www.odbrana.mod.gov.

yu

Intervju

Godina II

Broj 17

1. jun 2006.

cena 100 dinara

1,20 evra

General-potpukovnik
Mladen ]irkovi}
komandant Kopnenih snaga

POZITIVNI
SIGNALI
Ve`ba Vojne akademije

OD STUDENTA
DO DIPLOMCA
Prilog
Mirovne misije

RAT
ZA MIR

Novinsko-izdava~ki centar

VOJSKA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJE
310117

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.
KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.
Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prate
atraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqaju
kulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijske
tokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo da
su stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne,
katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvaraju
nam svoje kulturne riznice.
Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm.
Cena kompleta je 18.900,00 dinara.
Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakon
uplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na `iro-ra~un
NIC Vojska" 840-49849-58 uz naznakuza Kulturnu ba{tinu".
Kwige mo`ete kupiti i re{ewem o administrativnoj
zabrani.

NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3241-363. `iro-ra~un: 840-49849-58

N A R UX B E N I C A
Naru~ujem ..................... primeraka kwige:
KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE
i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak
uplatnice poslati na adresu:
NIC Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,
11000 Beograd.

Komplet se mo`e
nabaviti i u na{oj
kwi`ari:
u Beogradu,
Vasina 22

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)

2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC Vojska) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................(i
me, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................

Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP

Overa ovla{}enog lica

Dizajn

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Prvi vojni list u Srbiji Ratnik
iza{ao je 24. januara 1879. godine

18

SADR@AJ

Izdava~
Novinsko-izdava~ki centar VOJSKA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Na~elnik NIC VOJSKA
Zvonimir Pe{i}, pukovnik
Glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Pomo}nik glavnog urednika
Dragana Markovi}
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}
(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),
Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),
Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},
potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski,
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektori
Sla|ana Grba, Marijana Kisi}
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski
TELEFONI
Na~elnik 3241-104; 23-079
Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481
Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
po{t.pr. 06-1015
e-m
mail
[email protected]
[email protected]
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NIC Vojska
Pretplata
Za pripadnike MO i VSCG preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA
ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Snimio Goran STANKOVI]

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore

NIC Vojska" je povodom
125 godina vojne {tampe,
24. januara 2004. godine,
odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,
drugog stepena

Predsednik Srbije Boris Tadi}

o reformi Vojske

INSTITUCIJA
STABILNOSTI DRU[TVA

INTERVJU

General-potpukovnik Mladen ]irkovi},

komandant Kopnenih snaga

POZITIVNI SIGNALI
Per aspera

SRBIJA ME\U COKULAMA

Posle referenduma u Crnoj Gori

MNOGO VI[E OD SUSEDSTVA

8
11
12

ODBRANA

Zavr{na ve`ba studenata Vojne akademije

na poligonu Pasuqanske livade

OD STUDENTA DO DIPLOMCA

14

TEMA

Organizacija rezervnih vojnih stare{ina

U @RVWU TRANZICIJE

Smawewe broja zaposlenih u sistemu odbrane

STRAH OD NEIZVESNOSTI

Ve`ba slu{alaca [kole rezervnih oficira

ZA NOVE MISIJE

18
22
26

Zajedni~ka ve`ba VSCG i Vojske Ma|arske

"Hrabar korak 2006"

IN@IWERCI
U VIRTUELNOM SVETU

30

1. jun 2006.

RE^ UREDNIKA

60
80

MISIJA

V
PRILOG

Mirovne misije: nada, obaveza i pravda

RAT ZA MIR

33

DRU[TVO

Branko Radunkovi}, slavonski i {umadijski umetnik

NEIZMERNA SNAGA DUHA

54

SVET

Gr~ko-tursko vazdu{no nadigravawe

iznad Egejskog mora

PRESRETAWE UQEZA

Izaslanik odbrane Ma|arske u SCG

potpukovnik @olt Hajgato

ISKUSTVA IZ SUSEDSTVA

60
62

TEHNIKA

Laka bespilotna letelica RQ-11 Raven

KORISNI GAVRAN

66

KULTURA

Zapis sa snimawa filma o Milutinu Milankovi}u

PUTNIK KROZ VASIONU I VEKOVE 68

FEQTON

Poznavawe vojnog faktora kao preduslov politi~ke kulture

NISMO OD JU^E

Vek i po od ro|ewa Stepe Stepanovi}a (1856-1929)

VOJVODA IZ KUMODRA@A

72
76

SPORT

Miqan Miqani}, po~asni predsednik FS SCG

MO@EMO U DRUGI KRUG

80

oqom gra|ana Crne Gore iskazanom na referendumu dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore izgleda broji posledwe dane. Dok jedni slave pobedu i primaju ~estitke,
iako zvani~ni rezultati Republi~ke referendumske komisije jo{ nisu saop{teni, drugi ih ne priznaju i ula`u
brojne prigovore na nepravilnosti i neregularnosti. Za
pravdu }e se, kako najavquju, boriti i pred me|unarodnim
sudovima. Va`no je da je sve proteklo mirno i bez posebnih
problema. Vojska je, naravno, ostala po strani. Po{tova}e
voqu glasa~a i nadle`nih dr`avnih organa. Wena daqa sudbina nije neizvesna. Ako do|e do razdvajawa Srbije i Crne
Gore svaka dr`ava ima}e svoju vojsku. Dok se to ne ozvani~i, sistem odbrane }e i daqe nesmetano funkcionisati,
oceweno je na sastanku predsednika Republike Srbije sa
ministrom odbrane i na~elnikom General{taba, i wihovim
najbli`om saradnicima.
Budu}nost Organizacije rezervnih vojnih stare{ina,
na`alost, i daqe je nejasna. U temi broja odgovaramo na pitawe kako se nekada mo}na dr`avna organizacija pod udarima tranzicionih vetrova pretvorila u nevladinu organizaciju sa nedefinisanim statusom, misijama i zadacima.
O misijama, i to mirovnim i humanitarnim, govorimo u
specijalnom prilogu povodom godi{wice upu}ivawa prvog
kontingenta mirovnih snaga na Bliski istok 29. maja 1948,
koji je rezolucijom Generalne skup{tine UN progla{en za
Me|unarodni dan mirovnih snaga UN.
U ratu za mir i izgradwu nove slike sveta znatno su doprineli i predstavnici na{e zemqe sve do kraja osamdesetih godina. Raspad Jugoslavije, ali i wena me|unarodna izolacija devedesetih, udaqili su nas iz kruga zemaqa koje su
obezbe|ivale mir u svetu. U taj proces ponovo smo ukqu~eni od 2002. godine, a u~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira u
regionu i u svetu jedna je do osnovnih misija na{e vojske, definisana Strategijom odbrane.
Spremnost na{e zemqe i doprinos razvoju sistema kolektivne bezbednosti potvr|uju i brojne aktivnosti na planu me|unarodne vojne saradwe, a obuka wenih pripadnika
za takve zadatke i posebno zajedni~ke ve`be sa susedima pokazale su spremnost i za najslo`enije izazove.
U svojevrsnoj misiji je i Branko Radunkovi}, slavonski
i {umadijski umetnik. Svojim `ivotom i delom svedo~i da
voqa ~ini ~uda, a da je snaga duha neizmerna. Posetili smo
ga nedavno u selu Prwavor, nedaleko od Bato~ine, i zabele`ili neobi~nu pri~u o fizi~ki malom ~oveku, ali duhovnom gorostasu.

P r e d s e d n i k

S r b i j e

B o r i s

DOGA\AJI

UKRATKO
SISTEM ODBRANE
NESMETANO FUNKCIONI[E
Predsednik Srbije Boris Tadi} i ministar odbrane Zoran Stankovi} razgovarali
su 24. maja o stawu u sistemu odbrane nakon
odr`avawa referenduma u Crnoj Gori.
Na sastanku je zakqu~eno da je bezbednosna situacija u Srbiji dobra i da sistem
odbrane nesmetano funkcioni{e. Sastanku
su prisustvovali na~elnik General{taba Vojske SCG general-potpukovnik Qubi{a Joki},
zamenik na~elnika General{taba general
-major Zdravko Pono{ i ~lanovi Kolegijuma
na~elnika General{taba.

INSTITUCIJA
STABILNOSTI
DRU[TVA

NASTAVAK REFORMI
Ministar odbrane SCG Zoran Stankovi}, sa saradnicima, sastao se 27. maja sa
delegacijom Odbora za odbranu Senata
SAD, koju je predvodio senator Xejms Inhof.
Ciq susreta bio je prezentovawe dostignutog stepena reformi sistema odbrane SCG,
sa posebnim osvrtom na daqi razvoj reformi
u periodu nakon referenduma u Crnoj Gori.
Ministar Stankovi} je tom prilikom naglasio
da }e se nastaviti sa zapo~etim reformama
sistema odbrane, dok je senator Inhof ponovio otvoren poziv za {kolovawe pripadnika
Vojske SCG u ameri~kim vojnoobrazovnim institucijama, u programu IMET (International Military Education and Training Program).

