi qu' après son retour de Constantinople, à un moment de son
indépendance relative de l'Empire, donc en 1035 au plus tôt; je doute,
cependant, que l'événement en question ait pu avoir lieu après 1042, au déclin
de la vie de Vojislav, lorsqu’il ne dépendait plus de Byzance; pour la datation
de cet événement, cf. les remarques de P. Lemerle, Prolégomènes, p. 68 et
J. Ferluga, Kekavmen i njegovi izvori, p. 194, note 70. L’opinion de S. Sakač,
op. cit., p. 58, selon laquelle le récit sur les liens entre Vojislav (vel Dobro
slav) et Katakalon Klazoménitès se rapporteraient a la situation des années
1016—1018, semble dénuée de fondament, car à cette époque, le Primorje se
trouvait encore sous la domination du père de Dobroslav, Dragomir de
Zéta, et du grand-père (ou du père) de Vojislav, prince de Trebinje et de
Zahumlje.
“ Cf. G. Ostrogorski, Histoire de l'Etat byzantin, Paris 1956, p. 349, l’éd.
serbocroate de Belgrade 1959, p. 309—10 et note 3; J. Ferluga, Kekavmen i
njegovi izvori, p. 194, note 70.
” Ljetopis, éd par Mošin, chap. XXXIX, p. 93 ne mentionne guère la
Principauté de Zahumlje parmi les terres qui, après la mort de Dobroslav,
devaient être partagées entre ses fils. Ce n’est que Radoslav, fils de Dobro
slav, qui seulement après le décès de Dobroslav, son père: »intravit in regio
nem Chelmaniae et obtinuit eamcr, ibid. p. 94. Cf. ci-dessus note 31.
même dynastie de Zahumlje. En ce qui concerne Snefan Vojislav, mas ve

Dons de prouver ce fait plus haut, tandis que l'appaa'ten'amce de Ljubovid
à ladite dynastie semble acquise depuis longtemps.50 C'est ainsi que
celui-ci aurait été un frère ou un fils de Vojislav.
Jusq’ici, nous avons laissé de côté la question des titres pontés par
Ljutovid, lequel fut notamment protospathaire épi tou chrysotriklinou,
oonsul et stratège de Serbie et de Zahumlje.
Tandis que les deux premiers titres ne oonstitutaient que des
grades honorifiques attribués par les empereurs de Byzance aux digni
taires auliques et à des souverains étrangers“, le titre de stratège de
Serbie et de Zahumlje, pose bien plus de points d'intenmgation. Dans
une source locale, rédigée à Antivari (Bar) au XII' siècle, Ljutovid porte
le titre de »princeps regioriis Chelmaniaecéä ce qui prouve sa qualité du
prince slave de Zahumlje et non pas celle d'un stratège du thème byzan
tin de Serbie et de Zahumlje.53 Le thème en question n'a existé qu'en
tant qu‘une unité fictive, créée en vertu de l'attnibution du titre de
stratège au souverain de ces terres.“ Nous connaissons trop peu, tant
’° Ct. S. Sakač, Ljutovid strateg Srbije i Zahumlja, p. 24.

" A propos des rangs byzantins, voir plus récemment P. Lemerle,
»Roga« et rente d'Etat aux X‘——XI‘ siècles, Revue des Études byzantines, 25
(1967) p. 77—100. Le titre de prothospathaire épi tou chrysotriklinou, attribué
à Ljutovid, correspondait à une seule dignité et non pas à deux. Cette
dignité est notamment mentionnée par Philothéos dans la 3c partie de son
uKlétorologiona, rédigé en 899; J. B. Bury, The Imperial Administrative
System in the Ninth Century with a Revised Text of the Kletorologion of
PhilotheosI London 1911, p. 150, 1.5. La liason de la dignité de protospathaire
avec celle de consul est compréhensible si nous songeons à l'origine dif
férente de chacun de ces deux rangs, l'un militaire, l’autre civil.
” Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XXXVIII, p. 89.
” C'est déjà F. Rački, dans son ouvrage intitulé Borba južnih Slovena
za državnu neodvisnost. 2‘ éd., p. 111. qui a soutenu la thèse selon laquelle
les princes slaves, dépendants de l'empereur de Byzance, portaient les titres
de ses stratèges.
" La principauté de Ljutovid, probablement indépendante des autorités
byzantines, ne fut pas administrée en commun par son prince slave et par
les »magnates Graecoruma, de même que ne l'eut été la principauté de Do
broslav de Zéta avant sa révolte contre Byzance. C'est pourquoi l'Etat de
L'utovid ne saurait être considéré comme une archontie — curatorie: cf.
.Wasilewski, Le thème byzantin de Sirmium — Serbie au XI' et XII'
siècles, Zbornik radova Vizantološkog instituta 8,1964 (Mélanges G. Ostro
gorsky II) p. 468_472. Nous connaissons certains cas dans lequels le titre de
stratège, ou celui de stratilate, fut attribué par l'empereur au monarque
d'un pays vassale. C'est ainsi que Juanšër, maître d'Albanie de Caucase, reçut
de l'empereur Constant II (641—668) les titres de patricien, de hypatos, de
årö ùm’tpymv, de stratilate et d'illustrc: cf. The History of the Caucasian A1
baniens bv Movses Dasxuranci, translated by C. I. F. Dowsette, London 1961,
chap. 20, p. 116 et chap. 21. p. 117. Les omv. arabes de l'empereur furent
classés dans le »Klétorologion" de Philothéos parmi les patriciens et stra
tèges: cf. Bury, The Imperial Administrative System, p. 165, 1738—741. Le
stratège du thème de Strymon fut probablement, au début du Xe siècle un
Slave; cf R. A. Nasledova, Makedonskiie slaviane konca IX — načela X v.
po dannvm Joanna Kameniatv, (Les Slaves de Macédoine au tournant du
IX' et du X' siècle, à la lumière du récit de Jean Kaméniatès) Viz. Vrem.
120 T. Wasilewski
l'organisation militaire de l'Empire byzantin que les titres de ses hauts

fonctionnaires au XI° siècle, pour que nous puissions résoudre la
question à savoir, si le titre de stratège porté par Ljutovid était une
simple dignité honorifique, liée à un traitement fiixe touché au trésor
impérial, ou bien s'il obligeait son titulaire à défendre les provinces
byzantines en Dalmatie. Il nous semble, en revanche, douteux que le
titre de stratège ait pu jamais faire étendre la domination de Ljutovid
sur des régions byzantines voisines du Zahumlje, car tout le pouvoir
y revenait au stratège de Raguse.
Dans le privilège de 1054 Ljutovid se donna le titre de stratège
de Serbie et de Zahumlje. Le nom de Serbie fut employé ici en ce
même sens qu'ont puis, dans la chronique de Skylitzès, les termes
"F, Espptat ou 76mg :Civ Eépçšwvmn tant que terres soumises au pouvoir de
Stefan Vojislav, prédécesseur de Ljutovid.55 Bien que, habituellement,
ces terres aient été identifiées avec la Principauté de Zéta, il ne pouvait
s'y agir, en fait, que de Trebinje, Vojislav ayant été prince de Trebinje
et non pas celui de Zéta.“
C'est que la »Sea-him du privilège de 1054 est identique à la terne
de Trebinje. Le fait que la domination de Ljutovid s'étendait mon seule
ment sur la terre de Zahumlje mais aussi sur Trebinje, se trouve partiel
lement étayé par la Chronique du Prêtre de Dioclée. En tant qu'allié de
Chryselios, gouverneur de Dyrrachium (toparque Cursilius), Ljutovid se
mit en marche contre Dobroslav de Zéta, et parvint avec ses troupes jus
qu'en Trebinje (æadvenit in Tnibuniam<< ).57 C’est d'une façon semblable que
le Prêtre de Dioclée décrit l’expédition de Gojvislav, fils de Dobroslav,
dirigée contre Ljutovid: »Goys1avus . .. movens igitur exercitum trans
fretavit culfum, iter agens .per Canalem. Ascendit in montem qui Clo(b)
uco vocatur. . .«.sa Dans tous ces récits Trebinje apparaît comme un
simple champ de bataille, une terre sans maître. La façon de traiter le
problème du pouvoir exercé sur Trebinje ou plutôt, le mutisme à cet
égard, prouve qu’à cette époque la terre n’appantenait guère à Dobroslav,
car autrement le Prêtre de Dioclée n'aurait certainement pas manqué
11 (1956) 85-91. Krikorikios, souverain arménien de Taron reçut de l'empereur

Léon VI le rang de magistre et de stratège de Taron: cf. C. P. De adm. imp.,
chap. 43, 1. 65—66, p. 190. L’attribution du titre de stratège à Ljutovid
correspondait donc parfaitement au cérémonial en vigueur, selon lequel
étaient réglés les rapports réciproques entre l'empereur de Byzance et les
monarques vassaux.
” Scyl.—Cedr. II, p. 525, 1. 14—16.
" En 1034, les terres en question furent soumises à l'autorité du
stratège Theophilos Erôtikos; cf les notes 17 et 18 supra. En 1964, j'ai été
d'avis qu'il était stratège des villes côtières de Zéta, car à ce moment-là je
croyais que Vojislav eût été identique à Dobroslav, et le 16:0: făw Ëêe'i'uv
à la Principauté des Zéta; cf. T. Wasilewski, Le thème de Sirmium-Serbie,
p. 468. Actuellement, je considère comme plus plausible l'hypothèse de
G. Schlumberger d'après laquelle Erôtikos ait straège de Raguse, compte
tenu de la localisation du 16:0: Tiàv Eép’äwv de Vojislav, c'est-à-dire de Tre
binje, situé dans l'arrière-pays de la cité de Raguse.
" Ljetopis éd. par Mošin, chap. XXXVIII, p. 89.
5‘ Ibid. p. 90.
de signaler ce fait important. Je crois que la dynastie de Zéta ne s'est

emparée de Treb/inje qu'après les victoires remportées par Dobroslav
sur Chryselios et par Gojislav sur Ljutovid, au pied du mont Klobuk.
Bien que nous ignorions les dates précises de ces batailles, celles-ci de
vaient avoir lieu encore du vivant de Dobroslav, c'est-à-dire avant 1052
au plus tard, qruoique encore en 1054 Ljutovid portât le titre de stratège
de Serbie (de Trrebinje).
Aux temps du roi Michel (vers 1052-1082), la terre de Trebinje
devait constituer pour la dynastie de Zéta une acquisition d'assez fraîche
date, car juste après la mort du prince Dobroslav une révolte contre ses
fils y allait éclater. Les insurgés, appelés »Scrobimesi«, dont nous ne
savons rien que le nom, après avoir tué deux fils de DobroslaV, Gojislav
et Prédimir, fiirent monter sur le trône princier de Trebinje un re
présentant de la dynastie de Zahumlje, dénommé Domanec.” La révolte
étouffée, Michel et Radoslav, fils de Dobroslav, s'emparèrent non seule
ment de Trebinje mais aussi, pour la première fois, de Zahumlje.
Domanec s’était assuré la domination sur Trcbinje en vertu du principe
dynastique, agissant sans doute en tant que successeur de Vojislav et
de Ljutovid. Il fut le dernier membre de la dynastie de Zahumlje connu
par son nom."0
4. Stefan Dobroslav de Zéta
Dans sa Cronique le Prêtre de Dioclée consacre une place assez

large à Dobroslav de Zéta, fils du prince Dragomir et d'une fiille anonyme
du grand joupan de Raška - Lj-utomitr, et cousin germain de Jean
Vladimir, prince de Zeta.m Le récit du Prêtre de Dioclée concernant la
naissance du fils posthume de Dragomir- Dobroslav, survenue en 1018,
lors d'un voyage de sa mère en Bosnie à la oour de ses oncles, souverains
de ce pays, trahit les caractères d’une lègende populaire. Dans un autre
fragment de sa chronique, le Prêtre de Dioclée nous renseigne, pourtant,
que Dobroslav fut envoyé par ses parents à Raguse pour y suivre l'ensei
gnement (ira parenti'bus educatus est Ragusii<<).62 Cela semble prouver
qu'il fut né encore du vivant de son père Dragomir. Ce dernier, fils de
Hvalimir, a exercé son pouvoir dans la région côttière (Pomorje) de
Zéta, et ses ancêtres avaient compté parmi leurs sujets les »Cattarenses«,
citadins de Kotor (Cattaro, Catarum).“3 Dobmslav a dû naître vers l’an
” Ibid. chap. XXXIX, p. 93—94. F. Sišić, Letopis, p. 464 et V. Corović,

Historija Bosne (Histoire de Bosnie), I, Beograd, 1940, p. 151-152., ont essayé
de prouver que Domanec avait été le chef de la »frérie« des Scrobimesi en
Trebinje; en revanche. S. Sakač, Ljutovid, strateg Srbije i Zahumlja, p. 59, a
considéré Domanec de 'l'rebinje comme allié de Ljutovid de Zahumlje.
‘° Cf. note 49.
" Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XXXVII-XXXVIII, p. 85-93.
“ Ibid. p.86.
“ Ibid. p. 85—86. Dans ce récit, Dragomir, fils de Hvalimir. apparaît
comme représentant de la famille régnante des villes côtières (Primorje vel
Maritima) de Zéta et de Kotor (Cattaro). Erronée semble donc une autre
122 T. Wasilewski
1000 au plus tard, puisqu’il fut cousin germain de Vladimir, de

venu en 998 prince de Dioclée, et puisque son épouse fiut une
nièce, ou une petite-fille, du tsar Samuel.“ C’est ainsi qu'à ia mort
de son père, lorsque l’empereur Basile Il venait d'étendre son pouvoir
sur la Dalmatia Superior, il a probablement atteint déjà son âge mûr. Au
moment de sa révolte contre Byzance (vers 1043 — 1052), Dobroslav avait
déjà cinq fils adultes. Il devait donc appartenir à une génération anté
rieure à celle de Stefan Vojislav, dont le fils naquit seulement entre
1037 et 1041.65
Dans la période allant de 1018 jusqu'à 1042, Dobroslav a gouverné
en Zéta ensemble avec des hauts fonctionnaires byzantins, appelés par le
Prêtre de Dioclée »magnates Graecoruma.“ Cet état de diarchie s'est
maintenu en Zéta proprement dite aussi durant les combats de Vojislav
livrés aux Byzantins dans les montagnes de Trebinje. C'est la terre de
Zahumlje et la résidence de Vojislav à Storm qui ont constitué les objec
tifs principaux de l’invasion grecque. Nous ignorons si, après 1042,
Stefan Vojislav n’aurait pas conclu avec les Byzantine un traité de paix.
De toute façon, son successeur, Ljutovid, devait mener une politique
résolument probyzantine, faisant figure de support principal du parti
philogrec en Dalmatie supérieure. Après la mort de Vojislav, le centre
de la résistance antibyzantine se déplaça de la Principauté de Zahumlje
est de Trebinje vers la Zéta, où régnait alors le prince Dobroslav. Il se
révolta contre Byzance à sa ciquantième année au plus tôt, entouré de
ses cinq fils adultes. L’insurrection en Zéta eut donc probablement lieu
aux environs des années 1045— 1050.6'I Le soulèvement fut le résultat
de l’éffondrement que l’autorité de Byzanoe venait de subir aux yeux
des Serbes, et particulièrement de Dobroslav, après la défaite infligée
par Vojislav aux troupes du catépan de Dyrrachium, Michel. Une date
plus précise de l'éclatement de la révolte, nous pourrions l’établir
relation du Prêtre de Dioclée (chap. XXXIV, p. 77), où Dra omir est appelé
prince de Trebinje et de Zahumlje; elle est d'autant plus ausse que selon
un autre témoignage du Prêtre de Dioclée (chap. XXX, p. 75), contraire à
sa relation susmentionnée, mais relatif à la même époque, après la mort
du tzar Pierre, c'est-à-dire à la fin du X' liècle, le trône de Trebinje passa
entre les mains de Boleslav, et celui de Zahumlje revint à son frère Dr_a
gislav, tous les deux fils prétendus de Prédimir de Zéta. L’un de ces princes
fut probablement le grand-père ou le père de Stefan Vojislav de Trebinje
et de Zahumlje.
“ L'épouse de Dobroslav fut une fille d'une soeur ou d'un frère du
tzar Samuel, plutôt que sa propre petite-fille, car le mariage avait dû être
conclu dès avant 1018, puisque aur alentours de l'an 1045 Dobroslav en a
déjà en cinq fils adultes; ces derniers appartenaient à la génération de
Pierre Odélian et d'Alusijan, et ils étaient les petits-fils d'un frère (Moise ou
David?), ou d’une soeur anonyme du tzar Samuel.
‘5 Cecaumeni Strrategicon, chap. 74, p. 25, 1.24—p.26, l. 1. Le récit
sur la ruse de Vojislav, qui a valu au stratège de Raguse la captivité slave,
se rapporte probablement à la période entre 1036 et 1041; cf. note 47 supra.
“ Cf T. Wasilewski, Le thème de Sirmium—Serbie, p. 468., J'ai
considéré alors Dobroslav comme un personnage identique à Vojislav.
“7 Dobroslav, né aux environs de l’an 1000, ne pouvait avoir cinq fils
adultes que vers 1045 au plus tôt.
seulement à condition de retrouver dans les sources grecques un té

moignage sur l'action d'Arménopulos, commandant grec lors de la
bataille si fatale pour les Byzantins, livrée par Dobroslav insurgé sur
le plateau de Zéta (nplanitia Zentae«), près de Vranje. Armónopulos
a probablement remplacé Michel, fils d'Analstase, en tant que catépan
de Dyrrachium, après ce que ce dernier fut battu en 1042 par Vojislav
de Zahumlje.
Au cours du combat livré par Arménoprulos à l’armée de Dobroslav
de Zéta, Radoslav, fils de Dobromir, blessa à coup d'épée et désarçonna
le général grec, lequel serait ensuite tombé en captivité serbe.“ Tout
rapprochement entre Arménopulos et Gmegorios Pa'obatas relève de la
fantaisie pure et simple. Car Grégorios Probates fut battu dans la
montagne et non point dans la plaine et, de surcroît, 'ill a réussi à se
sauver fuyant du champ de bataille.“
Après la défaite d’Arménopulos, l'empereur Constantin IX Mono
maque dépêcha en Zéta une seconde armée sous le commandement du
toparque Cursilius (gr. Xpuafi).ioç), »qui illiis diebus Durachium totamque
terram Duracinorum tenebat«."° Chryselios (vel Cursúlius) fut donc
gouverneur de Dyrrachium. Le chroniqueur l’appelle toparque, car il fut
un réprésentant des Chmyselioi, famille indigène de Dyrrachium.7l C’est
d'une façon semblable qu’à la même époque un autre représentant de
l’aristocratie locale, à savoir Dobronia (Grégoire) de Zadar, qui as
sumait la fonction de stratège byzantin de Dalmatie, est désigné par
Kékauménos comme archonte et toparque de cette province.72
Dobroslav battit les troupes de Chryselios á l'issue d'un assaut
nocturne donné au camp grec, établi dans la plaine d'Antivari (de Bar,
»in planitiem civitatis«). Pendant sa fuite, le commandant
byzantin, grièvement blessé, rendit l'âme sur le plateau de Skadar
(Scutari.)73 Cette bataille s’est donc déroulée dans des conditions
entièrement différentes de celles qui avaient accompagné le combat
victorieux livré plus tôt, dans les défilés de Trebinje, par Stefan Vojislav
à l'armée de Michel, catépan de Dyrrachium, laquelle chargée de butins
revenait d'une expédition réussie, l’ayant conduit au pays de Vojislav et
probablement jusqu'à Ston. Pour le catépan Michel, fils du logothète
Anastase, le destin s'était montré bien plus favorable que pour Chry
“ Ljetopis, éd. par Mošin, chap: XXXVIII, p. 88.

°’ Scyl.—Cedr. II, p. 526, 1.23—p. 527, 1. 4.
'° Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XXXVIII, p. 89—91.
7‘ Je laisse ouverte la question à savoir si Chryselios, gouverneur (caté
pan?) de Dyrrachion, saurait être identifié avec le patrice Michel Chryselios,
commandant de la forteresse de Perkri dans le thème de Vaasprakan, dès
avant 1034, cf. Scy1.—Cedr. II, p. 502, 1.20, et J. Ferluga, dans Viz. Izv. III,
p. 93, note 63, p. 161, note 265, p. 167-168, note 239.
7’ Cecaumeni Strategicon, p. 77, l. 16 — p. 78, 1. 7. cf. I. Ferluga, Vi
zantiska uprava u Dalmaciji (L'administration byzantine en Dalmatie), Beo
grad 1957, p. 95 sq.; Viz. Izv. III, p. 203-204, note 32. Par ailleurs, J. Ferluga
a mis en relief les analogies ayant existées entre le régime administratif des
deux thèmes byzantins: ceux de Dyrrachium et de Dalmatie; cf. Viz. Izv. III,
p. 93, note 63.
" Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XXXVIII, p. 89—91.
124 T. Wasilewski
seiios: le premier d’entre eux ayant pu sauver la vie, le seconde

ayant péri."
L’allié de Chryselios, Ljutovid, prince de Zahumlje et de Serbie
(vel de Trebinje), a été batu par Gojislav, fils de Dobroslav, dans la
terre de Trebinje, au pied du mont Klobruk. C'est alors que le prince
Dobroslav de Zéta s'est emparé de Trebinje, jetant ainsi les bases ter
ritoriales du future Royaume de Dioclée.7S
Dobroslav de Zéta est mort à sa oour principale, établie dans la
joupanie de Prapratna, située entre Antivami (Bar) et Ulcinj. Sa dépouille
mortelle a été ensevelie à l'église St. André dans une chapelle parti
culière.“ Le seul indice susceptible de jeter un peu de lumière sur la
date de son décès est la mention de Jean Skylitzès concernant Michel,
fils et successeur de Stefan, maître des Tniballes et Serbes, qui a conclu
un traité d'amitié avec l'empereur des >>Romains« et fut inscrit sur une
liste des alliés et des amis des »Romains«, tout en recevant la dignité
honorifique de protospathaire.77 F. Raèlqi et daté œt événement de l'an
1053 et K. J'ireèek, de 1052.” Jean Skylitzès le place à la fin d'une
descniption qu'il donne du règne de l'empereur Constanün IX Mono
maque (mort en 1055), avant le récit concernant l'arrivée d'une
ambassade égiptiesnne et un autre, consacré à l'expédition de Michel
l'Akolouthos et de Basile Syrnkellos contre les Petchenègues.” L'expé
dition en question eut problemom lieu en 1053.
Michel, souverain de Zéta, a dû être un fils de Dobroslav, car il
a établi ces résidences principales à Kotor (Cattaro) et à Prapratna”,
la première cité ayant jadis dépendru des aieux de Dragomir, grand-père
de Michel, la seoonde étant la capitale de Dobroslav. Le récit du Cod.
Vindob. gr., LXXIV, vient étayer la vénidioité des données recueillies
par le Prêtre de Dioclée concernant Brapranna, capitale de Dobroslav,
et indirectement, relatives aussi à la généalogie de Michel, considéré par
le Prêtre comme fils de Dobroslav de Prapratna.
C'est aussi à la lumière de son nom que Dobroslav apparaît comme
fondateur de la dynastie royale de Zéta. En effet, nous retrowerons son
nom encore deux fois dans la plus proche descendance du roi Michel;
il allait notamment être donné à deux petits-fils de Dobroslav de Zéta:
l'un dénommé Dobroslav II, fiii'ls du roi Michel et de sa seconde épouse
d'origine grecque, devenu roi de Zéta vers 1101-1102, après la mort
de son frère aîné Bodin; l'autre connu comme Dobroslav III, fils de
7‘ En 1048, il fut archonte de Paristrion; cf Scyl.—Cedr. II p. 583, 1.

11-12, cf. p. 585, 1.5.
7’ Voir ci-dessus, p.
7° Ljetopis, éd. par Mošin, chap. XXXVIII, p. 92-93. A propos de la
localisation de Prapratna, voir F. Sišić, Letopis, p. 464.
W Scyl.-Cedr. II, p. 607, 1. 3-6.
7‘ F. Račkí, Borba južnih Slovena za državnu neodvisnost, p. 135,
K. Jireček — J. Radonić, Istorija Srba (traduction serbe de »Geschichte der
Serben"), Beograd 1952, vol. I, p. 135.
7" Scyl —Cedr. II, p. 607.
'° Cf. note 36.
Radoslav. En revanche, aucun parmi les dixaneuf petits-fils de Dobroslav

I", faussement confondu avec Vojislav, ne devait jamais recevoir ce nom.
Ainsi donc, Stefan, maître des Triballes et des Serbes, pere et
prédécesseur au trône du roi Michel de Zéta, qui aparaît dans la
relation de Jean Skylitzès, est identique à Dobroslav de Prapratna, et
non pas à Stefan Vojislav de Stlon.
Il en résulte que DobroslaV a dû ponter encore un seconde prénom,
celui de Stefan (Etiernne). Cette identification nous autorise à admettre
la véridicité de ce fragment de la Chronique du Prêtre de Dioclée qui
remonte jusqu’au XI' siècle, aussi bien qu'elle nous permet d'absoudre
le chroniqueur du reproche s'avoir confondu DobroslaV avec Stefan
Vojislav, Arménopulos avec Georgios Pmbatas, et Michel, fils d'Anastase,
a\ ec Chryselios de Dyrrachium.
Stefan Vojislav, prince de Za-humlje et de Trebinje, menait, dans
les années 1035—1042. une lut-te acharnée pour la libération de ses
terres du joug byzantin. Vers 1040, il a vaincu l’armée de Georgfios
Probatas, et en 1042, celle de catépan Michel, fils d'Anastase. Ces deux
batailles se sont déroulées dans les montagnes de Trebinje. Vojislav
mourut bientôt après 1042, et son successeur sur le trône de Zahumlje
et de Trebinje devint Ljudovlid, lui-afussi représentant de la dynastie
de Zahumlje.
Après l’an 1042, le centre de la lutte pour la liberté s'est déplacé
vens la Zéta, dont le pn'mce, DobroslaV, allait à deux reprises, au plus
tôt en 1043, au plus tard en 1052, battre les armées byzantines, placées
respectivement sous le commandement d'Arménopuios et sous celui de
Chryselios, gouverneur de Dyrrachium. Ces deux victoires ont établi la
prépondérance de la dynastie de Zéta sur celle de Zahumlje, tout en
rendant aux mains de Stefan Dobroslav la terre de Trebinje, dont Lju
tovid fut chassé après sa défaite au pied du mont Klobuk. La Princi
pauté de Zahumlje n'allait tomber au pouvoir des fils de Stefan Dobro
slav qu'après 1054, mais pour une très brève péniode car déjà en 1089
Bodin n'en fut plus le maître.
PRINCES DE TREBINJE
Hvalimir (Falimir)
avant 950
Tišimir ( »Tugom.ir«)
milieu du X' siècle
Hvalirnir
vers 976
PRINCES DE ZETA
Prédimir
vers 969 — après 971
Petnislav Dragomir
après 971, avant 998 décédé 1018
126 - - T. Wasilewski
Jean Vladimir de Krajina Stefan Dobroslav de Prapratna

998 — 1016 souverain de Zéta vers
1045 – 1052.
Michel I
vers 1052 – vers 1081,
roi de Zéta depuis 1077
PRINCES DE ZAHUMLJE, puis

DE ZAHUMLJE ET DE TREBINJE (vel de Serbie)
Michel Višević (fils de Viš)

912— après 928
Dragislav de Zahumlje et Boleslav de Trebinje
fin du X“ siècle
Stefan Vojislav de Zahumlje et deTrebinje
vers 1036 – après 1042
Ljutovid de Zahumlje et de Trebinje (vel de Serbie)
avant 1052 –1054
Domanec de Trebinje (et de Zahumlje?)
après 1054.
Г. ДМИТРИЕВ
ТЕРМИНБI СЕРВ (SERF) И ВИЛЛАН (VILAIN) НА ЛАТИНСКОМ

ВОСТОКЕ.
Крестовље походњи бљили вљзванљи сложнљими и многосторонними

причинами.“ В. основе зтих причин лежали, в первуко очередљ, несо
отвeтствиа и глубокие противоречима потребностеј отделњнљих слоев,
групп, сословић и классов обшества и его производственних возмож
нoстећ”, Процесс феодализации приводил к увеличенико наложеннљих
на крестњин податеј и повинностеј; естественно возраставшее насе
ление не находило необходимњих средств сушествовани а; в среде
баронов возрастали потребности в роскоши и т. п. Неразвита и техника
тој зглохи не могла удовлетворитљ ни первоочереднњих требованић
крестњин, ни претензић баронов на роскошљ. В токој социалној среде
формироваласњ психологиа современного человека.“ Зта совокупностњ
и зто сложнoе переплетение разнообразних обшественних интересов
феодалњној зглохи XI в., в соотвeтствии с религиозними верованиами,
настроениими и мировоззрением тој згохи, получили затем, в области
идеологии, религиознуко форму свашенној војнњи, а в политическој
практике — форму крестового похода. Таким образом, причиној зтих
завоеванић бил своеобразнић кризис, охватившиј все обшественниe
отношениа западноевропејского феодализма XI в. и XIII—XIII вв.“.
Позтому, если говоритљ обзлементах отсталости и развитиа Западној
Европљи XI–XIII вв., то окажетси, что крестовље походњи бљили вљзванљи,
в первуко очередљ, отсталостњко рада стран Запада в ту зглоху и отме
* Нет необходимости доказљиватљ, что „The usual treatment of cru
sades" (S. Painter, French Chivalry, N—Y. 1957, p. 85) или „the traditional
view: The crusade was a creation of the church” (J. G. Rowe, Spec. XXXVIII,
3, Oct. 1963, p. 663) принадлежат прошлому. Надо отметитњ, что М. А.
Заборов, в другој форме, вернулса к последнеј точке зрениа. См. Кре
стовље походњи, Москва, 1956.
* S. Painter, French Chivalry, pp. 85–86. Eadem, Western Europe on the
Eve of the Crusades, A History of the Crusades, Editor-in-chief. K. M. Setten,
Vol. I, Philadelphia 1955, pp. 3 etc. D. Herlihy, The Agrarian Revolution in
Southern France and Italy, 801–1150 (Spec. XXXIII, 1, Јаn. 1958, pp. 23 etc).
* P. Alphandéry, La chrétienté et l'idée de croisade, Paris 1959, pp.
109—110. Cм. рецензико В. Берри (V. G. Berry) на зту книгу (Spec. XXXVII,
1, Јаn. 1962, pp. 90–91).
“ „ ... a crisis of agrarian overpopulation or underemployment” (D. Her
lihy, The Agrarian Revolution..., Spec. XXXIII, 1, Jan., 1958. p. 26). Cf. Guizot,
Histoire générale de la civilisation en Europe..., Paris, 1828, pp. 22 etc., 226.
128 Г. Дмитриев
четным уже кризисом, переживавшимся западноевропейским фео

дализмом.
Участие приморских республик в этом завоевании было связано
с развитием отношений купли и продажи в странах Западной Европы
и, следовательно, с историческими явлениями ее прогресса. Однако,
роль республик, возраставшая со временем5, была второстепенной в
сраванении с местом в ней рыцарства и баронов.
С причинами крестовых походов связаны и существенные осо
бенности созданных завоевателями колоний. В последних феодалы
сохраняли полное господство.
Иностранные республики, получившие кварталы в завоеванных
странах, представляли в них государства в государстве. Общественные
отношения сословно-представительной монархии, которые в странах
Западной Европы складывались уже в эпоху существования фео
дальных колоний, в этих последних были невозможны. Пере
ход в следующую стадию феодализма и исторический прогресс для
них оказались закрыты, и они представляли предшествующую стадию
западноевропейского феодализма, получившую на Востоке наиболее
полное развитие.6 Положение крестьян в завоеванных странах было
составной частью этих общественных отношений.
Крестьяне Северной Сирии и Палестины, основная масса кото
рых до завоевания сохраняла личную свободу, были закрепощены.
Закрепощение вызывалось специфическими особенностями обществен
ных отношений на Ближнем Востоке.7 Эти особенности состояли,
прежде всего, в существовавшей для крестьянина возможности бе
жать в соседние мусульманские турецко-арабские княжества, в воз
росших потребностях феодалов в средствах в связи с высоко раз
витыми товарно-денежными отношениями на Востоке, в недостатке
рабочей силы. Вместе с тем, завоеватели воспроизводили на Востоке
существовашие на Западе условия крестьянской зависимости, которая
в целом ряде стран Западной Европы выступала в форме крепост
ничества.
На Кипре, занятом войсками Ричарда I Львиное Сердце в ходе
третьего крестового похода, и на византийских территориях, завоеван
ных в 1204 г. и позднее, также существовало крепостное право, кото
рое представляло собой сохранение крестьянской несвободы, харак
терной уже для XII в. византийской истории. Крепостная зависимость
в завоеванных странах, независимо от того, была ли она введена
5 Венецианцы выдвинулись на первый план в четвертом крестовом

походе, но они своим участием определили лишь его направление, высту
пление же в поход баронов и рыцарей и его более глубокие причины от
них совсем не зависели.
* См. Ј. Ь. Ьа МоШе, Тћгее ОиезПопз Сопсегшпд гће Аббјзез <1е Ј6-
гияа1ет, ВугапНпа—Ме1аЬу7.агПта, Т. I, 1946, рр. 201 е1с.
' Этой проблеме посвящена моя статья „Процесс закрепощения кре
стьян на Ближнем Востоке и крепостная зависимость в монгольский пе
риод", опубликованная в „Историко-филологическом журнале" (Ереван
1969, N0 2, стр. 75 и ел.).
Термины серв и виллан на Латинском Востоке 129
заново или только сохранялась, имела характерные западноевропей

ские особенности, как мекморт, формарьяж, точнее, предшествовавшие
ему формы отношений, и т. д.
Определенный слой крестьян в феодальных колониях сохранял
личную свободу. Представителей этого слоя можно было бы называть,
согласно французской исторической терминологии, вилланами (лга-
1аш$).
Крепостных, в соответствии с этой терминологией, следовало бы
обозначать сервами (зеггб) и, в соответствии с английским словоупо
треблением — вилланами (\'Шетб). Однако, употреблявшаяся в за
морских княжествах терминология оказалась более сложной и запу
танной, а западноевропейские слова получали там совсем другие
значения. Термины серв и виллаи и являются предметом данной
статьи.
Термины серв и виллан представляли собой наиболее распро

страненные обозначения крестьян эпохи развитого феодализма в
Западной Европе, хотя крестьяне там выступали и под другими на
званиями. В целом ряде западноевропейских княжесгв термин виллан
получил широкое распространение с освобождением крестьян в XII—
XIII вв. и стал вытеснять другое, упомянутое выше, слово. Кресто
носцы переносили западноевропейскую терминологию в завоеванные
ими страны, при этом были неизбежны столкновения различных
диалектов и языков Западной Евроии и их взаимные влияния друг
на друга. Специфические условия общественных отношений в фео
дальных колониях могли вызывать изменения в терминологии, а
местное словоупотребление арабского, армянского и других языков
Востока, очевидно, также оставляло какие-то следы на обозначении кре
стьян завоевателями. Последнее оказывалось возможным в силу сло
жившихся в завоеванных странах социально экономических условий.
Созданные завоевателями феодальные отношения на территории
Византии составили продолжение протекавшего в ней процесса фео
дализации8, в Северной Сирии и Палестине они имели много общего
с местным феодализмом9, хотя в целом представляли иную,
более сложную систему феодализма. Близость феодальных отноше
ний как таковых, независнимо от особенностей западневропей-
ского, восточного или византийского феодализма, обусловливала
возможность известных взаимных терминологических и прочих вли
яний. Поэтому изучение употребления терминов серв и виллан в
завоеванных крестоносцами странах требует уяснения соответству-
■ Ф. И. Успенский, История Византийской империи, Т. III, Москва—
Ленинград, 1945, стр. 380 и ел. Б. Ферјанчић, Деспота у Византаји и Јужно-
словеиским земл>ама, Београд 1960, стр. 33.
' А. Веи%по1, Метопе зиг 1е гё§1те с!е$ {еггез с1ап5 1ея рппираШсз
ГопсЈееи еп бупе раг 1ея Ргапсз а 1а зике йеб сгснзасЈеа, ВНЯюй^ие йе ГЁсо1е
с1еб Сћаг1ез, Т. V. 3* зёпе, Рат 1854, рр. 31 е1с.
9 Зборннк внэантолошхог института

ющей терминологии в Западной Европе и на Востоке, при чем, в

последнем случае, как до завоевания, так и в эпоху крестовых
походов за пределами феодальных колоний.
Отдельные сведения о западноевропейских крестьянах эпохи
развитого феодализма содержатся в грамотахЈ хрониках, в сборниках
обычного права, в трактатах юристов той эпохи и в других источниках.
В данной статье используются, главным образом, обычаи различных
княжеств, уже записывавшиеся в рассматриваемую эпоху. Составители
этих феодальных сводов и трактатов, заморские юристы, должны
были с большой строгостью следовать определенным исторически
сложившимся традициям и, как можно думать, реже прибегали к
произвольной терминологии.10
Сведения о крестьянах Антиохийского княжества и, соответствен
но этому, об их обозначении известны по целому ряду грамот,
„Антиохийские ассизы"11, сохранившиеся в переводе на киликийский
диалект средне-армянского языка, воспроизводят соответствующую
терминологию Киликийокой Армении, которая могла быть близкой
обозначению крестьян на нормандском диалекте, но отнюдь не была
тождественной ему.
О названиях крестьян в Иерусалимском королевстве также
имеются сведения в грамотах, донесении венецианского бальи и
в хрониках. Известия этого рода содержатся также в сводах фео
дального законодательства и в трактатах заморских юристов XIII в.и
Для Кипрского королевства присовокупляются еще сохранившиеся
ордонансы его королей.13 В Латинской империи и в Ахейском княже
стве обозначения крестьян также прослеживаются по грамотам,
хроникам, своду законов латинской Морей и другим источникам:
Однако, ,Лссизы Романии"14 известны только в переводе на венециан
ский диалект, а при переводе могли быть внесены изменения гораздо
большие, чем, например, замена термина уйагп на лгаШапо.
Употребление терминов сере и виллан в Западной Европе иссле
довал Дю Канж еще в XVII в.15. Однако, Дю Канж, рассматривая,
например, термин вилланы (ш11аш), берет примеры и приводит цитаты
из английских, арагонских и французских источников.16 Поэтому в
10 Сообщения сводов законов и трактатов юристов как источники

необходимо сопоставлять с другими источниками и проверять по ним, но
это только подверждает высказанное утверждение.
" АззЈзез ё'АШюспе, Уегазе 1876 (в дальнейшем — Азз. й'Ап1.).
а Ыуге с1е РЫНрре йе Ыауагге (правильная форма фамилии юриста
— йе Ыоуаге), Аззьзез йе Јегиза1ет риЬ1. раг А. А. Веи%по1. Т. I, Рапа 1841
(дальше — Азз. йе Јег.). Т. 1. 1луге йе Јеап сГЊеип, йий.
" Вапз еХ огйоппапсез йез пнз Йе Сћурге, АззЈзез с!е Тёгиза1ет, риЫ.
раг А. А. Веи§по1, Т. II, Рапз 1843 (ниже — Азз. йе Јег.), I. И.
" Аззгзез йе Коташе, риЫ. раг С. Кесоига, Рапз, 1930.
15 С1о5запит теЙ1ае е1 тКтае 1а11шШ18. СопйНит а Саго1о Йи
Ргезпе Йотшо йи Сапре. Т. VII, 1886, рр. 454 е1с. Т. VIII, 1887, рр. 331 е*е.
Сг. С1оззапит ай зспрЮгез теспае е1 тйтае 1а1ткаИз. Аис1оге Саго1о
Йи Ргезпе Йи Сапее, ЬШеНае Рапзюгит, рр. 834 е1с, рр. 1333 е1с.
" 1ЫЙ., р. 1333.
Термини серв и виллан на Латинском Востоке 131
он не мог вљаснитљ специфические особенности зтого термина

в различних кнажествах и странах. При зтом тераласљ свазљ
названних обозначениј крестљан (серв и валлан) во француз
ских книжествах с определеннљими историческими зглохами (до
освобождениа крестљан и после него). B XIX и XX вв. изучениe
специфики положениа крестљин и относашејси к их положенико
терминологии феодалњној зглохи в различних странах продвинулосљ
далеко вперед, и свизљ терминов с соотвeтсвукошими зпохами вњсту
пила с полној исностљко. Но обозначение крестљин феодалњнљих коло
ниј словами современних европејских изљиков остаетси весњма
hсиснбim.
В своећ книге о латинском Иерусалимском королевстве Ж. Ришар

бросает, между прочим, замечаниe, что в зтом королевстве термин
серв не употреблалса.” М. А. Заборов повторнил данное утверждениe.“
В далњнејшем будут приведенљи сообшении источников, опровер
гакошие зто мнение. Крестњане заморских книжеств одними пистори
ками нового и новејшего времени, в переводах источников или в
трудах о тој згохе, назљивакотса сервами“, другими – вилланами.”Зта
неопределенностњ современној терминологии в отношении латинского
Востока, в противоположностњ весњМа болњшој степени исности дла
Западној Европљи,требует разбора.
Изучeние терминов серв и виллан в феодалњнљих колониах может
идти от Антиохијского книжества к Иерусалимскому и Кипрскому
королевствам и к Византии, т. е. по ходу завоеванић крестоносцев.
Основнуко массу феодалов Антиохиiского книжества состав
лали кожно-италинские нормандцљи.“ Между нормандскими книже
ствами в рассматриваемуко зпоху поддерживалисњ весњма оживленнљиe
свази”, а нормандскиј диалект получил широкое распространениe.
Позтому, прежде всего, следует узаснитљ вопрос об употреблении тер
минов серв и виллан в КОжној Италии и Сицилии и в других нор
МандСКИХ КНИЖеCTBaХ.
B. Нормандии, феодалњи которој основали нормандские кна
жества в КОжној Италии и Сицилии, термин виллан употреб
лалса дла обозначениа крепoстнљих, но сохранилса и после их
* J. Richard, Le royaume latin de Jérusalem, Paris 1953, p. 124.

* M. A. Заборов, Папство и крестовљин походљи, Москва 1960, стр. 98.
* Libro de los fechos et conquistas del principado de la Morea 116 etc.
Chronique de Morée auх XIII* et XIV“ siècles, publiée et traduite par
A. Morel – Fatio, Genève 1885, pp. 28 etc. W. Miller, The Latins in the Levant.
A нistog of Frankish Greece, London 1908, pp. 57 etc.
* Н. Doniol, Serfs et villains au moyen äge, Paris 1900, pp. 170–171;
J. Longnon, L'Empire latin de Constantinople et la principauté de Morée,
Paris 1949, pp. 208 etc. Б. Т. Горанов, Поздневизантијски феодализм, Мо
сква 1962, стр. 53 и сл.
* C1. Cahen, La Syrie du Nord a l'époque des croisades et la principauté
d'Antioche, Paris 1940, pp. 535, etc.
* C. H. Haskins, England and Sicily in the Twelfth Century. The
English Historical Review, Vol. XXVI, No 103, July 1911, pp. 435 etc.; No 104,
October 1911, pр. 641 etc.
94
освобождении, хота уже свосем в другом значении: в качестве

наименованиа лично свободнњих крестњан.“ В КОжној Италии
и Сисилии вилланами (villani) назљивали полусвободнњих кре
стљан и могли назљиватљ крепoстнњих.“ Однако, последние вљступали
еше и под другими названиами: villani angariarii“, homines“
servi” и пр. Характерно, что и в другом нормандском королевстве –
в Англии термином вилланљи (villani) обозначалисњ крепoстнње.* По
англијским источникам можно проследитљ путљ видоизменениа зтого
термина, приведшић к данному его значенико. В болеe paннић период
он обозначал свободного крестљанина или радового корла twyhindi,
затем, по мере того, как масса крестљин утрачивала своко свободу,
его стали применатљ к представителим зтого класса, лишившимса
права участвоватљ в вњинесении судебного решениа”, и, наконец, он
стал терминологическим зквивалентом дла крестљан в состојании
крепoстној зависимости. Зтот историческиј путљ термина виллан
(villanus) в значении крeпoстног проливает некоторњиј свет на про
исхождение данного его значении. Происхода от слова villa, зтот
термин изменал свое значение с едва уловимој постепенностњко, и зто
дало ему возмoжностњ удержатљса в значении крeпoстног. В. случае
бљистрого изменениа отношениј могла бљи возникнутљ потребностњ в
ином термине.
В Антиохијском книжестве масса крестљан бљила закрепошена.“
Нараду с крепoстнљими в зтом книжестве имелса слој свободнњих,
плативших феодалам чинш.“ Свободнњић крестњанин обозначалса
термином виллан (villanus)“, и зто словоупотреблениe coотвeтсвова
ло обшепринатому пониманико значениа зтого термина в средние века:
в Италии (Северној и даже КОжној) уже в конце XI в., в раде стран
континенталној Европљи со времени освобождениа крестљан
(XIII в.). Bместе с тем, вилланами в Антиохијском кнажевстве
назљивалисљ крепoстнље крестљане.“ Такое их обзначение на
ходилосљ в соотвeтствии с терминологиеј других нормандских
* Le Conte des villains de Verson, par Estaut de Goz. L. Delisle, Etudes
sur la condition de la classe agricole et l'état de l'agriculture en Normandie
au moyen äge, Paris 1903, pp. 668, etc.; L. Delisle, ibid., PE: 34 etc.; 121 etc.
* Acta imperii inedita seculi XIII, Hrsg. von E. Winkelmann, Insbruck
1880, No 928, S. 706.
* Ibid., No. 834, S. 643.
* Ibid., No.806, S. 627; No 807, S. 628.
* Constitutiones regni Siciliae ..., III, XXXIV. Historia diplomatica
Frederici II, collegit J. - L. - A. Huillard—Bréholes, T. IV, P. I, Paris 1854, p. 142.
“ „The term of most common occurence is, of course, villanus”.
(P. Vinogradoff, Villainage in England, Oxford 1892, p. 140). Ibid., pp. 44
etc. 138 etc.; Idem, English Society in the Eleventh Century, Oxford
1908, pp. 452 etc. E. A. Космински, Исследованиа по аграрној истории
Англин XIII в, Мсква-Ленинград стр. 254 и сл.
* Leges Henrici I, 29, Leges anglo-saxonicaе. Сum Codd. Mss. contulit...
D. Wilkins, London 1721, p. 248.
* Cl. Cahen, La Syrie du Nord, pp. 555 etc.
“ Assises d'Antioche, Gluh. XVI, XVII, pp. 41, 43.
E itigamen.
1Cl.
La Syrie du Nord, p. 555.
княжеств. Как можно думать, применение термина виллан к крепо

стным на Востоке могло иметь еще новые основания.
В языках, распространенных в северной Сирии до вторжения
крестоносцев — в арабском и армянском — совсем отсутствовали
специальные термины для исколючительного обозначения крепост
ного крестьянина. Арабский термин ра'айа (и в форме единственного
числа ра'ийат), обозначал лично свободных крестьян, одинаково му
сульман и зиммиев. Подати и повинности двух последних групп
сельского населения перед государством были различны, но юри
дически считались свободными и те, и другие.34 Армянский тер
мин шинакан, которым пользовался известный армянский юрист
Мхитар Гош в своем „Судбенике"35, только в некоторых списках
последнего относится к крестьянам, в положении которых имелись
определенные элементы крепостной зависимости. Слово гекджук
также означало крестьянина вообще.36 Эти списки, и, соответсвенно
этому, ограничения прав крестьян переходить в другие места, локали
зуются северными районами Армении, пограничными с Грузией или
входившими в ее состав.37 Следовательно, термин шинакан только в
некоторых районах своего распространения отражал определенные
элементы крепостной зависимости. Знаменитый киликийский юрист
Смбат Спарапет использовал тот же самый терми38, но для Кили-
кийской Армении встречается термин парикос™, который вел свое
происхождение от греческого слова парик (тгаоо'.хоО- Возможно, что и
употребление (например, территориальное распространение) этого тер
мина в киликийском диалекте было связано с соответствующим приме
нением византийского и ограничено последним. Во всяком случае,
и в Киликии данное название крестьян совмещалось с другими,
указанными выше.
В случае влияния местного словоупотребления на завоевателей,
оно могло только способствовать применению к крепостным термина
с преобладающим значением свободный или полусвободный крестья
нин, поскольку в среде местного населения прежняя терминология
сохранялась и после завоевания. Отмеченный характер терминологии
вызывался к жизни, по всей очевидности, некоторыми особенностями
54 С1. СаНеп, 1*'ёлго1и(юп 8ос1а1е йи топйе ти5и1тап јг^и'аи XII*
51ёс1е Гасе а се11е <1и топсЈе сћгеНеп, СаЫегз Йе стИзатлоп тёсНёуа1е, Х° —
XII' 51ёс1ез, N0 4, Ос*. — ТУес. 1958, р. 461.
55 Мћкћагау СовЫ. Ва1а51апа§гпгкћ ћауо*7., II, 3, Есћт., 1880, рр.
320—321.
м АгтегнБсћез Яесп1бЬисп, есЈ. и. котт. уоп Ј. Каг51, II. Вап<1, Кот-
теШаг, б1га85Ьиг8 1905, 85. 247—249. Б. М. Арутюнян, Социально-эконо
мическое положение крестьян в Армении XII в. по Судебнику Мхитара
Гоша, Вопросы истории, N0 8, 1962, стр. 53—55. С. П. Погосян, Закрепощение
крестьян и крестьянские движения в Армении в IX—XIII вв., Ереван 1956,
стр. 110 и ел.
* См. предшествующее примечание.
и Агтпешзсћеб КесЫвЬисЬ, I. Ваш!, § 148. 5. 191. Смбат Спарапет, Су
дебник, Москва, 1958, § 176, стр. 151.
" Агтешбслев КеспИзЬисЬ, I Вала", § 118, 5. 172. Смбат Спарапет, Су
дебник, § 149, стр. 134.
социального положения крестьян в завоеванных странах п получал

в них реальное основание. Эти особенности заключались в крестьян
ских правах на ограниченное самоуправление.
Свободные крестьяне-общинники Ближнего Востока в XI, XII и
XIII вв (за пределами колоний) могли избирать старост-ра' нсов.*0
Местные суды под председательством этих старост рассматривали
тяжбы и другие дела крестьян, обеспечивая там самым за ними
известное самоуправление. После завоевания местные суды продол
жали рассматривать дела крестьян под председательством старост.41
Эти элементы свободы в положении крепостных, сохранявшиеся на
Востоке как наследие далекого прошлого, продолжали существовать,
когда на Западе освобождение крестьян от крепостной зависимости
только начиналось. Указанные особенности положения крестьня на
Востоке в представлениях завоевателей, очевидно, сближались с новы-
ми явлениями западноевропейского феодализма, чем облегчалось при
менение к крепостным завовеванных стран термина виллан. Вместе с
тем, как уже отмечалось, для сохранявших свободу крестьян употре
бление термина виллан совсем не отступало от его значения в стра
нах Западной Европы, широко распространившегося с освобождением
крестьян. В „Антиохийских ассизах" (речь шла именно о свободных.
В армянском переводе этого свода феодальных законов Антио-
хийского княжества свободный арендатор выступал под названием
каплвор42, требующим некоторых разъяснений.
Опубликованный в 1876 г. в Венеции армянский перевод был
выполнен Смбатом Спарапетом, согласно датировке А. Галстяна, в
1252—1253 гг.43 В 1265 г. Смбат Спарапет составил армянский „Судеб
ник", в котором говорится и о крепостных крестьянах, лишенных
всякого права перехода из владений местного феодала в другое место,
хотя их дети, родившиеся за пределами владений сеньера, имели это
право.44 Крепостного этот юрист называет вышеуказанным термином
парикос. В своем переводе „Антиохийских ассиз" Смбат Спарапет в
главах, где речь идет об арендаторах, этого слова не употреблял и не
пользовался также термином шинакан. По всей очевидности, пере
водчик в названных главах использовал термин, с наибольшей пол
нотой и ясностью воспроизводивший качество свободы крестьянина.
При этом, как можно думать, последнее оказалось выраженным при
помощи термина каплвор с большей определенностью и силой, чем
40 А. К. 5. ЬатЫоп, Ыаппс 5ос1е1у т РегзЈа. Ап 1паи@ига1 Ьесгиге,
Ьопйоп 1954, р. 8. С. П. Поюсян, Закрепощение крестьян, стр. 120 и ел.
41 Н. РгШг, КииигеезсЫсЫе <1ег Кгеигтйее, ВегИп 1883, 148—149;
Ј. ШсНагй, Ье гоуашпе 1а1т де Јеги8а1ет, р. 114; 5. КипЫтап. А Шб^огу ог
хпе Сгизааеб, Уо1. II, СатЪгШее 1957, р. 296; А. М/ааз, СевсЫсте с!ег Кгеиг-
7.п%е т 7луе1 Вапдеп, II. Вапа, РгеШигв 1956, 184 гг.
Ј: АбзЈзев <ГАп1юспе, Уетзе 1876, С1ић XVI, XVII, р. 41.
" А. Галстян, „Антаохнйские ассизы" по переводу Смбата Спарапета,
армянского историка XIII века, Палестинский сборник, вып. 5 (68) 1960,
стр. 106 и ел.
44 Агтпетзспез КесЫяЬисп, I. ВагкЈ, § 118, 8. 172 Смбат Спарапет,
Судбеник § 149, стр. 134.
на изњике подлинника; если на нормандском диалекте термин виллан

мог означатљ и свободного, и крeпoстного, то армански переводчик
исклКочил даже термин шинакан, которњим, винњих случа их, назњивалисљ
полусвободнње или близкие по своему положенико к крепoстнљим. Тер
минологии, определивша а положение различних слоев крестљанства, в
Киликијском царстве наследовала традиции соотвeтствукошего сло
воупотреблениа в Великој Армении и в Византии и бљила болеe
своеобразној, чем в Антиохиском книжестве.
A.
*Mi- -kr
На рубеже XI–XII вв. крестњане находилис, в состоании кре

постној зависимости в Лотарингии“, во Француском королевстве“,
в Артуа“, Анжу“, Шампани“ и другихзападноевропејских кнажествах
и графствах. B coотвeтствии с отим в названних областах употреблал
са и термин серв (serf,serfs, sers), обозначавши крeпoстного. Боману
ар в „Обљичаих Бовези” перечислает 4 случаа, которње могли авитљса
прича иноj крепoстној зависимости.“ Крестоносцњи, участники первого
крестового похода, основавшие Иерусалимское королевство, неизбежно
должни бљили перенести туда и зтот термин. И последниј дејстви
телњно неоднократно встречаетса в сводах феодалњного законода
телњства Иерусалимского и Кипрского королевств и в трактатах
заморских користов XIII в.
Совершенно недвусмљисленно назљивает крепoстного сервом в
своем коридическом трактате Филипп Новарскиј. Он рассматривает
случај, когда сенљер, женив своего серва, хочет затем ввести его в
Вњсшиј суд, Висшиј суд как таковој или истец имели право воспре
патсвоватљ зтому и заавитљ сенљеру,что если он вправе освободитњ сво
его серва, то он не может сделатљ его пором своих висших вассалов.“
Совершенно очевидно, что в данном случае Филипп Новарскиј писал
* Ch.—E. Perrin, Recherches sur la seigneurie rurale en Lorraine,

Paris 1935, pр. 626 etc.
“ Charte d'affranchissement en faveur des habitans d'Orléans et des
environs, Recueil général des anciennes lois françaises, par Jourdan, Decrusy,
Isambert, T. I, Paris s. d., pp. 165; Charte d'affranchissement en faveur des
habitans de Villeneuve-le-Roi, ibid., pp. 251—252. Philippe de Beaumanoir,
Coutumes de Beauvaisis, XIV, 1431. etc. par A. Salmon, T. II, Paris 1900,
pp. 222, etc.
* Coutumier d'Artois, LIV, 12, рат А. Tardif, Paris 1883, pp. 129–130;
LIV, 54, 55, p. 138.
“ Les coustumes glosées d'Anjou et du Maine, 97, Coutumes et institu
tions de l'Anjou et du Maine. Par C.—J. Beautemps—Beaupré, I“ partie,
I“ t., Paris 1877, p. 331. Ce sunt les coustumes d'Anyou et dou Maigne. XIII“
siècle, 105, ibid., pp. 126–127. Cv sont les coustumes d'Anjou et du
Maine ..., VIII, XII, 1188, Ibid., T. II, Paris 1878, p. 451.
* Coutumes de cours eccliasiastiques et civiles, Archives législatives
de la ville de Reims, I“ partie, Paris 1840, p. 606.
* Philippe de Beaumanoir, Coutumes de Beauvaisis, XLV, 1, 1438, T. II,
pp. 226–228.
* Livre de Philippe de Navarre, chap. XXVIII, Ass. de Jér., T. I, p. 502.
о крепостном. О вхождении рабов в Высший суд не могло быть и

речи, и рабов заморские юристы обозначали другим термином
(е5с1аг).к
Согласно трактату Жана д'Ибелина, сере не мог выступать в
качестве свидетеля в Высшем суде.53
В главах трактатов заморских юристов, в которых идет речь о
сервах (XXVIII глава трактата Филиппа Новарского и ЬХХ1 глава
трактата Жана д'Ибелина) рассматривался вопрос о составе сеньери-
ального суда. Главы этого содержания отражали наиболее древние
обычаи и законы Иерусалимского королевства. Вместе с соответсву-
ющим содержанием трактаты юристов, видимо, воспроизводили и
наиболее древшою терминологию.
Термин сере, обозначающий крепостного, из Иерусалимского
королевства перешел на Кипр. Значительное место барщины в фео
дальных повинностях крестьян на этом острове укрепило здесь этот
термин в его исконном значении. Жан д'Ибелин, выступая в защиту
кипрских баронов в Высшем суде против короля, говорил, что ,,сервы
на Кипре не обязаны королю произвольными повинностями, а
обязаны двумя днями (барщины) в неделю, и никто с них не может
взять больше, если не хочет оказаться неправым".54 В ордонансах
кипрских королей неоднократно рассматривались вопросы положения
крепостных, и, в соответствии с этим, термин сере в них нередко
повторяется.55 Атрибуты крепостничества западноевропейского типа
сохранялись на Кипре в XV в. с весьма незначительными видоизме
нениями.56 Вместе с ними продолжали существовать и термины,
отражавшие отношения крепостной зависимости. В результате, термин
сере продолжал употребляться на этом острове в то время, когда на
Западе он уже давно, несколько веков назад, вышел пз употребления.
Таким образом, на Востоке термин сере превратился в архаи
ческое лингвистическое явление, представлявшее весьма отдаленное
прошлое западноевропейской терминологии.
В сводах феодального законодательства суда горожан Иеруса
лимского и Кипрокого королевства термин сере имеет несколько
значений, охватывая большее содержание, чем в приведенных выше
источниках.
В „Ассизах суда горожан" он, прежде всего, обозначает быв
ших рабов, получивших свободу и ставших зависимыми людьми пре
жних господ.57 Эти получившие свободу люди могли быть как го
родскими, так и сельскими жителями, поскольку принадлежавшее
52 Шге с1е Јеап й'1ЪсИп, сћар. СХХХН, Азз. йе Јег., Т. I, р. 207. Более
неопределенной была терминология, обозначающая рабов, в судах горожан.
51 ТЈуге йе Јеап сГЉеНп, сћар. ЬХХ1; Азз. йе Јег., I. I, р. 114.
я Боситет ге1а1ЈГ аи зегујсе тПИане, сћар. II; Азз. <1е Јег., I. И, р. 430.
55 Вапз е* огйоппапсез <1е5 гсиз Йе Сћурге, XXVIII; Азз. Йе Јег., I.
II, р. 372.
56 С. НШ, А ШзЮгу о? Сургиз, Уо1 II, СатЬпйде 1948, р. 9.
" 1Л\ге йез аззЈзез йе 1а соиг йез Тзоигдоејз, сћар. ССЛ''; Азз, йе Јбг.,
I. И, р. 139.
горожанам так назљиваемое буржуазное имушество могло находитљси

по обе сторонњи от городској чертљI. Став зависимњима и крестњинами,
бљившие рабљи, очевидно, полњЗовалисљ различној степенљко свободљи - от
крепoстној зависимости западноевропејского типа, с ее характернљим
признаком в виде менморта“, до весљма незначителњнљих обазан
нoстеј перед прежним хозаином.“ Сервом мог назљиватљса и раб.“
B грамотах орденов и аббатствнередко употреблиласљ латинска и
форма рассматриваемого термина — servus, котора и в иних случа их
может битњ истолкована и как крепoстној, и как раб.
Крепостнње Палестини и Северној Сирии во многих случаих
обозначалисљ термином rustici, которњић означает крестњане, без
всикој далњнејшеј характеристики: крепoстнње или свободнње.
Частое употребление зтого слова, видимо, вљзњивалосљ тем, что в
известном смљисле оно бњло болеe приемлемњIм, чем терминњI серв
или виллан. Первњић из них со временем, с точки зрени и западно
европејских понатић, оказљивалса устаревшим. Второј не отражал
положениа крестљан в завоеванних странах, которње бњли крeпoст
ними, посколњку в болњшинстве континенталних стран Западној
Европљи он обозначал свободнњих.
Ау.
*Ar wir
B западноевропејских книжествах термин виллан начинает ра

спространатљса с освобождением крестњан. В. XIII в. он уже сосу
шцествует со словом серв в Артуа“, Бовези“ Анжу и Мене“ и т. д., и
в зтој двојственности терминологии отражаетса увеличение числа
свободнњих. Обљичаи XIII в. подчеркивали с полној исностњко противо
положностњ в положении серва и виллана и соотвeтствукошуко про
тивоположностњ в терминах. Согласно обичаим Артуа, если би все,
что имеет виллан, бљило собственностио его сенљера, то „не било бљи
никакој разницљи между сервом и вилланом”.“
* Ibid., chap. CCIV, p. 138; Cf. Coustumes des pays de Vermendois et

сеulx de envyron, IX“ chap., 139, publ. par C. — Ј. Beautemps-Beaupré, Paris
1858, pp. 79–80. Ce sunt les coustumes d'Anyou et dou Maigne. XIII* siècle,
105, Coutumes et institutions de l'Anjou et du Maine, T. I, publ. par C. — Ј.
Beautemps—Beaupré, Paris, 1877, pр. 126—127.
* Livre des assises de la cour des bourgeois, chap. CCIII; Ass.
de Jér., t. II, p. 137. Вопросви коридического влианиза местного права на
право колонић в данном случае не рассматривакотса.
II 60 fire
des assises de la cour des bourgeois, chap. CCV, Ass. de Jér.,
t. II, p. -
* Coutumier d'Artois, I, 1, 3, p. 11; III, 2, p. 17; III, 23, p. 24; XLVI,

1, p. 104 etc.
“ Philippe de Beaumanoir, Coutumes de Beauvaisis, XIV, 466 etc., t. I,
pp. 224 etc.
* Ce sunt les coustumes d'Anyou et dou Maigne, 140; Coutumes et in
stitutions de l'Anjou et du Maine, I“ partiе, I“ t., p. 162; Les coustumes
glosées d'Anjou et du Maine, ibid. p. 336.
“ Coutumier d'Artois, LVI, 12, p. 149.
В Иерусалимском королевстве термин виллан со значением

крепостной встречается в грамотах, относящихся к первым деся
тилетиям существования королевства65, и употребляется на протяже
нии всей его истории. Таким образом, между терминами сере и
виллан в значении крепостной в заморском королевстве не было
разницы по значению, в противоположность приведенному выше
предупреждению, содержащемуся в обычаях Артуа. Однако, соотно
шение употребления и распространения этих терминов на протяже
нии истории королевства должно было изменяться.
Одна из формул (Рогти1ез) дает возможность не только со
поставить значение терминов сере и виллан, но и обнаружить исполь
зование одного из них вместо другого. По этой формуле истец,
добивающийся возвращения бежавшего крепостного, заявляет в
Высшем суде, что он лишился серва (зегг) со своего феода66, и затем
требует ,»приказать возвратить ему названного виллана (уШат).67
Данная формула фиксирует как раз тот момент развития термино
логии на латинском Востоке, когда рассматриваемые термины как
бы уравновешивались в их употреблении. Очевидно, предшествующий
этап давал преобладание термину сере, тогда как последующий обес
печивал господство за словом виллан. Свеобраэные причины этого
перехода отличались не столько той особенностью, что они коренились
в специфических общественных отношениях колоний, сколько лин
гвистическими явлениями, связанными с социальными отношениями
в Западной Европе и на Востоке.
В XIII в., когда в странах Западной Европы получивших свободу
крестьян стали называть вилланами, а число сервов все сокращалось,
— название виллан могло переходить с Запада на Восток вместе с
многочисленными паломниками и крестоносцами. Это западноевро
пейское влияние должно было придать новую силу термину виллан,
а дальнейшее расширение употребления последнего неизбежно выте
сняло термин сере. В результате, возможно значительное уменьшение
в обозначении крестьян в качестве сервов в течение XIII в. Кар
тулярии орденов и аббатств неоднократно переписывались, при этом
переписчики могли заменять устаревшие выражения более современ
ными и переименовывать сервов в вилланов. Поэтому крепостных
в заморском королевстве в ранний период его истории, видимо,
гороздо чаще называли сервами, чем об этом свидельствую сохранив
шиеся источники.
В распространении термина виллан в заморской стране значи
тельная роль принадлежала представителям итальянских республик,
" СпагЮя йе тегге заиПе ргоуепаШ йе ГаЬЬауе йе N—Т>. йе Јозарћа(,

риЫ. раг Н.—Р. 0е1аЬогйе, Рапз, 1880, N0 VIII, 1120, р. 34; Сагш1апге йе
ГёдПзе Йе 5ат1 5ёри1сге с1е Јегиза1ет, риЫ. раг М. Еи§ёпе Йе К.021ёге,
Рапз 1849, N0 26, 1137, р. 49; N0 33, 1138, р. 61; N0 43; правление Болду
ина II, стр. 80.
**„... й ев* тегтс с!е коп пё (Тип зегГ ..." (Рогтшез, XIX, Азз.
с1е Јег., I. II, р. 386).
" „ . . . сюисШ \'П1ат ^и^ ез1 тегте йе зоп Не" (ими.).
в особенности Венеции, Венецианцы называли крестьян завоеванной

страны так, как они назывались во многих районах северной Италии,
т.е. вилланами. При всем этом, проникновение на Восток западно
европейской терминологии объясняет только некоторые стороны
употребления рассматриваемых терминов.
Появление термина виллан в первые десятилетия существова
ния Иерусалимского королевства может быть объяснено указанными
выше особенностями положения крестьян на завоеванном Востоке.
Известное сельское самоуправление, рассмотрение дел о крестьянах в
местных судах под преАседательством старост, как можно думать,
давали захватившим Палестину баронам и рыцарям основание про
водить разницу между положением крестьян на Западе и на заво
еванном Востоке. Следствием такого вполне возможного противопо
ставления могло быть иное терминологическое обозначение прежних
ра'айа, которых завоеватели стали называть вилланами. Указанное
выше отсутствие в мусульманском праве и в арабском языке термина
для обозначения крепостного действовало в там же самом напра
влении. Подобно тому, как словом ра'ийат мог быть назван всякий
крестьянин, независимо от степени его зависимости или свободы,
термином виллан обозначался и крепостной, и свободный крестьянин.
Последние также имелись в Иерусалимском королевстве в каком-то
числе.68
В результате, в употреблении термина виллан в ряде конти
нентальных княжеств Западной Европы и в заморской стране можно
отметить существенные различия. Вилланами в феодальных колониях,
помимо свободных, называли крепостных, которых также могли назы
вать сер вами, и, таким образом, в данном их значении разница между
терминами серв и виллан исчезала. Вместе с тем, в сравнении с целым
рядом княжеств, из которых вышли основатели Иерусалимского коро
левства, употребление термина виллан в последнем было исторически
наиболее ранним. Раньше всего стали употреблять его именно те
феодалы Лотарингии, Французского королевства, Артуа и т. д., ко
торые осели в основанном ими заморском княжестве. Для западно
европейского феодализма некоторые специфические особенности
восточного имели передовой характер, что и отражалось в терми
нологии.
*
*
Одним из наиболее долговечных, основаных крестоносцами,
княжеств было Ахейское. Среди феодалов этого княжества преобла
дали выходцы из Шампани, к которым затем, особенно при смене
правящих династий, присоединялись бароны иного национального
происхождения. В ряде областей Шампани, в районах Реймса, Труа,
Санса (бега), Витри, крепостничество господствовало в XIII—XIV
■ МагеНН Сеогви уепеЮгит т бупа ЬауиН ай йисет ге1аио, РоШез
гегит аиз^пасагит, II АЫ., XIII. Вй., ТОеп 1856, рр. 371—372.
вв.*, как и в соседней Бургундии.™ Однако, когда крепостнические

отношения или пережитки сохранялись, они уже обозначались
по-другому, и терминология прежней эпохи так или иначе вытеснялась
новой. В других районах Шампани протекал процесс освобождения
крестьян с его неизбежным следствием — перименованием сервов
в вилланы.71
По-видимому, это последнее обстоятельство, в значительной сте
пени, способствовало распространению термина виллан в латинской
Морее. Несоответствие между крепостным состоянием и термином
виллан в Латинской империи иаходило известное обоснование и под
тверждение в тек районах Шампани и Бургундии, где к прежним кре
постническим пережиткам приспосабливалась новая терминология.
Венецианцы обозначали крепостного термином виллан (уШапо).72
Многие сохранившиеся источники исходили именно от венецианцев,
и поэтому крепостные в них называются вилланами.
В „Ассизах Романии", своде феодальных законов латинской
Морей, известном только в итальянском переводе (на венецианский
диалект XIII в), крепостные выступали под тем же названием.73
Однако, из этого нельзя делать вывода о том, что в Ахейском кня
жестве или Афинско-фиванском герцогстве крестьян обязательно и
исключительно называли вилланами (уЦашб). Переводчик этого свода
мог передать этим термином (уШатю) и другие названия крепостных.
Впрочем, одно из наименований крестьян — никарио (шсапо), озна
чавшее весьма своеобразную форму зависимости, сохранилось и в этом
своде.74
В условиях развитых товарно-денежных отношений в Греции,
крепостные в Ахейском княжестве пользовались известными огра
ниченными правами, отсутововавшими у крепостных XII—XIII вв.
в странах Западной Европы. Они могли получить феодальное держание
на срок жизни дарителя, могли арендовать землю и пр.75 Эти особенно
сти их положения давали некоторое основание применять к ним термин
виллан. Однако, в положение этих крепостных выступали также бес
спорные элементы рабства.76 Сеньеры, таким образом, гороздо охотнее
отмечали в терминологии элементы благоприятного положения кре
постных, чем его рабские черты.
*
* *
В заключение можно отметить некоторые наиболее важные
особенности употребления терминов сере и виллан в завоеванных
69 Н. БопШ, 8еггз е1 УПатз аи тоуеп аце, Рапз 1900, р. 165.
70 1Ыа.
" Н. 8ёе, Е1ис1е зиг 1ез с1аззе5 зегуПез еп Спатра§пе, Кеуие Ыз1опяие,
ЬУ, 1899. рр. 9 е1с.
72 В Северной Италии крепостные оставались только во Фриули и
немногих других районах.
73 АззЈзез ае Коташе, 176, р. 270; 182; рр. 273—274; 186, р. 276.
" 1Ыа.( 181, р. 273; 182, рр. 273—274; 184, рр. 274—275.
75 1Ыа., 178, рр. 271—272; 184, рр. 274—275.
74 1Ыа\, 151, р. 255.
странах восточного Средиземноморья. Первый из них, с точки зрения

представлений и соответствующей терминологии стран Западной
Европы, уже с середины XIII в. начал превращаться в архаическое
явление и продолжал оставаться таковым в течение последующих
веков существования Кипрского королевства. Этот характер термина
серв представляет собой отражение отсталости отношений в фео
дальных колониях, которые не обладали возможностью дальнейшего
исторического развития. Обозначение крепостного вилланом заклю
чало в себе элементы того же порядка, поскольку было связано с
приспособлением терминологии новой эпохи западноевропейского фе
одализма к отношениям крестьянской зависимости предшествующей,
эпохи. Однако, название крепостных вилланами в заморском королев
стве уже в первой четврти XII в. представляло новое явление д\я целого
ряда западных княжеств, из которых выходили участники первого
крестового похода. Это новое явление было связано с тем, что неко
торые особенности восточного и византийского феодализма — как,
например, условия крестьянской свободы на Востоке — были пере
довыми для западноевропейского, где они только еще возникали.
Наконец, несколько соображений о современной терминологии
обозначения крепостных завоеванных крестоносцами стран Востока
в некоторых западноевропейских языках. На основании изложенного
можно думать, что во французском языке словом, наиболее адекватно
отражающим положение крепостных в феодальных колониях, являет
ся термин серв (зегг) и что только к свободным вполне применим
термин виллан. На английском языке, в соответствии с исторически
сложившейся английской терминологией, его можно с достаточным
основанием называть вилланом (ушеш).
ФРАЊО БАРИШИЋ
ПОВЕЉЕ ВИЗАНТИЈСКИХ ЦАРИЦА
Повеље царица-супруга и царица-мајки, о којима ће овде бити

речи, неоспорно сачињавају једну посебну групу византијских ди
пломатичких докумената. Очувани текстови ове врсте повеља, било у
оригиналу било у копији, доста су ретки. Једини примерци инте
грално очуваних аката једне византијске царице из периода Никеј
ског царства и времена првих Палеолога, према ономе што се досад
знало, јесу три хоризме царице Теодоре, супруге Михаила VIII
(1259–1282), објављене још у Аcta et diplomata graеса IV (1871) и VI
(1890). У доцнијим збиркама византијских дипломатичких докуме
ната, укључујући овамо и најновије едиције аката из појединих све
тогорских манастира, појављују се, у понеким текстовима, само и
једино спорадична сведочанства о изгубљеним актима појединих ца
рица, док интегрално очуваних аката уопште нема, односно нема их
који би као такви били идентификовани.
Малобројност текстуелно очуваних повеља царица, као и недо
вољна евиденција о онима које се само спомињу, несумњиво је главни
и основни разлог што је ова група докумената све до данас остала
изван круга научничких интересовања. Наиме, нама није познато да
је још ико ближе разматрао питања која се у вези са овим докумен
тима сама по себи намећу: Која је византијска царица прва почела
да издаје повеље? Коју врсту аката царице уопште могу да издају?
Да ли једна царица својим актом само потврђује оно што је неком
претходном повељом цара-супруга или цара-сина већ одлучено, или
она може у одређеним приликама и самостално да доноси одлуке? У
којој су мери повеље царица извршне? Какав је хијерархијски ста
тус царичиних повеља у односу на царске и деспотске? Које су дипло
матичке карактеристике ове врсте аката и како је текао процес
њихова формирања?
Да би се на ова и слична питања, којима се проблем захвата у
целини, на задовољавајући начин одговорило, била би потребна дужа
и опсежнија испитивања. У немогућности да улазимо у тако обиман
подухват, ми у првом реду желимо да овде, ограничавајући се вре
менски на XIII и прву половину XIV века, проблем царичиних
144 Ф. Баришић
повеља покренемо и осветљавању ових докумената понешто до
принесемо.
Одмах да кажемо, материјал који смо прикупили и који овде
приказујемо, иако непотпун и временски ограничен, зацело показује
да је активност царица у погледу издавања повеља, бар у овом пе
риоду византијске историје, била далеко већа него што би на први
поглед могло да изгледа. Сама та чињеница, независно од осталог,
јасно показује да повеље царица могу и треба да буду предмет
ближих испитивања, и то у првом реду са дипломатичког гледишта.
Јер сасвим је очигледно да је од примарног значаја утврдити којим се
дипломатичким особинама повеље царица, у епоси првих Палеолога,
карактеришу и по чему се разликују од царских и деспотских аката
тога времена. Прецизнија утврђивања ових дипломатичких чињеница
важна су, у првом реду, због тога што отварају могућности да се
повеље царица идентификују, да се од осталих аката, царских и
деспотских нарочито, на поуздан начин разлучују. Ваља одмах на
поменути да ова разликовања, када су у питању целовито очувани
оригинали аката, нису нимало тешка. Међутим, ако акт неке царице
није у целини очуван, а то је редовно, онда се, при недовољном
познавању царичиних повеља, лако може десити и стварно се де
шавало да акт једне царице буде погрешно идентификован као
непотпуна копија било царског било деспотског акта. Неспоразуми
управо ове врсте, као што ћемо ниже видети, десили су се око два
позната и већ дуже времена спорна акта из Хиландарске архиве.
Нимало није искључено да се сличне омашке накнадно открију и у
другим издањима византијских повеља. Све ово говори да ће темељ
нија и потпунија испитивања царичиних повеља бити од видне ко
ристи не само за ужу област дипломатике, него и ширу проблема
тику византијског управно-административног система, нарочито у
последњим столећима Царства.
Погледајмо сада колика је, према нама доступним подацима,
била активост појединих царица у погледу издавања повеља, у којим
приликама и какви акти из њихових канцеларија излазе.
Ирина, супруга Јована III Ватаца

(венчана 1212, умрла 1241)
Ирина, кћерка Теодора I Ласкариса и супруга најдинамичнијег

и најспособнијег никејског владара, била је, како истиче Акрополит,
веома храбра, разборита и образована жена.“ Као царица она има
у околини Смирне више личних поседа о којима се брижљиво стара.“
На брду Sipylon она подиже велелепни манастир, о своме трошку,
и поклања му парцеле својих имања.“ Несумњиво је да се старала
* Georgii Acropolitae Historia, ed. Heisenberg, 38, 62, 63.
* Ahrweiler, La région de smyrne 66. — Списак скраћено цитираних
дела доносимо на крају текста.
* Ahrweiler, La région de Smyrne 90.
Повеље византијских царица 145
и о другим манастирима, обдарујући их или заштићујући својим по

вељама. Сведочанство о једној таквој повељи, коју је својевремено
издала манастиру Јована Богослова на Патму, налазимо у хоризми
Михаила VIII за исти манастир, од јуна 1264. Овим се актом за два
манастирска товарна чамца (оavč3.) iz) потврђује потпуна екскусија
која је раније била подељена „хоризмама славног цара, господара и
стрица царства ми, господина Јована Дуке и славне стрине царства
ми, Комнине госпође Ирине, деспине”.“ На исту повељу царице Ирине
свакако се алудира и у хоризми царице Теодоре за исти манастир, од
јула 1269, где се каже да су ослобођења од свих дажбина (čzzoomoretzv)
за два манастирска чамца раније била одобрена „наредбама славних
царева и предраге стрине царства ми, славне деспине госпође Ирине”.“
Из ова два сведочанства, Михаила VIII и његове супруге Теодоре,
разабире се да царица Ирина издаје манастиру Јована Богослова
хоризму садржински идентичну са писаном наредбом цара-супруга,
Јована III Ватаца. Сасвим је вероватно да се царичином хоризмом
потврђивао раније издати царев акт о истом предмету, о имунитету
За ДВа ЧамЦа.
Једина очувана повеља Јована III Ватаца, којом се обнавља
имунитет за две лађице Јована Богослова, јесте брио и ос од априла
1244.У овом акту изричито се каже да је манастир „за потпуни имуни
тет на два товарна чамца” већ „получио разне хоризме од славног цара,
господара и таста царства ми (sс. Теодора I Ласкариса), као и од самог
царства ми”.“ У погледу датума ове изгубљене хоризме Јована III
Ватаца, с којом би требало да је хоризма царице Ирине временски
блиска, може се рећи само толико да је у питању време пре 1241,
када је царица Ирина умрла.”
Разложно је претпоставити да је царица Ирина својим хориз
мама, у одређеним приликама, обдаривала и друге манастире, наро
чито онај који је сама основала. Али писаних података о томе нисмо
нашли. Остаје нам такође непознато како је један бриа иiс царице
Ирине формално изгледао.
* MM VI 219: rov . . . optoplov поро, те тоб žоидiрио о Зzоилšog, z09évто жаl
9ctoo rje; Boot) eize: ио, и ороб "Ioavvou roi Aooxx, жаli rije žоučivou 0e izg rje; (3аоu
Жеizg poo, rije; Коuvr wје жара; Eliptivrje; тј: део поivrje, ...
Поред потврде раније датих привилегија за два товарна чамца,
Михаило VIII овим актом подељује манастиру исти имунитет и за два
друга слична бродића.
* MM VI 225: троота уџzта том 3. otčitucov ЗzоиХćov жxi rij; перитоš9ђto 9 c izg
тјc BootХеioc poo, тј: doičipou Beoгotvrje, хордс Еiptivrje; . . .
* MM VI 183.
* U Dölger, Regesten III 1782, ова прва и неочувана хоризма Јована III
Ватаца датира се „vor 1244 april”.
У архиви манастира Јована Богослова на Патму очувани број цар
ских повеља, којима се током XIII века утврђује и обнавља имунитет за
поменуте чамце, речито сведочи да је тај имунитет на терену, по мало
азијским пристаништима, слабо био поштован. Према очуваним подацима
које смо успели да прикупимо, прву грбота? ис о имунитету на два чамца
манастиру издаје Теодор I Ласкарис фебруара 1214 (MM VI 165–66; Re
gesten III 1687). Али исти цар о истоме предмету издао је још бар једно
или више наређења (8ихрбро оc optop o oc), како се извештава у хоризми Јо
10. Зборник Византолошког института

Ф. Баришић
Теодора, супруга Михаила VIII Палеолога

(венч. 1253, умр. 1304)
Теодора је кћи севастократора Исака Дуке, који је био брат

Јовану III Ватацу. Васпитана од мајке Евдокије у строго религиозном
духу, како извештава Акрополит“, Теодора је и као царица остала
верна идеалима младости. Своју побожност она је јавно изражавала
непрекидним старањем и издашним обдаривањем манастира, наро
чито манастира Богородице Лемвиотисе крај Смирне, о којему каже
да јој povizó8ev припада, и манастиру Јована Богослова на Патму,
према којему се односи Čog ličićхтјто, povoro riptov... Захваљујући срећној
околности да су се архиве поменутих манастира доста добро очувале,
ми данас располажемо већим бројем не само сведочанстава о изгуб
љеним хоризмама царице Теодоре, него и извесним у оргиналу или
копији сачуваним актима.
Читајући узгредне забелешке о Теодори, које доносе Акрополит
и Пахимер, стичемо утисак да је ова царица била искључиво заокуп
љена породичним бригама, утолико више што је од цара-супруга по
некад доживљавала и крајње непријатне тренутке“. Међутим, из
очуваних дипломатичких докумената, који су у вези са Теодором,
лако се уочава да је ова царица била далеко свестранија и у јавноме
животу ангажованија. Водећи бригу о својим приватним поседима и
предано помажући манастире, она доноси одлуке самостално, издаје
званичне наредбе (брити оl) и спроводи их преко својих личних чи
новника, понекад сасвим независно од канцеларије цара-супруга. У
свим овим пословима, испољавајући велику енергију и и упорност, она
наступа са неочекивано великим ауторитетом, као крунисана личност
која је судеоник царске власти. Али да не бисмо ништа прејудици
рали, погледајмо колика је и каква, према расположивом дипломатич
ком материјалу, била административна активност царице Теодоре.
Почнимо са царичиним актима који се односе на манастир Јо
вана Богослова на Патму. У бурним годинама које су претходиле
доласку Михаила VIII на цариградски престо многи метоси овог ма
настира, нарочито на острву Косу, тешко су пострадали. Агилни игу
ман Герман, настојећи да обнови и ојача економску моћ своје мона
вана III Ватаца из 1244 (MM VI 183). После тога долазе две изгубљене
хоризме Јована III Ватаца и његове супруге Ирине, о којима је напред
било речи. Затим, други брио иос Јована III Ватаца, од априла 1244 (MM VI
183). После тога нижу се: први бритибс Михаила VIII, од јуна 1264 (MM
VI. 219; Regesten III 1925); други брио иос Михаила VIII, од јуна 1265
(ММ VI 238; Regesten III 1935); botauöс царице Теодоре, од јула 1269 (ММ
VI 225); трећи осtopic: Михаила VIII, од јуна 1271 (ММ VI 226–27; Regesten
III 1980); урафћ, Канила, ефора манастира, од августа 1273 (MM VI 233–34);
бриоuáс Андроника II, од маја 1283 (MM VI 235–36; Regesten IV. 2094).
* Georgii Acropolitae Historia, ed. Heisenberg 101 sq. У Papadopulos,
Genealogie No 1, не преноси се тачно Акрополитов податак о Теодорином
пореклу. --
* О једном таквом случају, кад је цар Михаило VIII планирао да

одагна Теодорv и ожени се једном лепом Латинком, опширно се припо
веда у Georgii Pachymeris Historia III. 7, Bonn. I 181 sq.
шке обитељи, код новог владара, нарочито код царице Теодоре, на

илази на свесрдну подршку.
Манастир Јована Богослова највише било даровних било пот
врдних хоризми од царице Теодоре добио је за своје метохе на острву
Косу. У тестаменту заслужног и дугогодишњег игумана Германа, од
децембра 1272, изричито се каже да манастир на острву Косу посе
дује више метоха за које има и „царичине хоризме”.“ Ове хоризме,
изузевши две у непотпуним копијама, до нас нису допрле, али остали
су дипломатички документи у којима се оне или укратко преприча
вају или једноставно цитирају. Ови помени, као што ћемо одмах
видети, представљају не само сведочанства о изгубљеним хоризмама
царице Теодоре, него истовремено доносе и поуздана обавештења о
царичиним повељама уопште, о карактеру и рангу тих повеља, као
и о прерогативама власти царице која та акта издаје.
Још маја 1259. цар Михаило VIII општом хрисовуљом потврђује
раније стечене привилегије за све поседе, међу осталим и за метох
Богородице тајv Xтovčaov од 1200 модија на острву Косу.“ Катастарско
преношење овог поседа на манастир и извршено је на основу „часних
и поклоњења достојних хоризми моћног и светог његовог царства и
моћне и свете нам госпође и деспине”.“ Овај изгубљени царичин
брио и бе, очигледно, потврђивао је цареву хоризму, која такође није
очувана.
Получивши општу хрисовуљу од цара, игуман Герман ускоро
постиже и нове успехе. Један стари и у међувремену од тамошњих
суседа преотети повећи посед на острву Косу, мајур Анавасидион
(то профaretov ro "Avagaciótov), сада је враћен манастиру. Сем тога, ма
настир од царице, на истоме острву, добија на поклон и једно ново
имање, метох звани Христ Спаситељ. Али неки земљопоседнички
суседи на острву оспоравају манастиру власничка права над извесним
деловима додељених метоха. Избија спор који траје неколико година.
Царица је одлучно на страни манастира и у неколико наврата она
интервенише издајући писане наредбе. Да бисмо разабрали у којим
приликама она то чини и схватили праву садржину ових њених било
изгубљених било очуваних хоризми, потребно је да знамо како је
текао настали спор око поменута два метоха. Фрагментарни подаци о
овоме, у погледу хронологије махом непрецизни, забележени су у из
весним очуваним актима, који такође нису увек хронолошки одре
ђени. Прикупивши и размотривши ове разбацане податке, дошли смо
* MM VI 232: riž čv rj, Kф исто у из, 2. zzi 3еarovizobg =ротреpovav optouo ig.
* MM VI 200.
н. Овај податак саопштава žпохрафејз Лав Ескаматисмен у акту од
јула 1263 (MM VI217): oента у проazov, Pov optoplov rje . . . zотоб (2xat) eizc xoi
тјc жрата из с жаli živio g huãov жopžg жаl Seonotvrje. -
Метох Богородице табv X-ovčaov у хрисовуљи Михаила VIII од маја

1259. подробно се описује (ММ VI 200) и стога сматрамо да су царева и
царичина хоризма, које žпоуро се с цитира, биле издате непосредно после
цареве хрисовуље, тј. око маја 1259. Пада у очи да царски 3то урареос цареву
и царичину хоризму апострофира идентичним изразима штовања.
104.
до закључка да је имовински спор трајао неколико година и да је
текао овим редом.
На молбу игумана Германа, Михаило VIII подељује, вероватно
још у другој половини 1259, хрисовуљу којом се манастиру Јована Бо
гослава за метох Анавасидион, на осртву Косу, потврђују све старе
исправе и хрисовуље, почевши од ктиторске хрисовуље Алексија I
Комнина.“
У исто време царица Теодора обитељи на Патмосу, „као своме
властитом манастиру” (ćic ličićитrrov provao riptov) и „ради спасења
душе своје”, даровном хоризмом (дио бриогроб) поклања, на острву
Косу, велики метох „звани Христ Спаситељ”. Акт није очуван.“
Међутим, са спровођењем ових одлука цара и царице не иде
глатко, будући да се велики део поклоњеног метоха Спаситељ налази
у поседу тамошњег епископа који није вољан да га уступи. Епископија
држи такође и неке парцеле метоха Анавасидион. Избија спор. Оба
вештена о томе, царица издаје наредбу (ористио) да њен дворанин
Јован Манкафа изврши на острву Косу катастарску ревизију (živa
9ećoprav), границе спорних метоха утврди на основу старих исправа
си после тога за оба метоха, Спаситељ и Анавасидион, манастиру уручи
одговарајућа акта о предаји (rapi čoаис), уносећи у њих и хоризмом
„подарено” ослобођење манастира од плаћања обавезног државног
пореза (réхос) за ове метохe..“
Добивши од Јована Манкафе посебне катастарске тапије за по
менута два метоха, игуман Герман — дошавши лично у престоницу?
— моли царицу Теодору да обе исправе, ради веће сигурности, посеб
ним актима потврди.
* Ово се саопштава у акту Михаила Василикиота (MM VI 229), као

и у другој, очуваној царичиној хоризми за овај исти метох (MM VI 204—
205), о којој ће ниже бити речи. Изгубљена царева хрисовуља за метох
двана:yон у Dölger, Regesten III 1873, датира се оквирно „мај 1259—
јули ».
“ О овој изгубљеној даровној царичиној хоризми први извештава Миха
ило Василикиотис у катастарском акту који, како ћемо видети, потиче веро
ватно из 1261 (MM VI 227–29). Према његовим речима, манастир на Патму је
8еarovuxi, u ovi, (p. 229), што се разликује од уобичајеног (32 ot) и ђ u ovih. Још
подробнија обавештења о овој хоризми доноси Лав Ескаматисмен у актима
од маја и јула 1263 (MM VI214–16, 217—19).
* Податак да је царица својом „поклоњења достојном хоризмом”
за оба поменута метоха „поклонила” (прохлоухрiо“ ту чак и основни државни
порез (réхос) саопштава се у акту Лава Ескаматисмена, од јула 1263 (MM
VI. 218). Овај основни државни порез, по правилу, није се укључивао у
подељене привилегије. Тако Михаило VIII, у потврдној хоризми за метох
Богородице то у Хтovčov истог манастира, од августа 1268, изричито нагла
шава да ће манастир и у будуће бити дужан да државном фиску плаћа
само и једино од катастарског чиновника означени „припадајући телос“
(ММ VI 224; Regesten III 1963).
Да је царица „поклонила” телос управо овом хоризмом, коју је упу
тила на име Јована Манкафе, а не раније, закључујемо из компаративног
разматрања података који се односе на ову Манкафи упућену хоризму
(cf. infra, n. 18).
Одазивајући се на игуманово тражење“, царица издаје мана

стиру две хоризме, једну којом се потврђује Манкафин акт о предаји
(rzpć3oаис) метоха Анавасидион, и други, сличне садржине, за метох
Спаситељ. Оба ова акта очувана су у старим и неовереним копијама,
док су Манкафине породбоемс изгубљене.
У првој царичиној хоризми, којој од текста недостаје само ме
нологем, каже се да манастир Јована Богослова за свој метох Анава
сидион „на острву царства ми Косу” поседује „старе исправе и хри
совуље славних царева, као и хрисовуљу господара ми цара, предрагог
ми автократора”. Када је „дворанин царства ми”. Јован Манкафа,
„према наређењу (бритиб) царства ми”, на поменутоме острву извр
шио катастарску ревизију (3 v29ećoprav), онда је он том приликом
метох Анавасидион „поново” (zo Suc) предао манастиру. Тај акт о пре
даји (тzpž8оoис) Јована Манкафе, на молбу игумана Германа, овом
хоризмом (6 пара у брио и ос) се потврђује.”
Теодорину хоризму за метох Спаситељ, уручену истом приликом
игуману Герману, препознајемо у веома окрњеној и без менологема
очуваној хоризми, која се до сада сматрала као фрагмент хоризме
Михаила VIII и која би требало да потврђује, исто као и потпуније
очувана хоризма Теодорина, Манкафин акт о предаји метоха Анава
сидион. Међутим, читав је на из момената који показују да овде није у
питању царева хоризма за метох Анавасидион, него Теодорина за
метох Спаситељ. Од овог акта, преписаног без менологема и на истом
комаду папира као и претходна царичина хоризма, очуван је само
завршни део. Садржина тог фрагмента своди се на ово. На молбу
јеромонаха Германа, игумана манастира на Патму, „овом хоризмом
царства ми” (6 парам тј: (32a) aizg uo opta u ig) потврђује се „акт о
предаји дворанина царства ми, Јована Манкафе”. Реч је несумњиво
како смо посредним путем закључили, о Манкафиној катастарској
предаји метоха Спаситеља.“
* Игуманово тражење свакако је уследило због упорности епископа

