VISOKA ŠKOLA AKADEMSKIH STUDIJA “DOSITEJ”

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: Menadžment u trgovini

Tema: Razlika u poslovanju trgovine na veliko i trgovine na malo

Profesor: Student:
Dr Vuk Miletić Sanja Jovanović

Beograd 2024.
SADRŽAJ:

UVOD ...................................................................................................................3
1. POJAM TRGOVINE .......................................................................................4
2. KLASIFIKACIJA TRGOVINSKIH PREDUZEĆA PO KRITERIJUMU
POSREDOVANJA U PROMETU....................................................................6
3. TRGOVINSKA PREDUZEĆA ZA PROMET NA MALO.............................7
4. TRGOVINSKA PREDUZEĆA ZA PROMET NA VELIKO .........................8
5. TRGOVINSKA PREDUZEĆA NA VELIKO I MALO ..................................9
6. TRGOVINA U SAD ......................................................................................11
6.1. TRGOVINA NA VELIKO ............................................................................11
6.2. TRGOVINA NA MALO ...............................................................................11
ZAKLJUČAK .....................................................................................................12
LITERATURA ...................................................................................................13
UVOD
U savremenom poslovnom svetu, trgovina predstavlja vitalnu kariku u lancu
snabdevanja i distribucije robe, koja direktno utiče na funkcionisanje ekonomije. Međutim,
unutar trgovine postoje različiti segmenti koji se mogu razlikovati po svojim karakteristikama,
strategijama i ciljevima poslovanja. Jedan od ključnih faktora koji utiče na različitost
trgovinskih modela jeste razlika između trgovine na veliko i trgovine na malo.
Trgovina na veliko i trgovina na malo predstavljaju dva osnovna oblika trgovine koji
imaju svoje specifičnosti i uloge u lancu snabdevanja. Trgovina na veliko fokusira se na
prodaju robe u većim količinama drugim trgovcima ili poslovnim subjektima, dok trgovina na
malo podrazumeva prodaju robe krajnjim potrošačima u manjim količinama putem fizičkih
prodavnica, online platformi ili drugih kanala prodaje.
Cilj ovog seminarskog rada je detaljno istražiti razlike u poslovanju između trgovine
na veliko i trgovine na malo, analizirati njihove karakteristike, strategije, izazove i
mogućnosti. Kroz analizu ovih aspekata, težimo boljem razumevanju kako ovi oblici trgovine
funkcionišu, kako utiču na ekonomiju i kako se mogu optimalno upravljati u današnjem
poslovnom okruženju.
U nastavku rada ćemo istražiti ključne razlike između trgovine na veliko i trgovine na
malo, sagledavajući njihov uticaj na poslovne procese, potrošače i tržište u celini. Takođe,
razmotrićemo aktuelne trendove, izazove i perspektive ovih sektora trgovine kako bismo
dobili kompletniju sliku o njihovoj ulozi u savremenoj ekonomiji.