POSETA
DELEGACIJE LIBIJE
U okviru me|uarmijske saradwe na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik
Qubi{a Joki} primio je 23. maja delegaciju
Mornarice Libije, koju je predvodio komandant kontraadmiral Hamdi Shibani Svekli.
Tokom susreta razgovarano je o nastavku i pro{irewu bilateralne vojne saradwe,
posebno u oblasti pru`awa usluga, popravke
i remonta sredstava i opreme i zajedni~kog
u~e{}a u modifikaciji starih i razvoju novih sredstava.

VOJNA SARADWA
SA ITALIJOM
Zastupnik na~elnika Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu pukovnik Mihajlo Mladenovi} i na~elnik Kancelarije za me|unarodne odnose General{taba Vojske Italije
kapetan bojnog broda Gumijero \ovani potpisali su sredinom maja u Beogradu Plan bilateralne vojne saradwe SCG i Republike
Italije za 2007. godinu.
Plan obuhvata 25 zajedni~kih aktivnosti, od kojih je najva`nija ve`ba mornarica
na Jadranskom moru i obuka specijalnih jedinica. Planirane su i poseta ministra odbrane Italije na{oj zemqi, te poseta na~elnika General{taba Vojske SCG Italiji.
Otvorena je i mogu}nost saradwe centara za mirovne operacije.

Vojska je ne samo institucija odbrane, ve} i u punom

smislu te re~i, institucija stabilnosti dru{tva. Ja ne
vidim Srbiju kao demokratsku i razvojnu zemqu bez
vojske sa svojim sna`nim i autoritativnim mestom u
na{em dru{tvu. Vojska je i faktor spoqne politike i
podizawa kredibiliteta na{e dr`ave, te sna`an ~inilac
tehnolo{kog razvoja. I zbog toga u svim vizijama Srbije
u budu}nosti, i u Evropskoj uniji, Vojska ima izuzetno
zna~ajno mesto istakao je predsednik Tadi}.
redsednik Republike Srbije Boris Tadi}
prisustvovao je zavr{noj ve`bi studenata Vojne akademije na poligonu Pasuqanske livade. Obra}aju}i se posmatra~ima ve`be, predsednik Tadi} je, u
prisustvu ministra odbrane Zorana Stankovi}a i na~elnika G[ VSCG general-potpukovnika Qubi{e Joki}a, odao priznawe svim
u~esnicima na svemu {to su prikazali tokom
izvo|ewa ve`bovnih aktivnosti.
Tom prilikom on se osvrnuo na proces
reforme u Vojsci, wen polo`aj u dru{tvu, komandovawe, ali i na aktuelna bezbednosno
-politi~ka pitawa vezana za podelu dr`avne
zajednice.
Vojska je rekao je predsednik Tadi}
ne samo institucija odbrane, ve}, i u punom
smislu te re~i, institucija stabilnosti dru{tva. Ja ne vidim Srbiju kao demokratsku i
razvojnu zemqu bez vojske sa svojim sna`nim i
autoritativnim mestom u na{em dru{tvu. Vojska je i faktor spoqne politike i podizawa
kredibiliteta na{e dr`ave, te sna`an ~inilac tehnolo{kog razvoja. I zbog toga u svim
vizijama Srbije u budu}nosti, i u Evropskoj
uniji, Vojska ima izuzetno zna~ajno mesto.
Posebnu pa`wu predsednik je posvetio
procesu reformi u Vojsci i naglasio:
Moramo brinuti i o vojnicima, a ne
samo o odbrani zemqe, wenim tehni~kim performansama, oru`anoj sili i tehnolo{koj modernizaciji. Moramo, dakle, brinuti o vojnicima, oficirima i wihovom polo`aju u dru-

{tvu. Dugo godina govori se o reformama u

Vojsci. Reforme Vojske u ovoj zemqi izvode se
u posebno ote`anim okolnostima i bez dovoqno sredstava za reformu. Ne postoje nijedna zemqa i vojska, u kojima se reforma izvodila bez materijalnih sredstava. Imaju}i u
vidu posao predsednika koji obavqam, moram
sasvim jasno da ka`em nu`no je, neophodno i
od najvi{eg dr`avnog zna~aja izdvojiti buxetska sredstva za reformu oru`anih snaga. Reforma oru`anih snaga ne podrazumeva samo
tehnolo{ku obnovu na{eg naoru`awa, restrukturisawe Vojske, ustrojavawe po modernim standardima Nato ili promenu naziva jedinica, ve} i brigu o standardu vojnika, zato
{to vojska ne mo`e obaviti svoj posao ako se
ne vodi ra~una o i otome. Vojnici su tu da obavqaju posao u ime dr`ave, a dr`ava je tu da
brine o standardu wihovog `ivota i o svemu
onom {to im po prirodi i pravu pripada. Ja
tako vidim razvoj i reforme na{e vojske. I
sam sam nekoliko meseci radio na tome i dobro znam koliko je te{ko i komplikovano izvoditi ih, a da ne postoje ni minimalna materijalna sredstva za wih. Oni qudi, koji ponekad s pravom kritikuju nedovoqnu brzinu reformi, moraju da imaju na umu da su one izvedene u prethodnim godinama, prakti~no, bez
ikakvih materijalnih sredstava.
Po re~ima predsednika Borisa Tadi}a,
Srbija se nalazi u jednom posebnom trenutku,
kada se deli dr`avna zajednica, i u trenutku
koji predstavqa po~etak obnove srpske dr`av1. jun 2006.

T a d i }

r e f o r m i

nosti, wenog me|unarodnog priznawa i preuzimawa uloge i odgovornosti koju ova dr`ava
ima u ~itavom regionu i evropskoj politici.
Danas u Evropi ne postoji nijedna zemqa rekao je Tadi} koja je odgovorna samo
za sebe. Zemqe koje danas `ele da budu deo
politi~ke Evrope i deo Evrope koja podrazumeva zajedni~ku bezbednost, odgovorne su i za
regionalnu zajedni~ku politiku. Srbija, nesumwivo, ima centralno mesto u jugoisto~noj
Evropi kako geostrategijski, tako i po qudskim, ekonomskim i bezbednosnim potencijalima. Da bismo preuzeli na{u ulogu i odgovornost, kao {to to ~ine moderne nacije u svetu i Evropi, mi vi{e nikada ne smemo biti uvoznici bezbednosti na ovom prostoru, ve} moramo biti integrisani u bezbednosne sisteme,
{to }e omogu}iti nove investicije i nova radna mesta u na{oj zemqi. Istovremeno, moramo graditi na{ spoqnopoliti~ki kredibilitet, tako da budemo izvoznici bezbednosti,
kao {to smo to i bili od kraja Drugog svetskog
rata do devedestih godina pro{log veka. Mi
smo bili zona stabilnosti u koju niko nije morao da {aqe svoje vojnike i oficire.

PO[TOVAWE INSTITUCIJA
Ho}u da gradimo takvu politiku Srbije, koja brine o svojim resursima, qudskim potencijalima i gra|anima. Srbija
mora da bude razvojna dr`ava, koja ima
svoje mesto u regionu, u kojoj gra|ani po{tuju institucije i u kojoj postoji uva`avawe institucija, jednih prema drugima. Samo na taj na~in ova dr`ava mo`e podi}i
me|unarodni kredibilitet. Dr`ava u kojoj
ne postoji po{tovawe institucija, ne mo`e
biti po{tovana od sveta. Svi oni koji danas `ive i rade u dr`avi Srbiji, moraju
voditi ra~una i po{tovati wene institucije i pravni poredak zemqe. To o~ekujem i
od pripadnika Vojske. Kao predsednik Srbije, sasvim jasno ka`em, apsolutno ne}u
dozvoliti nikakvo kr{ewe i uru{avawe
pravnog poretka zemqe, ustava i zakona.

V o j s k e

Predsednik Boris Tadi} izjavio je da Srbija treba da prizna rezultate referenduma u