на Косу, који је оспоравао манастиру права на поменуте метохе. Чи
њеница да царица посебним хоризмама потврђује акта, издата на основу
њене сопствене хоризме, на први поглед може изгледати необична. Међу
тим, констатујемо да то исто чини и Михаило VIII када, својом хоризмом
од августа 1268, манастиру на Патму потврђује катастарску исправу свога
чиновника (MM VI 224; Regesten III 1963).
* MM VI. 204–205.
“ MM VI 205. Dölger, Regesten III 1872, овај акт евидентира као
хоризму Михаила VIII којом се. као и Теодорином, потврђује чиновников
порф допис метоха Анавасидион. Главни разлози који говоре да је овде у
питању одломак Теодорине хоризме, а не хоризме Михаила VIII, били
би ови. Пре свега, v овој хоризми, исто као и у претходној и неоспорно
Теодориној, Јован Манкафа се назива „дворанином царства ми” (тоб oizeto o
тјc: Borov) etac uo o "Iodvvo o тоб Могужжоб.). Да је реч доиста о царичином а не ца
neвoм о'zerog, налазимо потврду у писму патријарха Арсенија Авторијана
(1261—1265, други пут), где се сасвим одређено каже да је „пре кратког
времена” манастиру на Патму био предат (наоса.5o:9e imov) метох Спаситељ
пасž тоб obretoo rije ... zivojarnc, тог, Moryxxф3 (MM VI 206). Према томе, титу
лисање Јована Манкафе као оlzетос указује на то да фрагментарно очу
вана хоризма припада царици Теодори.
Све ове царичине акције да се манастиру Јована Богослова обез
беди несметано поседовање метоха Спаситељ и Анавасидион — на
редба Јовану Манкафи да изврши извиђај, Манкафине пархŠ6ce:g ма
настиру, царичине потврђујуће хоризме Манкафиних аката — усле
диле су убрзо по издавању њене даровне хоризме за метох Спаситељ
(1259) и, очигледно, завршиле су се у врло кратком временском раз
маку. Претпостављамо стога да се све ово дешава око 1260. године.“
Иако је добио од царице хоризме, игуман Герман још увек не
располаже дарованим поседима. Епископ Гаврило упорно се супрот
ставља, не допушта да се од пирата оштећени метох-манастир Спаси
тељ догради и обнови, не уступа њиве, храстову шуму, маслињак.
Патријаршијски и самоуправни манастир на Патму, правда се епи
скоп, по црквеним законима нема уопште права да, као свој метох,
поседује манастир Христа Спаситеља који је подигнут čri o ra oporringto
ттg &тиохотсјс. Остаје при своме и игуман па упућује жалбу патријарху.
До још одређенијег закључка у истом смислу долазимо и другим

путем. Обратимо пажњу да се у патријархову писму, које је настало негде
између 1261—1265, наводи да је „пре кратког времена” Јован Манкафа
предао метох звани Спаситељ. И Лав Ескаматисмен, у акту од јула 1263,
такође извештава да је метох Спаситељ дарован од „моћне и свете нам
господарице и деспине”, и да је акт о катастарској предаји (тф čxдоттрico
ovyt) top) манастиру уручен од тоб те 8teveруобvтос тihv vјо оv Kai Sixxico roo
9eopcochroo Bearwopiого тоб жpćroog rje; &уiz; zотјc (sc. 8еопоlvmc) Зо тихelix:
(ММ VI 216). Овај царичин службеник на острву Косу несумњиво је Јован
Манкафа. Патријарх Арсеније и Лав Ескаматисмен јављају, дакле,
да је Јован Манкафа, извршавајући царичину хоризму, негде пре 1263.
уручио манастиру на Патму порф дости; за метох Спаситељ, док Теодо
рина хоризма, како смо видели, обавештава да је исти Манкафа, опет
на основу њене хоризме, предао манастиру метох Анавасидион. Према
томе, сада поуздано знамо да је Јован Манкафа манастиру једновремено
предао две катастарске тапије (парадоoис), за метохе Анавасидион и Спаси
тељ, и то обе на основу царичиних посебних наређења, односно посебних
хоризми. Да је одиста тако било потврђује нам поменути Лав Ескаматисмен
који изричито каже да је „поклоњена достојном хоризмом моћне и свете
нам господарице и деспине” манастиру био „поклоњен” техос за метохe
Спаситељ и Анавасидион, и то онда „када су ти поседи томе манастиру били
потврђени” (6те ха просехора,9т та отn (sc. uovј тобOеодбуоо) те тога бra xтihuara),
тј. хоризмом на основу које је Јован Манкафа извршио предају поменутих
метоха. Из свега овога следи да одломак хоризме, у којој се потврђује
парадости; „дворанина царства ми Јована Манкафе”, може бити само и
једино одломак Теодорине хоризме за метох Спаситељ. У потврду овоме
иде и чињеница да се цареве хоризме, којима би се Манкафина акта о пре
даји потврђивала, уопште нигде не спомињу.
* Dölger, Regesten III 1872, Теодорину очувану хоризму за Анаваси
дион датира оквирно „мај 1259 — јули 1263”. Свакако, то је исправно, иако
је горња граница заправо мај 1263 (Ескаматисменов акт у којему Се ГО
вори о већ додељеним метосима Анавасидион и Спаситељ). Патријархово
писмо, у којему се наводи да је Манкафа оба метоха предао манастиру
rро ожfyou (MM VI. 206), очувано је у копији са изостављеним датумом и
стога не може послужити као ослонац за прецизније датирање царичиних
хоризми. Уколико се наше датирање акта о предаји (парадоatc) Михаила
Василикиота у јули 1261 (уместо јули 1271), о чему ће ниже бити речи,
покаже прихватљивим, онда ће предложено датирање царичиних хоризми
у 1260. бити сасвим поуздано.
__ - - - -_ Повеље византијских царица 151
Повољан одговор убрзо стиже, како се и очекивало. Патријарх

Арсеније Авторијан (1261—1265, други пут), свакако у споразуму са
царицом“, упућује епископу острва Кос тurržxtov... У овоме акту епи
скопова позивања на каноне оцењују се као празни и правног основа
лишени изговори и стога му се строго наређује да не причињава
сметње игуману Герману, да сву покретну и непокретну имовину
метоха Спаситељ, „који је пре кратког времена томе манастиру предао
дворанин преблагочестиве августе, Манкафа”, без одлагања препусти
поменутоме игуману.“
Изгледа да овом приликом, поред патријарха, манастиру помоћ
указује и царица Теодора. Вест о томе налазимо у једној порф.3oortg
Михаила Василикиота која би се, према прочитаном менологему
„месеца јула, индикта 14”, односила на касније време, али која по
својој садржини пристаје управо овоме тренутку. Михаило Васили
киот, потписан као 5 8o9.) og rje . . . 3eатоlvric, саопштава да је „бо
жанственом хоризмом моћне и свете нам господарице и деспине по
слат у земљу светог јој царства Кос” да тамо изврши катастарску
ревизију (3тоxxtraorjaz) и свакоме појединцу, па и самим манасти
рима на острву, додели што им од старине припада. Док је посао био
у току, наставља Василикиот, игуман Герман доноси му „божанствену
и поклоњења достојну царичину хоризму” (9elov жxi. простиuvrтov
3sотомихђv iptauáv) да се помоћу становника острва испита како и
када су извесне њиве, маслињак и храстова шума метоха Спаситељ
доспели у руке тамошње епископије. Поступајући по тој наредби,
Василикиот саслушава, у присуству епископа Гаврила, бројне сведоке
и дознаје да је почивши епископ Исаија, претходник Гаврилов, поме
нуте поседе бесправно присвојио. На сличан начин, поступајући према
раније издатој потврдној хоризми, Михаило Василикиот утврђује
имовинске границе и метоха Анавасидион. После тога за оба ова
метоха манастиру уручује акт о предаји (таоž8оoис). Ми сматрамо да
тај акт, који очигледно по садржини одговара управо овој прилици,
треба датирати у јули 1261. године.”
Овим интервенцијама патријарха и царице Теодоре вишего
дишњи спор са епископијом око метоха Спаситељ био је, чини се,
дефинитивно окончан, будући да се у доцнијим актима нигде не
помиње. Пада у очи да се у овој афери цар уопште не појављује,
него наступа само царица Теодора која је у вези са спорним метохом
Спаситељ, како из претходних излагања излази, самостално издала
* Да је царица Теодора у пријатељским односима са патријархом
Арсенијем сведочи Pachymeris Historia III, 7, Bonn. I 181 sq.
* MM VI 205—206. Овај акт је, како напоменусмо, сачуван у копији
без преписаног менологема. Јеромонах Герман као игуман манастира први
пут се јавља у акту патријарха Арсенија Авторијана (1255—1259, први
пут) од маја 1258 (MM VI 193), а последњи пут у своме тестаменту од
децембра 1272 (MM VI 229–233).
* MM VI 227–229; p. 227. tret 38 &teor:Хrv x29” бога иђv Sejov rig хрхтах:
xod 3vtac jučiv xoptzc xxii. 8еarotvne čv rj, уфос, тј: &ytoc Boot) eizc zог с тј Кр, tvo. . . .
&roхатхотјаза 38 švz šxxarov . . . Издавачи примећују: Tabula tribuenda vi
detur anno 1271 (p. 229). Доиста, према прочитаном „индикта 14”, то је
једина година која долази у обзир. Dölger, Die Kaiserurkunden des Johan
четири посебне хоризме.Управо то се и констатује у „печатном писму”

(агу олибдес уpćuuz), од јула 1263, у којему Лав Ескаматисмен, пот
писан као 6 добЖog roo ... Водолšog и 3тографsog Poда и Киклада, каже да
је метох Спаситељ „био дарован манастиру поклоњења достојним хо
ризмама моћне... деспине” (проoехорф97, тј. ромј дио. . . бриора у тže: . . .
8еотotvrje).“ За друге метохе на острву Косу цар је манастиру Јована
Богослова издао више хоризми и неколико хрисовуља, али увек су у
питању, колико смо успели да видимо, само и једино потврдне а не
даровне повеље. Објашњење овој чињеници налазимо у претпоставци
да је цело острво Кос, за владе Михаила VIII, представљало приватни
посед царице Теодоре. Исправност тога закључка потврђује се и низом
других момената.“ Констатујући, дакле, да царица Теодора манастиру
Јована Богослова за метохе на острву Косу потпуно самостално и
независно од цара издаје даровне и потврдне хоризме, морамо исто
времено констатовати да она такве хоризме издаје у вези са мето
сима који се налазе на њеном приватном поседу. Преостаје нам да
видимо да ли је царица Теодора самостално доносила повеље и за
метохе који се налазе изван њених приватних поседа.
Теодорина хоризма за манастир Јована Богослова, од јула 1269,
очувана је у оригиналу и због тога је, с обзиром на тему о којој је
nes. Theologos-Klosters auf Patmos, BZ 28 (1928) 354 n. 4, не улази у ближе
датирање овога акта, него само констатује да поуздано потиче из друге
половине XIII века, будући да се у њему спомиње игуман Герман. Годи
на 1271. као датум неодржива је, мислимо, из више разлога. Епископија
држи присвојене поседе, како се у тексту индиректно саопштава, све до
тренутка када Михаило обавља ревизију. Ако је то 1271, онда излази да
је патријархов питтžxtov, упућен поуздано пре 1263, остао без икаквог деј
ства, а то је тешко замислити. С друге стране, незамисливо је да је и
царица могла допустити да све до 1271. епископија бесправно држи велики
део метоха Спаситељ који је она манастиру поклонила још око 1259.
Претпостављамо да уместо прочитаног „индикта 14” у акту стоји „индикта
4” и у том случају акт би датирао из 1261. Морамо рећи да овоме датирању
Василикиотова акта не иде у прилог чињеница да септембра 1261. општу
катастарску ревизију на острву Косу врши Јосиф Панкaлос, такођер
6 8обЖog rje . . . 8еопоlving (MM VI 208–210).
* MM VI218. Исти 3 поурофејс, у своме акту од маја 1263, о истоме ме
тоху извештава само да је претходно, посебним „печатним актом о пре
даји”, био предат манастиру од тоб 8tsvepyобvтос тру vijaov Kö 3ихxiо тоб 8ео
оcoopiroo Beo ruop too roj zpároog rje 3 rize o orje (= 8еопоlvric) Boot) etxci (MM VI 216).
Ово се, како смо горе навели (cf. suрra n. 18), вероватно односи на Јована
Манкафу.
* Да наведемо само неколико важнијих. У актима царица о острву
Косу стално говори као тј. vijao rije Bхаихeizc uo o Kф, односно тј. уфоz pig živiz:
Bха јеixс жутije (sc. Scarotvne) rj Kö у актима чиновника (cf. MМ VI 205, 227).
Друго, царица у више наврата, као што смо видели, одређује чиновника
који на острву треба да обави општу или делимичну катастарску ревизију.
За неке тамошње метохе, као што смо такођер видели, царица „поклања”
манастиру и државни те)ос. На острву се налази посебан царичин админи
стратор финансија (81eveloyöv ... тоб Веотихоioо — cf. suрra, n. 23).
У вези с овим поставља се питање: шта овде заправо значи те) ос
тоб 8ruoa too који царица поклања, да ли је то порез који убире државни
фиск, или је то бивши државни порез који царица, као фevдални поседник
острва,убира за себе?Ово последње изгледа нам вероватније.
овде реч, од посебног интереса. Иначе, то је једна из дугог низа

повеља којима се манастиру, током целог XIII века, обнављају иму
нитетна права (č3xovoaeiz) за два, односно четири, товарна бродића.
Ове привилегије, каже се у првом делу царичине хоризме, већ одавно
су манастиру подељене наредбама „славних царева” (sс. Теодора I
Ласкариса и Јована III Ватаца), „предраге стрине ми десnине Ирине”
(супруге Јована III Ватаца), као и „предрагог ми автократора” који
је, потврђујући од претходника даровани и обнављани имунитет за
два бродића, својом хоризмом проширио исте повластице и на још
две транспортне лађице. Сада, на молбу игумана Германа, царица
својом хоризмом наведене повеље потврђује, додајући да ће сваки,
који би се дрзнуо да повреди поменуте повластице, „искусити стра
шне последице од стране царства ми”, било да је од оних „који држе
пристаништа царских и царства ми приватних имања”, било од оних
који убиру разне и таксативно набројане дажбине.“
Овом Теодорином хоризмом, сасвим је очигледно, потврђује се,
у првом реду, четири године раније издата хоризма Михаила VIII,
а посредно и хоризме ранијих никејских владара о истом предмету.“
Међутим, у тексту царичине хоризме има једна појединост које нема
ни у једној од наведених хоризми које се њоме потврђују. То је санк
ција, која је формулисана као претња личним кажњавањем, на исти
начин како се чини у царским хрисовуљама и, сасвим изузетно, у
царским простагмама.
Пажњу привлачи и податак о приватним имањима чланова цар
ске куће. Из наведеног места, ако га правилно интерпретирамо, излази
да Михаило VIII и царица Теодора имају одвојене приватне поседе,
и друго, да се царева и царичина имања налазе, бар једним делом, у
приобалним малоазијским областима и да, имајући своја посебна
пристаништа (ахžxxc), представљају сразмерно велика газдинства.“
Да ли су овде у питању некадашњи приватни поседи никејског двора,
тешко је рећи.
Оригинал царичине хоризме, како извештава Делгер из аутоп
сије, сачињен је на попречно изрезаном и уздужно испруганом комаду
бомбицин папира, димензија 32,5 х 28 cm. Meнологем „месеца јула,
индикта 12” исписан је црним мастилом и руком писара текста.
Доњи део акта пресавијен је према унутра и на средини тако обра
зованог ојачања, провучен кроз две рупице, причвршћен је кудељни
гајтан са оловним печатом. Промер печата је 3,6. На аверсу је Бого
родица која стоји и на грудима држи малога Христа, са легендом
MP OT. На реверсу печата налази се стилизована, издужена и према
* MM VI 225–226: č2. 20 rov rov тус охžХос жро, то јvrov (32 тихидоу те жxi тј:
Bхаихеizg uоo хтифтом . . . ородpžс пеuoz9 iоета, тј: žпо тije (zat) cize: poro šпе
Жерогеоc.
* MM VI 165—166 (Теодора I Ласкариса, из 1214), 183 (Јована III
Ватаца, из 1244), 219 (Михаила VIII, из 1264), 238 (Михаила VIII, из 1265).
Сf. suрra n. 7.
* Из типикона цариградског манастира тоб Л. Збс (Константин Липс)
дознајемо да царица-мајка Теодора има поседе по разним областима
Царства (cf. Dölger, Regesten IV 2079).
подлози гајтана подешена фигура царице, која у левој руци држи

скиптар а десну на грудима. На глави висока круна, са витицама од
перли које висе са стране. Око царичиног лика тече натпис: Оеодора.
cooереотžrt, zbrojarx Добxxtva i IIzХаиологу ух“.
Своју благонаклоност према манастиру Богородице Лемвиотиce
царица Теодора изражавала је, судећи по очуваним подацима, једино
додељивањем потврдних хоризми“. Таквих аката она је, вероватно,
издала знатно више него је нама данас познато. Прва и по сам ма
настир најзначјнија царичина хоризма вероватно је била управо она
коју, као једино преписану, налазимо у очуваном дипломатару Лем
виотисе, из XIV века. У уводном делу текста царица саопштава да,
на молбу игумана Герасима, радо пристаје да буде „ефор тога мана
тира”. Она то чини, прво, због тога што јој „тај манастир припада по
баштини” (уоугиб)сv), будући да је својевремено био обновљен од
„славног цара, господара и стрица (Setov) царства ми” (тј. од Јована
III Ватаца)“, и друго, из великог поштовања према игуману Гера
симу. Истовремено, хоризмом потврђује све привилегије подељене
хрисовуљом „господара ми цара, предрагог ми автократора”, исти
чући да ће непоштовање наведених повластица бити кажњиво.“
Овај акт царице Теодоре, према менологему „месеца новембра,
индикта шестог”, несумњиво треба датирати у новембар 1262, будући
да новембра 1277, која би година теоретски дошла у обзир, игуман
Герасим није био међу живима.“ Међутим, пада у очи да је хрисо
вуља Михаила VIII за Лемвиотису, на коју се Теодора у својој хо
ризми позива, издата децембра 1262, и то на молбу истог игумана
Герасима.“ Излази, дакле, да царица месеца новембра 1262. потврђује
цареву хрисовуљу која се издаје месец дана касније. Али ово не треба
да нас збуњује. Објашњење је свакако у томе што су хрисовуљи Ми
хаила VIII од децембра 1262. претходиле две свечане хоризме којима
су манастиру били потврђени сви поседи, и то од јула 1259. и де
цембра 1260. године“, и што је царева хоризма од децембра 1260. садр
жински идентична са његовом две године каснијом хрисовуљом.“
* Dölger, Die Kaiserurkunden des Johannes-Theologos-Klosters auf

Patmos, BZ 28 (1928) 352–53. Непотпунији опис акта, који се даје у ММ VI
226, у извесним појединостима није ни тачан.
* У општој хрисовуљи Андроника II за Лемвиотису, од априла 1284,
поименично се наводе сви поседи као и подаци како је сваки од тих
поседа доспео у власништво манастира. Међутим, у том списку нема по
мена ни о једном поклону царице Теодоре (ММ IV 28–32).
* Јован III Ватац у актима Михаила VIII такође се ословљава, како
смо имали прилике да видимо, као тоб 9сtoo (22 ot) eto, c и ого, хороб "Iodvvou roč. До ожо.
(cf. MM IV. 27, 221 241). Манастир Лемвиотису Јован III Ватац је обновио
око 1225 (Dölger, Chronologisches 301).
* MM IV 260–61.
* Cf. Dölger, Regesten III 1924.
* MM IV 26–28; cf. Dölger, Regesten III 1915.
* MM IV. 221–22 (од јула 1259; cf. Dölger, Regesten III 1877); MM IV
222—23 (од децембра 1260; cf. Dölger, Regesten III 1889).
“ Dölger, Regesten III 1915, сматра да је ова упадљива Doppelbeur
kundung уследила због промене игумана у манастиру.
Царичина хоризма, као и остале повеље дипломатара, преписана
је веома брижљиво и захваљујући томе ми дознајемо како је изгледао
изгубљени оригинал. Наиме, на крају акта кописта бележи: etye xx:
тo“ prvi ... xxi, xáтоšev xripivmy (sc. Boo). Nav) 3:3, 3sarovizоб Boo7) corrotov.
Оригинал је, дакле, на крају текста имао црним мастилом уписани
менологем. Друго, на средини акта, испод текста, био је гајтан са
воштаним печатом који је на обема странама имао неке знаке, оти
снуте нарочитим и за тај посао удешеним калупом у облику кљешта.“
Изгубљени оригинал, као што видимо, у потпуности је идентичан са
очуваним оригиналом хоризме о којој је раније било речи.
Преузимајући заштитнички надзор (čфорсtzv) над манастиром и
потврђујући му царевом хрисовуљом подељене привилегије, ца
рица Теодора поименично наводи све врсте државних извршних ор
гана (хералi, Soo3, прižхтор, žпогура реос, по дблоuЖog rob . . . (32a),ćoc)
којима се забрањује „узнемиравање манастира”, и то под претњом
да ће сваки од њих, у случају преступа, бити строго кажњен „као
прекршилац наређења господара ми цара и одредаба царства ми!”
(og ž8етr rije rav optoplav тоб . . . Bха),6og zzi rav rje (3xoi) etxg; go o
проота уџžirov). Треба истаћи да царица овде, исто као и у хоризми за
манастир на Патму од јула 1269, санкцију доноси самоиницијативно,
пошто ни у једној повељи Михаила VIII, које се овом хоризмом по
тврђују, санкције уопште нема.“ С друге стране, пада у очи да у овој
потврдној хоризми, као и у оној из 1269, царица своју санкцију,
односно претњу личним кажњавањем, протеже на све царске службе
нике (управнике административних јединица, пореске и катастарске
чиновнике) који долазе у обзир као потенцијални прекршиоци по
дарених привилегија. Та чињеница, сама по себи, јасно показује да
овде Теодора, као царица-супруга, наступа са прерогативама власти
једног савладара.
Друга нама позната хоризма Теодорина за Лемвиотису потиче из
знатно каснијег времена. Вест о овоме акту доноси се у поро, дотихо у
ºpćupa Joвaнa Комеса, који се потписује као 6 8ob)og rig . . . Seonotvrg.
Поступајући „према наређењу моћног и светог јој царства”, Јован
Комес предаје у власништво манастиру земљопосед звани Хагија
(“Artz). Пошто је описао границе тога поседа, смештеног на јужној па
дини брда тоб Фладо 0) ov, Комес наглашава да у несметаном поседовању
манастир нећебити ометан рire пapž тоб Steveprotivnog ro uéрос тј:
Seатоlvric, prire пар” &тéроu rivic. Акт се издаје „месеца марта, ин
дикта 13”.
Јован Комес је, у тренутку када овај акт о предаји уручује ма
настиру, био „управник царичиних имања у околини Петре”.” Посед
* Како је ова направа за отискивање знакова на златним, оловним
и воштаним печатима (BooХХотiptov) изгледала v. Dölger-Karayannopulos,
Urkundenlehre I, Taf. No 27.
“ Сf. MM IV. 221–222 (хоризма из 1259), 222–23 (хоризма из 1260),
26–28 (хрисовуља 1262).
* MM IV 175–176. Кописта картулара (XIV в.) даје овај наслов акту:
то парадотиду уpću uz тоб тire 8ooxe Sovroc r5 čv r7 =eptoy i rje Teroze 3еоготи:
хтјиата, "Поavvo o тоб Köur roc, убрим тоб толito, rije: "A yizg 8.” брити об 3ео пот
"Ariz очигледно је у близини тих царичиних приватних имања и стога

би се могло очекивати да овде Јован Комес предаје један посед који
је царица претходно својом даровном хоризмом била поклонила ма
настиру. Међутим, да је у питању царичин поклон од властитих
поседа, Јован Комес не би пропустио да то каже. И доиста, то тје
“A viz; топиоу игуману Агатону и монасима Лемвиотисе „поклонио
je” (črt?tВоuz) Михаило Комнин Врана који је, потписујући се као
ö Soli), oc тоб . . . Заоалšoс, своју даровницу (урафh) манастиру уручио
„месеца октобра, индикта десетог”, што се свакако односи на 1281. го
дину.“ Из тога закључујемо да тоградотиду урiuux Јована Комеса,
према уписаном датуму „месеца марта, индикта 13”, потиче из марта
1285. године.“ Сасвим је вероватно да истој години, или крају прет
ходне, припада и Јовану Комесу упућена хоризма од Теодоре, сада
царице-мајке.
Ова хоризма, како се из Комесове катастарске тапије разабире,
манастирски посед је заштићивала у првом реду управо од финан
сијског администратора царичиних поседа (8tsveproov rog rje ... део поlvric).
жоб. Ahrweiler, La region de Smyrne 162, израз 8ео потихd жтijuо то преводи
као „les biens de la couronne”, тј. мисли да је реч о приватним поседима
царске куће, односно царевим. Међутим, ми сматрамо да речи део потиха и
део потиоб из цитираног наслова треба читати као 8ео помих... и 8еопомихоб.
Разлози су ови. Прво, приватна имања царске куће, односно царева, по
правилу се називају Восu) od zrhuxто, или Ваздижov čevrt, Maretov (cf. MM IV 142,
143). Друго, у тексту акта Јован Комес изричито наводи да предају метоха
“AYix врши хо 8” брио иду тije ... Seonotvrie: и, према томе, сасвим је очигледно да
прочитано 8.” брио и об 8ео потихоб из преписивачевовг наслова треба читати
&t" брити об 8етпоuvихоб. Следствено томе и претходно 8ео потихо жтijuo ro. Нео
спорно треба читати као 8ео погушић, жтijuzro... Овде је, дакле, реч о цари
чиним имањима у околини Петре.
Доиста, у широј околини Смирне царица Теодора имала је више
приватних поседа. На продајном акту Михаила Петрициса за Лемвиотису,
од марта 1276, као први сведок је Алексије Ксантопул, у својству тоб
8оoиос тоv 8ео помихом жттио том (ММ IV. 173). Ови поседи су управо у
близини брда тоб ФХоро 7.oo (cf. Ahrweiler, La région de Smyrne 66).
У пресуди којом се, маја 1287, решава велики имовински спор између
Лемвиотисе и Михаила Комнина Вране, спомиње се и име тоб dvтt8ooхос тоv
8еопомихајv жтružтov, Лćovтос тоб Кадоet S3 (MM IV. 279). Ови поседи су, како
се из текста разабире, источно од брда Фламулон, у близини села тд.
Мобриоду то. Иначе, Лав Калоидас јавља се и као сведок на продајним актима
још 1276 (MM IV 174, 175).
У акту хартофилакса митрополије Смирне за Лемвиотису, од маја
1287, спомиње се и име тоб dvтt8ooхоc rov 8етпоuvocabv жrnužтov тјc Пéтрос,
Kovo rovrtvo o тоб Фро у уопоолоu (MM IV. 278). Није искључено да је овај
Франгопул био заменик (&vričov 2) нашем Јовану Комесу о којему се,
како видесмо, каже да је био Souxe jov царичиних поседа у околини Петре.
* MM IV. 176–77. До закључка да акт треба датирати у октобар 1281.
дошао je Dölger, Chronologisches 306 n. 1, јер се Агатон као игуман Лем
виотисе јавља у актима између 1280 и 1282. Заправо, Агатон као игуман
посведочен је већ 1274 (cf. MM IV 95).
* Ahrweiler, La région de Smyrne 162, акт ставља, под знаком питања,
у „1270 (?)”. Међутим, ако даровница Михаила Комнина Вране датира из
1281, а то је сигурно (cf. MM IV 135: игуман Агатон 1281; IV 169 — игуман
Јован 1267), онда 1285. преостаје као једини датум за Комесов акт.
Царица, дакле, овде брани манастир од својих чиновника на исти

начин на који и цар имунисте заштићује од својих порезника. Овде
је најкарактеристичнија појединост свакако то што катастарску пре
дају једног манастиру дарованог поседа врши управник царичиног
приватног имања, а не одговарајући катастарски службеник царске
администрације, како је обичај.
Да рекапитулирамо. Остаци самосталног администрирања ца
рице Теодоре, манифестованог у издавању хоризми као једине врсте
аката њене канцеларије, очувани су само у архивама манастира Јо
вана Богослова на Патму и Богородице Лемвиотисе крај Смирне. На
пред је било речи о укупно седам сачуваних или посведочених аката
који се односе на манастир Јована Богослова, и само о два акта који
су у вези са Лемвиотисом. Хоризме за манастир на Патму тичу се
највећим делом метоха на острву Косу који је, како изгледа, прет
стављао један од приватних феудалних поседа саме царице. У питању
су ове хоризме: прво, потврдна за метох Богородице тау Хrovдоу на
острву Косу, издата после маја 1259, несачувана; друго, даровна за
метох Христа Спаситеља на Косу, из 1259,такођер несачувана; треће,
несачувана и око 1260. издата хоризма чиновнику Манкафи да утврди
границе претходно додељеног метоха Спаситељ и раније поседованог
мајура Анавасидион, да одрачуна раније плаћани те)ос за те метохе и
о свему томе манастиру изда одговарајуће тапије; четврто, хоризма
којом се потврђује Манкафин поро достиc метоха Анавасидион, издата
око 1260, сачувана у непотпуној копији; пето, хоризма којом се пот
врђује Манкафин парадоaug дарованог метоха Спаситељ, издата 1260,
очувана у фрагменту копије, која се досад погрешно тумачила као
копија потврдне хоризме Михаила VIII за манастирски метох Анава
сидион; шесто, несачувана хоризма чиновнику Михаилу Василикиоту
из 1261. да, по завршеном комисијском извиђају око спорног метоха
Спаситељ, манастиру изда одговарајући катастарски докуменат; седмо,
потврда раније манастиру подељених и више пута обнављаних приви
легија за два товарна чамца, од јула 1269, очувана у оригиналу. Ца
ричине повеље за манастир Лемвиотису јесу: потврдна хоризма за
све поседе, од новембра 1262, очувана у потпуној копији, и друго,
несачувана хоризма, с почетка 1285, Јовану Комесу да посед звани
“Ariz, дарован Лемвиотиси октобра 1281. од Михаила Комнина Вране,
пренесе у власништво истог манастира.
Хоризме царице Теодоре у погледу садржине веома су разнолике
и одражавају широке компетенције њене власти. Издајући потврдну
повељу, царица понекад додаје санкције које није било у владарској
повељи коју потврђује, и то санкцију формулисану као претњу лич
ним кажњавањем. Или издаје повељу у којој, поред потврде раније
подељених привилегија, имунисту ослобађа од дотле обавезно упла
ћиваног општег државног пореза (ré) ос). Извршавање својих одлука
царица обезбеђује наредбама које упућује не само својим него и

царевим чиновницима. Опште узевши, хоризме царице Теодоре, по
своме ауторитету и карактеру, представљају јавно-правне документе
највишег ранга, стоје на нивоу савладарских повеља.“
Ана Угарска, прва супруга Андроника II

(венч. 1273, умр. 1281/82)
Из хоризме Андроника II за манастир Продром, од августа 1312,

дознајемо да је брио и ф тј: žotčiuoo xxi, uzжxptiričog reptroSirov uov zо
уобот, с, тјc xoptac "Avvre rig 3sотоlvrici било наређено да Георгије Тру
лин врати манастиру Продрому присвојено земљиште на подручју
та у Лц328tov и да је он после тога представнику истог манастира дао
писмено обећањеда ће поштовати одлуку царице.“
Ова изгубљена хоризма могла је бити издата најкасније око
1282, када је царица Ана Угарска умрла. Године 1312, када Андроник
II доноси другу пресуду у корист манастира Продрома, Георгије Тру
лин је царев „дворанин”, пронијар који има своју оlixovog iz у око
лини Сера.“ Како цар Андроник II не спомиње никакву своју ранију
наредбу у вези са имовинским спором између манастира Продрома
и Георгија Трулина, излази да је царица Ана била једина која је
својом хоризмом самостално решила први спор између царског про
нијара и Продрома. Зашто се том приликом манастир обратио управо
царици а не цару, остаје нам непознато. Можда је тада Продром
уживао посебну заштиту царице Ане, односно био под њеним „над
зором”. Андроник II са пуним уважавањем цитира двадесетак го
дина раније донету хоризму своје почивше супруге Ане. Међутим,
пада у очи да је његов пронијар Трулин, у тренутку када је ца
ричина хоризма стигла у Сер, дао „писмено обећање” (čir,pa pov
Or:6ayeov) да ће њезину одлуку поштовати. Да ли га је на давање
такве изјаве обавезивала сама хоризма, или је то учинио на тражење
манастира, или својом вољом, може се само нагађати. Царица Тео
дора, супруга Михаила VIII, за манастире на подручју Македоније,
изгледа, уопште није издавала повеље. Хоризма царице Ане дошла
је као нешто ново и дотле непознато. Можда се управо у томе крије
објашњење „писменом обећању”. Трулиновом.
* У актима свих чиновника царичина хоризма, при цитирању, про

праћује се истим почасним атрибутима као и царска: 8еioc xxii. просиоvт то;
optopic. Јован Панкaлос, потписан као о добмос, тј: . . . 8еопоlvric, у акту од
септембра 1261. каже да је метох Богородице том Хлovčaov на Косу дарован
манастиру Јована Богослова ма Патму ради спасења душа „моћних и
светих нам господара и царева, мислим господина Михаила Палеолога и
преблагосестиве августе, госпође Теодоре” (MM VI 209). О Теодорином акту
из 1283 cf. infra n. 140.
“ Guillou, Prodrome No 5, 9–11.
“ Хрисовуљом Андроника II од новембра 1318 (Guillou, Prodrome
No 8) Трулинова пронија од 1600 модија прелази у наследну баштину (cf.
Ostrogorsky, Féodalité 108–110).
Ирина Монфератска, друга супруга Андроника II
(венч. 1284, умр. 1317)
Јоланта-Ирина, византијска царица са невизантијским схвата
нима, вишеструко је маркантна личност, највише као „мајка-поли
тичар” која се жилаво и упорно бори за владарске титуле и апанаже
својих синова Јована, Теодора и Димитрија. У источној Македонији,
коју гледа као своје наследство од Бонифација Монфератског, она
има више приватних поседа, дарованих свечаном хрисовуљом цара
-супруга.“ По разлазу са Андроником и као царем и као супругом
1303, Ирина је све до смрти (Драма, 1317) у Македонији, повремено
у Драми и много дужеу Солуну. На солунском двору, каже се у поеми
Теодора Метохита, Ирина има канцеларију из које се отпремају
„владарске наредбе” (9ćarta Baat),ozd.). На челу те администрације, бар
једну годину (1303–1304), налази се царев пријатељ и главни „мини
стар” Теодор Метохит, а око 1308. не мање угледни Никифор Хумно.
Уз царицу је, поред осталих, и син деспот Јован, ожењен кћерком
Хумновом.“
О Ирини као личности Никифор Григора има врло повољно ми
шљење, иако иначе оштро осуђује њена настојања да „ромејске гра
дове и земље дели својим синовима по латинском узору”. Од истог
Григоре, поред осталог, дознајемо да је Ирина, приликом удаје за
Андроника II 1284, имала свега једанаест година, и да је после смрти
(1317) за собом оставила „огромно благо”(rž урђиато, zorrig navo nijelo ra).
Више хиљада златника од тога блага Андроник II је утрошио на
обнову Свете Софије у престоници, а преостали део поделио је њеним
синовима Теодору и Димитрију и кћери Симониди.“ Григорин по
датак о Ирининој заоставштини индиректно је сведочанство да су
царичини приватни поседи у солунској области, односно Македонији,
били веома велики и уносни.
Полазећи од онога што је насумце забележено о Ирини, са си
гурношћу можемо тврдити да су 9ćartz (Заолжž, експедована из њене
солунске канцеларије, била колико бројна толико и разноврсна. Од
свега тога, колико смо успели да утврдимо, остале су само забелешке
о трима царичиним хоризмама.
Хронолошки прву вест налазимо у даровници (exдотiptov pžupa)
монаха Козме Панкaлос, од фебруара 1313, за манастир Пантократор
у Цариграду.“ Козма Панкaлос одскора је монах. Пре тога он је, са
титулом севаста“, живео у Серу као велепоседник. Огромно своје
“ У очуваном препису ове хрисовуље из 1294 (?) списак имања је,
нажалост, изостављен (ММ V 268—270; cf. Dölger, Regesten IV 2158). Cf. n. 76.
“ О Ирини у Солуну сf. Lemerle, Philippes 187–89; Ševčenko, Etudes
sur la polémique entre Théodore Métochite et Nicéphore Choumnos, Bruxelles
1962, 275—78 (са фрагментом Метохитове поеме и подацима о новијим ра
довима у којима је реч о Ирини).
“ Gregorae Hist. VI. 2, VII 5 et 12, Bonn. I 168, 233, 273.
“ Lemerle, Actes de Kutlumus No 8.
* тiv тоботераотоб тишјv žто ... тоб... (3xot) &og čvov (l. 6). Из Асtes de Kut
lumus. No 7, од децембра 1305, дознајемо да је Козма Панкaлос заправо
памоераотос сераотос и оlжетос царев (1.8).
имање ( 1050 модија земље, радионице, куће, виногради, подруми и др.)

он сада, поставши монах, поклања манастиру Пантократор и за уз-
врат тражи само тр да му се у манастиру обезбеде три аделфата, за
њега самог, једног јеромонаха и једног световњака. Он је тај захтев
већ раније поставио и „пошто је хоризмом моћне и свете нам госпо-
дарице и деспине њњна (5С. монасима манастира Пантократор) на-
ређено да нама, на име свеукупне имовине која им је поклоњена,
даду три аделфата, игумани и монаси часног манастира дужни су да
нам неизоставно и без икаквог изговора то пружају све до краја
наших живота".46 Овај акт оверава се потпиеима чланова митрополије
тоО А1л>ои, а на полеђини као сведоци се потписују и тројица 8опХо1
ттј<; . . . бест-о^у;<;, од којих је први ктсиржАрх^-
Очигледно је да монах Панкалос, иако је манастиру Пантокра-
тор поклонио посед који вредношћу далеко превазилази три адел-
фата, није одмах добио тражена три аделфата па је стога био при-
нуђен да се обрати за помоћ царици Ирини. Разлог устезању стареши-
на манастира да своме доброчинитељу испуне жел»у вероватно је у томе
што у цариградском манастиру Пантократор, према његовом типику,
световна лица уогапте нису смела живети, чак ни као слуге, а Панкалос
је управо то тражио.47 Оснивачи цариградског манастира Панто-
кратор, као што је познато, били су Јован II Комнин (1118—1143) и
његова прва оупруга Ирина. Као царока задужбина овај манастир је,
све до краја Византије, уживао посебну пажшу двора и многи вла-
дари или њихови најближи сродници нашли су под кровом Панто-
кратора последње почивалиште. Ту је, поред осталих, сахрањена и
царица Ирина Монфератска, свакако по својој жељи.48 Можемо,
дакле, сматрати сигурним да се Ирина о манастиру Пантократор на
посебан начин старала, била му заштитник и доброчинитељ. Управо у
томе и налазимо објашњење што се монах Панкалос овом приликом
обратио царици Ирини а не Андронику II којему је био „дворанин".
Нема никакве сумње да је он, добивши царичнну хоризму, своју жељу
и остварио.49
Остаје неразјашњено зашто Козма Панкалос своју даровницу
за цариградски манасттгр Пантократор озваничује у митрополији
трачког „градића А^о?", на ушћу Марице, а не у Серу, надлежном
месту, где се посед налазио. Пада у очи, исто тако, да се у акту, којим
се у власништво манастира преноси један изузетно развијен и нео-
бично рентабилан велепосед, као присутан не наводи ниједан пред-
* &-е1 84 . . . , ха1 6р1пџт тт;; хра-а'.а; ха1 ау^а; тјцол улџшс, ха1 беа-оЈчг;;
4та/.1')т(оач 1у% бкЗаптал -ро; у)(Ј.5; . . . абгХсрата тр1а, 6фс1Хоиап ... ( N0 8,34).
" С/. Јатп, 1,а §еоегарћЈе есс1е51а511^ие с!е ГЕтр^ге ћугаШт III,
Рапз 1953, 533.
" Сгееогае Н1<51. VIII 12, Вопп. I 273.
49 Да је доиста тако било разабире.мо из чињенице да 1338. Теодора
Кантакузина, мајка доцни.јег Јована VI, купује од цариградског манастира
Папгократор некадашњи посед Панкалов крај Сера и поклања га светогор-
ском манастиру Кутлумушу (Ас1е5 (Је Ки11ити5 N0 18). Заједно са имањем
Пантократор је Кутлумушу, преко Теодоре, предао и ову Панкалову
даровницу.
Повеље внзантијских царица 161
ставнилс самог манастира Пантократор, иако је незамисливо да такав

преАСтавник стварно није био присутан. Необичност Панкалова да-
ровног акта јесте и у томе што међу оним потписаним сведоцима,
који по обинају у оваквим приликама учествују као представници
цароке власти, налазимо само три царичина боОХо1. Први од њих је
хетеријарх, један из одреда оних који се старају о личној безбедности
царице Ирине.50
ЈИонах Козма Панкалос, бивши царев „дворанин" и веома преду-
зимљиви велепоседник, успео је, захваљујући царичиној хоризми, да
са манастиром Пантократор успостави један уговорни однос под усло-
вима који су н>ему лично одговарали, али нису били у складу са
мшиком манастирским. Шта се заправо са Козмом десило, нама
остаје непознато. Начин на који је царица Ирина у овом несваки-
дашњем случају својом хоризмом интервенисала, на довољно одређен
начин сведочи да кампетенције царице-супруге у доношен>у одлука
нису биле ограиичене само на послове око управљања и слободног
располагања сопственим приватним поседима.
У уводном делу даровнице Козма Панкалос изјављује да је до
својих непокретних имања дошао „властитим трудом и трошковима",
а делам их је „стекао и по милости моћних и светих нам господара
И царева" (ха1 атго ттјс; еКег1џ.о<Ј\Јчг1с, ттч . . . јИаочлес-м етсехтктаЈПГЈУ, 1. 9). Ме-
ћутим, пада у очи да у набрајању њива и зграда, које поклања мана-
стиру, наводи само оне које је својевремено купио или сам изградио,
не спомињући ниједно имање које је од цара добио. Из овога би се,
изгледа, дало закључити да је Панкалос био пронијар и да је, одХу-
чивши да постане монах, манастиру поклонио само имовину коју је
лично стекао, док су поседи његове проније враћени у фиск или
некоме другоме бпли предати. Према томе, царичином хоризмом
Панкалу је било одобрено да три аделфата откупи само за поседе
које је био лично стекао, а не и за оне које је био од цара добио.
Аруга изгубљена повеља царице Ирине била је даровна хоризма
за светогорски манастир Алипиу, који ће стотињак година доцније
ући у састав Кутлумуша. Вест о царичином акту, иако сасвим кратка,
посебно је занимљива јер долази од цара-супруга Андроника II. У
његовој потврдној хрисовуљи за све поседе манастира Алипиу, од
фебруара 1322, о свакоме метоху, као што је обичај, укратко се из-
лаже када п како је доспео у власништво манастиру. Тако, три лови-
шта за рибу у селу Георгила, на Струми, манаетир је добио „наредбом
предраге ми августе, славне и блажене успомене деспине".51 Сва три
ловишта се називају именима неких л>уди. Да ли су у питању некада-
50 Према Рбеис1о-СосИт, ес1. Уегреаих 139, 177, 178 ег 186 ета1реиАр/тј;

је по рангу на шездесетдругом месту, а као функционер на двору врши
углавном полицијске послове.
51 1^етег1е, Ас1ез с!е КиИитиз N0 11, 25—26: *к то /о>р1<ш . . . тоу Ге-
(оруОл, а\)Хах1а тр[а аЛ1е'ЈТ1ха е-1 теХе'. хефаХа(о'Ј <$'.а ~роатау[Ј.ато; ттјс; -ер'.-
-о&тјтом ;ј.О'ј аиуо'ЈОТг(; -гг,с, АоМџо') ха1 [хахар1т№ос; 8г<тто1уг)д, тоО КаХоуером, то\)
ХсхтсАуоу, тоО Па-а. Значеп>о израза е-1 теХе1 хгсраХаСоч, на који овде
првипут наилазимо, нама је неразумљиво.
11 Зборннк Вимнтолошког инститјгп

162 Ф- Варишић
шњи власници, или лица коЈпма су ловишта скоро одузета, или је реч
о ловиштима која припадају царичином приватном поседу, ништа се
одређено, полазећи од текста, не може рећи. Ово послеАње нимало
није искл>учено, јер поуздано знамо да је на подручју катепаникија
Стримон, где ое село Георгила налазило, било приватних поседа цар-
ске куће.51' О хронологији царичине даровне хоризме, сем да припада
времену пре 1317, ништа нисмо у стању да кажемо.
Обавештење о трећој хоризми царице Ирине даје се у тгарахеХеи -
а1с, њеиога сина деспота Аимитрија за манастир Хиландар, од новем-
бра 1322. године.52 Обраћајући се царевом дворанину Јовану Цимис-
кију, деспот излаже да оу му Хиландарци „показали божанствену и
поклоњења достојну простагму моћног и светог ми господара и цара
оца ми" (бс. Андроника II) у којој се извештава „да је пре неколико
година славна и света ми господарица и деспина мајка ми била из-
дала наредбу да тај манастир (Хиландар) држи у поседу место за
подизање млина на реци Струми, али она није доживела да се то
сствари".53 После тога, „цар отац ми издао је наредбу (бкорСо-ато) да
тај манастир држи у поседу поменуто земл>иште за млин". Примивши
од Андроника II ову потврдну простапму, Хиландарци су одмах пре-
гли на посао и, уз велики трошак, подигли су млнн, и то на два витла
(^(ачХ^). Мећутим, од самог почетка неки тамошњи чиновници и
житељи села Хандака правили су им грдне сметње, разграђујући чак
и уставу за млиноки јаз. Цар сада наређује да се са овим узнемира-
вањима Хиландараца безусловно прекине. Пренооећи Јовану Цими-
скију да поступи у духу „божанствених и поклоњења достојних ми
наредби (зс. царице Ирине и Андроника II) које они (зс. монаси) већ
поседују" и да ,на сваки начин" поради да се ометања обуставе, де-
спот га подсећа да је и иначе обавезан да монаоима помогне, „колико
због славне и свете ми господарице и деспине мајке ми, толико и
због господарице ми сестре ми краљице (зс. Симониде), јер је она
ктиторка и господарица тога манастира".^
Подаци у деспотову акту, као што видимо, сасвим су одређени.
Землхиште за подизање млина код Хандака, на Струми, Хиландар је
добио хоризмом царице Ирине. После тога уследила је потврдна про-
стагма Андроника II, свакако ускоро после 1317, када је царица Ирина
преминула. Чим је млин био саграђен и пуштен у погон, Хиландарци
се поново обраћају цару и, свакако августа 1322, добијају простагму,
51* Сг. штга, п. 76.

55 Асгев <3е СћПапааг N0 76. Издавач РеШ акт датира у новембар
1321, пошто на његовој фотографији текста завршни део менологема „ме-
сеца новембра, индикта 6" није био видљив, па је стога претпоставио да
стоји „индикта 5". СГ. Г)д1%ег, Ке<*е51еп IV 2480.
53 Ас1еб с1е СћПапааг N0 76,7: бт1 ттрб урбчшч т\.ч€>ч еу^ето 6ркт[хбс тг,с, 4<и-
б1цо\> ха1 ау1ас, џои хир[а<; х.а1 беат:о1л;т)(; ттј«; ^а^ас; (лои, Г^а хатгут) 7) то1аитт) Цоут)
гсер1 тбч тготацбу тгј Етриццбуос; (лиХотбтпо^, оиб^ бе Јф&аагу 1ча у&ч-цтаи топто.
54 Ас1е8 ае СћПапдаг N0 76, 19—25: хата та? -гр|Лт)фе1<; т<оу гтроабутал; аит.0«;
Фс(с<м ха1 -роахи\»т)Тб>у |Х01 ■проатауџатшч, . . . аца (х^ биЈ; тт^ . . . |ла\и<м цои, б|лои
84 уоХ ђкх то1 хорСау јлои тт^ абг>.<рт)У цои, тт^ храХа!Л/ау, бт1 еир1ахета1 хтт)тбр1ааа
ха1 хир(а ттј<; тоихиттјс; џомгц . . .
Повеље Византијских царица 163
којом се сељаздима Хандака наређује да престану са узнемиравањима.

Новембра псте године представници Хиландара долазе у Солун и де-
споту подносе на увид, поред осталих, и ову царсву простагму. Деспот
упућује акт Јовану Цимискију, са захтевом да поступи према царевом
наређењу.55
0 времену издавања даровне хоризме Хиландару од стране
царице Ирине деспот Димитрије саопштава два податка: прво, да је
то било „пре неколико година", и друго, да Ирина није доживела
да се њена даровна повеља спроведе у дело. Очигледно, царица је
хоризму издала најкасније 1316, а можда чак и уочи свог последњег
путовања у Драму, почетком 1317. године.56
■ Ш/#ег, Ке^еб^еп IV 2480, тумачи да је деспот Димитрије примио

од цара Андроника две простагме, издате око августа 1322, и извршујући
те наредбе он новембра 1322. издаје своје две заповести (-арахеХечац):
прво, заповест Јовану Цимискију о којој је овде реч (СћП. N0 76), и
друго, заповест о спречавању узнемиравања Хиландараца у поседова-
њу села Кр^иша у Каламарији (СћП. N0 86 = Ш1&ег, бсћаггкаттегп
N0 29). Међутим, ствари стоје друкчије. Свој акт о селу Крп^^а, како се у
тексту изричито наводи, деспот Димитрије издаје на основу простагме
коју су од цара добили и њему, деспоту, показали монаси Хиландара, и та
простагма, од августа 1322, очувана је у манастирској архиви (СћН. N0 81).
Потттуно је исти случај н са царевом простагмом на основу које деспот
издаје заповест (ттарахеХе^ац) Јовану Цимискију. Наиме, на почетку акта
деспот изричито каже да су му монаси „показали" (ечг<рач1аа^) цареву про-
стагму, док на крају опомиње Цимискија да поступи по наређењу и „да
внше ови монаси не долазе овде и царство ми узнемиравају". Та царева
простагма, уручена монасима Хиландара. није очувана. Анологно оној о
Кр^Јла^а, била је издата свакако августа 1322, како претпоставља и В61ј*ег.
Занпмљиво је да у корист Хиландара новембра 1322. деспот издаје
и трећу тгарахеХе'Ј01? која је такођер очувана (СћП. N0 87). Пошто се у
простагми Андроника II, коју су монаси Хиландара „показали", наређи-
вало да царски „дворанин" Никола Кардамис обустави започету изградњу
млина у близини неког хиландарског поседа, деспот истом Кардамису
упућује ^арахеХеиак;, наређујући да поступи у духу цареве простагме. Очи-
гледно је, дакле, да деспот издаје своју заповест на основу простагме коју
су поседовали Хиландарци, а не која је била упућена Кардамису, како се
тумачи у Т)д1%ег, Ке§ез1еп IV 2488. Царева простагма није очувана, али је
сасвим вероватно да је, као и две претходне, представнику манастира била
уручена августа 1322. Као што видимо, све три -асахеХеОае«;, које новембра
1322, деспот издаје у корист Хиландара, заснивају се на простагмама Ан-
дроника II, које нису биле упућене на деспота нити неког кефалију, него
су биле уручене представнику Хиландара као заинтересоване странке.
56 Управо у току 1316. царица Ирина, претходно се споразумевши са
својим зетом краљем Милутином, живо настоји да једноме од своја два
сина, Димитрију или Теодору, обезбеди наследство српског престола (сГ.
М. Динић, Односи између краља Милутина и Драгутина, Зборник рад. Виз.
инст. 3, 1955, 77—80). Сасвим је вероватно да Иринино обдаривање Хилан-
дара земљиштем на Струми, очигледно веома значајним за газдинство
манастира, стоји у вези са овим њеним акцијама. Није без значаја ни
то што деспот Димитрије наглашава да је његова „сестра краљица" (Си-
монида) у том тренутку „ктиторка и господарица" манастира Хиландара.
Б. Ферјанчић, 0 деспотским повељама 96, омашком тврди да се де-
спот Димитрије „позива на хоризме свога оца и своје сестре српске кра-
љице Снмониде".
II*
Из обавештења која се доносе у акту деспота Димитрија јасно

се разабире да је Хиландар, саградивши млин на земљишту дарованом
од царцие Ирине, од самог почетка изложен великим тешкоћама да
би тај посед несметано уживао. Иста ситуација продужиће се и доц
није. Пуних шест деценија манастир ће морати да се око овог поседа
спори, да води, нарочито са Зографом, дугу и драматичним обртима
обележену борбу. Та жилава и упорна борба, сама по себи, показује
да је млин у Хандаку за манастирску економију био од великог
значаја. У вези с тим поставља се питање: од чијег је велепоседа
царица Ирина поклонила Хиландару земљиште за подизање млина,
да ли од свог приватног или нечијег другог? Коликог је обима било
поклоњено земљиште? Полазећи од података које о царичиној даров
ној хоризми саопштава деспот Димитрије, нисмо у стању да ишта
одређеније о овоме кажемо.
Овде приказана сведочанства о свега три хоризме царице Ирине
Монфератске свакако ће у будућим истраживањима бити допуњена.”
Испитивања у том правцу веома су пожељна, и то из два разлога.
* Lemerle, Philippes 188—89 et 552 s. v. Хевао торброс, претпоставља да

се наредба једне део помо, о којој се говори у Actes de Zographu No 35, ве
роватно односи на царицу Ирину Монфератску. Са сигурношћу се може
тврдити да је ту реч о једној царици из знатно ранијег времена. Зографски
акт је хоризма неког цара, очувана у копији без датума, којом се решава
спор око села ЛovтЗužvr, између Зографа и Каракала. Прегледајући старе
исправе, царски суд је установио да је још у давно време, када је села
Пре 21ato и Лovrčućivr, поседовао велики друнгар Никифор а село Дежо.) iотx
припадало манастиру Каракала, да је још онда био избио спор између
Никифора и Каракала и да је том приликом наредбом царице (проота;еu
čе део поuvux7) било наређено Василију Севастофору, жртоб čлi тоб in тодроuou
zori Xо уз ризотоб том жтри атov тј: део поivne šхetvric, да случај испита на лицу
места. Али већ после шест месеци Никифор тужи манастирски метох Дежа
Жиота да је присвојио знатне парцеле са његова поседа Лovr- to vri. По на
ређењу тоб и суждетифaveo razoo xovропалатov, жртој тоб (; ро, праторос ха хло
урафćog BoХероб, Хтроици бvog zali. Oеaoалоуtхтјc, жороб EU.Suputiou (198) извршен је
извиђај на терену и, на заклетву сведока, пресуда је пала у корист Ники
фора. hotke његове смрти села Превиста и Лонциани били су у поседу
државе, опо том čru 6 ovov (l. 28). Поменути ЕО90илос, који је шест месеци
после царичине пропта г. из преко заступника водио теренски извиђај, не
сумњиво је идентичан са EUS Juvoc протохоропалат, с, хрите, с тоб (, рого, пратор
жxi žvaryрафеug rob Водероб, Хтроици буо; xxii Q-vizrc, који је потписан на јед
ном још неиздатом акту од августа. 1095, како је први указао управо
Lemerle, Philippes 167 n. 3. Према томе, сасвим је очигледно да се спор
између Никифора и манастира Каракала, описан у Zographou No 35, водио
негде око или пре 1095. и, следствено томе, трбота? ис: Ејс део поivrjc, која је
у томе спору интервенисала, припада времену Алексија I. Са овим закључ
ком у складу је и интерпретација зографског акта коју даје St. Kyriakides,
Воčovrovzi, ple) ćro u II—V, p. 67–69. Имајући у виду да је за првих двадесетак
година владе Алексеја I на двору била веома моћна царица-мајка Ана
Даласена, а тек после тога долази до изражаја царица-супруга Ирина
(Chalandon, Alexios I“ Comněne 272–73), разложно је претпоставити да ца
ричин прiота? ис, о којему се извештава у Zographou No 35, припада управо
Ани Даласени. Cf. infra, n. 102.
У вези са актом Zographou No 35 да се осврнемо на још једну спорну
појединост. U Dölger, Regesten IV. 2612, село Лоу-čućivr, идентификује се са
Пре свега, политичка активност колико еманциповане толико и агилне

царице Ирине још увек је недовољно осветљена. С друге стране, као
поуздано се може тврдити да је Ирина Монфератска била изузетно
моћан феудалац којему, по броју и величини приватних поседа, тешко
да је било равног у читавој династији Палеолога. Наша знања о при
ватним поседима царице Ирине, као и других чланова царске куће
Андроника II и његових наследника, веома су оскудна.
Рита-Марија-Ксена, супруга Михаила IX

(венч. 1295, умр. 1333)
Рита, кћи јерменског краља, постаје супруга Михаила IX 1295. и

тада је прекрштена као Марија. Прве две деценије живљења на двору
она проводи повучено. Године 1318. доводи у Византију свога сестрића
Сиргија (Guy de Lusignan) који ће доцније, нарочито првих година само
сталне владе Андроника III, играти веома истакнуту улогу. С пролећа
1319. са супругом Михаилом IX стиже у Солун, где ће, с мањим преки
дима, остати до краја живота. По смрти Михаила IX (октобра 1320),
иако са монашким именом Ксена, она живи у Солуну као деспина,
окружена је пратњом, води канцеларију, стара се о својим приватним
поседима, учествује у јавним пословима. Крајем 1321, када су поново
отпочеле оружане борбе између цара-деде и цара-унука, управник
Македоније деспот Константин испуњава наређење Андроника II и
Марију-Ксену са пратњом силом укрцава на лађу и отпрема у Ца
риград. Склопивши са унуком мир јула 1322, Андроник II ослобађа
деспину Марију-Ксену и шаље је њеноме сину у Селимвргију. Ускоро
после тога, изгледа, деспина се враћа у Солун где борави нови на
месник Македоније, деспот Димитрије. Када се почетком 1327, после
четворогодишњег примирја, поново обновише оружане борбе, Марија
-Ксена у неколико наврата из Солуна одлази у Димотику и ту успешно
посредује у склапању савеза и примирја између бугарског цара Ми
хаила Шишмана (1323—1330), њенога зета, и Андроника III, сина.
С јесени 1330. Андроник III је у Димотици, тешко оболео од маларије.
Цар је сачинио тестаменат према којему ће очекиваном сину, поред
царице Ане, главни намесник бити Јован Кантакузин, велики доме
стик. Примивши вест о томе, Марија-Ксена је озлојеђена што је у
Лоčixtv (катепаникион Рендина, ј. од Бешик језера). Theocharides, Kore
памихио. 91, констатује да се поменуто село налази негде на подручју кате
паникија Парастpимон (= Паралимнија, Завалтија). Међутим, из текста
хоризме јасно се разабире да се границе села Пре 21o rx, Деиод, iота и Аovrči živr.
додирују (Zogr. No 35, 116), а пошто из других аката поуздано знамо да се
села Деха),iота и ПреЗliота налазе северно од Хандака и југозападно од Радо
лива, онда излази да је на томе подручју и село Лovrčićivr. Село Пре 31 оту,
купљено од Михаила Асена, Андроник II хрисовуљом од септембра 1325.
предаје Зографу (Zogr. No 23). Како се село Лovrči žvr не спомиње ни у јед
ној од општих потврдних хрисовуља XIV века за манастир Зограф, закљу
чујемо да недатирана хоризма, која решава спор око Лovт“ uzvr, припада
највероватније Михаилу VIII.
тестаменту заобиђена, и још више, што од будућег регента Кантаку

зина и његове мајке, својих непријатеља, очекује најгоре, стрепи за
живот. Обузета тим страхом, она усињује Сиргијана и угледне Солу
њане присиљује на заклетву да ће јој, по царевој смрти, остати верни
и признавати јединим господарем. Али све те мере, пошто је Андро
ник III ускоро прездравио, испадоше не само непотребне него и
штетне, јер усињени Сиргијан ускоро ће постати опасан одметник.
По измирењу са царем-сином Марија-Ксена је и даље присутна у
јавном животу о чему, како ћемо видети, речито сведочи њен акт из
1332. Живот деспине прекинут је у Солуну јула 1333. године.“
Повеља (Братибе) под бр. 68 у постојећем издању хиландарских
аката већ одавно је привукла пажњу научника. Уколико се овај доку
менат пажљивије испитивао, утолико се његова проблематичност све
више увећавала. У досадашњој дискусији, поред указивања на нео
бичност у спољнем изгледу, посебно су истицане доста бројне и међу
собно неускладиве појединости у самоме тексту акта. Упоредо с тиме
расла је и сумња у његову аутентичност као и веродостојност садр
жине. Да би се видело које су појединости у питању и досадашња
дискусија лакше пратила, најбоље ће бити да се одмах упознамо са
садржином овога акта. У дословном преводу, хоризма гласи:
„ + Опуномоћени стараоци приватних поседа царства нам (rôv . . .
čеurrrpa retov rije Bха) etxg; huav), који се налазе у областима Ланкада,
Вардарион, Моглена, Селаница, Анаклисурон и Пелагонија, затим сле
зишта (?, röv uo)oyxplov) што леже на Маврон Орос, као и поседа
(Keurутратеfov) на подручју Сер и Стpимон, као и оних на подручју
Паралимније и Пополије, ти Георгије Фарисеју и ти Константине Му
залоне, велештовани игуман часног, светогорског, пресветој Богоро
дици посвећеног и Хиландар званог манастира, јеромонах кир Герва
сије од светога ми господара и цара оца царства ми и од премилог ми
сина, господара вам цара (хxi rob &рхаилотžтоu uiоб zот је, тоб 2086vrov
nar roo Bzato ćoе), добио је простагме, којима се одређује да тај ма
настир подигне млин у области Паралиминија, у селу Хандаку. Цар
ство ми има жељу и наређује вама да допустите (парху орђот те) и стран
ка поменутог манастира нека тај млин у реченом селу Хандаку по
дигне и нека га држи неузнемиравано, како је садржано у поменутим
простагмама. Безусловно учините како вам наређује царство ми. И
ову хоризму уручите странци тога манастира сигурности ради. Месеца
августа, индикта 4 +”.“
Издавач L. Petit констатује да се на акту, испод текста, још
држи комадић гајтана о којему је био обешен печат. Акт датира, по
лазећи од индикта, у август 1321, а његовим аутором сматра деспота
“ Ваља напоменути да вести о Рита-Марији-Ксени, разбацане у делима

Пахимера, Григоре и Кантакузина, још нису систематски испитане. Сf.
Bosch, Andronikos III Pal. 31, 180–81 et passim; Papadopulos, Genealogie
No 59. На сахрани Марије-Ксене у Солуну присуствовао је и Андроник III,
како се разабире из Gregoraе X 6, Bonn. I 490,
* Actes de Chil. No 68
Константина Палеолога, сина Андроника II. Да ли је у питању ори

гинал или копија, Реtit ce нe изјашњава.
Мошин-Пурковић све ово усвајају, тумачећи да неочуване про
стагме Андроника II и Андроника III, на које се деспот позива, треба
датирати у јуни 1321, када је Хиландарцима Гервасију и Симону, као
посланицима српског краља, било издато вrише повеља.“
Расправљајући о овој повељи у више наврата, Dölger ayгорство
деспота Константина не доводи у питање. Очувани примерак акта није
оригинал, како се обично мисли, него копија и једино се тиме може
објаснити што на крају текста не налазимо уобичајени, црвеним ма
стилом изведени, потпис 5 3еar:6tric. Супротно Мошин-Пурковићу, он
налази да у деспотову акту поменуте простагме припадају Андронику
1I и Михаилу IX. Истина, пада у очи и остаје необјашњиво зашто
деспот Константин, августа 1321, свог брата Михаила IX не спомиње
као преминулог (умро окт. 1320) и зашто га не признаје својим „го
сподарем” (x39éver, c), него само „господарем” адресата. Да се деспот,
поред простагме свога оца Андроника II, позива на простагму свога
брата Михаила IX, а не братића Андроника III, разабире се из израза
тоб čротиworž roo utoli zbržс, који треба превести „љубљеног стина цар
ства његова”, тј. Андроника II, а то може да се односи само на Ми
хаила IX. Иначе, овде употребљени израз špxa utorzirog utó; сасвим је
неочекиван, јер у осталим повељама свуда читамо терит:69rrog otóc.
Издавачево датирање хоризме у август 1321. сасвим је исправно.“
Као што видимо, ближа испитивања истакнутог византинолога, у
основним закључцима, подударају се са оним што је тврдио издавач
Petit: хоризма је веродостојан акт, датира из августа 1321. и њен
аутор је деспот Константин. Овај суд о хоризми прећутно и не ула
зећи у дискусију, колико знамо, заступају сви научници који су
последњих деценија била и у прилици да је као докуменат користе.“
Свестрана ије анализирајући садржину нашег акта, Острогорски
долази до закључака који се у осетној мери разликују од досад вла
дајућег мишљења. Свој суд о овоме акту, сажето изражен у једној
белешци, Острогорски доноси у оквиру свога рада о једној спорној
простагми Јована VIII где, поред осталог, констатује да се у времену
првих Палеолога писане наредбе владара и савладара далеко најче
шће називају простагме, док акта деспота, без изузетка, носе назив
rxрахšлеоatc. Полазећи од тога, Острогорски примећује да сама чиње
ница, да се наш актзове брио и ос а не пархxéхеоас, упућује на закључак
да његов аутор уопште није деспот. Сем тога, деспот Константин,
1940 3 Мошин-Пурковић, Хиландарски игумани Средњега века, Скопље
, 45.
“ Dölger, Epikritisches 64 n. 37 = Вуz. Diplomatik 95 n. 37; Idem, Die
Mühle von Chantaх 16 = Вуz. Dipl. 192 n. 4; Schatzkammern p. 80 n. 1; Idem,
Regesten IV 2419, 2637. --
“ Неколико примера: Lemerle, Philippes 225 n. 1; Theocharides, Кате

паwixta. 30; Ферјанчић, О деспотским повељама 95; Idem, Деспоти у Визан
тији 91 n. 8, сматра да је акт, иако нема деспотова потписа, „сачуван у ори
пиналу”; J. Bompaire, Actes de Xéropotamou, Paris 1964, p. 176.
којему се акт приписује, не долази у обзир из простог разлога што

прави аутор акта, како се разабире из текста, има оца и сина који су
крунисане главе, а деспоту Константину само је отац са владарском
титулом. Другим речима, интерпретација израза тоб špaopиотižтоu uliоб
скот је, коју даје Dölger, не може се сматрати исправном. Поред тога,
на копији документа уопште се не доноси уобичајени и обавезни
потпис 6 део потте, него се даје транскрипција царског менологема. Из
свега изложеног излази да акт свакако потиче од неког владара. Како
се оба у акту поменута цара наводе као још живи, онда се као нај
вероватнија претпоставка намеће да је аутор акта Михаило IX. У
том случају, у копији пренети индикт „четврти” (3) требало би
можда исправити у „четрнаести”(18“) и тако бисмо као датум добили
годину 1316. Али није нимало искључено да овај акт, презентиран
као копија, представља фалсификат, јер у питању је по судским
аферама чувени млин у Хандаку.“
Сасвим је убедљив закључак Острогорског да деспот Констан
тин ни било који други деспот није аутор спорне хоризме. Значи,
решење треба тражити на другој страни. Ако је овај акт издао неки
цар, онда доиста у обзир долази само Михаило IX. Међутим, у том
случају досадашње датирање повеље у август 1321. потпуно је неодр
живо, јер је Михаило IX умро октобра 1320. Другим речима, предло
жено мишљење о цару-савладару Михаилу IX као аутору почива на
претпоставци да је текст хоризме очуван не само у копији, како
тумачи и Dölger, него у копији са нетачно преписаним менологемом.
Да би се утврдило како ствар стоји, погледајмо изближе у как
вом је стању акт очуван. Текст је исписан на попречно изрезаном
комаду папира, ширине 28,5 и висине 10,4 cm., док је сам текст ши
рине 28 и висине 8 cm. Папир је италијанске провенијенције и уз
дужно је испруган. Мастило је тамно мрко, свеже и добро очувано.
Менологем је исписан руком писара. На средини, испод текста, на
лазе се остаци избледелог (боја рђе) кудељног гајтана, провученог
кроз пет рупица, о којему је висио неки печат. Разабире се да је
доња ивица позади пресавијена и кроз тако формирану плику прову
чен је гајтан. Папир са текстом, ради чувања, позади је залепљен
танким пергаментом, сарезаним према формату папира. Текст је
читљив и поред незнатнијих оштећења на једном попречном и три
уздужна превоја. Слова су ситнија и њихова величина варира од
0,2 до 0,5 cm. Рукопис текста је канцеларијског типа, и у њему, изу
зимајући збијенији начин писања, не запажа се ништа карактеристич
није. Очигледно, припада XIV веку.“
Сви елементи спољњег изгледа — врста, формат и димензије
папира, тип писма, облога од пергамента — говоре да је пред нама
оригинал а не копија, како се досад узимало. Таква квалификација
акта, као што смо видели, заснивала се једино на констатацији да у
тексту нема одговарајућих црвених речи (деспотов потпис, одн. цар
* Ostrogorsky Autour d'un prostagma 76 n. 53.
“ Сf. Dölger, Epikritisches 64 = Вуz. Diplomatik 95 n. 37.
ски менологем), будући да се а рriori претпостављало да акт мора

припадати или неком деспоту, или неком цару. Међутим, у досада
шњој дискусији занемарена је најкарактеристичнија појединост спољ
њег изгледа, иако издавач Petit није пропустио да је прибележи —
остаци кудељног гајтана. Присуство овог гајтана, само по себи, нај
бољи је доказ да је овде доиста у питању оригинал, будући да је добро
познато да наредбодавна акта царева и деспота немају печат и, према
томе, унапред је искључено да је гајтан са печатом, у циљу неког
фалсификовања, накнадно био причвршћен. Претходно смо имали
прилике да утврдимо да се наредбе царица, за разлику од царских
и деспотских, карактеришу управо тиме што, поред црним мастилом
и писаревом руком исписаног менологема, обавезно носе печат и
називају се брио дос. Сасвим је очигледно да наш акт, обележавајући
се управо наведеним особинама, представља хоризму којој је аутор
нека царица. Случај је хтео да се, у потврду томе, на самоме акту
налази и писано сведочанство. Наиме, на полеђини папира, који се
делимично одлепио од пергаментне облоге, стоји канцеларијским по
лууставним писмом XIV века“ исписан овај архиварски запис: + за
млин, 8 хандацik цучин, wризмо. На полеђини облоге од пергамента,
истом врстом писма и другом руком записано је: + wризмо цричино за
млин, хандачака. Ова два записа, с једне стране, откривају да је већ у
току ХIV века, ради заштите, акт био обложен пергаментом, док,
с друге стране, представљају допунски и поуздани доказ да је овде
доиста реч о оригиналном акту једне царице.
У менологему садржани индикт „четврти”, као и добро позната
имена катастарског службеника Фарисеја и хиландарског игумана
Гервасија, указују да је датирање акта у август 1321, како је пред
ложио издавач Petit, у потпуности исправно. Полазећи од тога, као и
већ познатих чињеница из текста, без тешкоћа разазнајемо да је
једина царица, која долази у обзир као аутор, супруга Михаила IX,
Марија-Ксена.
Вратимо се сада акту и размотримо укратко његову садржину.
Пре свега, већ на први поглед разабиремо да све оне појединости које
су, под претпоставком да акт припада деспоту или цару, биле тешко
схватљиве и изгледале чудне и необичне, сада стоје као сасвим разум
љиве и природне: одсуство црвеног менологема, остаци гајтана за
печат, ословљавање Андроника III као тоб špora u toržтоu viоб и тоб zо
9évrov, aac“.
Као што смо већ имали прилике да видимо, Хиландарци око
1316. добијају од царице Ирине земљиште за подизање млина у Хан
* Хронологију записа утврдио др Димитрије Богдановић, научни са

радник Народне библиотеке у Београду, којему и овом приликом изража
Вам ЗаЖВа/МНОСТ.
* Ословљавање сина, Андроника III, као 209švтого пас ( - Judov) разум
љиво је, јер он није главни владар, него савладар. Када би био главни
владар, царица-мајка би га зацело ословљавала као 2008 vтого и о о В2 поеос,
као што чини царица-мајка Ана Даласена спомињући, у акту од јуна 1087,
свога сина Алексија I (MM VI.35).
даку. Убрзо после смрти Ирине, почетком 1317, Андроник II простаг
мом потврђује поклон своје супруге Ирине. У хоризми Марије-Ксене
несумњиво је реч управо о тој потврдној простагми Андроника II.
Из хоризме такође дознајемо да Хиландарци имају у рукама и пот
врдну простагму „премилог сина царства ми” (тоб šрхаилотâroo utoj go
тic, sc. Boat) elize u ov), Андроника III. У погледу датума ове несачуване
простагме Андроника III можемо рећи само толико да је издата негде
између 1317. и августа 1321. године.“
Пада у очи да Марија-Ксена, цитирајући само простагме Андро
ника II и Андроника III, уопште не спомиње да су Хиландарци до
земљишта за млин у Хандаку дошли захваљујући поклону царице
Ирине, што је њој свакако било познато. На исти начин, само у обр
нутом смислу, новембра 1322. поступиће Иринин син деспот Димитрије
који ће, позивајући се само на потврдну простагму Андроника II
из око 1317. и другу из августа 1322, пропустити да каже да су Хилан
дарци у међувремену добили такође и потврдну простагму Андроника
III као и хоризму царице Марије-Ксене. Мислимо да ова прећутки
вања нису случајна и да, на известан начин, сведоче о рђавим одно
сима царице Иртине и чланова породице њеног пасторка Михаила IX,
што разабиремо и из приповедања Никифора Григоре.“
Потврђујући са своје стране претходно издате простагме старог
и младог Андроника, Марија-Ксена истовремено наређује апографев
сима, који су задужени старањем око царских приватних поседа, да
„допусте” (тzpayорђат се, дословно „одступе”) да манастир млин у
Хандаку „сагради и несметано ужива”. Овакво царичино обраћање
старатељима царских имања путем хоризме, само по себи, индиректно
сведочи да се земљиште за млин у Хандаку, пре него што је од Ирине
* Ову простагму Андроника III, погрешно је приписујући Михаил

IX, као и раније издату простагму Андроника II, Dölger, Regesten IV }};}
et 2637, ставља у време „сca 1319. juli – 1320 okt.” Не види се због чега
„јули 1319” узима као доњу границу, утолико мање што објашњава да се
Гервасије, коме су обе простагме издате, као игуман Хиландара јавља
тек „око 1320”. Међутим, са доста сигурности се може тврдити да је Гер
васије постао игуман још у току 1317 (cf. Мошин-Пурковић, Хиландарски
игумани Средњега века, Скопље 1940, 40).
“ О акту деспота Димитрија в. горе нап. 54. Према обавештењима
која се доносе у хоризми царице Марије-Ксене и поменутом акту деспота
Димитрија, прве повеље из царских канцеларија, уручене Хиландару у
вези са млином у Хандаку, иду овим редом: 1. даровна хоризма царице
Ирине (1316); 2. потврдна простагма Андроника II (око 1317); 3. потврдна
простагма Андроника III (између 1317 и августа 1321); 4. потврдна хоризма
царице Марије Ксене, од августа 1321 (Chil. No 68); 5. простагма Андро
ника II, од августа 1322, којом се забрањује „узнемиравање” млина; 6. акт
деспота Димитрија, од новембра 1322, којим се претходна царева наредба
спроводи у дело (Chil. No 76). Од ових шест повеља, које су Хиландару
биле подељене од пет чланова царске куће, очуване су само две. Ваља
напоменути да у Dölger, Die Mühle von Chantaх = Вуz. Diplomatik 189—203.
наведене повеље, као и неке друге, нису узете у разматрање. Бројна акта
ХIV века о млину у Хандаку садрже податке од значаја за дипломатику,
административну, политичку, економску и правну историју и стога би вре
дело да се ти документи у посебној расправи исцрпно обраде.
Повеље византијских царица 17 1
било поклоњено Хиландару, налазимо у саставу неког приватног по

седа саме Ирине у Хандаку. После смрти (поч. 1317), њени поседи,
међу њима и онај у Хандаку, свакако су прешли у власништво једног
или више чланова царске куће.“ Чини се да у томе и лежи објашњење
што опуномоћени стараоци приватних царских поседа, како се инди
ректно саопштава у хоризми Марије-Ксене, спречавају Хиландар
цима изградњу и коришћење млина у Хандаку. Супротстављање у
овом смислу од стране високих царских функционера, посведочено
и другим документима, понављало се кроз више година.“ Овде је,
дакле, реч о једном земљишту које је раније припадало крунском
добру и ако се то има у виду, онда је у потпуности разумљиво зашто
царица Марија-Ксена, интервенишући у корист Хиландара као новог
власника, свој акт не шаље на адресу неког управног, катастарског
или пореског државног чиновника, како је уобичајено, него га упу
ћује опуномоћеним старатељима царских домена (оi čvoyou rov 'curr
Хz retov). Преко ових специјалних службеника, који су по правилу и
државни чиновници, обављају се сви имовинско правни послови који
се тичу крунских добара (даровнице, закупи итд).”
Хоризма Марије-Ксене почиње низањем подручја Македоније у
којима се налазе приватни поседи царске куће. Мада уопштен, овај
сгисак привлачи пажњу већ самим тим што се сличан извештај, ко
лико нам је познато, не садржи ни у једном другом очуваном дипло
матичком документу. Не улазећи у подробнија испитивања овог више
струко занимљивог каталога царских поседа, што би иначе било веома
корисно, износимо само неколико запажања. Лако је уочити да аутор
хоризме, полазећи од Солуна као места свога боравка, наводи најпре
области из непосредног суседства, затим иде према северозападу и,
после тога, прелази на исток, на области око Струме.” У списку садр
жана географска имена, чак и она која су добро позната, веома се
тешко могу идентификовати, иако на први поглед тако не изгледа.
“ Златнике које је Ирина за собом оставила, као што смо видели
(supra n. 43a), Андроник II је поделио, бар једним делом, Ирининим си
новима. Ко је био наследник царичиних земљопоседа, не знамо.
* Новембра 1322. деспот Димитрије преноси Јовану Цимискију да
утиче на своје подређене чиновнике (то): evoyovci o ov) да прекину са
ометањем коришћења млина. Цимискије је пансеваст севаст и „дворанин”
Андроника II и, по свему изгледа, 1322. он је старатељ царских поседа. На
том положају, чини се, године 1327. налазе се Јован Потос и Георгије Ра
мата којима цар, новембра 1327, упућује оштар прекор што су, преко
подређених органа, оштетили млин у Хандаку (Chil. No 115).
* Јануара 1321. Константин Пергамин и Георгије Фарисеј уступају
манастиру Лаври, уз годишњи закуп од 12 дуката, пашњак са једног цар
ског домена на Вардару (перi rov Bzpšžptov . . . тоб (32a), uzоб Селту хтео о), пот
писујући се на акту као žгоуро, реiс солунске теме и Švozоu rov rovo rov
čevrpa retov rov Bzato izdv (ed. Dölger, Schatzkammern No 61). Занимљиво је
да потписани старатељи, на тражење манастира, пашњак у закуп издају
самостално, према општем пуномоћју (3то тје грос ћи 5,2, šлет, доту, с тоб . . .
Василеоc), а не на основу царског наређења.
* Не примећујући ово, Реtit je, y Index уз издање хиландарских аката,
сасвим погрешно идентификовао ЛохиздZс као „место на Струми”, а
Avaхлiооорov као „место крај Хандака”.
Највећу и, при садашњем стању наших знања, управо непремостиву

тешкоћу при географском ишчитавању у хоризми наведених географ
ских имена причињава околност што не видимо да ли су овде у
питању називи административних јединица (катепаникија), или је реч
о обичним географским именима из свакодневног говора, или су при
сутна оба начина изражавања. Опредељивање за било који од наве
дена три критеријума повлачи за собом друкчију интерпретацију
текста, односно друкчију географску локализацију царских домена.
Примера ради, израз тоv repi тžg Хćppa; xxii. rov Xтроupova, vzi uђv
тiv Парохирујом жxi. тhv Потолizv Zeuropa retov да ли значи „царских
домена у теми Сер-Стримон, на подручју катепаникија Паралимнија и
Пополија”, како тумачи Куriakides и усваја Тheocharides“, или „цар
ских домена у катепаникијима Сер, Стpимон, Паралимнија и По
полија”, или „царских домена у околини Сера, на Струми, крај Струм
ског језгра и у Пополији”. Изгледа нам друга варијанта најприхват
љивијом и у том случају закључили бисмо да се царски поседи налазе
у катепаникију Стримон, који припада солунској теми, и у три кате
паникија велике уједињене теме Волерон-Мосинопољ-Сер-Стримон,
чије је постојање у ово време посведочено у простагми Андроника II
за манастир Продром, од септембра 1322. године.“ Па ипак, мора се
нагласити да је и ова интерпретација сасвим хипотетичког карактера,
јер противречни подаци о тематској подели територије источно од
Струме у ово доба онемогућују увид у право стање ствари. Најкраће,
у хоризми царице Марије-Ксене спомиње се укупно једанаест под
ручја на којима се налазе приватни поседи царске куће, али тачне
локализације највећег броја тих подручја немогућно је, полазећи
искључиво од текста хоризме, на поуздан начин утврдити. Да би се то
питање решило, потребна су допунска компаративна испитивања.“
* Theocharides, Категом izuz 46–48.
* Guillou, Prodrome No 11.
* Текст о царским поседима гласи: оi čovrec riv čvoyђv rov терi rov Лху
xx83v, rov Вордфриоv, riž Möy) or two, rhiv Хе) kvu rav, то "AvaхЖiогоupov жxi тihv Пела
уoviov Kсоутро, тetov rije (Bocot) eto: hučov, črt. 8e rav poХоухptov rov жxтž то Маброv
брос 8tхxepićvov, ž.)). 8h xxii róv repi тžс Херpас жxi rov Xтрuицибva, vali priv rjv
Породим izv жxi rhv Попо), tov Kerrrpa retov.
Theocharides, Костепом izuz 30–37, 46–48, налази да нека од овде наве
дених имена имају чисто географско значење, друга објашњава као на
зиве административних јединица, док преостала оставља неидентификова
ним. Резултати његових расправљања своде се на ово. Са терi rov Axxxxčav
означава се катепаникион, сев-ист. од Солуна, са истоименим градом као
главним местом; том Вордфриоv такођер је катепаникион, и то уз леву
обалу доњег Вардара, сев зап. од Солуна; то: Mov) o vz означава тему, са
истоименим утврђеним градом (античка Almopia) као седиштем, сев. од
Водена (Edessa); rhv Xlexivi rov, град Сланица (слов. назив), на месту
античког Pella, зап. од Солуна; перi räg Херpac xxii. rov Xтроuџбvга означава
тему, а тiv Пxрод цимfzv катепаникион, сев. од Пангејске горе, и ту Пото
Жtzv . катепаникион, јужно од Пангејске горе, оба у саставу теме Сер
Стримон. О преосталим трима називима аутор уопште не расправља. Из
ове интерпретације излази да се у царичиној хоризми извештава о укупно
девет места (подручја) са царским поседима.
ПIта се означава именом то ”Avo, z) too opov, нисмо успели да уста
новимо. Налази се, како излази из контекста, негде сев.-ист. или сев.-Зап.
Начин на који се Марија-Ксена обраћа Фарисеју и Музалону,

мислимо, врло је карактеристичан. Ове чиновнике царица назива
старатељима „приватних поседа царства нам” (raiv . . . ČEurrrAzrelov
тic Bхалсtzc jučiv), а не „приватних поседа царства ми”, како бисмо
очекивали. Наведени израз тije Bхаилеizg huav утолико више пада у
очи што се аутор хоризме, говорећи доцније о себи, стално изражава
у сингуларском облику „царство ми” (“, (32a),etz u ov), како је и уоби
чајено. Према томе, употребљени израз тig Bzov)\size hudov не може
се сматрати случајном омашком, а још мање као pluralis majesta
tis. Упућујући наредбу старатељима „приватних поседа царства нам”,
царица уствари саопштава да је овде реч о Вxat), жž Zeurrrpa reiz, о по
седима чланова царске породице уопште, а не само њеним сопстве
ним. Другим речима, право значење у хоризми садржаног извештаја
о царским доменима било би у овоме: године 1321. приватни поседи
Андроника II и чланова његове породице на простору од Пелагоније
до Сера размештени су на једанаест ширих локалитета. Колико тих
приватних поседа има укупно, како су груписани на појединим лока
литетима, по колико домена отпада на поједине чланове царске по
родице, које су врсте њихови поседи и колику ренту са њих убиру,
о томе се у тексту хоризме ништа не саопштава. Празнине изразито
уопштеног извештаја хоризме допуњују се, иако у сасвим незнатној
мери, малобројним и штурим подацима о поседима појединих чланова
владарске куће, садржаним у другим повељама истог времена.“
од теме Моглена. Да ли израз теpi тihv Пеха уом izv треба превести, „у околини
града Пелагоније (дан. Битољ)”, или је у питању шира територија исто
имене административне јединице (теме?), тешко је рећи. Поред крунских
земљопоседа (Сео утрло теiov), у наведеном тексту говори се и о том и о од хрitov
такође као некој врсти крунског поседа. Претпостављамо да реч и охоу жртом,
које нема у приручним речницима, стоји у етимолошкој вези са и 27.3/r,
— ио) фут, „слез” и, према томе, да значи „слезиште”, место покривено
природно израслим или вештачко гајеним слезом, који се у Византији
употребљавао као лек и, још више, као јело (cf. Ph. Kukules, Bo Czvrtvov (; tog
zal roХtrtoućic V, Athènes 1952, 89–90), док латински деноминативни
придев molоchinus, у значењу „слезове боје” и „начињен од влакана једне
врсте слеза” (cf. Ph. Gaffiot, Dictionnaire latin-français“, Paris 1966, s. v.
molochinus; Ant. Rich, Dictionnaire des antiquités romaines, Paris 1883, s. v.),
представља доказ да се слез користио и у бојаџиској и текстилној ради
ности. Према томе, предложени превод речи том и одоузрiov није без ос
нова, иако није искључено да је овде у питању локалитет тž. Модоу 2сих.
Наведена слезишта, према тексту, налазе се жато то М2 броу брог,
тј на некој „Црној планини, гори” док у једном хиландарском акту из
1378. читамо да исто име носи и неко место које се, изгледа, налази негде
у широј околини ушћа Струме (Actes de Chil. No 157, 25: # тоб Ма фро
брос (sс. херожh) 6. Mrect/2oric). Ово место свакако је у близини истоимене
планине, према којој је и названо. Према томе, у хоризми наведени
Мајpov Kooc: треба тражити негде у широј околини доње Струме.
* У акту Фарисеја и Пергамина за Лавру, од јануара 1321, говори
се о селу тоб Мxxporrévog као приватном поседу Андроника II repi rov
Bхр?S&ptov (ed. Dölger, Schatzkammern No. 61). У простагмама за манастир
Продром, од октобра 1322, Андроник II спомиње своја два приватна по
седа: то теpl. rhv roco. Nouvlov roč. Xтроuuávoc . . . тоб Beovikoooc, и оближњи посед
то ПoboХтivoj (ed. Guillou, Prodrome No 12 et 13). У недатираном акту апо
графевса Лава Калогнома за манастир Ксиропотам спомиње се „посед
Као што смо већ напоменули, текст хрисовуље Андроника II

којом је својој супрузи Ирини око 1294. био доделио више поседа на
територији солунске области, очуван јеу непотпуном препису у којему
је, поред осталог, изостављен и део где су додељена имања била пои
менце набројана.” Поседи царице Ирине, после њене смрти 1317,
свакако су остали у саставу крунских добара. Другим речима, с раз
логом претпостављамо да су у општи каталог царских поседа, који се
доноси у хоризми Марије-Ксене, укључени и некадашњи приватни
поседи царице Ирине.
Августа 1321, када Марија-Ксена издаје хоризму Хиландару, у
Солуну се налази, као намесник Македоније и у извесном смислу на
следник Михаила IX, царичин девер, деспот Константин (децембар
1320— фебруар 1322). Та чињеница, сама по себи, разоткрива да царица
Марија-Ксена, у времену после октобра 1320, своју администрацију
води упоредо и независно од деспотове. Свакако да се у том погледу
ништа не мења ни за деспота Димитрија као управника солунске
области (јесен 1322— крај 1327). Године 1328, као што је познато,
Солун пада у руке Андроника III, цар-деда је принуђен да абдицира
и за намесника Македоније (атраттруђc rig šaréрхе), са седиштем у
Солуну, именован је Сиргиј (Guy de Lusignan), сестрић царице мајке
Марије-Ксене.“ Тада, првих година самосталне владе Андроника III,
углед и утицај Марије-Ксене у Солуну несумњиво су још више по
расли. Царица-мајка, сматрајући себе судеоником царске власти, у
извесним пословима потпуно самостално доноси одлуке. Сведочан
ство о томе налазимо у хрисовуљи Андроника III за манастир Про
дром, од марта 1332, из године када се у Солуну, као војни заповедник
града (ет:l-porog), налази епарх Михаило Мономах. Повеља се издаје
на молбу великог доместика Јована Кантакузина који се за манастир
заузимао као његов нови високи патрон (špopoc). Потврђујући мана
стиру одредбе новоредигованог типика и извршени избор новог па
Палеолога кир Константина” (тž тоб Падамолбуоu xбр Коvатxvrtvov 8tхаих)
који се налази на Магороu (30 ovoj, катепаникион Акрос, сев. од Јерисоa
(Actes de Xéropotamou No 22). Очигледно, реч је о деспоту Константину,
који је био управник солунске области од децембра 1320. до фебруара 1322,
када је збачен, и који се у простагми Андроника III за меникејски мана
стир Продром, од августа 1327, спомиње као монах Калист (ed. Guillои,
Prodrome No 22). Из овог следи да Калогномову повељу за Ксиропотам,
коју издавач Bompaire датира оквирно „1317—1334”, треба ставити у вре
менски размак фебруара 1322— август 1327. Да ли је мо броc (2oovog из
Калогномова акта исто што и Мадроу бро: из хоризме царице Марије-Ксене,
остаје неизвесно.
У Actes de Chil. No 150, како накнадно констатујемо, саопштава се
да је село тоб 11o9олwоб своједобно поседовала „почивша деспина госпођа
Ирина” (121). Веродостојнот овога податка не треба доводити у сумњу,
иако наведени хиландарски акт представља фалсификат. Исто село - о о
I1o9 ожимо о године 1322, како видесмо, у приватном је поседу Андроника II.
Према томе, оправдана је претпоставка да су уопштеном каталогу при
ватних царских поседа, који се даје у хоризми Марије-Ксене, укључени и
бивши поседи царице Ирине Монфератске. Сf. suрra n. 42. et 69.
7. Сf. suрra n. 42.
* Cantacuzeni I. 56, Bonn. I 285.
трона,” цар истовремено потврђује и све имовинске привилегије по

дељене ранијим повељама. Међу тим повељама, које он сада осна
жује, поред хрисовуља и простагми Андроника II и својих личних,
Андроник III наводи и „хоризму свете ми господарице и деспине,
мајке царства ми”.“ У питању беше нека земља код Зелихове (терi riv
Ze) tyо{3xv riv), јужно од града Зихне, за коју је манастир, на име
годишњег пореза, раније плаћао седам перпера па је после царичином
хоризмом од те обавезе ослобођен. Оснажујући ту одлуку царице
мајке, Андроник III изричито забрањује да убудуће било ко потра
жује од манастира поменути порез. Манастирски земљопосед код
Зелихове, о којему је овде реч, уопште се не наводи у потврдној хри
совуљи Андроника III за исти манастир Продром од јануара 1329. го
дине.“ Имајући то у виду, с разлогом претпостављамо да је изгубљена
царичина хоризма била манастиру подељена не много пре марта 1332.
Исто тако, сасвим је очигледно да је Марија-Ксена одлуку о ослоба
ђању манастирског поседа од државног пореза донела потпуно само
стално. Та одлука, накнадно потврђена од Андроника III, сама по
себи представља доказ да царица-мајка у ово време има статус савла
дара, иако не знамо са каквим и коликим овлашћењима. Додељивање
пореских олакшица Продрому свакако је било у вези са припреманим
преношењем патроната на Кантакузина, што је царица-мајка веро
ватно желела да спречи.
Аделаида-Ирина, прва супруга Андроника III

(венч. 1318, умр. 1324)
У главном издању хиландарских аката, под бр. 67, садржи се

једна хоризма која се досад једнодушно приписивала Андронику III,
иако су извесне необичности, уочене у спољнем изгледу и тексту ове
повеље, различито објашњаване. Ми налазимо да овај суд о ауторству
хоризме, као и предложено решење у погледу њене оригиналности,
нису одрживи, будући да се заснивају на непотпуној анализи чиње
ница којима се повеља карактерише. Да би се видело какав је заправо
акт у питању, погледајмо шта и како се у њему саопштава. Укратко
препричана, садржина би била у овоме.
„Блажени стриц (9etog) царства ми, покојни деспот кир Јован
Палеолог” своједобно је уступио Александру Еврипиоту, официру ве
ликог солунског алагиона, селиште Пунгион крај Солуна, добивши
од истог, на име размене, неке куће у Солуну, које ће доцније по
клонити солунској цркви Богородице Ходигитрије. Као доказ влас
* Од 1304. до овог тренутка манастир Продром налазио се непре
кидно под високом „заштитом и надзором” (epopeiz zal črtoхефис) краљице
Симониде, која после смрти краља Милутина (октобра 1321) до краја жи
вота (после 1336) обитава у Цариграду.
* Guillou, Prodrome No.26,54: бриароб тј: &yize pov zoptzc xxii čeoгotvrje,
тije: pldvvag тјc (3oot Melac pou.
* Cf. Guillou, Prodrome No 24.
ништва синови Еврипиотови су прибавили „простагме господара и

деде царства ми цара, и светог ми господара и цара, оца царства ми”,
као и печатно писмо од катастарскихревизора Константина Куналиса,
Димитрија Контена и Лава Калогнома, прокатимена Драме. Али
Георгије Фарисеј, вршећи „недавно” (3:grtog) катастарску ревизију
у солунској теми, беше спреман да селиште Еврипиотовим синовима
одузме и преда га „љубљеном брату од стрица (ŠExče) pov) царства
ми, панхиперсевасту кир Јовану Палеологу, те они због тога замо
лише царство ми да им се, у циљу заштите и њихове безбедности,
подели хоризма”. Молба је усвојена и „овом хоризмом царства ми”
(6 пороу брио и ос), у смислу наведених простагми и осталих исправа,
забрањује се свако узнемиравање власника селишта. „Месеца ав
густа, индикта четвртог”.
Процењујући да акт припада Андронику III и да га треба дати
рати у август 1321, Petit напомиње да је датум „исписан обичним
курзивом” и то би говорило да је овде у питању копија. Међутим,
испод текста се налазе остаци „свиленог гајтана” за печат и због тога
акт треба сматрати оригиналом.
Ову процену издавача Dölger делом прихвата, делом коригује.
Ако се има у виду да аутор акта спомиње „цара-деду” и „цара-оца”,
да је њему „покојни” (око 1310) деспот Јован Палеолог 9стос а исто
имени и још живећи панхиперсеваст (умро 1327) да је šž33елфос, да
именује тројицу апографевса који су иначе у томе саставу познати
само из 1317, онда је сасвим очигледно, закључује Dölger, да је
август 1321 једини датум који овде долази у обзир. Истовремено,
наведени елементи садржине доказују да ни предложено ауторство
Андроника III не подлеже сумњи. Како је менологем исписан црним
мастилом и руком писара, акт се мора сматрати копијом, а не ори
гиналом. Изгубљене простагме Андроника II и Михаила IX, на које
се Андроник III у овој хоризми позива, треба датирати „око 1317’,
будући да је само за ту годину посведочена заједничка активност
наведеног колегијума апографевсâ. Пада у очи да се цар-отац Ми
хаило IX, који је умро октобра 1320, у тектсу не апострофира као
uzzzptirne. Мора се претпоставити да је у питању омашка преписивача
копије. Очувани препис хоризме, судећи по рукопису, извршен је
још у XIV веку.“
Лако је запазити да је Dölger, оцењујући очувани текст хоризме
као копију, оставио без икаквог објашњења присуство остатака гај
тана за печат, на средњем делу испод текста. Неисписани доњи део
папира позади је једноструко пресавијен па је тако ојачана основа за
провлачење, кроз пет дијагонално распоређених рупица, гајтана са
печатом. Остаци кудељног избледелог гајтана очувани су захваљујући
томе што је акт, ради заштите, позади ојачан налепљеним комадом
дебљег папира. Ова облога, судећи по рукопису дорсалног записа,
* Dölger, Regesten IV. 2662, 2389, 2631; Idem, Epikritisches 64 = Вуz.