3
1. POJAM TRGOVINE
Pod trgovinom se podrazumeva komercijalna ponuda robe u zamenu za platežno
sredstvo odnosno novac, ili za drugu robu (robna razmena). Prava trgovina postoji samo u
slučaju, kad u njoj posreduje treća osoba (trgovac), koja živi od tog posredovanja između
proizvođača i kupca.
Trgovina se ograničava samo na nabavku, transport i prodaju dobara, kapitala ili
znanja bez da ih se u bitnom menja ili dorađuje. Pretpostavka za početak trgovine (ne
razmena poklona, i ne direktna razmena između prodavača i kupca) je još u predistorijsko
vreme bila infrastruktura koja je omogućila.
Pravno gledano, danas se između trgovinskim partnerima sklapaju ugovori. Između
partnera koji učestvuju u trgovini postoji trgovinski odnos.
Trgovina je složena privredna delatnost koja se bavi prodajom i kupovinom roba
na tržištu. Ona predstavlja vezu između potrošača i proizvođaca. Smatra se izuzetno složenom
uslužnom delatnošću. Trgovina je usko povezana sa saobraćajem, ali sa drugim privrednim
granama. Razmena sirovina je veoma stara delatnost. U početku je to bilo veoma sitno i vršile
su se i razmene za preživljavanje. Bio je to period naturalne razmene koja se odvijala bez
novca, kada se roba davala za robu. Njene osnovne karakteristike su prisutsvo novca i
trgovca, koji učestvuje u razmeni dobara izmedu proizvođača i potrošača. Vrednost robe i
usluga određuje se novcem. Pored novca postoje i druga sredstva plaćanja
kao: čekovi, kreditne kartice i vrednosni papiri. Razmenu je u moderno doba moguće obaviti
telefonom, a sve više u upotrebi je i internet trgovina. Internetom se danas obavljaju trgovine
deonicama i kapitalom, avionskim kartama, turističkim aranžmanima i dr. Trgovina može biti
lokalna, regionalna i nacionalna. S obzirom na područje u kojem se obavlja trgovina se deli
na: unutrašnju i spoljnu ili domaću i međunarodnu. Unutrašnja trgovina se odvija unutra
granica jedne države, a spoljna ili međunarodna je trgovina između država. Za međunarodnu
trgovinu važno je spomenuti bilans. Svaka država nastoji što manje uvoziti proizvode, a više
ih izvoziti, naravno to je u zavisnosti od kvaliteta proizvoda. Negativni bilans ili deficit je
kada je uvoz veći od izvoza jedne zemlje, a pozitivni bilans ili suficit je kada je izvoz veći od
uvoza. Pozitivni bilans osigurava sredstva koja omogućavaju dalji razvoj trgovine. Uz
trgovinu ne smemo zaboraviti i bankarstvo. Koncentracija kapitala u bankama, a
koncentracija banaka u određene regije, stvara posebne oblike privrede. Bankarstvo je
izuzetno važna grana privredne delatnosti i regionalno se bazira i razvija samo u izuzetno
sigurnim i tradicionalnim društvima.1

Trgovina se vrši pod uslovima i na način uređen zakonom i drugim propisima kojima se
uređuju promet robe i usluga, kao i dobrim poslovnim običajima i poslovnim moralom.
Trgovina je skup poslovnih aktivnosti prometa robe, odnosno usluga sa ciljem ostvarivanja
dobiti, kao i drugog društveno-ekonomskog cilja.

1
https://www.wikipedia.org/
4
Osnovna podela trgovine je prema načinu obavljanja i to na:
• trgovinu na veliko i
• trgovinu na malo.
Trgovina na veliko (veleprodaja) je skup svih poslovnih aktivnosti u vezi sa prodajom
robe/usluga licima koji kupuju radi dalje prodaje ili korišćenja u poslovne svrhe.
Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe/usluga potrošačima radi zadovoljavanja
ličnih potreba ili potreba domaćinstva.
Prema mestu trgovine:
• Trgovina u prodajnom objektu
Trgovina se po pravilu obavlja u prodajnom objektu, u različitim trgovinskim formatima.
Trgovinski formati su organizaciono-tehnički oblici obavljanja trgovine, koji imaju specifičnu
strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima (npr. supermarket, hipermarket, diskont,
trgovinski centar, cash and carry centar i dr.).
• Trgovina van prodajnog objekta
Trgovina na malo može da se obavlja van prodajnog objekta, i to kao:
1) daljinska trgovina na malo;
2) trgovina ličnim nuđenjem;
3) ostala trgovina na malo van prodajnog objekta.2