Crnoj Gori jer su oni izraz voqe gra|ana te
republike. U vezi s tim, on je naglasio:
Siguran sam da }e vojska u ovom delikatnom trenutku odigrati pravu ulogu, kao
{to je to i u~inila tokom referendumskog
procesa u Crnoj Gori i na tome ~estitam ministru odbrane Zoranu Stankovi}u. Sada je
potrebno da vojska nastavi sa va`nom ulogom u stabilizaciji na{eg dru{tva. Bez dobre vojske nema prave stabilnosti u Srbiji.
Ne vidim razloga za{to vojske u Srbiji i Crnoj Gori ne bi u budu}nosti sara|ivale na
najboqi na~in. Ja se zala`em za to da imamo
dobro funkcionalno re{ewe i da svi crnogorski dr`avqani koji `ele da ostanu u Vojsci Srbije i srpski dr`avqani koji `ele da
ostanu u Vojsci Crne Gore, treba da re{e
svoj status i da, ukoliko je to mogu}e, nastave
da rade u dva odbrambena sistema. Moje je
mi{qewe da dva odbrambena sistema moraju
da funkcioni{u sa odre|enim zajedni~kim
elementima i u najskorije vreme }emo o tome
razgovarati sa legitimnim predstavnicima
Crne Gore. Svi ostali elementi razdvajawa
Srbije i Crne Gore treba da proteknu u najboqem redu. Srbija treba da prizna rezultate referenduma, zato {to je to voqa gra|ana Crne Gore, ali }e dr`ava Srbija uvek
imati interesa da ima najboqe odnose sa tom
republikom. Siguran sam da }e takva politika biti i sa druge strane. Danas se nalazimo
u trenutku kada su malo pome{ane emocije,
{to je i normalno, jer nikome nije lako kada
se cepa dr`avno tkivo. Sa Crnom Gorom moramo da u|emo u razgovor o svim bitnim pitawima podele i da dele}i institucije i imovinu, istovremeno, vodimo ra~una i o tome
kako }emo i ubudu}e zajedni~ki voditi politiku u onim elementima koji su nam od zajedni~kog interesa.
Tadi} je na kraju svog izlagawa podvukao da }e uskoro predlo`iti tekst strategije
nacionalne bezbednosti, a da }e postoje}a
strategija odbrane VSCG postati dokument
Vojske Srbije.
Odgovaraju}i na novinarska pitawa,
Tadi} je rekao da je Vrhovni savet odbrane
postojao samo na nivou zajednice Srbije i
Crne Gore, dok Republika Srbije ima svoj ustav i zakone.
Ustav Srbije jasno defini{e rekao
je on ko obavqa ulogu vrhovnokomanduju}eg,
a to je predsednik Srbije, i tu nema nikakve
dileme. Ko god da je predsednik Srbije, on }e
imati tu ulogu kao i u svakoj drugoj normalnoj
zemqi.
Tadi} smatra da se {to pre mora usvojiti Zakon o Vojsci koji }e omogu}iti da ona,
sa reformama, dobije svoj pravi zna~aj. Pripadnicima Vojske je poru~io:
Zahvaqujem se {to kao pripadnici
vojske razumete va{e mesto i ulogu u Srbiji
danas i u Srbiji budu}nosti. Ponosan sam na
sve pripadnike Vojske, zato {to u izuzetno
te{kim materijalnim okolnostima brane
profesiju oficira i vojnika i instituciju
srpske vojske u ovom trenutku.
Zoran MILADINOVI]

UKRATKO
SE]AWE NA @RTVE
BOMBARDOVAWA
Ministar odbrane SCG Zoran Stankovi}, predstavnici Gardijske brigade i ~lan
Gradskog ve}a Vladan [ubarevi} polo`ili
su 20. maja cve}e na spomen-obele`je u ulici
Jovana Marinovi}a, povodom sedme godi{wice stradawa sedmorice pripadnika te
brigade i troje pacijenata bolnice Dragi{a Mi{ovi} u bombardovawu Natoa.
Ove `rtve ne smeju ostati bez trajnijeg oble`ja, zato molimo pomo} Vojske kako
bi se idu}e godine sreli na ure|enijem prostoru, dostojnijem da se odu`imo ovim nevinim `rtvama rekao je tom prilikom Branislav Pej~inovi}, otac poginulog Vojina.
S. \.

MINISTAR STANKOVI]
SA PORODICAMA
POGINULIH VOJNIKA
Ministar odbrane Zoran Stankovi} sastao se nedavno sa roditeqima i rodbinom
vojnika koji su posledwih godina izgubili `ivote tokom slu`ewa vojnog roka.
Ministar Stankovi} i wegovi saradnici saop{tili su roditeqima i rodbini nastradalih vojnika kako te~e realizacija obaveza preuzetih u decembru pro{le godine,
prilikom wihovog prvog susreta. Posebno je
istaknuto da je ispitana odgovornost vojne
organizacije u svakom pojedina~nom slu~aju
gde su stradali vojnici i da su, tamo gde je
ona objektivno utvr|ena, preduzete zakonom
predvi|ene disciplinske i druge mere.
Ministarstvo odbrane je preko Ministarstva pravde u Vladi Srbije iniciralo da
se slu~ajevi i sporovi u vezi sa nastradalim
vojnicima ubrzano re{avaju.
U vansudskim poravnawima re{ene su,
gde god je to po zakonu bilo mogu}e, isplate
nov~anih naknada, a preko RTS pokrenuto je
pitawe osloba|awa od RTV pretplate porodica nastradalih vojnika.
Tokom razgovora, koji je iz razumqivih
razloga bio prili~no napet, neki roditeqi
nastradalih vojnika izrazili su sumwu u rezultate istrage i u postupak utvr|ivawa odgovornosti vojne organizacije. Roditeqi pokojnih vojnika Dragana Kosti}a, Radomana
@arkovi}a i Sr|ana Ivanovi} zahtevali su
da ti slu~ajevi, zbog neobjektivnosti i sporosti nadle`nog suda u Leskovcu, budu preba~eni u nadle`nost Okru`nog suda u Beogradu.
Zavr{avaju}i razgovor, ministar Stankovi} je iskazao potpuno razumevawe za roditeqsku bol i wihov negativan odnos prema
Vojsci i ponovo izneo ~vrsta uveravawa da
}e Ministarstvo odbrane insistirati na
utvr|ivawu pune istine i otklawawu svih dilema tamo gde ih ima, te da }e nastaviti sa
pru`awem pravne i drugih vrsta pomo}i u
skladu sa va`e}im propisima.

INTERVJU
GENERAL
-POTPUKOVNIK
MLADEN
]IRKOVI],
KOMANDANT
KOPNENIH
SNAGA

POZITIVNI
SIGNALI
Reformama stvaramo
uslove da Vojska
znatno doprinese
stabilnosti u dr`avi
i regionu, ukqu~i se
u integracije i tako
na{u zemqu u~ini
pouzdanijom za
ekonomski razvoj i
finansijska ulagawa

opnene snage obuhvataju jedinice ranga brigada-puk na prostoru u`e Srbije, grani~ne jedinice na 1.046 kilometara dr`avne granice prema Bugarskoj, Makedoniji i Bosni i Hercegovini, te sastave koji obezbe|uju Kopnenu zonu bezbednosti i
administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji. Za komandu Kopnenih snaga u
Ni{u neposredno su vezana 43 sastava u kojima oko 15.000 qudi izvr{ava raznovrsne i vrlo slo`ene zadatke.
O budu}em izgledu Kopnene vojske, me|unarodnoj vojnoj saradwi, bezbednosnoj situaciji na jugu Srbije, problemima u procesu reformi, ustupawu vojnih nepokretnosti
za izgradwu stanova i drugim aktuelnim pitawima razgovarali smo sa komandantom
general-potpukovnikom Mladenom ]irkovi}em.

Gospodine generale, kako }e Kopnena vojska izgledati 2010. godine, posle reforme sistema odbrane?
1. jun 2006.

 Kopnena vojska ostaje osnovni, najbrojniji i najrazvijeniji

vid budu}e Vojske, {to zna~i i nosilac te`i{nih poslova u izvr{avawu misija i zadataka. Reorganizacija se ravnomerno odvija
na svim nivoima. Planirano je da se na operativnom nivou oformi komanda Kopnene vojske sa sedi{tem u Ni{u, koja bi kao komanda vida zamenila ~etiri operativne komande koje postoje u ovom
trenutku. Komanda Kopnene vojske bi rukovodila vidom, bavila se
obukom, planirawem, usavr{avawem, pripremom i izvr{ewem odre|enih misija ukoliko se za tim uka`e potreba. Na ni`em nivou
Kopnena vojska bi}e organizovana u brigade KoV, a za sada je projektovana i jedna specijalizovana artiqerijska brigada koja bi
bila oslonac vatrene podr{ke.
Brigade }e ~initi, uglavnom, pe{adijski, mehanizovani i
oklopni bataqoni, ali i sastavi in`iwerije, artiqerije, raketnih jedinica, PVO i ABHO. Formirawem i komponovawem tih bataqona dobili bi zaista jake i efikasne brigade. Ovaj proces }e
se kontinuirano odvijati do 2010. godine.
Koliko qudi }e brojati budu}e Kopnene snage?
Planirano je da Kopnena vojska ima oko 15 hiqada pripadnika. Va`no je da mi napravimo planove i koncipiramo promene u
vojsci, sa osnovnom idejom da na nivou struke usvojimo ono {to }emo predlagati. Naravno, taj predlog bi}e stavqen pred najvi{e zakonodavno telo, a tek kada ga Skup{tina prihvati bi}e za nas obavezuju}i. Znam stepen ozbiqnosti i stru~nosti sa kojom se pristupilo izradi Strategijskog pregleda odbrane i Predloga organizacije Vojske do 2010. godine. Kada krenemo u potpunu realizaciju tog
programa, zna}e se ta~no koje se jedinice rasformiraju, a koje preformiraju. Taj proces je prili~no jasan, i nema mnogo dilema {ta
treba da ostane, a {ta bi iz vojnih, ekonomskih, demogrofskih i
drugih razloga trebalo zameniti, preseliti ili ukinuti.
Istovremeno, neperspektivna sredstva zamewujemo perspektivnijim koja imamo na raspolagawu. Jasno je da tenkovi T-55 nisu
perspektivni. Reorganizacijom oklopnih jedinica dobi}emo mo}ne
tenkovske bataqone, koji }e biti naoru`ani tenkovima M-84 i
T-72. Na{e procene govore da }e profesionalni kadar, broj tenkova, stawe wihove tehni~ke ispravnosti i druge karakteristike,
omogu}iti da oklopne i mehanizovane jedinice budu efikasnije i
vatreno sposobnije.
U Vladi Republike Srbije nedavno ste, zajedno sa pomo}nikom ministra odbrane za politiku odbrane Sne`anom Samarxi}-Markovi}, zamenikom na~elnika General{taba general-majorom Zdravkom Pono{em i grupom oficira koja vodi
projekat reforme Vojske, prezentovali plan o tome kako bi
trebalo da izgleda na{a armija do 2010. godine.
Na vrlo konkretan na~in prikazali smo kako gledamo na
organizaciju Vojske u narednih nekoliko godina i {to planiramo
da u~inimo u sklopu wene reforme. Na sastanku je precizno i detaqno prikazana budu}a organizacija i izneti materijalni pokazateqi, ra|eni na bazi dostizawa normi i standarda modernih
armija evropskih zemaqa. Bilo je re~i o visini buxeta koji se izdvaja za Vojsku, ali smo ukazali predstavnicima Vlade da na{ buxet ne finansira samo vojsku ili sistem odbrane u celini nego i
neke druge funkcije kao {to su zdravstvo, socijalna davawa i penzioni sistem na koji odlazi ~ak 28 posto vojnog buxeta. Predstavnici Vlade iskazali su veliko razumevawe za taj problem koji treba posebno preispitati, jer ono {to preostane od buxeta nije dovoqno za osnovnu namenu, a to je finansirawe odbrane.
Prikazali smo tako|e i projekciju smawewa brojnog stawa
Vojske koje }e mo}i da bude podno{qivo za dru{tvo. U okviru tog
brojnog stawa, prikazali smo i plan organizacije, sa podelom na
vidove i strukturom od strategijskog do takti~kog nivoa. Planiramo bataqone modularnog tipa, a od tih bataqona }e se formirati
brigade ili sastavi koji }e biti adekvatni za odre|ene misije.
Prikazali smo koliko bi to u celini ko{talo i dobili punu podr{ku tada{weg potpredsednika vlade Miroquba Labusa i ministra
finansija Mla|ana Dinki}a. Obe}ali su da }e nas podr`ati i izrazili pozitivan stav zbog konkretnog i preciznog informisawa.