Diplomatik 95 n. 37.
постављена је још у XIV веку. Ако се тврди да је овај акт копија,

онда бисмо остатке гајтана, на којему је морао бити неки печат,
могли сматрати неким средством оверавања копије. Међутим, такво
тумачење уопште не долази у обзир, јер оверавање копија помоћу
печата никад се није практиковало. Исто тако, отпада и нагађање
да је печат можда био постваљен у циљу фалсификовања, будући да
у садржини текста нема ничег што би указивало да је овде по среди
неки фалсификат, и друго, стављање печата на евентуални фалсифи
кат неке царске хоризме било би сасвим беспредметно. Пошто у
садржини текста нема ничег сумњивог и пошто исправност предло
женог датирања акта у август 1321. уопште не долази у питање, онда
као једино прихватљиво објашњење за очувани гајтан са печатом
било би у томе да овде пред нама није копија акта Андроника III,
како се досад сматрало, него оригинал акта његове супруге Аделаиде
-Ирине. Исправност овог тумачења потврђује се и свим осталим чи
њеницама којима се повеља обележава. Наиме, акт се назива бритдбе
и менологем је исписан црним мастилом и руком писара. Папир је
четвртастог формата (висина 19,5 и ширина 30 cm; текст 15 х 23),
уздужно испруган, италијанске провенијенције, типичан за наред
бодавна акта из царских канцеларија ове епохе. Рукопис текста,
како и Dölger оцењује, припада XIV веку.“ У тексту хоризме, како
је већ примећено, Михаило IX се спомиње као жив, иако то у тре
нутку издавања акта није био. Ова омашка такође је доказ да акт
не припада Андронику III, јер ни у једној од бројних његових
повеља, издатих после октобра 1321, при помињању Михаила IX
није изостављено џzzzpirre. Не само то. Аутору хоризме, на месту
где се позива на простагме Андроника II и Михаила IX, поткрала се
и једна језичко-стилска неспретност, која се у актима Андроника III,
колико смо успели да проверимо, нигде није могла приметити.“ Нај
* Dölger, Epikritisches 64 = Вуz. Diplomatik 95 n. 37, налази да је ру

копис овог акта истоветан са оним у Сhil. No 68 (хоризма Марије-Ксене
из августа 1321, о којој је већ било речи). Доиста, рукописи су веома
слични, али из тога не мора следити да потичу од истог писара. Примера
ради, рукопис наше хоризме веома је сличан ономе којим су писана три
акта деспота Димитрија за Хиландар, од новембра 1322 (Chil. No 76, 86, 87),
али је искључено да припадају истој руци. Ова сличност доказује једино
то да наш акт неоспорно потиче из XIV века. Хоризма царице Марије
-Ксене, као што смо видели, писана је у Солуну, а хоризма Аделаиде-Ирине,
о којој је овде реч, написана је у Димотици и са тога разлога искључено
је да ова два акта припадају истој руци.
“ У потврдним повељама Андроника III наредбе Андроника II и
Михаила IX цитирају се на овај начин (Chil. No 64, од јуна 1321): троотžхра
то, тоб re &уtoo uoo x^9ćvroo xxi Boat),ćос тоб = 3 пто тije Boat) ciac uo, črt S& zai
тоб žоизtuo o xxii uожxpiro o živio o uov zbbév roo xxi, Bzot) ćoс тоб патрос тј: Вати) etz;
uоo. Овај исти исказ у хоризми царичиној изражен је овако: гроaržхиста.
то“, те хSSevrov, xxii rćrro, rћа Во поeize: uо о тоб Зжађеоc xxii ro'i živio uo o z09&vro
жxi Boat) ćoc: тоб потрос о отrig. Као што видимо, поред знатног скраћивања,
у првом делу исказа, који се ОДНОСИ На Андроника II, израз тој (2xotA&ос
налази се на месту које ни стилски ни језички не одговара, јер се њиме,
ако се преведе како је написано, смисао исказа у осетној мери мења.

178 Ф- Баришић
зад, ауторство царице Аделаиде-Ирине на срећан и не мање убедљив

начин потврћује се и архивароким записом на полећини папирне
облоге у којему се, канцеларијеким полууставом XIV века,85 саоп-
штаваово: + книгд за п8нгик> ц^ичинд.
Пада у очи да у тексту царичине хоризме, изузимајући две на-
ведене ситне омашке, нема ничег изразито индивидуалног, ничег што
би на јасан начин откривачо Аделаиду-Ирину као аутора. Или још
одрећеније, нема ничег што не би приличило и цару-оуггоугу, Андро-
нику III. Добија се, дакле, утисак да царица Аделаида-Ирина, иако
издаје хоризму са својим печатом и у своје лично име, уствари на-
ступа као заменик свога супруга. Да биомо разумели како је до тога
дошло и на тај начин боље сагледали право значен>е овог акта, по-
гледајмо укратко шта се у току 1321. дешава, где се и у каквој сн-
туацији налазе Андроник III и његова супруга августа 1321. Првих
месеци те године Андроник III са супругом борави у престоници, али
са царем-дедом је у врло затегнутим односима и с њим уопште не
сараћује административно.86 Пред крај априла млади цар, под изго-
вором да иде у лов, са супругом напушта престоницу и придружује
се јединицама својих присталица Кантакузина и Сиргијана. Мањи
сукоби зараћених страна окончани су споразумом у Региону, 6. јуна,
према којему је територија од Селимврије искључно до Христупоља
(Кавале) закључно припала младоме, а остали делови Царства ста-
роме цару. На вест да му се родио син, који ће живети само осам
месеци, Андроник III преко Једрена стиже у Димотику и ту, у току
истог месеца јуна, прославља орећни догаћај и као савладар потпн-
сује известан број хрисовуља и простагми за манастир Хиландар."
Незадовољан споразумом у Региону, Андроник III убрзо напушта
Димотику и читавог лета обилази трачке градове врбујући приста-
лице и дипломатским путем тражећи савезнике. Тек у месецу сеп-
тембру, да би колико толико очувао наклоност српског краља Милу-
тгша, Андроник III потврћује, вероватно у Једрену, три хрисовуље
Андроника II за Хиландар, подељене на молбу хиландарског јеро-
монаха Калиника, који је стигао у Цариград као Милутинов посла-
85 Рукопис и тамио-зелено мастнло овога записа среће се и у дор-

залном запису хоризме Марије-Ксене, као и полеђинама великог броја
осталих хиландарских аката. Датирање овог писма у XIV век извршио је
др Димитрије Богдановић.
16 Наиме, пада у очи да хиландарски игуман Гервасије фебруара 1321.
у Цариграду добија више царскнх повел>а (СћП. N0 56, 57, 58), али искљу-
чиво од Андроннка II, иако се тада савладар Андроник III још налази
у престоници. Уопште, из првих месеци 1321. није позната ниједна по-
тврдна повеља младога цара.
" Хиландарцима Гервасију и Симону, као заслужним посланицима
српског краља, јуна 1321. Андроник II подељује више повеља, и сва та
акта истога месеца потврћује и Андроник III у Димотици (сг. Астез <1е
СћП. N0 61, 63, 64, 65, 66; овамо спада и потврдна повеља за Продром, ес1.
СиШои, РгоЈготе N0 10). Очигледно, јуна 1321. дед и унук сарађуЈу, иако
нису у истоме месту, будући да је између њих почетком јуна склопљено
примирје у Региону.
ник.88 Као што видимо, августа 1321. царица Аделаида-Ирина борави у

Димотици, а Андроник III на\ази се негде у Тракији и још од јуна
уоггште не одржава везу са канцеларијом Андроника II.89 Управо
тога месеца на двору у Димотици, на којему Андронпк III није при-
сутан, царица-супруга издаје хоризму којом се Еврипиотовим сино-
вима из Солуна признаје власништво над селиштем Пунгион.90
На први поглед, као што рекосмо, царичина хоризма даје утисак
велике сличности са бројним потврдним простагмама Андроника III
као савладара. Мећутим, пажљивијим ишчитавањем цар^гчиног акта
брзо се уверавамо да је први утисак био погрешан. Наиме, у хоризми
царичиној простагме Андроника II и Михаила IX уопште се не по-
тврђују, него се само цитирају као доказ да оу Еврипиотови синови
законити власници селишта Пунгион и, према томе, да је њихова
жалба на Фарнсејев покушај одузимања тог поседа доиста оправ-
дана. Уважавајући закомита права молитеља, царица издаје хоризму
„ради заштите и сигурности њихове" (с-1 Хеџгчб&лг'. у.уХ &ч1>оу\-г1а'њ
тј-оп). Према томе, царичин акт, у суштини значи самостално донету
од\уку којом се један конкретнн имовинско-правни случај решава, а
не у име цара-супруга издату потврдну повељу.91 Из овога, даље, следи
да иста хоризма није, како би на први поглед могло изгледати, ника-
кав доказ да августа 1321. Андроник III, посредством своје супруге
у Длмотици, на неки начин административно сарађује са канцела-
ријом старог цара.
и Потврдне повељс Андроннка III, од септембра 1321, у Ас1ез с1е СћП.

N0 71,73,75.
" Андроник III непрекидио је ван престонице од априла 1321. до
краја јула 1322, када је између зараћених страна склопљен мир у месту
Ерјђа1а1 (сГ. Об1§ег, Ке§ез1еп IV 2479). Почетком августа 1322, млади цар
са супругом долази у престоницу, састаје се и измирује са старим царем
и после неколико дана одлази у Димотику. У току ове две године канцег
ларија Андроника II радила је без прекида, али за све то време Андро-
ник III је као сарадник наст\'пио само у два наврата, јуна 1321 (више
потврдних повеља Гервасију и Симеону) и септембра 1321 (три потврдне
повеље Калинику). V оба случаја краткотрајне сарадње млади цар је
био политички заинтересован. О кретањима Андроника III у току 1321.
н 1322 сР. Во$сИ, Апагошкоз III, р. 21—34.
" Селиште Помуус«™ из царичине хоризме први и једини пут наводи
се у општој хрисовуљи Јована V од јула 1351, и то као т'г, тои Поиух1ои
крај старог манастирског села тоО мчџоч^о^Хоч у Каламарији (Ас(е5 сЈе
СћП. N0 138, 33). Купивши (нли на поклон добивши?) тај посед, Хилан-
дарци су од ранијег власника, свакако Еврипиотових синова, преузели и
све документе за исти посед: акт о размепи измећу Александра Еврипиота
и деспота Јована, простагме Андроника II и Михаила IX, акт о предаји
тројице апографевса, хоризма царице Аделаиде-Ирнне, која се једино
очувала.
" У хоризми цитиране простагме Андроника II и Михаила IX Г)67^ег,
Ке§ех1еп IV 2389 е1 2631, датира „око јула 1317", тј. у исто време када и
„печатно писмо" тројице апографевса, које се такоће у хоризми спомиње.
Према тексту хоризме, колико видимо, наведене простагме прстходе ,де-
чатном писму" катастарских чиновника од јула 1317. и, према томе, било
би оправданије поменуте простагмс датиратн „пре јула 1317".
1:*
180 - - - - _ Ф. Баришић - -
Ана Савојска, друга супруга Андроника III

(венч. 1326, умр. око 1365)
Ако је судити по ономе што приповедају Григора и Кантакузин,

царица Ана није узимала виднијег учешћа у јавним пословима док
је Андроник III био у животу. После његове изненадне смрти, јуна
1341, Ана као први регент преузима у име малодобног Јована V вр
ховну власт и, руководећи борбом против претендента Кантакузина,
одржава се до 1347. За тих шест година она је еђаеЗеarržrr, z) robora x zi
zbroхрх: бритао: “Poplatov (на печатима), односно imperatix et modera
trix Romeorum (на уговору с Ђеновљанима, из септ. 1341), на неким
серијама новца њен лик је на почасном месту испред Јована V, у
неким актима њено се име наводи на првом месту. Па ипак, царица
-мајка тим истицањем личних владарских прерогатива жели само да
обезбеди династичка права своме сину.” Јер, иако Ана стоји на челу
државне управе, млади царевић још од јануара 1342, са ненаврше
них десет година, потписује хрисовуље и простагме, док царица
-мајка, поштујући традицију, у своје име издаје хоризме, писма и
слична акта.“ У временском размаку 1347—1351, када Јован VI Кан
такузин царује са Јованом V, царица Ана је ван политичке сцене. Али
већ почетком 1351. Јован V, налазећи се у Солуну, отворено припрема
обрачун са узурпатором. Половином исте године, као делегат Канта
кузинов за успостављање мира, у Солун долази царица Ана. Јован V
остаје при одлуци и са војском напушта Солун 1352, док царица
-мајка остаје ту као гувернер целе Македоније. Са пуним овлашће
њима једног савладара, царица Ана борави у Солуну и после збаци
вања Кантакузина 1354, све до краја живота, вероватно 1365. године.“
Ана Савојска била је не само најдуговечнија него истовремено,
рекло би се, у политичком животу и најмногостраније ангажована
царица епохе првих Палеолога. Налазећи се шест година на положају
првог намесника у престоници и дванаест година у Солуну као гувер
нер, она је несумњиво водила личну администрацију и била аутор
* Cf. Dölger, Zum Kaisertum der Anna von Savoyen, B. Z. 38 (1938) =
--Panspora
190–192.
208–221; Idem, Regesten V. 2864; Bosch, Andronikos III, p.
* У Саntаcuzeni III. 87, Bonn. II 539, изричито се наводи да је 1345.
папи Клименту VI било послато писмо боc & 2 20 тте, тј од царице Ане лично,
како интерпретира и Dölger, Zum Kaisertum ... = Paraspora 219 n. 21. Осам
година раније царици-супрузи Ани било је упућено писмо од папе Бене
дикта XII с молбом да се код цара заузме за склапање црквене уније,
како се извештава у Raynaldi Annales Ecclessiastici, ad a. 1337, S. 33 (цит.
према Bosch, Andronikos III, p. 141).
* R. J. Loenertz, Chronologie de Nicolas Cabasilas, Orient. Christ. Pe
riodica 21 (1955) 216—219, 224—226. О осталим радовима новијег датума о
Ани Савојској сf. Bosch, Andronikos III, p. 36 n. 5.
Кантакузин је уздржив било да говори о врлинама било манама Ане
Савојске. Према Григори, царица је преке нарави, похлепна, болесно
љубоморна, подмукла, до свирепости окрутна. Супротно томе, у писмима
Николе Кавасиле о царици Ани читамо само речи похвале (ed. R. – Ј.
Loenertz, Orient. Christ. Per 21 (1955). 205—231). Годину 1365, као веро
ватан датум смрти царице Ане, предлаже Ioenertz, op. cit. 218.
бројних административно-управних и политичких одлука. Међутим,

од њених аката ниједан се не очува, о понеким од њих остадоше
CaMO CВеДОЧанства.
Кантакузин је забележио, како споменусмо, да је царица Ана
као намесник 1345. папи Клименту VI упутила једно лично писмо.
О каквом се акту радило ништа не можемо рећи.
О царичиним актима издатим у Солуну нама су познате свега
две вести. Прву налазимо у натпису који је у прошлом веку откривен
над једном капијом источног зида солунске тврђаве. Та капија (н. Ј. г.),
каже се у натпису, подигнута је „по наређењу моћне и свете нам
господарице и деспине, госпође Ане Палеологине” (6рала, - је хрог га:7:
xxi žr, izg žučov жорizg жxi. Sea rotvrg, хор Хе: "Avvr:g rric Подхо), огрivrg).
Натпис је уклесан иницијативом тадашњег кастрофилакса Јована
Хамаета (Хza zeroo rob Ko . . .), индикта деветог, 6864 (?, 1355) године.“
Отварање једне нове капије на бедему тврђаве свакако је зна
чило озбиљнији грађевински подухват. Одлучивши да се томе послу
приступи, царица Ана је вероватно издала писмено наређење. Другим
речима, реч брада, из натписа тумачимо као писани акт (братибе)
царице Ане којим је заповеднику тврђаве Хамаету било наређено да
организује отварање нове капије на источној страни градске акрополе.
Друго сведочанство, које говори о једној даровној хоризми ца
рице Ане у Солуну, налазимо у простагми Манојла II Палеолога, од
марта 1415, која је, у два равногласна примерка, издата за два мана
стира у Солуну, женски Анаргира и мушки Неа Мони. У питању је
„дворац” (z).\,) којему је својевремено био власник Хорут с (= sire
Guy de Lusignan), угледни и одани присталица Јована V у борби против
Кантакузина. Овај мајур са више зграда и радионица, налазећи се уз
јавни пут изван градски шк зидина, за претходних четрдесетак година
променио је, захваљујући пуком случају, више господара и сада се,
у равномерним половинама, одлуком Манојла II расподељује поме
нутим манастирима. Цар у својој простагми подробно излаже како
су ствари текле и, у уводном делу акта, извештава да је првобитно
„света господарица и деспина, баба царства ми, славна и блажене ус
помене госпођа Ана, даровала својом писменом наредбом дворац
блажене успомене ујака царства ми, покојног Сиргија” женском ма
настиру Анаргира у Солуну, и то за помен душа почивших „цара
деде царства ми, господина Андроника и блажене успомене ујака
(9stov) ми порфирородног господина Михаила”.“ Манастир Анаргира
(uovi), извештава седаље, после „неколико година” (čni / povo: то у)
* Најновије читање натписа доноси Loenertz, Chronologie de Nicolas
Cabasilas, Orient. Christ. Per. 21 (1955) 217.
* Текст простагме, са објашњењима, објавио је Р. Lemerle, Autour
d'un prostagma inédit de Manuel II. L'aulé de Sire Guy a Thessalonique.
Silloge bizantina in onore di S. G. Mercati = Studi biz. e neoell. 9 (1957)
271–286. Cf. Dölger, Regesten V. 3346.
Текст у преводу цитираног одломка гласи: "Н živiz pot zорiz xxii čeатогуx
i, užuur, rije Boat) etac uоo i žotičuoc. xxi, uzжxрiz хор: "Avvz corpºrérroe St” брити об
&у усžфоо 25-7: . . . rhy x'}) }}у тог ихxxptroo 9 eto, rije (2xat) cizc uo o тоб Хорут,
čxeivou . . . фоуијc prvi ure; švexev тоб . . . (Baot) eo; паптор тј: (izot) elize you xopolo
за царичином хоризмом поклоњени дворац добија и потврдну хрисо

вуљу „оца царства ми”, Јована V Палеолога. Подоста је „времена
прошло” и тада сам Манојло, задржавајући се у Солуну на путу за
Венецију, исти дворац поклања „тетки царства ми, василиси госпођи
(lacuna) Кантакузини”, пошто ни од кога није био обавештен да је
у питању власништво манастира Анаргира. По смрти василисe дворац
у два наврата даје некима у пронију, затим хрисовуљом у трајно вла
сништво солунском манастиру Неа Мони, за помен душе „цара деде
царства ми ... Јована Кантакузина”. Тек недавно, док је боравио у
Солуну, цару Манојлу II монахиње манастира Анаргира показују
поодавно изгубљену и скоро пронађену „хоризму свете ми господа
рице и деспине, бабе царства ми”, као и „потврдну хрисовуљу... оца
царства ми”.” Размотривши налаз „врховних судија” и црквеног суда,
цар Манојло II простагмом одлучује да „првобитно подељена хоризма
(sc. царице Ане Савојске) као и две хрисовуље (Јована V и самог
Манојла II из 1384) буду сасвим неважеће, као да никад нису ни
постојале”, и да се одмах „доставе у ризницу царства ми” (Вестихрио)
и да од сада по једна половина од поменутог мајура буде у власни
штву манастира Анаргира и манастира Неа Мони.
Даровна хоризма царице Ане Савојске, полазећи од података
саопштених у простагми Манојла II, може се датирати само оквирно,
у временски размак после 1352. и пре 1365, односно око 1360 године.“
"Avôpovizoo, жxi prvnu omovo o тоб pozor piro 9 eto zorf; тоб порфороуevvi, roo xupo i
Ми у хiр, (р. 274).
* Lemerle, Autour d'un prostagma 275: то у те сiрт, иšvov бритиčiv rje živiz: u ov
и орizc zai део пotvr: тјc u župir, c тјc (32ot) eizc poo . . .
“ Власник дворца Хорут, с (Guy de Lusignan), управник солунске теме
до 1342, убијен је као краљ Јерменије-Киликије 1344. Његова мајка и мајка
Андроника III су две сестре и стога је он Манојлу II 9сtog (Lemerle,
Autour d'un prostagma 281; Idem, Un praktikon inédit des archives
de Karakala . . . , Хариотiptov ci: "A. K. "O27. v8ov, Athènes 1964, 294). „Порфиро
родни господин Михаило”, кога Манојло II такођер назива “eiос, свакако
је деспот Михајло, други син Андроника III и Ане Савојске. Њега 1352.
цар-брат Јован V шаље као таоца Душану и после тога му се губи траг
(Lemerle, Autour d'un prostagma 280; Ферјанчић, Деспоти у Византији 42).
Година 1352, очигледно, представља terminus post quem за хоризму Ане
Савојске. Terminus ante quem je година у којој је Манојло II, још као
млади деспот (то достојанство од оца Јована V добио је пре 1367; cf. Фер
јанчић, Деспоти у Византији 95–96), несвесно одузео дворац манастиру
Анаргира и поклонио га својој „тетки василиси Кантакузини”. У питању
је вероватно Марија-Изабела Кантакузина, супруга морејског деспота
Манојла Кантакузина (1348—1380), а прелазак дворца у њено власништво
могао је да буде крајем 1370. или почетком 1371 (Lemerle, Autour d'un pro
stagma 279–280,285).
Ако узмемо у обзир да, према простагми, између издавања царичине
хоризме и њеног потврђивања хрисовуљом Јована V пролази свега „неко
лико година”, и од тада па до несвесног поништавања тих повеља од стране
деспота-Манојла подоста или прилично времена, онда се доиста намеће
претпоставка да је царица Ана даровну хоризму за манастир Анаргира
издала негде пре или око 1360, како издавач цареве простагме и претпо
ставља (Lemerle, Autour d'un prostagma 280, 285). У Г61ger, Regesten V 3074,
потврдна хрисовуља Јована V датира се „око 1360”, док би доследније
било „око 1357".
Повеље византијских царица
Повеље царица у односу на царске и деспотске
У приказивању очуваних сведочанстава о адми инистративној ак

тивности појединих царица после 1204. стигосмо до половине XIV
века и ту се заустављамо. Претходна излагања, верујемо, садрже до
вољно документационог материјала да би се о повељама царица могли
донети и извесни општи закључци, да би се на поуздан начин могле
формулисати њихове специфичности у односу на друге сродне дипло
матичке документе. Приступајући томе покушају, погледајмо најпре
како је, у поређењу са наредбодавним актима царева, текао дипло
матички развој ових повеља, и то почевши од најстаријих нама
познатих очуваних аката једне царице, с краја XII. века.”
Реч је о наредбама царице-мајке Ане Дукене Даласене која је,
по ступању Алексија I (1081—1118) на престо, више година водила све
послове царске администрације. Посебном царевом хрисовуљом била
је овлашћена да суверено одлучује о порезима, постављању и смењи
вању дворских и тематских чиновника, даривању имовинских при
вилегија и многим другим пословима. Ана Даласена је, како истиче
њена унука Ана Комнина, била стварни владар а Алексије I је извр
шавао њене одлуке.“ Весма је карактеристично да Ана Даласена,
иако управља царском канцеларијом и доноси владарске одлуке, у
своје име никад не издаје хрисовуље потписане црвеним мастилом,
нити наредбе са црвено уписаним менологемом. Јер издавање аката
са „црвении речима” одувек је била и остала искључиво привилегија
царева. Царица-мајка наступа само са једном врстом аката, без об
зира о каквим се одлукама радило. То су наредбе. Ова акта, иако
веома слична царским наредбама, носе извесна специфична обележја
којима се разликују од царских наредаба.
” Најстарији несачувани акт једне царице, колико знамо, јесте

„пресуда (xpiatc.) преблажене деспине госпође Теодоре”, која се потврђује
у питакиону Константина X Дуке, од децембра 1062 (ed. Dölger, Schatzkam
mern No 36, 7). Реч је о акту Теодоре, кћери Константина VIII (1025—1028),
и то вероватно из периода њене самосталне владе (јан. 1055— авг. 1056).
Акта исте царице Теодоре за манастир Богородице Неа Мони на Хиосу
спомињу се. иако на недовољно јасан начин, у хрисовуљи Никифора Вота
нијата (cf. Dölger, Regesten I 931; et notam in MM V445).
И о Теодориној сестри Зоји, која је била царица-супруга тројици
царева, има податак да је једном приликом разаслала уожициз схxat 5-7гžтихта
да се високе функције не смеју новцем откупљивати (cf. Zepi Jus Graeco
-romanum I 274 n. 1).
Од царице Евдокије Дукене, која је у два наврата држала престо
(мај-дец. 1067. авг. — окт. 1071), спомиње се акт (отiuvтих на име Теодора
Даласена, из 1067), којим се прописивало да се нова кућа може градити
на размаку од најмање 100 стопа од већ подигнуте суседне (cf. Zepi Jus
graeco-romanum I 279; Dölger, Regesten I 967).
* Cf. Annae Commenae Alexias III. 6–8, ed. Leib I 119–130. О Ани Дала
сени: Chalandon, Alexis Ier, p. 22—27, 53–57, 272—273 (где се утврђује да
се Ана Даласена повлачи са двора око 1102, и да умире у цариград
5: јајиту око 1105); Leib, Introduction уз поменуто издање, р.
-- I.
Наредбодавна акта Алексија I, како је познато, појављују се

под више од десет различитих назива.“ Царица-мајка за своја решења
употребљава исте називе, иако изгледа не све. Право стање остаје нам
непознато, будући да располажемо веома скромним бројем текстуелно
очуваних царичиних аката. Трима досад познатим, ми овде придру
жујемо и четврти, који је досад погрешно приписиван Алексију I.
Од ова четири акта, издата за манастир Јована Богослова на Патму
1087. и 1088, три се називају питržzvov, а један проarxžig.“
Наредбе Алексија I, највећим делом, карактеришу се овим еле
ментима: на крају текста власторучно уписан менологем црвеним
мастилом; после тога, не увек, дид тоб NIN (име логотета секрета или
другог „министра”); затим, овере и потписи чланова појединих се
“ Колико смо успели да установимо, полазећи првенствено од

Dölger, Regesten II 1063—1294, наредбе Алексија I носе ове називе: ), Јоис,
просто 3 ис, проста уђ, отиciоatc, o rucioux, питržxtov, ouzro: Yuz, čudi razig, 9ćanuo uz, vez
pž, vexplov 8tiže z ruz, готос. За које врсте царских решења се употребљавају,
бар у почетку, поједини називи и како се временом значења тих термина
преображавају, то још није испитано. Ostrogorsky, Autour d'un prostagma
63—85, расправљајући о једној спорној простагми Јована VIII из 1428. и,
поред осталог, ближе разматрајући типологију наредбодавних аката из
канцеларија владара, савладара и деспота XIII и XIV века (р. 68–78),
долази до овог општег закључка: обе основне групе византијских владар
ских повеља — хрисовуље и простагме — током векова преображавају се
како у терминолошком тако и дипломатичком погледу. Исправност овог
запажања сасвим је очигледна. Истовремено, наведена констатација Остро
горског методолошки је веома значајна, будући да се у досадашњим ди
пломатичким студијама, при испитивању појединих врста повеља, не је
данпут дешавало да се историјски принцип или сасвим занемари или не
довољно узима у обзир. Примера ради, ми налазимо да типолошка кла
сификација царских наредбодавних аката, како се даје у Dölger-Karayan
порulos, Urkundenlehre I 71–87, 109–112, не изражава право стање ствари,
и то управо због тога што се овде не води довољно рачуна да сваки тер
мин има своју историју, да се поједине врсте аката структурално мењају
према епохама.
“ MMVI 32–33 (потврдна повеља од јуна 1087), VI 34–35 (потврдна по
веља од јула 1087), VI.38–39 (наредба стратигу острва, од јуна 1088) и VI 53—
55 (поновна потврда већ издатих привилегија за раније даровано острво, од
маја 1088). Овај акт, као и претходна три, очуван је у копији. У насло
ву-регесту, који је сачинио кописта стоји: „препис царског питакиона...”
(rö, toov rob . . . Borot) и об питто иiого) Полазећи од тога, издавачи ММ и Dölger,
Regesten III 1151, сматрају да акт припада Алексију I. Међутим, ми нала
зимо да овај питакион издаје Ана Даласена, а не „цар” (Алексије II), како
омашком бележи преписивач. Да је доиста тако, дознајемо од истог пре
писивача који, описујући завршни део оригинала, саопштава да је мено
логем уписан руком логотета секрета (то 88 urvi ... 8:3 уради 2том тоб... Хоуобе
того табv nezpćrov), а тај начин уписивања менологема, као што ћемо одмах ви
дети, примењује се само и искључиво на царичиним актима. Припадност
акта Ани Даласени изричито се потврђvје и податком кописте да се на ориги
налу налазио „воштани печат деспине"(zvi i 85 zrpoč nocz viz... тic &етпоlvric).
Најзад, у тексту акта нема ни једне појединости која би са ова два по
датка била у противречности. Према томе, ауторство Ане Даласене не
подлеже никаквој сумњи.
О једној несачуваној грба:2t: Ане Даласене из „око 1095” v.
supra n. 57.
крета (ха театра,97), најзад, царев воштани печат.“ Од истог владара

постоје, иако у знатно мањем броју, наредбе које, поред црвеног ме
нологема, имају само воштани печат.“ Акта Ане Даласене такође се по
јављују у двема варијантама. Прва,сложенија, садржи ове основне еле
менте: пре свега, на крају текста менологем је исписан црним мастилом
и руком првог министра, логотета секрета (диж држи ратоу тоб... Хогроkeroo
zav oexpćrov); затим долазе овере и потписи чланова појединих секрета
(xxтеатра,97) и, најзад, о гајтану воштани печат царице (, Six xr poo mo
vi, Sºrg opporric).“ Врло је вероватно да се, у одређеним случајевима,
на царичиним актима ове врсте, исто као и на царевим, налазила и
специјална овера 313. тоб NN. На другој, једноставнијој врсти царичи
них аката налазимо само црним мастилом уписани менологем и њен
воштани печат.“ Као што видимо, специфична обележја аката Ане
Даласене, којима се они једино и разликују од аката Алексија I, јесу
црним мастилом и, обично, руком неког достојанственика исписани
менологем и, друго, сопствени воштани печат. Веома је занимљиво
да се у хрисовуљи Алексеја I, којом је царица-мајка била овлашћена
да отправља послове царске канцеларије, управо два споменута еле
мента наводе као знаци по којима се распознају њени акти. Наиме,
ту читамо: „Јер ма каква решења она (sс. Ана Даласена) буде донела,
или писане или неписане заповести издала, било то са образложењем
или без образложења, ако носе њен печат са сликом Преображења
Христова и Успења Богородичина, имају се сматрати као да долазе
од самог царства ми, мада је на њима менологем уписан руком онога
који тренутно председава секретима”.“ Ове речи, долазећи са нај
меродавнијег места, недвосмислено откривају да битни елеменат на
једном акту Ане Даласене чини њен сопствени печат и да тај печат,
заједно са менологемом убележеним од логотета, сачињава оно по
чему се акт царице разликује од царевих аката. Податак о уписивању
менологема руком логотета секрета, како се назире већ из наведених
речи Алексија I, свакако не треба схватити као непроменљиву од
редбу, нити сматрати битним предусловом аутентичности царичиних
аката. Да је доиста тако, доказују нам очувана акта Ане Даласене на
којима се менологеми уписују од разних лица.“
“ Примери: ММ VI 29, 49, 56, 95; Rouillard-Colomp., Actes de Lavra

No 47, 68.
* Пример: ММ VI 58.
* MM VI 33,53.
* MM VI 35, 39.
“ АnnaeComnenae Alexias III. 6,6, ed. Leib I 122: Otz. ухо зу ж9сеuz + zgº
а от је 3лораw9:hoovтzi i xxii. простi i etc; čºryрафоu i, žirporфоu, zav e).oryоu za v šve, ovo,
opport8x pépovozu zот је тiv perzuáppoov xxii riv zoturjov, čoе одсје - је Воažetха
uou Жoytobio ovrat, то де шту тоб xxтž тiv jućpxv 8totхођv roz = 2 nezgera.
* Од четири очувана акта царичина из 1087. и 1088. на једноме је
менологем убележен руком логотета (MM VI 53), на другоме руком вес
тарха (Мм VI 33), док о оригиналима преостала два акта кописта саоп
штава једино то да је на њима, поред царичина печата, уписан тај и тај
менологем, разуме се црним мастилом (ММ VI 35, 39). Нимало није искљу
чено да је овде реч о менологемима које су били уписали сами пи
сари аката.
Наредбе Алексијевих наследника, Јована II (1118—1143) и Ма
нојла I (1143—1180), у погледу структуре остају непромењене (власто
ручно уписани менологем, воштани печат, 3:2, тоб NN, овере представ
ника секрета)“, док у погледу назива у Манојла I запажамо незнатне
разлике.“ Код Алексија II Комнина (1180–83). Исака II Анђела
(1185—1195) и Алексија III Анђела (1195—1203), напротив, број
раније употребљаваних назива нагло се смањује.“ Исто тако, код
наведених владара с краја XII века приметна је и тежња за струк
туралним упрошћавањем наредбодавних аката, јер управо у овоме
времену, поред аката по устројству истоветних са свечаним и сложе
ним актима Манојла I Комнина“, све чешће се срећу једноставне
наредбе које носе само царевом руком уписани менологем.“ Које
су царице XII века узимале учешћа у дворској администрацији ти
како су се током деценија, у периоду од Алексија I до Алексија IV,
њихове повеље мењале, не бисмо умели рећи, будући да се ниједна
таква повеља, колико бар сада знамо, није очувала.
Наређења владара Никејског царства (1204—1258), опште узев
ши, карактеришу се великим степеном неуједначености. Настављање
традиција цариградске администрације на Никејском двору далеко
је заступљеније него код епирских дијадоха. У администрацији цари
градског двора с краја XII века дошла је до изражаја тежња за
упрошћавањем форме и стандардизацијом садржине наредбодавних
аката, јер конкретна питања друштвено-економског живота, која су
се тим актима решавала, све већма су се нагомилавала. Такво прила
гођавање новим потребама живота приметно је и у пословању Никеј
ске дворске канцеларије. Па ипак, има се утисак да се никејски ца
реви међусобно веома много разликују како у односу на чување и про
дужавање цариградских традиција, тако и у тражењу нових и рацио
налнијих облика рада. Са тога разлога, рекло би се, тешко је овде
уопште говорити о било каквом спонтано и постепено вршеном развоју.
Никејска администрација у знаку је колебања између враћања ста
poме и тражења новога.
Наредбе Теодоре I Ласкариса (1204—1222), ако је судити по
маломе броју текстуелно очуваних, по структури су истоветне са ва
ријантом најупрошћенијих аката из цариградских канцеларија с краја
* Примери за наредбе Манојла I у ММ VI 105, 113, 118

* У малом броју очуваних наредаба Јована II констатујемо свега пет
назива, одреда истих као и код Алексија I: ). Jac, “šartou:2, отиelog 2.
vezoz, vezpov... Код Манојла I заступљено је, колико смо успели да евиден
тирамо, укупно једанаест назива. У односу на Алексија I, нови термини
би били č-i), остас (поред ранијег 7. још су, =рбато уџz (поред ранијег грбота? ис),
9еauoberraz (поред ранијег 9&arta uz), затим сасвим ново јдих гоу (IStor-ov)
које је иначе првипут посведочено код Лава VI (cf. Ostrogorsky, Autour d'un
prostagma 70 n. 30), док хрхоћ, -terizov, гото: уопште нису заступљени.
* код Алексија ш налазимо само жане и агреfouz, а код Алексија ""
7. joici, č-t),op. c. и ног, то 2, c.
“ MM VI 132 (Алексије III, из 1196).
“ MM IV 322 (Исак II, из 1195), IV 329 (Алексије IV, из 1204).
XII века, имајући само царевом руком уписани менологем. Називају

се најчешће грбатхžic, a ређе бритибс и грба: да...“
Са актима најзначајнијег никејског владара, Јована III Ватаца
(1222—1254), ствар стоји сасвим друкчије. Најчешћи назив његових
повеља јесте брiод 6 c, затим грба:22ug, а сасвим ретко грба: zroz.“ Али
није редак случај да се за једну исту наредбу, у тексту, употребља
вају по два званична назива.“У погледу структуре, акти овог владара
појављују се у три осетно различите варијанте. Прву, најсложенију и
најчешће заступљену групу сачињавају наредбодавна акта која, поред
црвеним мастилом и власторучно уписаног менологема, носе и царев
воштани печат, са знацима утиснутим помоћу царског печатног пр
стена (xriptwry Boo).) zv Six rob . . . (32a) izоб 82 zro), too), а не печатних
клешта (Boo7) co-hotov), како се практиковало раније на цариградском
двору, и најзад, испод текста, у формули 3:3, тоб NN, потпис првог
секретара (део ф Сov).“ Ова варијанта очигледно је значила подража
вање актима Манојла I, с једином разликом што су изостављени пот
писи представника појединих секрета, којих на никејском двору једва
да је и било. Друга, једноставнија и ређе упражњавана варијанта
представљена је актима који, поред менологема, имају само потпис
канцелара 8:3, тоб NN, без царевог печата.“ У трећу и такође ређе
заступљену групу улазе наредбе које, исто као и акти Теодора I,
имају само царев менологем.“
Теодор II Ласкарис (1254—1258) и Јован IV Дука (1258 авг. —
дец.), колико се може ценити по не бројним очуваним примерцима,
обрасце Теодора I Ласкариса још више поједностављује доносећи
решења само са менологемом ни једино под називом брати бе.“
Једина, досад позната, царица са никејског двора која је изда
вала акте била је, како видесмо, Ирина, супруга Јована III Ватаца.
Један само по помену познати њезин акт звао се брадос, дакле исто
како су се најчешће називале и наредбе цара-супруга. Да ли су њене
повеље, поред воштаног печата као обавезног, имале и друга signa
authenticitatis, остаје непознато.
“ MM IV 217—218 (јуни 1207, cf. Regesten III 1676), VI 165–66 (фебр.

1214, cf. Regesten III 1687), V. 257 (из 1214 (2), cf. Regesten III 1688), V. 256–57
(из 1213 (?), cf. Regesten III 1685). Под именом осно и ос спомињу се две у
другим повељама (MM IV 291, cf. Regesten III 1697 et 1702), па се стога
Са gi protiv не може тврдити да је тај назив био у оригиналу. У
Dölger-Karayannopulos, Urkundenlehre I 109 n. 4, погрешно стоји да нај
старији очувани бриод бе потиче из 1214, јер тај акт (ММ VI 165–166) је
уствари просто, ис.
“ Ако смо добро видели, само једна наредба зове се то га соv rije (iz ot
Жcize po поботхуџz (MM IV 139—140, март 1245, cf. Regesten III 1785).
“ На пример: о по одом - је 92 at) elixa u o žir ima iz и г., гусоба и тi g (zat) elize
uо о грбота: с (ММ IV 219–220, јуни 1233; IV. 284, семптембар 1227); или грб
arz rux и -обота” iz (MM VI 429—430, мај 1225).
" MM IV 240—41 (мај 1227), 138—139 (март 1232), 219–20 (јуни 1233),
198—200 (јули 1233), 249–50 (мај 1240).
* IV 284 (септ. 1227), 145 (мај 1234).
* MM VI 429–30 (мај 1225), IV 43–44 (окт. 1227), 139—140 (март 1245).
* MM IV 220–21 (мај 1256), VI 195–96 (окт. 1258), 196–97 (окт. 1258).
Писмена решења Михаила VIII Палеолога (1259–1282), који

очигледно иде стопама својих непосредних никејских претходника,
кудикамо најчешће се називају брарбе, знатно ређе грбатхас, а прва
га их сасвим изузетно.“ Ове наредбе одреда имају само царевом
руком уписани менологем. Једини изузетак од овога, колико знамо,
чини хоризма, од јула 1259, којом се манастиру Богородице Лемвио
тисе потврђују привилегије свих претходних никејских владара.
Наиме, на овоме акту, поред власторучно уписаног царевог меноло
гема, налази се и царев печат са отиснутим знацима помоћу царског
печатног прстена (xrpivrv BoОЛav 3:2, тоб . . . Влахихоб 3ахтoлiou), као
и потпис Siž тоб - канцелара (део ф од) Андроника Торникиса Комни
на, испод текста.“ Ово аd hoc извршено одступање од сопствене
праксе и враћање на облик раније примењиван у канцеларији Јована
III Ватаца свакако је уследило по жељи представника манастира
Лемвиотисе, којему је Јован III био обновитељ и нови ктитор. Још
једна појединост, карактеристична за административну праксу Јована
III, запажа се такође у понеким актима Михаила VIII: двоструко
службено називање једног те истог акта, 6 пара у брарбе и ј, по робао,
грба га 2 г. 123
Повеље царице-супруге Теодоре, како смо имали прилике да
видимо, издаване су искључиво под називом брарбе. Текст свакога
акта у целини, укључујући и менологем, био је исписан руком писара,
док је кроз доњи део био провучен гајтан са царичиним печатом, нај
чешће воштаним. Печатни отисци прављени су калупом у облику
клешта (Воo?...“, отih plov). Папир је исти као и у царевих аката.
Процес терминолошког и структуралног упрошћавања царских
наредбодавних аката, започет крајем XII в., подржаван од неких
никејских владара и настављен од Михаила VIII, за владе Андро
ника II долази до пуног изражаја. Већ у првим деценијама дуго
годишње владе Андроника II његов најстарији син Михаило IX
крунисан је за савладара (1295), а са инови Константин (1292), Јо
ван (1295) и Димитрије (1296) крунисани су венцем деспота.“
Ова бројна именовања, одражавајући појачани темпо феудализа
ције и по себи представљајући делење самодржачке власти на
више судеоника, нужно су се морала одразити и на администра
цију. Јер сада, поред првог цара, своје канцеларије са правом доно
шења одлука воде и цареви-савладари, затим супруге главног владара
и савладара и, најзад, деспоти када се налазе на некој управној функ
цији. У таквој ситуацији нужно се наметала потреба за јасним раз
граничавањем надлежности, за успостављање извесног хијерархиј
ског поретка у доношењу одлука. Другим речима, искрсла је потреба
* Од укупно 42 његова акта, колико смо их евидентирали, назив

бритибс имају 34, грбо га 21; 6, а грботахих само 2 (MM V 247—48, мај 1270;
Actes de Zographou No 13, мај 1276). -
* MM IV. 221–22. О породици Торникиc cf. Ahrweiler, La région de

Smyrne 149.
* MM VI 238 (јуни 1265), IV 340–41 (између 1272 и 1274).
“ Сf. Ферјанчић, Деспоти у Византији 40,90, 93.
да се тачно зна које врсте аката поједини носиоци царске власти могу
да доносе. Бројни сачувани документи, који потичу из разних канце
ларија подељене администрације Андроника II, јасно показују да је
хијерархијски поредак у администрацији доиста био у дело спрове
ден. Погледајмо какво је стање било на сектору наредбодавних аката
који нас овде првенствено интересују.
Новине које уводи Андроник II (1282—1328), најкраће, биле би
у овоме. Док наредбе Михаила VIII, како видесмо, најчешће носе
назив бродос, знатно ређе проста 212 и сасвим изузетно прiarz rux, дотле
Михаилов наследник ради у осетној мери друкчије. Име =рба: г.,
као службени назив, сасвим напушта. Термин грбатх: да, који се први
пут појавио у актима Манојла I и код никејских владара и Михаила
VIII сасвим ретко користио, сада постаје далеко најзаступљенији назив
за акта које издају не само Андроник II него и његови савладари Ми
хаило IX и Андроник III..“ Поред тога, Андроник II из администра
ције свога претходника задржава и назив бритдбе и под тим именом,
нарочито у првој деценији своје владе, издаје доста бројне повеље.
На први поглед, рекло би се да је у његовој канцеларији хоризма исто
што и простагма и да хоризме претежно издаје у првој деценији владе
просто из неког манира, а доцније само од случаја до случаја. Међу
тим, ствар не стоји тако. Од укупног броја сачуваних наредаба Андро
ника II на хоризме отпада око једна четвртина.“ Ако се сви сачувани
или само посведочени акти, о којима са сигурношћу можемо рећи
да јесу или су били хоризме, посматрају у целини, онда је лако уо
чити да назив бриси 62 највећим делом носе оне наредбе које се од
носе на манастире са подручја Никејског царства (Лембос, Патмос,
Кос, Хиос). Штавише, повеље додељиване овим манастирима никад
и нису простагме, него само и искључиво хоризме.” То свакако није
било случајно. Никејске традиције свим поменутим манастирима зна
чиле су веома много и издајући акта у духу тих традиција Андроник
II је, исто као и пре њега Михаило VIII, на видљив начин њима
указивао пажњу. Као доказ исправности овог тумачења наводи
мо хоризму Андроника II за манастир Лемвиотису, од маја 1293.
На овоме акту, поред царевог менологема, налази се и 5: 3. тоб Теодора
Музалона, великог логотета. Последњи владар чије су наредбе, уз
менологем, имале и потпис дворског канцелара, био је обновитељ
Лемвиотисе, Јован III Ватац.“
* Од Михаила IX (1295—1320) и Андроника III као савладара (1316–

1328) очуване су искључиво простагме.
* Од Андроника II очувано је, ако смо тачно бројали, око 50 про
стагми и 14 хоризми.
* MM IV. 284–85 (окт. 1283), 266, 5 (око 1284, cf. Regesten IV. 2097),
275, 19 (око 1286, cf. Regesten IV 2114), 273 (јуни 1286), 273, 33 (око 1286,
cf. Regesten IV 2116), 282–284 (окт. 1287), 246–47 (окт. 1290), 257–58 (март
1292), 229, 17 (око 1293, cf. Regesten IV 2151), 2309 (око 1293, cf. Regesten IV
: f:
СепТ. --
(око 1293, cf. Regesten IV 2154), 272–73 (мај 1293), VI. 254–55
na MM TV 272–73,
190 - - - - - Ф. Баришић
Пажњу привлаче и преостале хоризме Андроника II. Посматра

јући сачуване примерке тих аката, а нама их је познато укупно седам,
запажамо да има нешто заједничко свима њима, иако се односе на
више светогорских манастира и потичу из разних година цареве владе.
Заједничко им је то што су одреда упућени на адресу неког пореског
или управног чиновника (доместик теме, велики аднумиаст, кефалија
Солуна и др), са захтевом да исти посредује у корист манастира ко
јему се повеља додељује.” Према томе, Андроник II наредбе под на
зивом ориадос издаје само у два одређена случаја: прво, када је адре
сат било који манастир са територије бившег Никејског царства, и
друго, када је адресат неки царски функционер. Овог истог правила
придржава се и Андроник III као самостални владар (1328—1341).
Од две очуване његове хоризме, једна је упућена протовестијариту а
друга дуксу теме.“ У канцеларији Андроника II радило се према пра
вилима која су била јасно постављена, и понекад, до детаља разрађена.
Реорганизујући дворску администрацију, Андроник II доноси нове
прописе и за повеље деспота. На двору Михаила VIII, поред цара и
царице-супруге Теодоре, своју посебну канцеларију води и царев брат
Јован, најпре као севастократор (у току 1259) и и потом као деспот
(1260—1275). Повеље његове канцеларије, иако махом потврдне, ка
рактеришу се изразитом неуједначеношћу. Очигледно, Јован се не
придржава никаквих одређених правила. Од укупно седам у препису
очуваних његових аката, од којих два севастократорска и пет деспот
ских, шест се називају ра рi, и немају печата, али седми је „сребрено
печатно писмо” (3.2 popogo).J. vog papi).“ Поједине своје повеље дес
пот, по правилу, назива 7, п.2 pobaz uo o pxpi, aли у једној, и то се
вастократорској, читамо - је пароја је граф је - је (2а) eiz: uоo.“ Описи
гизгубљених оригинала, како их доноси преписивач, веома су непот
пуни и са тога разлога, примера ради, не дознајемо како је на
деспотовим актима био уписан менологем (вероватно руком писара и
* Actes de Zographou No 24 (1296 или 1311, cf. Regesten IV 2194);
Guillou, Prodrome No 5 (авг. 1312), No 18 (нов. 1325), p. 178 (авг. 1326);
Gudas, I. prozpo Borroresto o No 7 (фебр. 1315); Actes de Chilandar No 103
(дец. 1324), 139 (мај 1326).
Као хоризме не рачунамо она акта која се у самоме тексту двоструко
називају, најпре као том пароуга бритиом а после, на крају текста, као
то, - о соv - pozºr zauz, будући да таква акта, како с правом примећује Оstro
gorsky, Autour d'un prostagma 72 n. 37, треба сматрати простагмама, јер
је назив из завршне реченице најмеродавнији, напр. Actes de Xéropotamou
No 13 (авг. 1295), 14 (окт. 1295); Actes de Chilandar No 115 (септ. 1327).
Код Андроника III: Actes de Chilandar No 65 (јуни 1321).
* Guillou, Prodrome No 22 (авг. 1327), 31 (март 1334). Истог су ка
рактера и извесни несачувани акти који се као хоризме помињу у другим
повељама: напр. хоризма великом доместику теме из 1335 (Actes de Xé
nophon No 10, 2, 13).
* MM IV. 384–85, 385—86 (севастократорске), 386—87, 387–88, 388–89,
389 (деспотске), 342—44 (одломак сребренопечатног писма). О овим пове
љама ближе расправља Ферјанчић, О деспотским повељама 94–95, и Гает,
Деспоти у Византији 36—37, дајући и њихове основне дипломатичке ка
рактеристике.
* MM IV. 384.
Повеље византијских царица 1 91
црним мастилом), нити видимо како се деспот потписивао (вероватно

црвеним мастилом, бар почетно 6 Seат:6-те). Независно од тога, од
кописте поуздано дознајемо да је други део деспотова потписа, из
добЛос хотžде),pog rob . . . , на свакој повељи стилизован за једну ретор
ску нијансу друкчије.“ За време Андроника II деспотске канцела
рије на краће време водили су у Солуну, као управници Македоније,
његови синови, деспот Константин (дец. 1320— фебр. 1322) и деспот
Димитрије (јесен 1322 — крај 1327). Очуваних аката има само од дес
пота Димитрија, и то у оригиналу.“ Свих пет очуваних деспотових
повеља, како је већ утврђено“, потпуно су једнообразне: исписане
су на папиру памучасте структуре и италијанске провенијенције“,
који се употребљавао и за царске простагме; папир је четвртастог
формата, као и на царским актима; после менологема, исписаног пи
саревом руком, налази се декоративно изведени потпис 6 Sea = izric,
исписан црвеним мастилом, у бледо-мpкој кармин нијанси; свака
повеља назива се на исти начин, погрожć) coate i rje (32 тijeizz uo. Пот
пуно је очигледно да се деспот Димитрије строго придржава правила
која је претходно донео брижљиви администратор Андроник II.“
Имајући ово у виду, са сигурношћу можемо тврдити да је и деспот
Константин примењивао исти поступак.
За шездесетак година владавине Андроника II и Андроника III
као и првих деценија Јована V, како смо видели, у оквиру дворске
администрације функционисале су, на дуже или краће време, и кан
целарије свих пет царица. Ту су прва и друга супруга Андроника II,
Ана Угарска и Ирина Монфератска, затим Мартија-Ксена, супруга са
владара Михаила IX, и најзад, обе супруге Андроника III, Адела
ида-Ирина и Ана Савојска. Највећи део њихових повеља без трага је
нестао, о некима постоје писани записи, а само две су текстуелно и
у оригиналу очуване. Имајући у виду да су оба ова акта, иако не
* Cf. MM IV. 385, 386, 387. Иако три повеље преписивач преноси без
икаква деспотова потписа (MM IV. 387—88, 388—89, 389), претпостављамо да
оригинали свакако нису били без потписа.
* Очуване повеље деспота Димитрија: Actes de Chilandar No 76, 86
et 87 (све од нов. 1322); Actes de Xéropotamou No 21 (око 1322), 23 (авг.
1324). Да је и деспот Константин за време своје кратке управе водио кан
целарију, открива нам наредба коју њему, фебруара 1321, упућује Андро
ник II (Actes de Chil. No 56).
* Cf. Dölger, Schatzkammern No 28 et 29; Ферјанчић, О деспотским
повељама 95–96; Idem, Деспоти у Византији 93 n. 19.
“ У Actes de Xéropotamou No 21 издавач Bompaire, c једне стране,
тврди да је текст исписан на бомбицину, док, с друге стране, констатује
да се на папиру провиди неки водени знак. Бомбицин арапске провенијен
ције, као што је познато, нема уопште водених знакова. Према томе, у
питању је италијански папир памучастог изгледа, као што је случај и на
трима хиландарским актима.
* У Actes de Xéropotamou No 21 издавач Bompaire констатује да на
деспотову акту менологем уопште није уписан, док Dölger, Schatzkammern
No 29, који је такођер оригинал акта имао у рукама, препознаје трагове
менологема. Ако је менологем изостављен, онда је то свакако учињено
омашком писара. Успут напомињемо да повеље Андроника II, најбројније
заступљене у хиландарској архивској збирци, представљају документе ко
јима, по брижљивости опреме и формалној дотераности, нема равних.
потичу од истих царица, опремљена на исти начин, и с друге стране,

узимајући у обзир да су прописима Андроника II свакако биле обу
хваћене и канцеларије царица, сасвим је оправдано претпоставити
да су повеље поменутих царица уопште, у дипломатичком погледу,
биле исте као и две сачуване. Ако је тако, онда можемо констатовати
да овде Андроник II не доноси никаквих битнијих измена, него само
санкционише и као једино важећим прописује оно што се радило у
канцеларији његове мајке, царице-супруге Михаила VIII, Теодоре.
Друкчије речено, акти царица овога времена, од 80-тих година XIII
до 60-тих година XIV века, у основи се не разликују од Теодориних:
сваки акт се назива бриа дос, исписан је на попречно изрезаном комаду
италијанског папира одређене врсте и четвртасто-уздужног формата,
садржи менологем који је исписан руком писара и, најзад, има вош
тани печат“ царице- аутора као најважнији индикатор своје провени
јенције и аутентичности. Другим речима, наредбодавни акти царица
најближи су актима деспота, будући да се и на једнима и другима
менологем уписује црним мастилом. Разлика је једино у томе што
акти царица, уместо потписа“, обавезно имају печат царице аутора.
Претходна излагања омогућују сасвим одређен закључак у пог
леду јавно-правног статуса царичиних аката. Наиме, на великом броју
примера имали смо прилике видети да се писане наредбе царица, при
цитирању од стране разних чиновника и достојанственика, пропраћују
истим изразима штовања као и повеље царева, и да исти однос према
писаним одлукама царица имају и деспоти; да се у актима царица
садрже не само потврде владарских повеља него и самостална ре
шења о разним предметима; да се поједини владари позивају на
раније издате наредбе царица и да их потврђују на исти начин
као и акта својих претходника на престолу. Из свега овога као
сасвим поуздано закључујемо: хоризме византијских царица јесу јав
но-правни документи који обавезују све царске службенике на исти
начин као и акти владара, савладара и деспота.
“ Да се употребљавао воштани а не оловни печат закључујемо по

томе што је воштани печат посведочен, с једним јединим изузетком, на
свим очуваним актима царице Теодоре, и друго, што се у Рseudo-Codini,
ed Verpeaux 175, саопштава да у пишчево доба (половином XIV в.) на двору
важи као правило да се воштаним печатом служе само „царица-мајка,
царица-супруга и цар-син”, док деспоти, патријарси и остали архонти
високог ранга користе оловни печат. --
“ На ктиторском типику свога манастира Богородице -јс Кеухрито

uévr: у Цариграду, из 1118, царица Ирина, супруга Алексија I, потписана
је: -1- Elci, vr, čv Xсtara, -a, 9 ea, —tar), I zai), tamo "Pop ztov (; Дожо, ух. и то
црвеним мастилом (cf. MМ V 382, 472). Ово је једини нама познати пример
да се једна царица-супруга на приватно-правном акту потписује црвеним
MaCТИЛОМ.
СКРАЋЕНО ЦИТИРАНА ДЕЛА

Ahrweiler, La région de Smyr H. Ahrweiler, L'histoire et la géographie de
Ine la région de Smyrne... , Travauх et mémo
ires du Centre de recherches d'hist. et civi
lisation bуzantine 1 (Paris 1965) 1–200.
Bosch, Andronikos III Pal U. V. Bosch, Kaiser Andronikos III Palaio
logos, Amsterdam 1965.
Dölger, Cronologisches F. Dölger, Chronologisches und Prosopogra
phisches zur byzantinischen Geshichte des
XIII Јh., BZ. 27(1927) 291–320.
Dölger, Epikritisches F. Dölger, Epikritisches zu den Facsimiles
bуzantinischer Kaiserurkunden, Archiv für
Urkundenforschung 13 (1933) 45–68.
Dölger, Schatzkammern F. Dölger, Aus den Schatzkammern des Heili
gen Berges, München 1948.
Dölger-Karayannopulos, Ur F. Dölger—Ј. Karayannopulos, Byzantinische
kundenlehre I Urkundenlehre. Erster Abschnitt-Die Kaiser.
urkunden. München 1968.
Ферјанчић, О деспотским по Б. Ферјанчић, О деспотским повељама, Збор

BCA, aMa ник рад. Виз. инст. 4 (Београд 1956) 89—114.
Ферјанчић, Деспоти у Ви Б. Ферјанчић, Деспоти у Византији и ју
зантији жнословенским земљама, Београд 1960.
Guillou, Prodrome A. Guillou, Les archives de Saint-Jean-Pro
drome sur le mont Ménécée, Paris 1955.
Lemerle, Philippes P. Lemerle, Philippes et la Macédoine orien

tale à l'époque chrétienne et byzantine, Pa
Iris 1945.
Ostrogorsky, Féodalité G. Ostrogorsky, Pour l'histoire de la féodalité

bуzantine, Bruxelles 1954.
Ostrogorsky, Autour d'un pro G. Ostrogorsky, Autour d'un prostagma de
Stagma Jean VIII Paléologue, Zbornik rad Viz. inst.
10 (Beograd 1967) 63–85.
Papadopulos, Genealogie А. Тh. Papadopulos, Versuch einer Genealo
“;“
1938.
Palaiologen 1259–1453 Diss. München
Theocharides, Korrerovizuz G. J. Theocharides, Karerovizuz тје Мохe 3o

vize, Thessalonique 1954.

19 4 F. Barišić
F. BARISIĆ
LES CHARTES DES IMPÉRATRICES BYZANTINES
Résumé*
Les textes de ce genre de chartes, conservés soit en original soit

en copie, sont assez peu fréquents. Les seuls exemplaires connus
jusqu'ici, publiés dans M IV et VI déjà, sont trois actes de l’impé
ratrice Anne Dalassène, mère d'Alexis I" (1081-1118), et trois actes
de l'impératrice Théodora, épouse de Michel VIII (1259—1282). Dans
les recueils ultérieurs des documents diplomatiques byzantins, y com
pris aussi les éditions récentes des actes provenant de quelques
monastères du Mont Athos, on rencontre seulement et uniquement
des témoignages sporadiques des actes perdus de certaines ‘impératrices,
tandis qu'il n'y a point des actes conservés intégralement ou plutôt
il n'y en a qui seraient identifiés comme tels.
Un nombre restreint de chartes, délivrées par les impératrices et
conservées textuellement, ainsi qu'une connaissance insuffisante des
données sur celles qui sont mentionnées, sont la raison principale pour
laquelle ce groupe de documents est resté jusqu'à nos jours en dehors
de la sphère de l'intérêt scientifique. Car, à ma connaissance, aucune
étude concernant ce sujet n'a été publiée jusqu'à présent. Bien entendu,
les questions qui se posent au sujet de ces documents sont nombreuses:
Quelle était la première impératrice à délivrer les chartes? Quelle
espèce d’actes peut être en général délivrée par les impératrices? Si
l'acte, délivré par une dmpe'ratrice, ne fait que confirmer ce qui a été
déjà décidé par quelque charte de l'empereur-époux ou de l'empereur
-fils, ou bien, peut-elle, dans certaines conditions, prendre des décisions
de son propre chef? Dans quelle mesure les chartes de impératrices
étaient-elles exécutoires? Quel était le statut hiérarchique de ces chartes
par rapport à celles délivrées par les empereurs et les despotes? Quels
sont les caractéristiques diplomatiques de cette espèce d'actes et de
quelle façon évoluait le processus de leur formation?
Comme nous nous proposions en premier lieu de soulever le
problème et non pas de le résoudre entièrement, nous avons essayé,
dans la première partie de ce travail, en nous bornant au XIIIe et à
la première moitié du XIVc siècle, de donner un aperçu sur l'activité
des impératrices, relative à la délivrance des chartes; dans la seconde
partie nous exposons l'évolution diplomatique de ces chartes, à partir
de la fin du XIe jusqu’au milieu du XIVe siècle.
Disons tout de suite que l'activité administrative des impératrices
byzantines dans l'intervalle de temps entre 1204 et les années cinquante
du XIVe siècle, était considérablement plus importante que l'on pour
* Présenté au XIV‘ Congrès intern. des études byzantines (Bucarest,

6—12 sept. 1971), dans la Section ,,Codicologie, paléographie, diplomatique".
Les chartes des impératrices byzantines 195
rait croire au premier coup d’oeil. Ce fait seul, indépendamment de

toutes les autres considérations, montre clairement que les chartes
des impératrices peuvent et doivent faire l’objet de recherches spéciales,
notamment du point de vue diplomatique. C’est uniquement par cette
voie qu'on sera en état d'identifier les actes des impératrices, de les
distinguer du reste de chartes d’une façon certaine. Il est à dire que
ces distinctions, lorsqu'il s’agit des originaux d’actes conservés inté
gralement, ne sont nullement difficiles à faire. Pourtant, si l'acte d’une
impératrice n'est pas conservé dans son ensemble, ce qui est le plus
souvent le cas, il peut alors arriver, et il arrivait en effet, que cet
acte soit identifié de façon erronée comme une copie incomplète d'une
charte délivrée par l’empereur ou par le despote. Ce sont des quiproquos,
surgis au sujet de deux actes de Chilandar, qui nous ont suscité à
entreprendre ce travail. Les études plus approfondies des chartes dont
les imperatrices byzantines étaient des signataires, seront d'une utilité
évidente non seulement pour la diplomatique, mais aussi pour des
problèmes relatifs au système de l'administration byzantine.
Nous avons essayé de rassembler et analyser toutes les chartes
conservées de même que les témoignages écrits sur les actes perdus.
Les résultats de ces recherches se réduisent aux faits suivants.
Sur Irène, épouse de Jean III Vatatzès (mariée en 1212, morte
en 1241), nous savons qu'elle avait délivré au monastère de St Jean
le Théologos dans l’île de Pathmos un horismos, par lequel elle
confirmait l’acte antérieur de l'empereur concernant l'immunité sur
deux bateaux. Cependant, il y a lieu de supposer que cette même impé
ratrice faisait des donations aux autres monastères aussi, particuliè
rement au monastère situé sur le mont de Sipylon, fondé par elle-même.
Il reste également inconnu quelle était la forme d'un 6926316; de
l'impératrice Irène.
L'impératrice Théodora (1253—1304), épouse de Michel VIII
(1259-1282), était engagée dans la vie publique dans une mesure à
laquelle on ne s’attendrait pas. S’occupant de ses propriétés privées
et prenant avec dévouement soin de monastères, elle gérait sa propre
administration. Les restes de son activité administrative indépendante
sont conservés uniquement dans les archives des monastère de St Jean
le Théologos dans l’île de Pathmos et de celui de Théotokos Lem'biotissa
près de Smyme. De -neuf horismoi de l'impératrice, traités dans ce
travail, il y en a sept qui se rapportent au monastère de St Jean le
Théologos et deux seulement au monastère de Lembiotissa. Les ho
rismoi délivrés par Théodora se rapportent pour la plupart aux
metochiia du monastère de St Jean le Théologos, se trouvant dans l'île
de C05. Nous sommes arrivés à la conclusion que cette entière île
représentait, pendant le règne de Michel VIII, la propriété privée de
l'impératrice-épouse. Cette conclusion nous permet d'expliquer le fait que
l’empereur ne délivrait, pour les metochia situés dans l'île de C05,
que les actes de confirmation, tandis que l'impératrice, au contraire,
délivrait les actes de confirmation aussi bien que des actes de donation.
13"
196 F. Barišić
Bien plus, Théodora seule avait pris part avec ses trois horismoi au
différend qui s'était produit au sujet de metochion de Sauveur et qui se
prolongeait pendant plusieurs années.
Il faut souligner qu'à côté de cinq horismoi perdus, sont parvenus
à nous quatre horismoi conservés textuellement dont un en original
(MM VI 225-226, de juillet 1269), le second en copie complète (MM
IV 260—261, de novembre 1262), le troisième en copie sans date (MM
VI 204-205, environ 1260) et le quatrième, qui a été attribué jusqu’ici
erronément à Michel VIII, dans un fragment de copie (MM VI 205;
Dôlger, Regesten III 1872). Grâce à cette heureuse circonstance, la
structure diplomatique des actes de Théodora pouvait être étudiée et
analysée dans les toutes particulatrités."o
Les détails les plus caractéristiques des contenus des actes de
Théodora seraient, autant que nous pouvons voir, les suivants. En
délivrant les horismoi de confirmation, l'impératrice y ajoute parfois
la sanction, formulée comme menace qu'au cas d'une violation elle
infligera personnellement une peine sévère à ses propres fonctionnaires
ainsi qu'à ceux de l’empereur (MM IV 260-261, de novembre 1262;
MM VI 225-226, de juillet 1269). Ensuite, confirmant au titulaire d'une
immunité les privilèges accordés par l'empereur, elle ajoute parfois
l'exemption de l'impôt d'Etat qui était obligatoirement payé antéri
eurement (cf. MM VI 218). L’impératrice assure l’exécution de ses
décisions par des ordonnances qu'elle adresse non seulement à ses
propres fonctionnaires, mais ausi à ceux de l'empereur. Un fait non
moins caractéristique est que tous les fonctionnaires citent, toujours
et sans exception. l'acte de l’impératrice de la même façon que celui
délivré par l’empereur: {isîov Mai nporr/.uwlfčv Semmwtxčv ópto'póv. Ces
faits nous montrent que l’impératrice Théodora paraît comme un
personnage couronné participant au pouvoir impérial, aux prérogatives
d"une espèce de corégent.
Pendant le long règne d'Andronic II (1282-1328), d'après les
témoignages conservés, toutes les épouses du souverain principal et
de ses corégents, naturellement d’une intensité inégale, géraient leur
administration personnelle. L’activité de la chancellerie d’Anne de
Hongrie (1273 — vers 1282), première épouse d’Andronic II, est attestée,
"“ Il faut y ajouter la profession de foi antiunioniste (ôiioloflu) de

l'impératrice Théodora, délivrée en avril 1283 et conservée en copie. Il paraît
que cette confession avait été faite sous la pression du Synode patriarcal.
Le texte de cet acte, d’après le copiste, a été ,,certifié au commencement
d'une croix tracée de sa main (8nd oizsioxszpou onupoü är’a‘szi; èmmóoaw)
et à la fin de son effigie gravée sur une bulle d’or (mi mite» ôia‘z Tñç olxzia:
az-fixn; šv Xpucívy; tribun). Intitulatio au commencement de l'acte: + Geoso’ipa
šv Xpmrcš 712) 956,3 :Lorùhûyoüsra Mal auroxparépwos ‘Pœnozimv Aoúxaųvm Konwjv'};
i. Uaxawxoyivn. Il est évident que cette ,,chrysobulle" de Théodora, au point
de vue de la structure diplomatique, ne dlffère essentiellement de ses ho
rismoi (ed. S. Pétridès, Chrysobulle de l'impératrice Théodora, Échos d'Orient
14[1911] 25—28 — texte et traduction). Cf. supra n. 3921.
C'est à Mlle U. V. Bosch que j’exprime ma reconnaissance de m'avoir
attirée l’attention sur cette charte de Théodora.
Les chartes des impératriccs byzantines 197
autant que nous le sachions, par un seul acte d'Andronic II. Il s'agit
de horismos ,,de feu... kyra Arme despoine" qui avait, comme il
résulte de cet acte, tranché d’une façon autonome et entièrement
indépendamment de l’empereur, son mari, un différend relatif à la
propriété entre le monastère de Prodrome et le pronoïaire impérial
Troulenos (Guillou, Prodrome No 5, de 1312).
Irène de Montferrat (1284—1317), la seconde épouse d’Andronic
II (1282 — 1328), est très bien connue comme ,,mère-politicien
ne". On peut y ajouter qu'elle était en même temps la plus riche
impératrice de Byzance à l'époque des Palćologues. Vivant à la cour
de Salonique depuis 1303 jusqu’à la fin de sa vie et administrant de
là ses nombreuses propriétés privées en Macédoine, elle y gérait éga
lement sa propre chancellerie d’où l'on expédiait, au témoignage de
Théodore Métochitès ,,les ordonnances impériales" (élécmu. lisant/v.7.1).
Nous pouvons affirmer avec certitude que ses actes, expédiés de cette
chancellerie au cours de 14 années, étaient très nombreux et très
variés. De toute cette activité, autant que nous avons pu établir, sont
restées les mentions se rapportant à trois horismoi (Lemerle, Actes
de Kutlumus, No 8, 34 de 1313; No 11, 25—26 de 1322; Petit, Actes de
Chilandar No 76, 7 de 1322). En analysant ces témoignages, nous
sommes portés à conclure qu'il s'y agit de trois horismoi délivrés de
façon entièrement indépendante, dont deux représentaient des actes
de donation.
A Salonique résidait également, à partir de 1319 jusqu'à la fin
de sa vie, Rita-Marie-Xéna, épouse de Michel IX (mariée en 1295, morte
en 1333). Après la mort de Michel IX (oct. 1320), elle menait à Salonique,
sous le nom monacal de Xéna, une vie de despoina, elle était entourée
de sa suite, gérait sa chancellerie, s'occupait de ses propriétés privées,
prenait part à la vie politique, particulièrement pendant les premières
années du règne d'Andronic III (1328—1341). Dans la chrysobulle
délivrée au monastère de Prodrome, au mois de mars 1322, Andronic
III confirme, entre autres, „le horismos de ma sainte maîtresse et
despoine, mère de ma majesté impériale" par lequel, quelques années
auparavant, un terrain appartenant au monastère susnommé était af
franchi de l’impôt annuel (Guillou, Prodrome No 26, 54). En outre, un
acte émanant de l'impératrice Marie-Xéna a été conservé intégralement
dans les archives de Chilandar. Il s'agit du horismos d’août 1321 par
lequel on confirme à Chilandar le droit de construire un moulin près
de Chandax (Actes de Chil. No 68). Cet acte, à cause de quelques
caractères étranges dans son aspect extérieur et de certains éléments
incompatibles dans le texte, a été depuis longtemps déjà l'objet de
discussion et son contenu a été interprété de différentes façons. On
considérait le plus fréquemment que cet acte était une copie de l’acte
délivré par le despote Constantin, fils d'Andronic II, tandis que les
autres essayaient de prouver qu'il pourrait appartenir à Michel IX ou
même qu’il est falsifié. Pourtant, ayant eu cet acte entre les mains et
l’ayant considéré de plus près, nous avons établi que tous les éléments
198 F. Barišić
de son aspect extérieur (espèce, format et dimensions du papier, type

des lettres, restes de cordon de chanvre pour le sceau, notes d'archivistes
en caratères cyrilliques au verso du papier ainsi qu’ au verso de la
couverture de parchemin) témoignent avec certitude qu'il s’agit de
l’original d'un acte délivré par une impératrice. Ayant en vue le mensologe
inscrit ,,au mois d'août, de l’indiction quatre" et les éléments caracté
ristiques dans le texte, nous parvenons sans difficulté à comprendre
que l'impératrice Manie-Xéna est l'unique qui puisse être prise en
considération comme auteur de cet acte. Comme on le sait, ce horismos
est l'unique document conservé offrant une liste des propriétés privées
de la maison impériale. L'analyse de cette liste nous amène à conclure
qu’il s'agit, en premier lieu, des propriétés disposées en onze localités
plus vastes dans le territoire entre la Pélagonie et Serres et, en deuxième
lieu, que les biens figurant dans la liste sont certainement les pro
priétés d'Andronic II, anciennes propriétés de Michel IX et celles de
MarieXéna. Il n'est point du tout exclu que la liste comprenne également
les anciennes propriétés d'Irène de Montferrat ainsi que les celles
du despote Constantin, gouverneur de la Macédoine à cette époque.
Le horismos dans les Actes de Chilandar No 67, par lequel la
propriété du paléochorion Poungion près de Salonique fut confirmée
aux fils d’Alexandre Eurippiotès, a été considéré jusq'ici unanimement
comme une copie de l'acte d’Andronic III, quoique certains caractères
bizarres, observés dans l'aspect extérieur et dans le texte lui-même,
aient été interprétés de différentes manières. De façon identique à
celle appliquée dans le cas précédent, nous avons établi que cet acte
représentait en fait l'original du horismos, délivré au mois d'août
1321, à Didymoteichon, par la despoine Adélaide-Irène (1318—1324),
première épouse d’Andronic III. L’exactitude de cette interprétation
est démontrée, en premier lieu, par les éléments de l'aspect extérieur
de l'acte identiques à ceux sur l'acte de Marie-Xéna (présenœ du
cordon pour le sceau, écriture du XIVe siècle, format et espèce de
papier, note en caractères cyrlliques au verso de la couverture de
papier, etc.). Il n’est pas sans intérêt de dire que ce horismos représente
en effet une décision, prise indépendamment, sur un cas légal concret
relatif aux droits de propriété et non une charte de confirmation
comme il apparaît à première vue et comme on l'interprétait jusqu’à
présent.
Anne de Savoie, la seconde épouse d'Andronic III (mariée en 1326,
morte vers 1365), a été, à ce qu’il paraît, l'impératrice la plus en
gagée dans la vie politique à l’époque des premiers Paléologues.
En qualité d’impératnice-même, elle était pendant six ans à la
tête de la régence (1341—1347) et après la destitution de Cantacuzène
en 1354, elle a séjourné à Salonique environ douze ans comme gouver
neur de la Macédoine avec les pleins pouvoirs d'un corégent. Anne, en
sa qualité de régent, se trouvant à la tête de l’administration d'Etat, était
söasBz-:o'ro'c'm avi-{05611 Mani ąü-.oxpzrópwaz ‘Pœmtiwv (sur les sceaux), resp.
imperatrix et moderatrix Romeorum (sur le contrat conclu avec les
Génois, en septembre 1341). Et pourtant, le jeune empereur Jean V, à

partir du mois de janvier 1342, âgé moins de dix ans, signe les chry
sobulles et les prostagrnata, tandis que l'impératnice-mère, observant
la tradition, ne délivre en son nom que les horismoi et les lettres. Mais
de ces actes dont elle était signataire, à l'exception d'une brève note
relative à une lettre adressée au pape en 1345 (Cantacuzeni III 87,
Bonn. II 539), rien n' a été conservé. De nombreuses décisions que
l’impératrice-mère avait délivrées par écrit en sa qualité de gouverneur
à Salonique, il reste, autant que nous sachions, uniquement la mention
du horismos de l’année 1355 par lequel on ordonne de construire une
nouvelle porte dans les murs de l'acropole de la ville (cf. Loenertz,
Orient. Christ. Per. 21, 1955, 217) et une autre, se rapportant au
horismos par lequel on avait fait donation, vers 1360 (?),au monastère
de religieuses Anargyron à Salonique, du palais (MM) de Guy de
Lusignan, dont nous informe le prostagma de Manuel II datant de 1415
(cf. Dôlger, Regestent V 3346).
En présentant les restes conservés de l'activité administrative de
sept impératrices du XIII° et du XIVć siècle, nous avons traité 20 chartes
en tout dont les 6 seulement ont été conservées (3 en original), tandis
que sur 14 se trouvent des mentions écrites dans les autres documents
diplomatiques.
Dans la seconde partie de notre travail nous avons essayé, partant
des faits constatés antérieurement, de tirer quelques conclusions de
caractère plus général, d'établir le processus de leur évolution, depuis
la fin du XI° siècle, en comparant ces chartes aux ordonnances impéri
ales. Nos conclusions principales seraient les suivantes.
Comme on le sait, l'impératrice-mère Arme Dalassène avait géré,
pendant environ vingt ans, l'administration à la cour de son fils Alexis
Icr (1081—1118). Il est très caractéristique qu’Anne, bien qu'elle disposât
de pleins-pouvoirs pour prendre des décisions souveraines, n’a jamais
délivré en son propre nom les chrysobulles ou les ordonnances au
ménologe inscrit en couleur rouge, mais uniquement des ordres d'une
structure plus simple, sans égard à l'importance de l'objet dont ils déci
daient. Ces actes, bien que semblables aux ordonnances impériales, por
tent certains traits spécifiques par lesquels ils se distinguent clairement
des ordonnances de l'empereur-fils. Les ordonnances d’Alexis Icr ap
paraissent sous une dizaine de dénominations diverses et en deux
variantes de structure différente, dont une plus complexe portant
ménologe en couleur rouge, enregistrement 11156790391) par les chefs des
sekreta, signature «îtù 706 NN du principal ministre et sceau en cire,
et l'autre plus simple portant ménologe en rouge et sceau en cire.
Les actes d'Anne Dalassène, dont quatre sont conservés en copie (MM
VI 32-33, 34-35, 38-39 et 53-55 qu'on avait attribué jusqu'ici er
ronément à Alexis 1°") apparaissent aussi en deux variantes. La première,
plus complexe, a les éléments essentiels suivants: ménologe écrit à
l'encre noire et par la main du logothète des sekreta, mrze-:91.3011 de
divers sekreta et sceau en cire. Sur l'autre, plus simple, nous ne trouvons
200 F. Barišić
que le ménologe écrit à l'encre noire et le sceau en cire. Donc, les

caractéristiques spécifiques des actes d'Anne Dalassène, par lesquelles
ils se distinguent uniquement des actes d'Alexis I", seraient: le ménologe
écrit à l’encre noire et parla main d'un dignitaire et, ensuite, son propre
sceau en cire. Par conséquent, l'élément essentiel et la preuve fondamentale
d'authenticité d'un acte d'Anne Dalassène est son propre sceau. D'ailleurs,
la même caractéristique des actes d'Anne Dalassène a été donnée explici
tement dans la chrysobulle d'Alexis Ier par laquelle on accordait à
l’impératrice les autorisations spéciales (cf. Annae Comnenae Alexias
III 6,6).
Les ordonnances de Jean II (1118-1143) et de Manuel Ier (1143
1180) restent, quant à leur structure et leurs désignations, en général
identiques à celles d'Alexis I". Chez les souverains de la fin du
XII° siècle, par contre, le nombre de désignations, autrefois utilisées,
décroît rapidement et on rencontre, de plus en plus fréquemment, des
ordonnances simples qui portent uniquement le ménologe inscrit en
rouge par la main de l’empereur. Nous ne saurions rien dire sur
l'aspect extérieur des chartes délivrées par les impératrices dans la
période de Jean II jusqu'à Alexis IV, étant donné qu’aucun acte de
ce genre, autant que nous sachions, n'est pas conservé.
Les ordonnances des souverains de l'Empire de Nicée, prises en
général, sont d'une variété remarquable. L’administration de Nicée
est entièrement sous le signe d'hésitation entre le retour à l’ancien
et la recherche du nouveau. Les ordonnances de Théodore Iet Lascaris
(1204—1222) sont le plus souvent désignées par le terme ncôcmïiç
(moins fréquemment ôpmuôç et néon-rua) et par leur structure elles
sont simples. A l'époque de Jean III Vatatzès, par contre, les ordon
nances impériales sont délivrées en trois variantes différant sensib
lement l'une de l' autre, tandis que la désignation la plus usuelle était
ôpmnôç (moins fréquemment npóa-.zzštç et npóa-rwfptą). En ce qui concerne
les actes de l'impératrice Irène, épouse de Jean III, nous pouvons dire
seulement qu’ils ont été, à ce qu'il paraît, délivrés sous la désignation
de ôpwnôc. Nous ignorons si ses actes, outre le sceau, possédaient aussi
d'autres signa authenticitatis.
Michel VIII (1259—1282) marche, en ce qui concerne l'admini
stration, évidemment sur les pas de ses prédécesseurs de Nicée. Ses
ordonnances sont également le plus souvent désignées par le terme
épianéç, beaucoup moins fréquemment par npômœäiç et tout à fait
exceptionnellement par 71:96671“'{LŒ.A la différence de ceux de Jean III
Vatatzès, ses actes sont simples, étant donné qu'ils ne portent que le
ménologe en rouge, inscnit de sa propre main. Les chartes de l'impé
ratrice-épouse Théodora ont été délivrées exclusivement sous la dé
signation ôpwnôç. Le ménologe est inscrit par la main du scribe à
l’encre noire; la partie inférieure de l'acte porte le sceau de l’impé
ratrice, le plus souvent en cire. Le texte est écrit sur la même espèce
de papier utilisée pour les ordonnances impériales.
Les tendances visant à l'unification terminologique et à la sim

plification structurelle des ordonnances impériales, inaugurées vers la
fin du XII° siècle, soutenues par certains souverains de Nicée et
continuées par Michel VIII, ont abouti à une stabilisation pendant
le règne d'Andronic II. Entouré des participants au pouvoir considé
rablement plus nombreux que ne l'étaient ses prédécesseurs (empereurs
-corégents, impératrices-épouses du souverain principal et de ses coré
gents, despotes), Andronic Il fut obligé de délimiter les compétences
et d’établir lesquels des ces actes peuvent être délivrés par les porteurs
individuels du pouvoir impérial. Les nouveautés principales de sa
réforme administrative, dans le domaine d'ordonnances impériales,
seraient les suivantes. Les ordonnances de Michel VIII, comme nous
venons de dire, sont le plus souvent désignées par le terme ôpmuéç,
considérablement moins fréquemment par méritait; et tout à fait excep
tionellement parnpéaîrfua,CheZ Andronic II la désignation des actes
est tout à fait inverse, car le npricrarj'uz devient alors le terme le plus
usuel pour désigner les actes du souverain principal et de ses corégents,
tpÔGTŒELÇ disparaît entièrement, tandis que les actes désignés par le
terme ôptcuôç n'ont été délivrés par Andronic II et ses corégents, comme
nous l'avons établi, qu’en deux cas déterminés: en premier lieu, lorsque
le destinataire était quelque monastère du territoire de l'ancien Empire
de Nicée et, en deuxième lieu, lorsque le destinataire était un fonction
naire administratif ou un percepteur des impôts auquel on ordonne
d'intervenir en faveur d'un titulaire de l’immunité.
En réorganisant l'administration aulique, Andronic II introduit
également de nouvelles prescriptions pour les chartes délivrées par
les despotes. Tandis que les actes du despote Jean (1260—1275), frère
de Michel VIII, sont caractérisés par une hétérogénéité marquée sous
tous les rapports (dénomination, signature, etc.), les actes du despote
Démétrios, fils d'Andronic II, sont toujours uniformes (désignation
napaxéksumç, signature en rouge 6 Secnôrqç etc.).
Quant aux chartes à délivrer par les impératrices, Andronic II,
à ce qu'il paraît, n'introduit aucune modification essentielle, mais
seulement sanctionne et prescrit comme uniquement valable ce qu'on
avait fait dans la chancellerie de sa mère, impératrice Théodora. C’est
qu’une de nos conclusions générales serait qu'à l'époque d'Andronic II
et de ses successeurs directs, les actes délivrés par les impératrices ne
différaient en substance de ceux de Théodora: ils sont écrits sur la
même espèce de papier, de format et de provenance identique que celui
utilisé pour les ordonnances impériales; ils sont désignés toujours et
exclusivement par ôpmgiéç; ils portent le ménologe écrit par la main
du scribe à l'encre noire; ils possèdent le sceau en cire de l’impératrice
-signataire comme indice fondamental et principal de l'authenticité, tandis
que l'impératrice Thédora, dans certaines rares occasions, utilisait
également le sceau en plomb. Cette structure diplomatique aussi bien
simple que spécifique, qu’on observe pour la première fois sur certains
actes d’Anne Dalassène, sera conservée, à ce qu'il semble, sur les chartes
des impératrices jusqu'à la fin de l’Empire.
202 F. Barišić
Sur un grand nombre d'exemples nous avons eu l'occasion de

constater que: les ordonnances des impératrices étaient toujours ac
compagnées, lorsqu'on les citait, de mêmes expressions de respect
qu’on témoignait aux chartes émanant des empereurs; les impératrices
délivraient, outre les horismoi de confirmation, les horismoi contenant
des décisions autonomes (donation, règlement d'un différend relatif
aux droits de propriété, etc.); les souverains se réferaient aux ordon
nances délivrées antérieurement par les impératrices en les traitant et
en les confirmant de la même façon que les actes de leurs prédéces
seurs sur le trône. Il en résulte que les horismoi des impératrices byzan
tines étaient des documents de droit public obligatoires pour tous
les fonctionnaires impériaux dans la même mesure que les actes des
souverains eux-mêmes, de ses corégents ou des despotes.
МИРЈАНА ЖИВОЈИНОВИЋ
СВЕТОГОРСКИ ПРОТАТ ПОСЛЕ ПРОТА ИСАКА
Делатност прота Исака, која је испунила више од једне четвр

тине XIV века, била је веома широка и многострука.“ Међутим, он је
сишао са историјске позорнице у веома драматичним околностима
изазваним унутрашњом кризом и грађанским ратом у коме се нашло
Царство после смрти Андрика III (15. јуна 1341).
Прот Исак је кренуо, по налогу Јована Кантакузина, 24. марта
1342. године у Цариград као вођа дипломатске мисије“. Требало је да
она изврши посредничку улогу између Јована Кантакузина и цари
градског двора и тако стиша разбуктале страсти за добијање врховне
власти у земљи. Сам Кантакузин је полагао велике наде баш у прота
Исака, који је уживао велики духовни ауторитет и који је већ из
вршио једну сличну посредничку мисију у стишавању грађанског
рата између Андроника II и Андроника III.“
Међутим, овога пута напори Светогораца да успоставе мир нису
довели ни до каквих резултата.“ Шта више, после извесног времена
дошло је до делења и растурања делегата. Према обавештењу Канта
кузина сам прот Исак био је „осуђен да буде затворен (букв. да му
није дозвољено да излази) у манастир звани Петру, бринући се да не
буде лишен ничега што му је потребно”. Сава Ватопедски је био сме
штен у манастир Хора у Цариграду, а игуман Велике Лавре Мака
рије био је постављен за архиепископа Солуна. Преостали чланови
делегације су се вратили на Свету Гору.“
* О томе в. Ј. Darrouzes, Liste des Prôtes de l'Athos. Le Millénaire du
Mont Athos, 963–1963. Еtudes et Mélanges I, 423–426. V. Mošin, Svetogor
ski protat, Starine Jugoslavenske Akademije 43 (1951) 90–91. Недавно је
изашао и један чланак о проту Исаку: И. П. Мамалакис, "О Протос тоб "Ауiou
"Oроug "A9o "Ioaćх, ЕEBX 36 tiški,
70–80.
* Cant. II сар. 34, стр. 209; Живот св. Саве млађег, изд. Пападо
поулос-Керамевс, "Aváлехта. “Перооохоџитих ђg BigХиоš izric V, стр. 323. О томе
уп. Ј. Meyendorff, Introduction à l'étude de Grégoire Palamas, Paris 1959, 100.
* Cant. I cap. 32, стр. 152 сл.
* Cant. II сар. 35, стр. 210 сл.; Живот св. Саве млађег 323 сл; уп.
Meyendorff, op. cit. 106.
* Cant. II сар. 35, стр. 212–213; уп. Meyendorff, ibid. O манастиру
Петри v. R. Janin, La géographie ecclésiastique de l'Empire byzantin III: Les
églises et les monastères, Paris 1953, 435 сл.
204 М. Живојиновић
После извесног времена, због одсуства прота Исака са Свете

Горе, јавила се потреба за постављањем извршног тела које ће га
замењивати. Тако је заједничком одлуком цара, патријрха и прота,
како се то сазнаје из протатског акта из јуна 1345. године, створена
привремена управа. У њу су били изабрани: игуман Алипијског ма
настира, јероманах кир Теодосије, „најодабранији међу исихастима...
ги сапутник светом нашем оцу проту ... Калист по имену”, еклезијарх
Лавре Карејске кир Евегеније и епитирит светогорских манастира,
старац кир Филотеј.“ Они су били на челу протата све док их нису
гусари заробили, о чему нас обавештава поменути протатски акт из
јуна 1345. године.” Тада, пошто је било већ сасвим очигледно да се
више не може рачунати на повратак прота Исака, изабран је његов
НаСЛедНИК.
У погледу хронологије постављења привремене управе, а затим
си Исаковог наследника, историчари светогорског протата су били
прилично неодређени. В. Мошин претпоставља да је прот Исак умро
пре јуна 1345, „када је постављен нови прот”. И привремену управу
ставља под 1345. годину наводећи да су у пролеће те године чланови
ове управе „ухваћени од гусара и у јуну 1345. откупљени од про
тата”.“ Дарузес сасвим неодређено каже да је прот Исак „вероватно
умро у Цариграду, где је био затворен извесно време у манастиру
Петри...”; а да је „у предвиђању свога дугог одсуства, или боље
у немогућности да се врати, он (Исак) затражио од цара и патри
јарха право да успостави управљачки савет који ће га заменити.”
Дарузес датира ове догађаје после септембра 1343. године, пошто
сматра да је прот који се спомиње у хиландарском документу, који
је Л. Петит погрешно датирао са септембром 1343. још увек био Исак“
Као Исаковог наследника оба поменута аутора наводе прота Теодо
рита и стављају га у 1345. годину.“
Међутим, управо поменути хиландарски акт, чије датирање је
Ф. Делгер тачно исправио на јануар 1344“, пружа могућност да са
више прецизности одредимо хронологију како привремене управе
тако, још више, и постављења Исаковог наследника. То је простагма
византијског цара, вероватно Јована V. У њој се цар обраћа светогор
ском проту у вези хиландарске келије Скорпија. Наиме, десило се да
је овај прот, коме се цар обраћа, одузео Хиландарцима поменуту
келију, а њу су, како се то у овој простагми изричито каже, Хилан
дарци примили пре више година „од онога који је пре тебе био прот
* Ktenas, “О Протog roo “Ауtov "Opoog: "ASo xxii i Mey:Хr, X vožuć, EЕВУ.
6(1929) стр. 271 ред 1—9.
" Ibid., ред 10 сл.
* Mošin, Svetogorski protat 91; в. такође истог, Св. патријарх Калист и
Српска Црква, Гласник српске православне цркве, Београд 1946, 192—193.
* Darrouzês, Liste des Prötes 425–426. Докуменат о коме је реч је у
Actes de Chilandar, Виз. Врем. 17 (1911) бр. 133.
* На основу протатског акта из јуна 1345, на коме се овај прот пот
писао: Ktenas, op. cit. 273, ред 19.
“ F. Dölger, Regesten V, бр. 2893.
Светогорски Протат после прота Исака 205
Свете Горе” (тоб тро соб с брио хоuévoo clic тротov тоб zbroj žrtov žigoog)...“
Познато је да је прот Исак негде око 1326. године продао за шест
стотина перпера Хиландарцима келију Скорпија, која се налазила у
близини других хиландарских метоха.“ Пошто је дакле Исак био тај
„који је пре тебе био прот Свете Горе”, очигледно је да се цар обраћа
Исаковом наследнику. Овај се, према томе, јануара 1344. године, већ
налазио на челу светогорске управе. Свакако је морало проћи изве
сно време од часа када је он одузео Хиландарцима келију Скорпија,
при томе „не водећи рачуна не само о њиховом труду и издатку који
су уложили за њено подизање, него такође ни о исправама које им
припадају по томе предмету”, па до цареве интервенције.“ Јер, Хи
ландарци су се „после учињене им неправде” од стране прота, обра
тили цариградском патријарху. Овај им је издао потврдну исправу у
вези са поменутом келијом. Њоме се забрањивало да се „на било
који начин отргне или отуђи ова келија од поменутих монаха Хи
ландараца”..“ Цар се у својој наредби светогорском проту, јануара
1344. године, позива на ово патријархово писмо.
Пошто смо, дакле, утврдили јануар 1344. годину као terminus
ante quem за постављење Исаковог наследника, самим тим смо по
макли и време владавине привремене управе. Она је постављена
после извесног одсуствовања прота Исака, вероватно у јесен 1342,
а гусари су заробили њене чланове негде током 1343. године, када је,
како смо изнели, и постављен Исаков наследник.
На крају треба да видимо ко је био овај Исаков наследник.
Ф. Делгер грешком наводи да би то био прот Теофилакт.“ Свакако
да је то био Теодорит, чији потпис се налази на протатском акту из
јуна 1345. године када се он побринуо да се обезбеди новац за откуп
љивање чланова привременеуправе из гусарског заробљеништва
* Chil. 133, 5–6.

