KONSTRUKCIJA KOLENASTOG VRATILA

Kolenasto vratilo je jedan od najodgovornijih, najoptereenijih, najsloenijih i najskupljih delova motora. Prima sile pojedinih klipnjaa
(iz svih cilindara motora), prenosi ih i mehaniku energiju predaje (preko zamajca) potroau u vidu obrtnog momenta.
Izloeno je velikim naprezanjima izazvanim promenljivim silama gasnim, inercijalnim pravolinijski oscilatornih masa Fio i
inercijalnim rotacionih masa Fir optereenja su najee naizmenino promenljiva savijanje, smicanje, uvijanje, pritisak,
istezanje.
Zbog periodinosti pobudnih sila (momenata) mogu biti izazvane oscilacije kolenastog vratila: torzione naroito opasne, fleksione
manje opasne i uzdune (longitudinalne) u nekim sluajevima mogu biti opasne. Ni u kom sluaju se ne sme dozvoliti rad u
rezonantnom podruju torzionih oscilacija jer lako moe doi do enormnog porasta amplituda oscilovanja i loma vratila (u sluaju
opasnosti od rezonantnih oscilacija se primenjuju priguivai torzionih oscilacija, izbegavanje kritinih brojeva obrtaja i sl.)
Osnovni zahtevi: 1) Velika vrstoa, krutost i otpornost na habanje (tvrdoa rukavaca).
2) Visoka geometrijska tanost obrade i finoa obrade rukavaca.
3. Statika i dinamika uravnoteenost rastereenje oslonakih leita od centrifugalnih sila.

OSNOVNI KONSTRUKTIVNI OBLIK

I Prednji kraj (kljun) kolenastog vratila; II Koleno; II - ostala kolena;
III Zanji kraj vratila
1. Mesto priguivaa torzionih oscilacija;
2. Pogon pomonih ureaja (pumpa, ventilator, alternator,..);
3. Pogon sistema razvoda (naelno bi bilo bolje da se pogon
razvoda izvodi na zadnjem kraju gde su najmanje torzione
oscilacije ali je to konstrukcijski komplikovano);
4. Oslonaki rukavac;
5. Ruica (rame) kolena;
6. Letei rukavac (rukavac klipnjae);
7. Kanal za podmazivanje leteeg leita;
8. Protivtegovi;
9. Prirubnica za zamajac;
10. Zamajac;
11. Zupasti venac za elektropokreta;
12. Frikciona povrina za spojnicu;
13. Vijci za privrenje zamajca.
IZBOR MATERIJALA I TEHNOLOGIJE IZRADE
Zahtevi - velika vrstoa i ilavost jezgra (otpornost na zamor) i velika tvrdoa rukavaca (otpornost na habanje).
Osnovna tehnologija je KOVANJE kolenastog vratila od elika za poboljanje ili nitriranje (a). Kod manje optereenih vratila se mogu
koristiti ugljenini elici za poboljanje .1531 i .1731 dok se za vea optereenja koriste legirani elici za poboljanje, npr. .4732
(Cr, Mo) i za jako optereena vratila (dizel natpunjeni) .5430 (Cr, Ni). elici za poboljanje su vrlo pogodni za povrinsko (indukciono)
kaljenje rukavaca do dubine 3.5-4 mm, ime se dobija velika tvrdoa i otpornost na habanje. Povrinsko kaljenje ne sme zahvatiti
prelazne radijuse rukavaca zbog velike koncentracije napona.
Nitrirano kolenasto vratilo (kovano od elika za nitriranje i dugotrajno nitrirano) je vrlo velike vrstoe, sa nosivou oko 20% veom u
odnosu na kovano od elika za poboljanje. Nitriranjem se dobijaju i otvrdnuti rukavci, ali je dubina nitriranog sloja mala tako da se kod
generalnog remonta mora ponovo vriti nitriranje. Nitrirano vratilo je zbog skupe termike obrade skuplje.
LIVENJE (b) u novije vreme kod motora gde optereenja nisu prevelika koristi se kvalitetan nodularni liv NL 60 i NL 70 a rukavci se
indukciono kale. Prednosti livenih kol. vratila:
- bolje prilagoenje konstr. oblika;
- uteda materijala i smanjenje teine (10-15%);
- manja osetljivost livenog gvoa na koncentraciju napona i zamor;
- vee unutranje priguenje torzionih oscilacija
- manja mehanika obrada rezanjem (20-25%).
Mana livenih vratila je manja zatezna vrstoa i osetljivost na savijanje
tako da se moraju primeniti vei preseci rukavaca i debljine ruica.
OSLANJANJE KOLENASTOG VRATILA
Kod linijskih motora kol. vratilo moe biti potpuno
oslonjeno (cilindar se nalazi izmeu dva oslonaka
leaja). Broj oslonakih leaja je tada il=ic+1. Ukoliko se
izmeu dva oslonaka leaja nalaze 2 (vrlo retko 3)
cilindra kolenasto vratilo je nepotuno oslonjeno i tada