ISP RAVQAWE KADROVSKE PIRAMIDE

Imamo veliki broj brigada i bataqona po formaciji i,
naravno, u wima propisane du`nosti, ~inove i polo`ajne grupe. U nekim brigadama imamo 5 do 6 bataqona ili diviziona,
a kad poku{amo da se organizujemo za izvr{avawe nekog zadatka, vidimo da, realno, nemamo ni jedan bataqon. Od tri
motorizovana bataqona u brigadi, kada poku{amo da napravimo jedan, popunimo ga sa samo 75 posto. Vi{e ne}emo da se
obmawujemo kako imamo tri bataqona, ve} }emo napraviti
taj jedan koji zaista postoji. Smawewem broja brigada i bataqona, jo{ }e se vi{e ukazati potreba za smawewem formacijskih mesta ~ina potpukovnika i pukovnika. Do 31. maja ove
godine penzionisano je 99 potpukovnika iz Kopnenih snaga.
Utisak je da su predstavnici Vlade razumeli da sa reformama i tako koncipiranom vojskom, stvaramo uslove da ona zna~ajno
doprinosi stabilnosti u dr`avi i regionu, ukqu~i se u integracije
i tako na{u dr`avu u~ini stabilnijom za ekonomski razvoj i finansijska ulagawa.
Da li je to pozitivan pomak koji su pripadnici Vojske o~ekivali u stvarawu broj~ano mawe, ali savremenije i efikasnije armije?
Da, to je upravo takav pozitivni signal. Dobro je da ne bude
sve u sferi teorije, ve} da ima i konkretnih koraka u ohrabrivawu na{ih namera da u~inimo vojsku efikasnijom, modernijom i stabilnijom. To svakako ide sporije nego {to bismo mi `eleli, ali i
taj prvi konkretan korak uliva optimizam i sigurno je zna~ajan.
Nadamo se da }e vremenom takvih signala biti sve vi{e.
Reforme prate i otpu{tawe qudi s posla i drugi egzistencijalni problemi. Kakva je situacija u Kopnenim snagama po tom
pitawu?
To je svakako veliki problem. Imamo veliki broj qudi koji su
u zrelim godinama, sa 15 do 25 godina sta`a, sa ~inovima majora,
potpukovnika ili pukovnika, a wihov broj trenutno je zaista daleko
ve}i od na{ih potreba. [ta sa tim qudima? Kako obezbediti podmla|ivawe kadra i kako smawiti broj lica sa visokim ~inovima, a
da pritom qudi koji su ~estito i profesionalno radili u vojsci, ne
budu, jednostavno, izba~eni iz sistema. U tragawu za najpovoqnijim
re{ewem, detaqno i odgovorno su razra|eni kriterijumi. To nije
idealno, ali je boqe da svaki pripadnik Vojske zna svoje mesto.
Problem sa civilnim licima u Kopnenim snagama ne postoji.
U na{im borbenim jedinicama imamo civilna lica koja se bave
konkretnim poslovima, kao {to su, na primer, mehani~ari, kuvari
i druge specijalnosti u okviru zanatskih, proizvodnih i uslu`nih
delatnosti. Mnogo je mawi broj kancelarijskih zanimawa, a procenat zastupqenosti civila u Kopnenim snagama je tako|e mali.
Kako ocewujete bezbednosnu situaciju na jugu Srbije?
Nema bitnog naru{avawa stabilnog bezbednosnog stawa na
jugu Srbije. Ohrabruje i mnogo govori podatak da, skoro tri godine, nije bilo teroristi~kih napada na pripadnike Vojske. Uz to, sve
~e{}e Albanci na jugu Srbije sara|uju sa pripadnicima Vojske,
{to doprinosi stabilizovawu normalnog `ivota. Ima situacija i
kada gra|ani albanske nacionalnosti poma`u vojsci. Brojni su i
primeri kada vojska poma`e na{im gra|anima, bilo prevo`ewem,
bilo pru`awem medicinskih usluga ili izgradwom puteva. Mislim
da ove ~iwenice dodatno ilustruju stawe bezbednosti na jugu Srbije. Imam kontakte sa predstavnicima lokalne samouprave u Pre{evu, Bujanovcu i Medve|i po raznim pitawima i saradwu sa wima ocewujem kao veoma korektnu.
Pripadnici Kopnenih snaga svakodnevno izvr{avaju odgovorne zadatke obezbe|ewa administrativne linije prema Kosmetu i kontrole Kopnene zone bezbednosti. Taj zadatak obavqaju samo profesionalni vojnici, tako da je na bazama ve} za`iveo model profesionalne vojske. Koje prednosti i problemi se ve} sada mogu sagledati u wenom funkcionisawu?

INTERVJU

ME\UNARODNA VOJNA SARADWA

Prednosti su zna~ajne. Profesionalni pripadnici sa mnogo
ve}im stepenom sigurnosti i pouzdanosti izvr{avaju zadatke. Mnogo je mawi rizik da }e se ne{to iz neznawa ili neiskustva u~initi
pogre{no i zaista su smaweni pojedina~ni incidenti u Kopnenoj zoni bezbednosti i na administrativnoj liniji. Na taj na~in, izgra|ujemo i odnos prema mogu}im misijama vojske. U ambijentu gde su bezbednosni uslovi slo`eni, iskazujemo i tu sposobnost da profesionalnim radom ne dovodimo u pitawe neprimereno reagovawe, {to
je kvalitet koji }e na{im profesionalcima biti potreban za izvr{avawe sli~nih zadataka bilo gde u svetu.
Negativnih efekata je malo, a ogledaju se, pre svega, u materijalnoj sferi, zato {to ima pove}anih tro{kova za nadoknade
profesionalcima.
[ta najvi{e optere}uje rad u Kopnenim snagama?
Problemi su uglavnom vezani za materijalno-finansijsku
sferu i stepen popuwenosti. Sve je mawe vojnika na odslu`ewu
vojnog roka, pa nam, na primer, nedostaju vojnici voza~i, a jo{ nismo sistemski re{ili da upravqawe motornim vozilima poverimo
stare{inama. Probleme oko niskog nivoa popuwenosti i neprilago|enosti funkcionisawa na{ih sastava u tim uslovima moramo
{to pre razre{iti. Problemi materijalne prirode, nizak standard na{ih pripadnika, lo{a stambena situacija i mali procenat
zapo{qavawa bra~nih drugova pripadnika Vojske su poznati. Sada tome treba dodati i otpu{tawa, koja dodatno uslo`wavaju egzistencijalne probleme.
Kako te~e proces ustupawa vojnih nepokretnosti za izgradwu
stanova?
Reorganizacijom Vojske smaweno je weno brojno stawe, broj
lokacija, garnizona i garnizonskih mesta. Sigurno je da postoji je-