* Chil. 110.
* Chil. 133, 18–20.
* Ibid., ред 22–27.
“ Dölger, op. cit. Ово име, шта више, није везано ни за једног прота
ХIV века.
206 M. Živojinović
MIRJANA ŽIVOIJINOVIC
THE PROTATON OF MOUNT ATHOS AFTER THE TIME OF THE

PROTOS ISAAC
Su m m a rу
The protos Isaac who had directed the Protaton of Mount Athos for
over a quarter of the XIVth century, set out, in March 1342, as the
head of a diplomatic delegation, to Constantinople and never returned
again to Mount Athos.
The historiographers of the Protaton of Mount Athos have not sup
plied a precise chronology as regards to the provisional administration
and the appointment of Isaac's successor. Both V. Mošin and J. Dar
rouzês consider that the protos Theodorit, Isaac's successor, had been
nominated in 1345 only. In virtue of the prostagma of the Byzantine
emperor John V of January 1344, which L. Petit erroneously dated as
far back as September 1343 (Chil. 133), we may make a certain change
in the chronological sequence of events in the Protaton of Mount Athos
after the protos Isaac. In the above mentioned prostagma the Byzan
tine emperor addresses himself to the protos of Mount Athos in
regard to the Scorpios cell which belonged to the monastery of
Chilandar. It happened, namely, that the protos, to whom the emperor
addressed himself, had taken away from the monks of Chilandar the
above mentioned cell, which they had obtained, several years ago, as
they say »from the one who was the protos of Mount Athos before
уоu« (roo rро соб с брахоџćvoo cle: протov rob zотоб žrtoo šроuc). Since
Isaac was the protos who sold to the monks of Chilandar the Scorpios
cell in 1326, it is obvious that the emperor is addressing his successor.
Consequently, in January 1344 the latter was already at the head of the
Mount Athos administration.
Having established January 1344 as terminus ante quem of the
appointment of Isaac's successor, weshifted therefore also thetime of the
rule of the provisional administration. It was set up some time after
the absence of the protos Isaac, probably in autumn 1342, and the
sea-rovers captured its members somewhere in the course of 1343, at
the time when, as we have seen, Isaac's successor was nominated. This
elected protos was undoubtedly the same Theodorit whose signature is
found on the Protaton's act of June 1345.
БАРИША КРЕКИН
АМЕДЕЈ VI САВОЈСКИ, „ЗЕЛЕНИ ГРОФ”,

У ДУБРОВНИКУ 1367.
Четрнаести век обиловао је питорескним личностима: успешним

кондотијерима, лукавим политичарима, вештим трговцима и значај
ним уметницима. Не би се, међутим, могло рећи да су ови људи
имали у изобиљу моралне квалитете, који би их издигли изнад про
сека своје средине. То се, посебно, тиче политичара и кондотијера што,
уосталом, не изненађује ни за то доба, ни за друга времена. Па ипак,
ту и тамо, јављала се понека личност ширег духовног хоризонта, са
интересом који је превазилазио непосредне оквире личног и локалног
домета. Такав човек био је, несумњиво, и Амадеј VI Савојски. Као
деветогодишњи дечак, 1343, он се попео на положај савојског грофа и,
након петогодишњег регентства својих рођака, преузео је стварну
власт у своје руке 1348. Добар војник и вешт политичар, Амадеј је
настојао од почетка да ојача Савоју против француске премоћи скла
пајући савезе, купујући или освајајући земљу, па је тако успео да
прошири савојске поседе у Француској, Швајцарској и Италији. 1353.
појавио се на једном турниру у Бургу у зеленом оделу и отада му је
остао назив „Зелени гроф”.“
Амадеј је, међутим, имао шире амбиције, које су знатно прева
зилазиле границе његове Савоје. Он се 1364. обавезао на учешће у
крсташком рату, који је папа Урбан V био објавио и за који се живо
ангажовао кипарски краљ Петар I Лузињан. Но експедиција коју је
предводио Петар отишла је 1365. на Египат и Амадеј није у њој узео
учешћа. Ипак, савојски гроф није одустајао од своје намере и одлу
чио је да притекне у помоћ европској држави, која је у том моменту
била најдиректније угрожена од „неверника” — Византији. Положај
Византије био је, заиста, више него тежак. Цар Јован V Палеолог
разочаран окретањем експедиције Петра Лузињана према Египту, био
је, пролећа 1366, лично кренуо у Угарску да потражи помоћ од краља
Људевита I, једног од најмоћнијих европских владара свога времена.
Овај покушај Јована V, како изгледа, допринео је извесном буђењу
* О Амадеју уопште в. F. Cognasso, Il Conte Verde, Torino 1926;
E. L. Cox, The Green Count of Savoy – Amedeus VI and Transalpine Savoy
in the Fourteenth Century, Princeton 1967.
208 -- Б. Крекић
интереса у Угарској за византијске тешкоће, али није донео никакве

стварне резултате. Штавише, Јован V је на повратку био задржан у
Видину од стране Бугара и тако се Византија нашла обезглављена и
разједињена пред огромном турском опасношћу?
Управо у том тренутку појавио се на византијској политичкој и
војној позорници Амадеј Савојски, брат од ујака цара Јована V. Он
је кренуо из Венеције јуна 1366. са седамнаест лађа и две хиљаде
људи, искрцао се код Галипоља и отео тај град Османлијама, а
затим је, октобра исте године, отишао у Бугарску и заузео низ
црноморских градова. Присиливши тако Бугаре не само да ослободе
Јована V, него и да предају Византији Месемврију и Созопољ, Амедеј
је постигао велики војнички и политички успех. Међутим, и он је —
као и сви западњаци — сматрао црквену унију између римске и ца
риградске цркве неопходним предусловом за сваку успешну сарадњу
у крсташком походу против Османлија. Стога је, по повратку Јована
V у Цариград, пролећа 1367. водио са њим преговоре о уједињењу
цркава. Ти преговори довели су до царевог обећања да ће лично доћи
у Рим на разговоре са папом, што је касније, 1369, и учинио.“
Обавивши тако с успехом своју мисију на Истоку, Амадеј Савој
ски кренуо је из Цариграда према Западу и стигао у Венецију 29. јула
1367. На овом свом путовању, Амадеј је провео дванаест дана кре
ћући се дуж наше обале и том приликом посетио је Дубровник и нека
друга места, но присуство ове занимљиве личности на нашем при
морју остало је досада сасвим незапажено у нашој историографији“.
Најдетаљнија обавештења о читавом путовању „Зеленог грофа” на
Исток, па и о боравку на нашој обали приликом повратка, даје нам
т. зв. „Computus Anthonii barberi, clerici Domini, de expensis factis per
ipsum racione passagi Domini ultramarini”. Ови рачуни иду од 12. јуна
1366. до 22. јануара 1368. а садрже како Амадејеве примитке („re
сеpit”), тако и издатке („libravit”) кроз читаво то време.“Ту се, међу
осталим, помиње задржавање експедиције на повратку код Кларенце
и код Драча почетком и средином јула 1367“, а затим се наилази на
низ вести које показују да су се лађе зауставиле и у Дубровнику.
Доиста, 17. јула 1367. Амадеј Савојски се искрцао са брода којим
је путовао и посетио је фрањевачку цркву „арud Araguisy”, где
„obsculatus est reliquias” и поклонио је „l franc auri”. Поред тога,
Амадеј је сигурно посетио и фрањевачки и доминикански манастир и
сваком поклонио по 10 дуката „in helemosinam”. Дубровачка влада,
* Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1959, 499–500.
* Исто, 500
“ Оно је промакло чак и будном оку покојног професора Ј. Тадића,
који је, иначе, са највећом акpибијом прикупио бројне податке о стран
цима у прошлости Дубровника у свом делу Promet putnika u starom
Dubrovniku, Дубровник 1939.
* F. Bollati di Saint-Pierre, Illustrazioni della spedizione in Oriente di
Amedeo VI (Il Conte Verde), Biblioteca storica italiana, vol. V, Torino 1900.
“ Исто, стр. 18–19, бр. LXXXVIII, LХХХХ; стр. 160, бр. 669.
* Исто стр. 160, 161, бр. 670, 674. Anthonius barberius доследно обрачу
нава један млетачки дукат као две »parperos auri ponderis Pere«.
– ––
Амадеј VI Савојски у Дубровнику 209
са своје стране, указала је савојском грофу уобичајене почасти —

што се може закључити из поклона од 7 млетачких libri и 8 solada
које је Амадеј учинио „trompetis ville Aragusie” — као и из одлуке
Малог већа од 17. јула „de faciendo unum ensenium Comiti de Sabaldia
de perperis X”.
Посета „Зеленог грофа”. Дубровнику није се ограничила, међу
тим, само на узајамну куртоазију, поклоне и посете манастирима.
Амадеј је у Дубровнику решио и нека друга, важна питања за своје
даљње путовање. Тако је истог 17. јула „dominus Henricus de Varaz”
добио из Амадејеве касе 222 млетачке либре „pro solvendis triginta ma
гineriis quos ibidem (т. ј. у Дубровнику) accipere debet usque apud
Venecias pro armanda melius grossa galea Francisci de Thola, in qua
vadit et que sequi non poterat Dominum”.“ Тако је Дубровник послу
жио и савојском грофу, као и толиким другим пре и после њега, као
упориште за обнову посаде на бродовима. Поред тога, Амадеј се у
том граду ослободио и низ болесника са својих лађа, који су несум
њиво ометали његово даље кретање, дајући притом свакоме различите
суме новаца за њихове потребе. Тако су 17. јула искрцани у Дубров
нику „dominus Franciscus de Monte Gelato” (који је добио 100 dukata),
„miles dominus Galeaz” (30 дуката), „dominus Richardus Musardi”
(100 дуката), „dominus Petrus Vibondi” (50 дуката), „dominus Hugo
de Ruppecula” (30 дуката) и „filius Jacobi de Villie” (25 дуката)“.
Најзад, „Anthonius barberius” примио је 17. јула најпре „a do
mino Paulo, patriarcha Constantinopolis, manu Johannis barberii Do
mini, mutuo per ipsum facto Domino apud Araguisi” 237 млетачких
libri и 12 solada“, а затим, следећег дана, 18. јула, „a domino Georgio
Guoro de Veneciis, habitatore Araguisie, mutuo per ipsum facto Domino
apud Araguisiam” 400 дуката, које је Амадејева каса вратила 4. авгу
ста у Венецији Марку Гуору, Борђевом брату.“ Оба брата Гуоро
спадала су међу најбогатије и најугледније млетачке трговце у Ду
бровнику у ово доба и савојски гроф се сигурно није случајно са
њима повезао, него је вероватно раније, можда још у Венецији, био
на њих упућен“.
Да ли се Амадеј задржао у Дубровнику дуже од 18. јула 1367.
тешко је рећи. 20. јула помиње се нека „helemosina data cuidam ho
“ Исто, стр. 161, бр. 672.

* Хисторијски архив у Дубровнику, Reformationes XXIII, 67; Monu
menta Ragusina, IV, Загреб 1896,99.
* Bollati di Saint-Pierre, н. д., стр. 160, бр. 671. Ову суму Хенрих је
вратио Амадеју у Венецији 4. августа. Исто, стр. 19. бр. LXXXXIII.
* Исто, стр. 161, бр. 673, 675, 676. Уп. Cox. н. д., 236.
“ Исто, стр. 19, бр. LXXXI. Занимљиво је да издавач није веровао
да се ради о Дубровнику. Он је реч »Araguisi« у свом коментару протума
чио као »forse l'isola Semotraki, l'antica Ericusa. Altri, pero, ritiene che sia
Ragusa vecchia«.
* Исто, стр. 19, бр. LXXXXII; стр. 167, бр. 705.
“ B. Krekić, Trois fragments concernant les relations entre Dubrovnik
(Raguse) et l'Italie au XIVe siècle, Годишњак Филоз. фак., IX, Нови
Сад 1966, 26.

210 Б. Крекић
mini Ordinis sancti Anthoni”, али се не каже где је то било.“ Свакако,

већ 22. јула експедиција је била „apud Alesna”, дакле код Хвара“,
a 24-ог стигла је у Задар. Ту, међу осталим, Амадеј „obsculatus est
reliqias sancti Symeonis” и поклонио је две „рarperos auri ponderis
Pere”, но сигурно је одмах наставио пут, јер је већ 28. јула био
Даља делатност Амадеја Савојског добро је позната. Пошто је
из Венеције отишао у Витербо и тамо поднео папи извештај о своме
путу на Исток, он се вратио у Савоју са ореолом крсташа, победника
над Османлијама и Бугарима и државника, који је византијског
цара наговорио на преговоре о црквеној унији. У својој домовини,
Амадеј је радио на решавању разних унутрашњих проблема, а ме
шајући се активно у прилике у Италији, успео је да знатно прошири
савојске поседе. То га је довело у сукоб са миланским Висконтима,
али му је донело и велики престиж. Колики је био његов углед нај
боље сведочи кључна улога коју је он одиграо у разрешавању сукоба
познатог као „рат око Тенедоса” или „око Кјође”. Тај рат је завршен
управо под Амадејевим ауспицијама и његовим настојањем склапањем
мира у Турину, 1381, а острво Тенедос, повод читавом сукобу, по
верено је његовој управи. Но то је био и последњи његов велики
успех. Следеће године он је кренуо са Лујем Анжујским на Напуљ,
али град нису освојили, а 1. марта 1383. „Зелени граф” је умро не
далеко од Кампобаса.
У свом кратком, али интензивном животу ратника и дипломате,
Амадеј VI Савојски показао је квалитет и способности које су њега
и његову државу издигле знатно изнад оног нивоа утицаја и угледа
који би им, иначе, реална снага и положај Савоје омогућавали. Пу
товање на Исток представљало је, несумњиво, један од најбриљант
нијих момената у каријери савојског грофа. У том оквиру, боравак
у Дубровнику сигурно није значио догађај од посебног интереса
за њ. За Дубровник, међутим, била је то још једна у низу посета
истакнутих личности са европске политичке позорнице тог времена
и још једна својеврсна потврда улоге и значаја овог нашег града као
важне тачке на великој комуникационој линији између Западне
Европе и Источног Медитерана.
* Bollati di Saint-Pierre, н. д., стр. 161, бр. 677.

“ Исто, стр. 161–162, бр. 678—679. У коментару Ri. ове документе из
давач исправно примећује »forse la nota isola di sina«. Meћутим, у
следећем документу, стр. 162, бр. 680, од 22. јула, помиње се како је Амадеј
платио две »parperos auri Pere« тројици мештана, којима су његови људи
оштетили винограде »in portu de Vondices«. Ту издавач (стр. 162) комен
тарише: »Forse l'odierna Vodena, città della Turchia europea nella Macedonia.
Altri pero ritiene che possa essere Bodenizza (o Vudiniza) nel cuore dell'antica
Grecia, fra l'Attica e la Tessaglia«. Разуме се, оба ова тумачења су немо
гућа. Ради се несумњиво о неком лоше забележеном локалитету на Хвару.
“ Исто, стр. 162–163, бр. 682—685.
„apud Rovigno” а следећег дана стигао је у Венецију.“
“ Исто, стр. 163, 167, бр. 686, 705. Уп. Cognassо, н. д. 177.
Amédée VI de Savoie à Dubrovnik 211
BARISA KREKIC
AMEDEE VI DE SAVOIE, LE COMTE VERT, A DUBROVNIK EN 1367
»R é s u m é
Les historiens yougoslaves ne se sont pas aperçu jusqu'à maintenant

qu'Amédée VI de Savoie, le ,,Comte Vert", avait visité Dubrovnik
(Raguse) et quelques autres endroits de la Dalmatie lors de son retour
de Constantinople en 1367. L'auteur de cet article, sur la base des
données trouvées dans le ,,Computus Anthom‘i barberii, clerioi Domini,
de expensis factis per ipsum racione passagii Domini ultramarini" (publ.
par F. Bollati di Saint-Pierre, Illustrazioni della spedizione in Oriente
di Amedeo VI, Il Conte Verde, Biblioteca storica italiana, vol. V, To
rino 1900) et s'appuyant sur un document des Archives de Dubrovnik,
a pú établir qu'Amédée s'était arrêté à Dubrovnik au moins deux jours,
les 17 et 18 juillet 1367; qu'il y avait visité les églises et monastères des
Franciscains et des Domin'licains, auxquels il fit des cadeaux; qu'il fût
honoré par le gouvernment ragusain comme tout visiteur distingué;
qu'il compléta à Dubrovnik les équipages de sa flotte et, finalement,
qu’il laissa plusieurs malades de ses navires dans cette ville. Outre à
Dubrovnik, Amédée s'était arrêté brièvement à l’île de Hvar et dans la
ville de Zadar (Zara) où il visita la fameuse relique de Saiint Syméon,
à laquelle il fit aussi des cadeaux en argent.
14'
СИМА БИРКОВИЋ
ДИМИТРИЈЕ КИДОН О КОСОВСКОМ БОЈУ
Списи солунског ретора Димитрија Кидона одавно су привла

чили пажњу истраживача средњовековне српске историје. Вредност
Кидонових беседа у којима се усред многоречивих говорничких из
лива налазе и садржајни подаци или довољно разговетне алузије
на савремене прилике, први је осетио руски слависта и добар по
знавалац византијских извора Виктор Иванович Григорович.“ Он је,
како каже Константин Јиречек, „истакао први пут говоре Димит
рија Кидона као важан извор за једно доба у коме престаје историо
графија тога времена”? Малобројне Кидонове вести постале су срп
ској научној публици ближе познате захваљујући радовима самога
Константина Јиречека,далеко више читаним.“
Поново је на Димитрија Кидона и значај његових података за
српску историју скренуо пажњу Никола Радојчић у познатој сту
дији о грчким изворима за косовску битку.“ Он није Кидона прика
зивао као извор о славном боју, већ је претресао до тада познате
податке овога писца да би истакао његов став према Србима и пра
вославним Словенима. Док су у периоду борби против Турака визан
тијски писци заборављали надмени став својих претходника, Дими
трије Кидон је одбијао сваку помисао на савез са суседним и једновер
ним Србима, Бугарима и Русима и тражио је помоћ на Западу. Кидон
је у својим схватањима остао усамљен, налазио је Никола Радојчић,
јер су заједничка мржња према Турцима и неповерење према Западу,
који је натурао унију, упућивали претежни део Византинаца на из
* В. И. Григорович, О. Сербии в ее отношениах к соседним державам

преимушественно в ХIV–XV столетико, Казан 1859, 41–42.
* У приказу Новаковићевог дела Срби и Турци, Archiv für slavische
ipli- 17 (1892) 254 ( = Зборник Константина Јиречека I, Београд
* Поред своје Историје Бугара Јиречек је Кидона користио & чуве
ној расправи Српски цар Урош, краљ Вукашин и Дубровчани, Časopis
Musea královstvi českého 60 (1886) 264( = Зборник Константина Јиречека I,
Београд 1959, 376).
“ Н. Радојчић, Грчки извори за Косовску битку, Гласник Скопског
научног друштва 7–8 (1930) 163–175.
214 C. Бирковић
мирење и сарадњу са исто тако угроженим православним суседима.

Тај преокрет у назорима долази до пуног израза у приказима косов
ске битке од стране византијских историчара ХV века.“
Пошто је Н. Радојчић својим разматрањима актуализовао тему
о византијском ставу према балканским Словенима, јавио се убрзо
познати белгијски византолог А. Грегоар са посебним прилогом о ви
зантијском јавном мнењу и косовској бици.“ Он је упозорио на један
стих у азбучном канону који је приписиван међу осталим и монаху
Максиму Мазарису из XIV века. Стих је био објављен још 1896. али
по мишљењу Грегоара нетачно и због тога је остао несхваћен.” У ис
прављеном облику он позива на радост што је Трибал (Србин) у
својој несрећи уништио и непријатеља. Заслужни белгијски византо
лог је већ у томе стиху видео знак промењеног става Византинаца.
Н. Радојчић је уз резерве према атрибуцији споменуте песме и ре
зерве према емендацији пренео овај незапажен извор нашој науч
ној јавности с мишљењем да се „неће моћи обићи где год буде говора
о грчким изворима за косовску битку”.“
Тада још нико није слутио да је једно сведочанство о грчком
ставу према косовској бици остало сачувано и из пера самог Димитрија
Кидона. Иако је А. Грегоар с разлогом подсећао да Кидоново дело
постаје све боље познато, тада је од обимне преписке реторове био
познат само мали део.“ Било је наде да ће се можда и у необјављеној
кореспонденцији наћи понеко зрнце занимљиво за српску историју.
И заиста, када се појавио, у оквиру припрема за издање, приказ Ки
доновог епистолара од Ленерца, видело се да у једном писму имамо
одјек српске победе над Турцима код Билеће 27. августа 1388.“
Ја сам у своје време имао прилике да упозорим на ту новину.“ Када
је изашао други том текстова Кидонових писама наишао сам, тра
жећи већ најављену вест о бици код Билеће, у једном другом писму
на одломак који говори о косовској бици.“ Саопштавам га овде у
* Своје резултате Н. Радојчић је сажето саопштио и на немачком:

pје jedichen
6.
Ouellen zur Schlacht am Kosovo Polje, Byzantion 6 (1931)
“ Н. Grégoire, L'opinion bуzantine et la bataille de Kossovo, Byzantion
6 (1931) 247–251.
* Објавио је S. Lambros y Byzantinische Zeitschrift 5 (1896) 67—70.
* Н. Радојчић, Један превиђен грчки спомен Косовске битке? Глас
ник Скопског научног друштва 11 (1932) 61—63.
* G. Cammelli, Démétrius Cydones Correspondance, Paris 1930. (свега
50 писама).
* R. J. Loenertz, Les recueils de lettres de Démétrius Cydones Città
del Vaticano 1947, 119.
* У допунама уз С. Новаковић, Срби и Турци XIV и XV века, Бео
град 1960,453,469. -
* R. J. Loenertz, Démétrius Cvdones Correspondance II, Studie e testi

208, Città del Vaticano 1960, 350–350, писмо бр. 396: . . . “O 38 xxт#рато; čxeivog
xxii. ro).). иčv cle Geov xxt riv zотоб хотромоutav 99ptoас подј 8е прос паутас
&oе) уeig. уртоа исvog olyerzi, xxii réптоzev or:' čxetvov oОс urič" živ тiv фћи ту фу
&r'o broog ropeo zеоžЗето их96vrxc čvću t'ev Srouetvoru, š))" {xoooovтzc u 6vov cic тihv
što 63) arrov фебyetv. r.) i v x&zetvo, reactivrog obč"обно тž прirruati" uIv šv (Bexтiоav.
Димитрије Кидон о косовском боју 215
преводу захваљујући несебичној пријатељској помоћи проф.др Фрање

Баришића. Кидон је посланицу упутио из Цариграда Манојлу II
Палеологу који је као изгнаник живео на Лемну.
„Онај проклетник, веома осион према богу и његовој баштини
а истовремено и веома дрзак према свима, сада нестаде и погибе
од оних о којима је мислио да ни вест о сили, која се против њих
припремаше, неће издржати, већ да ће на сам глас у океан поскакати.
Али, иако је он пао, наше стање се неће побољшати. Ни када би сви
Турци помрли, уверен сам да Ромеји не би почели паметније да раде.
Шта је разлог томе, нека испитују којима је воља. Истражујући то,
никада нећемо доћи до краја, све док оставивши друге, сами себе
не почнемо окривљавати.”
Као савремено сведочанство о косовској бици наведени редови
јако привлаче нашу пажњу, али истовремено помало и разочаравају
због тога што нису садржајни и не пружају нове појединости. Они
су типични за реторику која избегава лична имена ни конкретне окол
ности.“ У тој великој алузији има довољно основа да се у „проклет
нику” препозна Мурат II и на тај начин писмо веже за косовску
битку.“ Иако о самом боју не пружа никакве појединости, посланица
је занимљива што нам унеколико преноси општа мишљења и распо
ложења у време битке. У писму несумњиво имамо сведочанство о
веровању у велику несразмеру снага и неједнаке изгледе зара
ћених страна. Имамо много разлога да сумњамо да је Кидон знао
какво је било расположење у Муратовој околини, али је своју ре
торичку фигуру свакако засновао на општем уверењу да српски кне
жеви нису били равноправни противници Турака.
Узгредно и само посредно Кидон нас обавештава и о стању
после битке. Он додуше не говори о Турцима већ о Ромејима, о њему
савременом византијском свету, али се и из тога види да је мислио
да је погибија Муратова представљала озбиљну кризу за Турке. Од
тога догађаја би било природно да проистекну последице повољне за
Ромеје, али се њихов положај неће поправити, јер они сами рђаво
раде. Вероватно је то алузија на подељеност и завађеност у врхо
вима Царства. Ромејима не би било помоћи ни када би сви Турци
помрли опет реторички преувеличава Кидон. У сваком случају у
писму нема ни најмањег наговештаја који би показивао да је Кидон
мислио да су Турци тријумфовали на Косову. То запажање има из
v5 -a
otuzi 8" об5" et rivreg &roevotev Тобрио, итд" 3v обто Роџzio og za o tov трг,32u
rooroo učv očv riv zirizv čzéото тоiе. GooХоџćvot; Катеiv. oluzu 3%uzg rzоту Стробv
rac pričićrore raboеaеa, šog živ uђ тоc ž. Jovci žgévrec juže zотора атио и е62.
* Уп. духовиту карактеристику R. J. Loenertz-a: Ecrites selon les
préceptes d'une rhétorique hostile auх noms propres, auх détails concrets et
aux ternes techniques, leurs lettres nous présentent l'image de leur temps
dans le miroir déformant de l'antiquité classique. Les recueils de lettres de
Démétrius Cydonès, Città del Vaticano 1947, p. VI.
* Неосноване ми се чине резерве Ј. W. Barker-a, Manuel II Paleologus
(1391—1425), New-Brunswick-New Jersey 1969, 67: It is possible that another
of Cydones" letters refers to this disaster.
216 C. Бирковић
весног значаја за наше разматрање Кидоновог писма бр. 398. које

је издавач такође везао за српску историју.
И ово писмо је било упућено Манојлу II Палеологу у време када
је он био заточен на Лемну. Издавач га датира из разлога које ћемо
ускоро упознати у касно лето 1388. године. У тој посланици Кидон
јадикује што цар — Манојло је тада био савладар свога оца Јована V
Палеолога — беспосличи на Лемну када би требало да буде у пре
стоници и учествује у радости што је „Спаситељ толику милост по
дарио хришћанској заједници” и да ради на протеривању Турака.
Кидон преноси Манојлу Палеологу како се свуда говори да би сада
била прилика, да је ту цар, да се приступи „протеривању варварских
одреда преко границе”. Нарочито је занимљив реторски уздах Кидо
нов „И тако твоја одсутност сада нама помрачује радост због победе
над непријатељима”.“
Сасвим недвосмислене изјаве о хришћанском тријумфу које
Кидон из цариградске средине преноси прогнаном василевсу навеле
су Ленерца да потражи у оном периоду када је Манојло Палеолог
боравио на Лемну — дакле 1387—1389 — неку хришћанску победу по
којој би могао ближе одредити датум писма.“ Чинило му се да је
нашао у једном податку анонимног дубровачког летописца, који је
под 28. августом 1388. забележио да су потучени Турци у Босни код
Билеће.” Везао је, дакле, Кидонове податке за овај догађај и писмо
* R. J. Loenertz, Démétrius Cydonès. Correspondance II, 352–353,

писмо бр. 398. Хle 8& &урјv viv juiv pi, napetvori, ттриха отric тф жovo rov Хриотио моv
убрито; поро тоб Хотijрос до6eiотс, жаli u h огор помт, у орičev učv huiv жxi у xриотipuz
Oеф тј: жovjg čЛео6epizg živirev, o op. Зоолеозу 3& xxi brog Жotrov pućyри тéлоug тž
ěуха талеiшата тčiv žaевоv štoХобреобјаста, 3))." šv тј. Лhuvo uета тајv yeopyöv
&отер žXXо ти тје ујc čróovov &у6og žueХт,6ćvтz xx07 оболи, тоlov čovтz olov ob rug
"Pouzlov, oок čv полеuф ибvov 3)Лž xxi бтрпот” av živčgeg žрипрепće; телš6oоov; &уо
pučv оби оlič" cl. ти том попоте усvopćvov то отоu roposоzo repov etnol. ти; živ. тобто 8&
ха тј. жovј паутом уморит, хо, Зој ЗеЗxtobrat. rivrov узр čo tv žxooетw dog viv тоб
8еivo; парбvто; občev živrezoХuev Опер то оctopov; тiv rov, Вар Вžpov 80vapuv šлобјvz.
vбv 882 #jutoeizg Soхобисv eoruyrpcévot, тога пард, тоб Особ и ђ ха том јиетеpov
ciореpouévov. 6 паутеci živope) i novicev juiv жxi тx 6-iz Saopa uzvте боутаи. обто;
i oj, viv žпороiz тiv žто тј: тајv полеutov irring #3ovi v žuxopol. 3)) & то отту učv
buiv žхеројом Оефа те жori (3жо Хе); žiročojev, črovoryxyóvreg rov G)еф učv жovћ и етд.
по утov том уeyevrpčvov убрим ciобиevov, Borouxei Sе оuvoryovuo opevov трос тž Жоит.
тог похéuo o.
“ Више научника је улагало напоре око утврђивања почетка и краја
Манојловог боравка на Лемну, али резултати нису довољно прецизни.
Уп. J. W. Barker, Manuel II Palaeologus 64–68 и нап. 179–186. Одлазак у
изгнанство Баркер ставља у јесен 1387. године. Повратак је свакако био
после косовске битке, дакле у другој половини 1389. године. Баркер чак
нагађа да су Јованов позив сину и измирење били изазвани променом
ситуације после косовске битке.
“ Аnnales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina, ed. S. Nodilo,
MSHSM. Scriptores I, Zagrabiae 1883, 48: 1388. A di 27 agosto furono rotti li
Turchi in Bosna in Bilecia per li Bosnesi per Voevoda Vuchovich, lo qual
haveva lanze 1700. Et di Turchifu Voevod Scan (var. Sciain) Bascia con lanze
20 mila; et pochi Turchi sono scampati vivi in suo paese. Анали који ово
бележе нису савремени, већ потичу из средине XV века. Датум битке није
тачно забележен. Одиграла се најмање дан раније, јер су већ 26. августа
Димитрије Кидон о косовском боју 217
датовао: мало после 28. августа 1388“. Иако се овим решењем писмо
уклапа у позната збивања, оно ипак побуђује и извесне сумње.
На првом месту треба се подсетити да писмо у коме се говори
о радости Цариграђана због победе над непријатељима у ориги
налном епистолару, писаном и исправљаном руком самог Димитрија
Кидона, долази после писма које садржи податак о Муратовој смрти,
Кидон се додуше није нарочито бринуо о строгом хронолошком реду
у зборнику својих посланица, али је најчешће остављао онај поредак
у коме су писма била као слободни листови. Има понеких упадљивих
изузетака, али је сам издавач приметио да су такве аномалије ретке
и да присуство писма у једној свесци допушта да претпоставимо да
је из истог времена из кога су и суседна писма.“ Заслужни издавач
је очигледно мислио да идентификовање хришћанске победе из писма
бр. 389 са битком војводе Влатка Вуковића представља довољно јак
разлог да промени хронологију затеченог реда писама и да писмо
бр. 398 стави скоро годину дана испред писма бр. 396. којим почиње
једна нова свеска Кидонове преписке.“
Споменута идентификација је, међутим, такође под знаком пи
тања. Битка код Билеће била је локални окршај у коме није учество
вала турска војска у целини, нити ју је предводио султан. Није
оставила трага ни у једном савременом извору. Ако и претпоста
вимо да се глас о њој био пронео до Цариграда, опет остаје велико
питање да ли је могла побудити такве наде и помисли на акцију
против Турака какве је преносио Кидон. Сматрало се чак да је тре
нутак погодан да се протерају Турци преко граница, што свакако
значи из Европе. Не можемо се отети утиску о упадљивој несразмери
између онога што се десило код Билеће си узбуђења и надања по
буђених у Цариграду.
Помисао да писмо бр. 398 и хронолошки долази после писма
бр. 396 и да Димитрије Кидон у њему преноси расположења после
погибије Муратове морала је бити блиска и Ленерцу и писцима који
су се дотицали ових писама, али је одбацивана због тога што је у
супротности са оним шта се зна о косовској бици.“ Дискусија о ко
у Дубровнику били заробљеници, а тога дана су Дубровчани краљу Жиг
мунду Луксембуршком јављали „новост” о Турцима. Уп. С. Ђирковић, Ис
торија средњовековне босанске државе, Београд 1964, 158.
* Тај датум је Loenertz предложио већ у једној студији из 1938, а
бранио га је у приказу рукописа Кидонових епистола (Les recueils 119) од
приповара P. Čharanisa-a, Strife Among Palaeologi and Ottoman Turks 1370—
1402, Byzantion 16(1944) 302–303, који није предлагао неки други одре
ђени датум. Loenertz-ово датовање подржава сада и Ј. W. Barker, Manuel II
Palaeologus 66. n. 184.
* Avrai dire ces anomalies sont rares, et la présence d'une lettre dans un
chaier nous autorise à présumer qu'elle est de la même époque que Ses
voisines. R. J. Loenertz, Démétrius Cydones. Correspondance II, p. VIII.
* Уп. табеле у прилогу II тома Leonertz-овог издања (стр. 495).
* Карактеристичан је начин како је Ј. W. Barker, Manuel II Paleo
logus p. XXIII, у хронолошкој скици забележио косовску битку: great
Turkish victory over the Serbians at Kossovo (June 15), beginning the end of
their indepedence...
218 - - ---- C. Бирковић
совској бици и њеним изворима одвијала се у уским оквирима југо

словенске науке и њени резултати нису постали нарочито познати.”
Проф. Михаило Динић је, међутим, још 1940. упозорио: „Сви до сада
познати извори из саме године боја на Косову, изазване самим до
гађајем, или сасвим отворено славе хришћански триумф, или су при
лично неодређени: о турској победи не говори изричито ни један”.“
О хришћанској победи говори писмо краља Твртка трогирској оп
штини од 1. VIII 1389, затим одговор Фиренце на Твртково писмо
са датумом 20. октобар 1389. и једна белешка француског витеза
Филипа Мезијера настала пре октобра 1389“ Веровање у неповољан
исход битке по Турке може се ишчитати из млетачког упутства за
цариградског вицебајула од 28. јула 1389. и из бележака руског пу
тописца ђакона Игњатија, насталих свега дванаест дана после ко
совске битке?“
Овде није место да у целини наводимо и коментаришемо све
те изворе. Биће довољно за наше питање о датуму другог Кидоновог
писма да се подсетимо како о бици говори реториком прожето фи
рентинско писмо које је стилизовао познати хуманиста Колучо Са
лутати: Gloriosissimаm victoriam quam omnipotentis et eterni numinis
inerranda benignitas, ab alto respiciens gregem suum, Serenitati vestre
concessit, vestrarum litterarum serie gratulantur, accepimus et in ipsa
cum Maiestatis vestre culmine letis animis exultamus. Num quamvis
iam diu tryumphum hunc sublimitati vestre celitus traditum, tum fama,
tum multorum scriptionibus nostra devotio percepisset, nobisque notis
simum foret, die XV mensis Junii proxime elapsi superbam temeritatem
temerariamque superbiam Maomecthicole Lamorathi, qui Frigum sive
Turchorum imperio violenter adepto, christianitatem et salvatoris nostri
nomen ex orbis facie tolere cogitabat, et si potuisset de libro viventum
abolere, quique stulte fines nostrum regnorum invaserat, in loco qui
campus Тurdorum dicitur cum infinitisgentium suarum milibus cumque
duobus filiis multo cum sanguine cecidisse, nihilominus tamen, hoc
fuisse humilitati nostre per regales litteras intimatum et gloriosum et
gratissimum nobisfuerit“
Када се, дакле, узму у обзир други савремени извори о косов
ској бици види се да нема сметње да се Кидоново писмо бр. 398 веже
за косовску битку и да се датује у јули-август 1389. Кидоново писмо
представља још један глас оних савременика који су, импресионирани
* Библиографију до 1960. дао сам у допунама уз С. Новаковић, Срби
и Турци XIV и XV века, Београд 1960°, 470.
* M. Динић, Два савременика о боју на Косову, Глас 182 (1940) 138.
“ Наведена је и коментарисана у расправи М. Динића, Два савреме
ника стр. 135—137.
* Уп. Š. Ljubić, Listine ob odnošajih Južnoga Slavenstva i Mletačke Re
publike IV, 269 са нетачним датумом. Уместо 23. јули треба да стоји 28.
јули, како је показао проф. Динић у раније наведеној расправи. И текст
ђакона Игњатија је пречишћен: Б. Сп. Радојичић, Савремене вести о Ко
совској бици код руског путописца ђакона Игњатија, Старинар III c.
12 (1937) 47–54.
* В. Макушев, Историческиe памитники КОжних Славин и соседних
им народов I, Варшава 1874, 528.
Amunpnje KnAon o KoconcxoM öojy 219
MypaToBoM nomönjoM, He auajyhu xacHHje paaßoj Aorabaja, cMa-rpaAn

Aa cy Typim Ha Kocony npe'rpnezm nopas. Krumm mac je yTo/uuco
sHaųajnnjH urro npeuoou pacno/iomerbe uapurpaAcxe opeamie u AOHe-KAC
OTKPHBa cmra ausamujcxor janHor “nema npeMa moconcxoj 6mm.
SIMA CIRKOVIC
DEMETRIOS KYDONES ÜBER DIE SCHILACI-IT AM AMSELFELDE

(KOSOVO POLJE)
Zusammenfassung
In einem Brief des Demetnios Kydones an Kaiser Manuel II. Pa

laiologos (R. J. Loenertz, Deme'trius Cydonès Correspondance II, Città
del Vaticano 1960, ep. 396, S. 350—351) findet sich eine unmiss
verständliche Anspielung auf den Tod Murads I. Nähere Umstände des
Ereignisses blieben leider unerwähnt, Das einzige was man für die
Schlacht am Amselfelde (Kosovo polje), in welcher der Osmanenherr
scher sein Leben verlor, abgewinnen kann, ist die Mutmassung Ky
dones, Murad l. hätte geglaubt, die Serben würden »ins Meer springem,
sobald sie von seiner Ankunft hörten. Der Brief No 398 (ed. Loenertz
S. 352—353), vom Herausgeber »l388. paiulo post VIII. 27« datiert,
bezieht sich, nach der Meinung des Verfassers, ebenso auf die Schlacht
am Amselfelde. Die optimistische Stimmung in Konstantinopel ist eher
der Nachricht von Murads Tod als dem sonst unbekannten bosnischen
Sieg bei Bileöe (26. August 1388) zuzuschreiben.
Г. ОСТРОГОРСКИ
КОМИТИСА И СВЕТОГОРСКИ МАНАСТИРИ
У својој Општој хрисовуљи од новембра 1345. године, намењеној

свим светогорским манастирима, Душан је, поред других привилегија,
гарантовао бродовима и лађама Свете Горе, Комитисе и Јериса не
сметан улазак у Струму, без плаћања ма каквих намета и ма каквих
давања.“ Тиме је била задовољена једна од оних жеља које су Свето
горци били изнели свом новом господару као своје најпрече потребе.
Очигледно Светогорцима је било много стало до дозволе за повла
шћено рибарење на најзначајнијој реци источне Македоније, око
које су се груписали многобројни манастирски поседи.
Пада у очи да се при томе не говори само општенито о Светој
Гори него се посебно помињу и права града Јериса, а поред тога седи
шта епископије надлежне за Свету Гору, па чак испред њега, и права
Комитисе. Очевидно је реч о месту изузетно значајном за Свету Гору.
Комитиса (Коџtrao z, Koprirao z, Kopiraz) помиње се у многим
повељама светогорских манастира. Та места прибележио је, бриж
љиво као увек, Теохаридис...” Корисне краће напомене о Комитиси
дали су Лемерл,Делгер и Бомпeр у белешкама уз новије публикације
светогорских повеља, у којима су указали и на извесне особине њеног
статуса.“ Ипак, мора се рећи да овом значајном месту наука није
поклонила већу пажњу. Истина, расположиви изворни подаци само
* M. Lascaris, Actes serbes de Vatopédi, Prague 1935, p. 11, 1, 38–42:
теpi тоov жара 3tov жxi тоov ozvдалiov тоб “Aytoo čроu; xxi, rje; Коџитiоготс, ха, тоб "Перио
ооб бло; cloépy ovrat cl: то у Хтроџбvz &ходото; жxi občev copioxoaи пара туо; то у
árávrov šurošio ućv тva i, čripetav zai (rutav riv то уобоav, čzереоихтixtov 8rpovoru
ј, хауiожиоу ј, 5 ХХо ти. Старо издање "Архадtoo Bzrorečivoj, Грг убрио; 6. Пажарибс
3 (1919) 331, као и позната врло заслужна публикација А. Соловјева и
В. Мошина, Грчке повеље српских владара, Београд, 1936 (даље: Соловјев
—Мошин), бр. 5. 57, уместо Коџитiооте има Коџитizc.
* G. Theocharidis, Karenovixvo, rije Maxešoviос, Солун 1954, 77.
* P. Lemerle, Actes de Kutlumus, Paris 1945 (даље: Kutl), ad. No. 43.
p. 153. F. Dölger, Aus den Schatzkammern des Heiligen Berges, München
1948 (даље: Dölger, Schatzk), ad No. 88, p. 237, и Byzantinische Diplomatik,
Ettal 1956, p. 237. J. Bompaire, Actes de Xéropotamou, Paris 1964 (даље: Xer.),
ad No.24, ј: 180. Уп. и Г. Острогорски, Серска област после Душанове смрти,
Београд 1965, 64, прим. 44. (Сабрана дела IV, стр. 511, прим. 119).
222 Г. Острогорски
непотпуно обавештавају о значају и карактеру Комитисе. Па ипак

вреди све те разасуте податке прикупити и међусобно повезати. Чини
ми се да тај труд неће бити узалудан.
Питање географског положаја Комитисе не изазива нарочите те
шкоће. Извесно је, а на тај закључак упућује већ и оно што смо
сазнали из Опште хрисовуље Душанове, да се Комитиса налазила
близу морске обале. Ово се јасно види из аката о споровима око
права на риболов у Комитиси“, као и из података у локалним топо
графским описима.“ С друге стране, према практицима манастира
Ивирона, о којима ће још бити говора, Комитиса спада у катепани
киј Акра-Јериса“ а према повељи цариградског патријарха Исаије, на
коју ћемо се такође вратити, налази се код улаза на Свету Гору
(трос тј, сlai, So roj žrtoo špoog)“; уз то, у документима се чешће по
миње пут који води из Јериса за Комитису, а који се зове и „царски
пут” или „државни пут”(i Bхаилох, одос, i Srpiooiz 6862)“. Према томе,
Комитиса се налазила код залива изнад саме границе између Свете
Горе и поменутог катепаникија.“
И поред тога што се налазила с оне стране светогорске границе
и улазила у оквире катепаникија Акра-Јериса, Комитиса је била при
сно везана са Светом Гором. Уживала је у њеном склопу посебан
статус, била је потчињена самом Протату и сматрана његовим по
седом. Имала је и свог управитеља у личности „великог економа Ко
митиce” (5. uérac otхovбиос тје Коритtaoте)“. Но, ма да је Протат, како
то подвлачи један протатски акт, био „господар свега што је тамо”,
територија Комитисе фактички се налазила у власништву појединих
светогорских манастира. Поседе у Комитиси или најближој њеној
околини имали су и парничили су се око њих: Ивирон, Ксиропотам,
Зограф, Кутлумуш, Хиландар, Ватопед и др.
Очевидно је светогорским манастирима много било стало до
поседа на том подручју. Настојали су свим средствима да до њих
дођу, а у том настојању често су се међусобно сукобљавали и водили
многе огорчене спорове. Подаци о Комитисти са којима распола
жемо, потичу највећим делом из докумената насталих у вези са пар
ницама које су вођене око поседа на њеном подручју. Распре око
земљишта и других некретнина биле су у историји светогорских ма
* Уп. нарочито Хer. No. 24 (1331); Actes de Zographou, ed. W. Regel,
E. Kurtz et B. Korablev, Виз. Врем. 13 (1907), Приложениe No. 1 (даље:
Zogr.) No. 38 (1348).
* В. нпр. F. Dölger, Sechs byzantinische Praktika des 14. Jahrhunderts
für das Athoskloster Iberon, Abh. d. Bayer. Akad. d. Wiss., Philos.-hist.
K1., N. F. 28, München 1949 (даље: Dölger, Sechs Praktika) A 260.
* Dölger, Sechs Praktika, A 270, K. 405, P 394, V. 225.
* Dölger, Schatzk. No. 93. 4 (1325); поновљено у Actes de Chilandar,
I: Actes grecs, ed. L. Petit, Виз. Врем. 17 (1911) Приложение (даље: Сhil),
No. 170. 187 (1734).
* В. нпр. Chil. No 18. 17 (пут); No. 111. 24 („царски пут”); Dölger,Sechs
Praktika, A 259 („државни пут”).
* В. карте у: Theocharidis, op. cit. и Острогорски, ор. cit.
“ Zogr. No 38. 64.
* Хег. No 24. 14.
Комитиса и светогорски манастири 223
настира, као што је познато, честа појава. Чувени спор између Хи

ландара и Зографа око млина у селу Хандаку на Струми данас је
појам за сваког стручњака и пример крајње жестине тих монашких
парничења.“ Међутим, спорови око поседа у Комитиси туку све ре
корде својом упорношћу и дуготрајношћу. Започети у византијско
доба, неки од њих трајали су све до у средину ХVIII veka.
-A:
-kr »kr
Посебан значај Комитисе за рибарство о коме тако јасно све

дочи Општа хрисовуља Душанова, био је један од узрока њене
привлачности за Светогорце, а самим тим и њихових спорова око
риболова на њеном подручју. Управо због тога избила је огорчена
распра између манастира Ксиропотама и Зографа. Како каже акт
светогорског прота Исака, веровтно од априла 1331“, између та два
манастира долазило је до многих „спорова, свађа и скандала” због
једног риболовног места— стаса у Комитиси;“ из даљег излагања
се види да се то место звало тоб ПЖхтživou. Монаси и једног и другог
манастира упорно су тврдили да је тај стас од давнина био њихова
својина, а исто су тврдили и сведоци обеју страна. Пошто су сва
убеђивања остала узалудна, савет Протота, са протом Исаком на челу,
решио је да се спорно риболовно место тоб ПI) z rávoo (у копији је до
дато изнад реда: xxii. Хzo prvi) не призна власништвом ни једног ни
другог манастира, већ да се преда Меси (тј. Прототу); ово Соломо
новско решење образложено је напред (стр. 222) цитираном каракте
ристичном констатацијом да је Меса господар „свега што је тамо”.
Што се пак тиче заинтересованих манастира, решено је да се Зографу
додели одговарајући стас на другом месту, а да Ксиропотам задржи
стас који је имао од раније. Из тога сазнајемо да су Ксиропотамци,
поред спорног стаса Платана, имали већ једно риболовно место у
Комитиси.
Међутим, ово компромисно решење, прихваћено и спроведено
мимо воље обеју заинтересованих страна, није се дуго одржало. После
извесног времена Ксиропотамци су се поново обратили проту тврдећи
да су Бугари (Зографци) добили стас бољи од оног првог (тј. од стаса
Платана), а да је њихов стас пуст и уз то упола мањи. Њих су по
држали многи, и то наводно врло поуздани (а можда и лично ути
* Cf. F. Dölger, Die Mühle von Chantaх, Вуz. Diplomatik 189 sq.
* Хег. No 24. Оригинал овог акта је врло лоше сачу: ЊегOB ИЗДа
вач Bompaire допунио је текст према копији из XVI – ХVII в; а годину
1331. навео је као највероватнију (в. његове напомене, стр. 180). Прот Исак
је дуго управљао Светом Гором: посведочен је као такав у размаку од
1316—1342. Cf. V. Mošin, Svetogorski protat, Starine 43 (1951) 90 сл. Dölger,
Schatzk. No 18, p. 60 (»Diplomatisches«). J. Darrouzes, Liste des prötes de
l'Athos. Le Millénaire de Mont Athos, I (1963) p. 423–426. В. и чланак
: Живојиновић, Светогорски протат после прота Исака, у овом броју, стр.
КУ СЛ.
* Хег. No 24. 1: 8ta rijv čv rj Koprirtoon arctav rje; rov opzivov 3) ciz;
(бржwос, брхос је врста крупне туњевине; cf. Bompaire, p. 180).
цајни) нови сведоци који су изјавили да су одувек знали да је спорно

место припадало Ксиропотаму. Тешко је рећи шта је на крају од
нело превагу, тек је савет светогорских игумана са протом Исаком
на челу опозвао своју ранију одлуку позивајући се како на већу
веродостојност исказа Ксиропотамаца и њихових сведока, тако и на
велики број монаха у том манастиру, њихову врлину и свагдашњу
послушност проту, а и на љубав коју овај гаји према игуману и ос
талој браћи Ксиропотама. Решено је, дакле, да се риболовно место
Платана преда Ксиропотаму у потпуно и неопозиво власништво, па се
чак поручује и будућим протима Свете Горе и будућим економима
Комитисе да манастиру Ксиропотаму због тог поседа не праве смет
ње.“ Зографцима се пак забрањује да ово питање икада поново по
крећу, уз занимљиву напомену да место о коме је реч није додељено
Ксиропотаму „као место Бугара већ као место Месе”.“ На крају акт
прети проклетствима свима онима који би се усудили да његову од
луку пониште.
Но, све је било узалуд. Није прошло много времена а ствар се,
упркос свим опоменама и претњама прота Исака, још једном сасвим
преокренула. Свега неколико година после Исакове смрти, прот Ан
тоније је о спорном риболову у Комитиси донео супротно решење,
а велики економ Комитисе, монах Нифон, спровео је то решење и
саставио о томе врло занимљив акт. Тај акт, оверен словенским пот
писом светогорског прота Антонија и грчким потписом великог еко
нома Комитиce Нифона, издат је маја 1348.”
Антоније је био први Србин на положају светогорског прота“ и
свакако је дошао на тај положај за време бављења цара Стефана на
Светој Гори“. Биће да је ова промена на врху светогорске управе ути
цала на преокрет који је наступио у спору између Ксиропотамаца
и бугарских монаха Зографа. Као што каже састављач нашег акта,
велики економ Комитиce Нифон, Зографци су се обратили Протату
тражећи да им се стас Платана врати „када је божјом заповешћу
прот у нашој Светој Гори постао мој свесвети господар и отац јеромо
нах кир Антоније” Ипак, прот Антоније је јавио Зографцима да
спор не може бити решен без „локалног сведочанства стараца до
стојних поверења” (exтос топије и хрторizc 33 опia rov repovrov) и да
ће он сам поћи у Комитису како би, заједно са игуманима, извршио
истрагу на лицу места.
* Хег. No 24. 32.

* Хер. No 24. 34.
* Zogr. No 38.
* Уп. Острогорски, Серска област 108 (Сабрана дела IV, 566).
“ О времену Душанова боравка на Светој Гори — од августа 1347
до, вероватно, априла 1348 — в. В. Мошин, Житие старца Исаии, игумена
Русского монастњира на Афоне, Сборник Русск. Ахреол. Обш. в КОгославии
3 (1940) 136, и Св. патријарх Калист и српска црква, Гласник српске право
славне цркве 27 (1964) 197. Врло је вероватно да је прот Антоније иденти
чан са хиландарским баштом Антонијем, који је управљао хиландарским
пиргом све до 1348. године. Уп. В. Мошин и М. Пурковић, Хиландарски
игумани средњег века, Скопље 1940, 62, прим. 265.
* Zogr. No 38. 17.
Прот Антоније је дошао у Комитису, у пратњи игумана мана

стира Алипија, Филотеја и Кутлумуша, а тамо је затекао на рибаре
њу многе монахе из других светогорских манастира, од којих велики
економ Нифон наводи поименице једног монаха из Хиландара и јед
ног из Каракале, а остале изоставља „због њиховог мноштва” (3:2.
п:) 79 oc). Његова уздржљивост је за жаљење, јер бисмо волели да
чујемо који су све светогорски манастири имали у Комитиси своје
риболове. Монаси-рибари замолили су прота да благослови њихова
риболовна места (rž. arvatčio, па је тај божји човек, услишивши
њихову молбу, обукао своју свештеничку одору и благословио њи
хове мреже. Онда су монаси поседали на пропланку са старцима из
Комитисе (акт наводи тројицу њих поименице па додаје „и многи
други”, а о једном од те тројице примећује да има њиву близу
спорног стаса), па су се сви сложили једнодушно да је спорни стас
припадао Зографу. Нашла се и нека осамдесетогодишња старица која
је испричала да је њен отац, у времену кад је она имала 17 до 20 го
дина, држао тај стас Зографа и с њим делио уловљену рибу (izpžret
то, zbri, o raničuov rov Zor:px;prvav uovo zav zali čuotp2.xv čvopćvot -3. ly805.2)“.
Независно од тога да ли је исказ ове старице био у свему истинит,
важан је податак да је њен отац узимао риболов у Комитиси под
закуп и делио улов са његовим власником. Према томе, видимо из
нашег акта не само да су се светогорски монаси сами бавили риба
рењем у Комитиси него сазнајемо индиректно да су тамошњи рибо
лови експлоатисани и давањем под закуп.
Прот Антоније позвао је био на расправу и Ксиропотамце, али
се ови нису томе одазвали. Из тога су прот и присутни игумани
закључили да Ксиропотамци избегавају истрагу јер осећају своју
неправду, и коначно дошли до уверења да је право на страни Зо
графа. По налогу прота Антонија велики економ Комитисе Нифон из
вршио је предају спорног риболовног стаса манастиру Зографу и као
потврду уручио му је повељу из које и ми сазнајемо за цео ток ове
расправе. Овом повељом завршава се наша документација о споровима
између Зографа и Ксиропотама. Изгледа да је риболовни стас Платана
у Комитиси од тада остао у власништву Зографа.
За разлику од повеља прота Исака из 1331 (?) и прота Антонија
из 1348, посвећених једном риболовном месту у Комитиси које се
налазило у поседу појединих светогорских манастира и било је, шта
више, предмет њихових дужих спорова, акт прота Јеремије од августа
1405. обавештава нас о додељивању једног новог риболова светогор
ском манастиру Кутлумушу.” О таквој концесији решавао је Велики
скуп игумана светогорских манастира у Протату. Монаси манастира
Кутлумуша замолили су за риболовно место у Комитиси, па се састао
Велики скуп Свете Горе (; џе:) n o vzaig rob žertoo lipovc) и доделио
њиховом манастиру „риболовни стас у Комитиси звани Скали” (то
crta aretšvov žolteorixov cig riv Kopirao o v то тоо Хza),i, činovog zlouevov)“
* Zogr. No 38.43.
* Kutl. No 43.
* Kutl. No 43. 4.

у потпуно и неопозиво власништво, нагласивши да га нико не сме

збогтог риболова узнемиравати. Називтог риболовног стаса — Хxxxi,
— не може а да не подсети на то да је у копији акта прота Исака
којим је Ксиропотаму био досуђен стас Платана, изнад реда додато
xxii. ХХаџуђ’“. Да ли је реч о истом стасу и да ли треба закључити
да се риболовни стас додељен Кутлумушу 1405. године налазио поред
стаса Платана, који је у своје време изазвао толике спорове између
Ксиропотама и Зографа? Да ли је Ксиропотам, пошто је однео при
времену победу у том спору, бацио око и на суседно риболовно место,
па је додатак у копији акта прота Исака био одраз тих његових
претензија?
Овом акту додато је, у облику неке врсте постскриптума, следеће
објашњење: пошто је горе речено да нико не сме узнемиравати ма
настир због тог риболова, потребно је рећи и то да ни сами проти
Свете Горе не смеју да га узнемиравају.“ Риболовна места у Коми
тиси била су толико цењени посед а спорови око њих, па према томе
и „узнемиравања” због њих, тако честа појава што је овде ради веће
сигурности — вероватно на тражење заинтересованог манастира —
додато такво иначе сасвим необично објашњење.“
-k:
-A- ik:
Међутим, Комитиса није била само центар светогорског рибар

ства. Њен значај у животу Свете Горе и њених манастира није остао
ограничен на привредну страну. Од прве половине XIV века она
је добила посебно место у одбрамбеном систему Свете Горе, постала
је њена предстража против учесталих непријатељских напада. Као
што је познато, светогорски манастири су често страдали од непри
јатељских и пиратских најезда, нарочито мањи манастири и келије
* В. горе стр. 215. Уп. и Bompaire, Xer., p. 180.

* Kutl. No 43. 13–17.
* У збирци повеља манастира Кутлумуша постоји један врло за
нимљив документ о спору око једног риболовног места манастира Али
пија. Иако тај спор не спада непосредно у нашу тему, јер се риболовно
место о коме је реч није налазило на подручју Комитисе, вреди га ипак
овде укратко споменути као аналогију мало пре претресаним случајевима.
Овај докуменат, повеља цариградског патријарха Јосифа од маја 1433
(Kutl. No. 46), потврђује одлуку скупа Светогорског Протата, којом је
манастиру. Алипија враћен његов отасеiдом у месту званом Аžxког (у
Kutl. No 61. 18 и 20 из 1613. године иš уос Жихос), чиме је окончан спор овог
манастира са Хиландаром. Поменути стасидион Алипијског манастира на
лазио се, наиме, између два стасидиона Хиландара, па су га Хиландарци
присвојили, искористивши тешко стање у које је био запао Алипијски
манастир и његов недостатак у људству. Занимљиво је у терминолош
ком погледу да се рибловно место у овом документу, као и у акту прота
Антонија, редовно обележава термином пто теištov (Kutl. No 46. 5, 8, 9, 33,
35), чак и без атрибута 3) teorizóv. Ипак је сигурно да је реч о риболов
ном месту, јер Хиландарци, пошто су запосели стасидион Алипијаца, „учи
нише га својим и почеше у њему да рибаре (x21 ž)uеобvrov šv то ото
ib. 1. 6).
у близини морске обале. Ова опасност присиљавала је Светогорце да

своје манастире обезбеђују снажним утврђењима, већи и економски
јачи манастири подизали су, поред тога, и посебне јако утврђене
куле-пиргове; поред уобичајеног термина поруос, сусрећу се у доку
ментима понекад и израз жоu)., а за већа утврђења фроорiov — твр
ђава, па чак и хžarpov — замак. Опадањем поморске снаге Византиј
ског Царства и појавом турске флоте на Јегејском мору ситуација је
постала, у XIV веку, нарочито озбиљна па је и изградња пиргова на
Светој Гори узела већег маха.
Тада је и Светогорски Протат осетио „преку потребу” (ev ; petх
žva raziz už),var2) да и сам подигне тврђаву (Фробриом) ради опште за
штите Свете Горе и њених манастира. И сасвим је разумљиво да је
савет Протата, на челу са нама већ познатим протом Исаком, за
подизање те тврђаве изабрао једно место око Комитисе, ове истак
нуте тaчке близу морске обале, на самом улазу у Свету Гору. Оства
рење овог плана наишло је, међутим, у почетку на тешкоће. О томе
дознајемо из повеље коју је цариградски патријарх Исаија децембра
1325. године издао манастиру Ивирону, на молбу његових калуђера,
потврђујући — и понављајући — повељу коју су они били добили од
самог прота Исака.” Зауставићемо се мало детаљније на овом до
кументу, који ће нас у даљем току нашег истраживања још више
струко занимати.
Место изабрано за подизање протатске тврђаве налазило се
наиме на метоху манастира Ивирона и било је, према томе, његово
власништво. Монаси тог манастира упорно су се противили траже
њима протата, једно због тога што нису желели да то место изгубе,
а друго — ово је посебно интересантно — што су страховали да ће
њихов метох трпети штету и узнемиравања од стране оних људи
који ће бити око тврђаве насељени (тобxx rouxtaS-roouévoo čxeine 7,205).
Међутим, потреба подизања утврђења код улаза на Свету Гору ради
њене ефикасније заштите увиђала се и у Цариграду. Дошло је чак
до интервенције од стране самог цара, и ово је најзад навело Ивирце
на попуштање и споразумевање са Протатом. Њихова упорност се
исплатила: услови постигнутог споразума очигледно воде рачуна о
очувању интереса манастира Ивирона. Уговорено је да ће Ивирон
за подизање тврђаве издвојити на свом метоху 200 ургија каменитог
и за манастир бескорисног земљишта“, а за људе (3v8 porov) који ће
бити насељени ван тврђаве, земљиште од 50 модија, при чему је опет
наглашено да оно неће бити одузето од манастирских њива ни вино
града. Повељом коју је о томе прот издао и потписао, а коју су
потписали са своје стране и монаси”, утaнaчено је даље да се, поред
одвојеног земљишта од 200 ургија и од 50 модија, Ивирону не сме
ништа одузети од његовог метоха, али да се, с друге стране, од ста
* Dölger, Schatzk. No 93.

* 200 ургија (обруiz, oprouz) = 1 модиј. Површина једне ургије има
ла је 4, 44 м.“ а површина модија 888, 73 m“. Уп. E. Schillach, Byzantinische
Metrologie, München 1970, 72 sq., 238 sq.
* Dölger, Schatzk. No 93. 20.
p:5
новника тврђаве (фрoрtou) не сме ништа тражити“, већ ће тај замак

(x3arpov) остати слободан од дажбина, тако да ни Ивирон неће тра
жити никакве дажбине за уступљено земљиште од 200 ургија, док ће
за земљу од 50 модија ван замка добијати од оних који ће бити тамо
насељени одговарајућу дажбину (živjzov жефžХолиом), па ће се мона
сима дати код тврђаве и одговарајуће место за конак.
Вреди, макар узгред, указати на значај наведених података за
питање о одбрамбеним мерама Свете Горе и о карактеру њених од
брамбених објеката, посебно на то што се предвиђало, с једне стране,
да ће бити „становника” у самом утврђењу (šпоиои тоб ciprućwou pроu
ptov), а с друге стране, да се ван њега (exтос тоб хžarpou) бити насеље
ни „људи” (Лабс, žv8ропољ), свакако зависни, као радна снага за издржа
вање тврђаве и њене посаде. Интересантно је да се будући пирг код
Комитисе означује било као тврђава (фроорiov)“, било чак као замак
(xáотpov)“, што свакако показује да је реч о утврђењу већих размера.
Додајмо занимљив индиректни податак о подизању тврђаве код
Комитисе у хрисовуљи Андроника II издатој Хиландару маја 1326.
године.“ Отприлике у исто време кад се расправљало о подизању те
тврђаве, Протат је доделио Хиландару, на његову молбу, келију, од
носно мали запуштени манастир Скорпиос који се налазио близу
хиландарског метоха Зига (тоб Zorro), у околини Комитиce (repi
тiv Kopiraozv). Потврђујући и понављајући акт који је Хиландару
издао о томе прот Исак, а који нам није сачуван, Андроник II на
води да се Протат, прихватајући молбу Хиландара, руководио између
осталог и тиме што је „настала потреба у перперама да би се за њих
саградио кастрон у Комитиси”: бru i v zoroug Orepropov čuo ro tvo... хтио 97,
дuž тоlотov жžотpov cig rhiv Kopiruoroav. За додељену келију Хиландар
је, наиме, исплатио Протату 600 перпера.“
ili:
“Ar »Mir
О поседима манастира Ивирона на подручју Комитисе доку

менти пружају низ драгоцених података. Нарочито је срећно што ми
располажемо практицима у којима је метох Ивирона у Комитиси
тачно пописан. Сачувано је шест практика Ивирона из прве поло
вине XIV века.“ Четири од тих практика, издата марта 1301, новем
бра 1317, септембра 1321. и априла 1341. године, дају попис поседа
Ивирона на територији Солунске теме. У различитим деловима те
* Dölger, Schatzk. No 93.24.
* Dölger, Schatzk. No 93.2, 8, 15. 24, 29.
* Dölger, Schatz. No 93. 25, 27, 38. Као и хотpov помиње се утврђење код
Комитисе и у хрисовуљи Андроника II од маја 1326, о којој ће одмах
бити говора.
* Chil. No 110. Petit ову хрисовуљу приписује погрешно Андронику
III, што је исправио већ Dölger, Regesten 2547. Имајући увид у оригинал
документа, колега Ф. Баришић потврдио ми је да га је потписао Андро
ник II.
* Chil. No 110. 7/8 и 10.
* Dölger, Sechs Praktika.
теме Ивирон има у то доба шест властелинстава, међу њима и метох

у Комитиси.
Практик из 1301. не наводи назив тог метоха већ каже само:
„У истом катепаникију (тј. у катепаникију Акра-Јериса) метох истог
манастира у селу Комитиси” (ele r5 yoptov riv Kop:frac zv).“ Међутим,
практик из 1317. наводи да је тај метох носио име Светог Николе,
што понављају и практици из 1321. и 1341.“ Овај метох Ивирона,
као што ћемо видети, постао је временом предмет огорчених спорова
између Ивирона и других светогорских манастира.
Од свих поседа Ивирона пописаних у поменутим практицима,
метох св. Николе у Комитиси био је уствари најмањи, имао најмањи
број сељака и најскромније приходе. Практик из 1301. даје попис
његових сељака према уобичајеном систему византијских практика,
наводећи сваку сељачку породицу понаособ, бележећи имена њених
чланова, њену стоку, непокретну имовину и, најзад, висину њене даж
бине.“ На метоху св. Николе пописано је осам сељачких породица.
Док је већина њих међусобно повезана сродством, пред крај списка
појављује се, као глава једне сиромашне породице, Михаило Влах, а
друге, сасвим неимућне, Георгије Албанац. Имовно стање пописаних
сељака неједнако је и већином бедно. Само први на списку има пар
волова и уз то 4 краве, 10 кошница, као ти 2 модија винограда, и плаћа
дажбину од 1% перпере. Петорица имају по једног вола, двојица
њих, уз то, по шест кошница и 2 краве, односно 3 свиње, и плаћају
по 1 перперу, а тројица, поред вола, само било једног магарца, било
по 3 свиње и плаћају по 4 перпере. Поменути Албанац нема ништа
и плаћа 4 перпере. Ништа нема ни удовица на крају списка, која
плаћа 1/6 перпере. Пада у очи да ниједан сељак овде нема њива,
само један има мањи виноград. Зато три релативно имућније поро
дице имају пчелињаке. Ово заслужује пажњу, јер ћемо видети да је
пчеларство било распрострањено у области Комитисе.
После пописа сељачких породица практик из 1301, по обичају,
наводи општи збир њихових дажбина (оizobuevov): на метоху св. Ни
коле у Комитиси тај збир дажбина од појединих сељачких газдин
става износи 5% перпера. Иза тога долазе дажбине одређене целом
насељу укупно: то су, у овом случају, офелија у износу од 4 перпере,
aир у истом износу и десетак од свиња и оваца у износу од 1 пер
пере.“ Затим су забележени остали поседи и приходи манастира
Ивирона у Комитисти: земљиште од 110 модија са приходом од 2 пер
пере, осам ораха на том земљишту, од којих два на месту званом
-or, BoХоб, манастирски виноград и „разне маслине” без ближих по
датака и навођења прихода.“ Како је то једино земљиште у власни
* Dölger, Sechs Praktika, A 270.
* Ibid., K 406, P 395, V 226.
* Ibid., А 270–276. О структури византијских практика уп. Острогор
ски, Византијски практици, Сабрана дела, књ. I, 1 сл.
* Ibid., А 276–277.
* Поid., A 277—278. Уместо тог Возоб практици из 1317, 1321. и 1341.
имају тоб Bovтоб.
штву Ивирона забележено на подручју Комитисе, биће да је управо

на овом земљишту од 110 модија доцније (после 1325) подигнута
тврђава Протата и да је од њега Ивирон морао одвојити 200 ургија
за саму тврђаву и 50 модија за оне људе који је требало да буду
поред ње насељени (в. горе стр. 227).
Попис се завршава занимљивим податком о једном доста нео
бичном манастирском приходу: у истом селу, тј. у Комитиси Иви
рон је добијао (годишње) 3 перпере од тројице „отпадника”.“ Ови
отпадници, односно јеретици седели су дакле на манастирском ме
тоху, у непосредној близини Свете Горе и плаћали манастиру свако
по један перпер главарине.“ Највероватније је, као што је већ прет
поставио и Делгер, да је реч о богумилима.“ Овим податком завр
шавају се обавештења наших практика о Комитиси. Док за остала
властелинства Ивирона практици, уз попис имовине и прихода, пру
жају и детаљан топографски попис њихових граница (периориарбе), за
Комитису ни практик из 1301. ни доцнији практици не дају такав
попис, који би за нас био драгоцен.
Ни иначе практици из 1317, 1321. и 1341. зачудо не уносе у по
датке практика из 1301. о поседима Ивирона у Комитиси никакве
допуне ни измене, сем што наводе назив метоха св. Николе, а с друге
стране, изостављају попис сељака. Уместо таквог пописа, практик из
1317. бележи само да су на том метоху настањени парици (ev ф проo
x29% u evo: rižpotхос) и додаје томе да збир њихових дажбина износи
5% перпере; исто је поновљено и у практицима из 1321. и 1341.“
Јасно је, међутим, да је током времена и у саставу и у имовном
стању сељачког становништва долазило до промена“ и да према томе
ни збир сељачких дажбина није могао кроз четрдесет година остати
исти. Ипак, практици из 1317, 1321. и 1341. једноставно преузимају из
старијег практика, понављајући његов текст дословице, и све даље
податке о заједничким сељачким плаћањима и манастирским посе
дима и приходима, не искључујући чак ни податак о оној тројици
“ Ibid., А 279: 9:eo rav cig ro 20то усорtov трибw žпостатом опšргора трix.
“ Као паралела може се навести податак да је Нови Манастир (Неа
Мони) на Хиосу хрисовуљом Константина IX Мономаха од јула 1049. добио
право да наплаћује главарину (херали, тиcov) од 15 јеврејских породица
(ММ V, 443/4; Dölger, Regesten No 892; П. А. Жковенко, Грамотњи Нового
Монастири на острове Хиосе, Јурјев 1917, 15. сл.; A. Andréadès, Les Juifs et
le Fisc dans l'Empire byzantin, Mélanges Ch. Diehl. I, 1930, 22 sq.), као и по
датак да је монаху Јакову из Зихне, хрисовуљним сигилијем Андроника III
од марта 1333, било даровано право да } корист свог манастира убира
од Јевреја настањених у Зихни порез (телос) у износу од 20 перпера го
дишње (A. Guillou, Les archives de Saint-Jean-Prodröme sur le mont Mé
izgrari- 1955, No 28. 12, 24; cf. Dölger, Regesten, No 2794; Andréadès, op.
cit. -
“ Dölger, Sechs Praktika, p. 122.

“ Ibid., K 405, P 395, V 226.
“ О демографским променама на другим поседима Ивирона посве
доченим подацима истих практика, уп. Dölger, Sechs Praktika, p. 28 sq O
флуктуацији позновизантијског сељачког становништва уопште: Г. Остро
горски, Византијски практици, Сабрана Дела I, 74 сл. и другде.
отпадника и њиховој дажбини. Дакле, ма колико да је то чудновато

и у практицима такве врсте иначе сасвим необично, подаци о посе
дима Ивирона на подручју Комитисе у практицима из 1317, 1321. и
1341. не одражавају стварно стање из тих година већ само репроду
кују стање из 1301. Тиме се свакако објашњава и чињеница да у
практику из 1341. нема ниједне речи не само о тврђави Протата по
дигнутој у међувремену на бившем земљишту Ивирона него чак ни
о дажбини уговореној у корист Ивирона од насељеника настањених
поред те тврђаве.
Посед Ивирона у Комитиси спомиње се и у хрисовуљама изда
тим овом манастиру. Потврђујући права власништва Ивирона на сва
његова многобројна добра, хрисовуља цара Стефана Душана од апри
ла 1346. наводи између осталог :„У Комитиси Пчелињак Светог Ни
коле са целим његовим подручјем и власништвом”: ciz rjv Kopitirao zv
uелогао орг:elov 6 "A tog Nixóхаос и етž поте: тје периоуђg жxi vour c rob
rou.* Хрисовуља цара Јована V Палеолога од 25. августа 1357. наводи
дословно исти податак“, на истом месту у сасвим сличном дугачком
набрајању поседа овог пребогатог манастира.“ Назив „Пчелињак”,
који се у овим — и другим — документима даје ивирском метоху св.
Николе (јасно је да је реч о називу чим се потврђује његово влас
ништво детž rižarne rje reptoyje xxii vog je rooroo), наводи на закључак
да је на овом поседу Ивирона у Комитиси било развијено пчелар
ство. Сетимо се да су, према наводима практика из 1301, и имућније
паричке породице на том метоху имале своје пчелињаке (в. стр. 229).
Хрисовуља Јована VI Кантакузина од јула 1351, која се, дакле,
временски налази између Душанове хрисовуље и хрисовуље Јована V,
наводи међу поседима Ивирона на одговарајућем месту: clic rhv
Палхиду Коџtriorazv čЕžхерих те, ходобреwov Me)to cooprejov“. Занимљиво
је овде прецизирање у „Старој Комитиси” (о томе уп. даље, стр. 235).
Мелисургион — „Пчелињак” и овде се употребљава као назив, што
се још и наглашава са ха) обuevov, те нема сумње да је у свим цити
раним хрисовуљама реч о истом поседу, тим пре што све оне наводе
само тај један посед Ивирона у Комитиси. Тешко је, међутим, обја
снити податак у Кантакузиновој хрисовуљи да је тај посед напуштен,
односно запуштен, јер, понављам, у питању није ма који пчелињак
већ метох тога имена“, који практици детаљније описују а хрисовуље
“ Соловјев-Мошин, бр. 7. 68.
* Dölger, Schatzk. No 9. 43. Једина разлика: уместо 6 "Аутос: NuxóХаос
хрисовуља Јована V има тоб “Ayiоu Nixoxiou.
“ Спискови поседа Ивирона у Душановој и Палеологовој хрисовуљи
и иначе се у велико подударају. Свакако и једна и друга полази од једне
сличне — несачуване – хрисовуље Андроника II или, највероватније,
Андроника III. Цар Јован V се изреком позива на хрисовуље и простагме
свога оца и прадеде (Dölger, Schatzk. No 9. 4), а Душан на старе хрисовуље
и простагме византијских царева, на којима се права власништва Ивирона
заснивају (Соловјев-Мошин, бр. 7. 6).
“ M. I. Gedeon, Потриоружod. "Epir, uspi3ес I, Атина 1936, стр. 44 (даље:
Gedeon).
. * Што је у текстовима којима располажемо ислаао оруетом штампано
У једним случајевима са малим, у другим са великим словом, ствар је
Стефана Душана и Јована V потврђују Ивирону са целим његовим

подручјем. У списку поседа Ивирона у хрисовуљи Михаила IX од
августа 1310. одговарајући навод гласи: „Метох Пчелињак са њего
вим подручјем” (ro ucróуком то Мелисаоup rejov ucrž rije reptoyiz rooroo)“.
Ма да је у овом скраћено формулисаном податку (формула
ције у овој хрисовуљи махом су веома кратке) изостао навод о месту
у коме се тај метох налази, нема сумње да је реч о нашем метоху
у Комитиси.“ Пада у очи, уосталом, да непосредно после метоха
„Пчелињака” хрисовуље Михаила IX наводи манастирске поседе у
местима блиским Комитиси.“ Изгледа, дакле, да је, поред званичног
назива метоха св. Николе, метох Ивирона у Комитиси називан та
кође метохом, односно манастиром Пчелињака — Мелисургија.
»Ar
“Ar *Ar
Због поседа у Комитиси Ивирон је водио с другим светогорским

манастирима, посебно са Хиландаром и Ватопедом, тешке спорове,
још жешће и још много дуже него што су то били спорови између
Ксиропотама и Зографа око риболова у Комитиси у првој половини
ХIV века. О сукобима између Хиландара и Ивирона решавано је
више пута, током више векова, на суђењима пред Синодом цари
грдске патријаршије, па је сачувано више патријаршијских повеља
које обавештавају о тим суђењима и њиховим пресудама. Први у
низу тих докумената, сигилиј цариградског патријарха Симеона из
1485/6. године“, има посебан значај. Он је послужио као путоказ свим
документима сличне природе који су се доцније бавили спором Иви
рона са Хиландаром. Његов интегрални текст није сачуван, али нам
је његова садржина ипак позната, јер га каснији патријаршијски си
само интерпретације њихових издавача, јер су у документима називи и
ИМена. ПИСа НИ Са Мал ИМ СЛОВОМ.
* Биће да је о њему реч већ у простагми Константина X Дуке од
децембра 1062 (Dölger, Schatzk. No 36) и акту дукса Солуна и Сера Тео
дора Даласена од фебруара 1063 (ibid. No 58), којима се решава, у корист
Ивирона, спор око „манастира званог Пчелињак” (тоб иоухоттрiого тој обто
ходољиšvoo Me) toooopy too, тјc uovје тоб Мехиоаоupivo).
* Наиме, три риболовна стаса у Стиларијима (Dölger, Schatzk. No 37,
64: ele: то Хтrр. 3pto, rрiz отоa iz . . . šv otc жxi žyрху у 9оov петоlirivrat) и имање у
Проавлаки са податком да на њему постоји пирг (ibid., No 37. 65); и у
Јерису, наведеном одмах иза тога, забележен је у поседу Ивирона, између
осталог и пирг (ibid., No 37. 66). У хрисовуљи Јована Кантакузина такође
је забележен у Јерису и етоугом о Поруос (Gedeon, p. 44), док пирг у Про
авлаки није забележен. У хрисовуљама Стефана Душана и Јована V није
споменут ни један ни други пирг, а није уопште споменуто ни само место
Стиларпја. Ових неколико примера илуструју непотпуност и случајност
података у списковима поседа у хрисовуљама, на које смо упућени и са
којима морамо да оперишемо. О овој околности треба увек водити рачуна.
* Симеон, пореклом из Трапезунта, заузимао је цариградски пат
тријаршијски престо четири пута, први пут од јесени 1466. до краја 1467,
последњи од почетка 1482. до јесени 1486. (Cf. V. Grumel, La chronologie,
Paris, 1958, 437). Суђење о коме је реч, обављено је дакле пред крај ње
говог последњег патријарховања.
гилији редом користе као доказни материјал, а неки и директно

цитирају. Сигилиј цариградског патријарха Кирила Лукариса од маја
1622. наводи га скоро у целини и изгледа дословно“, а подударне и
доста опширне изводе пружа и сигилиј патријарха Серафима из 1734.
године.“
Спор између Ивирона и Хиландара водио се, како тврди патри
јарх Симеон (према цитату у сипилију Кирила Лукариса), „због места
званог Комитиса и њених граница као и због тврђаве свију манастира
на Светој гори”.” Хиландарци су своје захтеве заснивали на праву
суседства, позивајући се на то што се границе њиховог метоха св.
Николе, званог Скорпија — који су, као што смо видели, око 1325.
добили, односно откупили од Протата (в. горе стр. 228) — додирују
са Комитисом.“ А позвани да докажу своја права на Комитису, под
нели су Синоду једну своју стару повељу (нажалост патријарх Си
меон не каже коју ни из кога времена), у којој се међутим говорило
само о праву власништва Хиландара на манастирчић (u ovo Sptov) св.
Николе-Скорпија са његовим границама и засеоком (perž. rov bigo
8еatov zoroli xxl roli žrypt5too), али се ништа није говорило о Комитиси
нити о припадности ма кога дела њене територије Хиландару. На
против, докази које је изнео игуман Ивирона Акакије, потпуно су
уверили патријарха Симеона и његов Синод у то да је Ивирон од нај
старијих времена имао и сада с правом има Комитису са целим ње
ним подручјем, њеним метохом (sc. метохом св. Николе) и тврђавом
свих светогорских манастира, са земљом од 200 ургија, како је при
ликом подизања те тврђаве одређено, и другом земљом дарованом
Ивирцима за конак, која се не сме Ивирону одузети већ му остаје
подложна и обавезна да му плаћа одговарајућу дажбину, као што је
изнето у његовој прастарој повељи. Патријарх Симеон ни овде не
каже која је то била прастара повеља која је њега и његов Синод
коначно убедила да је право на страни Ивирона. Али је из наведеног
текста за нас савршено јасно да је реч о повељи патријарха Исаије
од децембра 1325, која је, заснивајући се на повељи светогорског
прота Исака, уредила питање подизања тврђаве Светогорског Про
тата у Комитиси на земљишту Ивирона (в. стр. 217).
Како је сигилиј патријарха Симеона имао велик, често чак и
пресудан утицај на одлуке Цариградског Синода приликом доцнијих
суђења, треба међутим нагласити да Симеон одредбе Исајине, одно
сно Исакове повеље није у свему добро схватио и тачно репродуко
вао. Прескочио је, наиме, податак о земљи од 50 модија одређеној за
насељенике ван тврђаве“, а податак да ће насељеници на тој земљи
* Dölger, Schatzk. No 88. 4–17.

* Chil. No 170. 63–81.
* Dölger, Schatzk. No 88. 5: пеpi те тоб обто гоc ovog zlouévo, riro, rije
Користiоготе жаl том брiov zот је те жxi тоб фроup too x296) o provov rov čv тф živio
"Opet 3ихxetpićvov.
* Dölger,Schatzk. No 88.5: čic &уу гусtrovovrec zbºri, ri, Koutriar, (=Chil.
No 170.66); ibid., 1. 6: протедрео о Вizzuov r. šуом теc cle riv Kopu trnja zv.
” Уп. повељу патријарха Исаије: Dölger, Schatzk. No 93. 16.
бити обавезни да Ивирону плаћају „одговарајућу дажбину”“, погре

шно повезао са земљом дарованом манастиру за конак. Исало је шта
више, као да је Комитиса припадала Ивирону у целини, да му је при
пала чак и тамошња тврђава, која је уствари, како то каже и сам
патр. Симеон, припадала свим светогорским манастирима, одн. Про
тату; уз то, прескакање и погрешно повезивање података довело је
до закључка да је и оно земљиште од 200 ургија на коме је тврђава
била подигнута, остало подложно Ивирону, док је у повељи патријар
ха Исаије (а свакако већ и у повељи прота Исака) било речено уп
раво супротно.“ Како било, пресуда патријарха Симеона и његовог
Синода врло је одлучно дала за право Ивирону и исто тако одлучно
одбацила захтевХиландара на било које земље на подручју Комитисе.
Међутим, и поред све своје одлучности, ова пресуда није учи
нила крај спору који је покушала да реши, а његово поновно изби
јање изазвало је нова суђења. О томе нас обавештава занимљива
повеља представника Цариградског Синода издата Ивирону 12. марта,
6. индикта, т.ј. вероватно 1503. године“? Према Гедеону, који је ову
повељу издао на доста старински начин, она има наслов „Синодска
повеља ставрофора Велике Цркве” (Хuvoči zov rav o ra opopopov rije uе
у Хуте čzz) na tzz); њени потписници су велики економ, велики скевофи
лакс и хартофилакс Велике Цркве. Овај документ пружа извесна
обавештења која не даје ни Симеонов сигилиј ни већина аката по
свећених споровима око Комитисе. Важна је већ његова почетна
констатација да је обновљен и до данас траје давни и дуги спор због
„Комитисе смештене на граници Свете Горе и Светог Николе, који
с оне стране одређује њене границе" (repi rje cic rei броу тоб "A riou
"Opove Sixxetpevre Koutritor c xxii ro'i "Avtoo Nixoxiоu roo čхејсе да робvто:
= 3 брих х):7e).* Овим податком се потврђује да се ивирски метох св.
* Dölger, Schatzk. No 93.27/28.