je il=ic/2+1. Nepotpuno oslonjeno vratilo je jeftinije i daje a
neto krai motor ali je manje krutosti i optereenja su a a
vea.
Kod motora sa bokser rasporedom cilindara kol. a
vratilo moe biti potpuno i nepotpuno oslonjeno. Kod
nepotpunog oslanjanja je zbog manjeg rastojanja osa Linijski motor sa popuno i
cilindara (a) rastojanje izmeu oslonakih leita manje nepotpuno oslonjenim vratilom
tako da su i naprezanja manja. Kod V motora kol. Motori sa bokser i V
vratilo je nepotpuno oslonjeno ali je tu rastojanje rasporedom cilindara
oslonakih leajeva relativno malo.
 Kolenasto vratilo se najee izrauje izjedna (u tom sluaju velike pesnice klipnjaa
moraju biti rastavljive radi montae na letee rukavce). U nekim sluajevima vratilo moe
biti sastavljeno iz delova (vijcima ili presovanim sklopovima) i to: 1) Kod vrlo velikih
motora, stacionarnih i brodskih iz tehnolokih razloga; 2) Kod malih dvotaktnih motora da
bi klipnjaa bila jednodelna; 3) U cilju primene kotrljajnih leajeva (valjkasti i igliasti).
Nosivost leaja zavisi od njegovog prenika i duine. Dui rukavci daju bolje odvoenje toplote ali
poveano rastojanje poveava naprezanja i deformacije (a poveava se i duina motora). Zato je
tendencija smanjenja duine a poveanja prenika leaja. Kod leteeg rukavca se mora voditi rauna
o tome da se sa poveanjem prenika oteava prolaz klipnaje kroz cilindar (pa se primenjuje kosi
presek klipnjae). Takoe se poveava i centrifugalna sila Fir.

dlr
Radi poveanja krutosti kolenastog vratila esto se kod optereenih dizel motora rukavci preklapaju,
p preklapanje; p stepen preklapanja d or + d lr p
p= R =