Delegacija Kopnenih snaga predstavqala je na{u Vojsku

na najve}oj ve`bi oru`anih snaga Gr~ke u ovoj godini. Ve`ba je
izvedena na poligonu kod Soluna. Imali smo priliku da pratimo aktivnosti pripadnika sva tri vida, pomorski desant,
dejstva avijacije, vazdu{ni desant, specijalne jedinice, oklopne, mehanizovane, artiqerijske i pe{adijske sastave. Ve`ba
je bila zaista impresivna. Tom prilikom jedino je nama uru~eno priznawe Plaketa Aleksandra Velikog, znak podr{ke i
po{tovawa prema na{oj Vojsci.
Predstoji nam i zajedni~ka ve`ba sa Bugarskom vojskom.
Tema je borba protiv terorizma, odnosno u~e{}e bugarske i
na{e vojske na zajedni~kom zadatku obezbe|ewa mira. U toku
su pripreme za ve`bovne aktivnosti na poligonu Me|a.

dan broj objekata koji nam nije potreban, ali mislim da je lo{
termin vi{ak nepokretnosti, jer onda drugima dajemo argumente
da se prema toj imovini odnose na neodgovaraju}i na~in. To su
objekti koje Vojska mo`e da iskoristi za re{avawe svojih problema i da unutra{wom organizacijom stvori mogu}nosti za poboq{awe standarda, stambeno zbriwavawe i poboq{awe materijalnog stawa. U Kopnenim snagama ima na desetine nepokretnosti koje smo stavili u slu`bu reforme Vojske, ali pro{le godine nismo
uspeli ni{ta da realizujemo.
Pogre{no se stvara slika, mo`da smo i sami krivi za to, da
je vojna imovina sva~ija i ni~ija. Neke lokalne samouprave smatraju da to nije na{e i da }e vremenom to wima pripasti bez ikakve naknade. Mislim da gre{e i treba im jasno predo~iti da je
Vojska titular te imovine i da se mora pojaviti u procesu wene
razmene ili prodaje.
Zoran MILADINOVI]

P E R

SRBIJA ME\U
COKULAMA

Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]

Srbija kona~no
dobija svoju
vojsku. Srpska
vojska, lepo
zvu~i, ima
ritma. Samo da
joj na|emo
vrhovnu
komandu.
.

A S P E R A

e}ate li se filma Najdu`i dan? U stvari, bila je pomalo i no}, pa bura, pa magla. Savezni~ke snage, pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera, iskrcale su se u Normandiji. To je
jedna od najve}ih vojnih operacija u istoriji, biser
i labudova pesma pozicione invazije, kako je rekao
glavni vojskovo|a Dvajt. Mnogo kasnije, kad je ve} bio
predsednik SAD, rekao je to u ~ast mrtvih savezni~kih vojnika.
Ko se jo{ se}a pora`enih? Niko. Takva je priroda rata. Ali, kad su mrtvi, svima je ionako svejedno. Poginuli pobednik samo obezbe|uje postoqe za
pre`ivele heroje. Osim Ajzenhauera i jo{ nekolicine generala iz wegovog {taba, svi drugi su bezimeni. Rat nezasito `udi za sve`im topovskim mesom.
^itajte Remarka bar jo{ jednom, on je bio pisac za ko~operne sredwo{kolce `eqne da se domognu atmosfere rata. I {ta smo nau~ili? Da je pojedinac, onaj borac, onaj koji izgleda isto kao i svi
drugi, mada ipak nekako druga~ije, sasvim bespomo}an i bezna~ajan pred istorijom. Remark misli
ozbiqno, on nas u`asava opisima razarawa qudskog (vojni~kog) tela. Qudska glava, to je ciq boja.
Ha{ek je probao da se nasmeje ratu. Wegov [vejk je blentav samo na prvi pogled i sva sre}a {to ga
autor nije poslao na najte`e pravce, pa je lepo `iveo
do kraja nezavr{ene kwige. A mo`da jo{ i vi{e! Dobri ~e{ki vojnik, pre kadra u soldatima Franca Jozefa bio je preprodavac pasa. Teslimio je najgore xukele svojim komandantima kao prvoklasne rasne kerove. Treznio pijane narednike i opijao trezne poru~nike. Hap{en i proskribovan, kao elementarna
nepogoda od vojaka. U`as i stra{ilo u isto vreme,
smotani klipan koji se {ega~i sa carevinom.
i to ne bi bilo sve. Ako `elite da se smejete,
uzmite u svoje {ake Vladimira Vojnovi~a i wegovog ^onkina. Taj smuvani Ivan (kako bi se druga~ije zvao), ostavqen u pozadini da ~uva
neki pokvareni aeroplan, pa zaboravqen od svih.
Kasnije optu`en da sprema veliku zaveru. I da ima
nameru da sa vlasti skrajne Staqina sjano sunce
~ove~anstva.
Eto {ta biva od [vejka i ^onkina.
Hemingvej je ne{to ozbiqniji. On je bio ratoborni poru~nik, hrabri avanturista koji je uzbudqive reporta`e pretvarao u romane. Ni{ta mu nije
bilo sme{no, i zato se kasnije ubio, kad mu je bilo
svejedno za slavu.
Svaki srpski pisac bavio se i vojskom. Ta se tema nije mogla izbe}i. Srbija je bila blato iz koga su
se ra|ale armije. Svako ko je dr`ao do sebe, a umeo
da dr`i jo{ i pu{ku i pri tom hteo ne{to da sa~uva
ili osvoji, odlazio bi u vojsku. Etnolozi i etnogra-

fi koji sabiraju uniforme, izra~unali su, (nepouzdano) da je na teritoriji sada{we Srbije, od kad se
istorija pi{e ili pamti, bilo izme|u petsto i hiqadu petsto raznih oru`anih sila, koje su tu bile, prolazile ili nastajale. Mo`da ~ak i vi{e, no ko bi to
prebrojao.
Iz biv{e JNA je nastalo najmawe deset vojski i
pedesetak paravojnih grupica. A kasnije su stvorene
nove dr`ave na ru{evinama starih. Imam auto, mator kao sredwo{kolac-ponavqa~, a ipak je taj stariji od sedam-osam dr`ava na Balkanu.
Srpski pisci nisu stvorili tipi~nog junaka koga bi prepoznali kao nacionalni ratni~ki brend.
Crwanski je pisao SEOBE, a u wima pukovnik Isakovi~. Sjajno delo, zaboravqeni oficir. Andri} je
uzeo sebi zadovoqstvo da baci lu~ u bosanski mrak
i o`ivi groteskni i stra{ni ba{ibozuk, kao metaforu razbijene vojske, opasne po sebe i sve oko sebe. Dobrica ]osi} je suvi{e idealizovao svoje vojnike, ~ine}i ih nestvarnim.
o`da je samo Branko ]opi} skrojio junaka po
meri svog neome|enog duha: Nikoletinu Bursa}a, grubog mitraqesca golubijeg srca, koji
ume da bude sme{an, ali nije stra{an. Sirovi
tip borca novoga doba, nepogodnog za prevaspitavawe. Dragoslav Mihajlovi} je napisao ^izma{e,
roman o veli~ini i jadu vojni~kog posla. Ali, kako se
ono zva{e junak?
Ameri~ki ugursuz Embrouz Birs sabrao je nezaboravne pri~e O civlima i vojnicima. I ovako u
svom \avolovom re~niku definisao oklop: Oklop
je odelo ~oveka ~iji je kroja~ kova~!
I srpski vojnik, kao i drugi, ~esto je na filmu.
Sto puta sam gledao Mar{ na Drinu @ike Mitrovi}a. Bez sumwe, najboqe ura|en doma}i ratni film.
No}ne scene snimane dawu, savr{ena fotografija,
izvrsna gluma, epika do suza. Prva posleratna psovka u bioskopu, a posle se samo psovalo. Ko god je gledao Drinu, mislio je da i nije stra{no poginuti.
U onim satima, kad je referendum jo{ bio neizvestan, uzeo sam sa police pri~e i romane o vojnicima, pa gledao i ~itao pone{to. Jesu li ba{ svi
oni isti ili sli~ni, ta~no li je da tamo (u vojsci)
ima najvi{e zanimqivih fizionomija po kvadratnom metru.
Ko bi ga znao? Verovatno je tako. Setio sam se
filma Najdu`i dan, one najdu`e no}i, kad smo se
onako veselo podelili. Pa dobro, Srbija kona~no
dobija svoju vojsku. Da li je to tema za kwigu i film?
Mo`da u na{u stvarnost dolazi junak iz literature
koga }emo zapamtiti. Srpska vojska, lepo zvu~i, ima
ritma. Samo da joj na|emo vrhovnu komandu.