* Dölger, Schatzk. No 93.26.
“ ed. Gedeon, стр. 14—18. Гедеон објављује овај документ под годином
1503, а у напомени (стр. 18 и 20) каже да му изгледа да је писан у ХVI в.,
дакле да одговара — према свом 6. индикту — години 1503, 1518, Is; ИТД.
кроз сваких петнаест година; одговара и 1488. години, али како му се
чини да је писмо из ХVI в., одлучује се за 1503, не образлажући зашто
баш за њу а не за једну од набројаних наредних година. Гедеон спомиње
овде и „акт патријарха Максима (1491—1497) који је издат, ако се не
варам, после акта Симеонова”, али нажалост не саопштава ништа више
о том акту (сем што га још једном и још краће спомиње на стр. 40), па
чак и не каже да ли је игде објављен. Што се пак тиче датума повеље
која нас овде занима, сасвим је сигурно да је издата после сигилија пат
ријарха Симеона из 1485/6. године, који обилато спомиње, а — из разлога
који ће се видети из даљег нашег излагања – пре акта патријарха Дио
нисија ол марта 1548, услед чега отпадају све године сем 1488, 1503, 1518.
и 1533. Нема сумње, међутим, да је од Симеонова сиглија дели више
него само пар година, тако да ни 1488. година не долази у обзир. С друге
стране, чини се да размак између ове две повеље није био одвећ велик,
па изгледа да се година 1503. може примити као датум наше повеље, али
само са напоменом да тај датум није сигуран и да ни година 1518. није
немогvћна, па чак ни 1533. није сасвим искључена.
“ Gedeon, p. 14. 3–5.
Николе, предмет најжешћих раздора, налазио на граници Комитиce,

био је дакле гранични посед Ивираца према поседима њихових
супарника.
Парницу су покренули и овог пута Ивирци. Говорили су с пра
вом, каже повеља, да Стара Комитиса (; Пахлих Коuirao z) припада
њиховом манастиру“, а да су је Хиландарци приграбили неправично
и на њој пасу своје биволе; да су они, Ивирци, још у доба патри
јарха Симеона позвали Хиландарце на суд, да је покојни господин
Акакије (игуман Ивирона) поднео Синоду исправе Ивирона и до
казао његова права на Комитису; да је стога и патријарх Симеон
издао своју повељу која утврђује границе Комитисе и показује да
она не припада Хиландарцима, па је против Хиландараца изрекао
искључење из црквене заједнице како не би чинили неправду. Ови,
међутим, нису послушали, па се ни под претњом искључења пису по
корили, већ од онда и све до сада насилнички наносе штету мана
стиру Ивираца, загосподарили су Комитисом и све до данас држе
своје биволе на њеном пашњаку.
Заслужује пажњу да наша повеља прецизира да се права влас
ништва Ивирона односе на Стару Комитису, понавља то и у даљем
излагању“, говори и о Новој Комитиси (; 7: Néze Kopit: taare)“, па и
изрчито прави разлику између Старе и Нове Комитиce (riv Kopitirizazv
z0 rhy riv Пxxxižv 7, rћv Nézv),“ али је нажалост у томе недослед
на и стога недовољно јасна, јер већином говори једноставно о
Комитиси без ближе дефиниције, као што то чине, са врло ретким
изузецима, и сви остали документи.“ Најважније је међу гим да нам
ова повеља каже, јасно и разговетно, зашто је измсђу Ивирона и
Хиландара долазило до сукоба и у чему су се састојали оне неправде
и она насиља због којих она, као и толики други слични документи,
оптужује Хиландарце: спорови су се водили око испаше у Комитиси,
јер су Хиландарци пасли своје биволе на земљишту које су Ивирци
сматрали својим власништвом.
Међутим, и поред све жестине тих спорова и тих оптужби, овог
пута је ипак дошло, бар привремено, до извесног измирења и по
равнања. Хиландарци су се обратили Порти, а нашли су се тамо
и Ивирци, па је „посредништвом неких личности” склопљен спора
зум.“ Иако је текст овде понегде нејасан а понегде и очигледно неис
праван, може се разабрати да су главне тачке споразума биле сле
“ Ibid., p. 14.7.
“ Ibid., 16. 19.
“ Ibid., p. 17. 6.
“ Ibid., p. 18. 8.
“ Сетимо се ипак да већ хрисовуља Јована Кантакузина од јула
1351. наводи да се посед Ивирона налази у Старој Комитиси (в. стр. 231).
Занимљив је такође податак у сигилију патријарха Симеона, цитиран у
сигилију патријарха Кирила Лукариса (Dölger, Schatzk. No 88. 10), да су
Хиландарци, бранећи своје захтеве, правили разлику између Старе и Нове
Комитисе. Патријарх Симеон је грешио кад је у томе видео, изгледа, само
једну смицалицу.
“ Gedeon, p. 16. 13–18.
| деће. Признато је да је Стара Комитиса власништво Ивирона и да је

Свети Никола његов метох. Међутим, од сада ни Хиландарци ни
Ивирци неће више своје биволе пасти у Комитиси. Напротив, и једни
и други смеју у (Старој) Комитиси пасти своју осталу стоку (коње,
волове, козе и овце). Ливада у Новој Комитиси претвара се у своје
врсни кондоминијум оба манастира, неће се користити као пашњак
нити обрађивати, а кад дође време, обавиће се косидба споразумно и
сено поделити у равне делове.
Но, ма да су тако „мир и љубав били утврђени”, како то кажу
раздрагани аутори наше повеље, подвлачећи уз то да су бивши про
тивници дошли њима по својој вољи и заједно сели и измирили се,
ипак Ивирци остају за њих овце, а Хиландарци козе. Они се не само
позивају на акт патријарха Симеона него подсећају и на екскомуни
кацију коју је Симеон био изрекао против Хиландараца. Придружују
се штавише и сами тој претњи, уколико Хиландарци буду нарушили
споразум и довели своје биволе у Комитису и на било који начин
правили неприлике Ивирцима било због Старе или Нове Комитисе.
Тиме се њихова повеља враћа на услове постигнутог споразума, па
износи још једну занимљиву појединост, опет везану за питање ис
паше: ако неко од стране (šiv riz živog) затражи пашњак у Коми
тиси, моћи ће да му се изда одобрење једино уз сагласност оба ма
настира — „никако не једнострано и једнолично ... већ само зајед
нички”.“ Акт се издаје браћи Ивирцима (roig ž8е) poig rov iВ% pov),
не и другој странци.
Није било тешко предвидети да идила сагласности и сарадње
неће бити трајна. Ипак, примирје се извесно време одржало. О изби
јању нове кризе сазнајемо из повеље цариградског патријарха Дио
нисија од марта 1548. године, изазване жалбама Ивирона на покушаје
Хиландараца да насилнички отму њихов посед у Комитиси.“ Овај
акт није био резултат претходне судске расправе уз саслушање обеју
заинтересованих странака, и патријарх Дионисије не улази у сушти
ну спора него само потврђује, на молбу Ивираца, већ раније при
знато право власништва њиховог манастира позивајући се на одлуке
својих претходника. Не цитира ниједног од њих изричито, али сва
како пре свега има у виду повељу патријарха Симеона из 1485/6.
године и повељу представника Цариградског Синода из 1503(?), о
којој смо малочас говорили.
Има међутим у овом доста штуром акту један податак који
изазива пажњу, јер ми из њега сазнајемо да је поравнање између
Ивираца и Хиландараца, утaнaчeнo 1503(?) у Цариграду одлуком Пат
ријаршијског Синода, имало, бар привремено, извесног дејства. Пре
* Ibid., p. 18. 11.
* Dölger, Schatzk. No 98. Дионисије II заузимао је цариградску па
тријаршијску столицу у времену од 17. априла 1546. до после августа 1554.
Cf. Grumel, Chronologie, p. 438. — Gedeon, p. 23–26 објављује једну повељу
патријарха Дионисија од јануара 5. индикта, тј. 1547. године, издату по
водом спора Ивирона са Лавром св. Атанасија због једног скита на Све
тој Гори; и овај спор је решен у корист Ивирона.
носећи обавештење које је добио од Ивираца, патријарх Дионисије

каже да су Хиландарци, после те синодске одлуке, „мировали доста
дуго” (šp” ixxvov).” Сада пак — наставља патријарх, према истом оба
вештењу — „поново су се дигли, дрско упадају у земље и пределе
Ивираца не задовољавајући се оним што им је било поравнањем
препуштено”.“ Ни овде патријарх Дионисије није много конкретан.
Биће да су Хиландарци, незадовољавајући се више постигнутим ком
промисом, почели поново да своје биволе доводе на територију Коми
тисе. Патријарх са својим Синодом признаје права Ивирона на Ко
митису, а онима који би та права повредили прети проклетством и
екскомуникацијом. Одлуку о поравнању његова повеља замењује
врло категоричком пресудом у корист једне стране.
После ове повеље патријарха Дионисија више од пола века не
мамо вести о распрама завађених манастира око Комитисе. Но, ово
не значи, разуме се, да се распре нису настављале, те из почетка
ХVII века имамо поново обавештења о покушајима да се стари спор
између Ивираца и Хиландараца оконча. Такав покушај учинио је,
на молбу Светогораца, александријски патријарх Кирило приликом
своје посете Светој Гори. Повеља, коју је он, доцније чувени цари
градски патријарх Кирило Лукарис, издао тим поводом, колико ми је
познато, није објављена. Као датум те повеље Гедеон бележи 24. мај
1613. године. Наводи из ње само неколико реди, свакако с почетка
повеље. У њима патријарх Кирило обавештава да је распра Хилан
дараца и Ивираца била изнета „пред његову смерност кад је дошао,
ради поклоњења, на Свету Гору и нашао се у месту Кареји, у Про
тату, у присуству многих других игумана, проигумана и стараца који
су сачињавали савршени скуп (o ovo, itc) према тамошњем обичају...”“
Гедеон цитира и имена многобројних учесника тог скупа који су,
поред патријарха Кирила, потписали издату повељу и одлуку, али
о садржини те одлуке ништа не саопштава.“
Срећом о њој нас обавештава повеља цариградског патријарха
Тимотеја од септембра 1614. године.“ Овом повељом патријарх Ти
мотеј се обраћа проту Свете Горе, игуманима и старцима свих свето
* Dölger, Schatzk. No 98. 11. Како дуго, зависи од одређивања датума

повеље о поравнању, тј. од тога да ли је издата 1503. или пак 1518, или
можда чак 1533. године. В. напомену 62.
* Dölger, Schatzk. No. 98. 12.
* Gedeon, p. 174.
* Уп. ипак кратку белешку на стр. 89, у којој Гедеон напомиње да
је 24. маја 1613. александријски патријарх Кирило Лукарис, председава
јући скупу монаха на Светој Гори, потврдио права Ивираца и Хиланда
раца у Комитиси и Стилијарију.
* ed. Gedeon, p. 175–177. Датум на крају повеље гласи: септембра
13. индикта (в. стр. 177), тј. септембра 1614. године. Међутим, у заглављу
повеље (стр. 175) Гедеон је ставља у април 1614. године (што не одговара
ни месецу ни индикту наведеном на крају текста). Уколико то није са
свим случајна омашка, биће да је Гедеон овде забуном навео датум оног
— изгледа необјављеног — Тимотејевог сигилија који се у овој повељи
помиње (в. следећу нап.), а који је Гедеону вероватно био познат, као што
му је био познат и необјављени акт патријарха Кирила.
горских манастира и монасима, позивајући их — заједно са својим

Синодом, као и антиохијским патријархом Атанасијем и јерусалим
ским патријархом Теофаном — да поштују одлуку коју је— упознав
ши се на лицу места са спором Ивирона и Хиландара око Комитиce
и Стилијарија — својом повељом објавио александријски патријарх
Кирило. Тимотеј подсећа Светогорце да су повељу патријарха Кирила
потписали и многи од њих. Напомиње такође да је и сам потврдио
његову пресуду и одлуку (xptoric xoxi žторжоис) својим патријаршиј
ским сигилијем.” Суштину те одлуке повеља патријарха Тимотеја са
жима у ових неколико речи: „Нека их (тј. спорне земље у Комитиси
и Стилијарију) оба манастира поседују и нека њихова стока пасе
на њима” (og živ жxi župóтера роухотipta xupteboav zотöv, xxii rá, Coz
zöröv věpovrzu čv zотоlic).” Очигледно, и овог пута питање испаше на
подручју Комитисе било је главни узрок сукоба између завађених
манастира, а изгледа да је спор захватио и оближњи Стилијарион.
Међутим, нарочито је важна чињеница да се излаз из настале ситуа
ције још једном, као и пре стотину година, потражио у компромису
и поравнању (в. и белешку Гедеона цитирану у нап. 75). Широко
прихватање таквог решења, за које су се, уз патријарха Кирила Лу
кариса као арбитра, определили и светогорски прот са представни
цима светогорских манастира и цариградски патријарх Тимотеј, а уз
њега и патријарси антиохијски и јерусалимски, наводи на закљу
чак да захтеви Хиландараца можда и нису били онако неосновани
како су сматрали њихови противници Ивирци, а већином и њихове
судије. Међутим, изгледа да ни сам патријарх Тимотеј није био
много сигуран да ће се такво решење и стварно спровести. Пози
вајући Светогорце да пазе да прихваћена одлука остане на снази не
промењена на вечита времена, Тимотејева повеља уједно, надугочко
и нашироко, прети Хиландарцима — и то само њима — најтежим
казнама и проклетствима, ако ту одлуку буду нарушили, па у том
случају осталим Светогорцима забрањује свако општење са њима.
Мир доиста није трајао дуго. Није прошло ни десет година а
већ је дошло између Ивирона и Хиландара до новог суђења пред
Цариградским Синодом. У средишту догађаја нашао се опет Кирило
Лукарис, који је у међувремену постао васељенски патријарх у Ца
риграду“ и сада је председавао суђењу“ Сачуван је његов сигилиј
* Према томе, Тимотеј је раније (априла 1614? — в. претходну на
помену) издао сигилиј којим је прихватио и потврдио Кирилову пресуду.
Овај Тимотејев сигилиј споменут је, упоредо са Кириловим, и у сигилију
цариградског патријарха Серафима из 1734 (в. доле). — Тимотејеву пове
љу од септембра 1614. потписали су поменути патријарси Атанасије анти
охијски и Теофан јерусалимски.
* Gedeon, p. 176. 12–14.
* Кирило Лукарис је, још као александријски патријарх, у јесен
1612, око месец дана, привремено управљао цариградском патријаршијом,
а затим је у времену од 1620. до 1638, са краћим прекидима, заузимао
положај цариградског патријарха пет пута. За тачније датуме в. Grиmel,
Chronologie, p. 438.
“ Поред бројних чланова Синода, суђењу су присуствовали и пот
писали пресуду патријарси Кирило антиохијски, и онај исти Теофан је
од маја 1622.“, из кога и сазнајемо за нови заокрет који је настао

у старом спору. Док је 1613. године, за време свог боравка на Светој
Гори, Кирило Лукарис, позван да буде арбитар у спору између Иви
рона и Хиландара, потражио решење у измирењу противника, дотле
је он сада, заједно са својим Синодом, најодлучније стао уз Ивирце
а против Хиландараца. Ивирци су, наиме, поднели Синоду прадaвнe
своје повеље, а пре свега акт патријарха Симеона из 1485/6. године.
Изгледа да га је патријарх Кирило тек тада упознао и да је управо
тај документ био пресудан за промену његовог става. У сигилију
Кирила Лукариса повеља патријарха Симеона заузима доминантно
место. Патријарх Кирило цитира је дословно и скоро у целини, и тај
цитат, из кога ми пре свега и познајемо Симеонову повељу (в. стр.225)
сачињава не само највећи него у ствари и најважнији део његовог
сигилија.
Као што смо видели, Симеонова повеља полазила је од акта
патријарха Исаије из 1325. године заснованог на акту прота Исака,
али је његов текст преиначила. Свакако Кирило Лукарис није био
свестан тога кад је Симеонов текст цитирао, нити је знао да је Си
меонова пресуда, коју је тако свесрдно прихватио, свесно или не
свесно, уносила измене у одредбе „прадaвних повеља”, осетно про
ширујући права власништва Ивирона у Комитиси. Кирилова одлука
уствари није била ништа друго него усвајање и понављање одлуке
Симеонове: признавање да Комитиса са свим њеним подручјем при
пада Ивирону, а да „Срби — овим речима завршава се његов цитат
из Симеонове повеље — немају никакво право на Комитису нити на
ма који њен део”.“
Пада у очи да у завршном делу повеље Кирила Лукариса, који
се надовезује на инсерт из Симеоновог сигилија, има извесних до
словних подударања са завршним делом акта патријарха Дионисија
из 1548. Како Кирило Лукарис овај акт нигде не спомиње, а како је
Симеонова повеља била основни извор и за Кирила Лукариса и за
патријарха Дионисија биће да су та подударна места у њиховим
текстовима преузета из ње. То би значило да је Кирилов сигилиј и у
оној партији која није више у правом смислу цитат из Симеоновог
акта, опет зависан од њега. Вреди упозорити на то да једна од так
вих подударних реченица које се понављају у повељама патријараха
Дионисија и Кирила Лукариса, узимајући у заштиту поседе Ивираца
у Комитиси од насртаја њихових суседа, међу тим суседима посебно
спомиње не само монахе Хиландара већ и монахе Зографа, ове чак
на првом месту () žrö, rov rj: povije roč. Zorpžфоо 5, тоб Хi) zvrzptov i
&réрхе: тvog uovје)“. Да ли у томе треба видети израз посебног непо
русалимски који је потписао повељу патријарха Тимотеја од септембра
1614 (в. нап. 77). Према томе, патријарх Теофан годинама је боравио у
Цариграду, \,
Dölger, Schatzk. No 88.
* Dölger, Schatzk. No 98. 21 (повеља Дионисија из 1548) и No 88. 20
(повеља Кирила Лукариса из 1622).
верења према монасима словенских манастира? Или пак из тога за

кључити да се Ивирон због својих поседа у Комитиси сукобљавао и
са Зографом, а да ми о томе нисмо обавештени? Уколико би се ово
тумачење прихватило, требало би избијање тих сукоба — с обзиром
на оно што је речено о пореклу цитиране реченице — датовати у
време пре повеље патријарха Симеона из 1485/6.
Ма колико категоричка била, не изгледа да је одлука садржана
у сигилију Кирила Лукариса од маја 1622. стишала спорове између
Ивирона и Хиландара. Само две године касније, Кирило Лукарис се
враћа на тај спор у акту од јуна 1624, који упућује епископу Јериса,
игуманима светогорских манастира и осталим члановима Протато
вог скупа.“ Јер, Ивирци су се још једном обратили њему износећи да
њихов манастир од старине поседује у Комитиси ливаде (), Вž8tz),
„познате свима, а које су Хиландарци, користећи се спољним силама
и судским одлукама (č2сотериха с уproizprevou (Bizac жxi xptoеон) неза
конито присвојили и чине њима највеће неправде, док они који за то
знају о томе не сведоче” (raiv умоazóvrov repi rooroo pi, uzpropriоavrov)“
Кирило Лукарис заузима опет крајње одлучан став. Уз приста
нак Синода, изриче Хиландарцима, због незаконитог присвајања ли
вада Ивирона, казну искључења из цркве и посмртног вечитог му
чења, а исто тако и свима онима који истину знају али је не сведоче
— све док ови не посведоче беспристрасну истину, а они не одустану
од туђег земљишта и не дозволе да га, као и раније, поседују Ивирци.
Ако је пак издата или ће бити издата повеља противна овој од
луци, нека нема важности и нека се сматра као и да не постоји.
Ова полемика против одлука противне садржине утолико је
занимљивија што је пресуда противне садржине, као што смо видели,
била донета 1613. године у светогорском Протату арбитражом самог
Кирила Лукариса а наредне године поновљена сигилијем патријарха
Тимотеја, који прихвата и потврђује његову, Лукарисову, пресуду.
Алузију на раније, за њих неповољне пресуде садрже и цитиране
жалбе Ивираца да се Хиландарци користе „спољним силама и суд
ским одлукама”. Речи, не баш јасне, о подршци неких спољних сила
— сетимо се ипак да су се Хиландарци, према стогину година стари
јој повељи представника Цариградског Синода, обраћали Порти —
као да је требало да објасне зашто су Хиландарци привремено ус
певали у остваривању својих захтева. Вреди, најзад, забележити да
као објект спора између Ивирона и Хиландара акт Кирила Лукариса
изричито наводи ливаде у Комитиси. Овај је податак и јасан и не
сумњиво тачан. Већина наших докумената, говорећи о том спору,
задовољава се уопштеним, моралистички реторичким речима о не
правди, насиљу, отимачини и т. сл. Из оних ретких докумената који
пружају и конкретније податке, јасно се види међутим да је у сре
* Gedeon, p. 94/95.
* Gedeon, p. 94.7–12.
дишту спорова Ивирона и Хиландара око Комитисе увек било питање

тамошњих пашњака.“
»kr
*r Жr
Серија сачуваних патријаршијских аката са судских расправа

о спору светогорских манастира око Комитисе завршава се сиги
лијем цариградског патријарха Серафима из 1734. године.“ Знатно
опширнији од свих претходних, овај документ се заснива на одлу
кама великог броја старијих аката, које чешће и дословно цитира.
Кад проучавамо његов дугачки текст, пред нама поново искрсавају
многи од оних докумената са којима смо се током овог истраживања
упознали. Упоређење изворних текстова са њиховом репродукцијом
и интерпретацијом у сигилију патријарха Серафима веома је заним
љиво и инструктивно. Уједно сигилиј патријарха Серафима проши
рује наше знање о расправама светогорских манастира око Комитиce
јер се бави не само старим спором Ивирона са Хиландаром него и
његовим сукобом са Ватопедом.
После дугачких уводних посматрања моралне природе, пат
ријарх Серафим саопштава да су монаси Ивирона, дошавши лично
у Цариград, изјавили пред Патријаршијским Синодом да је њихов
манастир од прадaвних времена, још под христољубивим царевима
Ромеја, поред других добара, села и метоха, поседовао и област
звану Комитиca (riv у6czv Koultraz ») са целим подручјем и грани
цама њеним, и то на основу царских хрисовуља и доцнијих патријар
шијских сигилија, које су и поднели на увид Синоду. Међутим, та
кође од старих времена, избијали су око Комитисе између њих и
Хиландараца многи спорови, ма да су одлукама Велике Цркве зах
теви Хиландараца одбачени као неправични, а права Ивираца на
Комитису посве потврђена.
Прелазећи на расматрање докумената које су Ивирци поднели,
патријарх Серафим прво се позива на „патријаршијски сигилиј и
синодску пресуду тројице пресветих патријараха, Кирила цариград
ског, Кирила антиохијског и Теофана јерусалимског којим је пот
врђен и прастари патријаршијски сигилиј блаженог патријарха Си
меона издат 6894. године”.“ То је нама добро познати сигилиј цари
градског патријарха Кирила Лукариса од маја 1622. године, са суђења
Цариградског Синода, коме су присуствовали и патријарси Кирило
антиохијски и Теофан јерусалимски;“ на овом сигилију, иза потписа
* В. о томе горе податке повеља представника Цариградског Си
нода из 1503 (?) и патријарха Тимотеја из 1614. уз позивање на претходни
акт Кирила Лукариса из 1613.
* Chil. No 170, p. 359–366. Копија према којој је L. Petit издао тај
акт, нема ни датума ни потписа, Међутим, као што саопштава Реtit, из
оригинала који је сачуван у архиву Ивирона, извесно је да тај акт потиче
од цариградског патријарха Серафима. Серафим је цариградску патри
јаршијску столицу заузимао од марта 1733. до септембра 1734. године.
Cf. Grumel, Chronologie 439.
* Chil No. 170. 57–62.
* Dölger, Schatzk. No 88 B. горе, стр. 238 сл.
16 Зборник Византолошког института

цариградског патријарха, стоје и потписи оба источна патријарха“,

разумљиво је дакле да га патријарх Серафим сматра сигилијем тро
јице патријараха. Као што смо видели, овај сигилиј, потврђујући си
гилиј патријарха Симеона из 1485/6. године“ наводи његов текст го
тово у целини не додајући му у суштини ништа што би било битно.
Према томе и патријарх Серафим само спомиње одлуку тројице па
тријараха да би се позвао на њихов ауторитет, па одмах прелази на
сигилиј патријарха Симеона и са своје стране доноси његову одлуку
у скраћеном, али такође углавном дословном цитату.”
Као што смо видели и малочас се још једном подсетили, сиги
лиј патријарха Симеона, полазећи од акта патријарха Исаије, односно
од акта светогорског прота Исака, фактички је преиначио њихове
одлуке извесним скраћивањима, проширивши на тај начин права
власништва Ивирона на читаву Комитису са целокупним њеним
подручјем, па чак и на тамо подигнуту тврђаву свих светогорских
манастира и њену територију. Овом проширењу је природно ишло
на руку често позивање доцнијих патријараха на Симеонову повељу
а поготову њено цитирање у сигилијима патријарха К. Лукариса и
патријарха Серафима. Биће да Кирило Лукарис није ни познавао
сам акт патријарха Исаије, али су га Серафим и његов Синод по
знавали. Видећемо, шта више, да га Серафим у другом делу свог
сигилија врло подробно наводи и сасвим тачно преноси његову са
држину.
Међутим, у првом делу Серафимовог сигилија, о коме је сада
реч, Симеонов текст заузима централно место у доказном материјалу.
И, пошто га је навео, патријарх Серафим само још укратко напомиње
да су Симеонову пресуду потврдила и још два патријарха: александ
ријски патријарх Кирило који је „због побожности посетио Свету
* Dölger, Schatzk. No 88.28 и 29.
* У повељи патријарха Серафима година је наведена погрешно: уме
сто 6894 (= 1385/6) треба 6994. (= 1485/6), како и пише у сигилију патри
јарха Кирила Лукариса (Dölger, Schatzk. No 88. 3).
* Однос цитата у Серафимовом сигилију (Chil. No. 170. 63—81) и си
гилију Кирила Лукариса (Dölger, Schatzk. No 88. 4–17) је следећи. Chil. No
170. 63–70 (Дисvézeog – rooo r7.aiохи) рема Schatzk. No 88. 4–6 (idem): дословно
подударање уз суштински безначајна скраћења; Chil. No 170. 70–74
(čХеyy8évrov – Kopirtaav) према Schatzk. No 88. 6–13 (xxixxтхиоређох. — Корirn
o ov): знатно скраћење; Chil. No 170. 74—81 (рето по утov — урбирато) према
Schatzk. No 88. 13—16 (idem): скоро дословно подударање; завршни део у
Schatzk. No 88. 16–17 (то отоо тоivov – ućрос 2 отје): изостављено у Сhil.
No 170. (Претње екскомуникацијом које патријарх Семеон на крају из
риче против Хиландараца, не наводи ни Кирило Лукарис експлицитно,
али их ипак помиње: Schatzk. No 88, 21, помиње их и много на њима ин
систира и повеља представника Цариградског Синода из 1503 (?): Gedeon,
p. 16/17). Све у свему, скраћења у Серафимовом сигилију су разборита и
умешна, тако да је смисао Симеонова акта у свему што је битно верно
сачуван. — Упоређење његовог текста у Серафимовом и Лукарисовом
сигилију омогућава извесне исправке. Погрешно прочитано тоб "Ayet Stoo y
Chil. No 170. 72 ("A yet8tov је унет као топоним и у индекс за Асtes de Chi
landar) треба исправити v тоб 3 yридtoo, према Schatzk. No 88. 11. Са своје
стране, Chil. No 170. 78—80 може помоћи да се оштећени (због савијања
документа) пасус у Schatzk. No 88. 14–15 тачније реконструише.
Гору и у храму Протата, у Кареји, кад је тамо одржаван, како каже,

велики скуп, размотрио спор Ивираца против Хиландараца због Ко
митисе пресудивши да Комитиса припада Ивирцима”, и цариградски
патријарх Тимотеј, који је „својом хрисовуљом” (sic) потврдио прет
ходну Кирилову повељу.“ Реч је очигледно о повељи Кирила Лука
риса, у то време још александријског патријарха, од маја 1613. и
сигилију цариградског патријарха Тимотеја од априла 1614. (в. стр.
237—38). Не изгледа да је Серафим био свестан тога да је реч о истом
Кирилу Лукарису, прво александријском а затим цариградском пат
ријарху, чију је он повељу из 1622. мало раније цитирао. Али је у
сваком случају јасно — јер начин његовог цитирања не допушта у
то никакву сумњу — да је Серафим био упознао и прву Кирилову
повељу. Утолико је упадљивије што он само наводи како је патри
јарх Кирило признао права Ивираца на Комитису, а потпуно прећут
кује чињеницу да је Кирилова повеља из 1613. донела одлуку о по
равнању између завађених манастира и да је управо ову његову од
луку потврдио и сигилиј патријарха Тимотеја из 1614 (в. стр. 238).
Разматрањем наведених патријаршијских повеља завршава се
први део сигилија патријарха Серафима, посвећен спору између Иви
раца и Хиландараца. Међутим, свршивши са тим спором и решивши
га онако како су то желела и Ивирци, Серафим и његов Синод по
забавили су се и још једним спором око Комитисе, спором који су
исти Ивирци водили са Ватопеђанима. Ивирци су, наиме, као што
обавештава патријарх Серафим, такође дуже време трпели не мале
сметње од стране Ватопеђана. Јер, исто онако као Хиландарцима
њихов метох Скорпија, служио је метох Просфориона као повод теж
њама Ватопеђана да се дочепају Комитиce (r:7,2. zor", с усоргс Коutriar,c),
посебно њеног метоха св. Николе. После ових уводних речи, у којима
се одвише јасно испољава патријархов став и наговештава коначна
одлука, сазнајемо међутим да су Ватопеђани, дошавши на суд Патри
јаршијског Синода, признали без даљег да царске хрисовуље и пат
ријаршијски сигилији, које су поднели Ивирци, заиста доказују њи
хова права на Комитису, па су изјавили да не полажу право на
Комитису већ само на свој метох Просфорион. Поднели су при томе
Синоду, са своје стране, патријаршијски сигилиј, „издат у исто време
кад и напред речени сигилиј тројице патријараха поводом спора
(Ивираца) са Хиландарцима”“, тј. горе поменути акт који је издао
цариградски патријарх Кирило Лукарис, заједно са антиохијским пат
ријархом Кирилом и јерусалимским патријархом Теофаном, маја 1622.
године (в. стр.238, нап. 80). Доиста, сачуван је сигилиј који је издао исти
патријарх Кирило Лукарис, заједно са истим патријарсима Киргилом
антиохијским и Теофаном јерусалимским, месец дана раније, априла
1622, поводом спора Ивирона и Ватопеда око метоха Просфориона.“
* Chil. 170, 84–91.
* Chil. No 170, 109 сА.
* Хросо, Зољ 7.) о жxi усžupuzzo, rije čv rõ, “A rio "Opet. "ASo lepбс жxi ae.2сти. izg
ису отne uovје то Ватопеčiou, ed. W. Regel, Петроград 1898, No 20, стр. 63–67
(даље: Regel).
164.
На овом документу мораћемо да се задржимо мало дуже. Акт

је издат Ватопеду и признаје овом манастиру право власништва на
метох Просфорион, заснивајући своју од\уку «а документима које
су ватопедски монаси, на челу са својим игуманом, поднели Синоду
патријарха Кирила, и то: хрисовули цара Јована Палеолога и повел>и
Светогорског Протата овереној потписима епископа Јериса, прота и
других светогорских стараца; никаквих података за одређивање вре-
мена овог акта патријарх Кирило не наводи, већ каже само да су
у овој повељи, издатој поводом спора Ватопеда са другим светогор-
ским манастирима, биле тачно наведене границе метоха Просфорио-
на.96 Синод је, како даље каже сигилиј Кирила Лукариса, размотрио
и документе Ивираца, али је пажљивим поређењем доказа једне и
друге странке дошао до уверења да су повеље Ватопеда „истините,
веродостојне и не допуштају протиино тумачење". Стога је патријарх
Кирило Лукарис, споразумно са антиохијским и алвксандријским
патријарсима и осталим присутним архијерејима, одлучио да Ватопед
треба да поседује неокрњено и неометано читав метох Просфорион
са целокупним његовим подручјем и власништвом, онако како је од-
ређено поменутом хрисовуљом и повељом Протата. Затим — уз на-
помену: 1у&. Ш та 6р1а то\Ј ргДе^тог; ПротсрорЕом тб^бе тб^ трблоу - наведен
је детаљан опис граница овог прекомерно великог метоха, преузет из
поменуте повеље Протата.*7
Хрисовуљу цара Јована Палеолога сигилиј патријарха Кирила
Лукариса не цитира ексллицитно, већ каже само да је она одредила
да монаси Ватопеда поседују метох Просфорион „са целим подручјам
и власништвом његовим и древним простагмама и многим различи-
тим другим документима": !Ј.ета тсааг,^ т/јс; тгер-.оуујс; ха1 чоџт^с, аОтоп ха1
тсаХаг.х^сТЈу —росттау^атсоу ха!. тсоХХол оЧафбрсоу Хотсш оЧха1о)[лхто)У98.
На исту неспретно формулисану реченицу наилазимо у два ватопед-
ска документа која се издају за хрисовул>е цара Јована V Палеолога,
обе са истим датумом — август 1344. године." Оба ова документа,
специјално посвећена метоху Просфориону, ноторни су фалсифи-
кати.100 Њихов циљ је био да се Ватопеду гарантује власништво тог
метоха у најширим границама. На цитирану неспретну реченицу надо-
везује се у оба документа истоветно предугачко набрајање различи-
тих поседа који су наводно сви спадали у оквир тог метоха.101 Међу-
тим, иста невешта реченица и од речи до речи исто набрајање тобож-
њих саставних делова Просфориона налазе се већ у фалсификованој
хрисовуљи коју је наводно издао Андроник II јула 1292. године.102
96 Ке%е1, Но 20, р. 64. 27—31.

" Ке§е1, N0. 20, р. 65. 21—66. 13.
" Ке%е\, Ш 20, р. 64. 25.
" М. СоиЛаз, Во^аупаха еуурафа тт,с, еу "А&со !сра; сгомг,; топ ВатоттевСои,
ЕЕЕЕ 4 (1927) N0 12. 10 н N0 13. 20 (даље: СоисЈаз).'
100 С(. Об1§ег, К.е§е51еп N0 2897 и 2898.
101 СоиЛаз, Но 12, 11—16 и N0 13, 21—25.
,<0 Ке§е1, N0 1, р. 3/4 = СоиЛаз, N0 10. 50—54. Сг. Т>6\%ег, Кевезтеп N0
2148. Аутентична хрисовуља Апдорника II од јула 1301, подлога тобожње
хрисовуљс од јула 1292, потврђујући Ватопеду власништво Просфориона,
Овај је документ и послужио као основа за фабриковање лажних

хрисовуља Јована V од августа 1344.
Према томе, хрисовуља Јована V коју су Ватропеђани поднели
Синоду Кирила Лукариса, била је лажна. Исто важи свакако и за
иротатски акт са његовим описом неумерено широких граница Про-
сфориона. Разуме се, овде нема дословних подударања, јер опис гра-
ница (7ГЕр1ор«т[л6<;) није исто што и набрајоње поседа у хрисовуљи.
Али у суштини ова два текста се слажу, иста је била и њихова интен-
ција. Међутим, не оумњајући у њихову аутентичност, Кирило Лука-
рис је управо на основу тобожње хрисовуље цара Јована Палеолога
и описа граница Просфориона у протатском акту, уз подршку анти-
охијског и јерусалимског патријарха и чланова свога Синода, врло
одлучно пресудио спор у корист Ватопеда. Његов сигилиј више пута
понавља да метох Просфорион са целокупном својом територијом,
одређеном у тим документима, представља влаанишгво Ватопеда и
прети најстрожијим духовним каанама и проклетствима свакоме ко
би хтео да Ватопеђане због тог поседа «а било који начин узнемирава.
Снги.\иј патријарха Серафима не даје праву представу о карак-
теру акта Кирила Лукариса од априла 1622. године. Не каже чак да се
тај „сигиЛиј тројице патријараха" изјаснио у корист Ватопеђана, а
против Ивираца. Штавише, из њега се уопште не види да је по
среди био опор у коме су Ивирц« бнли ангажовани. Патријарх Сера-
фим наводи, истина, да се сигилиј тројице патријараха позивао на
хрисовуљу цара Јована Палеолога, док акт Протата уопште не спо-
миње. Опис граница, за кој« погрешно мисли да потиче из царске
хрисовуље, патријарх Серафим — према Лукарисовом сигилију од
априла 1622 — наводи у целини, иако са многим погрешним чита-
њима, али изоставља уводну напомену којом је у Лукарисовом си-
гилију стављено до знања да се тим текстом одређују границе метоха
Просфориона (в. стр. 244). Ипак, докази које је тај текст пружно
изгледали су јаки, уколико се није оумњало у његову аутентичност,
а у њу, разуме ое, није сумњао ни патријарх Серафим. Није се могло
прећи ни преко категоричке одлуке трију патријараха, па су Сера-
фим и његов Синод донели пресуду којом су права на Просфорион
призната Ватопеду, а права на Комитису Ивирону, с тим да ни Ивир-
ци не посежу на Просфорион, ни Ватопеђани на Комитису.103
Но, мимо патријарховог очекивања, Ивирш! овим решењем ни-
мало нису били задовољни. Они су, вели патријарх Серафим, јади-
ковал« и јако «егодова.\и јер нису веровали речима Ватопеђана да
не полажу право на Комитису већ су у њима видели само обману.
Тврдили су да су Ватопеђани изменили и знатно проширили границе
бележи у њему само винограде и маслињаке: Ке§е1, N0 2, р. 8. 30 (Ђб1^ег,
Не{»е51еп N0 2239). Уп. и савим кратки помени Просфориона међу ватопед-
ским поседима у аутентичној хрисовуљи Андроника III од маја 1329: Ке%е1,
Ио 4, р. 16. 11 (Об1цег, Ке§е51еп, 2764). Веома акрибично истраживаље о
групи ватопедских фалсификата дао је Р. Од1%ег, Сћгопо1о§15сће5 ипс! Б1-
р1отаг15сће5 хи <1еп ТЈгкипаеп аев А1ћокк1о51ег5 Уагореш, Вуг. 2. 39
(1939)321 5^.
,м Сћ11. N0 170. 136—142.
Просфориона, па су на тај начин упали у пределе Комитисе захва

тивши многе њене делове, између осталих и метох св. Николе. Ове
оптужбе свакако нису биле без основе: доказ томе су малочас анали
зирани ватопедски фалсификати којима се управо тежило што већем
проширењу граница Просфориона. Ивирци су тражили да се своје
вољно измењене границе исправе и успоставе старе границе, а ради
тога да се размотре хрисовуље и стигилији обеју страна и да се сва
чије право установи и потврди повељом цариградског патријарха.
Патријарх Серафим је прихватио ову молбу, која му се учинила
разумна и правична, па се састао Синод, коме се придружио и бивши
цариградски патријарх Пајсије.“ Сазвана је дакле нова седница
Синода. Изгледа да је Серафимов сигилиј био резултат три синодске
седнице: прва је расправљала о спору Ивираца са Хиландарцима;
на другој је дошао на ред њихов спор са Ватопеђанима; трећа, сазва
на накнадно на захтев Ивираца, наставила је претрес са претходне.
Патријарх Серафим каже да су на њој чланови Синода пажљиво про
учили све поднете хрисовуље и сигилије.“ Међутим, у ствари његов
сигилиј узима у обзир и цитира искључиво податке из фонда доку
мената Ивирона. Нама су сви ти документи већ познати, јер смо
их цитирали кад смо проучавали вести о Комитиси у старијим до
кументима (в. стр. 226 сл.).Тако смо сада у могућности да наводе у Се
рафимовом сигилију поредимо са изворним текстовима. Занимљив
је већ сам избор коришћених докумената. Да ли су га извршили
чланови Синода или сами Ивирци, у сваком случају су издвојена
најважнија старија сведочанства о поседима Ивирона у Комитиси.
Док је први део Серафимовог сигилија полазио од доцнијих патри
јаршијских аката и само се преко њих обавештавао и о документима
из византијског времена, дотле су сада непосредно узети у претрес
византијски документи из XIV века.
На првом месту сигилиј патријарха Серафима се позива на „три
стара практика састављена подблагочестивима нашим царевима” и на
води из њих дословно најважније реченице за утврђивање поседа
Ивирона у Комитиси. У Софронијевом сигилију тај текст гласи:
„"Ev rф хоте, хxтетxviziо ретбугом тije zorje uovic eig го уорiov Koultrao zv
ele čvoux rupićuevov тоб “Artoo Nixo) žov, čv ф проси 29%uevoi (jazv proi)
ržpozor, (röv Se rapotzov robrov ciprivrz. pr. rog хzi тž ovog zтх хxтхуерхи
uévz, xxii rć) tv xxтотšpo proiv) elig rorov ovog zlouevov тоб Bovтоб čv zота,
žuréxtov 18.6xтr rov xxi & xix. 8:3 popo...“ (у заграде стављено је оно
што ниједиректан цитат).
У ствари, као што смо видели (стр. 228—31), нису сачувана три
практика Ивирона у којима је пописан његов посед у Комитиси,
већ четири: из 1301, 1317, 1320 и 1341. године.“ У првом назив метоха
“ Пајсије II био је патријарх четири пута, и то први пут од 20 но
вембра 1726 до средине септембра 1732, а затим 1740—1743, 1744–1748 и
1751–1752. Cf. Grumel, Chronologie p. 439.
* Chil. No 170, 167.
* Chil. No 170, 170–175.
* Dölger, Sechs Praktika, A 270–279, K 405—410, P 394–398, V. 225–229.
није наведен, док га три доцнија практика наводе, и то тачно онако

како то чини и Серафимов сигилиј. Зато први практик даје попис на
том метоху настањених сељачких породица и њихове имовине, док
доцнији практици то не чине већ само бележе укратко да су на њему
настањени парици. То понавља и Серафимов сигилиј, допуњујући ре
ченицу извора (čv ф проaхx9:huevou repozor) са ђаху и рrot.
Међутим, иако следи текст каснијих практика, патријарх Сера
фим, односно његов Синод, свакако је имао увида и у практик из
1301, јер напомиње да су била изрично пописана и имена тих парика.
Пасус који у практицима иза тога долази, наводи дажбине које је
Ивирон од тих парика некада добијао; Серафимов сигилиј га изо
ставља јер је, разуме се, и ово било безначајно за утврђивање гра
ница ивирских поседа. Изостављен је такође почетак наредне рече
нице у којој је реч о приходу Ивирона са земљишта од 110 модија
чији назив практици не бележе, али је зато цитиран крај те реченице
где је споменуто „место звано тоб Borob" са његовим виноградом и
маслинама. Дакле, Серафимов сигилиј сасвим разборито издваја све
оно што је могло послужити тачном утврђивању права власништва
Ивирона, а изоставља оно што је за ту сврху било ирелевантно.“
Непосредно после практика Серафимов сигилиј цитира две хри
совуље, и то „хрисовуљу цара Јована Палеолога” (то де "Поžvvou rob
Пx) xto),6 roo Bzovićoе уроаб,6oo). Nov) и „хрисовуљу цара Стефана” (xxi
то тоб Хrepžvoo Bzat) ćoе уроа броu) \ov)“.
Овим хрисовуљама сигилиј очевидно приписује подједнако велики
ауторитет не правећи између њих никакве разлике, а можда њего
вим ауторима није на и било јасно да цар Стефан није био један од
„њихових благочестивих царева”. Реч је, као што смо видели (стр. 231),
о хрисовуљи Јована V Палеолога издатој Ивирону 25. августа 1357. и
хрисовуљи Стефана Душана истом манастиру од априла 1346. Потвр
ђујући и Ивирону сва његова имања, ове две — и иначе сасвим сличне
— хрисовуље пружају о његовом поседу у Комитиси истоветан по
датак: „у Комитиси Пчелињак Светог Николе са целим подручјем
и власништвом”. Навели смо горе текст у оригиналу, па смо и на
поменули (в. прим. 47) да разлика у податку из хрисовуље Јована V
и хрисовуље Стефана Душана постоји само у толико што је у првој
име метоха наведено у генитиву — тоб “A too NixoХфоu, a у другој у
номинативу — 5. "Arrior Nix6)coc. Занимљиво је да је та разлика са
чувана и у наводима Серафимовог сигилија.“ Из тога се види да су
патријарх Серафим ги чланови његовог Синода имали пред собом
оригинале ових хрисовуља и најтачније исписали њихове податке.
* Додуше, крај цитата скраћен је незграпно, јер пресеца реченицу

извора и спаја њен крај са наредном реченицом. Реч је о поменутом зем
љишту од 110 модија, на коме има ораха, па се додаје: Фv (sс. хгроlov)
at 89 о еic rórrov čvopio, čбиevov rob Bovro I. čv zотф жт). Cf. Dölger, Sechs Praktika,
K 409, P 397, V. 228. Уместо Воутоб практик из 1301. има Водоб. Серафимов
сигилиј и овде следи текст доцнијих практика.
* Chil. No 170, 175 и 178.
* Chil. No 170, 177 и 179.
Најзад, Серафимов сигилиј се зауставља на повељама светогор

ског прота Исака и цариградског патријарха Исаије о подизању код
Комитисе тврђаве светогорских манастира. Док је нама акт прота
Исака познат само из потврдне повеље патријарха Исаије из 1325,
изгледа да су патријарх Серафим и чланови његовог Синода били упо
знати са оба документа. Серафимов сигилиј опширно и углавном до
словно доноси текст ове две у суштини свакако истоветне повеље.“
Извесних одступања од изворног текста има само у почетном делу,
а и ова занимљива одступања не тичу се суштине већ само начина
у приказивању оних тешкоћа на које је подизање тврђаве Протата
на метоху Ивирона у почетку било наишло. Серафимов сингилиј на
стоји да ублажи како те тешкоће тако и жестину отпора Ивираца
против подизања тврђаве на њиховом земљишту. Тако је у тексту
патријарха Исаије, односно прота Исака, речено да „то место Ивирци
прво никако нису хтели уступити већ су сетоме противили одбијајући
подизање те тврђаве, јер ће бити и сувише штетна по њихов метох”.
Уместо свега тога, Серафимов сигилиј саопштава само да „Ивирци,
кажу, прво нису радо пристали да даду то место за подизање те твр
ђаве, јер су сматрали да ће бити штетна по њихов метох”.“ Патри
јарх Исаија, односно прот Исак наводи и разлоге са којих су Ивирци
очекивали штету од подизања тврђаве на њиховом метоху“, док Се
рафимов сиглиј то једноставно испушта. Уздржљиво и много краће
говори се у њему и о томе како је царева наредба навела Ивирце
на попуштање и споразум са Протатом.“ Излажући даље суштину
тог споразума Серафимов сигилиј следи текст патријарха Исаије, од
носно прота Исака без икаквих битних одступања.
Дакле, полазећи од самог извора и понављајући његов текст,
са извесним карактеристичним одступањима у појединостима, али
тачно у суштини, Серафимов сиглиј овде сасвим верно преноси од
луке повеља Светогорског Протата и Цариградске Патријаршије из
1325. Напротив, у првом свом делу, посвећеном спору Ивирона са Хи
ландаром, Серафимов сигилиј, полазећи од парафразе извора у доц
нијем сигилију патријарха Симеона, преиначио је те одлуке исто
онако како их је преиначио, видели смо, сам патријарх Симеон. Не
слагање у приказивању онога што је било фактички уговорено спо
разумом из 1325. водила су међутим неизбежно неслагању у закључ
цима и пресудама. У првом свом делу, цитирајући и прихватајући
повељу патријарха Симеона, Серафимов сигилиј прихвата самим тим
и његову пресуду према којој је Ивирону требало да припадне не
само читава Комитиса већ и „тврђава свих светих манастира са зем
љом која јој је била додељена приликом њеног подизања”.“ Сада, на
основу оригиналних извора из XIV века, Серафимов сигилиј, додуше,
потврђује Ивирону на вечита времена власништво Комитисе са целим
* Chil. No 170, 180–205.
* CF. Dölger, Schatzk. No 93. 7–9 и Chil. No 170. 190–193.
* Dölger, Schatzk No 93.9–10.
“ Сf. Chil. No 170. 193/4 и Dölger, Schatzk. No 93, 10–13,
* Chil. No 170. 76.
подручјем, метохом светог Николе и Пчелињаком, местом Вонда и

мласлинама“, али бар не убраја у његове поседе и тврђаву, зајед
ничку својину свих светогорских манастира. Ова његова одлука очи
гледно следи на првом месту податке практика из прве половине
ХIV века, у којима су стара права Ивирона на метох св. Николе
у Комитиси била најјасније фиксирана; само у њима је било изри
чито споменуто место Вонда, па Серафимов сигилиј није пропустио
да наведе и њега, није заборавио ни маслине у том месту, такође
забележене у практицима. Томе је он — на основу хрисовуља Јо
вана V Палеолога и Стефана Душана — додао пчелињак, јер члано
вима Серафимовог Синода свакако није било јасно да се у ствари
под Пчелињаком св. Николе није подразумевало ништа друго него
сам метох св. Николе (в. стр. 231).
Ипак, ни своју коначну одлуку патријарх Серафим не заснива
само на аd hoc проученим документима из прве половине XIV века.
Ставови и одлуке патријарха Симеона не престају да делују на њега,
и под утицајем Симеонове повеље, прихваћене без поговора у сиги
лијима његових претходника, а цитиране и у првом делу његовог
властитог сигилија, патријарх Серафим и коначном својом одлуком
досуђује Ивирону читаву Комитису „са целим подручјем њеним”
(ustiž потс периоу је хотје), не примећујући изгледа да се то нимало
не слаже са подацима старијих докумената које је он са својим Си
нодом управо размотрио и у свом тексту тачно и дословно цитирао.
Доиста, ниједан документ из византијског времена нигде не говори
о правима Ивирона на читаву Комитису. Све хрисовуље из XIV века
— како оне две које су цитиране у Серафимовом сигилију тако и
оне које у њему нису поменуте — бележе само један одређен посед
Ивирона у Комитиси, и ништа више. Практици из прве половине XIV
века пописују подробно, у свим појединостима, ивирски метох св.
Николе у Комитиси, али само један метох, ти то не баш велики,
знатно мањи од свих поседа Ивирона пописаних у тим истим прак
тицима. Не постоје византијски документи којима би се Ивирону,
сем тог једног метоха, дарrивали и потврђивали било који други по
седи у Комитиси, нити су се сами Ивирци приликом суђења на такве
документе позивали. Да право власништва Ивирона према постоје
ћим документима обухвата читаву Комитису, тврди први пут тек си
гилиј патријарха Симеона из 1485/6 године, свакако пре свега услед
недовољно темељног проучавања доказаног материјала, а понешто
можда и због његовог произвољног тумачења. Изнета једанпут у
једном патријаршијском сигилију, ова се тврдња затим понавља у
доцнијим патријаршијским сигилијима, насталим као резултат ра
справа о споровима између Ивираца и њихових суседа пред Цари
градским Синодом. Свакако, сналажење у тим замршеним споровима
није било лак посао. Оно је захтевало егзактно проучавање и пре
цизну интерпретацију не баш увек лаких и јасних докумената, тј.
нешто слично критици текстова којом се баве данашњи историчари
* Chil. No 170, 234,

-истраживачи. Треба ли се чудити да је то превазилазило могућности

чланова Цариградског Синода минулих векова и да је тако долазило
до одлука и пресуда које су отварале врата све новим споровима?
Тумачење текстова о којима је реч посебно је отежано њиховом
непрецизношћу у употреби извесних назива и термина. Ова непре
цизност, којом се одликују како документи из византијског времена
тако и доцнији патријаршијски сигилији, често доводи у недоумицу
и модерног истраживача. Проучивши сву расположиву грађу, сазнали
смо о Комитиси пуно интересантних ствари. Видели смо, између оста
лог, да је Комитиса била једно значајно риболовно средиште, да је
имала велике пашњаке, око којих су се светогорски манастири ве
ковима отимали, да је у њој цветало изгледа и пчеларство, да је на
тамошњем метоху Ивирона било њива и винограда, а било је и ма
слина и ораха. Знамо да је, смештена на улазу у Свету Гору, Коми
тиса имала у њеном склопу, бар у византијско доба, један посе
бан статус, била је потчињена непосредно Протату и имала свог ве
ликог економа; видели смо да је постала предстража у одбрамбеном
систему Свете Горе и да је на њеном подручју светогорски Протат
подигао веће утврђење.
Нисмо међутим, због непрецизности изворних података, могли
да стекнемо једну сасвим јасну и одређену представу о карактеру
и конфигурацији Комитисе као насеља, односно као подручја. Сва
како, Комитиса није била само једно село, и поред тога што прак
тици из прве половине XIV века наводе да се ивирски метох св. Николе
налази еig - b, уорtov riv Kopitirao zv (в. горе стр. 229). Нема сумње да
је назив Комитиса означавао и једно шире подручје.“ Зато се у неким
документима обележава као у фра", или као róroc“, док се најчешће
помиње без икакве ближе ознаке. Видели смо такође да неки доку
менти говоре о Старој и Новој Комитиси. Дакле, постојала су два
села тога имена, а повеља представника Цариградског Синода с по
четка XVI века, као и хрисовуља Јована Кантакузина из 1351, пока
зују да се метох Ивирона налазио у Старој Комитиси (в. стр. 235 и231);
према томе, и поменути практици у ствари имају у виду Стару Ко
митису и само се недовољно прецизно изражавају кад говоре о селу
Комитиси.“ Уопште, документи врло ретко, само изузетно прецизи
“ Dölger, Schatzk., p. 237, с правом говори о Landschaft Komitissa.

201 as Уп. сигилиј патријарха Серафима из 1734: Chil. No 170. 48, 101,
* Уп. повеље патријарха Исаије од децембра 1325: Dölger, Schatzk.
No 93. 4; патријарха Симеона из 1485/6: ibid. No 88. 5; патријарха Дио
нисија од марта 1548: ibid. No 98, 3/4, 7, 8; партијарха Кирила Лукариса од
маја 1622: ibid. No 88. 3/4, 22; патријарха Тимотеја од априла 1614:
Gedeon, p. 176. 9.
“ Попис граница ватопедског метоха Просфориона, цитиран у сиги
лију Кирила Лукариса од априла 1622 (Regel, No 20, p. 66. 5) и у сигилију
патријарха Серафима из 1734 (Chil. No 170. 128), помиње Стару Комитису
и изричито је означује као село (тоб уорioo IIzХад, Коџirtoaz). Значај овог
податка не умањује се тиме што се он наводи у једном фалсификованом
документу.
рају да ли говаре о Старој или о Новој Камитиси. Већином, скоро

искључиво, наши документи говоре једноставно о Комитиси без икак-
ве ближе дефиниције и при томе мисле понекад на једно од два села
тог имена, а понекад на једно шире подручје. Тиме, а не само непре-
цизношћу података, објашњава се свакако и чињеница да о једном
истом објекту једни извори кажу да се налази у Комитиси, а други
да се налази близу Комитисе. Тако повел>а патријарха Исаије од
децембра 1325. говори о подизању тврђаве светогороких манастира
п\г,а1оч . . . т9ј? Ко(дт1о-(Т7)<;120, а хрисовуља АнАрика II од маја 1326.
ец т/]у Косс{т1о-<1омш. Према томе, назив Комитиеа употребл>авао се у
двојаком, ужем и ширем омислу: као ознака за једно одређено на-
сеље, односно за једно од два насеља тога имена (Стару и Нову Ко-
митису), и као ознака за подручје на које је прешао назив тог насеља.
За одређивање граница тог ширег подручја и локализовање његових
делова расположиви подаци не дају довољно основа.
СЕОКС 05ТКОСОК5КУ
КОМ1Т155А 1ШБ 01Е АТН05К1Л5ТЕК.
2и5аттепга$5ипд
01е 1*апс?5сћагЧ КотШбба, ап аег Етгаћгг т <1а5 Агћо5§егле1,

ћа11е т с1ег Себсћкћге а.е5 Нв1М@еп Вег§е$ Ш1<1 5втег К1б5гег ете
еј^епе 51е11ш1б игаа Веаеи1ш1§. 51е уегсМепг ©гббхеге Веасћглт^ ак> сће
гЛбКмпбсће Рогвсћипд Љг ћабћег гигеП шегаеп Ие55. Ше уог1пе§спае
АћћапсИига* зеШ 5асћ гит 2ле1, сће уеггиећагеп ОиеПепагаЈаћеп гшат-
тепгибсеНеп ипа ги апагубаегеп, 50 2ига1М§ ипа гга{ппеп1ап5сћ сће т
аеп 1Јгкипаеп уег51геигеп МасћпсћТеп аисћ аттег 5та ипа 50 ипуоП-
5Тапшпд аа5 ВПа, аа5 бгсћ аи5 Шпеп егјрћТ, аисћ 1ттег МетТ.
ОћшоМ 51е јепбећб (штпТТеШаг оћегћаЉ) аег Сгепге ае5 Атћо5-
«»ећ1ег5 1а§ — уег\уа11ип{г;5гесћт5сћ ^ећбгТе зде гит Катератккт
уоп Акго5-Н1егг5505 — шаг КотШ&&а тот. ает НеЈМ&еп Вег^е еп^згепз
уегћипаеп ипа ћеза&б ете 5опаег51е11ип§ јп 5љпет Сеги^е. 51е ипТег-
51апс1 ает РгоТаТоп оеб АТћозћегдеб ипа ћаМе &п аег Регзоп с1е5
»Сго55-01копото5 уоп КотШвба« етеп е^епеп УеглкгаЈтег. Ђ\е 1>а§е
ат Етдапд сгез Атћо5ћег§;е5 @аћ Шг ете ћехопаеге 51гаТе{п&сће Ве-
аеиИтд. Бгеб ћевТаттТе с!а5 РгоТаТоп, т с1еп ги/ангпјгег Јаћгеп с!е5
14. Јћб 1т СеМеТ уоп КотШзха еше еа§епе РебТип^ (фроир'.о^, хаотро^)
ги егпсћтеп, сће с1еп АТћо5к1б5Тегп ип<3 јћгеп Ве51Т2Титегп а1б Уог-
робтеп 8е%вп але тттег ћаиКдегеп гетсШсћеп АпртгТе сМепеп зоПте.
'" Ђ61џ,ег, бсћаТхк. N0 93. 4/5.
'" СћП. N0 110.8.
252 G. Ostrogorsky
Ihre Lage an der Meeresküste machte sie zu einem Mittelpunkt der

Fischerei auf dem Athos. Das „allgemeine" Chrysobuil Stefan Dušans
vom Nov. 1345 erteilt den Athosklöstern u. a. das Privileg der abgabe
freien Einfahrt in den Strymon, wobei neben den Schiffen und Boten
des Heiligen Berges eigenst auch die von Komitiissa und von Hierissos
(in dieser Reihenfolge) zitiert werden. Urkunden aus dem 14. J h. zeigen,
dass die Athosmönche in der Gegend von Komitissa emsig Fischfang
trieben, dass die Athosklöster gnossen Wert darauf legten, dort eigene
Fischereianlagen zu haben, rum deren Besitz sie öfters miteinander in
heftigem Streit lagen. Auch die Bienenzucht scheint in der Gegend von
Komitiissa recht entwickelt gewesen zu sein. Die Weiden von Komitissa
hatten für die Athosklöster eine besondere Anziehungskraft und waren
ein Gegenstand endloser erbitterter Streitigkeiten.
Denn galt auch das Protatzon als „Herr aller dortigen Dinge" (Anm.
11), so befand sich doch das Gebiet von Komitissa faktisch im Besitz
einzelner Athosklöster. Auf einem Metochion des Iberornklosters sollte
übrigens auch die erwähnte, für den Schutz aller Athosklöster bestimmte
Festung des Protaton errichtet werden, und wie eine Urkunde des Pro
tos Isaak, bzw. deren Wiedergabe in einer Urkunde des Patriarchen
Isaias vom Dez. 1325 (Anm. 27) zeigt, vermochte das Protaton erst auf
kaiserliche Intervention, das Kloster zur Abtretung des gewählten
Platzes zu bestimmen. Chrysobulle aus der Mitte des 14. Jhs bestätigen
dem Iberonkloster das Besitznecht auf das Metochion des hl. Nikolaos
in Komitissa. Die bekannten Praktika des Iberornklosters aus der ersten
Hälfte des 14. Jhs enthalten aber eine Beschreibung dieses Metochions,
die in der üblichen Weise eine Liste der dort ansässigen Pamiken, ihres
Besitzstandes und ihrer Abgabepflichten bietet. Trotz seiner recht
bescheidenen Grösse — es zählte nur 8 Paroikenfamilien, seine Ein
künfte beliefen sich jährlich auf 12,5 Nomismata — stand dieses Meto
chion oft im Mittelpunkt der heftigen Streitigkeiten, in denen Iberon
mit seinen dortigen Nachbarn lag.
Sein langwieriger Rechtsstreit um die Besitzungen in Komitiissa
mit Vatopedi und namentlich mit Chilandar, der sich bis nahezu in die
Mitte des 18. Jhs hinzog, war mehrfach Gegenstand von Gerichts
verhandlungen der Patriarche'n von Konstantinopel und ihrer Synoden.
Sie sind uns aus einer grösseren Anzahl von Urkunden bekannt, die
bereits der nachbyzantinischen Zeit angehören. An der Spitze dieser
Urkundenserie steht das Sigillion des Patriarchen Symeon von 1485/6,
das auf die weiteren Rechtsentscheidungen im Streite zwischen Iberon
und Chilazndar grössten Einfluss hatte. Dieses Sigiliion, auf das sich
Symeons Nachfolger oft berufen, ist uns nicht im Urtext überliefert,
wir kennen es aber aus einem umfangreichen Insert im Sigillion des
Patriarchen Kyrillos Lukaris vom Mai 1622, wie auch aus grösse'ren
Auszügen im Sigillion des Patriarchen Seraphim von 1734 (Anm. 55 u. 56).
Der Patriarch Symeon sprach sich mit aller Entschiedenheit für das
Iberonkloster aus. Vor allem stützte er sich auf die vorerwähnte
Urkunde des Patniarchen Isaias von 1325, scheint sie aber nicht immer
richtig verstanden zu haben; durch Kürzung ihrer Bestimmungen und
КотШбза ипа! <Пе АгћозкШбгег 253
Га1бсће Уегђшаилд аег {»екигатеп батге де1ашЈ1е ег сШги, сЈет 1ћегоп-

кк>51ег с1аб ВезНггесШ аиГ §ап2 КотШбба — етбсћНеббИсћ сИе с1ог11§е
Ре51ип§, с1а5 Сететди! аНег АтћобМббгег — гигибргесћеп.
Тго1г а11ег ЕлгсбсШеаепћеат уеппосШе јес1осћ сИебег сШгсћ сИе
ићНсћеп Вгоћип$»еп та! Иисћ ипс! Вапп ћекгаГтг^е КлсШегбргисћ с!еп
бггеШЈгкеИеп с1ег ћег<1еп А1ћо5к1б51ег тсШ ет Епс1е ги бехгеп. Беп
Уегкисћ гћгег ВеНејшшЈ тасМе Апгапд <ге$ 16. Јћб (1т Ј. 1503 ?) ете
уоп агег УеНгетепп <1ег булоое уол Колбтаптапоре! ип1ег2еасппе1е
(Јгкилае (Апт. 62), аае Ш тећГгасћег Ншгдасћ! ћевопаеге ВеасШип§
уегсНеп!. 51е иптегбсћеШе! гшјзсћеп Иеи- ипа АН-КотШбба (т; .\га
Коа{.т'.заа, т; ПаХоиа КојлСт^та), ипа ег51 аиб оћг егГаћгеп \игг аисћ аеп
еЈ^епШсћеп Огипс! (Јез егћШеНеп 2\\аз1е5 гш15сћеп аеп Мбпсћеп <1е5
1ћегап- ипа ае5 СМШпаагккжтегб: ез \^агел сИе ШеМеШпаег \лоп Ко-
тШбба, ит кИе аег 51геН 1оћ1е. \\ђешоћ1 бае сШб 51{пШол аез Ра-
тгаагсћел бутеоп огх шга ећггигсШзУоН гЈхаеП:, Гићг! шебе 1Јгкипае
ете Уег5бћпил§ ипс1 еапел Уегд1егсћ 2\уа5сћеп с!еп ћасгегпаеп РаНеЈеп
ћегћег: ћеШеп РаПеЈеп -штп ааз Шегсгеп јћгег ВиГГе! т КотШбба ип-
1ег5а§1, ааб ШеШеп а11ег бОПбИ^еп ТЛеге аћег Ш А11-КотШ55а ^ебШт-
1е1, \уаћгепс1 сНе Мебеп уол Меи-КотШбва ићегћаир! а1б \УеШеШп<1
тсћ! ћепиШ \уегаел ипа ете Агг тап КопаотШаит аег ћеШеп
КШбтег ћИаел зоШеп.
Аиб ешег Игкипае аеб Ра1гШгсћеп ВШпубгоб тот Магг 1548 ц;еМ
ћегуог, с1а55 сПебе ВебгатлшпЈгеп ићеггабсћепаенлгеабе еШе 2еШап{г
ћеГо1{Л \\'игаел. Е\адШ коппте аћег сИе РпеаепбШуПе пасШ ааиет, ипа
ећеп с1ег Аибћгисћ еШег пеиеп Кпбе §аћ аеп Ап1а55 гиг УегоГГепШ-
сћип^ аег 1Јгкипае аеб Ратпагсћеп Октубгоб, сИе §ап2 аиГ сИе Епг-
бсћеааипд <ае5 РаИпагсћеп бутеош гигискдгеШ (Алт. 71). Бапасћ
1П11 т ипбегег Вег1сћ1ег5ха«ип8 е:пе Шпдеге Шгегћгесћипд еап, ипс!
ег5х тећг а1б еЈп ћаИзех ЈаћгћипаеП 5ра1ег ћогеп ллгаг 'иаеаег уоп ает
51геп1 аег ће1аеп А1ћо5к16б1ег ипа уоп е!пет пеиеп Аи55бћпип§5Уег-
5исћ. Ег \уигае уоп КугШоб Еикаоб, аатаЈб РатгЈагсћ уоп А1ехапс1пеп,
игИегпоттеп, а1б сИебег 1т Ма1 1613 аиГ е1пег РИеегГаћП аеп А1ћобћег§
ћебисШе ипа аиГ Егбисћеп аег ги етег бупатб 1т Рго1а1оп уегбат-
те11еп УеПге1ег аег А1ћо5к1б51ег с!еп аИеп ^тз! гтбсћеп Љегоп ипа
СћНапс1аг с1игсћ ете 5сћ1ес1зг1сћ1егИсће Еп1бсћек1ипд ћеИе^еп 5оШе
(Апт. 74). бете ипуегоГГеп1Нсћ1е сИебћеги^Исће ТЈгкипае \^1га ипб ег-
5е1х1 аигсћ е1пе 1Јгкипае <1е5 Ра1пагсћеп уоп Коп51ап1торе1 Тјто1ћеоз
уот 5ер1. 1614, сИе басћ ап <1еп Рго105 ипа сИе Аоте <1е5 Атћобћегдез
\\'епае1 ипа аигсћ <Не, \лгје аисћ аигсћ ет т тг ег\^аћп1е5 ецЈепеб
бтдПНоп (\уоћ1 уот Арп1 1614), Т1то1ћео5 <1еп 5сћ1е<155ргисћ <1е5
К. 1л1кап5 ће®1ата01 (Ашп. 76). Шебег 5сШеа55ргисћ фа% ааћш, аабб
ћеШе КЈобтег ап <1еп б^пШ^еп Еап<1еге1еп т Копитабба (ипа т 51д-
Напоп) ВекИх ћаћеп ип<1 Шг Уаећ <1ог1 шеШеп Шббеп боШеп. бећг ћаШ
ћгасћеп аћег пеие 51геШдкеп1еп аиз; 51е катеп \\пеаег е1пта1 тог <1а5
Сег1сћ1 <1ег 5упо<1е уоп Коп51агШпоре1, ипа \у1еаег 1га1 е1п уоШдег
ТЈт5сћ\^ш1<| ет. ОегбеНће КугШоб Еикагаб, т2\мЈ5сћеп Ратпагсћ уоп
Коп51ап11Поре1 2е\уог<1еп, паћт јета! ап с!ег 5ра1ге бешет бупосЈе тН
аНвг Еп15сћаеаепћег1 етбеШсЈ Гиг ааз 1ћегопк1об1ег РаПеа. АшбсШад
254 G. Ostrogorsky
gebend für seinen Stellungswechsel war wohl der Umstand, dass er

das ihm von den Klage führenden Iberon-Mönchen vorgelegte Sigillion
des Patriarchen Symeon von 1485/6 allem Anschein nach erst damals
kennen gelernt hatte. Sein Sigilion vom Mai 1622 beschränkt sich im
wesentlichen auf ein Zitat des Sigi-llion Symeons (dem wir dessen Kennt
nis auch verdanken) und eine Wiederholung seiner Bestimmungen
(Anm. 81). Diese Bestimmungen wiederholte er — angesichts der fort
dauernden Streitigkeiten, aluf eine neue Klage der Mönche von Iberon
hin — mit gleichem Nachdruck und den gleichen Banndrohungen an die
Gegenparteie ein einer Urkunde vom Juni 1624, mit der er sich an den
Bischof von Hierissos, den Protos und die Äbte der Athosklös-ter wendet
(Anm. 84).
Die Serie der erhaltenen Urkunden zu den sich durch Jahrhunderte
hinziehenden Streitigkeiten der Athosklöster um Kornitissa schliesst mit
einem sehr umfangreichen und interessanten Sigillion des Patriarchen
Seraphim von 1734 (Anm. 87). Der besondere Reiz dieses Dokuments
liegt darin, dass ‚in ihm zahlreiche ältere Urkundentexte erwähnt und
des öfteren auch angeführt werden. So ziehen viele der vorstehend un
tersuchten Urkunden hier nochmals an uns vorbei. Zum Streit zwischen
Iberon und Chillandar zitiert Seraphim zunächst das Sigiillien des Pa
triarchen KyriIIOS (Lukaris) von Konstantinopel (das er als Sigillion
dneier Patriarchen bezeichnet, weil nämlich dieses Sigillien von den
Patriarchen Kyrillos von Anniocliien und Theorphanes von Jerusalem mit
unterzeichnet worden war), begnügt sich aber mit der Feststellung, dass
es das altehrwürdige Sigiilion des Patniarchen Symeon bestätigt. Sy
meons Sigillion ist denn auch das Hauptstück seiner Beweisführung.
Nachdem er es dn grösseren Auszügen angeführt hat, setzt Seraphim nur
kurz hinzu, dass Symeons Sigillrion auch vom Patriarchen Kynililos von
Alexandrien (dass dieser mit dem vorstehend zitierten Patriarchen
Kyrillos von Konstantinopel identisch ‚ist, scheint Seraphim nicht auf
gegangen zu sein) und dem Patriarchen Timotheos von Konstantinopel
bestätigt worden sei, ohne jedoch auch nrur zu erwähnen, dass die von
ihm gemeinten Urkunden des Kynillos Lukaris vorn Mai 1613 und des
Patriarchen Timotheos vom Sept. 1614 durchaus nicht eine einseitige
Anerkennung der Besitzrechte von Iberon, sondern vielmehr einen
Ausgleich zwischen den beiden Klöstern beschlossen. So spricht denn
das Sigiliiorii Seraphims nach dem Beispiel des Sigillion Symeons (und
des Sigillion-s des K. Lukaris vom Mai 1622) dem Iberonklmter das
Recht auf ganz Komitissa zu.
Um die Besitzungen in Komitissa wogte aber auch ein Streit
zwischen Iberon und Vatopedi, und über diiesen gleichfalls sehr
erbitterten und langwierigen Streit hatten nun der Patriarch Seraphim
und seine Synode des weiteren zu entscheiden. Im Mittelpunkt stand
die Frage des benachbarten Prosphorion, eines Metochions des Vatope
diklosters. Die Mönche von Vatopedi legten nämlich ein Sigillion des
Patriarchen Kyrillos Lukaris vor, das Prosphonion ihrem Kloster
zusprach. Es handelt sich um ein S'igillion des Kyrillos Lukaris vorn
April 1622, das, ebenso wie sein vorerwähntes Sigilion vom Mai
Komitissa und die Athosklöster 255
1622, auch die Unterschriften der Patriarchen Ktynillos von Antiochien

und Theophanes von Jerusalem trägt (Anm. 95). Seine Entscheidung zu
Gunsten von Vatopedi stiizte sich afuf ein angebliches Chrysobull Johan
nes' V. Palaiologos und eine Grenzbeschreibung von Prosphorion in einer
Protaton-Urkunde. Seraphims Synode akzeptierte den Richterspruch
des K. Lukaris, der sich freilich nicht direkt auf Komitissa, sondern auf
Prosphorion bezog, und glubte den Streit dadurch beilegen zu kön
nen, dass sie Prosphorion dem Vatopedikloster, Kernitissa aber dem
Iberonkloster zusp-rach. Gegen diese Regelung protestierten nun die
Mönche des Iberonklosters, indem sie behaupteten, dass die Mönche von
Vatopedi die Grenzen ihres Prosphorion-Metochions in unrechtmässiger
Weise stärkstens erweitert und so Teile von Komitissa, u. a. auch des
Metochions des hl. Nikolaos, des alten Besitztums des Iberonklosters,
sich angeeignet hätten. Diese Beschuldigungen waren nicht ganz aus der
Luft gegriffen, denn das im Sigillion des K. Lukaris angeführte Chry
sobull Johannes' V. <ist zweifelsohne eine Fälschung, deren Ziel eben
eine — masslose —- Erweiterung des Prosphonion-Gebietes war (Anm. 99
u. 100), und das gleiche gilt auch von der erwähnten Protaton-Urkundc
mit ihrer Beschreibung der ebenso masslos erweiterten Prosphorlion
Grenzen. Der Patriarch Seraphim nahm den Antrag der Mönche von
Iberon an, die alten Urkunden der beiden Parteien einer Prüfung zu
unterwerfen, um so die Grenzen ihrer rechtmässigen Besitzungen
festzustellen. Danach zitiert nun sein Sigillion die uns bereits bekannt
en alten Urkundentexte des Iberonklosters (freilicht nur des Iberon
klosters, nicht auch die der Gegenpartei): zunächst die Praktika aus
der ersten Hälfte des 14. Jhs, dann die sich auf den Besitz des
Iberonklosters in Komitissa beziehenden Stellen aus dem Chrysobull
Johannes“ V. vom 25. August 1357 und dem Chrysobull Stefan Dušans
vom April 1346, die gleichfalls wörtlich mit grösster Genauigkeit
angeführt werden, und schliesslich die Urkunde des Rrotos Isaak, bzw.
des Patriarchen Isaias wom Dez. 1325. Den Text dieser Urkunde gibt
Seraphim hier auf Grund des Originals sehr ausführlich und grös
stenteils in wörtlichem Anschluss wieder (er schwächt nur ganz
konsequent die Ausdrucksweise allemal ab, wo von dem Widerstand des
Iberonklosters gegen die Errichtung der Protaton-Festung auf seinem
Metochion die Rede ist), ohne gewahr zu werden, dass er ihre Bætńm
mun-gen teilweise schon vorstehend aus dem Sigillion des Patriarchen
Symeons von 1485/6 angeführt hatte, und ohne zu merken, dass zwischen
dem nun zitierten Originaltemt und seiner gekürzten sinnändernden
Fassung in Symeons Sigillion ein grundlegender Unterschied besteht.
Noch schwerer fällt ins Gewicht, dass das Sigillion des Patriarchen
Seraphim nach angestellter Untersuchung — im Widerspruch zu den
Angaben der untersuchten alten Urkunden — dem Iberonklloster das
Recht auf ganz Komitissa mit ‚ihrem gesamten Gebiet" zuspricht. Die
Urkunden aus der byzantinischen Zeit sprechen nirgends von einem
solchen Anrecht des Iberonklosters, sondern lediglich von seinem
Besitz an einem Metochion in Komitissa. Dass die Besitzrechte des
Iberonklosters auf Grund der bestehenden Dokumente ganz Komitissa
256 G. Ostrogorsky
umfassten, behauptet als erster der Patriarch Symeon in seinem Sigillion

von 1485/6. Von einem Patriarchen von Konstantinopel einmal auf
gestellt, wurde dann diese Behauptung in den der späteren
Patriarche-n gutgläubig wiederholt. Gewiss war es nicht leicht, sich in
den verwickelten Rechtsstreitigkeiten und den oft unklaren Urkunden
texten zurechtzufiinden. Die Geschichte der Streitigkeiten um Komitissa
ist ein beredtes Beispiel dafür, dass diese Aufgabe die Kräfte der
Mitglieder der konstantinopler Synode vergangener Zeiten überstieg
und dass es so zu Rechtsentscheidungen kam, die lediglich immer
neuen Streitigkeiten dlie Türe öffneten.
Die gesichteten Urkunden haben uns über Komitiissa so manche
wichtige Auskünfte gegeben, nicht aber auch von ihrer Konfiguration
und Struktur als Siedlung, bzw. als Siedlungsgebiet eine hinreichend
deutliche Vorstellung vermittelt. Wiewohl sie (in den Praktika des 14. Jhs
als Zmpíov bezeichnet wird, war Komitissa gewiss ‚nicht bl'oss ein Dorf,
sondern auch eine Landschaft. Deshalb wird sie in manchen Urkunden
als ”.Örm; und sogar als 755,01 bezeichnet. Zudem sprechen einige Urkunden
von Alt- und Neu-Komitis‘sa: es bestanden also zwei Dörfer dieses
Namens. Solche Präzisierungen sind jedoch ‚in unseren Urkunden höchst
selten; meistens sprechen sie einfach von Komitńssa, ohne jede nähere
Bezeichnung, und meinen dabei bald eines dieser beiden Dörfer, bald
auch das anliegende Gebiet. So kommt es denn auch vor, dass von einem
Besitztum in einem Dokument angegeben wird, dass es bei Komitissa,
in einem anderen, dass es in Kominissa liege. Der Name Komli-ttissa wurde
in einem engeren und einem weiteren Sinne gebraucht: als Bezeichnung
einer D0rfsiedlung, bzw. einer der beiden Dorfsiedlun-gen dieses Na
mens, und als Bezeichnung ihrer weiteren Umgegend.
Arh. MILKA CANAK-MEDIC
GAMZIGRAD, UNE RÉSIDENCE FORTIFIEE PROVENANT DU

BAS-EMPIRE
Rapport préliminaire sur la structure urbaine.
A proximité de la ville de Zaječar, en Serbie orientale, à 3 km. de

distance du village actuel de Gamzigrad se trouvent les mines d'une
forteresse antique dont le nom n'est pas connu. On l'appele aujourd'hui,
de même que le village voisin —- Gamzigrad. La localité est située non
loin de croisement des routes romaines de la province Dacia Ripensis:
Bononia (Vidin) — Castra Martis — Horreum Margi (Cuprija) et Aquae
(Prahovo) - Timacum Minus — Naissus (Nliš).
Les archéologues qui se sont occupés de cette localité suggéraient
y reconnaître les restes d'un camp militaire fortifié. Quelques mo
numents de Gamzigrad sont déjà étudiés par Dj. Mano-Zisi qui soutient
la même opinion sur le caractère de la forteresse et considère que c'est
la plus impomtante localité archéologique de cette région riche en mi
nerais. Il estime qu’elle était aussi le centre administratif d’orpaillages,
de mines et de carrières dont l'exploitation était très intense à l’époque
romaine.1
En 1953 on a commencé les fouilles systématiques à Gamzigrad et
c'est à partir de ce temps là que les connaissances de l'aspect ancien
de ce site archéologique deviennent un peu plus précises. Cependant,
même avant le commencement des fouilles, on avait pu conclure, à la
base des restes visibles au—dessus des décombres et parmi la végétation,
que cette forteresse en forme d’un rectangle irrégulier était protégée
d'un mur de défense renforcé par 20 tours presque circulaires. Au cours
des fouilles entre 1953 et 1957. effectuées sous la direction de Dj.
Mano-Zisi et dans leur suite jusqu’à l’anné 1963 lorsque les travaux
ont été effectués sous la direction de Dj. Stričevic', deux ensembles
architecturaux importants furent découverts. Ces bâtiments ont permi
d'établir dans l'évolution de cette forteresse plusieurs phases et de
_ l Dj. Mano—Zisi, Le castrum de Gamzigrad et ses mosaïques, Archéolo
giaéIugoslavica 2 (1956) et note 2 qui contient une liste de toute la littérature
ant rieure.
17 scopmm Buaanouonmor uncmryn

258 M. Canak-Medié
préciser quelques traits particuliers. Le premier ensemble œt un

bâtiment représentatif qu’on a nommé le ,,palais". Il est situé à l'inté
rieur de la forteresse dans la partie nord-ouest où l'on a trouvé
aussi les restes de quelques autres édifices de différentes époques. Le
second ensemble est représenté par une partie de remparts avec la
porte occidentale de la forteresse aux tours dont cette porte est
flanquée (Pl. l).
En 1966 on a commencé les travaux de conservation et de recon
struction partielle des bâtiments découverts et à cette fin on a étudié
les données que les fouilles avaient fourni. Ces recherches ont aidé à
déterminer certains éléments de la structure de cet agglomération,
lesquels, vu le grand intérêt que les archéologues portent à cette
localité, je présenterai ici birèvement, tandis que les résultats plus com
plets seront publiés dans une étude particulière.
Le ,,palais" a été déjà l'objet d’une étude de Dj. Mano—Zisi. Ce
bâtiment est composé d’un péristyle et de plusieurs salles au pavement
en mosaïques. Mano-Zisi estime que ces mosaïques proviennent de la
fin du IIIe ou du commencement du IVe siècle. Cette datation a déter
miné le point d’orientation pour la chronologie relative de cet ensemble
d'architecture. Mais il faut souligner aussi que les trouvailles archéologi
ques les plus anciennes, découvertes jusqu'à présent dans cette localité
datent de même de la fin du IIIe siècle.
Pour l’établissement du plan de Gamzigrad la découverte des mu
railles d'une double enceinte fut d'une importance particulière. Les
fouilles ont été entreprises au milieu d'enceinte occidentale où l'on a
trouvé deux zones parallèles de murs. Dans la zone intérieure on a
découvert la porte flanquée par deux tours octogonales, une partie du
mur circonférentiel et, dans la partie septentrionale du côté occidental
de ce mur, une tour carrée. Devant les tours octogonales et en
partie le long du mur d'enceinte du côté septentrional on a trouvé les
restes des piliers qui formaient le portique le long des murs. Dans la zone
de défense extérieure on a également découvert la porte, déplacée par
rapport à l'axe de la porte intérieure, de 8 m. vers le sud, et élevée
à un niveau plus haut de 2,1 m. Elle est aussi flanquée par deux tours,
polygonales à l’extérieur et circulaires à l’intérieur. A l'intérieur de ces
tours trois piliers puissants portaient la construction du toit. On a
déterré aussi une partie de cette enceinte devant laquelle, du côté
intérieur, de même que dans le système de défense de la zone intév
rieure, se trouvent les piliers massifs à base cruciforrne qui formaient
le portique le long du mur (Pl 1).
L’appareil des murailles intérieures démontre une ressemblance
évidente avec celui du ,,palais" découvert au nord-ouest, que Mano
-Zisi, comme j'ai déjà souligné, date à la fin du IIIè ou au com
mencement du IVe siècle. Cette ressemblance permet la présopmtion
que la forteresse, c'est-à-dire la première zone de défençe était construite
à cette même époque. Toutefois au cours de la conservation des mo
saïques du palais on a établi qu'au-dessous de celles-ci il y avait des
Camzigrad 2 59
planchers plus anciens, ce qui pourrait indiquer que le ,,palais" n'est

pas contemporain aux mosaïques. Mais malgré œtte les
autres trouvailles archéologiques les plus anciennes qui datent aussi de la
fin du III= siècle réfutent, au moins dans la présente phase de nos
cmnuaissances, l’hypothèse que ce bâtiment et conséquemenrt les murs
de l'enceinte intérieure soient d'une date encore plus ancienne. La oon
struction même des murailles intérieures n'offre pas des données plus
spécifiques pour la datation, quoique les procédés semblables de bâtir
les murs d'enceintes soient observés déjà dans de nombreux exemples
de bourgs fortifiés, de palais et de camps militaires. L’exemple le plus
ancien de la porte flanquée de tours octogonales en Yougoslavie se ren
contre à Salone — la ,,Porta Caesarea" — du temps de la République. Elle
a très vraisemblablement servi de modèle au bâtisseurs de la résidence
fortifiée de Dioclétien qui ont encadré de façon identique les portes de
l'enceinte à Aspalatbos—Split. En ce qui concerne les tours disposées le
long des murs cireonférenttiels, la fortification de Gamzigrad diffère de
l'un et de l'autre exemple mentionné. Tandis qu'à Salona et à Split les
tours carrées sont appuyées contre la face extérieure de l'enceinte, la
tour carrée de Garnzigrad, découverte du côté septentrional, pénétrait,
à ce qu’il paraît, partiellement dans l’intérieur ou plutôt s'unissait
à l'enceínte au milieu de ses côtés latéraux. On sait que les tours
tournées partiellement vers l'intérieur apparaissent dans les fortifications
les plus anciennes et que l'aménagement des murs périmétriques tel qu'on
le rencontre à Split est deven-u um trait typique du commencement du IV‘
siècle sur tout le territoire de l'Empire. L'exemple de Gamzigrad repré
sente donc un système plus ancien que celui de la résidence de Dioclétien.
En se basant sur ce fait on pourrait présumer que la zone de défense
intérieure de Gamzigrad fut construite à une époque antérieure au IVe
siècle. Cependant on ne peut pas exclure tout à fait la possibilité qu'il
s’y agissait d'un retardement dans la méthode de construction, mais
d'autre part ce serait assez étrange vu qu'à cette époque la province
de Dacia Ripensis se trouvait au centre des événements politiques et
de la vie culturelles très intenses.
La porte occidentale de la forteresse, que je viens de décrire, et
qui appartient très probablement au IIIe siècle, avait fourni de sa part,
quelques données intéressantes. Par sa position elle a déterminé une
des principales cormnunications: le decumanus. L'emplacement du
palais montre que cette rue le touchait du côté sud. Le plan même de
ce bâtiment était adapté de tel façon que les piliers posés le long de sa
façade méridionale, à une distance égale l'un de l'autre se trouvaient
en façe des piliers formant le portique qui, de toute sa longeur encadrait
la rue pnimoipale. C'est le cas bien connu qu’un grand nombre de localité
de l’époque romaine présente.
On a découvert aussi quelques restes qui, selon toute probabilité,
appartenaient à la deuxième rue principale, qu'on suppose avec assez de
fondement, avoir été perpendiculaire sur la première. Du côté est, devant
le palais, on a déterré le pavé de la rue, et à quelques mètres de distance
de la façade méridionale de ce bâtiment, les fragments des fûts massifs
17‘
260 M. Canak-Medié
de colonnes. Leur place primitive a pu être dans le voisinage de leur

position actuelle. Indépendamment de ces constructions on a découvert
un socle massif et profilé en grès de couleur grise. Le profil riche,
les dimensions et la précision d’exécution de cet objet indiquent qu'il
appartenait aussi à quelque construction importante. A juger d'après
tous les faits connus jusqu’à présent, ~il parait que du côté est, il existait
devant le palais une place formée au croisement de deux rues. Elle avait,
des côtés est et ouest, des portiques aux oolonn-ades dont on avait
trouvé les colonnes, tandis que du côté nord on n'a trouvé jusq’à
présent qu' un soubassement de la façade du péristyle qui était
probablement formé de ce côté aussi. Dès à présent on peut supposer
que le soubassement en question, joint aux trois soubassement identiques
qui se trouvaient du côté ouest, formaient la base du prothyron du
péristyle (Pl 2).
Du côté sud, en face du péristyle présumé on peut voir quelques
restes d’un bâtiment qui n'est .pas encore fouillé. Outre les murs cir
contférentiels, qui sont conservés jusqu'à une hauteur considérable, on
peut voir aussi à certains endroits de cet amas les restes de voûtes qui
couvraient le bâtiment. On ignore si cet édifice appartient également à
la période romaine. S'il datait, lui aussi de cette époque il n’y aurait
pas, dans ce cas-là, de suite de la rue du côté sud, c’est-à-dire du
cardo. La disposition analogue se retrouve au palais de Diocléùien où
du côté sud, derrière le péristyle, se trouve un vestibule qui coupe, au
niveau de la rue, la communication nord-sud. Pourtant, au palais de
Split celle—ci était conduite au-dessous du vestibule, ce qui a été con
ditionné par la déclivité du terrain du côté sud.
Le plan de Gamzigrad n'a pas pu être établi dans tous les détails;
celui que je publie ici (Pl 2) est dessiné d’apriès les données connues
jusq’à présent. Néanmoins, on peut conclure que le plan de la forteresse
de l'époque romaine, c’est-à-dire du IIIe siècle, montre beaucoup
d'analogies avec quelques résidences de l'époque de tétraques. Cette
observation corrige l'opinion des chercheurs antérieurs qui s’occupaient
de Gamzigrad et qui supposaient que cette forteresse était un camp
militaire. Il faut noter aussi que même avant la découverte des
murailles de défense, les riches mosaïques du palais ainsi que la
disposition de quelques salles de ce bâtiment indiqaient déjà que
l’agglomération de Gamzigrad avait une fonction primitive bien dif
férente de celle que les chercheurs lui abtribuaiem jusqu'à présent.
La porte occidentale de la zone de défense extérieure est, par
rapport à celle déjà décrite, d'origine plus récente. Elle a fourni les
données fort importantes conœmant non seulement l'aspect monumen
tal de cette construction, mais aussi indirectement quelques indices
pour l’explication hypothétique de la fonction de cette localité. Les deux
zones de défense montrent évidemment que la zone intérieure — celle
du III° siècle — dans un temps inconnu avait dû être considérablement
endommagée, ce qui a donné lieu à une nouvelle fortification. Par sa
composition architectonique et sa décoration plastique, la façade de la
porte plus récente, présente un exemple exceptionnel et précieux de l'art
Gamzigrad 261
de bâtir. Elle a le plan sphérique et ses murs massifs sont bâtis en

alternance de pierre grise et de briques aux couches bien distinctes faites
de pierres blancs et de grès gris (Pl 3). L'unique passage de cette porte
monumentale a été voûté en demi-cercle par les voussoirs dont deux
restés in silu ont facilité la reconstruction de l’aspect primitif. A gauche
et à droite de l'entrée il y a une niche semidi‘culaire dont celle du
côté nord est ornée de motifs géométriques en forme de rosettes faites
en briques. Outre ses parties inférieures conservées dans leur ensemble,
on a trouvé devant la façade un grand nombre de fragments de
la sculpture décorative qui faisaient partie de sa décoration. Bien
que fragmentées ces sculptures offrent des points d'appuis assez
sûrs pour une reconstruction théorique de l'aspect primitif de la
façade. Ainsi, en me basant sur la sculpture décorative j'ai pu établir
qu'au-dessus de cette porte il y avait deux galeries dont yles ouvertures
étaient ornées de colonnes ornementées ou de piliers sculptés qui sup
portaient les archivoltes. La position des galeries est étabilie à la base
des éléments conservés in situ selon le système de proportions et de
mesures (PI 3).
L'aspect de la façade de la porte occidentale de Gamzigrad cor
respond à la description de la porte d'Or de Théodose à Constantinople
ainsi qu'à la description de celle du palais impérial à Antioche, faite
par Libanius et aussi aux façades de nombreux châteaux en Syrie
datant de la basse époque byzantine ou de la période des Oméyades.
Les analogies indiquent, donc, que la seconde zone de défense ainsi
que la porte occidentale de Gamzigrad appartiennent à l'époque du
Bas Empire.
Je ne suis pas en état de présenter en cette occasion l'ensemble
des données archéologiques qui ont servi de base à la restitution de
l'aspect primitif de la porte occidentale que je viem de décrire et de
dater approximativement. Comme j'ai déjà remarqué à cette tâche sera
consacrée une étude plus circonstanciée qui devra aussi expliquer les
questions se rapportant au caractère, aux fonctions différentes de cette
agglomération et à l’iconographie de l’architecture de ses espaces par
ticuliers.
Хаге
СОРЈ)АМА ВАВ1С
ЈМОКТН СНАРЕ1. ОР ТНЕ ОИАТКЕРОЊ СНШСН АТ ОНКШ АКБ

1Т5 М05А1С РШОК
Опе о! 1еб5вг кпо\га ћугаШапе топитеп18 о{ 1ће рге-Ји51и1лашс

репоа, ргезегуеа а! Оћпа, т Масеаоша, 1« а сћигсћ \ућозе §гошш
р1ап бћолуз а ^иа1ге6оП, сотћтеа \укћ а 1ћгее аг51еа ћабаћса. Тће
геташз оЕ Иш сћигсћ, 5лша1еа оп 1ће 5ои1ћ б!оре о{ 1ће 1о\т ћШ,
ће!\лгееп 1ће 1Јррег Са1е о{ 1ће о1а сИаае1 апа 1таге1 Саггш, шеге
Шбсоуегеа е1еуеп уеагб ајвд. Агсћаео1о§јса1 апа сопбепгаИоп \уогк \лгаб
сагпеа ои[ ггот 1959 1о 1ће ргебег«!. Уе1, 11ш т1еге51т§ ћш1шп§
гетатб ипкпо\уп 1о тоз! бреоатГб ћесаизе оГ 1ће 1аск ог ае1аиеа
риђИса1шп5 сопсегтпд ћо!ћ агсћаео1о§к:а1 апс! сопбегуаИоп \уогк аопе
а! 1ће &Пе.1 ^еуеЛћеЈебб, шзИогб тау оозегуе 1ће гит. Тће \лгаН5 о{
1 V. 1,ак1о\>, 1ће Пгб! ехсауаШг оГ 1ће 1ник1шц, сПбсоуегес! кеуага1
бирептровес! соп51гис110П5. Ассог<Нп§ Ш Ш5 сопс1и510П5, 1ће еагНев! апНсЈие
ћиНсНпд \уав ГО ће с1а1ес1 ГО 1ће Г1Г51 сепШгу, апс! 1ће 1аг§е еаг!у Сћпб^ап
Сћигсћ Ш 1ће 41ћ ог 1ће 51ћ сепШгу. Тће ћар1151егу сотр1ех шаз бићве-
^иепИу аиаес! ГО 1ће Сћигсћ. 1,аћгоу 5и|5(*е51е<1 го гесоепие ш 1ћебе гета1пб
опе о! 1ће сасћес1га15 ех!ап1 а1 1ће Сгеек 1о\л/п 1*усћги<1о5. бее: V. 1мМоу,
1таге1, 0ћп<1. Капоћп5<5ап5ка сгкуа, Агћео1оШ ргејНес! 4, е<1. Агћео1обко
<1ш§1уо Јиео51аујје, Веоегас! 1962, 212—217, р1. XVII, 1—2, р1ап V.
АГ1ег 1ће <1еа1ћ оГ V. 1лћ1оу, 1ће сИвдтј* \уаб сагпе<1 оп (а{1ег 1964)
ћу Ђ. Косо ап<1 V. ВИгакоуа, ап<1 1ће гевићб о{ теН \лгс>гк \уеге рићНбћес!
т 1\уо \'егу бћог! героггб. V. Шггако^а (1таге1, ОћпсЈ — кабпоапИбка агћг-
1ек1ига \ 51оуеп5кЈ §гоћо\'ј, Агћео1. рге§1е<1 6, 1964, 108—109, р1. XXVIII, р1ап
р1. XXIX) с!а1сс1 1ће тобак Поог, оп бгуПбНс еу1с1епсе Ш 1;ће 51ћ ог б!ћ
сеп1ипеб. АссогсНп^ 1о 1ће сопс1и510П5 та<1е ћу Б. Косо (Кесћегсћеб агсће^
о1о§ј^ие5 а Оћп<1 Зе 1959 а 1965, АппиаНе <1е 1а РасиИб <1е РћНоборМе <1е
ПЈпЈуегбИе д\е 8корје, бкорје 1967, 257—266, \уЦћ Ргепсћ биттагу) 1ћгее
рћабев аге Ш ће гесо8П12е<1. Рћаве I: Тће еагНеб! сеп!га! ћиНсИп«; (^иа1гегоП,
тау ће ћа!ћб?) ех151е<1 т 1ће 41ћ ог 51ћ сегПигу. 115 рауетеп! \л/аб <Ибсо-
уегес- 80 ст. ће!ош 1ће ас!иа1 опе. Рћабе II: Тће еагНеб! ВухапНпе Сћигсћ,
1ће Оиа1геГоН \укћ опе паг!ћех, \уаб ћиП1 оп 1ће ех1бНп^ Гоип<1а11оп5 апс1
гће ллгаНб оГ 1ће Сћигсћ аЈ51е5, 1ћове оГ 1ће паНћех, 1ће а!пит апс5 1ће поПћ
аппех \уеге та<1е 51ти11апеои51у 1п 1ће 51ћ ог т 1ће б!ћ сеп!ипе5. Тће
ћарНбШгу \уав асИе<1 бићбе^иеппу. Тће тобак Поог, гоипа" 20 ст. ће1о\у
1ће ас!иа1 рауетеп! беетб 1о ће тас!е а11 а! опсе 1п 1ће 51ћ ог ш 1ће б!ћ
сепгигу. Опе со1п, гоипс! т 1ће а!пит, бћо\У5 1ће роПгак о? Апа51а51и5
(491—518). Рћабе III: Тће Оиа1гегоП \уаб сЈатадес! ап<1 герагес! 1п 1ће б!ћ
сеШигу апс! 1ћап <1еб1гоуе<1 ћу 81аУ5.
-н“.i\i
-
-
-_
-
i
*.
I
*.
|
E
=
____________
GORDANA BABIĆ
NORTH CHAPEL OF THE OUATREFOIL CHURCH AT OHRID AND

ITS MOSAIC FLOOR.
One of lesser known byzantine monuments of the pre-Justinianic

period, preserved at Ohrid, in Macedonia, is a church whose ground
plan shows a quatrefoil, combined with a three aisled basilica. The
remains of this church, situated on the south slope of the town hill,
between the Upper Gate of the old citadel and Imaret Camii, were
discovered eleven уears ago. Archaeological and conservation work was
carried out from 1959 to the present. Yet, this interesting building
remains unknown to most specialists because of the lack of detailed
publications concerning both archaeological and conservation work done
at the site." Nevertheless, visitors may observe the ruin. The walls of
“ V. Lahtov, the first excavator of the building, discovered sevaral
superimposed constructions. According to his conclusions, the earliest antique
building was to be dated to the first century, and the large early Christian
Church to the 4th or the 5th century. The baptistery complex was subse
quently added to the Church. Lahtov suggested to recognize in these remains
one of the cathedrals extant at the Greek town Lychnidos. See: V. Lahtov,
Imaret, Ohrid. Ranohrišćanska crkva, Arheološki pregled 4, ed. Arheološko
društvo Jugoslavije, Beograd 1962, 212—217, pl. XVII, 1–2, plan V.
After the death of V. Lahtov, the digging was carried on (after 1964)
by D. Koco and V. Bitrakova, and the results of their work were published
in two very short reports. V. Bitrakova (Imaret, Ohrid — kasnoantička arhi
tektura i slovenski grobovi, Arheol. pregled 6, 1964, 108—109, pl. XXVIII, plan
pl. XXIX) dated the mosaic floor, on stylistic evidence to the 5th or 6th
centuries. According to the conclusions made by D. Koco (Recherches arché
ologiques à Ohrid de 1959 a 1965, Annuaire de la Faculté de Philosophie de
l'Université de Skopje, Skopje 1967, 257—266, with French summary) three
phases are to be recognized. Phase I: The earliest central building (quatrefoil,
may be baths?) existed in the 4th or 5th century. Its pavement was disco
vered 80 cm. below the actual one. Phase II: The earliest Byzantine Church,
the Ouatrefoil with one narthex, was built on the existing foundations and
the walls of the Church aisles, those of the narthex, the atrium and the north
annex were made simultaneously in the 5th or in the 6th centuries. The
baptistery was added subsequently. The mosaic floor, found 20 cm. below
the actual pavement seems to be made all at once in the 5th or in the 6th
century. One coin, found in the atrium, shows the portrait of Anastasius
(491—518). Phase III: The Ouatrefoil was damaged and repared in the 6th
century and than destroyed by Slavs.
264 G. Babić
the building, as well as its floors, are preserved in sufficient degree to

permit discussion about the monument. Being one of largest religious
buildings in Ohrid and surroundings (its lenght is ca 45 m.), completed
bу numerous annexes (fig. 1), decorated by floor and wall mosaics,
and frescoes, the Ouatrefoil Church must have played an important
role in the religious and cultural life of the ancient town.
I would like, at this time, to call the attention of scholars to the
Ohrid Quatrefoil and to propose a possible solution to the problem
relating to the liturgical function of its north annex. The ground plan
of the Quatrefoil Church has been published since 19642, and the mosaic
floor, found in its north annex, since 1963.” But the questions concer
ning the architecture, the iconographic meaning of its mosaic floor and
the original liturgical function of the north annex have not yet been
treated.
The north annex of the Ohrid Quatrefoil is comprised of two rec
tangular rooms: the east one (5х7,5 m) with an eastern apse (which is
semicircular on the outside and inside) and the west one (5 х 4,60 m).“
The eastern room had access into the narthex of the church through
a doorway situated in the eastern part of its south wall. No opening
has been found in its very badly damaged west wall, so that the possible
existence of a doorway between the two different rooms of the north
annex cannot be proved. The western room of the north annex opened
into the atrium of the church through a door situated in its south wall.
These data, provided by the ground plan of the building, combined
with the known results of previous ехсаvаtions – proving that the
side walls of the aisles, those of the narthex, of the atrium and of the
north annex were built at the same time“ — enable us to assume that
all these above mentioned western constructions of the Ouatrefoil
Church (narthex, atrium, north annex) were concieved and planed all
at once as necessary rooms having their own liturgical functions.
On the other hand, it is quite clear that all constructions found
at the south side of the Ouatrefoil Church were used as rooms pro
viding space for baptismall rites. The trifoil baptistery with cruciform
Unfortunately, no one of those short reports has given the exact metho
dical description of the excavated buildings and many important data are
still lacking. R. F. Hoddinott has mentioned Ohrid Ouatrefoil: Early Byzantine
Churches in Macedonia, London 1963, 229; Т. Velmans had published some
photographs of the mosaic floor in the baptistery, Cahiers Archéologiques
XIX, Paris 1969, fig. 4, 5, 6, and mentioned the monument in Synthoronon,
Bibliothèque des Cahiers Archéologiques II, Paris 1968 120, n 2. and
V. Bitrakova — Grozdanova had mentioned recently the floor mosaic of the
north chapel and its inscription in her article: Три епиграфски прилози од
Охрид, Жива Антика ХХ, Скопјe 1970, 163–164, fig. 4.
* Bitrakova, o. c. Arheol. pregled, 1964, pl. XXIX.
* Косо, о. c. Annuaire de la Faculté de Philosophie, 1967, fig. 2, without
any comment, any description. --
“All measures are taken from the report made by Bitrakova, o. c.