Svako upravljanje, pa shodno tome i upravljanje trgovinskim preduzećem zasniva se na

određenim principima. Kada se ovlada principima upravljanja trgovinskim preduzećem, može
se ostvariti veliko bogatstvo. Za trgovinski menadžment su bitne dve grupe principa:
• opšti i
• posebni.
Navedena podela je veštačka. Menadžeri najčešće primenjuju kombinaciju jednih i drugih ne
vodeći računa da li se radi o opštim ili posebnim.3
Trgovinski, kao i svaki drugi menadžment sastoji se iz brojnih elemenata u kojima postoje
međusobni odnosi i interakcije. Bez obzira na različitost prikazivanja strukture trgovinskog
menadžmenta, čini se da je najpotpuniji onaj prikaz koji trgovinski menadžment posmatra
kroz pet elemenata:
1) planiranje,
2) organizovanje,
3) rukovođenje,
4) koordinacija i
5) kontrola.

2
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon o trgovini.html
3
Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006.
5
2. KLASIFIKACIJA TRGOVINSKIH PREDUZEĆA PO
KRITERIJUMU POSREDOVANJA U PROMETU
Trgovinska preduzeća se mogu klasifikovati prema ulozi koju imaju u posredovanju
između proizvođača i krajnjih potrošača. Ova klasifikacija omogućava razlikovanje između
preduzeća koja direktno prodaju robu potrošačima od onih koja posreduju u prometu između
različitih aktera u lancu snabdevanja. Prema ovom kriterijumu trgovinska preduzeća se dele
na:

1. Trgovinska preduzeća sa direktnom prodajom

 Maloprodajna preduzeća: Ova preduzeća direktno prodaju robu krajnjim potrošačima

putem fizičkih prodavnica, online platformi ili drugih kanala prodaje.
 E-trgovina: Preduzeća koja posluju putem interneta omogućavajući potrošačima da
direktno naruče robu online i dostave im se na kućnu adresu.
 Prodaja putem fizičkih objekata: Prodavnice, butici ili drugi prodajni objekti gde kupci
mogu direktno kupiti robu.

2. Trgovinska preduzeća koja posreduju u prometu

 Veleprodajna preduzeća: Ova preduzeća posreduju u prometu između proizvođača i

maloprodajnih preduzeća, prodajući robu u većim količinama drugim trgovcima.
 Distributeri: Distributeri posreduju između proizvođača i maloprodajnih preduzeća,
distribuirajući robu od proizvođača do maloprodajnih objekata.
 Agencijska prodaja: Agencije posreduju u prometu između proizvođača i drugih
trgovinskih preduzeća, pomažući u pronalaženju kupaca za robu proizvođača.

3. Kombinovana trgovinska preduzeća

 Trgovinski lanci: Ovi lanci kombinuju elemente direktnog prodajnog modela

(maloprodaja) sa posredničkim modelima (veleprodaja, distribucija) kako bi efikasno
poslovali na tržištu.
 Vertikalno integrisana preduzeća: Vertikalno integrisana preduzeća kontrolišu različite
faze u lancu snabdevanja od proizvodnje do prodaje, što im omogućava veću kontrolu
nad kvalitetom, cenom i dostupnošću robe.

Ova klasifikacija trgovinskih preduzeća omogućava bolje razumevanje njihovih uloga i

pozicija u lancu snabdevanja, kao i razlikovanje između različitih tipova trgovinskih entiteta.
Svaka kategorija trgovinskih preduzeća ima svoje specifične karakteristike i izazove koji ih
definišu u okviru tržišnog poslovanja.