Autor je komentator lista Politika

11

AKTUELNO

POSLE REFERENDUMA U CRNOJ GORI

MNOGO
VI[E OD
SUSEDSTVA
Za nezavisnost Crne Gore glasalo
230.711 gra|ana ili 55,5 odsto,
~ime je ispuwen uslov koji je za
promenu dr`avnog statusa
postavila Evropska unija
a referendum u Crnoj Gori, 21. maja, od 484.718 gra|ana sa
pravom glasa iza{lo je 419.236 (86,49 odsto), a za nezavisnost je glasalo 230.711 ili 55,5 odsto, dok se protiv nezavisnosti izjasnilo 44,5 odsto ili 184.954 glasa~a. Neva`e}ih listi}a bilo je 0,87 odsto, tako da je va`e}ih bilo ukupno
415.665. Granica koju je postavila Evropska unija od 55 odsto iznosila je 228.616 glasova, a za nezavisnost se preko potrebnog
broja izjasnilo jo{ 2.095 gra|ana.
Ove preliminarne rezultate saop{tio je Franti{ek Lipka,
predsednik Republi~ke referendumske komisije, kojoj je u me|uvremenu blok partija za zajedni~ku dr`avu uputio blizu 250 prigovora na regularnost glasawa. Komisija je sve prigovore odbacila.

DVE DR@AVE
Ukoliko ovi rezultati budu i zvani~no potvr|eni, sledi progla{ewe nezavisnosti dve dr`ave, Srbije i Crne Gore, a otpo~e}e
i proces razdru`ivawa. Beogradski sporazum i Ustavna poveqa,
koju je 2003. godine usvojio parlament SCG, predvi|a da u slu~aju
istupawa Crne Gore iz dr`avne zajednice, Srbija nasle|uje pravo
na me|unarodni subjektivitet, mesto u Ujediwenim nacijama i me|unarodne obaveze. Svi me|unarodni dokumenti koji su se odnosili na SRJ, naro~ito Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, odnosi}e se samo na Srbiju, a eventualno sporna pitawa bi}e re{ena izme|u dr`ave sledbenika i osamostaqene dr`ave.
U me|uvremenu, Crna Gora je dosta uradila na osamostaqivawu, a po progla{ewu nezavisnosti usledi}e neophodne radwe
kao {to su zahtevi za priznawe, uspostavqawe diplomatskih odnosa, u~lawewe u me|unarodne organizacije, ali i novi paso{i, li~ne karte...
Srbija, prema Ustavu iz 1990. godine, ima sve uslove za nezavisnost. Izmenom Zakona o vladi i usvajawem Deklaracije o
progla{ewu nezavisnosti u Skup{tini mogla bi da se konstitui{e
kao samostalna dr`ava. Ima}e dva nova ministarstva, odbrane i
inostranih poslova, a u wenu nadle`nost pre}i }e i vi{e saveznih institucija, kao {to su zavodi za za{titu intelektualne svojine, za dragocene metale i mere...
Nije jasno {ta }e biti sa sada{wim Ministarstvom za qudska i mawinska prava i Nacionalnim savetom za saradwu sa Ha-

12

Ilustrovao Nikola OTA[

{kim tribunalom, ali ima naznaka da bi te nadle`nosti mogle

pre}i na postoje}a srpska ministarstva. Tako|e, neizvestan je i
nastavak pregovora o pristupawu Evropskoj uniji, prekinutih zbog
neispuwewa obaveza prema Tribunalu u Hagu. U novoj situaciji Srbija mora redefinisati svoj mandat.
Ne o~ekuju se ni problemi sa podelom imovine. Crna Gora
ima pravo na 5,5 odsto imovine SCG u inostranstvu. [to se ti~e
dugova, oni su ve} ranije podeqeni i svako pla}a svoje obaveze.
Srbija, dakle, voqom drugih, dobija zadatak da zaokru`i svoj
dr`avni status. Nije joj sada to lako. Jedan problem, sa tog stanovi{ta gledano, nestao je odlaskom Crne Gore. Ostaju dva krupna:
budu}i status Kosova i saradwa sa Ha{kim tribunalom. Ni za jedan nema odlagawa. Zato, sve snage, a politi~ke su dosta razjediwene, treba usmeriti na izgradwu dr`ave jakih demokratskih,
1. jun 2006.

privrednih i bezbednosnih kapaciteta. To je izazov za politi~ke elite i narod Srbije, koja sada
sa`ima ceo jedan vek pobeda i poraza, sa nadom
da }e prvo nadvladati.

O^UVATI STABILNOST
Predsednik Srbije Boris Tadi} je u subotu,
pre objavqivawa kona~nih rezultata referenduma, u Podgorici razgovarao sa vlastima Crne
Gore o budu}im odnosima dve nezavisne dr`ave.
Tadi} je time ispunio obe}awe da }e biti prvi
politi~ar iz Srbije koji }e oti}i u Podgoricu
da zvani~noj Crnoj Gori ~estita na nezavisnosti. Moja `eqa je da nakon referenduma Crna
Gora postigne {to pre apsolutnu stabilnost. Dr`ava Srbija }e po{tovati sve {to gra|ani Crne Gore odlu~e i ja kao predsednik Srbije i onaj
koji predstavqa wene gra|ane to ka`em sa punom odgovorno{}u.
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko{tunica izjavio je da }e Srbija u potpunosti po{tovati kona~an ishod referenduma u Crnoj Gori, ali
je upozorio da na to izja{wavawe ne sme da
padne ni najmawa sumwa.
Progla{avaju}i pobedu svoje politike, premijer Crne Gore Milo \ukanovi} istakao je da
bi voleo da Srbija bude prva koja }e priznati
nezavisnu Crnu Goru, jer bi to bila potvrda wenih demokratskih kapaciteta, a na{ strate{ki
ciq je nastavak saradwe sa Srbijom i definisawe odnosa na novim osnovama... Mnogo vi{e
od susedstva, dodao je \ukanovi} i kao prioritete nezavisne Crne Gore izdvojio nastavak pregovora sa EU o stabilizaciji i asocijaciji, integraciju u Evropsku uniju i Nato i zaceqivawe
rana u Crnoj Gori zbog dubokih politi~kih podela ~ije ishodi{te nije samo u dr`avno-pravnom
statusu.
U narodu je, pak, mnogo emocija. O~igledna
je radost onih koji su `eleli samostalnu Crnu
Goru, treba razumeti nezadovoqstvo mnogih koji
nisu krili da su za opstanak zajedni~ke dr`ave.
Koliko god bilo uveravawa da }e sve biti isto,
pa jo{ i boqe, jer ~iwenica jeste da zajedni~ka
dr`ava nije dobro funkcionisala, ipak se za
obi~ne qude desila velika promena. Ute{no je
{to, ~ini se, mladi qudi to do`ivqavaju mawe
dramati~no. I zaista, posledwih petnaestak godina oni su stasali u svojoj Srbiji, svojoj Crnoj
Gori, oni ne pamte veliku Jugoslaviju, a ona formirana 1992. godine, treba i to priznati, u
ovim mutnim vremenima nije ni mogla ostaviti
dubqeg traga.
Treba biti racionalan, mada je to ponekad najte`e, i svaku
lo{u emociju iz pro{losti, pa i posledwih dana, pole~iti dobrom budu}no{}u. U woj bi li~na, kulturna i verska tolerancija,
uva`avawe politi~kih opcija i postizawe uslova za boqi standard, otvorili nove mogu}nosti me|usobnih veza, me|udr`avnih,
privrednih, do onih prijateqskih.

BUDU]NOST VOJSKE
Ministarstvo odbrane je pre referendumskog izja{wavawa
nedvosmisleno zauzelo stav da se pripadnici Ministarstva i Vojske ne ukqu~uju u bilo kakve aktivnosti koje mogu da uti~u na izra`avawe voqe gra|ana Crne Gore. Taj stav je u potpunosti realizovan. Ministarstvo i Vojska u potpunosti }e po{tovati zvani~ne
rezultate referenduma i sve odluke nadle`nih institucija i organa koji proisti~u iz rezultata referenduma.

Do tih odluka funkcionisa}e kao i do sada, a posle }e svaka

dr`ava imati svoju vojsku. U Crnoj Gori, prema najavama, profesionalnu, dok }e u Srbiji taj proces, prema planu, biti okon~an do
2010. godine. Ne o~ekuju se ni problemi prilikom podele vojne
imovine, teritorijalni princip organizovawa vojske dosta toga je
ve} razre{io, ali neizvesno je kakav }e stav biti zauzet u pogledu
pripadnika vojske. Wihov status je i do sada pun neizvesnosti, s
obzirom na reforme i daqa smawewa!
Prema sada{wim ustavnim re{ewima u Srbiji, Vojskom }e
komandovati predsednik Republike. Predsednik Boris Tadi} ve} je
odr`ao sastanak sa vojnim vrhom na kome je bezbednosna situacija
u Srbiji, posle odr`avawa referenduma u Crnoj Gori, ocewena
kao dobra i da sistem odbrane nesmetano funkcioni{e. Sastanku
su prisustvovali i ministar odbrane Zoran Stankovi}, na~elnik
G[ VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}, wegov zamenik general-major Zdravko Pono{ i ~lanovi Kolegijuma na~elnika General{taba VSCG.