Arheol. p:e. 1964, 108.
* Косо, о. c. Annuaire de la Faculté de Philosophie, 1967. 264; see also
the note No 1 of this article.
North Chapel of the Quatrefoil Church at Ohrid 265
baptismal font, a longitudinal hall built next to it, and one adjacent
room with protruding apse on its south side, were added to the Qu
atrefoil Church some time later!5 It has not been shown either in
published reports, or on the ground plan (fig. 1) where doorways were
situated leading from the southwestern room into the hall of the bap
tistery, into the narthex of the Quatrefoil Church or into {it's atrium.
Having in mind well known descriptions by Cynil of Jerusalem,7 of
baptismal rites used in Palestine in the IVth century, and taking into
consideration the architecture of the bapitistery discovered at Studen
čište (5th -—- 6th c.)8 as well as the south annexes of the basilica
excavated at Radoliste (5th—6th c.)9 in the surroundings of Ohrid, one
may consider the south—western room with an apse, protruding in the
south, as a npoaúhov @anrta-.spíou oîxou (catechmneneum) preceding
the main mom posessing a baptismal font.
Thus, having in view the architectural forms of the western parts
of the Quatrefoil Church and the disposition of the rooms and doorways,
the function of each room, exept the north annex, becomes clearly
evident. In spite of the fact that the baptistery complex belongs to
the later phase of construction, all the western elements of the buil
ding are fairly usual ones in the architecture of the pre-Justinianic
period. On the contrary, the function of the north annex does not seem
so obvious. Conclusive evidence is lacking in the investigation. Whether
it was used as a side chapel dedicated to the celebration of a
special cult, or as a diacom'con (or skevophylaklion) or as a side
chapel and a diaconicon at the same time must be found out. Because
of the fact that no fragments of church furniture (table, honevtirion,
armarion, and so forth), and no tombs were found on the sight at the
time of excavations, actual study of the annex may be based only on the
state of the min.
The preserved fragment of the mosaic floor, discovered in the apse
of the north annex, helps, however, in this research. One can distinguish
on it one painted composition and one Greek inscription (fig. 2). Both
subjects are surrounded by an ornamental band, which separates the
eastern part of the mosaic floor paving bema, from the rest, which has
‘ H. choaaieeuh, PaHoxpnmhchKe Kpcmolmue y Jyrocaaaujn, 360p

HHK paAOBa BHBaHTOAOLUKOI' micrmyra, 9, BeorpaA 1966, 227—228, suggests the
5th century as a date of the construction of this baptistery.
7 S. Cyril of Jerusalem, Migne, P. G. 33, 001. 1168; F. Cabrol — H. Leclercq,
Diftåcårzmaire d'archéologie chrétienne et de liturgie, vol. II, l, Paris 1925,
co . .
’ V. Lahtov, in Lihnid, Ohrid 1957, 145—146; D. Koca, Basiliques paléo
chrétiennes dans la région du lac d'Ohrid, Recueil de travaux, Musée national
d'Ohrid, Ohrid 1961, 17—19, fig. 2; Reallexicon zur byzant. kunst, s. v. Stu
denčište, col. 477. '
’ The south annex of the basilica found at Radolišta (5th—6th c.) near
Ohrid, might have served too as a baptistery, but its baptismal font had not
been discovered. The ground plan of its supposed npmvikmv has been compared
with the mentioned one at Studenčíšte, see: Koco, o. c. Recueil de travaux.
1961, 17, fig. 1; Hoddinott, o.c. 231; chonaieeuh, o.c. Söopmm paAoBa Bn
aałn'. HHCT. 1966, 228, note 24.
266 G. Babić
been destroyed. The ornamental band consists of one outer and one
inner simple strip, each one three tesserae wide, and one central tress
with openings, each one filled by one cube. This kind of ornamental
band is well known and was very often used on mosaic floors of the
roman and early byzantine period. However, at Ohrid, it is made of
light coloured tesserae contrasting with a dark beckground, thus stan
ding out as a distinctive frame for the painted composition and the
inscription.
The painting shows four meandering streams, flowing down from
the mount, becoming larger towards the bottom. Two little trees with
round shaped crowns are on both sides of the streams. The little
stylized branches have a few leaves on their extremities. And, in the
upper part of the composition, which is more damaged, traces and
remnants of plants may also be seen. This fragment of mosaic painting
shows the »Four rivers of Paradise« in a paradisiac landscape. This well
known motif of early Christian art, inspired by the Bible (Gen. II,
10—14), appears usually as a detail of largely developed compositions.
The Ohrid image of the eschatological Paradise is interesting because
it represents one particular scene, which adorns the most important
section of the pavement in the annex, that of it's apse. In addition,
two lines of the Greek inscription have been introduced next to
the composition ofthe four rivers.The large, distinctive letters, nine rows
of tesserae high (11 cm.), are made of light coloured tesserae on a dark
background. The upper line is separated from the lower one, by a row
of light coloured tesserae. Regardless of considerable lacunae and some
deteriorated parts of the inscription,it is possible to read it:
+ ЕПОIH(XAN YIEP EYXHХ ЕAYTON)
ON OIA(EN O) OEOX (TA) ONOMA(TA)
+ "Епоltroov Опер едује čzorav
čv otčev 6 6sog riž ovog zrz.
(Made in fulfillement of a vow by them whose names are known
to God).
Examining the paleography of the inscription, C. Mango has
proposed the following conclusion: »The shape of the letters suggests
a date in the 5th or 6th century. We may note the following characte
ristics: round alphabet, marked serifs, alfa with angular bar and
diagonal stroke projecting beyond the apex of the letter (but this
form occurs already in the 4th century)", delta with long bot
tom bar, lunate epsilon with serifs, rectilinear mu with the mid
dle stroke meeting at a right angle and not touching the base line,
open omega not fully curved on the sides, as it often is in Justini
anic inscriptions. A reasonably close parallel is provided by the
Phase I mosaics of S. Demetrius which have been dated by their latest
investigatorto the end ofthe 5th century«.“
* D. Levi, Antioch Mosaic Pavement, Princeton 1947, 629.
* R. S. Cormack, The Mosaic Decoration of S. Demetrius, Thessaloniki,
The Annual of the British School at Athens, No 64, London 1969, 17–52, pl.
The inscription comprises a well known formula of anonymous

dedication, very common in the pre-Iconoclastic period, many times
repealed on the Christian architectural monuments, as well as on
frescoes and different objects made for liturgical use in churches.
The formula i'mép sùyjç is of antique origin.“ It occurs in pagan Greek
epigraphy, where it was used to emphasize the fact that a gift was offered
to a god as a votive object. It was meant as a sign of gratitude for divine
fulfillement of a man's wish. The meaning of this formula has
been maintained in Christian dedications, addressed to saints, or to
God.13 Also, the second part of the dedication: 06 6 Ueèç oIôev :è övoną
(this one whose name is known to God) can be seen on numerous
Christian votive inscriptions of the pre-Iconoclastic period. The
deliberate omission of a donor’s name was not at all a new custom of
the christian period. Also, on Greek pagan votive inscriptions, some
times, names of donors were not mentioned.“ In Christian times, this
phenomenon is usually explained by strong feeling of modesty, which
has influenced the votive inscriptions, resulting in omission of the
donor's name.
Consequently, the formula of anonymous dedication, preserved in
the Ohrid floor inscription, does not reveal any special intention of
those who commissioned the mosaic. We do not know, any longer, who
they were. Were they native people or not? It is only appropriate to
suggest that the donors, who ordered the mosaic pavement in the chapel,
may not have been those who founded the Quatrefoil Church.
The closest example of this anonymous dedication, written on a
church pavement, may be cited at Voskochorion, near Kozani, in Greece,
where one inscription exists on the mosaic floor, at the entrance to the
basilica (dated UO the early 6th 'Yfiåp 937.71€ åfioímo'aw (LV 01391 ô
Osèç Tôt óvónąm (Made in fulfillement of a vow by them whose names
are known to God).15
The other very close examples of anonymous dedication may be
cited at Thessaloniki. Among the mosaics of the north inner aisle,
(destroyed by the fire of 1917), in the basilica of S. Demetrius, existed in
the westernmost spandrel, one mosaic showing a diminutive worshipper
12 a. I wish to thank Prof. C. Mango, who kindly helped me in recon

structing this inscription and offered me this note.
‘1 W. H. D. Rouse, Greek votive Offerings, An essay in the History
of Greek Religion, Cambridge 1902, 331; S. Reinach, Traité d'épigraphie grec
que, Paris 188 , 383.
“ L. Jalabert et R. Moutarde, Inscriptions grecques et latines de la
Syrie, IV. Paris 1955, No 1689, No 1739, No 1860; V. No 2223, No 2001; H. Grégoire,
Recueil des inscriptions grecques chrétiennes de l'Asie Mineure, I, Bruxelles
1922, 14—15, 20, 75; G. Downey, The inscription on a Silver Calice from Cyria
in the Metro olitan Museum of Arts, American Journal of Archaeology, LV,
No 4, 1951, 3 9—353, 350; Cabrol—Leclercq, DACL, s. v. ex voto vol. V, 1, col.
1039 ff., col. 1047; vol. LXX-LXXI, col. 689-690; vol. LXXVIII_LXXIX,
col. 2365—2366.
“ Rouse, o. c. 322—323.
u A. Xyngopoulos, in ‘H nalotwypm'rwvnxi) {3161.1210}; 1073 Bommypclou. Muxe‘ô‘o
vmc’z I, Thessaloniki 1940, 18.
268 G. Babić
beside Saint Demetrius, who stands in front of a shell-shaped nich

with curtains. The worshipping donor adresses his prayers for help or
for intercession to his saint protector. The inscription, covering the
right part of the composition is a typical one: “Trèр еђује об olsev 5
0еђg rö, čvoux (In fulfillement of a vow by this one whose name is known
to God). Is
The same formula was repeated in the second inscription, found
on the easternmost mosaic painting of the votive series in the north
inner aisle. The iconography of this composition too is similar to the
last one: three little figures of donors are worshipping, hands outstret
ched in prayer toward their enormous protector, Saint Demetrius, stan
ding as an orant in front of a shell-shaped aedicula. Once more, the
common inscription was used, filling the remainingsurface on the right
side, to explain the composition: “Y'rep едује; об оlčev 6 0eog ro čvoga.“
Both inscriptions of the north inner aisle were found on the
earliest mosaics (Phase I) made before the fire of the 7th century.“
The meaning ofboth inscriptions is identical: by votive offerings, donors
are expressing their thanks for satisfied wishes or ambitions, but they
are praying at the same time for their protector's intercession in
eternity.
Even for the third time, the same formula of the anonymous
dedication was written underneath the image of Saint Demetrius, on the
north pier of the bema. This mosaic was made after the fire, in the
7th centuruy”.
Some other examples of the anonymous dedication may also be
cited at Thessaloniki; it exists on the mosaic decoration of the late 5th
century, on the south tribelon soffit, in the basilica of the Holy Virgin
»Aheiropoietos«? Then, also, in the dedicatory inscription below the
apse mosaic of Hosios David (5th century): “I'rèр едује је оl Sev 6 0eog
“ Cormack, o. c. 24–25, pl. 2 (with full bibliography).

* Cormack, o. c.37–39, pl. 5 and 11b.
“ A great number of scholars agree on the fact that the earliest mosaics
(Phase I) were made before the fire, but they do not agree on the date of
these mosaics: Ch. Diehl considered the mosaics of the Phase I as a work
of the 6th century (Ch. Diehl, M. Le Tourneau et H. Saladin, Les monuments
chrétiens de Salonique, Paris 1918, 102–104, 106; Ch. Diehl, in Byzantion VII,
2, 1932, 336—337); E. Kitzinger dated the Phase I mosaics to the end of the
6th or begining of the 7th centuries (see: Byzantine Art in the Period between
Justinian and Iconoclasme, Berichte zum XI. Intern. Byzantin. – Kongress,
Munich 1958, 22); A. Grabar proposed the 5th or the 6th centuries (Martyrium,
II, Paris 1946, 87–91, n. 1) and for some paintings even the 7th century
(L'iconoclasme byzantin, Paris 1957, 85–88); V. N. Lazarev dated the same
mosaics to the end of the 6th century (Storia dela pittura bizantina, Turin
1967, 73 and 98, n. 17); Cormack (o. c. 42–49, with full bibliography) Suggests
: fi
the fire.
quarter of the 5th century as a date of the mosaics made before
* G. A. and M. Soteriou, “H Boot) toch roi “Aytoo Ariumrрtou Oеооaxovixтic,
Athens 1952, 197 and pl. 71a; Grabar, Martyrium II, 89; Kitzinger (o. c. 26)
proposed a date between 620 and 640 for the mosaics made after the fire.
* Diehl, Le Tourneau et Saladin, o. c. 57.
North Chapel of the Quatrefoil Church at Ohrid 26?
1è avouez (In fulfiillement of a vow by this one whose name is known
to God).21
A longer text of a similar inscription, found on the mosaic floor
from the 6th century, at Shyrvallos, near Ktima, on Cyprus, includes,
also, an anonymous dedication. In the apse of the north annex, used as
a baptistery (oruoiform baptismal font has been found in this room)
the following inscription was read: 06 à 056:, Tè ilvouat 07.89; :Širina/o;
62‘s; mû «.îmu 16:05 š'l/ńęomsv (Someone, whose name is known to God
orderd this mosaic as a fulfillement of a vow made for his family).22
The anonymous dedication is also preserved on the mosaic pavement of
the church at Machouka (6th century) near Antioch.”
Some similar examples of the anonymous dedication were found
on baptismal fonts. One marble cruciform piscina (5th c.), found in
the baptistery of the basilica at Messanagnos, on Rodos, has on its
upper edge the following incised text: - {mapi 9317; xè cm‘upîuq + (Živ 539;
6 Oeèç :à övónąrx (In fulfiillement of a vow and for the preservation
of those whose names are known to God).24 Anonymous dedication has
been noticed, also, on the piscina found in the north aisle of the
church of the Nativity, at Bethlehem}5 And, for instance, at Eski-his
sar, near Nyssa, in Asia Minor, one can read a similar inscription on the
base of a column, from the 4th or the 5th century: "(b/(4m: Så ò 0:6; 07.8st“
This formula of anonymous dedication of constantly repeated
sentences occured not only all over a very large area of Greek Byzantine
cultural influence, during the pre-Iconoclastic period, as quoted exam
ples prove it, burt also in the Latin speaking regions. The same formula
oœurs on the mosaic floor in the basilica, at Poreč, where in the second
level pavement, prior to the Euphrasian basilica, one can read. »cujus
numen (sic) D(eu)s nuvet (sic) pro voto suo f(e)c(it) p(e) d(es) XIII.27
On the much later roman frescoes in S. Maria Antiqua (8th c.) exists an
inscription of the same type."
u A. Xyngopoulos, To uatioktxov T'ñç Movfif; r06 }ar/,um (Jemzalovixrn m

1è šv 1'311?) Çmçtè‘mrôv, ’Açzmwloytxùv Ask-.lov 12, Athens, 1932. 160.
n G. Daux, Chronique des fouilles et découvertes archéologiques en
Grèce, Bulletin de correspondance hellénique LXXXVIII, l, Athens 1964,
374—375.
1’ Levi, o. c. I, 369, II pl. CXLI 6; I am very greatfull to Prof. C. Mango
for this information.
“ A. C. Orlandos, Les baptistères du Dodécan‘ese, Actes du Ve Congrès
international d'archéologie chrétienne, Città del Vaticano - Paris 1957, 208;
Idem, llzÄxLu/_pwfl'xleå mqm: TZ; 'Pr’JS'n, ’.~\p7_si0v 1ch {àuïïvtzvâw ulquaiwv TE;
‘EAMSOQ, vol. 6, 1, 1948, 39.
1‘ H. Vincent et F. M. Abel, Bethle'em, Paris 1914, fig. 37; I am greatly
indebted to Prof. C. Mango for this information.
1‘ H. Grégoire, Recueil, I, Bruxelles 1922, 46.
f' O. Marucchi, Le recenti scoperte nel Duomo di Parenzo, Nuovo Bul
letino di Archeologia Cristiana II, Roma 1896, 24; Diehl, Le Tourneau et
Saladin, o. c. 95.
1' W. de Grüneisen, Sainte Marie Antique, Rome 1911, 132. sq. I wish to
thank, once more, Prof. C. Mango, for this information.
270 G. Babić
Having in mind all the mentioned examples, it becomes obvious

how widely spread this early Christian formula of anonymous dedication
was. It proves, once more, how old customs endure. And like any other
dedication, it contributes to the understanding of the frequent common
financial efforts in the construction or in the decoration of a religious
building. It was especially those churches which housed important
relics that attracted greater numbers of donors, anonymous or known, to
offer their ex-voto of different kinds. But, it should not be assumed
that many offerings would in any way change the originally established
iconographic program of the church decoration. The known examples
allow us to belive that the program of votive paintings was usually
outlined in advance. Compared especially with inscriptions and early
mosaics preserved in S. Demetrius and in the Holy Virgin »Acheiro
poietos« at Thessaloniki, the fragment of Ohrid mosaic floor, showing
the Greek inscription and the composition the Four rivers of Paradise
could be understood as a votive offering. According to the generally
established program of the Ouatrefoil's decoration, the north annex might
have been dedicated to one particular cult of a saint or of a relic, and
the anonymous donors might have addressed themselves, by this ex-voto,
to a saint protector, hoping to get his intercession and his hlep on the
way to Paradise.
Examined in such a context, the mosaic fragment discovered in the
north annex of the Ohrid Ouatrefoil obtains its real significance and
the question about the function of the north annex gets its inter
pretation. The north annex of the Ouatrefoil Church at Ohrid may be
considered as a side chapel, dedicated to the glory of a saint or of a
relic, where the private initiative of donors was expressed by one
particular ex-voto.
In spite of great differences between the two paintings, the
meaning of Ohrid Paradise scene could be better defined in comparison
with Maria's mosaic cycle, which existed in the north inner aisle of
S. Demetrius, at Thessaloniki. On the basis of photographs and water
colours, made between 1905 and 1909 by M. Le Tourneau at Thessalo
niki, Ch. Diehl has concluded, a long time ago, that in four compositions,
framed by one ornamental band and displayed into fourth, fifth, sixth
and seventh north spandrels of the north aisle, starting from the west,
the same people happen to be represented several times.” Actually,
thanks to the recently published water colours, made in 1909 by Walter
S. George, an English architect, it became definitely clear, that the four
mentioned scenes belonged to one narrative cycle.” The respectable
parents, leading Maria, their little daughter, up to Saint Demetrius and
the Virgin, were represented four times, little Maria being painted in
four different moments of her age. Fragments of two inscriptions were
read: ». . . . And the Lady, the holy Mother of God. .. « and » . . . Andyou,
my Lord saint Demetrius, aid us, your servants and your servant Maria,
* Dichl, Le Tourneau et Saladin, o. c. 95—101.
* Cormack, o. c. 31.
whom you gave to us«.31 In the lost, lower parts of the cycle may have
bcen situated other inscriptions, including names of parents, donors of
the mosaic, who remain unknown to us.
Intending to keep away from the detailed discussion about some
disputable comments of this cycle, we would like only to remind one
of its general meaning: the thankfull parents are trying to introduce
their child, Maria, to the saint protector, Demetrius, for she has been
given to them by the saint. At the same time the parents are praying to
him, as well as the Virgin, to help little Maria on her way towards
Paradise. The last, fourth composition of the cycle (fig. 3) seems to
be particularly interesting: it shows the parents coming from the left,
together with relatives. The mother is pushing Maria towards the saint,
who is standing in the middle; his right hand points towards the right.
The parents are praying to saint Demetrius to help the child, and Maria
herself, prays and offers two doves to him. As in the preceding scenes
Maria is marked with a gold cross on her forehead, it means, she has
been baptized and anointed“, which would be one more reason for
Maria to be considered as a person expected to penetrate into the
landscape, situated at the right side of the scene. There is a garden full
of green grass, flowers, plants, and a fountain full of water, welling out
of a pine cone, which sprouts from a vertical stem (fig. 3 and 4). Thus,
taking into consideration the shape of :the fountain, similar to those
painted in the baptistery of the Ohrid Quatrefoúil”, the direction of
marching laymen towards the garden, that is towards the east, and
the gesture of Saint Demetrius, which suggests a prayer of intercession
towards the medalion on the right side, one may belive that the garden
painted in the easternmost part of the composition represents the
eschatological Paradise, where the souls of true belivers stay waiting
tor resurrection.
Some authors tried to explain the landscape with the fountain, as
described above, as an atrium of the basilica S. Demetrius, or as the
Chapel of a miraculous spring, existing in the outskirts of Thessaloniki.“
However, the 1137+, or fons »that rose up from the earth and watered the
whole face of the ground (Genesis, Vulgate II, 6) is mentioned in the
description of Eden in the Bible, as well as one river, which went out
of Eden and was the source of four others (Gen. II, 10—14). These
biblical statements had inspired early Christian authors to belive that
the fountain did exist in Eden, pouring its waters into the four pa
radjsiac rivers.Among others, Cosmas Indicopleustes, in his Christian
" Cormack, o. c. 31, n. 59; P. N. Papageorgíou, Mvmztz :i: èv (-)eaa17.wix;r,

‘mrpeîa; TU") usyakogmip-mpo; iyiou A'qgmrpiou, Byzantinische Zeitschrift XVII.
Leipzig 1908, 342.
Cormack, ac. 36; A. Grabar has explained the meaning of the sign,
see: L'iconoclasme byzantin, Paris 1957, 85—88.
” T. Velmans, Quelques versions rares du thème de la fontaine de vie
gansdl'aăt palćochrétien, Cahiers Archéologiques XIX, Paris 1969, 34, fig. 4,
, an .
3‘ Diehl, Le Tourneau et Saladin, o. c. 101; Hoddinott o. c. 146. A. Grabar
rejected this identification (Martyrium II, 91).
Topography (6th c.)î‘5 and Theophilus of Antioch, in his work »Ad
Autolyeuxm36 have explicitely confirmed the existence of the fountain
in imagined Eden. The eschatological Paradise has often been described
by early church fathers as a wonderful garden}7 In view of this fact,
it would be quite natural to expect a master of S. Demetrius mosaics,
to imagine and paint the escha/tological Paradise as a garden with a
fountain in it, that is as a beanifuil landscape into which the true
believers look forward to be introduced. Although very young, Maria was
supposed to see the paradisiac garden at the end of her way. An other
example much later, confirms the same belief: Styliané, a daughter of
Michael Psellos, eight years old and very ill, saw in a dream, just before
her death: »one wonderful gardener where saints were living.38
Like these girls and all other men, the anonymous donors men
tioned by the insrciption preserved in the north chapel of the Ohrid
Quatrefoil, must have had the same intention. They too were expecting
to be introduced into Paradise. The same symbolic context is common
to both scenes, which are ioonographicaly entirely different. At Thes
saloniki, the artist represented a paradisiac garden with a fountain, and
at Ohrid the Four rivers of Paradise in the paradisiac garden. But,
regardless of those different motifs, used as descriptive picturesque
interpretations of the biblical text, well known in the early Christian
iconography, the purpose of these paintings ris the same: by offering
an ex-voto during his life time, a donor tried to obtain for himself,
or for his family, the admission into Paradise.
The image of Paradise was painted wery often in early Christian art,
but in various contexts and in different manners.38 In this research it
l
” Christian Topography, II, 117 B, ed. E. O. Winstedt, Cambridge 1909,

83: »the fountain which springs up in Eden (Gen. II, 6) and waters the
garden distributes the residue of its waters among the four rivers
(Gen. II, 10) which cross over into earth and water a large part of its
surface.“ P. A. Underwood, The Fountain of Life in Manuscripts of the
Gospel, Dumbarton Oaks Papers 5, 1950, 47.
l" Ad Autolycum, II, 19, Migne, P. G. 6, col. 1081 C: Theophilus says
that: »the whole earth was at that time (the time of creation) watered by a
divine fountain", see: Underwood, 0. c. 47.
” E. R. Schlee, Die Ikonographie der Paradiesesfliisse, Leipzig 1937,
28—32, 43; K. Budde, Die biblische Paradiesesgeschichte, Giessen 1932;
CabroI-Leclercq, DACL CXLVI—CXLVII, Paris 1937, col. 1578—1615, col. 1581.
” A. Leroy-Molinghen, Styliané, Byzantion XXXIX, Bruxelles 1969 (1970)
82-85. In the imagination of men the eschatological Paradise and the he
avenly Paradise were often identifed through the centuries, see: P. A. Fevrier,
Les quatre fleuves du Paradis, Rivista di archeologia cristiana, XXXII, No
3—4, Città del Vaticano 1956, 195—196.
3‘ The subject has been treated very often. The most important works
are: Schlee, o. c. Leipzig 1937; Underwood, o.c. D. O. P. 1950, 43-138; K. Leh
marm, The Dome of Heaven, The Art Bulletin, XXVII, 1945, 10, 18; H. Stem,
Le décor des pavements et des cuves dans les baptistères paléochrétiens,
Actes du Ve Congrès intern. d'archéologie chrétienne, Città del Vaticano -
Paris 1957, 383; L. de Bruyne, La décoration des baptistères paléo-chrétiens,
Actes du Ve Congrès intern. d‘arche'ol. chrétienne 1957, 353-354; P. A. Fevrier,
0. c. Rivista di archeologia crist. 1956, 179—199; J. L. Maier, Le baptistère de
Naple et ses mosaïques, Fribourg en Suisse 1964, 135—139; H. J. Marrou,
would be useful to compare the Ohnid painting only with those apsidal
compositions where the same iconographic motif of the four Divers of
Paradise appears. In this category of parallels, the very interesting
visions where Paradise is indicated by the motif of the four rivers may
be cited in Hosios David (5th c.)‘°, at Thessaloniki, in S. Vitale (6th c.)'I
at Ravenna, in S. Felicita (5th—6th c.)‘2 in Rome, as well as in some
other apses of martynia. Having noticed that the iconographic formula
of the four rivers issuing from the mount, occurs on the objects as
well as on the wall paintings of the monuments related to the cult of
martyrs, A. P. Fevrier concluded that such a formula was created ori
ginally by the early Christian artists for the martynia, in order to
indicate the place where the God's chosen poeple, saints, martyrs and
the true bel-ivers may join Christ. The formula was known at the
end of the 4th century, when it was illustrated in the cubiculum
of SS. Peter and Marcellinus, in Rome.‘3 In the 5th century the formula
was known in the Balkans (if not earlier) as the apsidal vision of
Hosios David proves it. It is true that at Ohrid, the same iconographic
formula is found in the pavement. In comparison with mentioned
developed apsidal compositions of the 5th and 6th centuries the Ohrid
painting is too simple. It is reduced to the basic motif of four rivers
in a landscape, but one should not forget the possibility that the apsidal
walls of the Ohrid chapel might have been covered by paintings deve
loping the theme; that is, by paintings showing a complete vision of
the heavenly Paradise with saints or martyrs. Then the eschatological
Paradise represented on the floor would be completed by the heavenly
Paradise represented in the upper zone of the bema.
On the other hand, some earlier evidence about the vision of
Paradise painted in a funerary chapel, is provided by the mosaic
floor, prior to the pavement of the basilica S. Sophia at Sofia. The
floor was discovered in the chapel (memoria) built above some vaulted
graves. S. Pokrovsky dated it between 260 and 308 AD. In the apsidal
section of the mosaic floor, separated from the rest by the typical orna
mental border, S. Pokrovsky recognized the earlier iconographic version
of heavenly Paradise: two cyprus trees and two grape-vines form a frame
for the central motif which shows a vase with one stem and birds pecking
its branches, while two baskets with plants and birds are situated
underneath.“ These early Christian ideograms represent souls of true
believers introduced into the paradisiac garden where they are associated
with Christ.
L'inscrption des quatre fleuves du Paradis dans la basilique d'Ostie, Bulletin
de la Société nationale des Anti uaires de France, 1966, 160—165; T. Velmans,
o. c. Cahiers Archéologiques, XI , 1969, 39-40.
‘° Xyngopoulos, o.c. ’Apzmok. Aekiw. 12, 1932, 142-180, fig. 1.
“ Grabar, Martyrium II, 109, n. 2. Album pl. XLII; Fevrier, o.c. 184.
‘1 Fevrier, o. c. 183—184.
" Fevrier, o. c. 179-191, 197.
“ S. Pokrovsky, Une mosaïque nouvellement découverte dans la ba
silique Sainte Sophie à Sofia (in Russian with French summary), Seminarium
Kondakovianum V, Praque 1932, 243—250, fig. 2, pl. XVII, l.
18 3Gopmu< Buamromnmor mucim-yu

274 G. Babić
Although the apsidal paintings, at Ohrid and at Sofia are of dif

ferent dates and their iconographic motifs explaining the abstract
subject are not at all similar, the main purpose ofboth paintings seems
to be the same, both are showing the place of reward in eternity. The
artist of the earlier period used a series of symbols, ideograms (a vine
as a symbol of Christ, or of the Church, a bird as a symbol of a soul
of a rewarded believer, and so forth) in transposing the abstract sub
ject into painting. From the end of the 4th century and in the 5th
century, artists were producing new descriptive motifs illustrating ideas
which had to be expressed by means of painting. The motif of four
rivers is one of these which illustrates directly the textual source. In
Hosios David this motif is included in the large apsidal theophany.
Situated beneath the feet of Christ the four rivers of Paradise spring
from the waters of the Jourdan and flow down the mount.“ In spite of
the fact that the Jourdan is not represented on the Ohrid mosaic floor
in the north chapel, both paintings are to be compared. In both cases
the water stream is represented by a few parallel dark rows of tesserae,
contrasting with lighter ones incerted in between. However, the streams
painted at Ohrid are more shematically done, simpler in colour and
design. This stylistic evidence should be a reason to attribute the Ohrid
mosaic to a master, working in a slightly later period, probably in the
last years of the 5th century. The paleographic evidence of the inscrip
tion, read at Ohrid, would not argue against such a dating. And the
numerous anonymous dedications of the late 5th century at Thessaloniki
would confirm the possibility that at Ohrid, the anonymous donors
followed the custom respected all over the region.
The same motif of four rivers is represented in the Quatrefoil
Church at Ohrid once more, on the mosaic floor of the baptistery, but
in a different way. Three preserved personifications of rivers: Eup
hrates (El” . . .), Gion (ГHON) and Fison (ФICQN) are painted in
a Greek hellenistic manner; that is as busts of young bearded men, each
crowned with a laurel wreath, spewing water flows. These personifi
cations (fourth one is destroyed) are displayed in four corners of the
trifoil baptistery, while the apses are decorated by three painted foun
tains with animals approaching and drinking from their waters. In the
western entrance to the baptistery, a longGreek inscription existed in the
pavement, but only a few black tesserae remained actually on the spot.“
All those subjects: personifications of four rivers of Paradise, and the
»fountains of life« with animals and birds panting after paradisiac
water (Ps. 41, 1–2) are well known in early Christian iconographic
programs of mosaic floors in baptisteries.” Their symbolical meaning
“ Хупgopoulos, o. c. "Аружно). Делтiov 12, 1932, fig. 1.
“ Lahtov, o. c. Arheol. pregled, 1962, 213–216, pl. XVII, 1–2; Velmans,
о. c. Cahiers Archéologiques XIX, 1969, fig. 4, 5, 6.
* L. de Bruyne, o. c. 351–354; Stern, o. c. 381—390; Fevrier, o. c. 197,
180–181. It has been observed that the Ps. 41, 1–2, was inserted into the
readings of the night service preceding a baptism only in the roman rite, see:
}; frr: Le sti, et le serpent, Cahiers Archéologiques IV, Paris 1949, 17–60,
; Mater, O. C. 152.
North Chapel of the Ouatrefoil Church at Ohrid 275
made possible the illustration of the baptism as a mystery. Catechumens

who went through the preaching, organized for them during forty days
preceding Easter are usually represented by stags, approaching the
fountain of Life (Ps. 41, 1—2); that means catechumens are appro
aching piscina, in order to be sunk [in its vivid water three times, because
they are baptised in the name of the Trinity. Having received remis
sion for their sins by baptism, they are prepared for a new life, leading
towards Paradise. The four rivers of Paradise, painted as hellenistic
personifications are found not only at Ohrid, but also in the mosaic
floor of the baptistery at Mariana, on Corsica, and are dated to the end
of the 4th century.“ Consequently, the iconographie formula of four
rivers, represented by four personifications with biblical names symbo—
lyzed Paradise in the latin as well as in the Greek regions of the early
Christian world.
Taking into consideration the origin of both motifs illustrating the
four rivers of Paradise, the mosaics from Ohrid become extreemly
interesting. Two different iconographic motifs interpreting the same
biblical subject (Gen. II, 10—14) were known by the Mediteranean
Christian artists probably from the end of the fourth century. Both
were found in the same church at Ohrid, but in two annexes,
of which the liturgical functions were quite different: in the north
chapel dedicated to the celebration of a particular cult, Paradise
was announced by the biblical motif of the four rivers issuing
from the mount, and in the baptistery, by the heads of four hellenistic
personifications spewing water streams.
Concluding this short research I would suggest the following re
sults: the north annex of the Quatrefoil Church at Ohrid was built as a
side chapel with its apse, nave and narthex and wæ dedicated to a
particular cult. Its mosaic floor with the image of Paradise and the
anonymous dedication was made as an ex~voto in the last years of the
5th century. In the begining of Justinian's rule, a strong earthquake
destroyed many buildings in Lychnidos”, perhaps the Ohrid Quatrefoil
as well. Before that time, in the north chapel of the Quatrefoil, regular
liturgical offices might have been celebrated in honour of a local cult.
No evidence was found about any other possible use of the chapel.
However, more detailed archaeological reports in the future may bring
new evidences, necessary for more precise judgement about the mo
nument and its deooration.
“ G. Moracchini, Le pavement en mosaïque de la basilique paléochré

tienne et du baptistère de Mariana (Corse), Cahiers Archéologiques XIII,
Paris 1963, 156—157, 160.
" KP. Hanaaozny, MaxerHcKn rpaAan Y pmvlcxo Aoôa, CKonje 1957, 226.
li'
1
|
|
Fig. 1. Quatrefoil Church at Ohrid. Ground plan.

с
Е
м
с
1
с '5м
■9
с
1-
■2 оа
Џ а
\ "о
№ О
с С-8
.=
X-
" о
5 о 8
В •а II
о з
I
с
.2 о
с."
ч >.
-з
С
-с 3
С о
Л
^
ЈС
Н
м
Fig. 4. Detail of the fig. No 3 (Photograph by courtesy of the British School at Athens).
ИВАНКА НИКОЛАЈЕВИЋ
ВЕЛИКИ ПОСЕД У ДАЛМАЦИЈИ У V И VI ВЕКУ У СВЕТЛОСТИ

АРХЕОЛОШКИХ НАЛАЗА
1
Главна одлика аграрне историје рановизантијског царства био

је велики посед. Велика имања су припадала круни, племству или
цркви, а од IV века умножавање и развој таквих поседа постао је
незадржив процес не само због пореског система који је сиромашне
сељаке приморавао да се, дајући своја имања у замену и претвара
јући се у колоне, стављају под покровитељство велике властеле, већ
и због веома раширеног обичаја даривања. Круна је, тражећи или
награђујући присталице, издашно поклањала државна земљишта по
јединцима, а побожан свет је са своје стране увећавао црквене и
манастирске поседе непрестаним завештањима.“
О поседима племства, односно цркве, из рановизантијског доба
на оном подручју наше земље, које је обухватала провинција Дал
мација, зна се веома мало. Због географског положаја и структуре
земљишта претпостављало се да је у њој још од античког периода
преовладавало сточарство.“ Међутим, новија археолошка и историј
ско-уметничка литература, као и топономастичка истраживања опо
вргла су ту хипотезу, јер остаци неких зграда античког и касноантич
ког периода из аграрних подручја Далмације — на копну и, нарочито,
на острвима — указују на пољопривредно-производни значај тих
објеката.“ Мада археолошки материјал са таквих локалитета није
упоредо проучаван, штавише недостају још увек монографске студије
о неким локалитетима чије је испитивање доста давно започело, ипак
* Г. Острогорски, Велики посед у Византијском царству, Сабрана дела

књ. II: Привреда и друштво у Византијском царству, Београд 1969, 175—186.
* Д. Сергејевски, у Културна историја Босне и Херцеговине, Бео
град–Сарајево–Загреб, 1955, 84; E. Thomas, Römische Villen in Pannonien,
Beiträge zur pannonischen Siedlungsgeschichte, Budapest 1964, 353.
* Уп. Е. Пашалић, Погледи на економику у унутра: и римске
провинције Далмације, Годишњак Истор. др. "s и Х. Х (1959) 312–313.
E. Pašalić, Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini, Posebno
izdanje Zemun. muzej u Sarajevu, Sarajevo 1960,89–91 Alföldy–Möcsy, Bevöl
kerung und Gesellschaft der römischen Provinz Dalmatien, Budapest, 206 sq.
278 И. Николајевић
је већ сада могуће на тлу Далмације издвојити два вида архитектуре

са таквих имања: вила“ и утврђена резиденција.“
Прву групу археолошких остатака великог поседа античког пе
риода, али са траговима континуираног живота у рановизантијској
епоси, представљала би вила у Вишићима, на подручју Нароне“,
Паник код Билећа“, Билице код Шибеника“, Стари Трогир, Стoмбрата“,
Молунат, Мириште, Петровац на мору.“ На острвима, чију економску
структуру у предсловенском периоду, поред археолошких остатака,
разоткрива и топономастика старијег доба“, истичу се Градина на
острву Муртер”, Башка на Крку“, Мостир на острву Шћедро“,
више локалитета на Брачу“, Стари Град на Хвару“, Мајсан из
међу Корчуле и Пељешца” и посебно занимљив комплекс виле
са низом хришћанских култних објеката у месту Мулине на острву
Угљан.“. Мање поседе илуструју неке зграде из шире околине Сир
мијума које су можда припадале Далмацији, као и неке из околине
Бихаћа.19
У другу групу — утврђене резиденције — спада пре свега Дио
клецијанова монументална грађевина у Сплиту“ и Могорјело“, а њима
се могу придружити остаци резиденције у месту Полаче на Мљету.
“ E. Thomas, op. cit. 383 sq.

* У последњим деценијама III столећа, због све учесталијих вар
варских напада, започело је утврђивање кулама и бедемима не само гра
дова већ и приватних поседа. Уп. Е. Thomas, op. cit. 389 sq.
* Glasnik Zem. muzeja NS 20 (1965) 147–260.
" Glasnik Zem. muzeja NS 15–16 (1960—1961) 173–187; Arh. Pregled
9 (1967) 100–102; 10 (1968) 152–153. На овом локалитету би се можда могли
препознати остаци од fundus Vesius, који спомиње један натпис са краја
I столећа. В. Историја Црне Горе, Титоград 1967, 160, 173, 174.
* E. Dyggve, Drei Paláste vom gleichen Fassadentypus aus dem jugo
slavischen Küstenland, Festschrift K. M. Swoboda, Wien 1959. 88 Fig. 6.
* Lj. Karaman, O rimskom zaseoku u Polačama na otoku Mljetu, Vjes
nik za arh. hist. dalm. 56–59 (1954–1957) 106.
“ Историја Црне Горе, Титоград 1967, 161.
* P. Skok, Slovenstvo i romanstvo na jadranskim otocima, Zagreb
1950, 71, 185,234.
* Arh. Pregled 10 (1968) 124–127; Skok, op. cit. 145 sq.
* Arh. pregled 10 (1968) 122—124.
“ Skok, op. cit. 185; Enciklopedija likovn. umjetn. s. v.
* Brački zbornik 4 (1960) 72, 74,97.
“ Enciklopedija likovn. umjetn. s. v.
* Naše starine XII (1969) 31.
* Ljetopis Jugoslavenske Akad. znanosti i umjetn. 64 (1960) 230—249.
* K. Kurtz, Wirtschaftshistorische Glossen zur Landwirtschaft der rö
mischen Provinzen an der Wende der Antike und des Mittelalters, Pos. izd.
Akad. nauka i umjetn. B. i H. knj. XII, Sarajevo 1969, 95–103. B. у Кul
turna istorija Bosne i Hercegovine od nastarijih vremena do početka tur
ske vladavine, Sarajevo 1966, 315–324.
* N. Duval, La place de Split dans l'architecture aulique du Bas—Em
pire, Urbs 4 (1961—1962) 67–95.
“ N. Duval, op. cit. 71,95. Encikl. likovn. umjetn.s. v.
Велики посед у Далмацији у V и VI веку 279
Обзиром да споменута имања карактерише углавном аграрна

производња“, до сада познати археолошки подаци нису довољни да
би се између овде побројаних локалитета издвојили црквени од оних
који су припадали племству.“ Једино писани извори могу у овом
погледу дати нека обавештења, али они су изузетно ретки за наше
подручје.
Овде бих се задржала на два таква извора, два доста давно
објављена документа. Први од њих — једна даровница — пружа неке
вести о једном великом патрицијском поседу у Далмацији, док други
— фрагмент неког тестамента — илуструје један од начина на који
су богати грађани у тој провинцији обдаривали сиротињу и цркву у
рановизантијском периоду. Оба документа се односе на острво Мљет.
Још увек монументални остаци простране грађевине на Мљету,
у месту које је по њој добило и име — Полаче — привлачили су
после рата доста често пажњу историчара архитектуре. Круно При
јатељ је још 1949. дао исцрпан историографски преглед интересовања
за овај објекат, покушавајући истовремено да сугерира и доба његове
изградње.“ Уствари непосредан узор за формирање архитектуре у
Полачама Пријатељ је нашао у резиденцији цара Диоклецијана у
Сплиту, чиме је индиректно датовао споменик на Мљету у IV век. Ана
лизирајући архитектуру у Полачама, Љ. Караман је изнео супротно
мишљење у погледу датовања тога споменика. Наиме он сматра да је
грађевина са Мљета старија од Диоклецијанове и да потиче из сред
њег царског доба, односно из II или III столећа.“ План ове зграде
објавио је Dyggve“ (сл. 1). Он је због вишестране апсиде те грађевине
са прозорима на свакој страни, одлике која је типична за архитек
туру Равене V и VI века, држао да је та палата изграђена у времену
између 400 и 600 године. Покушавајући да реши питање иницијатора
изградње резиденције на Мљету Пријатељ је прихватио гледиште
* Привредни значај утврђених резиденција у склопу питања којим

се овде бавим нешто је комплекснији. Познато је наиме да је у Диокле
цијановој резиденцији у Aspalathos-у крајем IV и почетком V в. постојала
ткачка радионица (уп. Bulić—Karaman, Palača cara Dioklecijana u Splitu,
Zagreb 1927, 180), а чишћење подрумских просторија јужног тракта рези
денције је показало да је још у раним столећима Средњег века једна од
њих била адаптирана за производњу уља или вина (уп. Urbs 4 (1961—
—1962/27). У комплексу утврђене резиденције Могорјело северни део је
служио за прераду пољопривредних производа (уп. Encikl. likovn. umjetn.
s. v. и Naše Starine 12 (1969) 27–54).
* Далмација је у V и VI веку била још релативно богата — в.
Ј. Ферлуга, Византијска управа у Далмацији. Пос. изд. Византол, инст. књ.
6, Београд 1957. 39 и Historijski Zbornik 13 (1960) 247. Уп. и Ј. Nikolajević.
„Salona christiana” u V i VI veku, Vjesiik za arheol. i hist. dalmatinsku —
Колоквиј поводом прославе 150-годишњице Археол. музеја у Сплиту — у
ШТаMIIИ.
* К. Prijatelj, Kasnoantikna palača u Polačama na otoku Mljetu, Ahri
tektura br. 25—27 (1949) 89–93.
* I, f. Karaman, op. cit. 105, 107.
* E. Dyggve, Palača na otoku Mljetu sa novog gledišta, Zbornik za
umetnostno zgodovino 5—6 (1959) Laureae F. Stelé, 79–90. Уп. приказ Љ. Ка
рамана, Регristil 5 (1962) 126–127.
Paribeni-а па је тај споменик ставио у групу грађевина које су „poten

tiores del basso impero” градили широм Царства.” У погледу градитеља
Дигве је још прецизнији. Он је могућег градитеља резиденције на
Мљету видео у неком од готских кнезова који су крајем V и у првој
половини VI века владали обема обалама Јадрана. На тај начин
осетно је сузио хронологију споменика коју је био предложио на
основу анализе архитектуре. За овакво мишљење индиректни осло
нац Дигве је нашао у једној белешци опширне антропогеографске
студије Б. Гушића о Мљету.“ Гушић је наиме био први аутор који се
позвао на текст који ћу овде коментарисати. Он се послужио првим
издањем — са почетка XIX века — једног папируса, уствари једног
званичног протокола у који је био унет текст једне даровнице краља
Одоакара.” Како се у овом документу палата на Мљету изричито не
спомиње, очигледно је да он не може послужити као хронолошки
ослонац за њено датирање. Међутим, са даровницом ствар стоји
друкчије. Имајући наиме у виду карактер и вредност поклона о ко
јима се у овој даровници говори могло би се претпоставити, и то са
много вероватноће, да се овде управо ради о имању коме је припа
дала и монументална архитектура у Полачама. Реч је о даровници
којом је, после 18. марта 489, Одоакар богато обдарио свог верног
comes domesticorum, по имену Pierius.
Као што је познато, Одоакар је 481. предузео војну акцију про
тив Далмације и освојио је 482. године. Тим освајањем, међутим,
Далмација није била укључена у надлежност управе префектуре
Италије већ је, као и Сицилија, сматрана делом краљевог раtrimo
nium-а којим је он непосредно управљао а чији су приходи обезбеђи
вали разне краљевске донације. Краљевски посед у споменутим об
ластима сачињавали су, пре свега, стари царски поседи који су се
великим делом налазили управо у овим провинцијама.“ Даровницом
из 489. Одоакар додељује Пиериусу ренту од 690 солида, од којих је
као приход са острва Мљета додељена сума од 200 солида: „... in
provintia Dalmatiarum insulam Melitam ducent (os) solidos pensi
tantem”.
Две околности упућују на то да се рента од 200 солида са Мљета
може повезати са касноантичком грађевином и имањем које јој је
припадало. Пре свега, тај приход са далматинског острва свакако
представља доходак са некадашњег царског поседа, односно са имања
које је већ постојало и пре Одоакровог освајања Далмације. Веома
репрезентативна грађевина у Полачама, како то показују њени ос
таци, могла је представљати део тога царског имања, то јест она је
* K. Prijatelj, op. cit 92.
* В. Gušić, Mljet. Antropogeografska ispitivanja I, Zagreb 1931, 16.
B. Gušić, Mljet. Narodna starina X (1931) 155 sqq. B. Gušić i C. Fisković, Otok
Mljet, naš novi nacioinalni park, Zagreb 1958, 8–9 i n.9. 27.
* G. Marini, I papiri diplomatici, Roma, 1805, No. 82. Велику помоћ у
p: литературе за овај рад пружила ми је колегиница Francesca
Bocchi cа Универзитета у Болоњи, на чему јој најлепше захваљујем.
si je sein.
1949 Histoire du Bas—Empire II, Pitºsti itº:eraan
могла бити већ изграђена у време када је приход са Мљета додељен

Пиериусу. Међутим, новчана вредност додељеног домена на Мљету,
тј. приход од 200 солида који он обезбеђује, други је и одлучујући
показатељ који допушта повезивање резеденције у Полачама са спо
менутом рентом. Сума од 200 солида је крајем V века представљала
висок доходак који истовремено илустурје значајну производну моћ
имања додељеног Пиериусу.“ Монументална зграда у Полачама је,
дакле, могла бити седиште неког имања те високе производне
вредности.
Археолошки подаци о грађевини у Полачама који би могли по
служити као поуздани ослонац за њено датирање, крајње су непотпу
ни, јер ни ископавања а ни заштита тога објекта још нису обављени.
Ипак, захваљујући радовима Е. Дигвеа, кога су рушевине са Мљета
посебно интересовале у вези са његовим теоријама о утицају царске
церемонијалне архитектуре на формирање хришћанског градитељ
ства, остаци грађевине у Полачама су добили велики публицитет па
су заинтересовали и друге стране научнике.“
Тако је у вези са Одоакровом даровницом, односно са рентом
од 200 солида која је била додељена Пиериусу М. Саgiano De Azevedo
претпоставио да је палата-вила могла бити Пиериусова резиденција
на његовом новом поседу. Он је у првој фази свога интересовања
за овај објекат сматрао да се по иконографији архитектуре та гра
ђевина уклапа у римску архитектонску традицију, иако на први по
глед изгледа да од ње одступа. Наиме Де Азеведо је видео на Мљету,
у поједностављеној форми, најтипичније елементе римске архитек
туре: фронтални портик између две угаоне просторије које имају
изглед кула и базиликалну дворану или триклинијум са бочним про
сторијама.“ Две године касније, међутим, исти аутор је дао сасвим
другојачију интерпретацију дипломатичког извора којим се користио
1965. Де Азеведо се у првом раду послужио Маrini-jeвим издањем које
потиче из 1805, али даровница Одокрова је била 1952. наново издата“,
док је 1955 публикована, поред текста и у немачком преводу.“ Иако
* Од VII в. 1 solidus је вредео 15, 43 златних франака, док је у V
в. н.егова вредност била још јача. Уп. Г. Острогорски, Наднице и цене у
Византији, Сабрана дела II: Привреда и друштво у Византијском цар
ству, Београд 1969, 220.
* Осим већ споменутог чланка у Zbornik za umetnostno zgodovino
(в. н. 26), Дигве је написао још неколико прилога у којима расправља о
грађевини из Полача: Drei Paláste vom gleichen Fassadentypus aus dem
jugoslavischen Küstenland, Festschrift K. M. Swoboda, Wien 1959, 83–90;
Contributo alla discussione sul „Palatium—Bcclesia” Аtti del Settimo Con
gresso intern. di Archeol. classica II, Roma 1961, 401–406; Aula Sacra-Aula
Sancta,Studier fra Sprog- og Oldtidsforskning, Copenhague 1959.
* M. Cagiano de Azevedo, Ville rustiche tardoantiche e instalazioni
agricole altomedioevali, XIII Settimana di studi del Centro di studi sull'alto
medioevo, Spoleto 1965 (1966) 669.
* L. Santifaller, Die Urkunde des Königs Odovakar von Jahre 489. Mitt.
des Inst. für Osterr. Geschichtsforsch. (Festgabe A. Lohr) 60(1952) 1–30.
* J.-O. Tjaider, Die nichtliterarischen lateinischen Papyri Italiens aus
der Zeit 445—700, Lund 1955, P. 10–11, 279–293,438–442.
се читање Ј.-O. Тjader-а, најновијег издавача даровнице, не раз

ликује од Маринијевог са почетка XIX века, Де Азеведо у свом дру
гом раду, наводећи Тједерово издање — уз које постоји, као што сам
напоменула, и потпуни превод на немачки језик — погрешно интер
претира смисао уводне реченице даровнице: „Ex sexcentis nonaginta
solidis, quos magnitudini tuae humanitas nostra devoverat conferen
dos, . . . ” па разуме да је Пиериус требало да прими у даровници спо
менуту суму од 690 солида у коју је била урачуната и рента од
200 солида са Мљета као противвредност за велику новчану позај
мицу коју је учинио Одоакру ( . . . ” riceve dunque l'sоla di Malta
(sic!), stimata duecento solidi . . . come contropartita di una grossa
elargazione pecuniaria fatta ad Odoacre”).* Интерпретирајући даље
тај сопствени, нетачан превод у коме куртоазне гизразе уобичајеног
дипломатичког речника „magnitudini tuaе” и „humanitas nostra” схва
та у буквалном значењу, а глагол devoveo замењује са debeo, Де
Азеведо сада у Пиериусу препознаје пословног човека и финансијера
германског владара. Он чак износи мишљење да је „скоројевић”
Пиериус — ако је ипак и достигао достојанство сенатора — за то
требало да захвали Одоакру. У грађевини у Полачама пак Де Азеведо
види ловачки замак који је Пиериус почео да гради на полунапуште
ном Мљету тек пошто је добио острво. План тога замка, по новом ми
шљењу Де Азеведа, требало је да сједини концепт германског Saal-а са
римском традиционалном архитектуром, па због тога он ставља згра
ду у Полачма на чело низа споменика који, по његовом мишљењу,
илуструју уклапање германског начина живота у структуру римског
грађевинарства.“
Погрешно тумачење Одоакрове даровнице које је изнео Де Азе
ведо мора се што пре заборавити, исто као и његов пун маште поку
шај да реконструше личност Пиериуса. Још је Sundwall показао да
је Одоакар нашао у римском Сенату лојалну подршку у односу на
опозицију коју су његове, германске, војсковође показивале.“ Његова
сарадња са Сенатом је била веома присна, па је између осталог, при
лагођавајући се традиционалним обичајима, Одоакар задржао и војни
карактер функције соmes domesticorum коју су за време његове вла
давине добијали римски патрицији, као што је то био Пиериус.”
Де Азеведова претпоставка о полунапуштеном и само за лов и рибо
лов крајем V века погодном Мљету такође је неоснована, јер су
Гушић и Скок одавно показали да је острво у античко и раносредње
вековно доба било густо насељено.“
* M. Cagliano De Azevedo, Il Palatium di porto Palazzo a Meleda, Atti

del Convegno internazionale sul tema: Tardo antico e alto Medioevo, La
forma artistica nel passagio dall'antichità al medioevo, Roma, Accad. Nazio
nale dei Lincei, 1968, 277.
* M. Cagiano De Azevedo, op. cit. 281. В. приказ Б. Габричевића у
„Slobodna Dalmacija” од 17. V. 1969.
* J. Sundwall, Abhandlungen zur Gesch. dеs ausgehenden Römer
tums, Helsingfors 1919. 183.
* Ibid.; E. Stein. op. cit. 41. sqq.
“ B. Gušić, Narodna Starina X (1931) 167 sq.; P. Skok, op, cit. 210.
Одоакрова даровница, као што је Гушић исправно уочио, говори

једино о приходу од 200 солида са Мљета. Тај значајан доходак на
меће неминовно претпоставку неке веће, највероватније пољопри
вредне производње на острву.“ Видели смо да није нелогично, као
што је уосталом и Де Азеведо учинио, повезати ту ренту са остацима
архитектуре у Полачама па тиме и са производним имањем уз ту
резиденцију. На ову претпоставку упућују и остаци сакралне архи
тектуре која се налази у близини Полача. На неколико локалитета
у Далмацији, који су имали пољопривредни значај, уочено је да су уз
стамбени, односно производни објекат имања, налази и црква. Тако
је, да споменем само неке случајеве, било у Мулинама, Ловречини,
Билицама, Циму, Заложју.“ Очигледно је да су та имања имала број
није људство па је за одржавање култних обичаја било потребно
подизање и посебних богомоља. У склопу тих цркава или непосредно
уз њих налазиле су се крстионице и гробне капеле, па су оне тако
представљале мале култне целине.
Ранохришћанску цркву на Мљету, изграђену југозападно од По
лача, проучавао је А. Мохоровичић, мада заштита, односно ископа
вање, тога објекта такође нису предузети.“
Са главном осовином у правцу север-југ, тј. са апсидом на се
верној страни та црква је по мишљењу Мохоровичића, имала неко
лико хронолошки издвојених фаза (сл. 2). Грађевина је била подиг
нута крајем V или у почетку VI века, па је тако, по досад предложе
ној хронологији, била савремена резиденцији. У IX веку је добила на
источној страни анекс са апсидом, а у XII столећу је такође дожи
вела неке преправке. Мохоровичић је укратко описао и неке друге
рушевине уз обалу недалеко од Полача. Неке од тих рушевина пред
стављају „уникатна ријешења као што је велика једнопросторна утв
врда окружена зидом, у коме се у густим размацима нижу уске и
високе вертикалне стријелнице”.“
Очигледно је, дакле, да рушевине у Полачама представљају део
већег архитектонског комплекса, па је потпуно јасно да се оне не
могу посматрати потпуно изоловано од других археолошких остатака
касноантичке епохе расутих око тога места. Постојање једног дипло
матичког извора за Мљет са краја V века, о коме смо овде говорили,
осветљава један могући вид највероватније управо тога имања на
“ О могућностима гајења пољопривредних култура на Мљету, уп.

Ljetopis Jugosl. akad. znanosti i umjetn. 57 (1953) 210. Уп. такође занимљиве
закључке Б. Гушића у Gušić–Fisković, op. cit. 27.
* Ljetopis JAZU 64 (1960) 230—249; Encikl. likovn. umjetn. s. v. Bilice,
E. Dyggve, Drei Paláste vom gleichen Fassadentypus, Festschrift K. M. Swо
boda, Wien 1959, 88; Arh. Pregled 8 (1966) 142–143; Glasnik Zem. muzeja
N. S. 13 (1958) 117 sq.
“ А. Mohorovičić, Prilog poznavanju razvoja arhitekture na otoku Mljetu,
Beritićev Zbornik, Dubrovnik 1960, 25–32.
“ А. Мhorovičić, op. cit. 32. Уп. и Gušić—Fisković, op. cit. 39—42.
Мљету, али само ће систематска ископавања моћи дати коначан од

говор о читавом комплексу.“ Значај тога посла, за који се још од
1949. године залагао К. Пријатељ, омогућио би можда да се и други
извор, на који ћу овде скренути пажњу потпуније разуме.
Тај докуменат — фрагмент једног тестамента — говори опет о
приходима са Мљета, односно о неким завештањима у корист цркава,
сиротиње, ослобођеника и заробљеника. Папирус са тим текстом је
био чуван у приватном власништву у Немачкој, а Марини га је издао
у својој збирци 1805. године.“ У току Другог светског рата тај до
кумент је нажалост пропао па га због тога Тједер није уврстио у
ново издање папируса које је приредио.“ Међутим, овај докуменат,
иако је био фрагментарно очуван,заслужује пажњу, утолико више што
су извори ове врсте из рановизантијског периода за наше подручје
изузетно ретки. Према процени првог и јединог издавача Маринија
овај докуменат требало би да потиче из средине VI века.
Пре него приступим разматрању тог текста о завештањима цркви
и сиротињи споменула бих још два извора који нас посредно оба
вештавају о црквеним поседима из прве половине VI столећа. То су
акта двају салонитанских Сабора из 530. и 533. године. Издајући хро
нику Томе Архиђакона Нistoria Salonitana Maior Ф. Рачки је публи
ковао и текстове аката поменутих концила.“ Коментаришући ове до
кументе, Ф. Булић је супротно од Ј. Zeiller-а, сматрао да се они, због
сасвим веродостојних података које саопштавају, морају сматрати
аутентичнима и да могу послужити као поуздан историјски извор.“
Међутим, иако су се касније многи аутори позивали на та акта, она
још увек нису довољно искоришћена. За успешно и потпуно разуме
вање ове грађе, као што је најновији издавач Historia Salonitana
Maior H. Клаић приметила, потребна је и посебна теолошка стручна
спрема.“ Па ипак, неки елементи садржине тих аката, бар у основном
значењу, схватљиви су и нестручњаку за теологију. Наиме сасвим је
очигледно да се неки канони тих аката односе на сређивање имовин
ских прилика цркве и учвршћивање дисциплине свештенства. Како
су управо те одредбе од интереса за тему о којој се овде расправља,
погледајмо шта се у некима од њих садржи.
“ Досадашња испитивања и мерења рушевина дала су само привре

мене резултате. Дигве је сам скренуо пажњу на то да његове мере нису
потпуне, а с друге стране изнео је и претпоставку да зграда можда није
никада била довршена (в. Аtti del Settimo Congr. intern. di archeol. classica
II, Roma 1961, 402 и М. Сagiano De Azevedo, Il Palatium di porto Palazzo
a Meleda, 274).
“ G. Marini, op. cit. No. 78.
“ J. – O. Tjüder, op. cit. 52.
“ F. Rački, Thomas Archidiaconus: Historia Salonitana, Zagrabiae
1894, 12–18.
* F. Bulić—J. Bervaldi, Kronotaksa solinskih biskupa, Prilog k Bulletino
di archeol. e storia dalmata 1912, 47–52.
* N. Klaić, Historia Salonitana Maior, Пос. изд. Српске академије
наука и уметн. књ. СССХСIX, Beograd 1967, 66.
Први сабор, сазван 15. јула 530, донео је закључке прецизиране

у 14 тачака по којима се одређивао начин управљања црквеном имо
вином и утврђивали принципи понашања свештених лица, као и казне
за одступање од тих прописа. Ти закључци јасно показују да су при
лике у цркви у Далмацији почетком четрдесетих година VI века биле
веома несређене. Црква је у то време имала већ значајне поседе, јер
се управо у вези са њима јавља читав низ злоупотреба о којима је
Сабор расправљао. Већ првим каноном тога Сабора забрањује се по
зајмљивање новца на терет цркве, осим у неизбежним случајевима,
док трећи члан тога документа забрањује поклањање, продавање или
замену црквених имања. Наравно, ту се чини изузетак уколико се
приликом замене имања ради о користи цркве. Даљи канони осуђују
симонију,затим недозвољено рукоположење, честа путовања свештен
ства само путовања ради, занемаривање свештеничке ревности од
стране настојника манастира, којима се истовремено забрањује уче
стовање у тракама — што све показује да су се свештена лица ба
вила најразноврснијим пословима и забавама. Члан 7. закључака тога
Сабора упозорава презвитере или ђаконе да се не премештају у друге
цркве, осим ако им је обезбеђена прикладна плата, док девети по
ново говори о примањима за издржавање клерика, а 11 осуђује све
штена лица која против законских правила примају камату. Члан 12
је интересантан за нашу тему, јер забрањује посвећивање олтара,
уколико није од завештача потпуно правно обезбеђен пристојним
прИХОдима.
Све споменуте одредбе очигледно имају за циљ да одређеним
прописима регулишу случајеве који су се дешавали у свакодневном
животу цркве. Један од таквих примера је наведен и у самим актима
— случај цркве у Bestoе која је била толико распуштена и беспо
моћна да ни своје прилике није могла средити нити помагати нево
љнима. Можда се може предпоставити да је и готска окупација Дал
мације била делимично узрок таквом стању цркве у тој провинцији.
Познато је, наиме, да је Теодорик покушао да заштити права неког
трговца који је салонитанском епископу Јаnuarius-u (505—510) про
дао већу количину уља, а црквени старешина не само да није платио
већ је и отезао са исплатом.“ Да ли је својим ауторитетом Теодорик
успео да издејствује наплату дуга и из којих разлога је Јануариус
одлагао исплату, није нам познато.
Да би се обезбедили трошкови цркве, плате свештенства и сред
ства за помагање сиротиње, црква је морала да рачуна са завешта
њима побожних верника, што, видели смо, члан 12 аката салонитан
ског Сабора од 15. јула 530 изричито и наводи. Један вид таквих
завештања илуструје фрагмент тестамента који сам споменула.
Б. Гушић се већ користио једним податком из тога документа,
а на њега је пажњу скренуо и В. Saria aли га није коментарисао.“
и F. Bulić-J. Bervaldi, op. cit. 41-42.
* Gušić–Fisković, op. cit. 27. Paulys Realencyclop. der class. Alter
tumswiss. Suppl. VIII, s. v. Dalmatia, 51. Сариа је споменуо и докуменат
Marini 142 (погрешно у Раulys Realencycl. наведено No 143) = Tjäder P. 26,
Сачувани текст није потпуно јасан, али неколико обавештења која

пружа вишеструко су занимљива (Сл. 3). Он даје пре свега неке то
пографске податке који убедљиво показују да је Далмација област у
којој се завештање има реализовати. Најјаснији је топоним civitas
Salonae, односно сivitatem Salonitаnаm. Исто тако несумњиво је да
се у тестаменту говорило о острву Мљету. Наиме, Марини је речи
...sula ... tense из првог сачуваног реда попунио са (In)sula (Meli)
tense, и то сасвим оправдано, јер реч Insulа постоји и у трећем реду
а очигледно је да се односи на име острва споменутог у првом реду.
Иако Тједер, као што сам напоменула, није у својој збирци поново
издао овај докуменат зато што оригинал више не постоји, ипак је
коментарисао неке речи из његовог текста публикованог код Ма
риниа. Тједер је тако реч -tense сматрао да треба читати -liense“,
што међутим не може бити коректно. Од свих далматинских острва
само се име Мљета завршава у падежу суфиксом -tense, док се
назив ниједног острва не завршава на -liense. Назив „саstella” као
ознака утврђених села или других утврђења, обично на узвишењима,
познат је и из других извора“, а археолошким путем утврђене су и
цркве на таквим локалетитима. Познати су они из Аустрије —
Kirchbichl v. L., Duel, Hoischügel, Hemmaberg“ — а њима се придру
жују у нашој земљи, да наведем само неке, кастел са црквом Велико
Маленце на ушћу Крке у Саву“, Чукер у Далмацији“ и низ кастела
на дунавском 1imes-u.“ Кастел. Asiniо, у чије читање Марини није
сумњао, није лако идентификовати, јер од познатих латинских топо
нима који су били super civitatem Salonitаnаm ниједан колико ми је
познато се не би могао упоредити са тим именом, али зато се кастел
Tilu(а), познат и по натписима, доиста налазио, у односу на Салону,
super civitatem. То је познати археолошки локалитет Гардун код
Триљ-а.“ У шестом реду сачуваног текста Тједер је такође покушао
да протумачи неколико неразумљивих речи као топониме. Тако је
претпоставио да је речи „una cum alis” требало прочитати Аnacapelis“
такође из средине VI века. У томе папирусу се спомиње салонитанска

црква и нотар Цaurentius. Фрагментовано стање папируса не допушта од
гонетање сачуваног текста.
* Tjäder, o. c. 52.
“ Византиски извори за историју народа Југославије, Београд 1955,
55 n. 116; Византиски извори за ист. народа Југославије II, Београд 1959,
34. G. C. Menis, La basilica paleocristiana nelle diocesi settentrionali della
metropoli d'Aquileia, Città del Vaticano 1958, 3940. Уп. H. Vetters, Zum
„episсорus in castellis”, Anz. čisterr Akad. wiss. Phil. — Hist. Kl. 106, 1–24
(1969) 75–93.
* G. C. Menis, op. cit. Tav. I
* Glasnik Muz. dr. za Slovenijo, 10 (1929) 16; Glasnik Muz. dr. za Slo
venijo 11 (1930) 5 ff.
* L. Marun „In memoriam” Dra Jovana Cvijića, „Novosti” (Zagreb) 1930,
No. 296, 23; 302; 17–18. Зборник радова Византол. инст. 10 (1967) 94.
* На пр. Велики Градац код Доњег Милановца (Arh. Pregled 8 (1966)
81–85) и Бољетин (Arh. pregled 8 (1966) 93).
* Уп. Vjesnik za arheol. i hist. dalmatinsku 52 (1935–1948) 50—52.
“ Tjäder, op. cit. 52.
Такав топоним би имао сличности са местом СореIla споменутом у

актима салонитанског Сабора од 533. године.“ Тједер је такође смат
рао да реч „pulta” треба читати као „Palta” a . . elu(a)r(s)а као Clura.“
У каквом контексту се спомињу Insula Melitense, Castella Asinio,
Tiluriо, односно civitatem Salonitanam?
Непознати завештатељ је оставио 100 солида, пре свега, за па
љење кандила“ и за сиромахе свих цркава на Мљету и оних које при
падају истој дијецези.“ Али он је такође желео да се на острву изда
100 солида за тврђаве (саstella) које су изнад града Салоне, и то
опет за кандила њихових цркава и за сиротињу. Та диспозиција по
казује да је непознати завештатељ располагао имањем на Мљету од
чијег прихода је требало реализовати споменути део средстава.
Непознати завештатељ се брине осим за спас своје душе и за
своје ослобођенике, а исто тако и за откуп заробљеника. Наиме, он
одређује тестаментом да се и за његове ослобођенике резервише 100
солида, а што од злата претекне после разних трансакција — не
смемо никако заборавити да почетак документа није сачуван — треба
да се употреби за откупљење заробљеника. „Pro redemptione capti
vorum” је клаузула која се, како је Марини већ приметио, од V века
јавља у разним документима, а често и крајем VI века, нарочито у
писмима папе Гргура Великог. Нама је она позната и из биографије
папе Јована IV у Цiber Pontificalis, јер се тај папа, родом Далмати
нац, као и непознати завештатељ тестамента којим се овде бавим,
бринуо за откуп заробљеника у Далмацији. Очигледно је да се таква
клаузула, обзиром на варварске продоре и насељавања у читавом
медитеранском басену од V до VII века, сматрала обавезним побож
ним делом, па је постала и институција са одређеним дејством које је
било подједнако од интереса како за заробљенике тако и за оне који
су откуп примали.“
У тестаменту споменуте новчане вредности показују, дакле, да
је непознати завештатељ располагао великим поседом чији се један
део налазио и на Мљету. Због уништеног почетка документа не може
се знати да ли су 100 солида, одређених за кандила и сиромахе цр
кава на Мљету и цркава које припадају истој дијецези — најверо
ватније Epidaurus-а или можда Narona-e — потицали такође са Мљета.
“ N. Klaić, op. cit. 84.
“ Tjäder, op. cit. 52.
* Завештања за паљење кандила била су доста честа. Уп. H. Leclercq,
D.A.C.L., s. v. Eclairage des églises, IV. 2, 1726—1730. Уљане светиљке са
хришћанским ознакама нађене су на многим местима у Далмацији али
лустера, који су носили кандила, нађен је релативно мали број уп. N. Duval,
Luminaire chrétien de Sbeitla (Tunisie) et de Salone (Dalmatie). Bull. de la
Société nationale de antiquaires de France 1962, 52—63.
“ Формулација ове реченице допушта претпоставку да је средином
VI века на било неколико цркава. Ову хипотезу подржава и топо
номастика, уп. Р. Skok, op. cit.211.
* Уп. и I. Nikolajević, »Salona christiana« u V i VI veku. Vjesnik za
arheol. i historiju dalmatinsku — Колоквиј поводом прославе 150-годиш
њице Археол. музеја у Сплиту — у штампи.
Међутим, 100 солида за цркве и сиротињу посебно назначених кастела

треба исплатити на острву. Због ИАентичне намене истоветне своте
споменуте у првој сачуваној реченици мислим да можемо сматрати
као сигурно да и тих првих 100 солида потичу са Мл>ета. Да под
„зоИси" у твстаменту треба подразумевати златнике, као пгго у то
доба треба и очекивати66, сведочи последња реченица у којој се изри-
чито каже да се преостало злато употреби за откупл>ење заробљеника.
Из фрагмента тестамента проистиче, као што смо видели, да је
непознати завештатељ веома богат човек, јер морамо такође претпо-
ставити да у уништеном делу тестамента није заборавио и своје ди-
ректне наследнике. Он је од овојих добара само на Мљету амогао да
издвоји у корист цркава и сиротиње 200 солида, своту која је одго-
варала краљевској ренти додељеној Пиериусу. Да ли се у овом слу-
чају радило о истом имању, које је краткотрајно уживао Пиериус,
не можемо нажалост знати, као што за сада ни завештатеља не мо-
жемо идентификовати. Па ипак, чињеница да се у два документа о
којима је овде било говора, првом из последњих деценија V века и
другом из средине VI, острво Мљет појављује у размаку од неколико
деценија као произвођач ренте од 200 солида, сама по себи пред-
ставља интересантан податак67, неоспорно користан при покушајима
да се, бар приближно, процене производне вредности и других слич-
них имања у Далмацији рановизантијског периода.
1УАМКА ШК01АГЕУ1С
1-Е СКАМО БОМАШЕ ЕИ ОА1ЈМАТ1Е А1ЈХ V* ЕТ VI6 51ЕСЕЕ5 А 1.А

ИЈМ16КЕ БЕ5 КЕСНЕКСНЕ5 АКСНеОШСШХЈЕб
Ке з и т 6
Мапт, I рарт сир1отагЈС1, Кота 1805 N05 78 ег 82, оггге ^иеЦиез

тгогтаНопб 5иг 1е »јЈгапо. Јотаапе« аих V* ег VI6 51ес1е5 еп ОаипаИе.
В. Си&с" егааг. 1е ргепнег а а1глгег ГаИепгиоп 5иг 1ез аоипеев сопсетпаш
1а Па1та11е аап5 Магин N0 82. Сезг. ип рготосо1е соптепапт ипе ао-
м Г. Острогорски, Наднице и цене у Византији, Сабрана дела II, Бео-

град, 1969, 218 5^.
ет Тједер је у коментару расматрао разлоге постанка протокола у
коме је сачувана Одоакрова даровница. Он је изнео гледиште да је акт
настао због тога што су поседи Пиериуса на неки начин — можда чак и
личним завештањем — прешли у власништво равенске цркве, која је за-
тим настојала да прибави одговарајућа документа па је тако дала сачинити
протокол у који је ушла даровннца. В. ТјМег ор. ск. 286. Мл>ет се од XII
века опет појавлл/је у изворима, в. као последњи прилог Ј. Кагпри§, Ноу\
рп1о21 о 1окгит5к1т ггПзШкаНта 1 Бебгпој оагоуша ри15апзк1т оепешк-
ттата, Шзтопјкк! 2ћогшк 15 (1962) 317—324.
Велики посед у Далмацији у V и VI веку 28?)
патгоп <Г0с1оасге <1е Гап 489 раг 1ацие11е, раптП аиггеб ћепеТ1се5, гше
геп1е с1е 200 5ок1е5 ргоуепапг <1е П1е с!а1та1е с-е М1је1 егаП а1Т.пћиее аи
сотез Лотезпсогит с!и пм, Кегшз.
8иг Г11е ае М1јеТ, с!ап5 ипе 1осаШе арре!е Ро1асе — »ра1аНит«, —
1е5 гшпе5 сГипе гебаНепсе с!е Геросше <1е ГАпг1цште ТагсИуе опТ аљзег
боиуепТ ргоуосше ПпГегеГ с1еб агсћео1о§ие5. РоигТапТ Пб пе 5'еп1еп-
с)а1епТ ра5 5иг 1а с!ате с!е 1а соп5ТгисГ1оп ае се тогштепТ: оп 1е <1ата1Г
с!и II* ји^и^аи VI' &1ес1е. Еп аегшег Иеи Оу%&ге ебГотааТ ТоиТ сГаћагс!
^ие се тститепг ргоуепак ае 1а репоое <1е 400 а 600, таЈ5 сГаргез
ГеТиае ае СшИс, Н ауаН геТгесае 1а сћгопо1ојпе с!е се ћаТтгепТ еп 1е
ЈаТапГ ГАпа1етеп1 а НпГегуаНе с!е 1а Ггп с!и V0 јиб^и'аи тШеи аи VI*
51ес1е. Оу{г§уе а биррове ^ие 1а ге51<1епсе а Ро1абе еГаН ћагае раг ип
с-еб ргшсеб СоТћз ^ш гејјтагепт а сеГГе еросше аих ћогсГб с1е ГАсгпаГлдие.
В*ап5 ипе еГшЈе рићИее еп 1966 М. Са^апо Ве Агеуеао пШ еп
гарроН ћгап НеГШа ПпГогтаПоп <1е Мапга N0 82 ауес 1е5 гише« с!е
РоГасе; П егтТ ГћуроТћебе, <1'аШеиг5 Ггеб ргоћаћ1е, цие 1а гепТе с1е
200 боШеб с1е М1јеГ аТГпћиее а Ршпиб ргоуепаН <1и <1отате <1е 1а ге-
5Јс1епсе а Ро1асе. СерепсгапТ аеих ап5 р1и5 1агс1, еп игАИватГ 1а поиуеПе
есИиоп с!е 1а <1опа110п сГСч1оасге гесНдее ех ТгасшПе раг Тјас1еог, таЈ5
поп 1а ТгасшсГЈоп <1е се стоситепТ, 1е тете аШеиг агпуе а аеб поиуеПеб
ћуроГћебев аих^иеНез 1а боигсе поГГге аисип аррш. II соп51с1еге а
ргебепТ 1а гепТе агГпћиее а РЈепиб сотте ге5ГНиТ1оп сГипе аеТТе
с1'0<1оасге еТ &иррс«е цие РЈепиб еГак 1е Г1па-по1ег <1и го1 ^ш, роиг 5е5
тепгеб с1ап5 1е аотаШе КпапсЈег еТ тПИаНе, ГауаИ ћоппоге, епГге
аи1ге, с1и Ткге с!е бепаГеиг. В-е се5 ћуроТћебеб 5'еп5шуеп1 сГаиТгеб соп-
ссгпаги ГагсћНесТиге а Ро1асе ^иоп ПоП ргепске а\'ес ћеаисоир <1е
гевегуеб.
Мапт N0 78 п'е1аП ра5 геесШе раг ТјасЈег рагсе цие се раругиб
еТаИ аеГгшГ регк1ап.1 1а бесоп<1е рдегге тошНа1е. 1л тапцие рге&сше
сотр1е1 <1е <1оситеп15 <1е <1го11 рг1\е роиг 1а Ва1та11е <1оппе а ГесИ-
Иоп сп1Ј^ие <1е Магт1 N0 78 — Н 5'а§11 сш Рга^тет с1'ип 1е51атепг <1и
ппНеи <1и VI* 51ес1е — ипе 1троПапсе рагНсиНеге. 1^е с!оситепг тап-
Ногше ^иеЦиеб 1оропуте5 (»Сг\п1а1ет 5а1от1апа«, сав1е11ит »ТИи
(гшт)«) е1 П1е с1е М1је1 (»(1п) хи1а (МеН) Гепзе«) ^ш сЗеуаЈ!, 5е1оп ипе
сИ5ро511;1оп с1ап5 се 1е51атепг, а55игег ипе геп1е с1е 100 &о1с1е5 роиг 1е5
^дИзез е1 1е5 р>аиуге5 <1е ^иеЦие^ са51е11а аих епујгопб <1е 8а1опе. II
5етћ1е аиббј ^ие <1е се11е Не оп <1еуа1г геаИбег ипе 5отте ЈЈеШг^ие
роиг 1е5 е^Ибвб бАгиееб 5иг ГПе тете, тап5 Гега! ггадтепгагге <1и
поситвпг 1аЈ55е сег1е ^ие51Јоп 5ап5 геропбе <1еГ1пП1\'е. Роиггапг 1е«
5отте5 <Нуег5е5 теп110ппее5 <1ап5 1е 1е51атепГ 1а155еп1 <1е\'1пег ^ие
1е 1е51а1еиг ро55ес!а1Г аи551 сГаиГге.ч ^гапПез ргорпе!е5. 1.е5 <1еих <1оси-
тептб — Магаш 78 е: 82 — поиб ЈпГогтеШ <1опс ^ие уег5 1а Гт <!и V*
51ес1е е1 аи гтИеи аи VI' ГПе <1е М1је1 азбигајг ипе гепге ^иј, уи 1а
уа1еиг с!е Гаг§еп1 <1е се11е ерскзие, <1етоп1ге ^ие сеМе Пе јошббаН а се
гетрб 1а а'ипе ргобрегНе гетагциаћ1е. Се11е геп1е ргои\е аи551 1а
ршббапсе есопот1цие а'ипе ге§10п с!е Ба1та1Је а Героцие <1е Ваб-Ет-
рц-е, ип Гаог ^ш ГасШгега Геуа1иат1ап арргохЈта11уе <1е 1а ри155апсе
ргосЈисНуе с1'аи1ге5 <1ота1пеб с!е се11е еро^ие еп Ва1таг1е.
14 Зборшш Визштодошког института

290 P1. HHKOAajeanh
M ._»\»\___\ \N ‘ @S
Î
\ Å
I ~ W ÄJ 1Š` LJ {7
'fr
W A \ ‘L: x /
10123455759!) ‘ _»__fl./
CA. l. HAaH rpabemme y HoAaųaMa, no AHrBey.

Fig. 1. Plan du bâtiment à Polače, d’après Dyggve.
bелики посед у Далмацији у V и VI веку 291
1 0 1 2 3 4, 5
њњан-на-нанн
ј
к.
Сл. 2. План цркве у близини Полача, по Мохоровичићу.