p
R
p
2 d lr

dor
Poveanjem stepena preklapanja se poveava krutost vratila (ali se oteava buenje rukavaca u cilju
smanjenja teine i Fir).
Prelaz sa rukavca na ruicu nije direktan ve postoji prelazni prsten ime se olakava bruenje
rukavca i to je obraena povrina za aksijalno voenje klipnjae. Debljina prelaznog prstena je kod
potpuno obraene ruice a = 0.5-1mm a kod neobraene moe biti do 4mm. Prenik prstena je
(1.08-1.15)dr.
a
Prelaz rukavca na prelazni prsten je karakteristino mesto velike
koncentracije naprezanja, zbog ega se izvodi vrlo paljivo sa velikim
prelaznim radijusom ili sa dva prelazna radijusa (ime se manje Oblik ruice moe
smanjuje nosea povrina leaja). biti etvorougaoni sa
Kod primene uputenog radijusa se znatno olakava bruenje zaseenim uglovima,
rukavaca pri generalnom remontu ali se smanjuje nosei prenik i ili kod veih motora
savojna krutost rukavaca. Uputen radijus moe biti izveden i na trapezasti (a). Kod
ruici. vozilskih motora je
Prilikom obrade rukavaca kolenastog vratila pri generalnom remontu najee elipsoidnog
motora mora se strogo voditi rauna o prelaznim radijusima kako se oblika (b) a kod
ne bi ugrozila vrstoa kolenastog vratila. malih dvotaktnih
r = 0.5-1 mm R1 R1>R2 motora moe biti i
R=(0.05-0.08)dr R2 R krunog oblika (d).
Na drugom kraju ruica (suprotno od kolena) se nalaze protivtegovi za b)
a)
uravnoteenje inercijalnih sila ili za rastereenje leita. Kod manjih
motora su protivtegovi izraeni izjedna dok se kod veih motora
izrauju posebno i spajaju sa ruicama.
Reenje spajanja lastin rep (b) je bolje jer vijci nisu optereeni
centrifugalnom silom protivtega koja moe biti vrlo velika. a)
Na protivtegovima se pri balansiranju kolenastog vratila po potrebi vri
oduzimanje mase zabuivanjem.
Za podmazivanje leajeva ulje se dovodi do kolenastog vratila
kanalima kroz gnezda oslonakih leaja. U letee leajeve ulje se mora
voditi kanalima izbuenim kroz samo kolenasto vratilo. Kod veih i duih vratila kod kojih postoji opasnost od
rezonantnih torzionih oscilacija ugrauje se priguiva torzionih
oscilacija. Priguiva se uvek postavlja na prednjem kraju
(kljunu) vratila gde su amplitude torzionog oscilovanja najvee.
Principijelno priguiva se sastoji od dve mase od kojih je jedna
(1) spojena sa vratilom i s obzirom da je relativno malog
momenta inercije ona prati u potpunosti kretanje vratila, ak i pri
oscilovanju. Za ovu masu je preko elementa za priguivanje (3)
Postoji vie mogunosti voenja kanala za podmazivanje kroz kol. spojena druga masa (2) znatno veeg momenta inercije. Ova
vratilo. Kod kol. vratila iji rukavci nisu uplji najjednostavnije je druga masa prati kretanje prve pri normalnoj rotaciji vratila, tako
kanale izbuiti koso od sredine osonakog do sredine leteeg da nema uzajamnog relativnog pomeranja. U sluaju torzionih
rukavca. Ako su rukavci uplji u cilju olakanja vratila i smanjenja Fir oscilacija, koje su velike frekvencije, masa (2) zbog svoje inercije
moe se ulje voditi kroz upresovane cevice, ili su buotine rukavaca ne moe pratiti kretanje vratila tako da se javlja relativno
zatvorene epovima. U tom sluaju se moe izvesti povoljnije pomeranje izmeu masa priguivaa. Ovo relativno pomeranje
izvoenje ulja na povrinu leteeg rukavca u zonu najmanjeg pritiska dovodi do priguenja u prigunom elementu ime se energija
(to je 15-45o unapred u odnosu na ravan kolena). oscilovanja pretvara u toplotu. Element za priguenje moe biti
Izlaz uljnog kanala na rukavcima je takoe na bazi suvog trenja (frikciona ploa), od gume (priguenje se
karakteristino mesto koncentracije napona i ostvaruje na bazi unutranjeg trenja u slojevima gume) ili kod
mora biti izvedeno sa odgovarajuim veih priguivaa je priguenje hidrauliko.
radijusom. R 15-45oFrikcioni priguiva osetljivost na vlagu, zaprljenje i istroenje
Priguiva sa gumom za snage do oko 450 kW 3
Hidraulini priguiva pogodan za najvee snage. 2
1-masa spojena sa vratilom; 2-masa veeg
1
momenta inercije; 3-zavulkanizirana guma
ZAPTIVANJE VRATILA LEITA KOLENASTOG VRATILA
Oba kraja vratila izlaze izvan bloka i kartera motora KOTRLJAJNA LEITA kuglina, valjkasta, igliasta, koriste se kod nekih
tako da moraju biti zaptiveni kako bi se spreio izlazak velikih motora i kod malih dvotaktnih motora.
ulja za podmazivanje. Prednosti: mali otpor, manja irina leaja, rad u uslovima ogranienog
Danas se mahom koristi prstenasti gumeni zaptiva sa podmazivanja.
oprugom, tzv. simering. On se sastoji od metalnog Mane: kolenasto vratilo mora biti sastavljeno, osteljivost na udare zbog
(limenog) kuita (1), gumene manetne (2), koja mora velikog specifinog pritiska
biti otporna na ulje, i male zavojne opruge (3) koja KLIZNA LEITA koriste se kod velike veine motora. Klizna leita su
profilisani gumeni prsten stee oko vratila. esto dvodelna (sastoje se iz dve poluolje) tako da se mogu montirati na
postoji i limeni odbaciva ulja (4) koji estice ulja koje kolenasto vratilo izraeno izjedna.
padnu na njega usled centrifugalne sile odbacuje ka Kod kliznih leita se mora obezbediti hidrodinamiko plivanje kada nema
periferiji. dodira metalnih povrina ve je trenje viskozno, u slojevima maziva. Uslov za
to je dovoljan pritisak ulja i dovoljna ugaona brzina rukavca.
Prema hidrodinamikoj teoriji podmazivanja, rukavac vratila optereen silom
F i koji se okree ugaonom brzinom zauzima ekscentrian poloaj, sa
ekscentricitetom e i formira se uljni klin. Raspored pritiska koji daje
rezultujuu silu koja uravnoteava silu F prikazan je polarnim dijagramom.
Kada bi sila F i ugaona brzina bile konstantne frednosti i ekscentricitet e bi
bio konstantan, no to kod motora, s obzirom na karakter optereenja, nije
sluaj, tako da se e menja.
F Kriterijum nosivosti leita se procenjuje preko
Zaptivanje efikasnije ako se izvodi na manjem Zomerfeldovog broja (Sommerfeld).
preniku, ali se iz razloga jednostavnosti i skraenja
F =
Rr
vratila zaptiva najee postavlja na veem preniku, R So =
npr. na prirubnici za vezu sa zamajcem (obimna brzina e hmax l d r
na zaptivnoj povrini ne bi trebalo da prelazi 22 m/s). hmin relativni zazor
Povrina na koju nalee zaptiva treba da bude
otvrdnuta . r F [daN] ; l, d [cm] duina i prenik leita;
Kod nekih motora se zaptivanje realizuje pomou [10 Pa*s] dinamika viskoznost ulja;
5