6
3. TRGOVINSKA PREDUZEĆA ZA PROMET NA MALO
Trgovinska preduzeća na malo bave se prometom robe od proizvođača do potrošača.
Ona predstavljaju veoma važnu kariku na prometnom putu od proizvođača do krajnjeg
potrošača, odnosno domaćinstava. Trgovinska preduzeća na malo se bave prometom
potrošnih roba svih vrsta i stepena prerade, kao i deo industrijskih proizvoda, koje troše
domaćinstva. Procenjuje se da u visoko razvijenim zemljama preko 75% svih kupovina
otpada na maloprodajnu mrežu, što znači da ona dobrim delom opredeljuje i životni standard
stanovništva Trgovinska preduzeća na malo mogu organizovati prodaju svih vrsta proizvoda,
od industrijskih do poljoprivrednih, i to na različite načine: od prodaje u robnim kućama,
supermarketima itd. do prodaje na pijacama, u sistemima izvan prodavnica itd. Svaki način
maloprodaje ima svoju upravljačko-rukovodilačku strukturu, čiji je zadatak da upravlja
određenim maloprodajnim institucijama.
Trgovina na malo poznata je oduvek. Po pravilu takva trgovina prodaje robu krajnjem
korisniku odnosno individualnom potrošaču. Zadatak trgovine ne malo je u tome da kupuje
robu od trgovine na veliko te da je onda prodaje krajnjem potrošaču. Međutim, sve je češći
slučaj da se trgovina na malo opskrbljuje robom direktno od proizvođača. Takav oblik
opskrbe imaju robne kuće, supermarketi i hipermarketi.
Značaj trgovine u strukturi je vidljiv preko njenog doprinosa u realizaciji nekih
makroekonomskih pokazatelja. Reč je o pokazateljima kao što su pokazatelji doprinosa pri
kreiranju bruto domaćeg proizvoda, pokazatelji doprinosa zapošljavanju, pokazatelji udela u
ukupnom broju preduzeća, pokazatelji doprinosa pri kreiranju dodatne vrednosti, pokazatelji
mesta prikupljanja poreza i pokazatelji sudelovanja u ukupnoj potrošnji stanovništva. U našoj
zemlji u trgovini je zaposleno oko petine radne snage, a trgovački centri i supermarketi se
neprestano otvaraju.4

4
Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006. str. 110
7
4. TRGOVINSKA PREDUZEĆA ZA PROMET NA VELIKO
Trgovinska preduzeća na veliko se često nazivaju i grosističkim preduzećima. Ona
deluju kao posrednici u robnom prometu između proizvođača roba i usluga, sa jedne strane i
trgovinskih preduzeća na malo ili velikih potrošača, sa druge strane (bolnice, kulturne,
obrazovne i druge organizacije). Zadatak trgovinskih preduzeća na veliko je da nabavljaju
robu od raznih proizvođača, kompletiraju određeni asortiman i dalje distribuiraju robu u
velikim količinama i kontinuirano trgovini na malo. Da bi trgovinsko preduzeće na veliko
uspešno izvršilo svoju misiju mora da ispunjava tri osnovna uslova:

(1) da raspolaže velikim finansijskim sredstvima,

(2) dovoljnim skladišnim prostorom i
(3) odgovarajućim kadrovima.

Ekonomski značaj grosističkih preduzeća je nesporan, bez obzira što je određeni broj
funkcija ovih preduzeća preuzela trgovina na malo. Dva su razloga dominantna u opravdanju
njihovog postojanja:
• trgovinska preduzeća na veliko održavaju relativno veliki broj veza sa proizvođačkim
organizacijama sa jedne strane. Zahvaljujući tome u stanju su da kompletiraju različit
asortiman i da proizvođače oslobode zaliha, obrade narudžbine, da rade sa brojnim
kupcima itd.
• trgovinska preduzeća na veliko pružaju mogućnost da detaljisti ili krupni potrošači
obezbede svoj asortiman putem jedne narudžbine, na jednom mestu i rad sa malim
brojem isporučilaca. Krupna grosistička preduzeća u savremenim uslovima sve više
gube na značaju. Detaljistička trgovinska preduzeća zahvaljujući svojoj jakoj nabavnoj
snazi preuzimaju funkcije veletrgovine.5