Fig. 2. Plan de l'église auх environs de Polače, d'après Mohorovičić.
19
O* C
l
t
Uo
c
h
Oe
.
o
t.
os
so
gs
nas
letiam
in
vel
ad
dudandum
rcmcdio
cmflimese
naet
pbnqua):
auperes
crimaevi
SDIN
CRISTOF.
NDE
PRESSO
OECRFHIEAR/S'IDBUOERFGLA. alis
puka
l>iclio
c'Genn:s(r)
ls(r)
u(:z
.1):cumrseuuna(s)a:so.lid c ntum
lad
vel
dqui
pertinent
uDci
ipsam
iscis
mcoicnper
oleamsrniceans _I
luci
Scientur
volo
qui
cartella
cain tn taamtneam id
ilvo'sunt
isuper
ut ad
Elis
Tilu(.1)
in
Asinioz
c«umc’liest
quam
àpsnraiurp.iuneamres
solidi
insula
pd.
in
asimi
In
&c0mm:pauperes
edntum volo
solidi
rti
in'auro
ce6mautomnes
pro
dpnIOestmirpvtnoirounme
quod
vcl
in
alios
ad
cod4pipro
msmeosrcæcoslseonstes
mquam
dlibcr
ad
vaquod
eoniltuemeanbin
cxcepre
vero
rteiartoairv-eim
Marini,
dpI
78.
No3.
3-Fig.
iCA.
papiri
lomatici,
LxxvliL
N. item
dentur
praccipio
Min
Insula
sstüm
clut
iper
tcn.se
4w
M
СВЕТОЗАР РАДОЈЧИЋ
ПИЛАТОВ СУД У ВИЗАНТИЈСКОМ СЛИКАРСТВУ РАНОГ XIV ВЕКА
У умереном реализму класицистичког византијског сликарства

из првих деценија XIV века нарочито се неговао опис амбијента. Уз
фигуре и групе фигура често се — на делима бољих мајстора — по
јављује сложена архитектура са завесама, са намештајем и са поје
диностима које ближе одређују простор у коме се дешава показани
догађај. На сликама рођења Богородице, св. Николе, или св. Јована
Претече, скупља се множина детаља који исцрпно описују собу по
родиље; показују се кревети, јастуци, колевке, каде за купање, бо
кали и убруси, прибор за јело и пиће, махалице (flabella) и богате
завесе. На портретима јеванђелиста, или писаца, сликају се писаћи
столови, удобне фотеље, пултови, писаћи прибор, ножићи, маказе,
пера, стаклене боце за мастило, укоричени кодекси, развијени свици
пергамента и scrinia, цилиндричне котарице у којима су чувани већ
исписани свици. Уколико се првих година XIV века сам начин сли
кања све више одвајао од ведрог, светлог, брзог класничног умет
ничког израза, нови мајстори педантног класицизма трудили су се све
упорније да множином археолошки тачних појединости покажу ан
тички изглед лица, фигура, одела и свих могућих ситница које су
дочаравале неки општи „класични” амбијент.“
Тежња да се историјски тачно понови изглед илустроване сцене
нарочито се — у тим временима — наметљиво истицала на призорима
из циклуса мука Христових.“ У развоју византијског сликарства свака
„renovatio” класичних узора имала је своје посебности. Хеленистички
или ранохришћански оригина ли који су у каснијим столећима по
новљени, доста се лако могу препознати и кроз новије интерпретације
X, XII или XIV века. Одавно је примећено да су нарочито призори
мука Христових у првим деценијама XIV века много зависили од
* С. Радојчић, Ликови инспирисаних, Текстови и фреске, Нови Сад

(1965), стр. 9–22.
* О циклусу мука у византијском сликарству и данас најбоље
G. Millet, Recherches sur l'iconographie de l'évangile, Paris 1916, стр. 41—52;
livre III. Les Themes: la Passion et la Résurection, стр. 285—540.
294 С. Радојчић
ранохришћанских узора.“ Сличности између рељефа на саркофазима

и на фрескама ране уметности Палеолога сасвим су очевидне — ипак
је доста тешко одређено утврдити који су посредници преносили
прототипове из времена пре VI века у прве деценије XIV века.
Већ су истраживачи познатих старохришћанских рељефа оних
саркофага који се у немачкој литератури називају Раssionssarkophage
доста поуздано реконструисали редослед сцена које показују муке
Христове. Фридрих Герке је саставио почетни старохришћански цик
лус мука, сматрајући да је он настао према минијатурама.“ У рано
хришћанској уметности циклус мука Христових завршава се Вазне
сењем. У византијском сликарству, нарочито у XIV веку, из те це
лине издвајају се две серије: циклус мука који обухвата сцене од
Тајне вечередо Силаска у ад и циклус „јутарњих јеванђеља” (eoSvá)
у коме се набрајају јављања Христова од показивања мироносицама
до Вазнесења.“ И према тој, каснијој подели ранохришћанске сцене
мука „у ужем смислу” доста су бројне. Ф. Герке навео је 12 тема од
Молитве на Маслиновој гори до „Празног гроба”, са стражарима.
Већ као сасвим формирани и повезани циклус муке Христове
појављују се, у сликарству, први пут у равенском, Сан Аполинаре
Нуово.“ Почевши од првих студија о равенском циклусу стално се
примећује да редослед сцена зависи од литургичних обичаја, од чи
тања јеванђеља, одабраних лекција, повезаних у циклус мука Хри
стових. Та основна чињеница није озбиљније оспоравана, иако се
стално води дискусија о пореклу литургичних обичаја према којима
су одабране и подељене сцене у равенском циклусу. У XIV веку на
православном Истоку биле су већ одавно устаљене лекције мука
Христових, њих дванаест — у њима се описују догађаји од Тајне
вечере до Ускрса — али оне нису сувише утицале на избор и број
сликаних сцена.” Пазило се да се почне са Тајном вечером и заврши
i
* G. Millet, Recherches..., стр. 310, 326, 345 et passim.
“ Fr. Gerke, Die Zeitbestimmung der Passionssarkophage, Archaeologiai
Ertesitö, Budapest 1939, стр. 191–254; табле: I–XVIII. Id., Das heilige
Antlitz, Berlin 1940, стр. 36 et sqq.
* K. Weitzmann, Aus den Bibliotheken des Athos, Hamburg 1963, стр. 73.
* G. Bovini, La vita di Cristo nei mosaici di S. Apollinare Nuovo di
Ravenna, Ravenna 1959, нарочито стр. 67–94, 101–111. Id.,U osvitu srednjega vi
jeka, Bulletin Instituta za likovne umjetnosti JAZU, Zagreb 1958, god. VI, br. 2.
стр. 111–115; F. W. Deichmann, Mosaici di S. Apollinare Nuovo, само rias
sunto, без бележака – Д. инсистира на везама Равене са Цариградом. IX
Corso di cultura sull'arte ravennate e bizantina, Ravenna 1962, стр. 233–239.
* Преглед лекција Мука Христових (Страсти Господњих) код Срба
у средњем веку сада најприступачнији у: Ј. Врана, Вуканово еванђеље,
изд. САНУ, посебна издања СDIV, Одељ. литературе и језика књ. 18. Бео
град 1967. Илустрована чтенија Страсти добро су позната у византијском
минијатурном сликарству. Напр.: у атонском манастиру Дионисиу очувани
јеванђелистар из средине XI века има уводну минијатуру молитве у Гет
симанском врту, cfr. V. Lazarev, Storia della pittura bizantina, Einaudi, 1967
tav. 226, са литературом на стр. 249. Почетак чтенија обележен је деко
ративним натписом: 4. EY'АГГЕAION A TON ATION ПАООN TOY" KY" HMON
pr y F +
Пилатов суд у византијском сликарству 295
са Силаском у ад. Већ је Мије (Millet) утврдио да се у XIV веку

у Грчкој и на Атону Муке илуструју краће, а у старом српском сли
карству знатно опширније.“ Ни нова открића нису изменила Мијеово
запажање. Старонагорички циклус мука са двадесетједном сценом
остао је као најдужи. Свакако је крајем XIII и првих година XIV века
постојала извесна сагласност између читања дванаест одломака из
јеванђеља и сликаног циклуса мука. Нека савршена хармонија није
се могла постићи јер се садржина одабраних места из јеванђелиста
није могла ни хронолошки нити према садржини систематски, по
ступно, изложити. У читањима неки су призори понављани; на пример
о Христу пред Пилатом чита се у четвртом и петом Јеванђељу; о
Распећу чита се од шестог до деветог Јеванђеља. Природна неса
гласност између речи и слике није се могла насилно ускладити.
Садржина јеванђеља, а нарочито описи Мука у разним време
нима разно су схватани и према томе и избор и карактер призора
мука Христових битно су се мењали. Религиозна и уметничка схва
тања о трагичним последњим догађајима Христовог земаљског жи
вота оставили су дубоке и сложене одјеке у књижевности, сликар
ству и музици. Тема о мукама Христовим почела је у старохришћан
ској пластици око 340. са рељефима латеранског саркофага бр. 171.“
Све се показује у некој нама једва схватљивој сентименталној и иди
личкој лепоти срећног детињства. Христос је дванаестогодишњи
дечак, бујне коврџаве косе — на призорима нема ни добрих ни злих,
сви су само однеговани ефеби Старог света, који сасвим дискретно
својом углађеном глумом само наговештавају трагедију на Голготи.“
На мозаицима у Светом Аполинару Новом Муке су показане као
свечана представа, са амбицијама да се призори схвате као илустра
ције историје онако како је изложена у текстовима јеванђелиста,
ипак без показивања Распећа. Отворено, трагично схватање мука
Христових уметнички је потресно и крајње интензивно уобличено
већ у књижевним делима великих отаца, на пример у беседама Гри
горија Богослова, из Назианза. Од тих времена остаје стална велика
несагласност између црквене уметности и књижевности у византиј
ском верском животу. Све смелости речи ги мисли остале су ускра
ћене сликарима. Очевидност њиховог дела цењена је свакако као
сувише наметљива. Класична отвореност јеванђелиста могла се само
речима наставити и осећајно појачати. Тако слово Григорија Бого
слова на Пасху већ улази у сасвим жестоке облике пуног доживља
вања мука Христових. Григорије позива верне да се они заједно са
Христом распињу, да заједно са Христом умиру да би заједно са
њим васкрсли. Одушевљене речи Григоријеве узвисују се изнад ка
тегорија приче и обнављања историје. „Будимо богови њега ради”
* G. Millet, Recherches . . , стр. 43–44.
* F. Gerke, Die Zeitbestimmung d. Passionssarkophage, стр. 195, табла
I, 1. Guida del Museo Lateranense, Roma 1922, стр. :ртig
Чудна ведрина концепције сасвим се одваја од текстова јеванђелиста.
* F. Gerke, Das heilige Antlitz – о типу Христа дечака (Christus puer)
стр. 26. et sqq.
позива Григорије „јер је и он (био) човек нас ради. Примио је горе

да нам поклони добро. Осиромашио је да се његовом сиротињом
обогатимо. Узео је лик ропски, да ми слободу узмемо. Сишао је да
се ми узнесемо...” У том интензивном поистовећењу са мукама, са
смрћу и васкрсом, Григорије тражи дубину и искреност „не оно што
се на површини слика и што се лако (оудови) отире, него оно што
се дубље уреже, не мастилом (бојом) већ благодаћу”. Иста жестоко
осећајна склоност ка преданом доживљавању мука Христових по
навља се и у руској беседничкој књижевности. Кирил Туровски скоро
парафразира Григорија — са извесном пажљивом дистанцијом —
„Вчера с разбојником распинахомса, днесљ с тобоко воскресохом,
вчера с Лонгином возвахом, днесљ со ангели глаголем ...“ Код нас
је изворна беседа Григоријева, нарочито у XIV веку, била толико
позната да су ти сликари њен почетак исписивали на портретима св.
Григорија Богослова. На отвореној књизи коју св. Григорије исписује.
на његовом портрету у Леснову, стоји почетак ове беседе: вљскоксенia
да и начело десно ...“ “
Немирно, узбуђено и интимно схватање Христових мука пре
несено је у XIV веку у монументално сликарство тек негде око 40-тих
година столећа, у онај стил који је био већ у целини дефинисан у
циклусу Мука у Иванову у Бугарској.“ Крајем XIII и првих деценија
ХIV века циклус мука Христових био је претежно уздржљив и толико
исцрпан да је изгубио одређеније акценте. Једино финале, велика
сцена треноса (6 → pog 9prvog), величном композиције и ефект
ном театралношћу скоро излази из опште умерене интерпретације
догађаја.
Не може се повезано пратити ток како је мењан изглед мука
Христових у хришћанском сликарству све до последњих година XIII
века. Циклуси из V века показују веома устаљене сцене које су нам
познате захваљујући рељефима у слоновој кости на плочицама Бри
танског музеја (из око 420—430)“ и на рељефима дрвених врата из
римске цркве св. Сабине (432).“ Ранохришћанска пластика V века са
призорима мука Христових преношена је иконографски скоро не
“ Б. Трифуновић, Словенски превод слова Григорија Богослова са ту

мачењима Никите Ираклијског, Прилози за књижевност, језик, историју
и фолклор, књ. ХХХV, св. 1–2, 1969, стр. 87–89. Сличности између Кирила
и Григорија већ је запазио А. Vaillant, Cyrille de Turov et Grégoire de
Nazianze, RES, 1950, ХХVI, стр. 34—50; новије о истом: Б. Трифуновић, При
лог познавању реторске ритмичности . . . , Београд 1965, стр. 67–72.
* N. L. Okunev, Lesnovo, L'art byzantin chez les Slaves, Paris 1930,
стр. 237.
* Сада најбоље репродукције у М. Бичев, Стенописите в Иваново,
Софија 1965, табле 17–48.
* W. F. Volbach – M. Hirmer, Early Christian Art, London 1961,
табла 98, стр. 329–30, са литературом.
* W. F. Volbach – M. Hirmer, o. c., табла 103, стр. 330–331. Рељефи
који се односе на патње Христове: Христос пред Кајафом, Христос пред
сказује Петрово одрицање, Пилат пере руке, Христос носи крст, Христос
на крсту. Жене на гробу. А. Venturi, Storia dell'arte italiana, Milano 1901,
fig. 308–325.
измењена у каснија времена. Колико су касније имитације рељефа
те садржине биле успеле најбоље илуструју примери: плочице у сло
новој кости из Милана“ и познати рељефи мука Христових на стубу
циборија у млетачком св. Марку.” Милански рељефи, дуго сматрани
као ранохришћански рад, сада се датирају у IX или X век, док се
млетачки рељефи, опет вешта копија старохришћанских узора из V
века, датирају у XIII век. У оба примера имитације старих умет
ничких дела нису случајне, оне се одређено везују за средњевековне
покрете реновације, у првом случају за каролиншку ренесансу, у
другом случају за онај покрет млетачке „ренесансе” који се ослањао
на ранохришћанске узоре и који је у једној студији О. Демуса веома
убедљиво приказан и везан за ХIII век. У општим цртама праћене
сцене мука Христових, у одломцима који су нам сачувани, показују
колико су током столећа оне различито схватане и различито умет
нички обрађиване.“ Према рељефима Мука на стубу циборија млетач
ког св. Марка јасно се види да су негде још током V века у илустра
ције јеванђелиста уметане и сцене настале према апокрифном јеван
ђељу Никодимовом, тексту који је познатији под насловом Сеsta
Pilati 19
У каснијој византиској традицији илустрације Христових мука
нису сувише мешане са уметцима из апокрифâ. Тенденција ка пе
дантној историјској тачности нарочито се истицала у дворској умет
ности која је инсистирала на узорима касноантичких времена. Мо
нументална касноантичка концепција осећа се нарочито на минија
турама Х века. На њима се показује и Христов земаљски живот од
Тајне вечере и Прања ногу, али у одређеном избору. У лењинград
“ W. F. Volbach, Elfenbeinarbeiten der Spätantike und des Frühen
Mittelalters, Mainz 1952, Nr. 232, Taf. 63. Christusszenen. Милано IX–X век.
Каролиншка копија старохришћанског узора.
“ О рељефима на циборију Св. Марка: Е. Weigand, Zur Datierung der
Ciboriumsäulen von S. Marco in Venedig, Atti del V Congresso interna
zionale di Studi Bizantini, vol. II, Roma 1940, стр. 440—451; O. Demus, A
Renascence of Early Christian Art in Thirteenth-Century Venice. Late Clas
sical and Medieval Studies in Honor of A. M. Friend Jr., Princeton 1955–
сепаратни отисак. O. Demus, The Chruch of San Marco in Venice, Washington
1960, стр. 166 sqq. et 183. Старог датирања у V век држи се W. F. Volbach,
Early Christ. Art, табле 82–83. стр. 327 — Фолбах, као и неки аутори,
сматра да су само средњевековни латински натписи накнадно уклесани.
* Појава историјски схваћеног Христа у сценама Мука доста је
касна, тек око 370. На новопронађеном саркофагу у San Sebastiano први
пут клеше се — у сценама Мука — брада ги Христос. F. Gerke, Die Zeit
bestimmung . . . стр. 227. Претпостављајући да је постојао циклус у илу
строваним јеванђељима јако рано, већ у III веку, Герке указује на жене
на гробу у Дура Еуропосу. Р. Gerke, Die Zeitbestimmung... стр. 241—42.
Остала ми је неприступачна студија: К. Weitzmann, The Narrative and
Liturgical Gospel Illustrations, »New Testaments Manuscripts Studies«,
Chicago 1950.
* Енглески превод Никодимовог јеванђеља (Acta Pilati) према новим
издањима ориг. текстова, са додацима vз Аcta Pilati: Montague Rh. J., The
Apocryphal New Testament, Oxford 1960, стр. 94–165; Издање нашег пре
voda: Đ. Daničić, Dva apokrifna jevanđelja, Starine IV, Zagreb 1872, под: I
Evangelium Nicodemi (Gesta Pilati) стр. 131—149.
ском јеванђељу (Публична Библиотека, Ms. gr. 21) сваки је драма

тични тренутак избегнут.“ Тек у XI веку, у јеванђељима типа Ра
risinus gr. 74, почиње — у општој опширности илустровања ред по
ред — опширније приказивање мука Христових“.То сликарство доста
одвојено од античких традиција, живо и популарно, преноси се и у
нешто монументалније облике. Циклус мука Христових из друге по
ловине XI века (око 1072—1087) из Сан Ађело ин Формис показује
довољно исцрпно, истина у нешто романизованој интерпретацији,
како су изгледали византијски циклуси Мука популарнијег типа.“
Сличних су концепција и млађи циклуси кападокијских цркава.“
Истовремено постојање циклуса Христових мука сасвим супротних
уметничких схватања може се наслутити по мозаицима на северном
зиду припрате у Дафнима (из око 1100).“ По њима се може схватити
како се преко „аристократске школе” и њених позних следбеника
преносила касна антика у XII и XIII век. Још у XII веку призори из
мука Христових нису бројни, али све више личе, у уметничкој обради,
на смишљено компоноване призоре касноантичких рељефа, као на
пример одрицање Петрово из Пармског јеванђеља (Bibl. Palat.,
cod. 5)25
У српском сликарству касног XIII или раног XIV века циклус
Мука има посебни простор, унутрашњу припрату. На тај начин из
двојене сцене Христове патње добиле су посебну важност и мону
ментални карактер. Најлепши циклус ове врсте сачувао се у унутра
шњој припрати цркве Светих Апостола у Пећи.“ У западном делу
који је током XIII века призидан катедралној цркви српских архи
епископа, у пространој, једноставној и тамној архитектури, на вели
ком полуцилиндичном своду и њему одговарајућој полукружној по
вршини западног зида сачувале су се велике композиције Мука у
посебним оквирима.
-— — — —,
* Лењинград, Публ. библ. Гр. 21, пореклом из Трапезунта. V. N. La

zarev, Storia della pittura bizantina, Einaudi, Torino 1967, стр. 139–40, 173,
tav. 116–118.
* Н. Omont, Evangiles avec peintures byzantines du XI siècles, Paris
1908. (Reproductions de manuscrits et miniatures de la Bibl. Nat. VIII) —
G. Millet је у својим Recherches до детаља искористио минијатуре парис
ког рукописа рr. 74, cfr. Recherches стр. 746. Репрод. у боји: А. Grabar,
Byzance, Paris, Ed. Michel 1963, стр. 135.
* O. Demus – M. Hirmer, Romanische Wandmalerei, München 1968,
fig. 16–32; Taf. V–XII.
* G. de Jerphanion. Une nouvelle province de l'art Byzantin. Les églises
rupestres de Cappadoce, Paris 1925—1942, passim.
* За знатно старије време постанка фресака у Дафни, пре Неа
Мони на Хиосу, заузима се А. Фролов. A. Frolow, La date des mosaiques
de Daphni: IX Corso di cultura sull'arte ravennate e bizantina, Ravenna
1962, стр. 295–299. -
* Парма. Biblioteca Palatina – Cod. Palat No. 5. — Лазарев крај XI

в., Грабар“ ХII v. V. Lazarev, Storia, стр. 191, таб. 240—44; A. Grabar, Ву
zanсе, стр. 139.
* Č. Радојчић, Старо српско сликарство, Београд 1966, стр. 74–76.
табле 44–46.
Чини се да је и у унутрашњој припрати Студенице од XIII
века постојао сличан циклус Мука. Већ запажене сличности пећских
Апостола са „Мајком цркава”, Сионским храмом у Јерусалтиму, ука
зују на могућност да су ти, у посебну просторију издвојени циклуси
Мука настали према неким палестинским узорима. Колико су у рели
гиозном животу Срба у раном XIV веку у високим круговима архие
пископије и двора Христове муке поштоване, може се проценити по
једној појединости која се сачувала у повељи краља Милутина, којом
оп поклања село Уљаре манастиру Хиландару.” Иако та повеља не
спада у оригиналне, она је састављена од аутентичних одломака који
пружају неочекиване податке. У повељи стоји како се краљ, дошавши
у пећки манастир, прво поклонио Христовим мукама — „поклоншоу ми
се кожаствним, и светима и животворецима страстемк, христа кога нашего...“
и даље светим иконама и моштима и како је на крају, пољубио де
сницу Претечину и примио благослов од тадашњег архиепископа
српског, господина Никодима.“
Нарочито подсећање на Христове муке било је почетком XIV
века у средњевековној Србији — свакако под утицајем византијског
религиозног живота — везано за нови талас опширног илустровања
земаљског живота Христовог. Циклуси у зидном сликарству на ту
општу тему били су почетком XIV века толико бројни и толико си
стематски подељени, да се количина фресака на теме новозаветних
догађаја скоро изједначила са количинама илустрација исте садр
жине у минијатурном сликарству. У свим покvшајима синтетичног,
уопштеног, прегледа византијског сликарства XIV века стално се ис
тиче да је педантна, детаљима претрпана наративност фресака раног
стила Палеолога, око 1300—1320, сасвим под утицајем старијих узора
из илуминираних рукописа. Количине очуваних циклуса из земаљ
ског живота Христовог и исто тако количине сцена у појединим ци
клусима не допуштају да се врше широка упоређења. Чини ми се да
би свака екстензивност унапред била осуђена на неуспех.
У своје доба покушао сам да напишем нешто исцрпнији комен
тар уз фреску „Рутање Христу” у Старом Нагоричину, трудећи се ла
* Најновије о повељи: Б. Радојичић, Житијс Стефана Уроша II

Милутина у Римничком Србљаку (1761). Историјски часопис САН IX—X
(no, eg., 97–99. Повељу је издао Љ. Стојановић у: Споменик III (1890)
стр. 1 1–24.
* Споменик III (1890) стр. 18. O Претечиној десници: М. Љубити.
ковић–Hopoвић, Претечина десница и друго крунисање Првовенчаног.
Старинaр V—VI (1956) стр. 105—114. У Жичкој повељи, одмах на почетку,
спомињу се „муке Христове”: судећи по контексту, као да се мисли на
реликвије мука Христових. Немањићи су имали једну реликвијv те врсте,
свето копље (копине) — Првовенчани. Живот Немањин. прев Л. Мирковић
Списи Светог Саве и Стевана Првовенчанога, Беогр. 1939, стр. 178 — Слична
реликвија. Г)ie Heilige Lanzе била је важна инсигнија немачких шарева,
који су копију свога копља поклонили Пољацима: чини се да су и Мађари
имали некw честицу исте nex иквије cfr. P. F. Schram mn. u. F. Mitherich.
Т)enkmale der deutschen Könige und Kaiser, München 1062 стр. 26 34. 96.
128, 139. О Лонгиновом копљу опширна литература: А. Frolov, Les re!i
quaires de la vraie croix, Paris 1965, стр. 83, прим. 4.
пронађем које су све околности утицале на формирање једног при

зора из мука Христових који се одвојио од текста јеванђелиста.“
Овога пута покушаћу да пружим нешто опширнији коментар о сцени
Христос пред Пилатом, држећи се углавном споменика који су на
стали негде од 1295 до 1320. У старохришћанским циклусима Христо
вих мука Пилатов суд је скоро симболична слика. На првим реље
фима из око 330. Суд Пилатов показан је сасвим дискретно, пред
стављен је једино судија, без осуђеника.“ Тек око 360—370. Суд Пи
латов има све елементе пуне илустрације догађаја, на пример на лип
санотеки из Бреше.“ У репрезентативној, монументалној уметности
хришћанској раног VI века Суд Пилатов добија свечани изглед висо
ког римског трибунала. У циклусу Мука у равенском S. Apollinare
Nuovo (пре 526.) већ се све показује што ће се касније столећима
понављати: свечано одевени Пилат седи на престолу са подножјем
и наслоном. Иза престола стоје гардисти, до Пилата стоји саmillus
који држи суд за поливање руку и плитку зделицу. Пред Пилатом
стоји Христос и иза њега гомила Јевреја.“ У каснијој византијској
уметности та се сцена сигнирала као 7 čccorraic rolј палirou — с об
зиром на место из Матеја ХХVII, 11—24.“ У XIV веку на пример у
Св. Николи Орфаносу у Солуну тачно се цитира место из Матеја:
xxii. 7,2Bčov I 3op žrevi)zто тžс уЕрха —
Натписи нису увек – у XIV веку — подједнаки, у Старом Нагори
чину стављен је уопштени текст: ...:... Н. ПАРА ТОY" ПIЛАТОТ" КАТА
xy" апофаcic:35 i
Маколико били иконографски типови Пилатова суда у касном

XIII и раном XIV веку везани традиционалним решењима, могу се
ипак јасно издвојити три варијанте које се знатно разликују и у
сценској поставци призора, у символици и уметничкој концепцији.
Све три варијанте имају своје праузоре у старохришћанској
уметности. Најмање свечана, скоро интимна варијанта Пилатова
суда најсрећније је дифинисана у недавно очишћеном и публикова
---- -1
* S. Radojčić, Ruganje Hristu na fresci u Starom. Nagoričinu, Narodna

Starina XIV, Zagreb 1939, стр. 15–32.
* На пример на латеранском саркофагу No. 183 из око 330. F. Gerke,
Die Zeitbestimmung, стр. 220, табла IX, сл. 37.
“ Сцена је богато развијена на липсанотеци из Бреше. Вrescia, Museo
Civico, upor. F. W. Volhach – M. Hirmer, o. c. табла 89. стр. 328.
* G. Bovini, La Vita di Christo nei mosaici di S. Apollinare Nuovo ...,
Ravenna 1959, стр. 87–89.
* С. Mango and J. W. Hawkins. The Hermitage of St. Neophytos and
its Wall Paintings, Dumbarton Oaks Papers ХХ (1966), стр. 147–48. Фреска
Пилатовог сvда насликана је на слоју касног XII века у наосу (после
1197), табла 30. — На стубу млетачког циборија латински натпис је сасвим
сличан: INTERROGAT IESVM PILATVS – cfr. A. Venturi, Storia dell'arte
italiana I. Milano 1901, fig. 257, стр. 270,444 et sqq.
* zод жзва, у Заос. 3-evt) vro rx: vetoze . . . Mat. XXVII, 27. Cfi. "А. Зv ro
но ужо, Ot rovovogatec -o, "A vio, Nixo) žo "Opporvoo Genoooovizric, "ASјvzi,
1964, стр. 14, табле 48–51.
“ Н. Окуњев, Црква Св. Ђорђа v Старом Нагоричинv. Гласник скоп
ског научног дрvштва, Скопље 1929, (V), стр. 111. сл. 17. G. Millet—A. Frolow,
La peinture du Moyen Age en Yougoslavie III, Paris 1962, pl. 86.
ном циклусу Христових мука у солунском Св. Николи. Реалистички

педантно са скраћеним описима показана сцена не поклапа се са
исписаним текстом из Матеја. На једноставној столици за расклапање,
типичној за рани XIV век (тамно дрво са коштаним интaрзијама и
редовима токарених балустара) седи Пилат који истовремено пере
руке и слуша поруку своје жене коју му преноси слуга из куће,
иза њих praetorium, насликан као играчка-модел преко које је пре
бачена тканина. Сасвим је одвојена шарена гомила војника оклоп
ника која приводи Христа. Све се држи почетне идеје ранохришћан
ских сличних рељефа на којима је одвојена група Христова од групе
Пилатове. На старом узору (на пример на латеранском саркофагу
бр. 171) — као и на солунској фресци — Пилат седи на столици на
расклапање, пред њим је саmillus са прибором за прање руку, Пилат
намерно окреће главу од Христа да би се што јаче истакло његово
невољно суђење. На ранохришћанском рељефу у средини се види
assessor — а у позадини иза Пилата Ен иди се умањена макета рraeto
rium-а са прозорима и зупцима на зиду. Све је на рељефу и фресци
у суштини исто, иако су појединости различите; на старом рељефу
Пилат је замишљен и одвојен од процеса суђења који спроводи преко
воље, на солунској фресци Пилат пажљиво слуша поруку жене. Та је
порука у литургичним песмама певана у жешћем облику него што је
изречено у јеванђељу (Мат. ХХVII, 19).“ У апокрифном јеванђељу
Никодимовом зна се чак и име Пилатовој жени, прокла (Procla).“
Знатно свечанији призор суђења показан је на старонагоричкој
фресци Пилатове пресуде (; 3r:6rpxatc). Слика трибунала много под
сећа на касноантичке рељефе. Пилат седи на пространом престолу,
иза њега стоје два гардиста са великим кружним белим штитовима.
Све се дешава пред апсидом трибунала у преторију. Свечани чин
схваћен је као историјски тачна реконструкција; као доминантна лич
ност композиције иистакнут је Пилат, Христос је стављен у леви
угао, означен крстастим нимбом, али на месту осуђенога, везаних
руку. Строга симетрија око рraeses-а који седи на трибуналу много
подсећа на оне симетричне рељефе на великим сребрним мисори
јима IV века, на којима је у средини цар пред монументалном ар
хитектуром престолне дворане, окружен савладарима и гардистима,
или само гардистима са великим штитовима.“Старонагорички суд Пи
латов, нарочито наглашени део композиције, смештен пред апсиду
суднице, одређено показује систем класицистичког начина компоно
вања у раном сликарству Палеолога. Група: Пилат, гардисти и саmil
lus представљају педантно поновљену позајмицу са старог узора. Ми
* R. Jakobson, Fragmenta Chilandarica palaeoslavica, A. Sticherarium,

Copenhagen 1957, fol. 55r.
* G. Daničić, Dva apokrifna jevandjelja, Starine IV (1872) стр. 131–149.
Пилатова жена Прокла (Procla) спомиње се у Пилатовом писму Ироду.
cfr. Montague R. J., The Apocryphal New Testament, Oxford 1960, стр. 155.
* A. Venturi, Storia . . . I, стр. 495 fig. 437, стр. 497, fig. 438, стр 547;
W. F. Volbach – M. Hirmer, Early Christian Art, London 1961, табла 53,
стр. 322. Теодосијев мисориј из год. 388. вероватно је настао у Солуну.
лутинови мајстори Михајло и Евтихије дају тачно изглед старе ком
позиције и истовремено сетруде да понове и стару сликарску обраду:
пуноћу пластичног облика, дубину простора, уздржљиву свечану
ритмику покрета Пилата и камила и непомичност германских гар
диста. Разуме се да је тврда, углађена концепија сликања класициста
раног XIV века додала новој интерпретацији старохришћанског узора
непријатну досаду усахлог и штурог вештог епигонства. Класицизам
заустављених покрета и полираних облика већ је у првим деценијама
ХIV века уметност Палеолога довео до опасне границе мртвила; та
криза је преброђена тек четрдесетих година XIV века кад су попу
стиле амбиције „историјски тачне” обнове, кад су нове тенденције
знатно осећајнијег и драматичнијег сликарства однеле победу. Међу
тим, аrs docta педантних класициста у годинама њеног цветања, до
двадесетих година XIV века, развијала се — у своме правцу — ка још
исцрпнијој реконструкцији историчарске истинољубивости, попуња
вањем слике појединостима које се износе да би се призор што више
приближио „пуној слици” догађаја.
Трећи, најсложенији тип композиције Пилатовог суда у визан
тијској уметности у временима негде од 1295. до 1320. живо илуструје
до ког се савршенства — у том несликовитом сликарству — пошто
вала вештина историчарске реконструкције Као и сви припадници
привидно наративне уметности, а то су били класицисти Палеолога
— и учени дворски мајстори цариградски и њихови следбеници у
провинцији и средњевековној Србији, пажљиво су користили и старе
узоре из сликарства и пластике и традиције које су објашњавале
догађаје. До које мере је могла да се — у томе правцу —концен
трише једна слика, показују нарочито оне варијанте Пилатовог суда
које су се очувале у цркви Протата у Кареји“ и у цркви Богородице
Перивлепте у Охриду.“ Обе ове фреске сликане су последњих година
XIII века и дела су веома сродних ако не и истих мајстора. Гћи
М. Сотириу промакла је сличност између Протата и Перивлепте. У
Старом Нагоричину, Протату и Охриду Суд Пилатов одређено је
смештен у архитектонски оквир суднице преторија. Та архитектонска
кулиса најтачније је показана у Протату. Не бих смео да из те по
јединости извлачим закључак да су протатски мајстори, као најтач
нији кописти касноантичког узора, најближи цариградским дворским
атељеима... Praetorium — palatium иза Пилата у Протату показан је
као апсидални део тробродне базилике — суднице. Централна апсида,
одмах испод полукруга конхе има пет прозора, као апсиде Св. Ди
* M. Sotiriоu, L'école macédonienne et l'école dite de Miloutine, Ae)

тitov rije 7 puartzvizije žсужио) о ушије Етхереizg, rep. A”, т. E”, ”А.97 vot, 1969, стр. 1–30,
табла 8°.
“ G. Millet – A. Frolow, La peinture du Moyen Age en Yougoslavie
III, Paris 1962, pl. 8, fig. 3. Архаична и провинцијски наивна фреска Пи
латовог суда у Св. Николи У in
(1299) као сликарство не улази
у стил ренесансе Палеолога. Тврда симетрија са истакнутим Пилатом у
средини везује се свакако за неке провинцијске узоре XII века. Упор.
Millet-Frolow III, pl. 24, 1.
митрија у Солуну и Sant'Apollinare in Classe у Равени.“ Испред ап

сиде седи гологлави Пилат, иза њега, лево, стоји гардиста (у Протату
копљаник, у Охриду маченосац-спатар) испред гардиста стоји саmillus
соји полива руке, лево стоји везани Христос, око њега се тиска гомила
Јевреја. УОхриду натпис одређује тачно тренутакзбивања кад Јевреји
узвикују: -- TO AIM A Y'T Eqр YM K'EIII TA TEKNA IH MON: – (ri, zluz
zbroj čip’ južg xxi &ri riž réxvz žučov – Matth. XXVII, 25) — Sanguis eius
super nos, et super filios nostros. У Протату и Перивлепти испред Пи
лата насликан је сто, прекривен тканином. На столу стоји писаћи
прибор: дивит, полуразвијени свитак са неразумљивим словима — у
Протату и остале ситнице: трска за писање и ножић. Истом типу Пи
латовог суђења припада ни знатно наивније сликана и касније рету
ширана фреска у цркви Св. Ђорђа у селу Полошко.“ Преко старог
грчког натписа који се једва назире нашарано је грубо ћирилицом:
oyмšвенте и изреченiе платово, формула која се наводи у светогор
ском сликарском приручнику: # žr:6vujte: xxi žrópozaic rol', Пt) krov. —У
Полошком је сцена просторно и временски разбијена. Кулисе у по
задини показују фантастично деформисани апсидални простор са
шкољком, истуреним архитравима, мраморним стубовима са капите
лима и декоративно постављеним стакленим флашама за мастило; та
појединост из писарске собе насликана је знатно ефектније на фрес
ци јеванђелисте Луке у Краљевој цркви у Студеници. До апсиде
насликана је кућа Пилатова са великим прозором на коме стоји
Пилатова жена која живим гестом наређује слуги да пренесе њену
поруку Пилату; тај мотив Пилатове жене у отвору прозора већ се
јавља на рељефу у млетачком Св. Марку. Слуга је насликан два пута:
како прима поруку и како је предаје. Полошка фреска истовремено
показује: улазак Христа у судницу, прање руку и анегдоту о сну
Пилатове жене. Призор је показан као да се дешава на Истоку.
Пилат носи царски дијадем са препендулијама, кратку тунику са
уским рукавима, са богатим оковратником и перибрахионијима на
којима су извезена „куфска слова”; игемон је сасвим источњачки опа
сан светлом тканицом. Камилус у краткој туници носи уске беле
гаће. Као и у Протату и у Охриду пред Пилатом је сто са дивитом
-перницом, зарезаном трском и исписаним комадом пергамента.
Све описане фреске трећег типа Пилатовог суда имају једну
упадљиву појединост: судијски сто. Сличан сто појављује се већ у
VI веку на познатим минијатурама у росанском јеванђељу. Сodex
purpureus Rossanensis има две илустрације из Пилатовог суђења:
fol8: Христос пред Пилатом, доле: Јуда враћа новац и вешање Јудино;
fol. 8': Христос пред Пилатом, у доњем делу Христос и Варава.“
“ F. W. Volbach – M. Hirmer, o. c. стр. 344, fig. 23. R. Krautheimer,

Early Christian and Byzantine Architecture, Baltimore 1965, The Pelican Hi
story of Art, . 96, fig. 36.
* V. R. Petković, La peinture serbe du Moyen äge II, Beograd 1936,
р1. CLIII.
* Минијатура на fol. 8“ дукована у боји у: А. Grabar, B tine
painting, ed. št: 1953. на стр. 162. Минијатура на fol. 8: W. F. Volbach –

Скоро исти судијски сто показан је два пута на рељефима Суда Пи

латовог на стубу циборија у млетачком Св. Марку.“ Сто је покривен,
до пода, тканином, на њему стоји писаћи прибор, мастионица и трске
зарезане за писање. Има једно место код Јована Лиђанина (Johannes
Lydus) у коме се доста тачно описује судница. „А то је како они на
зивају раratura, t. j. опрема и теке. Тако они називају прибор који се
обично зове калем (то ххххидром); а он је, да буде угледнији, изведен
као златни предмет и мора да буде тежак сто литара злата . .. :”“
И заиста, на столовима пред Пилатом у Росанском кодексу и на сто
ловима на циборију Св. Марка стоје велике мастионице и зарезане
трске. Прибор који спомиње Јован Лиђанин — хx) xužсtov — још је
тачније показан на фрескама касног XIII и раног XIV века, у Про
тату, Охриду и Полошком. Х. Крузе — у његовом у примедби цити
раном раду — много се мучи око речи хx) zužotov. На подручју не
кадашње византијске културе тај је предмет добро познат и он се
употребљавао на Балкану још у XVIII веку. Кxxxxxptov у грчко-ен
глеским речницима тумачи се као реп-case и inkstand. Срби тај пред
мет зову калем и дивит, и он се састоји из два дела од бочице за
мастило и дугуљасте кутије за пера или трске. Немци то називају
türkischer Federhalter (дивит). У касном XIII веку били су бочица
и кутија за пера тако повезани, да се предмет држао окомито, тако
држи каламарион арханђео Михаило у Перивлепти и арханђео Гав
рило у Дечанима; по отвореном каламариону у Полошком види се да
су у кутији држана четири пера. Касније, у ХVI и XVII веку дивит
је тако везиван за кутију за пера, да се предмет држао у левој руци
положено.“ На Пилатовом столу на фрескама касног XIII и раног
ХIV века, поред писаћег прибора стоји и комад исписаног пергамента,
свакако писмена пресуда; то је судбоносна одлука судије на којој он
„tribus digitis mortem hominum scribat aut vitam.” Тешко је рећи
да ли је касноантичка „рaratura” суднице у раном класицизму Па
M. Hirmer, o. c. табла 239. Главна литература о Росанском кодексу код

Фолбаха стр. 357.
“ А. Venturi, Storia ... I, стр. 270, fig. 257, стр. 273, fig. 260.
“ Johannes Lydus, De mag. II, 14 — према: Н. Kruse, Studien zur
offiziellen Geltung des Kaiserbildes im Römischen Reiche, Paderborn 1934,
стр. 103, прим. 1. Грчки термин литра одговара средњевековној либри, мери
за злато. О Јовану Лиђанину (Лидијцу) упор. Г. Острогорски, Историја
Византије, Београд, Просвета 1969, стр. 47, прим. 6.
“ Леп примерак сребрног дивита из XVII века чува се у београд
ском Музеју примењених уметности, I. бр. 1151. Каталог: Уметничка об
рада метала II (1956—57) No. 334, стр. 34 — са литературом.
“ Лажни текст Јована Златоустог: Opus imperf. in Matth. homil. 54,
ex cap. 25 — по: Н. Kruse, o. c., стр. 98–99. Пилатова писмена одлука на
рочито се истиче на мозаицима Мука у млетачком Св. Марку (О. Demus,
Dje Mosaiken von San Marco in Venedig 1100—1300, Baden bei Wien 1935,
табла 15 (Раssion), стр. 89–90). Исписани свитак на столу Пилатовом на
сликан је у Протату, у Перивлепти и Полошком. У украјинским духовним
песмама из XVIII века Пилатова писмена пресуда спомиње се као декрет.
„Јуже декрет подписует Пилат, вирок јуж” сказует . . . ” J. Vašica — J. Vajs,
Soupis staroslovanských rukopisou Národniho Musea v Praze, Praha 1957,
стр. 202,379,380
леолога показивана једино из археолошких амбиција сликара, да се

изазове историјски што тачнија сцена римског трибунала, или се у
тој исцрпности описа крију и асоцијације из апокрифних текстова
и традиција. Једна појединост, жа) хибриом на столу, упућује на прет
поставку о одјецима апокрифних традиција у најсвечанијој инсце
нацији Пилатовог суда у строго ортодоксном дворском класицизму
око 1300. У циклусу мука Христових на фрескама тога времена, осећа се
педантни пуризам илустратора. На пример, натписи изнад сцена Суда
Пилатовог одређено везују призор за одабране пасусе из јеванђеља
— углавном за Јована ХVIII,28—40; XIX, 1—4 (четврто јеванђеље мука
Христових) и за Матеја ХХVII, 17—32 (Пето јеванђеље мука Хри
стових). Јеванђелисти не описују судницу (praetorium, пуkтор, — у
српским апокрифима). О њој се знатно више говори у јеванђељу
Никодимовом које је настало у првобитној редакцији негде око 425.
У лажном тексту Хризостомовом (In Mattheum homilia 54) говори се о
Пилатовом писаћем прибору. Из једног арапског путописца, Харуна
-ибн-Јахје, из Х века, знамо да је Пилатов писаћи прибор у Цари
граду чуван скоро као реликвија. Харун-ибн-Јахја доста опширно
прича о поворци на дан „пепелнице”— пепељаве сриједе — (mercredi
des Cendres, Aschermittwoch) коју је он посматрао 913. године.“
Харун-ибн-Јахја прво описује, са очевидним претеривањима, поворку
која иде испред цара — све по десет хиљада(!) стараца, младића, де
чака итд. Тај кортеж завршава стотина пажева која носи златни
ковчег у коме лежи молитвена одећа царева. Иза њих ступа човек зван
ar ruhum који позива народ да ућути и виче: ћутите! Иза њега иде
један старац који носи у руци умиваоник и бокал који су златни и
украшени бисером и рубинима. Тада се појави цар у одећи аl-aksimum
(Васиљев тумачи rov ž).Nažiuov — festival clothes) то је свилена ха
љина са утканим драгим камењем,“ он носи круну на глави а на
ногама полу-чизме, једну црну, другу црвену, за њим иде министар.
Цар држи у руци златну кутију са прашином (пепелом) и иде пе
“ Харун-ибн-Јахја описује поворку која се изводила на „пепељаву

сриједу”, када се, „пепељи”. К. Дитрих даје Јахјином опису као натпис
дугу именицу die Aschermittwochsprozession (K. Dietrich, Hofleben in
Byzanz. Voigtländers Ouellenbücher Bd. 19, Lрz., s. d., стр. 65–66). О опису
исте поворке писали су касније А. Васиљев и Г. Острогорски. А. Vasiliev,
Harun-ibn Yahya and his Description of Constantinople, Seminarium Kon
dakovianum V., Prague 1932, стр. 149—163. G. Ostrogorsky, Zum Reisebericht
des Harun-ibn Jahja, Sem. Kond. V, стр. 251–257. Васиљев даје неколико
драгоцених коментара уз текст и везује основну идеју свечаности за места
из Матеја (XXVII, 24) и књиге Левитске (нарочито ХVI, 21–22). Опшир
није о старојеврејском обичају облачења у врећу, о раздртој хаљини и о
посипању пепелом упор. Л. Мирковић, Хеортологија, Београд 1961, стр. 265.
Острогорски доказује да је Ибн Јахја био у Цариграду за цара Александра
(маја 912 — јуни уђ
и идентификује оба висока чиновника који се по
мињу уз цара: чиновник кога Ибн Јахја зове аr ruhum биће свакако
rector domus, a al vizir eпарх Цариграда који се сматрао, као судија,
„оцем града”.
* Ad rov žЖЖхžipov cfr. H. П. Кондаков, Очерки и заметки по истории
средневекового искуcства и културњи. Praga, 1929, стр. 227. Све дворске
одеће називају се заједничким именом 277.73402.

шице. Кад учини два корака, министар викне на њиховом језику:

сетите се смрти (иštvo 9е тоб 8xvárou.)— сада католички свештеници
извикују: Мemento quia pulvis es, in pulverem reverteris. Чим он то
изрекне, цар стане, отвори кутију, погледа на прах, пољуби га и
заплаче. На тај начин он наставља док не стигне до врата цркве.
Тада човек пружи умиваоник и бокал и цар опере руке и рекне
своме министру: „заиста сам невин за крв свих људи. Да ме Бог не
пита за њихову крв, јер сам је (т. ј. крв) ставио на твоја плећа”. Он
(цар) обуче у своју одећу министра, узме мастионицу Пилатову —
то је мастионица човека који је изјавио да је невин за крв Христову
— стави је на плећа министрова и рекне му: суди праведно као што
је Пилат праведно(!) судио. Министар одлази на јавне тргове по
Цариграду и тамо му извикују: „Суди праведно као што ти је цар
поверио да владаш народом”.
А. Васиљев, који се изближе позабавио текстом Харуна-ибн Јахје,
признаје да му је цела прича о Пилату „very obscure”. Међутим,
већ је знатно раније К. Дитрих, дајући објашњење уз исти текст, при
метио да се у источном хришћанству сачувала традиција о праведном
Пилату. У песмама св. Јефрема Сирског Пилат је праведник, а у
Етиопији Пилат се чак поштује као светац.“ Опис поворке која се
изводила у Цариграду Х века осветљава заиста у посебној светлости
цариградска дворска схватања о Пилату и његовом суду. Цар себе
идентификује са Пилатом, он глуми Пилата са његовим прибором:
бокалом, умиваоником и „калемом”-дивитом за мастило и кутијом
за писаће трске. Фреске Суда Пилатовог у Протату, Охриду и Поло
шком тачно показују како изгледају ти предмети. У првом плану, на
предњем делу судијског стола стоји Пилатов писаћи прибор, најваж
нији реквизит цариградске необичне глуме. Није се сачувала тради
ција о трајању Пилатске процесије у Цариграду, ипак истицање
Пилатовог писаћег прибора на фрескама касног XIII и раног XIV
века свакако није случајно. Арапски извор живо илуструје које су
се символичне спекулације везивале за Пилатов суд. Обичај Х века
у коме се цар идентификује са Пилатом има двоструко значење: у
свечаности се изводи символични лустрациони акт у коме се цар
јавно каје, љуби пепео и „пилатски” се пере од грехова. То је оче
видно неко везивање старозаветних обичаја са новозаветним дога
ђајем. Министар кога цар одева у своје хаљине заиста прима на себе
незавидну улогу старозаветног јарца на кога се стављају сви греси;
он је познати Sündenbock, caper emissarius.
Крај представе пред вратима цркве сасвим је неочекиван, цар
саветује епарха: суди праведно као што је Пилат судио. Не бих смео
да чврсто тврдим да се то говорило у вези са угледом старог рим
ског права које је, нарочито у дворској средини високо цењено. Тек
у X веку византијски цар, очевидно поштујући римско право, саве
тује судији и „оцу града” нека му као узор буде — Пилат. У сложеним
и богатим традицијама цариградским трајале су идеје које се нису
* К. Dietrich, o. c., стр. 66. n. 2.
сувише освртале на строге канонске дефиниције званичне цркве.

Прича Ибн-Јахје живо илуструје како се мислило о Пилату и ње
говом суду у Цариграду Х века. У хришћанском обичају међусобног
опраштања пред пост све се скупило: старозаветна сујеверица, дога
ђаји из мука Христових и посредна похвала iuris civilis romani. У
примитивној сеоској средини српској обичај међусобног опраштања
на „проштене покладе” остао је скоро у наивном и невином облику
— не опрашта се крв, већ се праштају батине. У Лесковачкој Мо
рави буколична свечаност скоро је смешна. Млади зет спреми неки
поклон, шише ракије, јабуку и које кувано јаје, и са тим креће у
ритуал „очишћења од греха”. Дошавши у женин род он потражи
опроштење од старца и бабе што им је тукао кћер, а они му кажу:
„Ако, сигурно је заслужила” — и после тога ручају.“ Безначајне сит
нице малог света лако се праштају. Сасвим су других размера греси
великих личности. Можда је у хришћанској култури Европе Пила
това пресуда најнеобичније и најсупротније цењена. Две неједнаке
слике Пилата кристалисале су се у често супротним концепцијама
хришћанског истока и хришћанског запада. У западној традицији
Пилат је од средњег века, чудовиште, џелат и убица; у традицији
истока Пилат је пример слабости човекове, он је плашљив и неодлу
чан, али у срцу праведан. Та два Пилата имала су почетну заједничку
слику у ранохришћанској уметности и апокрифној књижевности.
Стара „Acta Pilati” више су на страни игемоновој; Такав је он на
рељефима саркофага и такав остаје у византијској уметности. Лепи,
свечани, старонагорички Пилат из XIV века, тачно је онај симпатични
противник противника Христових из старог апокрифа који, гледајући
у сунце изговара познате речи из Матеја: тогда прiем, пилат,
кwдоу и оумљи уоуцћ скои пуkлио сланкцоу глаголе: неповинан, есама
wтк кркве праведника сего . . .“ — У „Златној легенди” (Legenda
aurea) Jacobus de Voragine caм се извињава што исписује апокрифе о
Пилату, али их ипак наводи: како је према западним традицијама
Пилат незаконито дете, како је убио брата, како је у Риму убио „сина
француског краља”, и даље редом како се ножем убио, како је бачен
у Тибар и како је Р им тровао и даље, како је његов леш пребачен
у — Рону, како је Пилат оженио Јуду његовом мајком и како је Лон
гину одсекао главу.“ Иста вечито негативна слика Пилатова траје на
западу до данас. H. Leclercq — године 1939 — скоро себи пребацује
што је узео у свој речник Пилата „le personage un des plus odieuх de
l'histoire.” Оштри француски свештеник напада Пилата не штедећи
при томе Италијане — како је он (Ponce-Pilate) типични примерак
„de sa nation” и како је његова пресуда „соmbinazione”, поступак који
* M. Борђевић, Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Бео

град 1958, стр. 366–67.
* Српски текст јеванђеља Никодимовог еđ. Đ. Daničić, Starine IV,
Zagreb 1872, стр. 137.
* Jacques de Voragine, La Légende Dorée, trad. Teodor de Wyzewa,
Paris 1913, str. 162, 180, 199 et sqq., 254, 264, 270 et sqq., 713.
20
Леклерк може и да опише само италијански.“ Негде истих година,

између 1928 и 1940. Михаил Афанасијевич Булгаков написао је у свом
роману „Мајстор и Маргарита” један од најлепших и најпотреснијих
модерних апокрифа о суду Пилатовом. Исписујем цело место:
Леви се наједном приближио столу, ослонио се о њега
обема рукама и гледајући прокуратора очима које су пламтиле,
почео је да шапуће: Игемоне, знај да ћу ја у Јершалајму зак
лати једног човека. Хтео сам то да ти кажем, како би знао да
ће још бити крви.
— Ја такође знам да ће још бити, одговорио је Пилат,
својим речима ниси ме зачудио. Ти, разуме се, хоћеш да за
кољеш мене?
— Тебе нећу моћи да закољем, одговорио је Леви, сме

шкајући се — ја нисам тако глуп човек да бих на тако нешто и
помислио. Али ја ћу заклати Јуду из Киријата, и томе ћу по
СВСТИТИ ОСТата К. СВОГ ЖИВОТа..
Тада се задовољство појавило у очима прокуратора и он

је, позвавши прстом себи ближе Левија Матеја, рекао:
– То нећеш моћи да урадиш, не мучи се бадава. Ове ноћи
Јуду су већзаклали.
Леви је одскочио од стола, дивље се осврћући и повикао:
— Ко је то урадио?
Пилат му је одговорио:
— То сам ја урадио.
— Леви је отворио уста, загледао се у Прокуратора, а овај
је тихо рекао:
— То, разуме се, није тако много, али сам то ипак урадио
ја. — И додао је:
— Но, а да ли ћеш сада узети нешто?
Леви сезамислио, опустио и на крају рекао:
— Нареди да ми даду комад чистог пергамента.“
Мрзећи се, они се смирују. Матеј ће добити пергамент, да на
њему испише историју Христове патње. Булгаков чак, по мало ефек
тно, смишља да је текст Матеја исписан делимично на пергаменту
који је јеванђелиста добио од Пилата. Увек се у истом духу испредају
источни апокрифи о Пилату, увек по мало у његову корист.“ Из
* Н. Leclercq, Pilate, Dictionaire d'archéologie chrétienne. Fasc. СLVI
–CLVII (Paris 1939) col. 1042—1043.
* M. Bulgakov, Majstor i Margarita, izd. Minerva, Subotica-Beograd
1968, стр. 297–298.
* У наивној причи „Како осуди Марта Пилата”, игемон је прави
хришћанин-мученик који се богу моли да га прими у своје стадо — све у
тону покајаног грешника; крај је заиста неочекиван „негда 8rekнŠше него, агре
лки кк знесоше пилаток 8 главŠ на невеса...“ Polivka, Starine XXIV, Zagreb 1891,
стр. 118. У неким сличним апокрифима цар (Тиберије) свечано сахрањује
Пилатово тело. Starine XXIV, стр. 135.
ширих концепција које су прешле и у хришћанство, исток остаје

увек ближи слабостима човека, свакако због тога што јасно одваја
земаљске услове од идеала религије. У том оквиру остаје и призор
суда Пилатовог. То је свечана сцена у којој су сви — и добри и зли
— лепи.” Та лепота не везује се за пролазну лепоту смртних и још
мање само за догађаје земаљског живота Христовог. У верској
мисли хришћанског Истока све су сличности са људском пролаз
ношћу привидне и све су реалности схваћене као помоћна, примењена
реалност да се кроз њу, као кроз добро режирану божанску глуму
искажу знатно узвишеније мисли, тачно оне које речито и узбуд
љиво дефинише св. Григорије Богослов.
Тежња ка непомичној религиозној мисли стално се понавља и у
византијском сликарству, нарочито у елитним цариградским умет
ничким центрима. Једна једина сцена из циклуса мука Христових
— узета само као пример — сама показује у сажетом облику чудно
импозантну трајност прастарих религиозних, уметничких и јуридич
них схватања. Враћање касноантичким облицима у раном XIV веку
било је очевидно изазвано реновацијом истих оних мисли о мукама
Христовим које су утицале на формирање првобитних иконографских
узора. Три варијанте Пилатовог суда у временима између 1295. и
1320. не показују неку случајну неуједначеност.
Иако лако изричемо дефиницију како нам је јасно да мисао
чува слику а слика чува мисао, — ми ту сагласност једва разумевамо.
Високи тон средњевековне књижевности и теолошке спекулације
раног XIV века дају свакако основу класицистичкој свечаној слици
Пилатовог суда. Али истих година траје и она друга апокрифна тра
диција, једноставнија и ближа човеку у којој живе личности око
Христа знатно људскијим, скромнијим животом. Од образованости и
способности писаца и сликара вечито је зависила њихова варијанта
приче и сцене. Ипак и поред мањих колебања извесне константе
Истока увек остају непроменљиве. Чак и на скученој теми Пилата и
његовог суда та чињеница остаје очевидна: ранохришћански лепи
и отмени Пилат остаје исти у Византији раног XIV века и у роману
Булгакова.
Пред сликом на смрт осуђеног Христа у цркви се пева о њего
војдвострукој суштини и његовој стрпљивости: пилата оучаше скона жена
не воуди соудина касtkлик соудалцкомоу тококо во иwвличавањемљ, испљитаканетк
доушко мок. соудицiко ткоњмоу пуkдљстоит, и одра монего не остоупанетк.
пако вљ соугоув k coyшкств“k комене кксtkљик пакллеткса да покажета кљ
истиноу сконе дклготкупине:“
* Лепота у византијској уметности није формална, спољашња, она

је тумач истине, откровења то у др жалом, švši 2 živ ih, i čuov rje; 2) r. 9 stac čariv...
N. H. Baynes, The Hellenistic Civilisation and East Rome, Oxford 1946, стр.
31. Место је из Сократове Црквене историје (Нist. Ecclesiast. III, c. 16).
* R. Jacobson, Fragmenta chiliandarica palaeoslavica, A. Sticherarium,
Copenhagen 1957, fol. 55r.
Стојећи пред Пилатом, Христос, као пример стрпљивости, појављује

се у своме двоструком суштaству, мисли се као човек и као бог.
Исказивање те истине не допушта неко једнострано идентификовање
са земаљском стварношћу. Ни текст Матеја не прихвата се као зе
маљска историја, већ само као митолошка алегорија која има знатно
сложеније, узвишеније значење. Баш због те битније садржине и
видљива илустрација служи се одабраним облицима старе, искусне
класичне уметности која се одавна прилагодила вештинама дволич
ности, да показујући једноставне призоре, тумачи сложене, апстрак
тне идеје. Отуда и потиче — у уметничком изразу — строго избега
вање појединачног, сентименталног, људски везаног; све је уопштено,
театрално, хармонично, стабилно и рационално, а не реалистички
схваћено, у облику до те мере јасно уколико облик и служи преци
зно одређеној мисли апстрактне дефиниције. Често постигнута хар
монија између мисли и класично дотераног облика понављала се то
лико упорно кроз историју византијске уметности да би се скоро
смело рећи да је та принудна хармонија била стално присутна као
константна особина византијског сликарства. Ипак изблиза по
сматрани развој и самог класицизма у ренесанси Палеолога показује
да су изрази савршене усклађености облика и мисли и у срединама
интелектуалних и артистичких елита, само привремено у тренуцима
напрегнуте интензивности, добијали чудну хладну прозрачност и ко
херентност једне срачунате лепоте која је дестилисана из природне
лепоте, почивала на законитостима искуства и разума. Далека од све
жег утиска и још даље одвојена од осећајног израза, та несентимен
тална класика мировала је у сферама античке отмене апатије; као
изразита аrs docta она није могла да дуго постоји у усамљености.
Две условно повезане појаве унеле су нови живот у византијско
сликарство четрдесетих година XIV века. Опет је у религиозној осе
ћајности оживео побожни роман, апокриф, а са њим и верницима
знатно ближе сликарство. Како је то живо, несвечано, схватање мука
Христових — и догађаја који су се касније збивали — добило нови
изглед, показују брзо изведене мининјатуре бугарског ватиканског
Манасеса које се односе на фантастичне апокрифе о судбини Пи
латовој.“
* I. Dujčev, Minijature Manasijevog letopisa, Sofija-Beograd, No. 24,
минијатура на fol. 76v. Колико илустратора занима апокрифни детаљ о
Магдалени и Тиберију види се и по диспропорцији формата. Збуњено ме
сто из Живота Тиберијевог једва се чита: тикеploy же сем 8. овлaдаљ Џоу уи
млф ни uсоуса моего сладкаго и живота скуовице на куљстik пригвоздишљ
евреје и пилат. адово же раздроушенје и лкотљил, ст, муљти по еже из гуова
кљстани sиждителекik и по еже кљ плтати кљ внесени от нижнiихт, даже до
рима тече магдалини марја Азик простиражџи на везаконовавшiих, и тиверјевљ
гарост, толми кљжеже јако ташкож и лкотож вљ сtkýт, оумљчити сљ муљтiљ
њуел, и книгоч пл, паче же и пилата.
I. Bogdan, Cronica lui Constantin Manasses, Bucuresti 1922, стр. 82). Илу
минатор се држи дословно текста, он ређа као и хроничар: адoво ()đздуоY
шенie. – Силазак Христов у ад па, нешто више, кљ плЋ ти кЋзнесенине —
вазнесење (in corpore) и десно Магдалена и њена пратилица пред Тибе
ријем иза кога стоји гардиста са штитом. Оба празника, Васкрс и Вазне
Le jugement de Pilate dans la peinture byzantine 311
S. RADOJCIC
LE JUGEMENT DE PILATE DANS LA PEINTURE BYZANTINE

DU DEBUT DU XIV' SIÈCLE
Résumé
Dans la peinture monumentale byzantine du début du XIVe siècle

le cycle de la Passion se distingue particulièrement par son ampleur.
Dans les illustrations de la Passion, l'iconographie s'appuyait, dès les
dernières années du XIIIe siècle, sur les modèles très anciens de l’art
paléochrétien et des premières époques de l'art byzantin. Ce phénomène
peut être particulièrement bien suivi dans les variantes des illustrations
du jugement de Pilate.
Depuis environ 1295 jusque vers 1320 trois types de jugement de
Pilate appamaît simultanément dans la peinture monumentale byzantine.
La plus simple illustration s'appuie sur le prototype connu des reliefs
sur les sarcophages paléochrétviens. Un spectacle plus solennel du ju—
gement de Pilate se rattache, au point de vue iconographique, aux mis
soriums d'argent aux reliefs représentant l'empereur avec ses corégents
et les gardes barbares; dans ces scènes l'événement de la Passion est
placée dans l'ambiance de la cour impéniale. La troisième illustration,
la plus complexe, du jugement de Pilate s'appuie fortement sur les deux
miniatures connues du code pourpré de Rossano. Cette variante s'insère
dans la scène, décrite en détail, du tribunal romain. Les deux premières
variantes s'en tiennent strictement aux textes des évangélistes, tandis que
la troisième variante doit son origine aux influences manifestes des
traditions apocryphes, provenant de Constantinople.
Sur les fresques représentant le jugement de Pilate dans l’église du
Protat, dans l’église de la Vierge Périvlèpte à Ohrid et dans l’église de
St Georges à Pološko, on peint, au premier plan, sur la table du juge,
la garniture de bureau de Pilate qu’on gardait à Constantinople, au Xe
siècle, presque comme une relique. Dans l'itinéraire d'Ibn Yahya on
trouve la description d'une intéressante procession qu'on faisait à Con
stantinople le Mercredi des Cendres à laquelle prenait part l’empereur
en personne avec les hauts dignitaires. Gomme principaux acœssoires
de la procession prétendue on cite tous les objets ayant trait aux il
lustrations du troisième type du jugement de Pilate: la cuvette dans
laquelle Pilate avait lavé les mains et les objets qu’il avait utilisés pour
écrire. Du commentaire d'Ibn Yahya, dans lequel il explique le sens
came, cAmcaHa cy Malæa n camero. I‘Aannn ameHar cran/ben je na 13th n

ncupmmje oôpalâenv cuenv Koja je ysera na anoxpmþa (Acta Pilati) y Kome
ce — y neKnM pyxormcuma _ npma xarco ce uap Tnôepnje nsAeqno prison
(xa/umom) XpncToBoM. 0 Beau nsMebÿ anoKpmþa H aman-rajom xpoHW-lapa
cfr. Ð. Polivka, Opis i izvodi iz nekoliko jugoslovenskih rukopisa u Pragu,
Slarine XXIV, Zagreb 1891, crp. 123, 132.
312 s. Radojčić
de la procession du Mercredi des Cendræ, on peut se rendre compte

combien on évaluacit positivement le rôle de Pitate dans la vie religieuse
de la chrétienté orientale même au X° siècle. L'indulgenoe avec laquelle
on jugeait le caractère hésitant de Pilate a considérablement influé sur
les conceptions des illustrations représentant le jugement de Pilate dans
la peinture byzantine de :la fin du XIIIe et du début du XIVe siècle.
D'arpès les textes et les matériaux iconographiques on peut suivre,
même au cours des périodes ultérieures, la présence dans l'Orient chré
tien. de la tradition de juger Rilate favorablement.
Xyngopo.ulos.
Х1\/
ФПочетак
КПНиконе.
А.
Христос
осинтвека.
лпред
св.
црква
оаготрпоаумфлон.сйа.
Église
CTA
Pilate.
Photo
siècle.
XIV6
du
de
devant
Christ
Fig.
S1.
Le
ohameisnet-naNclieomnelianqst.ue.
Солун,
l.
Сл.
}
Сл. 2. Старо Нагоричино, црква св. Ђорђа. Пилат пере руке. 1317—1318. Фотографија
Галерије фресака у Београду.
Fig. 2. Staro Nagoričino. Eglise de Saint-Georges. Pilate lave les mains. 1317—1313. Photo
Galerija fresaka, Beograd.
г
ц -
Сл. 3. Старо Нагоричино, црква св. Ђорђа. Пилат предаје Христа Јеврејима (Јован ХVIII,
19: Хćret zbrojic: 5 Пt)3 гос“ Жарете хотov busic xxii. отсдорфосте), 1317—1318.
Фотографија Галерије фресака у Београду.
Fig. 3. Staro Nagoričino. Eglise de Saint-Georges. Pilate livre le Christ aux Juifs (Jean XVIII, 19:
Жéyet о отола б ПtХžтос“ Х. Зете о отov Opelic жаli oraopćoоore) 1317—1318.
Photo Galerija fresaka, Beograd.
__ | |
______________________
___________ __ ___________ |
________________________
__ __ __
Сл. 4. Rossano, Museo dell'Arcivescovado. Codex purpureus, fol. 8r.: Христос пред
Пилатом. Јуда враћа тридесет сребрника. Обешени Јуда.
Минијатура VI века. Фотографија М. Хирмера.
Fig. 4. Rossano, Museo dell'Arcivescovado. Codex purpureus, fol. 8r: Le Christ devant
Pilate. Judas remet les 30 pieces d'argent. Judas pendu.
Miniature du VIe siècle. Photo M. Hirmer.
Сл. 5. Полошко, црква св. Ђорђа. Христос пред Пилатом. Око 1340. Фотографија М.
Ђорђевића.
РЈ8- 5. Ро1обко. Е^ћзе «1е 8ат1-Сеогј*е$. 1,е Сћпзс Јеуат РПа1е. Епујгоп 1310. Рћого М.
Вогс1еујс.
БРОхрид,
ФПХристос
1295.
Сл.
6.
оеитрлпгсзазпред
црква
оиуагвбторшлмаетиодфпчи-.ткаојецуга.е
б^Пбе
1а
рјј?.
Оћпа".
с1е
УЈег^с
Сћпз[
Р1^е
Рћосо
1295.
Ј6.
1пчмги1
6!е8
схетпр1узроиг
огпа1исет.ретмс.(!по58п.
Скопљу.
ку
никаултург
ћјбгопциез,
51сор;е
соееограду.
и
Јоакима
св.
црква
Студеница,
7.
ЈСл.
ФАне.
1314.
БЛука.
у
фресака
Галерије
твоав.
гнрђаефлијсат
L'evangéliste
Anne.
et
Joachim
saints
des
Eglise
Studenica.
7.
Fig.
Beograd.
fresaka,
Galerija
Photo
1314.
Luc.
des
Musée
Photo
siècle.
dXVIIe
LBeograd.
Fig.
8.
é’carts
argent.
eoennractrifesr.
XVIII
CH.
Myaej
Beorpan,
(Cpeôpun
Myaeia.
8.
DoBeK.
nrypomnrempreauicoblcmein.ae
mmm.
ВАСИЛИИ ПУЦКО
МАРИУПОЛЬСКИЙ РЕЛЬЕФ СВ. ГЕОРГИЯ
Во второй половине прошлого столетия хранившаяся в мариуполь

ском соборе св. Харлампия большая рельефная икона св. Георгия
(размер 1,07x0,82 м), привлекла внимание русской научной обще
ственности, а В. И. Григорович даже отнес ее к первостепенным
памятникам византийского искуства.1
Интерес к этому произведению (рис. 1) особенно возрос в связи
с отмечавшимся в 1891 г. юбилеем тысячелетия иконы и основания
Георгиевского Балаклавского монастыря в Крыму.2 Позднейшая ле
генда рассказывает о явлении иконы на большом камне на мысу
Фиолент и чуде спасения застигнутых бурей на море греческих
купцов.3 Ко дню юбилея в сентябре 1891 г. икона из Мариуполя была
доставлена в Георгиевский монастырь и оставалась там более месяца.4
При нахождении иконы в Севастополе с нее был сделан фотоснимок,
1 В. Григорович, Записка антиквара о поездке его на Калку и Кал-
миус, в Корсунскую землю и южные побережья Днепра и Днестра, Одесса,
1874, стр. 9.
1 См. газ. „Крымский вестник", 1891, №э№) 199—201, 212, 228, 229, 232,
234; газ. „Южный край", 1891, ЫоМо 3674, 3676, 3679, 3686, 3719; журн.
„Русский паломник", 1891, Ь1оМо 37—40.
Ј Архим. Никон, Балаклавский Георгиевский первоклассный мона
стырь, Чернигов, 1862, стр. 7—8; Ф. В. Ливанов, Георгиевский монастырь
в Крыму, Москва, 1872, стр. 14;М. Родионов, Статистико-хронологико-
историческое описание Таврической епархии, Симферополь, 1872, стр.
12—13; Н. Зинченко, Мыс Фиолент и Георгиевский монастырь в Крыму,
С.—Петербург, 1893, стр. 20—22, рис. на стр. 21; Я. Д. Верховец, Подробное
описание жизни, страдания, чудес св. великомученика Победоносца Георгия
и чествований его имени, 2-е изд. С.—Петербург, 1893, стр. 49—64, рис. на
стр. IV; Православные русские обители, изд. Сойкина. С.—Петербург, б. г.,
стр. 650; Л. И. Денисов, Православные монастыри Российской империи,
Москва, 1908, стр. 126.
4 Привезена в Севастополь 12 сент., а на следующий день доставлена
в монастырь, откуда вовращена в Севастополь 22 окт.; 23 окт. отправлена
поездом в Бахчисарай, с 25 по 28 окт. находилась в Симферополе: в соборе
и городских храмах. Недавно появившееся в печати сообщение, („Образо-
творче мнстецтво", 1970, N0 I, стор. 31), об экспонировании иконы в 1891 г.
в Севастополе на выставке не находит подтверждения в газетной
информации того времени.
314 В. Пуцко
долго служивший для специалистов единственным источником пред

ставлений о рельефе. Оригинал же, будучи закрыт (массивным се
ребряным окладом начала XIX в., для изучения оставался недоступ
ным. Н. В. Покровский, которому Московское Археологическое обще
ство направило фотографию, сделал подробное описание иконы, хотя
в оригинале ее не видел. По мнению Н. В. Покровского, икона должна
скорее относится к XI чем к XII в. Наиболее вероятными пунктами
изготовления он считал Византию или Кавказ.5 Мариупольский крае
ведческий сборник6 и публикация в „Древностях"7 не внесли ничего
нового в изучение памятника. Впоследствии о иконе упоминали
С. Гайдин8 и И. Мысливец.9 Последний в своей обстоятельной работе
о св. Георгии в восточно-христианском искусстве, приведя заимство
ванные у Н. В. Покровского сведения, указал на индивидуальные
особенности третьей сцены клейм. К сожалению, ему осталось неизве
стным блестящее исследование А. Л. Бертье-Делагарда, касающееся
не только самого произведения, но также его судьбы и прошлого
Георгиевского монастыря в Крыму.10 Собрав и проанализировав огром
ный фактический материал, (в том числе и архивный), А. Л.
Бертье-Делагард показал всю нелепость толков и о тысячелетнем су
ществовании монастыря, и о принадлежности иконы к концу IX в.11
В работах своих предшественников он нашел грубейшие несоответ
ствия, говорящие о недостаточном знании ими исторических источ
ников. Им также было доказано, что о вывозе иконы из Георгиевского
монастыря стало известно лишь из публикации 1840. г.,12 а почитание
ее чудотворною установилось недавно. Архиепископ Гавриил говорит
об иконе Георгия как о рядовой.13 По местному предЈангао иконы
вывезенные из Георгиевского монастыря переданы в церковь селения
Сартаны, и в их числе икона св. Георгия, но изображенного всадником."
5 Археологические известия и заметки, изд. имп. Московским Архео

логическим обществом. Москва, 1895, N0 6 (IV. Хроника), стр. 224—226.
6 Мариуполь и его окрестности. Отчет об учебных экскурсиях Мари
упольской Александровской гимназии. Мариуполь, 1892, стр. 124—126, при
ложена литография Н. Завьялова.
7 Древности. Труды Комиссии по сохранению древних памятников имп.
Московского Археологического общества, т. III. Москва, 1909, протоколы,
стр. 190—191, рис. 31.
' С. Гайдин, Резная шиферная икона свв. Димитрия и Георгия,
Сборник Государственного Эрмитажа, вып. П., Петроград, 1923, стр. 35.
' Ј. М\$1мес, 5уа1у Лп \'е уусЬойокгсбГапбкёт, итёт, ВугаШ:то51а-
у1са, госп. V (1933—1934), 81г. 350—351.
10 А. Л. Бертъе-Аелагард, К истории христианства в Крыму. Мнимое
тысячелетие. Вымесел и действительность в истории Георгиевского Бала
клавского монастыря, Записки имп. Одесского Общества Истории и Древ
ностей, т. XXVIII (1910), стр. 1—71, приложения — стр. 72—108.
11 Там же, стр. 5—38, особенно стр. 20.
а Статистическое обозрение города Севастополя за 1839 год., Журнал
Министерства Внутренних Дел, 1840, Ыо 8, стр. 270.
13 архиеп. Гавриил, Переселение греков из Крыма, Записки имп. Одес
ского Общества Истории и Древностей, т. I (1844), стр. 203.
" А. Л. Бертье—Делагард, указ. соч., стр. 16. Ф. Браун. (Мариуполь
ские греки, Живая старина вып II, С—Петербург, 1890, стр. 90), указывает
Мариупольский рельеф св. Георгия 315
Об уровне исполнения рассматриваемой иконы А. Л. Бертье-Делагард

был весьма невысокого мнения. „В общем, как можно видеть, — писал
он, - работа иконы грубая, почти безобразная, особенно если вспомнить,
что она исполнялась из такого легко обрабатываемого материала как
дерево: большая голова, топорно сделанная, толстое туловище, ко
роткие тонкие ноги с едва намеченными ступнями".15 Сравнив рельеф
со стеатитом Ватопедского монастыря на Афоне и некоторыми гру
зинскими чеканными иконами, А. Л. Бертье-Делагард пришел к убеж
дению, что произведение не ранее конца XII или начала XIII в.16
Икона вывезена из Крыма митрополитом Игнатием в сентябре
1778 г. в новооонованный на Азовском море город Мариуполь (теперь
Жданов). По преданию, сначала она находилась у него в доме, а затем
на даче на Митрополичьем, где предполагалось устроить монастырь
св. Георгия. После смерти митрополита рельеф был поставлен над его
могилой в старой церкви св. Харлампия, а затем перенесен в новый
собор, построенный в 1845 г.17 В описи собора от 1859 г. рельеф описан
так: „По левую сторону северных дверей икона св. великомученика
Георгия победоносца, вырезанная на доске и покрыта мастикою, на
которой изображен лик святого, древняя, вывезенная мариупольцами
из Крыма, в позолоченной с резьбою раме; на ней шата сербряная
позолоченная, на полях страдания святого покрыты также сербряною
шатою, на главе святого серебряный и вызолоченный венец, укра
шенный стразами и яхонтами".18 В соборе рельеф находился неско
лько десятилетий, а затем был передан в местный краеведческий
музей, в фондах которого обнаружен в 1965 г. Г. Н. Логвиным и Л. С.
Миляевой. Посланный в скором времени на реставрацию (выпол
нявшуюся известным ленинградским мастером Н. В. Перцевым и
еще два старых .писанных на мастике", т.е. рельефных изображения св.

Георгия — в Ласке и Бешеве.
"АЛ. Бертье—Делагард, указ. соч., стр. 19.
" Там же, стр. 19—20. А. Л. Бертье—Делагард думал, что „происхо
ждением своим, по месту изготовления, наша икона обязана Кавказу или
Трапезунту и близким к нему местам Анатолии. За это говорит не только
большое сходство ее с иконами Кавказа, но также и то, что она резная, чем
старались подражать чеканным". В действительности рельефные иконы как
Грузии и Армении, (см. Н. Чубинашвили. Грузинская среднее, художественн
ая резьба по дереву. Тбилиси, 1958; Ш.Я. Амиранашвили, История грузинского
искусства, т. I, Москва, 1950; Р. Шмерлинг, Малые формы в архитектуре
средневековой Грузии, Тбилиси, 1962; А. Л. Якобсон, Очерк истории зод
чества Армении V—XVII веков. Москва—Ленинград 1950), так и Трапезунта.
(М. А\ра1о\>, Ьез геНегз с1е 1а Зат1е—борЫе с!е ТгеЫхопйе, ВугапНоп, г. IV
(1929), рр. 407—418; Тће Сћигсћ ог На^а борЫа а1 ТгеЫгопй, ей. Б.
Та1Ьо1-Шсс, ЕсНпоигдп 1968, р1. 16), имеют мало общего с рассматриваемой.
" Мариуполь и его окрестности, стр. 122—123. А. Л. Бертье—Делагард,
указ. соч., стр. 16, отмечал, что в хранившихся у Игнатия описях вещей
Георгиевского монастыря икона не значится, и предполагал, что она
составляла собственность Игнатия. Но против этого говорит состав монет,
обнаруженных в футляре иконы при ее реставрации.
" Мариуполь и его окрестности, стр. 124.
316 В. Пуцко
законченную в 1969 г.)19 памятник теперь возвращен в Киев и хранится

в Государственном музее украинского искусства.20
Икона вставлена в деревянный ящик-ковчег. По вертикали она
разделена на три части (рис. 1). В средней во всю высоту представ
лена в рост фигура стоящего Георгия-воина. Он одет в плотно обле
гающую стан позолоченную пластинчатую кирасу,21 из-под которой
виден подол голубой туники, собранной в широкие параллельно
ниспадающие складки. Поверх доспехов накинут скрепленный кон
цами у шеи воинский плащ ярко-красного цвета. Немного ниже груди
броня перетянута перевязью с завязанным спереди узлом. К поясу под
вешен меч. На ногах сапожки. Поднятой правой рукой Георгий держит
вертикально поставленное копье, а левой опирается на выпуклый
щит с идущим по краю широким жгутом и вместо умбона имеющий
рельефную античную голову посредине шестиконечной звезды.22
Фигура анатомически правильного строения. Рельеф очень высокий,
но черты лица имеют несколько уплощенную трактовку. Лицо Геор
гия с округлыми щеками, с курчавой, распадающейся на пряди при
ческой прикрывающей уши, но оставляющей лоб открытым. Нос
тонкий и продолговатый, сильно выступающие надбровные дуги. Грудь
Георгия, шея, левая щека и подбородок опалены в пожаре, а поэтому
сделать более подробное описание лица затруднительно. Окружающий
голову нимб круглый, едва выступающий над уровнем зеленовато-
-голубого фона.23 Рельеф вырезан на толстой деревянной пластине. Фон
" Л. Митяева, Г. Логвин, Унжальна пам'ятка, Образотворче мистецтво,
1970, Ыо 1, стор. 31, рис. на стор. 32—33.
" Инв. Ыо СК—285. Вывезен памятник Л. Г. Членовой в 1965 г. Пе
редан Музею украинского искусства согласно акта за Ыо 30 от 29 декабря
1968 г. Дирекции музея, предоставившей рельеф для изучения, приношу
искреннюю благодарность.
" Ср. А. Ф. Медведев, К истории пластинчатого доспеха на Руси,
Советская археология, 1959, Ыо 2, стр. 123.
22 А. Л. Бертъе—Делагард, Указ, соч., стр. 19, видел здесь „совершен
но неожиданное воспоминание о голове Горгоны". Голова Горгоны (Медузы)
в античное время изображалась на щитах, но чаще всего с высунутым
языком, оскаленными зубами и волосами-змеями. Тип изображения святого
воина, держащего копье и опирающегося на щит или придерживающего
подвешенный к поясу меч, восходит к дохристианским памятникам
(Ј. 81ггуёо\\'5Ш, НеИешяНспе ипй КорИзће Кипз* т А1ехапапа, ВиНетлп
йе 1а 8осЈе1е агећео1ојвдие сГА1ећапс1ге, п° 5, Меп, 1902, 85, 34—37, АЬЬ.
19—22), а также ранневизантийским, (Р. Тое$ка, 81опа йе1Гаг*е Иаиапа,
I. И МесНоеуо, I. Топпо, 1965, рр. 327—328, г^- 193, 195; Е. С. БоМ, ВугаШте
бПуег бгатрз, Ша5Пт§1оп, 1961, ЫоМо 16,60, 61). Тип стоящего в такой
же позе вооруженного императора, но в диадеме появляется на визан
тийских монетах Константина IX Мономаха (1042—1055) и с некоторыми
перерывами встречается вплоть до Алексея III (1195—1203). V/. У/го(к, Сат.а-
1овие оГ тће Вгсаптше Сот$ т гће Вгквп Мизеит, уо1. II, Ъопаоп, рр.
502—503, р1. ИХ,,,; рр 511—512, р1. ЬХ„-,.; р. 532, р1. ЬХП„; р. 587, р1. ЬХХ„
р. 605, р1. 1.ХХП1|Г17," Многочисленные примеры аналогичных изображений
святых воинов можно указать в византийских резных костях. См.: А. СоЫ-
зсЬтШ, К. ТМеНгтапп, Ь\е Ъугапйтзспе ЕКепЬетбкшргигеп Йез X.—XIII.
Јаћгћип<Јег15, Вй. II. РеНегз, ВегНп, 1934.
25 Это обстоятельство, а также фрагментарная сохранность дали
основание А. А. Бертье-Делагарду (Указ. соч., стр. 19), пользовавшемуся
центральной части иконы выбран, но по верхнему и нижнему краям

оставлены полосы, играющие роль обрамления. Лицо и кисти рук по
предварительно нанесенному слою левкаса раскрашены гуашью в
желтовато-охристый цвет; кисть левой руки имеет красноватый
оттенок. Волосы темнс-каштанового цвета.
По сторонам центральной фигуры Георгия по пять расположен
ных один под другим небольших рельефов-клейм, изображающих
мучения и чудеса святого. Композиции, отделенные каждая от сме
жной орнаментальной полосой, располагаются следующим образом:
слева — 1 ) Исповедание Георгием веры перед Диоклетианом; 2) воины
гонят Георгия копьями в темницу; 3) накладывание тяжелого камня
на грудь Георгию; 4) мучение на колесе; 5) Георгий во рву с известью;
справа — 6) избиение Георгия дубинами; 7) Воскрешение Георгием
умершего; 8) исцеление Георгием вола Гликерия; 9) Низвержение
идолов; 10) усечение главы Георгия. Судя по остаткам красочного слоя,
в нижних частях пластин с указанными сценами имелись еще две
иконописных композиции, определить сюжет которых не представ
ляется возможным.24 Рельефные клейма, как и большое изваяние
Георгия, раскрашены темперой светло-красного, ярко-киноварного,
зеленовато-голубого и охристого тонов, с употреблением позолоты.
В некоторых клеймах можно обнаружить остатки пояснительных
греческих надписей. Наиболее они заметны в клейме с изображением
воскрешения Георгием мертвеца (рис. 4). Покрывающая резьбу по-
лихромная позолота не позволяет принять высказанное когда-то
А. Л. Бертье-Делагардом предположение, что икона представляет лишь
деревянную матрицу, которую покрывала басма.25
Как уже было отмечено при описании центральной фигуры
иконы, произведение пострадало от огня, вследствие чего оказались
обугленными часть лица, шеи и грудь, а также части клейм, а именно:
с третьего по пятое и с восьмого по десятое. Отсутствует часть правого
плеча в скульптурном изваянии Георгия. Утрачены куски фона и
ступня левой ноги. Икона сильно изъедена жучком-точильщиком.
Местами утрачены левкас и красочный слой.
Иконографичеокий тип Георгия аналогичный представленному
в деревянной скульптуре из Мариуполя может считаться наиболее
характерным для XI в. и встречается в датируемых указанным време
нем стеатите в Ватопеде на Афоне26 и резном агате из Вознесенского
фотографией, писать, что нимба или нет или, по крайней мере, следы его
неприметны.
4 А. Л. Бертье—Делагард, указ. соч., стр., 18, высказывал предположе
ние, что здесь могли быть представлены хождение в обуви с гвоздями
и питье яда — две отсутствующие в цикле композиции, .потому ли, что
их смысл трудно поддается иконографии, или потому, что они в описании
мучений явились как позднейшие вставки".
23 А. А. Бертъе-Делагард, Указ. соч., стр. 18.
а Н. П. Кондаков, Памятники христианского искусства на Афоне.
С. —Петербург, 1902, стр. 203—204, рис. 81; Р. й61ёег, МбпсЫапй-АИюз, Мип-
сћеп, 1943, 8. 160, Таг. 161.
318 B. пуцко
монастира в Московском Кремле.” с тем лишљ отличием, что шит,

на которњић опираетса мученик, изображен фронтално. Иконогра
фически болеe близки мариуполњскому релњефу изданнљић нами
серебранљиј медалњон XI в. из собрани и Государственного Зрмитажа,“
а также грузинские мраморниј релњеф ХI в.“ и чеканнље икони
из Бравадзали (XI в.),“ Джумати, Лаштхвера, Суджунљи, Ланчвана,
Бравадзали, Бечо,Самтависи (XI в.),“ Саголашени, Лахушта, Кашвети,
Лагурки (XII в.).“ По постановке фигурњи, положенико рук, форме и
положенико шита и подвешенного к поису меча аналогични два брон
зовњих релњефа XII в., один из которњих, с изображением св. Феодора,
в Британском музее в Лондоне“ а другој, с изображением св. Про
копин, в Musée Mayer van den Beehgh.“ Подобнуко постановку фигур
сватњих воинов находим на византијских моливдовулах ХI—XIV вв.“
Однако, на моливдовулах ХIII—XIV вв. почвлаетса асно вљпраженноe
округление нижнего кран свисакошего за спину плаша, чего нелњза
указатњ ни на болеe paнних знаемпларах, ни в рассматриваемом
скулптурном изображении из Мариупола.“
* Н. Wentzel, Die Kamee mit dem Hl. Georg im Schlof, zu Windsor.

Zur Ikonographie der byzantinischen Kameen mit hl. Rittern, Kunsthistorische
Studien (Festschrift Gerke), Baden-Baden, 1962, S. 105, Abb. 4; Л. В. Писарскаa,
Паматники византијского искусства V—ХV веков в Государственној
Оружејној палате, Ленинград—Москва, 1965, стр. 21, табл. ХХХ.
* В. Г. Пуцко, Византијски и медалњон с изображением Георгиа-воина.
Советска и археологиза, 1969, No 2, стр. 217—224. Ср. также мозаику св. Ди
митриа Михајловского монастњира в Киеве (XII в.). В. Н. Лазарев, Михај
ловские мозаики, Москва, 1966, стр. 71—75, табл. 63, 65.
* P. O. Шмерлинг, Мраморна а скулњптура из с. Вани, Сообшении
Академии наук Грузинској ССР, т. 17 (1956), No 2, стр. 185–191 (на груз.
из.); Е. С. Такаишвили, Церковљ в Ване, в Имерии, и ее древности, Изве
стиа Кавказского историко-археологического института, т. II (1917–1925),
стр. 88–89, табл. XIII.
* Г. Н. Чубинашвили, Грузинское чеканное искусство. Исследованиe
по истории грузинского средновекового искусства. Иллкострации, Тбилиси,
1959, рис. 36.
* Там же, рис. 151, 152, 156,236–238, 288.
* Там же, рис. 402,406, 407, 410.
* O. M. Dalton, Catalogue of Early Christian Antiquities and Objects
from the Christian East . . . of the British Museum, London, 1901, N 544.
* Gazette des beaux-arts, t. LXVII, déc. 1965, p. 359. fig. 35.
* V. Laurent, La collection C. Orghidan, Paris, 1952, NN 397, 119, 114,
142, 454; Id., Les sceaux byzantins du médaillier Vatican, Città del Vaticano,
1962, NN 94, 113, 180, 183, 69, 188, 189, 193; B. Шандровска а, Печатљ, с именем
Борила, Сообшениа Государственного Зрмитажа, вњип. XXXI (1970),
стр. 46–48.
* Отмеча и сходство рассматриваемого изваннии с упоманутљими про
изведени ими, следует указатњ на сушествованиe паматников тој же зпохи
представлиноших сватљих воинов в инвих позах или с другими предметами
вооружениa. Cм. В. Н. Лазарев, Историа византијској живописи, т. II,
Москва, 1948, табл. 123, 132в, г, 162a, 184, 201, 204; его же, Новњи памитник
станковој живописи XII века и образ Георгиа-воина в византијском и
древнерусском искусстве, в кн. Русска и средневекова и живописв. Статњи и
исследовании, Москва, 1970, рис. на стр. 60, 74. 84; А. В. Банк, Релњеф с изобра
жением Георгиа из собрани и Зрмитажа, в. кн. Исследованиа по истории
културњи народов Востока, Сборн. в честњ акад. И. А. Орбели, Москва-Ле
Мариуполњскиј релњеф св. Георгиа 319
Трудно сказатљ, к какому времени относитси поaвление житиј

них икон.“ Один из наиболеe paнних образцов, храницијса в мона
стљире св. Екатерини на Синае, датируетса XI в.“ Интерес к иллкостри
рованино агиографических произведениi в Византии начинает проив
латљса в Македонскуко зглоху и находит свое вљпражение визвестном ва
тиканском Менологии Василиa II.(cod. gr. 1613), датируемом ок. 985 г.,”
а в XI в. достигает широкого распространени и, о чем свидетелњствукот
сохранившиеса греческие иллкоминованние рукописи.“ Если на синаи
скои иконе представлeнo шестљ сцен из жизни св. Никола и,“ то один
из наиболеe paнних житијиних циклов Георгиа из четњирех сцен,
украшает придел его имени в Киевској Софии.“ Другим примером
житијиного цикла св. Георги и в паматниках XI в. ивлаетси знаменитљши
чеканнљиј Местијски крест, бљившији предметом тицателњного изуче
нинград, 1960, стр. 20–28, рис. 1; eе же. Оuelques monuments de l'art appli
qué byzantin du IX—XII. ss. provenant des fouilles sur les territoires de l'URSS
durant les dernières dizaines d'années, Actes du XII* Congrès International
des Еtudes Byzantines, t. III, Beograd, 1964. pp. 13–21, fig. 4, 5; E. Babelon,
Cataloque des camćes antiques et modernes de la Bibliothèque Nationale,
Paris, 1897, N 342; F. Eichler und E. Kris, Die Kameen im Kunsthistori
schen Museum, Wien, 1927, NIN 129, 136, 137. J. Leroy, Les manuscrits siria
ques à peintures conservés dans les bibliothèques d'Europe et d'Orient, Paris,
1964, p. 232, pl. 53.
* Прием размешени а сцен по сторонам централној фигурњи,
представленној крупним планом, известен уже в египетској живописи
IV в. (холст с мумии в Гос. музее в Берлине. А. Grabar, Deux monuments
chrétiens d'Egypte, Synthronon, Paris 1968 fig. 9).
* G. et M. Sotiriоu, Icónes du Mont Sinai. Athènes 1956–1958, t. I, pl. 46;
t. II, p. 62; К. Weitzmann, Fragments of an Early St. Nicholas Triptych on
Mount Sinai, Tipir, rizос Г. Хоттрio o. — Ме) тiov у ратнихwиђ2: 2pyza) or izric & = x.pet
ac; пер. Д”, т. Д", "A8jvz., 1964, сте). и 1 et seq. г. у 1–3.
* M. и В. Успенские, Лицевој месицеслов греческого императора Ва
силиa II Месиц сент-окт., вљп. I–II. C.—Петербург. 1902–1903; Codices
e Vaticanis Selecti, vol. VIII. Il Menologio di Basilio II, Cod. Vatic. gr. 1613,
part. II Tavole, Torino, 1907. (все ссвилки на Менологиј Василиa III в далњ
неишем приводитса по зтому изданико); S. Der Nersessian, Remarks on the
Date of the Menologion, Byzantion, t. ХV (1940—1941). pp. 104—125; I. Ševčenko,
The Illuminators of the Menologion of Basil II, Dumbarton Oaks Papers, vol.
ХVI 1962), pp. 243—276; A. Frolow, L'origine des miniatures du Ménologe du
Vatican, Зборник радова Византолошког института, т. VI, 1960, стр. 29–41.
“ S. Der Nersessian, The Illustrations of the Metaphrastian Menologium,
Late Classical and Mediaeval Studies in Honor of A. M. Friend, Ir. Princeton,
1955, pp. 222—231; K. Weitzmann, Byzantine Miniature and Icon Painting
in the Eleventh Century, (Thirteenth International Congress of Byzantine
Studies), Oxford, 1966, pp. 2—7.
41 Weitzmann, Fragments of an Early St. Nicholas Triptych on
Mount Sinai, p. 1 et seq.
* Д. Аiвалов, Е. Редин, Киево—Софијскиј собор. Исследование мо
заическој и фресковој живописи, С.–Петербург, 1899, стр. 88–89. Ср.
также роспис, церкви св. Георгија в Накипари, нач. XII в. (колесованиe,
мучение скребницами, Георгиј в известковој аме, низвержение идолов,
усечение главњи). Н. Алaдашвили, Г. Алибегашвили, А. Волњскаа, Росписи
художника Тевдоре в Верхнеј. Сванетии, Тбилиси, 1966, стр. 54–55, 68–73,
рис. 10, 12, табл. 10, 12, табл. 46–49. Сцени из жизни св. Георгиа встреча
KOTCH Ta KЖe B :Apia грузинских росписах: Адиши, Кураши, Цвирми,
Бочорма, Павниси, Икви, Угвал, Кинцвиси.

32() - - -- - в. пуцко - - - - - - - - - - - - - - __
ниа Г. Н. Чубинашвили.“ Зтот крест из церкви селениа Сети имеет

деватљ сцен: скоблeние тела Георгиа, мучение на колесе, бичеваниe,
Георгиј в известковој аме, Георгико кладут на грудњ каменљ, раздача
имушества нишим, допрос Георгиа Диоклетианом, воскрешение при
надлежашего Гликерико бњика, усечение глављ Георгиа. Г. Н. Чубина
швили прдполагает, что, возмoжно, сушествовали еше две композиции
или же одна композициа и подпис, заказчика.“ Тематическиј состав
сцен совпадает с циклом мариуполњского релњефа лишљ частично.
Д. Папеброхиус, исследовавшић обширнић цикл легенд о св.
Георгии, пришел к вљиводу,что древнејшим завлаетса греческое житиe,
начинакошееса словами: Диоxxјсtavog 6 "Pouzlov zoroхpćrop žvažio; охir
трov črt) abouevog...“ А. И. Кирпичников указљивает, что зтој редакции
близок во всех своих сушественних частих так назљиваемљић текст
Пассикрата,“ которљић начинаетса словами: "Н učv rol' corripog žučov
"Irooj Христој прожиcovuog Boat)etc... Важнејшие отличин текста Пассикра
та от древнејшеј редакции, (наприм., отсутсвие упоминанић о жреце
Афанасии), и сохранение таких апокрифических черт как зпизодљи
нанесениа воинами ударов копљами в живот Георгиа, слишаниa
Георгием при мучении раскаленними сапогами ободракошего голоса
с неба, также сведенић о том, что воскрешеннић Георгием человек
умер еше до рождества Христова, и подробного изложениа разговора
Георгиа с азњическим богом Аполлоном, в полном своем составе не
могли получитљ отражение в рассматриваемој иконе. Исклкочениe
составлает лишљ нанесение воинами ударов копљами Георгико в живот,
представленноe во втором клејме (рис. 3). Зта сцена, на первњић
взглад, дает основаниа утверждатљ, что цикл иллкострирует житие
Георгиа вредакции Пассикрата — псевдо-автора, мнимoго раба Геор
гии и очевидца описиваемого, как он характеризован в приписке.
Однако, и в первој редакции житии говоритса о том что воини по
приказанико Диоклетиана гнали Георгиа в темницу, и когда их копља
“ Г. Н. Чубинашвили, Один из паматников первостепенного значениа

рузи: кои чеканки в Сванети, Аrs Georgiса, т. 3, Тбилиси, 1950, стр.
“ Там же, стр. 97.
“ D. Papebrochius, Vita S. Georgii megalomartyris, Monachii, 1737; Вi
bliotheca hagiographica graeca, 3“ ćd., t. I, Bruxelles, 1957, p. 214 (N 675)
Cм. также ј: Krumbacher, Der heilige Georg in der griechischen Ueber
lieferung, Abhandlungen der K. Bayerischen Academie der Wissenschaften,
Bd. XXV, , (1911), ss. 181—182; А. Кирпичников, Св. Георгиј и Егориј Хра
брњић. Исследование литературној истории христианској легендљI, C.—Пе
тербург, 1879, стр. 3–4.
“ А. Указ. соч., стр. 3.
“ Bibliotheca hagiographica graeca, t. I, p. 213 (N. 671); К. Krumbacher,
Op cit. ss. 41—51; о латинских переводах и версиах легендњи см.: Biblio
theca hagiograpica latina, t. I, Bruxelles 1898–1899. pр. 502–507; см. также:
Bibliotheca hagiographica orientalis, Bruxelles, 1910, pp. 72–74; H. Delehaye,
Sanctus. Essai sur le culte des saints dans l'antiquité, Bruxelles, 1927, p. 194;
id., Les origines du culte de martyrs, Bruxelles 1933, pp. 48, 86, 175, 184 et sq.;
id., Les passions des martyrs et les genres litéraires 2eme éd., Bruxelles, 1966,
pp. 221–222, 224—225, 230, 264–265, 283–285; E. A. Wallis Bunde, The Martyr
dom and Miracles of Saint George of Cappadocia, London, 1888.
коснулись остриями тела мученика, согнулись, точно оловянные.

Источником для обеих редакций, как предполагал А. И. Кирпичников,
послужил канонический оригинал жития, созданный на основе апо
крифа, упоминающего имя мучителя Дадиана Персидского.48
Сцены входящие в цикл мариупольской иконы расположены в
хронологическом соответствии с литературным сюжетом и следуют
сверху вниз слева и в таком же порядке справа.
На первой из них (рис. 2) представлен Георгий перед императо
ром Диоклетианом и консулом Магнецием, сидящими на тронах. Геор
гий в патрицианской одежде. Он изображен с поднятой правой, как
бы в подкрепление своей речи, обращенной к Диоклетиану; левая
рука также простерта вперед. Рядом с Георгием приведший его на
допрос вооруженный воин, с копьем и щитам.49 Сидящие Диоклетиан
и Магнеций50 в длинных хламидах, с диадемами на головах. Каждый
из них, как бы в ответ Георгию, протянул вперед руку. За троном
фигура воина в шлеме, с поднятым мечем в руке. Георгий не выделен,
подобно тому как на чеканной пластине Местийского креста, разме
рами фигуры и даже меньше стоящего рядом с ним воина, с которым
его удается уравнять в росте лишь окружив голову нимбом.51 Компо
зиционное построение сцены четко делится на две части. Правая, в
которой Георгий и воин, скомпанована более свободно. Обе части
сцены связывает жест руки Георгия, протянутой в обращении к
Диоклетиану.
Во второй сцене показано ведение Георгия в темницу (рис. 2, 3).
Вооруженные воины направили острия копьев в живот мученика.
Фигура Георгия передней частью обращена к воину держащему копье
в высоко поднятой руке, в то время как лицо повернуто к воину
пронзающему его копьем,52 а левой рукой взявшему за плечо. Жест
* А. Кирпичников, Указ. соч., стр. 5.