PROBLEMI GRA\ANA
Promena dr`avnog statusa Crne Gore krupno je pitawe koje
ve} vi{e godina izaziva podele i dobro je {to je referendum protekao u tolerantnoj i demokratskoj atmosferi. Novu stvarnost
treba graditi na boqoj perspektivi za sve i to je poruka koja je
upu}ena iz dr`avnog vrha i jedne i druge dr`ave.
Sve mogu}e posledice za gra|ane obe dr`ave bi}e re{avane
me|udr`avnim ugovorom, tako da se izra`ava uverewe da niko
ne}e biti uskra}en u ste~enim pravima ili }e nova re{ewa regulisati ono {to sada deluje sporno. To se odnosi na pitawa dr`avqanstva, radnog odnosa, imovine, putovawa...
Neka pitawa trenutno nemaju odgovor, kao {to je sudbina
2.795 zaposlenih u zajedni~kim institucijama, bez onih u Ministarstvu odbrane. Oko 3.000 srpskih penzionera koji `ive u Crnoj Gori primilo je aprilski ~ek. Uz odgovaraju}e zakonske izmene, kao u slu~aju ranijih odvajawa jugoslovenskih republika, regulisa}e se i budu}e isplate.
U Srbiji su, me|utim, zabrinuti vlasnici automobila sa crnogorskim tablicama i to iz dva razloga. Prvi je {to }e, prema
najavi iz Ministarstva finansija, morati da plate nemale carinske da`bine i porez, a oni o~ekuju jeftinu preregistraciju.
Dr`ava bi se u tom slu~aju odrekla prihoda od vi{e desetina miliona evra. Pravi problem ima}e oni koji ne}e mo}i ni tako da
preregistruju svoja vozila, jer ne ispuwavaju ekolo{ke standarde. Preduslov za uvoz motornih vozila u na{u zemqu jeste ekolo{ki standard evro 3. Prema proceni, najmawe tre}ina od 50.000
do 75.000 automobila kupqenih preko Crne Gore, ne}e mo}i da
bude registrovana u Srbiji.
Nova re{ewa o~ekuju i studenti. Za one iz Srbije koji studiraju u Crnoj Gori ne bi trebalo ni{ta da se promeni. Da li }e tako ostati i za mlade iz Crne Gore koji sada studiraju u Srbiji?

SPORT
Ve} se zna da }e reprezentacije koje su za naredna takmi~ewa
prijavqene pod imenom Srbija i Crna Gora tako i nastupati. Fudbalska reprezentacija Srbije i Crne Gore nastupi}e pod tim imenom, kao i sa istom himnom i zastavom, na predstoje}em Svetskom
prvenstvu, koje 9. juna po~iwe u Nema~koj.
Srbija je formalni naslednik Fudbalskog saveza SCG, a reprezentacija }e pod novim imenom prvi put igrati u septembru u
kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
Za me|unarodna takmi~ewa tokom jeseni, kao {to je Svetsko
prvenstvo u odbojci u Japanu, moglo bi se ne{to i promeniti jer su
u pitawu daqi rokovi.
Izvesno je, me|utim, da }e na Evroviziji slede}e godine obe
dr`ave imati svoje pesme!
A verovatno i dva praznika vojske? Sada{wi, 16. jun, ustanovqen je formirawem SRJ, kao se}awe na dan kada je 1876. godine
u Veneciji sklopqen ugovor o savezu Srbije i Crne Gore u borbi
protiv turske imperije.
Radenko MUTAVXI]

13

ODBRANA

ZAVR[NA VE@BA
STUDENATA VOJNE AKADEMIJE
NA POLIGONU
PASUQANSKE LIVADE

OD STUDEN
e`ba studenata Vojne akademije na poligonu Pasuqanske livade po~ela je signalom Student, a zavr{ila se signalom
Diploma, {to je i ozna~ilo da su oni po zavr{etku ve`be
veoma blizu dobijawa diplome i prvih oficirskih zvezdica.
To je potvrdio i predsednik Republike Srbije Boris Tadi}
koji je po zavr{etku ve`be naglasio:
Ve`ba pitomaca Vojne akademije protekla je na najboqi
mogu}i na~in. Oni su pokazali zavidan nivo ve{tina i znawa,
{to samo svedo~i da srpska vojska predstavqa faktor stabilnosti, te da ona ima potreban kvalitet i da u profesionalnom smislu jeste garant uspe{nog izvr{avawa obaveza.
Izvo|ewu takti~ke ve`be sa bojnim ga|awem na temu Borbena grupa u napadu sa podr{kom artiqerije, prisustvovali su i
ministar odbrane Zoran Stankovi} sa ~lanovima Kolegijuma, na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki}
sa saradnicima, na~elnik Inspektorata odbrane viceadmiral
Jovan Grbavac, komandanti Kopnenih i Operativnih snaga general-potpukovnik Mladen ]irkovi} i general-major Dragan Kolunxija, predstavnici komandi drugih jedinica, vojnih ustanova, Beogradskog univerziteta, Policijske akademije i civilnih struktura.
Takti~ku ve`bu sa bojnim ga|awem izveli su studenti zavr{nih godina Vojne akademije i to sa smerova pe{adija, artiqerija i OMJ iz Odseka Kopnena vojska i studenti intendantske

Budu}i oficiri pokazali su

zavidan nivo ve{tina i znawa,
{to samo svedo~i da srpska vojska
predstavqa faktor stabilnosti,
da ima potreban kvalitet i da u
profesionalnom smislu jeste
garant uspe{nog izvr{avawa
obaveza u sistemu odbrane
-rekao je predsednik Republike
Boris Tadi}, odaju}i priznawe
u~esnicima ve`be na postignutim
rezultatima

14

NTA DO DIPLOMCA
slu`be i veze iz Odseka logistika. U izvo|ewe ve`be ukqu~eno
je 360 qudi, me|u kojima je najve}i broj studenata, nastavnika i
komandira VA, ali su dosta doprineli i pripadnici Kopnenih
snaga, Operativnih snaga i ostalih delova VSCG i MO.
Prema re~ima na~elnika Vojne akademije general-majora
Vidosava Kova~evi}a, osnovni ciq izvedene ve`be je da studenti zajedno sa svojim nastavnicima sagledaju i provere ono {to
su u~ili u kabinetima i u~ionicama i da se uvere kako to na terenu funkcioni{e.
Ve`ba je komplikovana i slo`ena ka`e general Kova~evi} pogotovo {to sli~ne nismo radili u posledwih nekoliko godina. Prvi put na Vojnoj akademiji integri{emo vi{e sadr`aja,
oblika ve`bi i smerova, a primenili smo i nove radwe i postupke. Komandna mesta smo obrazovali i organizovali po procedurama i standardima koji se primewuju u zemqama ~lanicama Partnerstva za mir i Nato.

Na ve`bi su maksimalno iskori{}ene mogu}nosti informati~ke i ra~unarske opreme, pri ~emu je posebno zapa`ena izrada
digitalne karte terena u trodimenzionalnoj komponenti. Slo`enost i rizi~nost ve`be, pre svega sa aspekta bezbednosti qudi,
pove}ala je ~iwenica da je vi{e od 550 u~esnika anga`ovano na
relativno malom prostoru i koristilo bojnu municiju. Prvi put su
se studenti Vojne akademije na{li u situaciji da sami sede u tenku,
budu u ulozi komandira baterije, borave na vatrenom polo`aju,
komanduju, odlu~uju, ga|aju iz li~nog naoru`awa i vatrenih oru|a.
Tako su oni proverili ste~ena znawa i ve{tine u uslovima izvo|e-

15

POLIGON

Nepogre{ivo poga|awe ciqa vo|enom

protivoklopnom raketom
Na artiqerijskoj osmatra~nici

wa borbenih dejstava, obu~ili se za rad u ulozi komandira i drugih stare{inskih du`nosti, sagledali mesto i ulogu drugih rodova
i slu`bi u borbenim dejstvima i osposobili se za brzo i pravovremeno upravqawe vatrom. Uostalom, zato je ve`ba jedan od
uslova da studenti dobiju diplomu i postanu oficiri.
Sama ve`ba osmi{qena je kao integracija takti~kih i borbenih radwi sa bojnim ga|awem jedinica u napadu. Te{ko je pobrojati sve radwe koje su studenti Vojne akademije izveli za 70
minuta trajawa ve`be, ali pomenimo bar neke od wih. Posle izvo|ewa efikasne artiqerijske pripreme, nastupili su tenkovi

16

M-84 i T-55, da bi potom student Vladimir Musurovi}, kao komandir grupe za neposredno ga|awe, organizovao preciznu i sasre|enu vatru. Nastupom pe{adije rukovodio je student Aleksandar Ni{evi}, dok je posebno odu{evqewe kod svih prisutnih izazvalo
nepogre{ivo poga|awe ciqeva sa fagotom i popularnom maqutkom. Vezisti su obezbedili neprekidno odr`avawe veze u zdru`enoj takti~koj jedinici u napadu, a studenti Smera intendantske slu`be su, pored rada na intendantskoj podr{ci, pokazali kako u
praksi treba proizvoditi hleb, pripremati jela i pre~i{}avati
vodu u terenskim uslovima.

1. jun 2006.