5
Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006. str. 110
8
5. TRGOVINSKA PREDUZEĆA NA VELIKO I MALO
Ova preduzeća se bave organizovanjem prometa robe na veliko i malo. Razlozi za
povezivanje trgovine na veliko i malo mogu biti različiti. Najčešće se radi o malim grosistima
sa širokim asortimanom i nedovoljnim prometom, ali proširenje delatnosti može da izvrši i
detaljističko preduzeće preuzimajući i grosističku funkciju. U principu dvostepeno
organizovana trgovinska preduzeća putem objedinjavanja trgovine na veliko i trgovine na
malo je racionalan, može da snizi troškove, a time da ostvari značajnu konkurentsku prednost
na tržištu. Ova preduzeća mogu da budu proširena i da se bave spoljno trgovinskim poslovima
što dovodi do trostepenog organizovanja trgovinskih organizacija.
Trgovinska preduzeća na malo predstavljaju veoma heterogenu organizacionu
strukturu. Ona se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima. Za trgovinski menadžment
je od bitne važnosti razlikovati sledeće organizacione oblike i forme:
(1) nezavisni detaljisti,
(2) ugovorni sistemi,
(3) maloprodajni sistemi u prodavnicama i
(4) maloprodajni sistemi bez prodavnica.
Svaka od navedenih organizacionih formi ima svoju upravljačko-izvršnu strukturu, što
je čini karakterističnom u odnosu na druge organizacione oblike. 6

Svakodnevno učestvujemo u trgovini, a da toga često nismo ni svesni. To se odnosi na

privatan život, ali i na biznis, odnosno poslovne sisteme. Jedni nabavljaju direktno od
proizvođača, drugi preko posrednika tj. trgovine ili drugih institucija. Trgovinsko preduzeće
na veliko najčešće se snabdeva direktno od proizvođača. Trgovinska preduzeća na malo se
snabdevaju od proizvođača ili od trgovine na veliko, što zavisi od pogodnosti koje mogu
ostvariti u direktnoj ili posrednoj nabavci. Direktna ili neposredna nabavka ima određenih
prednosti i nedostataka. Ona je česta u nabavci sredstava za proizvodnju (opreme, nameštaja,
sirovina), jer se pretpostavlja da je ona u ovim nabavkama efikasnija i neophodna zbog
obaveze proizvođača u postprodajnim uslugama (garancija, održavanje, servisiranje,
snabdevanje rezervnim delovima itd). Glavna prednost direktne nabavke je u eliminisanju
posrednika i postizanju povoljnije nabavne cene. Ova prednost je naročito prisutna u uslovima
visokih trgovinskih marži koje zaračunavaju posrednici. Nedostatak direktne nabavke je u
tome što se trgovinsko preduzeće na malo mora pojavljivati kod brojnih specijalizovanih
proizvođača koji često proizvode jedan ili manju grupu sličnog asortimana proizvoda. To
dovodi do brojnih sitnih porudžbina, kako bi se kompletirao paket asortimana, što sve
povećava troškove nabavke. Direktna nabavka od proizvođača najčešće je vezana za
naručivanje veće količine robe od potrebne, što zahteva nepotrebno angažovanje finansijskih
sredstava. Ne treba zanemariti i činjenicu da je neposredna nabavka praćena nesigurnim
rokovima isporuke. Posredni način nabavki se javlja kada trgovinsko preduzeće na malo
nabavlja robu preko trgovinskog preduzeća na veliko ili posrednika. U ovom načinu nabavke
treba po pravilu računati na više nabavne cene u odnosu na cene koje nudi proizvođač. Ali,
6
Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006. str. 111
9
nabavka preko grosista omogućuje detaljistima da jednom porudžbinom kompletira asortiman
koji je neophodan za normalno snabdevanje potrošača kod jednog (umesto više) snabdevača.
Posredni način nabavke po pravilu smanjuje troškove nabavke. Detaljista je u mogućnosti da
vrši češće nabavke manjih količina robe iz asortimana, što povećava koeficijent obrta.
Nabavka iz uvoza je orjentisana na posredničku odnosno specijalizovanu kompaniju koja
poznaje strano tržište i koja profesionalno obavlja spoljno trgovinski promet. U savremenoj
trgovini prisutna su integraciona povezivanja, koja u suštini ukidaju klasičnu podelu trgovine
na trgovinu na veliko i trgovinu na malo, i dovodi do stvaranja angrodetaljističkih trgovinskih
preduzeća. Veliki broj detaljističkih preduzeća poseduje razuđenu maloprodajnu mrežu (robne
kuće, supermarkete, diskonte i dr.) koje imaju veliki obim nabavke. Imaju veliki promet,
predstavljaju često velike transnacionalne i multinacionalne korporacije, sa velikom
nabavnom snagom. To im omogućava da nabavljaju robu direktno, odnosno neposredno od
proizvođača i na taj način zaobilaze posrednike, a time i posredničku maržu.
U trgovinskom preduzeću na veliko i malo, odnosno u angrodetaljističkim
organizacijama, postoje dve organizacione jedinice prodaje: organizaciona jedinica za prodaju
na veliko i organizaciona jedinica za prodaju na malo. Organizaciona jedinica za prodaju na
veliko vrši prodaju preko posrednika odnosno detaljista. Uspostavlja poslovni odnos direktno
sa velikim brojem potrošača ili sa određenim kupcima kao što su bolnice, javne i državne
institucije. Organizaciona jedinica na malo vrši prodaju direktno potrošačima. Maloprodajna
mreža može da ima različit asortiman, pa shodno tome i različite kriterije po kojima se
prodavnice dele.