zavojnog ljeba narezanog na vratilu. Usmerenje [s-1] rezultujua ugaona brzina

zavojnog ljeba je takvo da se ulje usled inercije vraa
= l - r -2 hmin
nazad, prema karteru.
l ugaona brzina leita; r - brzina rukavca;
pmax hmin ugaona brzina pomeranja take dodira.
Manji Zomerfeldov broj znai veu nosivost leita. Prema tome
nosivost je vea to je zazor u leitu () manji, ugaona brzina
vea i viskoznost ulja vei. Naravno, nosivost zavisi i od veliine
leuita (lxd). Preporuuje se =1-1.5% i l/d 0.5 (kod
brzohodih dizel 0.3-0.4).
Za brzu procenu optereenja se moe koristiti veliina pritiska: radijalo leite vodee leite ljeb za podmazivanje
600 [daN/cm2] za letee leite leteeg leita
Fg max
p= 350 za oslonako leite
l d 700 za osovinicu u klipnjai
Leita su radijalna i ne smeju zahvatati prelazni radijus rukavca.
Jedno leite je vodee, tj. slui za aksijalno fiksiranje kolenastog
Leine poluolje su nekada izraivane kao dvoslojne a danas vratila i prijem sila u aksijalnom pravcu. To mogu biti sile od
skoro iskljuivo kao troslojne. opruge spojnice, propelera kod malih brodskih motora (kod veih
postoji poseban aksijalni leaj za prijem sile propelera), od kosih
zupanika, usled potresa i vibracija i sl. Aksijalno leite moe biti
Klizni sloj za uhodavanje izvedeno kao radijalno-aksijalno (sa obodom) ili kao posebni
Leini materijal ~ 0.5 mm 0.02-0.03 mm poluprstenovi za prijem aksijalnih sila (kod manjih optereenja ak
Leini materijal ~ 0.5 mm samo u gnezdu leita a ne i u poklopcu).
elina olja 1.5-5 mm Kod oslonakih leita se izvodi ljeb po obimu u poluoljama (ili
elina olja 1.5-5 mm
bar jednoj) kako bi otvor za odvod ulja u letee leite bio stalno u
Dvoslojno leite Troslojno leite kontaktu sa dovodom ulja u oslonako leite iz glavne uljne
magistrale.
Nosei sloj je elina poluolja. Leini materijal je kod manje
optereenih motora beli metal (legura olova i kalaja), za
temperature 80-100oC. Kod optereenijih motora se koristi olovna
bronza (55-65% Cu , 4-40% Pb + Ni i Sn).
Kod troslojnog leita se tanak klizni sloj za razradu (uhodavanje)
od legure olovo-kalaj ili olovo-indijum nanosi galvanskim putem.