* Щит воина не круглый, который применялся и изображался обычно
в Византии, а так называемый варяжский (Миндалевидный и не закруглен
ный в верхней части). Такого типа щиты появляются в Западной Европе
лишь в конце XII в. (XV. Воеће1т, НапсЊисћ с1ег У/аПепкипйе, Ье1р21в, 1890,
АЬЬ. 143, 145, 147; Н. ВисЫа.1, МшЁаШге РатИпј; ш гпе Ьаип Кт^сют ог
Јеги5а1ет, Охгога", 1957, р. 92, р1. 136с) и в XIII в. получают большое ра
спространение (см.: IV. ВоеИегт, Ор. сИ., АЬЬ. 149; Н. ВисНШ, Ор. си:., р. 57,
р1. 80а). Подобная форма щита встречается в изображении на деревянном
рельефе св. Георгия в Византийском музее в Афинах (рис. 6). А. В. Банк,
(Рельеф с изображением Георгия из собрания Эрмитажа, стр. 26), предпо
лагает, что подобный тип щита в связи с движением крестоносцев с За
пада распространился и в византийском мире.
" А. Л. Бертье—Аелагард, (указ. соч., стр. 18), видел здесь изображение
царицы. Произведенная в процессе реставрационных работ расчистка ре
льефа делает данное предположение невероятным. На Местийском кресте
Георгий изображен в центре композиции. Фигуры Магнеция и стоящего за
троном воина отсутствуют. Воин приведший Георгия одет в костюм палача
— Г. Н. Чубинашвили, Агз Сеогдка, т. 3, стр. 107 табл. 37.
51 Возможно, это вызвано стремлением акцентировать внимание на
юношеский возраст Георгия или же принципом греческого равноголовия
(изокефалии) но в таком случае едва ли понадобилось бы учитывать нимб.
я Ср. Сой. Уахтс. 8Г. 1613, 1ау. 5.
21 Зборкик Визштолошког института

322 В. Пуцко
правой руки мученика говорит о попытке самозащиты, жест левой

выражает некоторое иедоумение. На Местийском кресте аналогичная
сцена отсутствует.53
Третья композиция изображает как кладут на грудь Георгию
тяжелый камень. Ее оригинальное решение уже было отмечено
И. Мысливцем.54 Георгий представлен лежащим на полу темницы,
имеющей вид грота или пещеры, расположенной за стеной с башнями.
Лежащему Георгию воин кладет на грудь большой круглый камень-
жернов. В чеканном рельефе Местийского креста Георгий изображен
на фоне аркады, а воин с большим усилием наваливающим камень.35
На двух житийных иконах палеологовского времени из Синайского
монастыря огромный камень на лежащего Георгия опускают на ве
ревках два воина, находящиеся наверху высокой стены.56
В следующем клейме показано колесование Георгия. Обнаженное
тело мученика, с оттянутыми веревками руками и ногами, привязано
к вращаемому двумя воинами-палачами колесу. Под колесом поста
влен стол с остриями. Эта композиция, часто встречающаяся в
житийных иконах Георгия и иллюстрациях житий других мучеников,
не лишена схематизма. Аналогичная сцена Местийокого креста при
том же композиционном построении обнаруживает много живых
наблюдений, не говоря уже об индивидуализации действующих лиц.57
В нижнем (пятом) клейме Георгий изображен во рву с известью.
Обособленная фигура обнаженного мученика, с воздетыми руками, в
центре композиции дополняется двумя фигурами воинов стражей по
сторонам. Вместо обычной для данной композиции кучи негашенной
извести, которой по пояс засыпан мученик,58 здесь фигура обложена
небольшими квадрами, что дало основание А. Л. Бертье-Делагарду
заключить, что Георгий стоит в сосуде.59 Если Георгий здесь действи
тельно изображен стоящим в бочке с известью, то в таком случае
мы имеем один из редчайших изводов указанной композиции.
м Нет ее и на иконе св. Георгия в житии, палеологовского времени,
в монастыре св. Екатерины на Синае, (С. е1 М. ЗоИгюи, Ор. ей. 1. I, йк.
167). На русской иконе XIV в. из собр. М. П. Погодина (Гос. Русский
музей в Ленинграде) Георгий представлен идущим в сопровождении двух
воинов, один из которых касается рукой его плеча. Фигуры довольно
статичны (см. В. Н. Лазарев, Русская средневековая живопись, рис. на
стр. 89). На иконе XV в. Рогожского кладбища Георгия ведет один воин
(Древние иконы старообрядческого кафедрального собора при Рогожском
кладбище в Москве, Москва 1956, табл. 15).
н /. МузШес, Ор. ск. 51г. 350.
" Г. Н. Чубинашвшш, в Аг§ Сеогрса, т. 3, стр. 104—105. табл. 36.
54 С. е(. М. ЗоИгюи, Ор. ск., г. I, йе- 167, 169. В клейме „Погодинской"
иконы (с надписью: стго пргил калинклгк труть) изображен мученик со
связанными руками и ногами и три палача двигающие по нему камень.
57 Г. Н. Чубинашвшш, в Агв Сеогдюа, т. 3, стр. 101 табл. 35. В росписи
церкви в Накипари в композицию введена еще фигура сидящего Диокле
тиана. — Я. Аладашвили, Г. Алибегашвили, А. Вольская, указ. соч., стр.
70—71, рис. 10.
м Ср. Н. Г. Чубинашвшш, в Аг8 Сеогрса, т. 3, стр. 103—104. табл. 36.
" А. А. Бертье—Делагард, указ. соч., стр. 18.
" Г. Н. Чубинашвили, в Агб Сеогјрса, т. 3, стр. 102—103, табд 35.
Мариупольский рельеф св. Георгии 325
В шестой сцене, расположенной справа вверху, представлено

избиение Георгия дубинами, в то время как по литературному тексту
жития святого избивают бичами сделанными из воловьих жил. Замена
бичей дубинами отнюдь не является исключительной особенностью
данного памятника и уже встречается в чеканке Местийского креста,60
а также в других произведениях. Один из палачей высоко поднял
над головой держимые в обеих руках дубины, другой — такими же
дубинами ударяет по обнаженному телу Георгия.61 В позах палачей
угадывается большое напряжение, которого не обнаруживает фигура
мученика.
Седьмая композиция изображает воскрешение Георгием мерт
веца (рис 4). Действие происходит иа фоне так называемых „иконных
горок" с гробницей, из которой выходит завернутый в погребальные
пелены, оживленный по молитве Георгия, умерший. К нему обращен
повелительный жест руки мученика. На сложение этой сцены замет
ное влияние оказали изображения воскрешения Лазаря в той ре
дакции, которая уже встречается в парижском кодексе гомилий
Григория Назианзина (880—883 гг.) и в дальнейшем развивается в
направлении приближающем се к рассматриваемой сцене.62
Восьмая сцена представляет Георгия сидящим возле палатного
строения, очевидно, темницы (рис. 5). Пахарь Гликерий подводит к
нему своего больного вола, несоразмерно малого роста. Рядом с
темницей изображено стилизованное дерево.63 В рельефе Местийского
креста эпизод с Гликерием имеет иную трактовку, одновременно
представляя исцеление вола Георгием и ведение на казнь Гликерия,
но архитектурный фон отсутствует.64
В девятом клейме Георгий изображен стоящим перед колонной
с языческим изваянием опирающегося на щит обнаженного воина,
держащего в другой руке копье.65 Такое представление о языческих
идолах было наиболее типичным для византийского художника,
о чем можно судить сопоставив указанное изображение с воспро
изведенными на страницах Менология Василия II66 Согласно тек
ста жития, низвержение идолов происходит в храме Аполлона. По
слушные повелительному жесту Георгия, падают вниз головой
языческие боги. Изображая одновременно стоящие и падающие
•' Ср. Сой. УаНс. 8Г. 1613, Хач. 36.
" См. Н. Покровский, Евангелие в памятниках иконографии, пре
имущественно византийских и русских, С. —Петербург, 1892, стр. 262—255;
ср. аналогичную сцену житийного цикла Георгия.—С. е1 М. ЗоНгюи, Ор.
ей,. 1. 1, П%. 167.
" Со1ласно житию, Георгий излечивает принадлежащего Гликерию
вола в темнице. Этот эпизод восходит к древнейшему составу легенд о
Георгии и, как отмечает Г. Н. Чубинашвили, приводя соотвествующее
место из текста жития, встречается уже в Дадиановской версии, но с тем
лишь различием, что там вол принадлежит Схоластике. Г. Н. Чубинаш
вили, в- Агб Сеогјрса, т. 3. стр. 109.
и Там же, стр. 109 — III, табл. 38.
45 Ср. центральное изображение мариупольского рельефа.
и См. Сос1. УаИс. §г. 1613, 1ау. 62, 100, 125, 187 и др.
21«
324 В. Пуцко
изваяния, мастер мариупольского рельефа тем самым вносит

повествовательный элемент в рассматриваемую сцену.67 В чеканке
Местийского креста этот сюжет не представлен.68
В последнем клейме на фоне „иконных горок" изображено
усекновение мечем главы Георгия. Композиция построена согласно
традиционных для средневековья представлений о мученической
смерти, зафиксированных многочисленными миниатюрами, украша
ющими списки византийского Менология.69 Над покорно накло
нившим голову мучеником палач занес меч. Изображением муче
нической смерти замыкается цикл мучений и чудес св. Георгия
в рельефных клеймах мариупольской иконы, покрытых росписью
с применением охры, киновари, лазури и позолоты; фон зеленовато-
-голубого цвета.
Суммируя наблюдения над иконографическим составом релье
фных сцен из жизни св. Георгия, следует отметить отсутствие извест
ных в литературе аналогий. В ходе работы над описанием оказа
лось возможным установить некоторые сходственные черты по
отношению иконографии цикла мучений и чудес Георгия в двух
грузинских памятниках: Местийском кресте и росписи в Накипари.
Кроме указанных произведений, а также фресковых циклов в Киев
ской Софии и некоторых грузинских храмах,70 можно указать сцены
из жизни св. Георгия в росписях XIII в. на остатках церкви около
Нового Базара,71 церкви св. Георгия в Старо-Нагоричино (1317—
1318)72 церкви в Дечанах (ок. 1340 г.)73 К их числу нужно присоеди
нить две поэдневизанггийских житийных иконы св. Георгия в Си
найском монастыре74 и две русских, подробно рассмотренные И.
" Ср. С. ег М. 8оНпои, Ор. сИ., 1. 1, й§. 169.

" В росписи Накипари композиция низвержения идолов распределена
по обе стороны окна, причем группа во главе с Георгием расположена
слева, а группа неверных с Диоклетианом во главе — справа; ориги
нальным здесь является изображение вылетающих из архитектурного
сооружения в виде башни нечистых душ, а также лежащих разрозненных
частей разбившихся при низвержении идолов. —Н. Аладашвили, Г. Алибе-
гашвили, А. Вольская, указ соч., стр. 69, рис. 10.
• См. Сой. УаНе. §г. 1613, 1ау. 7, 10, 18, 21, 28, 32—34, 39, 41—43 и др.;
5. Вег Ыегзеззшп, Тће Шизгхахюп ог те МехарпгазНап Мепо1ојрит, П%.
I, 2, 6, 7.
70 См. прим. 42 этой статьи.
71 Н. Окунев, „Столпы святого Георгия". Развалины храма XIII века
около Нового Базара, бегшпапшп Копаакоујагшгп, т. I, Прага 1927, стр. 238;
В. Петковић, Преглед црквених спомеиика кроз повесницу ерпског народа,
Београд, 1950, стр. 115; С. МИШ, А. Рго1о\\>, Ьа решшге с!и тоуеп а^е еп
Јои8051аУ1е, Газе. I, Рапз, 1954 р1. ЗО™.
77 Ј. Муз1ыес, Ор. ск. 1аЫ., VI,, VII VIII XIV,; В. Петковић,
Преглед црквених споменика . . . , стр. 205, ел. 617; Л. Натапп—Мае Ьеап,
Н. На11епз1еЪеп, Ше Мопшпеп1а1та1еге1 т бегЫеп ипа Макейошеп уот
II. Ыб гит Ггићеп 14. Јаћгћипиегх, С1еКеп, 1963, АЬЬ. 305.
73 В. Петковић, Циклус с слика из легенде св. Борђа у Дечанима,
Старинар, т. Ш/6 (1930), стр. 7—11, табл. I—IV; его же, Преглед црквених
споменика .... стр. 92, ел. 242—243.
74 С. ег М. ЗоНгюи, Ор. сп., I. I, «е- 167, 169.
Мариуполњскиј релњеф св. Георгиа 325
Mњисливцем.“ Мљи не станем здес, перечислатљ болеe поздниe пам

атники, число которњих заметно возрастает.
Возврашансљ к рассмотренико житијнњих клејм мариуполњској
икони, надлежит обратитљ внимание на их композиционное построе
ниe, четкое и уравновешенноe, с заметној тагој к симметрии. В од
них случаих в центре сцен находитса фигура св. Георгиа, как зто
имеет место во втором (рис. 2), четвертом и питом клејмах. В тре
тљем клејме на оси симметрии находитси башна и фигура воина
с камнем. В первом, седљмом и последукоших клејмах композициa
строитса на сопоставлении двух частеј. Георгиа мњи видим чашце
всего в левој части сцен. Исклкочение составлиет лишљ сцена изби
ениа дубинами, в которој над распластанним на земле мучеником
стоит два палача – ударившиј и ударакошиј. Зтим приемом как
бљи подчеркиваетса та непрерљивност, с которој обрушивакотса на
коного мученика ударњи дубин палачеј. В одних клејмах Георгиј
в патрицианских одеждах, в других — обнаженнљић. Но ни в одној
из сцен он не представлен в том виде, в каком изображает его
скулптура занимакоша и централнуко частљ икони. Представлаa
Георгиа в централној части икони в виде триумфирукошего вое
началника, мастер, а возмoжно и заказчики релњефа, проивили
ориентацико на оченљ раннији образец, авно не современнић ре
лљефним сценам по сторонам. Принцип компановки последних схо
ден с тем, которњиј налицо уже в пластике каролингского времени,
примером чего может служитљ частљ диптиха X в. с евангелњскими
сценами в Британском музее в Лондоне.“ Аналогичное решениe
композиции встречаетса в резних костих XI в. с ветхозаветнњими
и новозаветними сценами в соборе Салерно...” Если указаннљић прин
цип компановки можно најти и в византијских резних костих,
образцом которњих могут служитљ два произведениа из собрани и
Государственного Зрмитажа в Ленинграде,“ то придетса все же кон
статироватљ, что фигурњи последних болеe изљсканнљих пропорцији.
Подобние же приземистње фигурњи болеe oбљични дла романскоiи
каменној пластики, хота трактовка лиц и передача складок одежд
там совeршенно инвле.“ Отмеченние чертњи сходства, сближакошиe
релњефнљие сцени из жизни св. Георгиа и романские резние кости,
* J. Myslivec, Op. cit, p. 327–354.
* E. Kitzinger, Early Medieval Art in the British Museum, London, 1963,
pp. 47, 50, pl. 22.
* A. Goldschmidt, Die Elfenbeinskulpturen aus der romanischen Zeit,
XI–XIII. Jahrhundert, Bd. 4, Berlin, 1926, ss. 36–39. Taf. ХLIV, Abb. 126,
Taf. XLVI.
* А. В. Банк, Византијское искуcство в собраниах Советского Сокоза,
Ленинград-Москва, 1966, стр. 301—302, рис. 140—144.
* Ср. А. Vingsley Porter, Romanesque Sculpture of the Piligrimage
Roads, Boston, 1923, vol. II, Burgundy, pl. 121–122; vol. III. Tuscany and
Apulia, pl. 190; vol. V. Catalonia and Aragon, pl. 550. Ср. также: J. Maksimović,
Tradition bуzantine et sculpture romane sur le littoral Adriatiqе, ЗРВИ
II (1968), 93–98; id., Готско-византијска скулптура и два примера из Ду
prija и куора. Зборник Филозофског факултета, 11/1(1970), стр.
337–344, сл. -
326 В. Пуцко
возможно, могут объяснить некоторые особености стиля клейм ма

риупольской иконы, которые частично находят себе соответствия
в итальянской средневековой скульптуре.80
Рассматриваемые житийные клейма иконы св. Георгия трудно
сравнивать с резными деревянными рельефами дверей V—VI в. ба
зилики св. Сабины в Риме,81 отделенными от нашего памятника
слишком большим промежутком времени. Свойства дерева как ма
териала не способствовали сохранности исполненных из него произ
ведений средневековой пластики, особенно большого масштаба.
Возможно, нто по характеру рельефа житийные сцены мариуполь
ской иконы могут быть сопоставлены с резными дверями церкви
св. Николая в Охриде, которые Н. П. Кондаков датировал XIII в.
и находил сходными с резьбой сундука из собора г. Террачина.82
Не видя этих памятников в оригинале, мы не решаемся сделать
какие-либо выводы относительно их сходства. Что же касается
резьбы царских дверей в Народном музее в Белграде, дати
руемых XIV в.,83 то она также не может служить аналогией для
исследуемого произведения, хотя и не лишена в данном случае для
нас интереса как ориентир, ясно говорящий о том, что мариуполь
ский рельеф должен быть отнесен к более раннему времени.
Обратив внимание на фигурные изображения, мы до сего вре
мени совершенно не касались орнаментальных мотивов, разделя
ющих сцены из жизни Георгия. Орнамент представлен двух видов
— „византийский вьюнок" и плетенка. Первый мотив в различных
вариантах и вариациях встречается на протяжении значительного
промежутка времени, в том числе и в каменной пластике, пример
чего дают столбики алтарной преграды XI в. из Ов. Софии в
Охриде.84 Там же можно указать и мотив плетенки.85 В дальнейшем
плетенка значительно усложняется, а соединение переплетающихся
полос становится более плотным.86 В XIII в. плетенка становится
опять более свободной, а иногда даже значительно упрощенной.87
" Ср. Р. Тоезка, Ор, си., р. 776. Не. 489; р. 804, Не. 511; для фигуры
Георгия в первой сцене ср. рельеф архангела из Благовещения в Сан
Джованни е Паоло в Венеции (XII в.) — 1Ьк1ет, р. 812, Ни. 517.
" Н. П. Кондаков, Иконография Богоматери, т. I, С. —Петербург, 1914,
стр. 46, 70—71, рис. 27, 50; А. СгаЬаг, СћпзНап 1сопоегарпу, А 8шёу о{ Из
Опешб, Ргшсе1оп, 1968, р. 76, Не. 195.
и Н. П. Кондаков, Македония. Археологическое путешествие, С. —Пе
тербург, 1909, стр. 236—239, табл. III. В. настоящее время датируются первой
половиной XIV в. — М. Норовић—А>убинковић, Средњевековни дуборез у
источним областима Југославије, Београд, 1965, стр. 45—52, табл. Ха.
" М. Коровић—Лэубинковип, нав. дело, стр. 33—35, табл. IV—VI,.
м И. Николајевић—Стојковић, Прилог проучавању византиске скулп-
туре од 10 до 12 века из Македоније и Србије, Зборник радова Византо-
лошког института, кк> 4, 1956, стр. 172, ел. И.
в Там же, стр. 174, ел. 13.
и Ср. Н. Окунев, Алтарная преграда в Нерезе, беттапшп Коп<1-
коујапит, т. III, Прага, 1929. стр. 5—23: М. 8а1тг, Ьа зси11ига готашеа т
Товсага. Рйепге, 1928, р1. П. Не. 3; р1. XVI, Не. 48; р1. XXVII, Не. 87.
" Т. А. Измайлова, Декоративное убранство двух анийских памят
ников начала XIII века, Труды Государственного Эрмитажа, т. II, Культура
Мариуполњски релњеф св. Георгиа 327
Плетенка в резњбе мариуполњској икони сохранает сложностњ пере

плетениа, но в то же врема обнаруживает разреженностњ, харак
тернуко дла XIII в. Зта детал, сама по себе едва ли может бњитњ
положена в основу датировки произведениа. Но она допол
нает резултатњи иконографического и стилистического анализа ре
лњефа. Болњшее значение дла установлениа датњи создани и изучас
мого паматника приобретает форма шита изображенного в сцене
допроса Георгиа Диоклетианом. Такие силно изогнутње по про
долљној оси шитњи употреблалисњ в конце XII — начале XIII в.“
Изображение воина с аналогичним шитом, но снабженнљим умбо
ном, украшает бронзовуко чашу маасского или нижнерејнского про
исхождениа рубежа XIII—XIII вв., најденнуко в 1956 г. при раскоп
ках в Херсонесе.“
Византијскаa скулптура не получила того распространени и,
которое имела пластика на Западе, и всегда играла второстепеннуо
ролњ, хота отделњнље релњефнље икони и почиталисљ в Византии
чудотворними. Сравнителњно немногочисленнље образцњи византиi
ској каменној скулптурњи авилис, предметом специалного изуче
ниа по преимушеству лишљ в последние десатилети а.“
Если паматников византијској скулптурњи сохранилосљ мало
вообше, то произведениа дереванној пластики единични. Два из
них бљило опубликовано Г. А. Сотириу“. Предметом исследовани а
греческого ученого авилис, икона св. Георгиа из Кастории в Ви
зантијском музее в Афинах и скулњптура того же свитого из церкви
в Галлисте в Македонии. Наиболеe изученним паматником авли
етса дереванна и резанаи фигура св. Климента Охридского. Зти про
и искуcство античного мира и Востока, вљп. I, Ленинград—Москва, 1958,
ср. рис. 3, 4, стр. 164.
* M. Violet-le-Duc, Dictionnaire raisonné du mobilier français. t. V, Paris,
1874, pp. 347–348.
* В. П. Даркевич, Произведении западного художественного ремесла
в Восточној Европе (Х—XIV вв.), Москва, 1966, стр. 37, табл. 13,1.
* Г. "A. 2. or r 2 too, Bočxv.:vzi zviyљo poti cizó Јес, Сборник статеј, посвашен
нњих памати Н. П. Кондакова, Прага, 1926, стр. 125—138; O. Demus, Die Re
liefikonen der Westfassade von San Marco, Jahrbuch der Osterreichischen
bуzantinischen Gesellschaft, Bd. III (1954), ss. 87—107; id. Zwei marmorne
Altari. konen aus San Marco, ibid., Bd. IV (1955), ss. 99—121; id., The Church
of San Marco in Venise, (Dumbarton Oaks Studies, 6), Washington, 1960;
D. Talbot Rice, Decorations in the Seliukid Style in the Chruch of Saint Sophia
of Trebizond, Beiträge zur Kunstgeschichte Asiens, in Memoriam Ernst Diez,
Istambul, 1963. ss. 87–120; А. Grabar, Sculptures byzantines de Constantinople
(IVе – Хe siècles). Paris, 1963; R. Lange, Die byzantinische Reliefikone Ree
klinghausen, 1964; J. Maksimović, La sculpture byzantine du XIII- siècle,
L'art byzantin du XIII“ siècle. Symposium de Sopoćani, 1965, Beograd, 1967,
pp., 23–34.
* G. A. Sotiriоu, La sculpture sur bois dans l'art byzantin, Mélanges
Charles Diehl. Еtudes sur l'histoire et sur l'art de Byzance, vol. 2, Paris, 1930,
pp. 178–180, pl. XIV, ХV, fig. 4, 5.
* В. Хан. Проблем стила и датирања рељефне иконе св. Климента
Охридског, Зборник музеја примењене уметности, св. 8, Београд, 1962, стр.
7–22, сл. 1, 2, 4, 5; с указанием старој литературњи; М. Ђоровић–Љубинко
вић, нав.дело, стр.37—41, табл. VII—IX.
328 В. Пуцко
изведеиия с мариупольской иконой по высоте соотносятся следу

ющим образом: св. Георгий из Кастории и св. Георгий из Мари
уполя — по I, 07 м, св. Георгий из Галлисты — 2,90 м, св. Климент
из церкви св. Пантелеймона в Охриде — 1,38 м. Указанные памят
ники, за исключением мариупольского рельефа, Н. Мавродинов рас
сматривал в связи с поздней романикой западных мастеров, кото
рые появились в Греции в период латинского владычества в Солуни93
Мариупольский рельеф не несет всех стилистических особенностей,
которые присущи названным произведениям, и, следовательно, не
может быть объединен с ними в одну группу. Не вдаваясь в частно
сти атрибуции македоноких деревянных скульптур, отметим липгь,
что их датирование до недавнего времени оставалось проблематич
ным. В. Хан, исследование которой внесло ясность в этот вопрос,
сравнивает изображение св. Климента из Охрила с рельефом XIII
—XIV в. в Белом Вароше близ Сплита, изданным Ц. Фисковичем.94
Рельефные иконы из Кастории и Галлисты Г. А. Сотириу очи-
тал константинопольскими, но одновременно указывал на запад
ные влияния и связывал это явление с эпохой латинского господ
ства на Востоке, соответсвенно датируя указанные памятники
второй половиной XIII в.95 Отнесение их к числу столич
ных произведений вызвало возражение со стороны А. В. Банк, ко
торая считает более логичным видеть возможность их изготовления
в пределах Балканского полуострова.96 По мнению В. Хан, проникнове
ние франкских влияний также скорее следует предполагать в визан
тийской провинции, чем в столице.97 Охридский рельеф она относит
к числу произведений местных мастеров второй половины XIII начала
XIV вв." С указанными скульптурами может быть еще сопоставлен
деревянный рельеф XIII в. триптиха с изображением Богоматери с
младенцем из А1Ьа Риеепбе в Палаццо Венеция в Риме.99 Этот памят
ник, как и икона св. Георгия из Кастории, раскрашен. Полихромия,
которая отмечает также и мариупольский рельеф, свойственна
" Н. Мврадинов, Проучвания върху старобългарското изкуство.

3. Една македонска скулптурна школа през XIII век, Годишник на Народ-
ни музей, кн. VI (1932—1934), София, 1936. стр. 358.
и С. р15ко\>1с, МекоПко пеођјау1јепШ готашбкШ зкшртга и бриги,
5ег1а НоШИепапа. Ујезтк ћглагзко^а агћео1о§коеа с1гизгуа, Ыоуа зепја,
5\'. XVIII—XXI (1937—1940), 2аегеЬ, 1940, згг. 450—451, 1аЫ. Х1ЛЛ
й С. А. ЗоНгюи, Ьа зси1ршге зиг Ъо15 аапз Гай Ьутапип, р. 179.
Н. Мавродинов (Указ. соч., стр. 357—358) объяснял особенности релеьфа из
Галлисты специфическими особенностями позднероманского стиля и все
три рельефа приписывал македонской школе, не подкрепляя, однако, свои
выводы надлежащими аргументами.
* А. В. Банк, Рельеф с изображением Георгия из собрания Эрмитажа,
стр. 27.
" В. Хан, нав. дело, стр. 19.
" Там же, стр. 22.
" Е. ВегХаи. Ь'аП йапб 1'НаНе тёпшопа1е, Рапз 1904, гаЫ. XIII Ыз;
Н. П. Кондаков, Иконография Богоматери, т. II. Петроград, 1915. стр. 287,
289, рис. 159; Ј. Макснмовић, Студије о студеничкој пластици, II Стил,
Зборник радова Византолошког института, т. 6, 1960. стр. 103. ел. 9.
романским деревянным скульптурам. Однако, среди известных нам

ее образцов аналогий рассматриваемому произведению не оказалось.100
Из названных деревянных скульптур византийокого происхож
дения может быть сопставлея с мариупольской иконой рельеф св.
Георгия из Кастории (рис. 6). Оба произведения почти с одинаковым
композиционным расположением клейм по сторонам центральной
фигуры, с тем лишь отличием, что в иконе из Кастории над фигурой
Георгия представлены Этимасия и полуфигуры ангелов, а сцен из
жизни святого числом на две больше. Но икона из Мариуполя имеет
рельефные клейма с изображением мучений и чудес Георгия, а на
иконе из Кастории они живописные. Отличаются одна от другой
иконографически и стилистически и центральные скульптурные фи
гуры. Эллинистическая постановка фигуры мариупольского рельефа
в иконе из Кастории сменяется изображением св. Георгия в молении,
напоминающим византийский стеатит с изображением св. Феодора
в Ватикане,101 а также фрагмент стеатитового рельефа из Херсонеса.102
Кроме того, скульптурное изображение св. Георгия на касторской иконе
более ярко выраженного романского стиля, в то время как в иконе
из Мариуполя черты западных влияний скорее опознаются в рельеф
ных клеймах. Но и здесь, как и при исполнении центральной фигуры,
скульптор обнаруживает тяготение к плоскостной трактовке.
Учитывая слишком ограниченный круг известных деревянных
скульптур, попытаемся сравнить издаваемый рельеф с произведени
ями византийской каменной пластики, стиль которых находит точки
соприкосновения с мариупольской иконой. К ним относятся рельеф
с изображением св. Георгия и парный ему с изображением св. .Ди
митрия в Сан Марко в Венеции,103 рельеф с изображением Распятия
в музее Чивико в Венеции,104 два рельефа в монастыре близ Волоса.105
При этом, конечно, необходимо иметь ввиду различие материала и
техники обработки. Наиболее ранние из названных мраморных ре
льефов датируются концом XII в. или XIII в.
Таким образом, из проведенных сравнений можно заключить,
что рельеф из Мариуполя обнаруживает некоторое сходство как с
деревянной скульптурной иконой I јз Кастории, так и с венецианско-ви-
зантийскими мраморными рельефами. Говоря о принципах компо
зиционного построения сцен из жизни св. Георгия, мы могли отме
тать общность с произведениями романского круга. Попутно укажем,
что обычай располагать житийные клейма лишь по сторонам центра-
100 Ср. Р. Уоп ВаШазз, IV. ВискоЫесЫ, IV. Мгагек, коташсће Кипе*
т 0з1еггеюЬ, Меп, 1962, Таг. XI, АЬЬ. 57; АизбгеИипе готашзсћег Кипзг т
(Ыеггекп, Меп, 1964 NN 74, 87, 93, 99.
"' ИЛ р. УоХЬасп, Мизео басго. Сшйе 1. Ь'агге Ыгапхта пе1 тесНоеуо,
Кота, 1935, р. 17, гау. XIII.
* Л/, /зтаг^, 1Јпе згёагИе йи Мизёе бе Сћегзопезе, Ь'агг Ьугапгш
сћег 1еб б1ауеб, уо1. 2, Рапз 1932, р. 40, п%. 22.
"° О. Бетиз, Ъ\е. КеПеКкопеп с1ег \Уе51га55ас1е уоп бап Магсо, б. 95—97,
АЬЬ. 3—4; Я. Ьап&е, Ор. ск., N 28.
ш-т К. Ыще, Ор. сН., NN 38, 42.
330 В. Пуцко
льного изображения преимущественно был развит в живописи италь

янского дученто,106 в то время как византийцы предпочитали распо
лагать житийные сцены еще вверху и внизу, создавая таким образам
своеобразное обрамление для средника.107 Им следовали русские
иконописцы,108 а также сербские.109
Что касается датировки мариупольского рельефа, то Н. В. По
кровский ошибался, датируя его XI—XII вв. Г. Н. Логвин несколько
лет назад датировал памятник XIV—XV вв.,110 но, судя по последней
публикации,1103 теперь присоединился к датировке А. Л. Бертье-Дела-
гарда. Последний был близок к истине, полагая, что памятник
должен быть отнесен ко времени не ранее конца XII или начала
XIII в.111 Наличие в одной из рельефных сцен мариупольской иконы
шита так называемой варяжской формы не позволяет датировать
произведение ранее чем началам XIII в. С другой стороны, сравнение
нашего памятника с известными византийскими образцами дервянной
скульптуры дает основания считать его более ранним по времени
исполнения, и, следовательно, не позже середины XIII в. Пересечение
византийской и западной традиций в искусстве в Королевстве кресто
носцев на материале иконописи великолепно прослежено проф.
К. Вейцманом.112 Но откуда эти влияния могли появиться в иконе
из Крыма?
А. Л. Бертье-Делагард готов был допустить, что икона св. Георгия
составляла частную собственность митрополита Игнатия и была им
привезена в Крым,113 но не оспаривал и возможность ее происхожде
ния из Георгиевского Балаклавского монастыря. Находка во время
реставрации иконы различных монет в ее футляре, на наш взгляд,
делает вторую версию более правдоподобной. В пользу ее крымского
происхождения может говорить и то, что она не единственная рельеф
ная из числа вывезенных греками в Мариуполь. Еще в начале те
кущего столетия в Успенской церкви Мариуполя хранилась почитав
шаяся там икона Богоматери, по преданию, вывезенная из Успенского
т В. Н. Лазарев, Происхождение итальянского Возрождения, т. I.

Искусство Проторенессанса, Москва, 1956, табл. 158, 159. его же, Неизве
стный памятник флорентийской живописи дученто и некоторые общие
вопросы истории итальянского искусства XIII века, Ежегодник Института
истории искусств 1956, Москва, 1957, стр. 283 ел.
т С. е( М. ЗоНгюи, Ор. сн. йд. 165—169; Н. П. Кондаков, Памятники
христианского искусства на Афоне, табл. XI—XIII.
1М В. И. Антонова, Н. Е. Мнева, Каталог древнерусской живописи Гос.
Третьяковской галереи т. I, Москва, 1963, №N0 13, 67, 140, 164, 156 и др.;
см. также: IV. ЕНИсћ, К.из515сће Псопепитгаћтшшеп, Вугапт.то51аУ1са, 1969,
2, 88. 246—252.
"» V. Ј. Внпб, 1сбпез йе Јои8051аУ1е, Ве^гайе, 1961, NN XXXVII, ХЫИ.
110 1стор1я украшського мистецтва, т. II. Кшв, 1967. стор. 112—113.
"°" „Образотворче мистецтво", 1970, N0 I, стор. 31.
111 А. Л. Бертье—Делагард, указ. соч. стр. 19—20.
112 К. МсИцпапп, 1соп Раттлпд 1п тће Сгизадег Кшесют, ОитЬаНоп
Оакз Рарегз, уо1. 20 (1966) рр. 51—83.
'" А. А. Бертье—Делагард, указ. соч., стр. 16.
пещерного монастыря в Бахчисарае.114 Рельефными были также иконы

находившиеся в храмах в Ласке и Бешеве.115 Предполагая изготовление
рассматриваемой иконы св. Георгия в Крыму или, по крайней мере,
не отрицая ее крымское происхождение, мы оказываемся пред пробле
мой франкских влияний в искусстве средновекового Крыма.
К сожалению, для решения этой проблемы пока мало сделано,
хотя и хорошо известно, что пробравшиеся в Крым в середине XII в.
генуэзские купцы по заключении в 1165 г. договора с византийским
императором Мануилом I (1143—1180) начали вытеснять отсюда
венецианцев.116 С конца XIII в. они становятся в Крыму полными
хозяевами.117 Число найденных в Крыму западноевропейских импорт
ных вещей пока незначительно,118 но это не является аргументом
против западных влияних в средневековой крымской пластике.
Мариупольский рельеф св. Георгия, несомненно, еще длительное
время будет привлекать внимание исследователей. На сегодняшний
день он представляет наиболее ранний пример византийской дере
вянной скульптуры, равно как и житийных икон Георгия, и уже
поэтому заслуживает самого тщательного изучения.119
114 В. Григорович, указ. соч., стр. 9; Ф. Браун, указ. соч., стр. 90; Ма
риуполь и его окрестности, стр. 69; А. Л. Бертъе—Делагард, указ. соч., стр. 17;
Н. П. Кондаков, Иконография Богоматери, т. II, стр. 221—222.
"! См. прим. 14 этой статьи.
"* А. А. Якобсон, Средневековый Херсонес (XII—XIV вв.), МИА Ыо 17,
Москва—Ленинград, 1950, стр. 27. См. также: А. А. Васильев, Готы в Крыму,
Известия Госуд. Лкадемии истории материальной культуры, т. V, Ленин
град, 1927, стр. 212—т.
117 Ф. И. Успенский, История Византийской империи, т. III, Москва—
Ленинград, 1948, стр. 745. Ср. также эпиграфические данные: Е. 5кгг.тзка, 1п-
5спрглоп5 1а1те5 <3е5 со1оше5 §ёпо15е5 еп Сптёе (Тпёоскше, боийак, Ва1а-
к1ауа) АШ с!е11а 8ос1е1а 1л§иге сП з(опа ра1па, уо1. ЬУ1. Сепоуа, 1928; ее же,
Новые эпиграфические памятники средневекового Крыма, в сб. „История
и археология средневекового Крыма," вып. 2, Москва, 1958, стр. 166—175.
"' Э. А. Аапковская, Водолей найденный в Крыму и круг родственных
ему произведений, там же, стр. 176—189; В. П. Даркевич, указ, соч.,
ЫоЫо 62—63; В. Аатышев, Два барельефа с надписями из села Знаменского-
-Губайлова, Отчет имп. Российского Исторического музея им. имп. Алек
сандра III в Москве за 1907 г., Москва 1908, стр. 85—90.
,и Данные реставрационных раскрытий мариупольского рельефа в
ближайшее время опубликуют Г. Н. Логвин и Л. С. Миляева.
После того как издаваемая статья была сдана в печать, мне стало
известным исследование покойного проф. В. Я. Проппа .Змееборство
Георгия в свете фольклора", содержащее много ценных мыслей и тонких
наблюдении. Хотя работа построена на русском локальном материале, опыт
В. Я. Проппа может представлять интерес и д\я исследователей византий
ского искусства.
Рис. 1. Св. Георгий с житием. XII в. Дерево, резьба, полихро.чная
позолота. Гос. Музей украинского искусства в Киеве.
Рис. 2. Св. Георгий с житием. Фрагмент.
Рис. 6. Св. Георп пй. XIII в. Дерево, резьба, полихромная позолота.
Византийский музей в Афинах.
S. CURČIĆ
THE TWIN-DOMIED NARTHEX IN PALEOLOGAN ARCHITECTURE “
To the memory of my friend and collegue

Jelena Nikačević-Panković
The Paleologan phase of Byzantine architecture is characterized

by a variety of church forms. One of the most interesting types which
has received little attention is the church with a twin-domed narthex.
It consists of a standard body of the church preceded by a narthex, the
extreme northwest and southwest compartments of which are crowned
by domes elevated on tall drums arranged symmetrically around the
main axis of the church. Internally, the two domes open directly onto
the narthex space itself, thus distinguishing this from an externally
similar type where domes occur over two compartments on a gallery
above the narthex.
The geographic distribution of churches with twin-domed nart
heces is limited to the Balkan Peninsula. The finest and earliest extant
example ist the Catholicon of the Chilandari monastery on Mount Athos
built in 1303.” (Figs. 1-A and 2) Disregarding the exonarthex added later
in the fourteenth century,” this church represents the typical athonite
* This paper was read in a somewhat different form on April 25, 1970
at the Symposium on the History of Art held at the Institute of Fine Arts
of New York University. I would like to take this opportunity to thank
Professor Richard Krautheimer and Professor Đorđe Stričević for their
continuous encouragement and for the time they gave me in discussing
various aspects of this paper.
* No thorough study exists of the Chilandari Catholicon, though it has
been frequently discussed. Most recently Slobodan Nenadović, Bogorodica
Ljeviška (Beograd, 1963), 109 ff., treats the relationship of the Chilandari
Catholicon to Bogorodica Ljeviška from the architectural standpoint. The
basic source of factual information still remains Vladimir Petković, Pregled
crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda (Beograd, 1950), 336–41.
For an additional bibliography on the architecture, frescoes, and art treasures
see Vojislav Đurić, »Hilandar«, Enciklopedija likovnih umjetnosti, 2 (Zagreb,
1962), 534–535.
* The exonarthex was added later. Stylistically it belongs to the last
group of Serbian medieval architectural monuments conventionally labled by
334 S. Ćurčić
trefoil elaboration of the cnossin-square type preceded by a six-bay

twin-domed narthex. In addition to the Chilandari Catholicon, several
other churches on Mount Athos belong to this group.3 Those churches
have not been studied in detail, but since they are all later,‘ they
need only be mentioned here as survivals of the motif beyond the
limits of the Paleologan age. A monument closely related to the athonite
architectural tradition is the large, heavily restored church of St. Elijah
in Thessaloniki, presumably dated 1360—85s (Figs. l-B and 3). Two
other monuments of this type existed in Bulgaria, but are known
through documentary evidence alone. The first was Spasovica, a small
church near Kiustendil, constructed shortly after 1330 (Figs. 1-D and 4).
No longer extant it is known in drawings and photographs.6 The other
is the fourteenth century church of SS. Peter and Paul at Nikopol (Fig.
l-C). Now in it was recorded in a better preserved state on a
nineteenth century engraving.7
Several other monuments on the territory of the Balkan peninsula,
chronologically belonging to the Paleologan phase, exhibit close external
similarities to the churches with twin-domed nartheces. Despite the
apparent formal resemblances, they differ in essence from the churches
on which we shall focus our discussion. It seems necessary, however,
scholars ’Morava School'. Regarding the problem of the exonarthex dating

see Muole M. Vasić Ziča i Lazarica. Studije iz srpske umetnosti srednjeg
veka (Beograd, 1928), 114-116.
’ Such as the Catholica of Dochiariu and Kutlumusiu. The arrangement
is somewhat different at the Catholica of Vatopedi and lviron since there
the two minor domes occur over gallery chambers above the narthex; see
also It. 30 below.
‘ The monasteries of Mount Athos have not been studied adequately.
For the state of scholarship in this area see Richard Krautheimer, Early
Christian and Byzantine Architecture (Baltimore, Maryland, 1965), 271 n. 36.
A brief account of Athos church architecture, but without documentation is
given by Paul Milonas, »L'architecture du Mont Athos«. Le Millénaire du
Mont Athos, 963—1963. Etudes et mélanges, II (Venezia, 1964), 228—246.
Idem., Nea Estia (Athens, Christmas 1963), fig. 3 gives a comparative chart
of plans of the major athonite churches. lt is regretable that thorough
architectural surveys of athonite monuments are not available.
s A recent brief description of this church accompanied by a plan
showing its state after the extensive restoration may be found in Adriano
Alpago Novelle, Grecia Bizantina (Milano, 1969), 107.
° A theoretical reconstruction of Spasovica has been proposed bý`
Slobodan Nenadović, „Arhitektura Spasovice", Zbornik zaštite spomenika kul
ture, XIX Beograd, 1968), 33-42. Although the reconstruction is based on old
photographs and drawings, we cannot accept its results in all details. Since
these have no bearing on the character of the monument, they will have to
be discussed separately.
7 F. Kanitz, Donau —— Bulgarien und der Balkan, 2nd ed., II-2 (Lei
pzig, 1882), 64, an engraving entitled Türkische Truppen zu Nikopoli'
shows a silhouette of the church of SS. Peter and Paul. One can clearly
distinguish one of the minor domes in addition to the major one. The
presence of the second minor dome, however, is not absolutely clear, though
its original existence can hardly be doubted. For the plan and a photograph
of the present state of the building see Krsto Mijatcv, Arhitekturata v sred
nuvekovna Blgarija (Sofija, 1965), 185, figs. 207 and 208.
The Twin-domed Narthex in Paleologan Architecture 335
to cite these monuments, and point out those features which distinguish
them from our group of churches. The most outstanding of these is
the Parekklesiorn of St. Mary Pammakaristos in Istanbul, precisely dated
1315.l Though in its external appearance this building would seem to
belong to the group of churches with twin-domed ntartheoes, its two
minor domes occur over two compartments, posibily chapels,9 on a
gallery above, and spatially separated from the narthex proper. Three
other churches: Hagia Sophia in Ohrid,lo the main church of the Tre
skavac monastery near Pt'ilep,ll and the present Kilise Cami in Instan
bul,12 form a special group of churches, similar, but sufficiently different
from those with twin-domed martheces. In all three cases we are
confronted with exonartheces added to the already existing churches in
such a way that the domed corner compartments project beyond the
width of the chruch. Thus, the subsidiary domes are far apart, and the
whole facade attains different proportions and general appearance. In
the case of Hagia Sophia, the exonatrthex was added in 1313—14 to a
monumental church with a galleried narthex, and consequently it also
became two-storied. In the other two examples the subsidiary domes open
onto the narthex space itself, but their extemal relationship, as we have
aleready noted, makes them sufficiently different. It should also be
mentioned that in the case of the Kilise Cami the scheme is further
elaborated by the addition of a third subsidiary dome lin the center
of the eixotnarthex.13 A special case of a twin-domed narthex added to
‘ Krautheimer, op. cit., 308.

’ Horst Hallensleben, ‚Untersuchung zur Baugeschichte der ehemaligen
Pammakaristoskirche, der heutigen Fethiye camii in Istanbulet, Istanbuler
Mitteilungen, 13—14 (1963—64), 128 ff., devotes a limited amount of attention
to the Parekklesion. The author's suggestion (p. 131) that the deep, arched
niches articulating the walls ot the domed chambers on the gallery may have
served as arcosolia, seems a bit arbitrary. Burials in arcosolia are reported
in the narthex proper by Cyril Mango and Ernest J. W. Hawkins, »Report on
Field Work in lstanbul and Cyprus, 1962—19639 Dumbarton Oaks Papers, 18
(1964), 327. It seems very unlikely that burials should have existed on the
gallery as well.
W Đurđe Bošković and K. Tomovski, »L'architecture medievale d'Ohrid«,
Zbornik na trudovi (Ohrid, 1961), 77 ff. figs. 5, Sa, and 5b.
“ Boško Babić, »Na marginama istorije manastira Treskavcaa Zbornik
za likovne umetnosti, l (Novi Sad, 1965), 23—29, citing earlier literature.
'1 Horst Halłensleben, »Zu Annexbauten der Kilise Camii in Istanbul«,
Istanbuler Mitteilungen, 15 (1965), 208—217. Krautheimer, op. cit., 308, dates
the cxonarthex of the Kilise Camii ca. 1320. See also n. 14 below.
U A similar articulation of the exonarthex exists in the Nea Moni on
Chios, dated 1042—56; Krautheimer, op. cit.‚ 264. See also A. K. Orlandos,
Monuments byzantins de Chios (Athens, 1930) (only plates), and Joseph
Strzygowski, »Nea Moni auf Chiose, Byzantinische Zeitschrift, V (1896), 144,
regarding the function of the exonarthex. Despite the obvious formal simi
larity, the relationship between the two monuments is far from being clear.
In addition to the apses which terminate the short ends of the Nea Moni
exonarthex, its two lateral domes exhibit external dissimilaritics. Although
the latter in itself is no proof of subsequent alteration, it is a hint that the
conspicuous whitewash may be concealing some of the answers. The Para
goritissa at Arta, dated ca. 1285, also exhibits an arrangement of three domes
elevated on drums, but in this case on a gallery above the narthex. The
336 s. curčić
an existing church the Paleologan phase can be seen in the

church of the Chom monastery in Istanbul.“ The two subsidiary domes
over the inner narthex added in the early fourteenth century to the
original church ar of different sizes and are asymmetrically arranged
with respect to the principal dome. Nevertheless, their relative po
sition15 and their occurance over the narthex deserve mention in our
context.
The narthex of the Chilandari Catholicon consists of six bays, the
outer two of the front row being crowned by domes on tall eight-sided
drums. Externally, these drums rest on low square bases framed by
archivolts of the tall blind arcades which articulate the walls of the
bays in question. The walls each arcade are pierced by two- and
three-Light windows arranged on two levels. If we visually isolate a
single corner bay with its dome, we are confronted by what formally
resembles a typical small Byzantine church of the socalled compact gre
ek-cnoss plan, such as, for example, 'the contemporary church of Jæchim
and Anna within the compound of the Studenica monastery.16 The
similarity between the external shells is obvious; what differs singni
ficantly is the nature of functions which they shelter. Whereas the
central dome of the Paragoritissa resembles a baldachino-like structure in

its openness. For the Paragoritissa see A. K. Orlandos, Hë Paragoritissa tës
Artës (Athens, 1963), figs. 17, 43, and 44.
“ Paul Underwood, The Kariye Djami, I (New York, 1966), 19—21 re
garding the architecture of the nartheces; 49—59 and figs. 1(plan), 7 and 8
(sections) for the program of the mosaic decoration in the inner narthex.
At the Kariye Djami survives one of the finest, most elaborate, and best
preserved decorative cycles of the Paleologan era. It is of interest in the
present context to point out an iconographic detail which may aid further
iconographic study of the twin-domed narthex. In the apex of the southern
dome of the Kariye Djami esonarthex survives a bust of Christ; in the cor
responding place in the nortern dome is a bust of the Virgin with the Christ
Child. The well known painting manual attributed to the monk Dionysius,
translated by P. Durand, and published by A. N. Didron, Manuel d’icono
graphic Chretienne, et Latine (Paris, 1845), specifies exactly this scheme for
the decoration of a narthex with two domes (p. 435). Though the manual in
question is later than the period we are concerned with, it contains two points
of interest to us: 1. it clearly suggests the twin-domed narthex as a type, and 2.
it specifies a painting program for such an architectural form. A mosaic
dipicting a bust of the Virgin with the Christ Child survives in the apex
ot the southern dome over the cxonarthex ut the Kilise Camii in Intanbul;
see W. Volbach and J. Lafontaine—Dosogne, Byzanz und der Christliche
Osten, Propyläen Kunstgeschichte, 3 (Berlin, 1968), pl. 23a. The Kilise Camii
mosaics have been inadequately studied, but they seem to be contemporary
with the exonarthex; see n. 12 above.
" The visual significanse of the two subsidiary domes flanking the
main one was depisted on the mosaic representing the donor, Theodor Me
tochites, holding the model of the church. For the illustration of this mosaic
see Underwood, op. cit., vol. 1, fronticepiece.
“ The church is dated 1314 by an inscription carved in stone on the
exterior of the apse. It was built by the same king Milutin responsible for
the construction of the Chilandari Catholicon several years earlier. The most
recent analysis of its arhitecture is by Vojislav Korać, »Kraljeva crkvac, in
Milan Kašanin, et al., Studenica (Beograd, 1968), 60-61.
The Twin- domed Narthex in Paleologan Architecture 337
latter functions as a chapel, the former belongs to the narthex with its
own particular functions within the church.
The church of Panaghia Chalkeon in Thessaloniki," (Fig. 5) dated
1028 by an inscription, externally appears to exhibit a mature form of
the twin-domed narthex. A corner bay with one of the subsidiary domes
supported on a square base and framed by archivolts atop recessed
arcades, clearly resembles the corner bay of the Chilandasri narthex
which we have just analyzed. The external similarity stops, however,
with a very significant difference on the interior. The cross-section
through the narthex of the Pangahia Chalkeon reveals that its proper
is surmounted by a completely separated gallerym (Fig. 9-B). The two
outer compartments of this gallery are crowned by domes on drums
which are spatially imperceptible from the narthex itself. Thus, the
Panaghia Chalkeon represents a formal predecessor of the Paleologan
churches with twin-domed nartheces, and provides the initial clue in the
search for the origins of the motif. Although in the case of the Panaghia
Chalkeon it is not possible to determine the preoise function of the two
domed compartments on the gallery above the narthex, they were
most likely chapels which may be deduced from the following analogy.
The Theotokos Church of Constantine Lips in Istanbul19 dating from
the early tenth century, exhibits a similar gallery above the narthex
with two domed compartments at its extreme ends. The archaeological
investigation of the church has provided sufficient evidence that, indeed,
both of these compartments were used as chapels.20 According to the
reconstruction of the church by Arthur H. S. Megaw,21 (Fig. 6) these
chapels were articulated externally by two domes elevated on drums,
resulting in a scheme resembling that of the Panaghia Chalkeon. If the
Megaw reconstruction ìs correct, regarding the character of the sub
sidary domes, the Theotokos church would be the earliest known
example with domed chapels on a gallery above the narthex, in this
case also echoed by a similar set of chapels above the pastophories
" D. Evangelidis, Hé Panaghia tön Chalkëon (Thessaloniki, 1954), with

the most complete set of drawings which nevertheless lack in detail. The
date roposed by Evangelidis is disputed by Krautheimer in favor of 1028;
see rautheimer, op cit., 352, n. 33. Evangelidis' idea that the gallery over
the narthex was added in the twelfth century is rejected by Karoline Papa
dopoulos, Die Wandmalereien des XI Jahrhunderts in der Kirche Panaghia
tön Chalkeon in Thessaloniki (Graz—Köln, 1966), 13—15.
" The layout of the narthex surmounted by a gallery with two domed
compartments at either end appears in an almost identical solution three
centuries later in the Parekklesion of St. Mary Pammakaristos in Istanbul.
There seems little doubt that among the Paleologan churches with twin-domed
nartheces the Parekklesion of St. Mary Pammakaristos represents an archaic
solution.
" Theodore Macridy, et al., »The Monastery of Lips (Fenari Isa Camii)
at Istanbula, Dumbarton Oaks Papers, 18 (1964), 253—315.
‘° Macridy, og. cit., 260, plates 25 and 26.
" Arthur H. . Megaw, »The Ori 'nal Form of the Theotokos Church of
Constantine Lips“, in Macridy op. cit., 79—298, fig. G.
22 360me Bum-rommxor uuc'mry'n

338 S. Ćurčić
flanking the east end of the church.22 Regardless of the accuracy of this
reconstruction, the existance of two symmetrically arranged chaples
above the nartex is in this case established beyond any doubt.
A considerably more difficult problem arises in attempting to deter
mine the specific function of these gallery chapels, and exactly why they
occur on the gallery level above the narthex. Discussing the general nature
and origins of galleries in byzantine churches, Charles Delvoye has overlo
oked the problem of gallery chapels.23 In attempting to demonstrate
the imperial connotations of galleries from the time of Constantine the
Great on, Delvoye con-tends that the provincial examples of the Middle
and Late Byzantine periods were reflections of aspirations of local
aristocrats to imitate the imperial ceremonial.M Thus, according to
Delvoye, the church of Panaghia Chalkeon in Thessaloniki is but an
abbreviated form of a galleried church, the gallery being limited to the
area above the narthex.25 Without going into the complex problem of
galleries in general, we must dispute this oversimplifications as it relates
to our context.
n The occurance of gallery chapels above the pastophories of the
Theotokos Church of Constantine Lips does not represent an isolated case.
As early as the sixth century domed chambers occur on a gallery above the
pastophories at the Elenska Basilica at Pirdop; see K. Milatev, op. cit., 17,
figs. 9 and 10, and Krautheimer op, cit., 181. A similar arrangement seems
to have existed in the church at Dereaézi. The church is dated in the ninth
century by Krautheimer, op. cit., 201, but James Morganstem, »The Church
at Dereagzi: A Preliminary Reporta, Dumbarton Oaks Papers, 22 (1968), 221,
finds it premature to suggest the date of construction pending further study.
The cathedral church of Hagia Sophia at Ohrid has chapels over the pa
stophories, but these are not domed; see n. 28 below. A curious example is
found at Daou-Pendeli, possibly following the original design of the eleventh
or twelfth century, but certainly substantially rebuilt in the sixteenth century;
see F. Sechi Tarugi, »Il Monastero di Daou—Pendeli in Atticac, Palladio, N. S..
XI, 3—4 (July—December 1961), 137—156. A more conventional type occurs
with some frequency at Mistra: the churches of St. Demetrius (Metropolis),
the church of the Brontocheion Monastery (both shortly after 1300), and at
Pantanassa (1428). The standard work on Mistra churches remains Gabriel
Millet, Monuments Byzantins de Mistra (Paris, 1910). On the iconographic
programs of Mistra churches see Suzy Dufrenne, Les programmes icono
graphiques des églises Byzantines de Mistra (Paris, 1970). The Theotokos
Church of Constantine Lips in Istanbul may be seen as a direct forerunner
of the Mistra churches. The proposed Megaw reconstruction suggests the
Theotokos Church as a unique monument characterised by the formal inte
gration of two distinct features, domed gallery chapels above the narthex
and domed gallery chapels over the pastophories, into a carefully balanced
total design yielding an entirely new form — the five-domed church (to
be distinguished from the completely different five-domed type of the
Justinianic era). This speculative hypothesis introduces a problem much too
complex to bc dealt with here, but it may in the future serve as a possible
direciton of a larger investigation of the problem of origins of the Middle
Byzantine five-domed church.
" Charles Delvoye, :Emporec, Reallexikon zur Byzantinischen Kunst
(Stuttgart, 1967), 129-144; also Idem., »Considérations sur l'emploi des tri
bunes dans l'église de la Vierge Hodigitria de Mistrac, Actes du XIIe Congrès
international d'études byzantines, III (Beograd, 1964), 41—47.
2 352034,? aConsidérationsq 43—44.
1 ., .
A recent study by Gordana Babić“ examines thoroughly the

problem of annexed chapels in bуzantine churches. Dr. Babić's primary
goal was to determine the liturgical functions of these chapels through
the study of literary sources and iconographic programs surviving of
fresco or mosaic cycles, without analyzing the architectural aspects of
the problem.” The general conculsions drawn by the study are that the
basic functions of annexed chapels fall into three categories: 1. com
memoration of saints 2. commemoration of deceased monks, and 3.
commemoration of chucrh founders. The problem of gallery chapels is
virtually not considered for only in rare cases have these preserved the
original mural decoration,” and written sourceswhich offer information
in terms of function and dedication of various chapels are inaccurate
in giving a visual description or specifying the location of a chapel.”
Although the Theotokos Church of Constantine Lips provides sufficient
proofs for the existance of chapels above the nartex, the nature of
their precise functions still remains a mystery. The earliest athonite
* Gordana Babić, Les chapelles annexes des églises byzantines. Fon
ction јtiar } programmes iconographiques (Paris, 1969).
* Ibid., 7–8.
* The major example discussed by Dr. Babić is Hagia Sophia in Ohrid
where the gallery chaples occur over the "pastophories" (Babić, op. cit., 110 ff.).
The southern of these chapels is accessible and has preserved a cycle of
frescoes dipicting the Martyrdoms of the Twelve Apostles, whereas the nort
hern is blocked up and totally inaccessible. The two chapels are subsequent
additions of an uncertain date, but earlier than the end of the twelfth century
(Ibid., 111). The small church of the Savior at Kučevište (before 1348) has
a "diaconicon” which does not communicate with the sanctuary, but is divided
into two superimposed chapels separated by a wooden floor (Ibid., 138). The
upper chapel, accessible by a wooden staircase, contains a bust of St. Ni
cholas in its eastern niche, which leads Dr. Babić to conclude that the chapel
was dedicated to St. Nicholas. Chapels of St. Nicholas flanking the sanctuary
on the ground level occur in several Serbian medieval churches. What is
significant in our context is that there seems to be no distinction between
the ground level and gallery chapels—they appear functionally identical and
spatially interchangeable. We are on tenuous ground in trying to establish
a similar axiom for the chaples at the west end of the building. Only one
example provides conclusive archeological evidence that the two domed
compartments on the gallery over the narthex indeed were chapels. At the
Theotokos Church of Constantine Lips in addition to the bases of the altar
tables (see above n. 20), certain elements of the original decoration have
come to light, though none survives in situ. An inlaid morble icon of St.
Eudocia was discoverd in the vicinity of the southwest gallery chapel (Ma
сridy, op. cit 260 and 273). Judging by the slight concavity of the icon
surface Macridy concluded that it may have constituted part of the deco
rative revetment of one of the chapel conches (Macridy, op. cit., 274), and
that it represented the saint to whom the chaples was dedicated. As for the
function of the chapel, Macridy speculated that it may have served as a
private chapel of Princess Eudocia, daughter of Constantine VIII, who
became a nun after her face had been disfigured by an illness (Macridy,
op. citt., 274–275).This hypothesis, however, seems a bit too difficult to accept
entirely. Regardless of this, the Theotokos Church of Constantine Lips re
mains the primary proof for the existance of domed chaples on a gallery
above the narthex.
* For an account of difficulties arising in the use of written sources
see Babić, op. cit., 7.
224.
340 S. Čurčić
churches were also furnished with a type of a gallery above the narthex.
The original arrangement of the gallery of the Catholicon of the Great
Lavra is known only from descriptions. Its tripartite organization in
cluded a tribune (xxт руобрeva), flanked by a depository of monastic
books to the north, and a small chapel dedicated to five cretan martyrs
to the south.“ Beyond the belief that this chapel was dedicated to the
five martyrs venerated by St. Athanasius himself, we know nothing
about the function of this chapel. More is known about lateral chapels
flanking nartheces of several athonite churches“. One of their primary
functions was commemoration of deceased monks. It seems conceivable
that chapels on galleries above nartheces may well have served the
same function. Monastic churches such as the Theotokos church of
Constantine Lips have gallery chapels, but lack lateral chapels flanking
the narthex. Separated, but related to the narthex, gallery chapels
appear to have been interchangeable with lateral chapels.*? Lateral
chapels are an older and certainly a more popular variant. As an
archaic form they survive as late as the early fourteenth century. Gallery
chapels above the narthex, on the other hand, appear less frequently.
We can only speculate about the nature of the choice to elevate these
chapels on a gallery, but the motivation for their placement there is
likely to remain a mystery as long as their function remains unknown.“
One fact is certain. By elevating chapels above the narthex the builder
was able to unify the design and to free the lateral facades of the
narthex without sacrificing the functional relationship between the two
chapels and the narthex.“
* Gabriel Millet, »Recherches au Mont Athos«, Bulletin de correspon

dance Hellénique XXIX (1905), 91. A similar arrangement survives in the
Catholica of the Vatopedi and Iviron monasteries where, moreover, the two
chambers flanking the central tribune are domed. Not enough is known
about the architecture and the dating of the Vatopedi and Iviron Catholica.
Hence, despite their importance in the present context they are omitted for
lack of exact information.
* In addition to the Catholicon of the Lavra, lateral chapels flanking
the narthex are found in the Catholica of the Vatopedi and Iviron mona
steries; see Babić, op. cit., 47.
* Another Middle Byzantine church which features domed chapels on
a gallery above the narthex but lacks lateral ones is the Panaghia Chalkeon
in Thessaloniki. As we have already pointed out (see above n. 28) the concept
of interchangeability of ground level and gallery chapels clearly applied to the
east end of churches, and may well have been true of the west end as well.
Our knowledge of this problem will be vastly increased with the study of
the Vatopedi and Iviron Catholica. Provided that these churches as they
stand, come from one building period, they would represent examples of the
coexistance of lateral and gallery chapels in the same building.
* Professor Stričević has suggested to me that possibly the elevation
of chapels onto the gallery level should be viewed as a product of cramped
conditions in such urban environments as were those of Constantinople and
Thessaloniki. Although this practical consideration may have existed, it seems
that aesthetic concepts played the decisive role in the process of integration
of lateral chapels with the main body of the church.
* Another possible solution to the same problem may be seen in the
church of St. Panteleimon at Nerzi, dated 1164. Here the two chapels the
One of the oldest surviving churches with a narthex flankedby two

domed chapels is the Catholicon of the Great Lavra built in the last
уears of the tenth or at the very beginning of the eleventh century.*
The plan of the original bulding form“ (Fig. 7) shows two small domed
cross-in-square chapels flanking the narthex in a symmetrical compo
sition.” The evident desire for axial symmetry becomes even more
significant if one turns to the cross-section cut through the narthex
and the lateral chapels (Fig. 9-A). The visual relationship of the two
subsidiary domes to the main dome resembles the twin-domed narthex
scheme of Paleologan churches. In all likelyhood we are confronted
here with the embryonic form of the very scheme; at the point when
the inclusion of lateral chapels had become a functional necessity, they
were used as a new, powerful formal device for articulating the west
end of the building. The present form at the Lavra was achieved by
the addition of another dome over the narthex during a ninetenth
century remodelling“ Several visual records show the church as it
appeared prior to this alteration“ (Fig. 8). Though higly simplified, all
of these representations agree in the stylized depiction of the church
by emphasizing the main dome framed by two subsidiary ones as the
basic characteristic of the church.“ Realizing the conservative character
of the Lavra architecture as seen against the contemporary architecture
of Constantinople, we may only conclude that in all likelyhood it was
an archaic reflection of the process of formal integration of lateral
chapelsinto the main body of the church. That process must have begun
in the Capital at the very outset of the Middle Byzantine period.
The development of the twin-domed narthex may best be traced
in the surviving monuments of Mount Athos and the immediate vicinity.
spaces between the arms of the cross and are accessible from the narthex
which occupies the full width of the building. The present narthex is of a
later date, but it stands on the site of the original one.
* Millet, »Recherches«, 72–98, gives the most thorough account avail
able of the Lavra Catholicon.
* Ibid., 82. fig. 5.
* Besides the athonite churches already mentioned (see above n. 31),
two churches in Serbia feature domed lateral chapels flanking their nart
heces. The older of the two, the Catholicon of the Žiča Monastery, was
constructed between 1207 and 1220. The handling of its western portion must
have served as the model for the exonarthex of the Mileševa Catholicon.
Several other Serbian churches have a similar arrangement in plan, but only
in the two mentioned cases are the lateral chapels domed. A special case is
represented by the church of the Davidovica Monastery (1281), where the
two domed chapels are attached to the bay under the main dome. This
arrangement is not without precedence in the Middle Byzantine architecture
of the central Balkans. The church of the Virgin of Pity (Eleusa) at Veljusa,
dated 1080, has a single domed chapel attached directly to the south side
of the central space of the church. For the plans of the mentioned churches
see Petković, op. cit., figs. 322 (Žiča), 566 (Mileševa), 220 (Davidovica), and
150 (Veljusa).
* Millet, „Recherches«, 87.
* Ibid., figs 9 and 10; pl. III—2.
* In that sense they are very close to the mosaic depiction of the
church of the Chora Monastery in Istanbul (see above n. 15).
342 S. Ćurčić
This is not to say, however, that the form must have necessarily origi
nated in this area. Sporadic preserved examples elsewhere indicate
that this phenomenon was not strictly localized on Mount Athos. The
Theotokos church of Constantine Lips, for example, seems to indicate
that Constantinople may have been the source of the entire development.
This, unfortunately, will probably never be ascertained, for the surviving
monuments there can at best provide only a fragmentary picture.
In outlining our hypothesis we shall recapitulate the main points
of this analysis by placing them in a roughly chronological sequence
(Fig. 9). It appears that three basic stages may be identified in the
development of twe twin-domed narthex. The first, which we have
termed the nembryontic form", is best illustrated by the Catholicon of
the Great Lavra (Fig. 9-A). The semi—independent lateral chapels flanking
the narthex have enabled us to establish both the functional meaning
and the visual potential of the form in the initial stages of its evolution.
The seoond stage, exarnpltifiied by the Panaghia Chalkeon (Fig. 9-B),
shows the integration of chapel units into the body of the church by
their elevation on the gallery above the narthex. Functionally indepen
dent, the two domed compartments also preserve some of their visual
identity within the total mass of the building (Fig. 5). The final stage
is illustrated by the Catholioon of Chilandari (Fig. 9-C). The chapels
above the narthex have been eliminated leaving, however, their outer
shells which are easily distinguishable on the exterior. This was ac
complished by the simple elimination of the gallery floor. Consequently.
the two domes open directly onto the narthex space itself.
This attractive visual hypothesis is not without functional justi
fication. The clue may be sought in the eclcsiastical developments of
the early fourteenth century in Serbia. In 1319, Serbian Archbishop
Nikodim introduced a new typicon for the monastic establishments,
replacing the older typica of the early thirteenth century."1 The new
I_vpicon was a translation of a Greek omigiinal based on St. Sabbas of
Jerusalem. It clearly specified that commemorative services for the dead
(panahida) were to be held in the narthex.42 This prescription has been
used on several occasions by students of Serbian mediaeval architecture
in attempting to analyze the functions of a nalrthex,‘3 or in defining the
differences between a narthex and exonarthex.u More significantly, it
seems, Nikodim's, typicon signals the disappearance of lateral chapels
“ The original manuscript of this typicon was lost in the fire which
destroyed the National Library of Belgrade on April 6, 1941. Fortunately, a
photo copy of the manuscript was made before its destruction. For a short
account of the history of the manuscript and its importance see Lazar
Mirković. »Ein Typikon des serbischen Erzbischofs Nikodemos: vom Einfluss
Konstantinoples auf den Gottesdienst der serbischen Kirchec, Atti dello VIII
Congresso internazionale di studi Bizantini, II (Roma, 1953), 429—433.
" Vladimir Petković, »Ziča«, Starinar, N. r., 1 (1906), 183.
" Ibid.‚ 173—187.
“ Vasić, op. cit., 80-81; also Đurđe Bošković, »Problem srpske sred
niovckovne arhitekture. Pitanie naretksa i eksonarteksa. Skica za jedno is
ti'aživanje«, Srpski književni glasnik (May l, 1934).
previously built for commemorative services. Not a single Serbian

church built after 1319 features lateral chapels flanking the narthex. 45
If, indeed, chapels above the narthex proper were of similar nature, such
a rule would also imply their superflousness. Unfortunately, domed
gallery chapels above the narthex were not built in Serbia. Thus, in
order to ascertain a universal character of Nikodim's typicon, we must
mention some details from his life. Prior to having become archbishop,
Nikodim was the abbot (hegumenos) of Chilandari from 1312 to
1312 to 1316–17° in other words several years after the completion
of the new Catholicon. During this time he journeyed to Constantinople
at the orders of king Milutin, in 1313…“ Significantly, the patriarch in
Constantinople at this time was Niphon (1312–15) whose reign can be
associated with the church of the Holy Apostles in Thessaloniki “
(Fig. 10). This church exhibits a distintly local form characterized by the
cross-in-square central core, the sanctuary of which is flanked by two
domed chapels. These two domes are echoed on the west side by a
pair of similar domes which occur over the extreme compartments of
the narthex which occupies the full width of the church.“ Consequently,
the church of the Holy Apostles also features a twin-domed narthex
executed under the patronage of patriarch Niphon. Two related mo
* Throughout the thirteenth and even at the outset of the fourteenth
century the inclusion of lateral chapels was a frequent occurance in Serbia.
As late as 1313–17, two chapels flank the narthex of the church of St. Stephen
in the Banjska Monastery. After 1319, however, we cannot cite a single
example where two lateral chapels flank the narthex of a church. The case
of the complex of churches in the Patriarchate at Peć represents a specific
problem. Though in plan the churches of St. Demetrius and of the Virgin
appear as oversized lateral chapels flanking the church of the Apostles,
there are several features which distinguish these from the thirteenth cen
tury chapels in addition to size. The entire complex was a result of several
additions and modifications. The church of St. Demetrius was the first to be
added. It was built by archbishop Nikodim between 1321 and 1324. It com
municates not with the narthcK, but with the bav preceding the domed
space of the church of the Apostles. The church of the Virgin was added
only around 1330 during the same campaign which produced the large narthex
in front of all three churches. Thus the complex at Peć falls outside the
scope of churches with nartheces flanked by lateral chapels. It should be
noted here that lateral chapels flanking the east end of churches continue
to be built in the course of the fourteenth century. If our hypothesis is
correct, the year 1319 could be used a the terminus ante quem for the
construction of lateral chapels flanking nartheces. An undated example
which comes to mind is the small chapel added to the northern flank of
the narthex of the church of St. Nicholas at Kuršumlija. Roughly dated in the
fourteenth century, it may now be said to be prior to 1319. For this chapel
see Branislav Vulović, »Crkva Svetog Nikole kod Kuršumlije«, Zbornik Ar
hitektonskog fakulteta, III, sveska 7 (Beograd, 1956–57), 9. f.
“ Vasić. op. cit., 178 f.
* Mirković, op. cit., 429.
* O. Tafrali, Topographie de Thessalonique (Paris, 1913), 179 f.
“ Two churches in Thessaloniki, St. Catherine and Holy Apostles
exhibit this distinctly local form. The scheme was adopted, but modified
in Serbia in the course of the fourteenth century. Of all Serbian five-domed
churches only one, that of the Matejič Monastery (after 1355), has a distin
guishable narthex reminiscent of the thessalonican churches.
344 S. Curčić
numents in Constantinople itself, the narthex of the Kahriye Čami and

the exonarthex of the Kilise Čami were also executed around this time.
The appearance of these monuments as well as the Catholicon of
Chilandari, implies in broader terms the functional changes related to
the narthex which must have been taking place at this time. According
to the new rules the narthex was providing the setting for the com
memorative services which previously took place in the adjacent chapels.
That is precisely what Nikodim's typicon for Serbian monasteries also
seems to imply.
Seen against this background the twin-domed narthex. emerges as
a truly Paleologan building form. Adherence to the new ecclesiastical
rules had rendered chapels related to the narthex unnecessary.Visually,
this gave new prominence to the narthex but also induced the problem
of its articulation. That challenge was ingeniously solved by the unknown
Paleologan builders who maintained the outer shell of a building
containing two domed gallery chapels, but eliminated the gallery floor
allowing the domes to open directly onto the narthex space itself. Such
articulation clearly reflected the new significance of the narthex proper.
To us, it also implies that in the realm of decoration oriented Paleologan
architecture even such architectonic elements as domes assume a deco
rative role, only vaguely echoing the original function for which they
were devised.
О 1O m.
Fig. 1. Plans of churches with twin-domed nartheces — A. Chi

landari; B. Thessaloniki, St. Elijah; С. Nikopol, SS.
Peter and Paul; D. Spasovica.
|
Fig. 4. Spasovica From the southwest (Photo by Ivanov, 1906).
||
|
-|__
.EE
I
|
||
|Н___________
i
|__
__
I
u|-____
||
|__En____
|
Fig. 5. Thessaloniki, Panaghia Chalkeon. From the south.

Fig. 6. Istanbul, Theotokos Church of Constantine Lips (Megaw reconstruction).
О 1Опи
г-i--i--i--i-li i
Fig. 7. Lavra Catholicon. Plan; probable original form (based on Millet).
Fig. 8. Lavra Refectory. Fresco depicting the Death of St. Athanasius; detail showing the
Catholicon.
ai
i fi
С
||
- __ I г. | |
-- - т ге- T —
__
__
__ | | __
IV.-III - " _ ji i A.. a kisi | | _

P tis E_ |
- ____________ | __ - __
_
i | | __
li | || __
i
____________
_
i ||
т т
|_______
| | |__|
__
нплац -
__
| |
| | I .
Fig. 10. Thessaloniki,
ДАНИЦА ПЕТРОВИЋ
МНОГОЉЕТСТВИЈЕ МОЛДАВСКО-ВЛАШКОМ ВОЈВОДИ ЈОВАНУ

АЛЕКСАНДРУ
У оксфордској библиотеци Бодлејани налази се рукопис Е. D.

Clarke 14, литургијска антологија са грчким текстовима и каснови
зантијском нотацијом. Писана је 1553. године, о чему сведочи запис
на fol. 184, највероватније на Атосу.Занимљиво је да рукопис садржи
„српско појање на ff. lr и 409v” са црквено-словенским текстом забе
леженим грчким словима. Пре повезивања fol. 1 се вероватно налазио
на крају рукописа. Песма на f. 409v је стихира на празник Ваведења
пресвете Богородице, са карактеристичним натписом ХšрВихом.“
У овом чланку желимо да прикажемо многољетствије у част мол
давско-влашког војводе Јована Александра Лапушњану— Läpusneanu
(1552–1561; 1563–1568) које се налази на fol. lr? Претходно ћемо се
укратко осврнути на везе Јована Александра са Светом Гором, како
бисмо могли да одговоримо на питање: откуда многољетствије мол
давском војводи у атоском грчком литургијском музичком рукопису?
Затим ћемо рећи неколико речи о многољетствију као музичком об
лику. Најзад, покушаћемо да установимо а) ко је певао, б) ко је
„компоновао” и в) које забележио многољетствије Јовану Александру.
Односи моладавско-влашких владара и светогорских манастира
били су веома присни, нарочито у ХV и XVI веку.“ „Господари Вла
* N.G. Wilson and D. I. Stefanović, Manuscripts of Byzantine Chant in

Oxford (Oxford, 1963), стр. 24, 30; D. Stefanović, »The Earliest Dated and
Notated Document of Serbian Chant«, Зборник радова Византолошког ин
ститута, књ.7 (1961), стр. 187—96.
* Упор. А. Е. Pennington, »A Polychronion to John Alexander of Mol
davia in the Bodleian Library, Oxford«, у штампи.
* N. Iorga, Историја Румуна (Вршац, 1934), стр. 168—9; Idem, »Muntele
Athos in legátură cu terile noastre«, Extras Analele Academiei Române,
Section istorice, tom XXXVI (1913–14), стр. 485; P. S. Násturel, »Aperçu
critique des rapports de la Valachie et du mont Athos des origines au
début du XVI" siècle«, Revue des études sud est européennes, II, бр. 1–2
(1964), стр. 93–126; I. R. Mircea, »Relations culturelles roumano-serbes au
ХVIe siècle«,ibid., I, бр. 3–4 (1963), стр. 377–419.
346 Д. Петровић
шке и Молдавије и њихово племство давали су светогорским мана

стирима новац и уносна имања својих кнежевина, а на самом Атосу
подизали су разне грађевине и чинили друга благотворенија.” По
себну наклоност и одговорност показивали су према атоским манасти
рима под српским покровитељством.“ Велики молдавско-влашки кти
тори на Светој Гори били су: Басараба IV Њагоe (1512—1521), Петар
Рареш (1527—1538; 1541—1546) и Александар Лапушњану.“ Њиховом за
слугом подигнути су или обновљени манастири Дионисијат, Симон
Петра, Ставроникита, Ксенофонт и Дохијар.”
Молдавско-влашки војвода Александар Лапушњану, често спо
мињан као Јован Александар, био је према записима хроничара „то
лико свиреп тиранин колико и побожан.” У Влашкој и Молда
вији сазидао је манастир Слатину (1553—1561) и обновио је
манастире Бистрицу и Радауц. Захваљујући његовој помоћи жи
вописан је иконостас и украшена икона Јована Претече у атоском
манастиру Дионисијату,“ а зједно са женом Роксандом, Српкињом
по пореклу, поклонио је манастиру Милешеви златом и сребром
везену плаштаницу (упор. сл. 2)...“ Године 1568. „на трошак и уз стара
ње веома племенитог Јована Александра, господара целе Молдавије”
подигнут је и живописан саборни храм Светих архангела Михаила
и Гаврила у светогорском манастиру Дохијару (упор. сл. 3).“ У при
прати храма налази се ктиторска композиција Јована Александра,
његове жене Роксанде и сина Богдана са натписом: „ev Христфтф 0e«o»č,
xдоер је ха татос žфévre поте Мо),3o87. уiz; "Поavvre: "Алеživčgou Boерб52;
“zi zri, rop rije povrg roorric, Ioživvrg Mno r53v жтirop, cooереотžтт, хорiz
Poč3v8z. (упор. сл. 4).“ Пред крај живота војвода Александар се
“ П. Успенски, Историа Афона III, 1 (С. Петербург, 1892), стр. 334.
* P. S. Násturel, op. cit., стр. 93—126.
“ Упор. N. Iorga, Muntele Athos. ..., стр. 470. Занимљиво је да су
ова тројица молдавско-влашких владара били ожењени Српкињама. Вој
вода Њагое Милицом, нећакињом Максима Бранковића, а П. Рареш Je
леном Бранковић, кћерком деспота Јована Бранковића. Кћи Јелене и
П. Рареша Роксанда била је удата за А. Лапушњану. Упор. А. Ивић, Родо
словне таблице српских династија и властеле (Нови Сад, 1928).
" N. Iorga, Muntele Athos..., стр. 470.
* N. Iorga, Историја Румуна, стр. 180.
* Упор. П. Успенски, ор. cit., стр. 341, 353; N. Iorga, Muntele Athos. ..
стр. 482.
* После разарања Милешеве 1688–1689, плаштаницу је милешевски
архимандрит Доситеј пренео у манастир Пакру (Славонија), где се и
данас налази, али нешто измењена приликом обнављања 1801. год. Упор.
Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I (Београд, 1902), стр.
207—8; Л. Мирковић, „Милешевска плаштаница молдавског војводе Алек
сандра и жене му Роксанде у Манастиру Пакри”, Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор, VII (1927), стр. 130—36; Д. Стојановић, Умет
нички вез у Србији од XIV до XIX века (Београд, 1959), стр. 49.
* Упор. натпис у манастиру Дохијару. I. Iorga, Muntele Athos...,
стр. 484; Istoria Rominiei, II, Academia Republici Populare Romine (Bucuresti,
1964), стр. 1055; П. Успенскu, op. cit., стр. 351; F. Dölger, E. Weigand und
A. Deindl, Mönchsland Athos (Berlin, 1943), стр. 76.
* Упор. текст натписа код N. Jorge, Muntele Athos..., стр. 483.
Многољетствије војводи Јовану Александру 347
закалуђерио и као монах Пахомије сахрањен је у манастиру Слатини

у Румунији.“
Присне и побожне везе са Светом Гором наставила је Лапушња
нова удовица Роксанда са сином Богданом. Године 1570. они су за
35.000 acпри откупили сва покретна и непокретна добра манастира
Дохијара одтурског султана Селима, и тако су „по други пут постали
ктитори дохијарске братије”.“
Јован Александар је највише „благотворенија” учинио за грчке
манастире на Светој Гори, посебно у периоду своје друге владавине
(1563—68), када су многи грчки достојанственици, под притиском
турских освајања, долазили у Молдавију да траже помоћ. Али војвода
Александар и његова жена Роксанда нису заборављали ни српске за
дужбине. Политичку активност своје мајке Јелене Бранковић Рок
санда је наставила у правцу пропагирања српске културе у Влашкој
и Молдавији.“
На основу изнетих података није тешко објаснити присуство
многољетствија молдавско-влашком војводи у једном грчком атоском
рукопису. Пре него што одговоримо на идућа питања, даћемо кра
так преглед развоја овог својеврсног музичког облика.
Многољетствије (то) о урбvov или пођоурбvгара) је врста аклама
ције (žхта) у којој се одређена личност поздравља са жељама за дуг
живот.“ Акламације литургијског карактера постојале су још у при
митивним цивилизацијама, „као неорганизована вика масе”, коју је
на неки начин требало укључити у обављање религиозног обреда.
Остаци тог рудиментарног начина изражавања могу се наћи и у раз
вијеним литургијама. Хришћанска црква је забранила паганске и
јеврејске акламације, али су оне извођене на „хришћански начин”.”
У Византији акламације су певане приликом разних дворских и црк
вених церемонија, а улога им је била првенствено у томе да увели
чају појаву цара, патријарха, дворских и црквених великодостојника.
Уобичајен назив тих поздравних песама био је еуфимиa. (e) pr. u tz).
У каснијим данима Царства еуфимие су биле посвећене искључиво
црквеним достојанственицима, док је полихронион издвојен као
акламација участ цара, његове породице и чланова двора.“
Црквена музика православних словенских народа, која је ства
рана под утицајем византијске музичке уметности, прихватила је и
задржала полихронион (словенски: многољетствије) као посебну
si Упор. N. Iorga, Историја Румуна, стр. 180; Idem, Muntele Athos...,
стр. -
“ Откупни акт молдавског господара Богдана и његове мајке Рок

санде из архива Дохијара, упор. П. Успенски, Историа Афона, III, 2 (С. Пе
тербург, 1892), стр. 931–32.
* I. R. Mircea, op. cit., стр. 392; Јован Александар се спомиње и у
Хиландарском рукопису МS 519,f. 6r ("Iwáнна илеširi Apa кoекоšд).
* E. Wellesz, A History of Byzantine Music and Hymanography(Oxford,
1961), *ETE 101.
E. Werner The Sacred Bridge (London-New York, 1959), стр. 263–64.
* E. Wellesz, op. cit., Music in Ceremonies, стр. 98—122.
врсту литургијске похвалне песме.” О томе, поред осталог, сведочи и

многољетствије војводи Јовану Александру из средине XVI века.
Постављено је питање: ко је певао ово многољетствије?
На основу детаљне филолошке анализе текста А. Е. Пенингтон за
кључује да црквенословенски текст многољетствија није српске ре
дакције (као што би се могло претпоставити на основу описа рукописа
у објављеном каталогу, упор. напомену бр. 1), већ да особине изговора
могу припадати западнобугарском или македонском дијалекту. Треба
истаћи да су у Румунској православној цркви до XVIII века употреб
љавани црквенословенски језик — углавном бугарске редакције и
грчки језик. А. Е. Пенингтон претпоставља да обраћање Јовану Алек
сандру као „господину моему” открива певача — припадника румун
ске православне цркве, вероватно румунског монаха који је посетио
Свету Гору?
Словенски текст песме писан грчким словима, по садржају је
веома сличан сачуваним византијским акламацијама из XIV и XV
века.“ Карактеристичне речи многа мета (то)) & riž šrr) појављују се на
почетку и на крају песме, док је у средишњем делу име личности
којој се поје (iожwvir, zježzv8p: Borgorz), како је било уобичајено
и у византијским полихронионима.”
Међутим, музичка сличност између многољетствија Јовану Алек
сандру и византијских полихрониона уопште не постоји. У византиј
ским мелодијама, без обзира да ли су силабичне или мелизматичне,
појављују се слични мотиви, али без икакве симетрије или поделе
на одсеке. За разлику од ових и осталих нама познатих словенских и
византијских средњовековних песама, умерено мелизматичан напев
многољетствија Јовану Александру показује изразиту троделност.
Шема облика: A+c--A+ „Сoda” (завршни одсек), односно,
А (aba, b, ) + c + А (ab) + „Сoda”
То свакако нијетроделан облик у класичном смислу, са каденцијалним
завршецима одсека. Троделност овде чине симетрична понављања по
јединих делова мелодије. У ту поделу уклапа се и текст песме, са
изузетком малог несклада у првом делу између а и b (многа лета ск
твори коже — текст не следи музички завршетак).
Није лако одговорити на идуће питање: чије је ово музичко
„твореније”?
* Упор. Доментијан, Животи св. Симеона и св. Саве (Београд, 1938),
стр. 123; H. Успенскии, Образцњи древнерусского певческого искусства (Ле
нинград, 1968), стр. 214–16, 241–47.
* Упор. напомену бр. 2.
* H. J. W. Tillyard, »The Acclamation of Byzantine Emperors«, An
nual of the British School at Athens, XVIII (1911–12), стр. 239–60, упор.
E. Wellesz, op. cit., стр. 114—121; O. Strunk, »The Byzantine office at Hagia
Sophia«, Dumbarton Oaks Papers, IX—X (1956), стр. 180.
* Упор. транскрипције полихрониона у част цара Јована VIII Па
леолога и патријарха Јосифа II из 1433. год., и у част Јована V и Андроника
IV из 1379—1383. год., E. Wellesz, op. cit., стр. 115–20.
Музичка анализа и поређење са византијским полихронионима ис

кључују грчког аутора. Можемо претпоставити да је певач научио
мелодију од нама непознатог, вероватно румунског аутора. Певач је
мелодију певао неком грчком музичару, који није познавао словенско
писмо, већ је забележио текст грчким словима испод касновизантиј
ске неумске нотације. То је учинио на исти начин као што је записао
и текст „Сервикона”, на f. 409v. Да би истакао словенски изговор,
употребио је црвени туш. Поновимо, да се пре повезивања fol. 1 веро
ватно налазио на крају рукописа.
Најзад, повод за „музичко присуство” многољетствија Јовану
Александру у грчкој литургијској антологији може да се доведе у
везу са присуством „Сервикона” у истом рукопису. У оба случаја је
непознати румунски, односно непознати српски певач својим гласом
одушевио грчког музичара који је зажелео да забележи њихово
појање. Тако две песме на црквенословенском језику: многољетствије
молдавско-влашком војводи Јовану Александру и „Сервикон” обога
ћују једну грчку музичку антологију из средине XVI века.
Објашњење узтранскрипцију:
Текст је преписан на основу транскрипције коју је извршила и
љубазно нам ставила на увид пре објављивања А. Е. Пенингтон.
DANICA PETROVIĆ
A POLYCHRONION TO THE MOLDO_WALLACHIAN VOIVODA JOHN

ALEXANDER
Su m m a rу
The Greek liturgical anthology, MS E. D. Clarke 14 (A. D. 1553),

with Late Byzantine notation, almost certainly written on Athos, con
tains on ff. lr and 409v two hymns with Church Slavonic words
transliterated into Greek (cf. footnote 1).
The article attempts to explain the presence of the Polychronion
(Slavonic: „Mnogoljetstvije”) to the Moldo-Wallachian voivoda John (Јon)
Alexander Lápusneanu (1552—61; 1563—68), found on fol. lr, within a
Greek music manuscript, and to answer the following questions: a)
who sang the Polychronion, b) who composed it and c) who wrote
it down?
The connections between John Alexander and Mount Athos are
briefly outlined. After the Turkish occupation of Serbia, voivoda John
Alexander, like many other Moldo-Wallachian princes, assumed respon
sibility for the Athonite monasteries, especially those previously under
Serbian patronage. Among other things he erected the cathedral church

of the Archangels Michael and Gabriel in the Athonite monastery Do
chiarios. In the pronaos of this church is a painting of the founders,
John Alexander, his wife Roxanda, granddaughter of the Serbian despot
John (Јovan) Branković, and their son Bogdan (cf. pl. 3 and 4).
The Polychronion (Byzantine acclamation) as a musical form is
next discussed.
After a detailed philological analysis A. E. Pennington concluded
that the text of this »mngoljetstvije« is not of Serbian redaction
(as one might have supposed on the basis of the published des
cription of the manuscript, cf. footnote 1), but that certain cha
racteristics of the pronunciation could betray a Western-Bulgarian
or Macedonian dialect. It should be noted that until the eighte
enth century the Church Slavonic language — mainly of Bulga
rian redaction — and the Greek language were in use in the Rouma
nian Orthodox Church. A. E. Pennington suggests also, that the
singer referring to John Alexander as »gospodinu moemu« (»to my
lord«) could well have been a Roumanian monk who visited the Holy
Mountain (cf. footnote 2).
While the text of the »mnogljetstvije« is similar to those of the
Byzantine acclamations, this is not the case with the melody. Compared
to the Byzantine ones, and even to some Slavonic mediaeval chants, this
melody has a tripartite formal scheme (cf. transcription) A+c+A+
»Coda«.
The musical analysis and also comparisons with Byzantine exam
ples would exclude a Greek author of the music. Thus we may suppose
that it is a work of an unknown, probably Roumanian author. The
singer who learnt the tune, sang it to a Greek musician who liked the
singing, but not knowing the Slavonic alphabet, wrote the text with
Greek letters underneath the Late Byzantine notation.
With another Church Slavonic hymn, the so-called Servikon, found
at the end of the manuscript, this Polychronion enriched a Greek litur
gical anthology from the middle of the sixteenth century.
МНОГО ЉЕТСТВИЈЕ ВОЈВОДИ

ЈОВАН У АЛЕКСАНДРУ
рукопис Е. D. Clorke 14, f. 1r, 1553. год.
*»» tit.
Avo- m-, ме- е — е — с. St. — тро – rj

M. N.0 - ГА Ае. – ТА C-3. – Too – Ри ...
2- 1 A
L_
р-И
–I-
N
I
|-1.
I I
ре-| ||
IC_
|-
I I
|
I It
AI
var e)III
I __I
-ч-
I –I It
ч------ - -
A
ч
A \ С
() |-, р-и 1 Н. |- М.
In At -I- I _l I T III. TTY. ћ. _l
I } L__ I IT. IN I р
- --
р
—---- трг - ти и
— Али — u — pu уко – са о – vte- vy

— Би- — еу Го — О, пО - M va - нУ , , .
MO – R. –- му
A
—j- Ч-Ј ПИ И ју
i — o–4 — 4. – vsy е. — N6. — t. —
I — о — А — кни R. — мвк —-
р 1 A ж
_() | I N. ћs __ I I I -
Ев-HE-di-ih-ji=--EEE=d=EE-E ГNJILYг
—j
— е. — 54° – 3rv pot- tvo — Са
_-- C. PrН – DLРУ e of — so — — na
() b A \ A
»
_г- ---- In
E“EEEEEEEEEE-EEEEE
IJ И И
- E-EEEE Ir -J
Yко – б о о о - o – o o -
ГО – С. П. 0 ––––– - -- - - - - - - -- - - - - ------
—- uЈ — 8. —- 6. – – 8. N“. — е. — 8. —— тiА.
– – – –– ГR Ма
* • Г^ 4~- ^ •*--*» .п
*\
*!
*■ ■*.
•т "••
* 4
/ л* • -Г ■п
|. ~-ЈВВП
Сл. 1. Многољествије војводи Још ну Александру, рукопис Е. О. С1агке 14. Г. 1г,
1553. год., библиотека Бодлејана, Оксфорд. Објављено са дозволом
Боллејанске библиотеке.
Р1. I. Тће Ро1усћгопшп 1о УопоЈа Јоћп А1ехап<3ег, Мб Е. О. С1агке 14, Г. 1г, А.
О. 1553, Тће ВосНеЈап Глћгагу, ОхГогс!, ригЛјчћеЈ ћу ктЈ реггтшЈшп
оГ 1ће Кеерег оГ ЧСекегп Мапи$спрГ5.
Сл. 2. Милешевска плаштаннца, сада у манастиру Пакра (Хрватска). Прештампано
из књиге Д. Љ. Кашића, Српски манастири у Хрватској (Београд, 1970),
са дозволом аутора.
Р1. 2. Тће Ерпарћгоб Ггот 1ће 5егћ1ап топабСегу МПебеуа, по\у т гће бегћЈап
топазгегу Ракга (Сгоаиа), гергос1исес! Ггот сће ћоок ћу И. 1*ј. Каб1с,
Српски манасгири у Хрватској (бегћЈап Мопазгепез ш Сгоапа), Ве1@гас1е, 1970,
\укћ 1ће аитог'з реггшззгоп.
Сл. 3. Манастир Дохнјар на Светој Гори.

Р1. 3. Тће Молазгегу оГ Восћ1аггои, Моиш Агћоб.
|---__
____E..
Н
|-||-__|
|i|__
(i
3|-__
I.i.|
__
}___t|__f-__
И||
___
_иd
|
|
|
|--
__
--
|| -__
Сл. 4. Ктиторска композиција војводе Јована Александра, његов е жене Роксанде

и сина Богдана у припрати манастира Дохијара.
Pl. 4. John Alexander, his wiife Roxanda and their son Bogdan, a painting of the
founders, pronaos of the monastery of Dochiariou, Mount Athos.

Zrvi 13 1971

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Zrvi 13 1971

Transféré par

Informations du document

Titre original

Copyright

Formats disponibles

Partager ce document

Partager ou intégrer le document

Options de partage

Avez-vous trouvé ce document utile ?

Ce contenu est-il inapproprié ?

Droits d'auteur :

Formats disponibles

Zrvi 13 1971

Transféré par

Droits d'auteur :

Formats disponibles

ЗБОРНИК РАДОВА

l. R. Guillau (1, Contribution à la prosopographie de l' Empire

CONTRIBUTION A LA PROSOPOGRAPHIE DE L’EMPIRE

' Cedr. II. 591.

lieutenants du curopalate David d’Ibér’ie. Cet Aboukab avait pris part à

2 G. Schlumberger, L'Epopée byzantine à la fin du X' s. Paris 1905, III.

Constantin IX lui confia le gouvernement du thème d'Italie", avec le

u J. Gay, op. cit. 485.

tué et le magistros Constantin Arianitès, mortellement blessé}5 Dans son

1‘ Cedr. II. 600-601. Cf. G. Schlumberger, op. cit. II, 583-584.

Nicéphore Bryenne, pourvu d'un haut commandement militaire

” Cedr. II. 620 G. Schlumberger, op. cit. III, 782.

ce fut Michel Dokeianos qui fit établir le camp retranché et signale

J' Cedr. II. 545.

Attaleiates‘3 signale également l’incapacité des successeurs de Maniakès,

" Attale’iates, 44.

5° Cedr. II. 603. Cf. G. Schlumbergcr, op. cit. III, 586.

armées impériales subirent de graves désastres. Tyrach, envoyé par

le malheureux Etienne fut supplicié et son père racheta son corps

5‘ Mathieu d’Edesse 81. (ed. Dulaurier).

'1 Cedr. II. 502.

tenté un retour offensif en Sicile. Mais une discussion avec l'amiral, le

ргетепНагП, рпуее с1е 5оп сћег, зе сЈећатша. \л теге <1е Машакев,

51гаТе§е, 1е ратгке М1сће1 ј^погаИ ТоиТ теТЈег тШГагге. СеТааТ. ип

" Сеаг. II, 543—545; сГ Р. Об^ег, Ке§е5Теп № 857.

Michel Attaleiates"3 n'indique pas les nom des vainqueurs de Cha

au loyal-isme. Cette ambassade comprenait le protospathaire Tubachi,

" F. Dälger, Regesten Na 856.

lieu à la fin probablement du règne de Basile II, comme il ressort des

“‘ Psellos, Chronogr. I, 125 (Renault)

ﬁils. C’est nécessairement du mariage de oe fils que naquit la Sklèrène,

'" Zonar. III, 618.

2 aôopumc annnmomnxor nucru'ry'n

maque.132 Lorsque ce dernier monta sur le trône, il se souvint de ce parent

” Psellos, Chrongr. II, 14.

Les Tornikiios descendaient des Pagratides illustres dynastes armé

I. Index des noms

Aboukab, arménien, père d'Apoka Bourtzes, Michel (ss. Nicéphore II

“3 G. Schlumberger, op. cit. III, 503.

Cursilius: stratege de Dyrrachium: Kenkhré, Jean (XI“ s.): protospat

stratège du thème des Bucel Théodorocanos, Théophile (XI‘ s.):

II. Index des fonctions et dignites

Commandant en chef: Hadrobala Généralissime de l'armée: Constan

Despoina: 16. Hétériarque ou hétaireiarque: 3 n.

(et sceau) 17 (v. NOMS); Vladi ring ge Serbie: Воithslav (XI“

Stratëge de Dyrrachium: Cursilius, Thème des Anatoliques: 4. 5. 11.

III. Index géographique

Aintab: 10. Cappadoce: 4. 5.

Calabre: 3. Géorgie: 14.

Mytilène: 16. Thessalonique: 2.

Stratege de Dyrrachium: Cursilius, Thème des Anatoliques: 4. 5. 11.

III. Index géographique

Aintab: 10. Cappadoce: 4. 5.

Calabre: 3. Géorgie: 14.

Mytilène: 16. Thessalonique: 2.

ЗЕМУН У XII ВЕКУ

Насеље на тлу данашњег Земуна веома је старо. Оно је посве

* Од старијих дела треба поменути монографије: I. Sopron, Mono

готову оних који би удруживали резултате разних научних дисцип