10
6. TRGOVINA U SAD
Trgovina je oduvek predstavljala jednu od najznačajnijih privrednih grana u privredi
SAD-a. Na njenom razvoju uticali su brojni faktori. Među najpoznatijim faktorima su faktori
geografske, demografske i ekonomske prirode. U njoj se ipak može razlikovati trgovina na
veliko i trgovina na malo.

6.1. Trgovina na veliko

Trgovina na veliko u SAD-u razvijala se paralelno sa drugim delatnostima. U ovoj
oblasti zaposleno je oko 10% od ukupnog broja zaposlenih u privredi. Trgovina na veliko
praćena je sve većom koncentracijom kapitala i stvaranju moćnih trgovinskih preduzeća.
Takva situacija se neminovno odrazila na jačanje proizvođača i detaljista kao početnih i
krajnjih elemenata u kanalima distribucije, a tim i slabljenje trgovine na veliko kao
posrednika između proizvođača i maloprodaje. Razloge koncetracije trgovine na veliko treba
tražiti u tome što su se proizvođači i detaljisti ukrupnjavali pa su mali grosisti u kanalima
distribucije izgubili svaki smisao. Tridesetih godina prošlog veka pojavljuju se i prve
diskontne kuće u kojima se roba prodavala po nižim cenama u odnosu na druge Trgovinski
centri u SAD-u nastali su dvadesetih godina dvadesetog veka. Prva robna kuća u Americi
otvorena je 1851. god. u Nju Jorku. Kataloška prodaja u Americi je počela 1870. god.
Najveća trgovinska kuća u Americi „Sears“ danas razvija katalošku prodaju. Filijalna trgovina
u SAD-u je počela 1859. god. Prvo samoposluživanje vezano je za pojavu prvog marketa
1925. god. Kompanija „Great Atlantic and Pacific Tea Co.“ je 1936. god. izgradila prvi
supermarket i tako ostvarila još veću prednost u odnosu na markete.

6.2. Trgovina na malo

Trgovina na malo je jedna od najznačajnijih delatnosti u okviru uslužnog sektora. U
maloprodaji je angažovano oko jedne petine ukupnog broja zaposlenih u privredi. Preko 50%
ukupnog broja zaposlenih otpada na žensku radnu snagu, što znači da u maloprodaji manje-
više dominiraju žene. Američka maloprodaja je specifična po svojoj strukturi. Od ukupnog
obima prodaje raste obim prodaje trajnih potrošnih dobara, a opada učešće netrajnih potrošnih
dobara. Ta tendencija će se i dalje nastavljati. Robni promet na malo se realizuje u različitim
organizacionim oblicima kao što su: robne kuće, specijalizovani i mešoviti maloprodajni
objekti, dragstori, diskontne kuće, samoposluge. Najrazvijeniji stepen organizovanosti
maloprodaje nalazi se u velikim urbanim sredinama. Glavni promet u američkoj maloprodaji
obavlja se u nespecijalizovanim maloprodajnim objektima, u maloprodajnim fiksnim
objektima. Prodaja izvan objekata je zanemarljiva. Sistem samoposluživanja prodaje u
trgovini SAD u dosadašnjem razvoju bio je usmeren na tri osnovna pravca:
• što veća zamena živog ljudskog rada različitim oblicima mehanizacije i
automatizacije,
• porast prosečne veličine maloprodajnih objekata,

11
• horizontalno - vertikalna integracija trgovinskih organizacija koje su obavljale promet
poljoprivredno prehrambenim proizvoda Unutrašnja organizacija maloprometa je
mnogofilijalna.

12
ZAKLJUČAK
U zaključku istraživanja o razlikama u poslovanju trgovine na veliko i trgovine na malo,
možemo izdvojiti nekoliko ključnih tačaka koje su se pokazale značajnim tokom analize i
istraživanja.

Prvo, trgovina na veliko i trgovina na malo predstavljaju dva različita pristupa distribuciji
robe, sa specifičnim karakteristikama i ciljevima. Trgovina na veliko je usmerena ka prodaji u
većim količinama drugim poslovnim subjektima, dok trgovina na malo obuhvata prodaju
proizvoda direktno krajnjim potrošačima.

Dalje, razlike u poslovanju ova dva sektora trgovine manifestuju se kroz različite strategije,
marketinške pristupe, kanale distribucije i upravljanje zalihama. Trgovina na veliko često se
oslanja na masovnu distribuciju proizvoda i efikasne lančane procese snabdevanja, dok
trgovina na malo stavlja veći akcenat na personalizovanu uslugu, brendiranje i kreiranje
zadovoljavajućeg iskustva kupovine za potrošače.

Takođe, važno je istaći da ovi sektori trgovine imaju različite izazove i prilike. Trgovina na
veliko se suočava sa potrebom za efikasnim upravljanjem velikim količinama robe,
logističkim izazovima i promenama u globalnom snabdevanju, dok trgovina na malo mora da
se prilagođava promenama u potrošačkim preferencijama, tehnološkim inovacijama i
konkurenciji sa online trgovinom.

Uzimajući u obzir sve ove faktore, možemo zaključiti da i trgovina na veliko i trgovina na
malo imaju svoje važno mesto u ekonomiji i poslovnom svetu. Razumevanje njihovih
karakteristika, izazova i prilika omogućava preduzećima da razviju efikasne strategije
poslovanja i ostvare uspeh na konkurentnom tržištu. Stoga, kontinuirano praćenje trendova,
inovacija i potreba potrošača ključno je za uspešno poslovanje u oba sektora trgovine.

13
LITERATURA:

• Trgovinski menadžment, Radosavljević Ž., CERK, Beograd, 2006.

• Trgovinski menadžment, Lovreta Stipe i drugi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
• Kovačević, R. (2017). "Trgovina na malo i veliko". Poslovni biro, Beograd.
• Đorđević, D., & Milivojević, S. (2017). "Trgovina: Menadžment i marketing". Data
status.
• Jovanović, P. (2015). "Menadžment u trgovini". Ekonomski fakultet Univerziteta u
Beogradu.
• https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_trgovini.html
• https://www.wikipedia.org/

14