NAGRADE U PREDSEDNI[TVU SRBIJE

Ministar odbrane Zoran Stankovi} predlo`io je predsedniku Srbije Borisu Tadi} da nagradi najboqe u~esnike ve`be komandira voda na Vojnoj akademiji kapetana prve klase Igora Divi}a i studente starije vodnike Predraga
Quti}a, Marka Anti}a i Slobodana Cvetkovi}a.
Predsednik Tadi} je nagra|enima odmah ~estitao, a nov~ana nagrada i tri pi{toqa bi}e im uru~eni na prijemu u Predsedni{tvu Srbije.
Priznawe rukovodiocu ve`be pukovniku Milanu Stamenovu
i svim u~esnicima odali su predsednik Republike Srbije Boris
Tadi}, ministar odbrane Zoran Stankovi}, na~elnik G[ VSCG
general-potpukovnik Qubi{a Joki} i drugi zvani~nici.
Ispred stroja studenata Vojne akademije, predsednik Tadi}
je posebno istakao zadovoqstvo {to je i u uslovima upotrebe
bojne municije ve`ba izvedena na bezbedan na~in.
Drago mi je rekao je Tadi} {to smo imali priliku da vidimo studente Vojne akademije, mlade qude, koji }e biti temeq voj-

ske koja dolazi. Nivo wihove obu~enosti je izuzetan, {to svedo~i

da je Vojna akademija dobro obavila svoj posao. Ja se nadam da }e
u reformama {kolstva ova ustanova imati svoje mesto i da }e biti ugra|ena u sistem reforme {kolstva, tako da i vojni studenti
dobiju titule koje va`e u civilstvu. Tako }e oficiri imati {iru
`ivotnu perspektivu, a dru{tvo }e pokazati da brine o wima.
Zoran MILADINOVI]

Snimio Darimir BANDA

17

TEMA

ORGANIZACIJA REZERVNIH
VOJNIH STARE[INA

Dok u mnogim zemqama

organizacije rezervnih
vojnih stare{ina u`ivaju
veliki ugled, vi{e od
250.000 rezervnih oficira
i podoficira, koliko ih
ima u Srbiji, kao da ne
pripadaju nikome.
^ak 90 odsto danas je bez
ratnog rasporeda.
Za wihovu kvalitetniju
i masovniju obuku,
kojoj je ranije pridavan
neuporedivo ve}i zna~aj,
ve} nekoliko godina nema
dovoqno sredstava.
Od nekada mo}ne dr`avne
organizacije, pod udarima
tranzicionih vetrova
Organizacija rezervnih
vojnih stare{ina SCG
pretvorila se u nevladinu
organizaciju sa
nedefinisanim statusom.

18

U @RVWU
TRANZICIJE
avez rezervnih vojnih stare{ina, koji svoj rad, u skladu s Ustavom, zasniva na aktivnostima u oblasti odbrane, predstavqao je nekada organizaciju od posebnog zna~aja. Podrazumevalo se da rezervni oficiri i
podoficiri ~ine oslonac op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite, neophodnih ~inilaca opstanka i razvoja svake, pa i na{e zemqe.
Tako su rezervne vojne stare{ine, posebno osposobqavane tokom jednogodi{weg vojnog roka, u decenijama iza nas, s ponosom isticale da bez wih
ni dr`ava ni vojska ne bi bile tako sna`ne, mo}ne i jedinstvene.
A onda se, pod naletima nepomirqivih nacionalnih i separatisti~kih
interesa, zajedni~ka dr`ava, u kojoj je svako znao i do kraja nesebi~no obavqao svoju ulogu, raspala. U wenom ostatku, nazvanom najpre Savezna Republika Jugoslavija, a zatim Srbija i Crna Gora, posle kratkotrajnog nesnala`ewa, politi~ki `ivot je iznova buknuo, omogu}en vi{estrana~jem, kome su,
sve vi{e, smetale ranije, jedinstvenoj dr`avi okrenute organizacije i udru`ewa. Tako su pod lupu mnogobrojnih partija i nove demokratski izabrane
vlasti do{li i rezervni oficiri i podoficiri, na koje se, sve ~e{}e, gledalo kao na posledwe preostale balkanske {pijune, dobro organizovane i
sposobne da u neizvesnom vremenu kriznih {tabova to~ak demokratskog progresa vrate nazad. Organizacija rezervnih vojnih stare{ina u nekim lokalnim sredinama postala je, po mi{qewu novih op{tinskih vlasti, pretwa tranziciji i demokratiji, pa je finansirawe wihovog rada iz op{tinske kase naprasno obustavqeno.

NEDEFINISAN STATUS
Ali nije svuda tako. Od predsednika Republi~kog odbora Organizacije
rezervnih vojnih stare{ina Srbije rezervnog pukovnika dr Milorada Drobca saznali smo da Vlada Srbije, i pored nedovoqno definisanog statusa wihove organizacije, svake godine iz buxeta izdvaja izvesna sredstva za rad republi~kog i desetak okru`nih odbora.
To je dovoqno za na{ opstanak u ovim burnim, slobodno mogu da
ka`em, za nas neizvesnim vremenima. Smeta nam, me|utim, {to se tako
ne pona{aju i sve op{tinske vlasti. U mnogim op{tinama odbori su raspu{teni jer nije bilo sredstava ni za najosnovnije potrebe, za pla}awe
telefonskih ra~una, na primer. Ne radi ni Glavni odbor Organizacije
rezervnih vojnih stare{ina Srbije i Crne Gore, koji je ranije finansiran sredstvima Ministarstva odbrane. Na{ status nije re{en na zadovoqavaju}i na~in i pored toga {to smo jasno i nedvosmisleno patriotski
opredeqeni i vanstrana~ki orijentisani, zaintersovani jedino za {to
uspe{nije i kvalitetnije osposobqavawe na{eg ~lanstva za odbranu zemqe. Odbrana otaxbine je na{ jedini i najvi{i interes, {to smo dokazali i u otporu agresiji Natoa na Jugoslaviju. Zato ne shvatamo zbog ~ega
se na{a organizacija danas izjedna~ava s najrazli~itijim nevladinim
organizacijama, odnosno za{to nam nije priznat poseban zna~aj u odbrani zemqe, koji nesumwivo zaslu`ujemo i koji smo ranije imali.
Posledice takvog odnosa dr`ave prema Organizaciji rezervnih vojnih stare{ina i danas su vidqive. Vi{e od 250.000 rezervnih oficira i
podoficira, koliko ih danas ima u Srbiji, kao da ne pripadaju nikome.
Za wihovu kvalitetniju i masovniju obuku, kojoj je ranije pridavan neuporedivo ve}i zna~aj, ve} nekoliko godina nema dovoqno sredstava, a i dru-

1. jun 2006.

RAZLI^ITI AR[INI
Veliki problem u radu organizacije rezervnih vojnih stare{ina predstavqa i lokalna samouprava, koja retko prepoznaje svoj
interes u osposobqavawu rezervnih oficira i podoficira za odbranu zemqe. U nekim op{tinama novoizabrana vlast smatra da
wihovu obuku treba da finansira Vojska, dok u drugim, pored toga,
smatraju da rata vi{e ne}e biti i da osposobqavawe komandira i
komandanata ratnih jedinica nije ni potrebno, jer }e nas braniti
Nato. Ima, me|utim, i druga~ijih primera. Rezervisti isti~u da u
Loznici imaju odli~ne uslove za rad, ~ak i pla}enog ~oveka, profesionalca u odboru. Zna~ajna finansijska sredstva dobijaju i u
Novom Sadu. Pri tome nema pravila. Odnos lokalnih vlasti nije
dirigovan ni vladaju}om strankom i politikom, ni materijalnim
polo`ajem op{tine. U Beogradu, na primer, ORVS za svoj rad ne
dobija ni dinara, pa je gradski odbor uga{en, dok u Novom Sadu takvih problema nema.
Treba re}i da se rad rezervnih vojnih stare{ina ne odnosi
samo na vojsku i vojni zanat. Wihova uloga nije vezana samo za rat.

Nisu oni samo komandiri artiqerijskih, oklopno-mehanizovanih,

ili pe{adijskih jedinica. Ima me|u wima mnogo lekara, fizi~ara,
gra|evinaca, in`ewera, hemi~ara. Aktivnosti koje op{tina i sada
ima u nadle`nosti tako|e su u domenu rada rezervnih vojnih stare{ina, kao {to je pru`awe pomo}i za vreme elementarne nepogode,
na primer, epidemija zaraznih bolesti, poplava, zemqotresa Kad
je civilna za{tita uni{tena, ko }e prvi prite}i u pomo} nego najagilniji, najorganizovaniji, najspremniji deo dru{tva. A to su, nesumwivo, rezervni oficiri i podoficiri. Tu se ogleda wihov zna~aj i
zna~aj wihove organizacije. Wih je lako organizovati, mobilisati,
ukqu~iti kad je najpotrebnije, hitno.
^ak 90 odsto rezervnih vojnih stare{ina u Srbiji danas je bez
ratnog rasporeda, posebno ako uzmemo u obzir da je ~lanstvo u Organizaciji prakti~no do`ivotno, pa obuhvata i one koji vi{e ne podle`u vojnoj obavezi. Vojska se stalno smawuje, tako da se i po toj
osnovi smawuje broj vojnih obveznika s ratnim rasporedom u jedinicama i ustanovama Vojske. U tome se vidi veliki zna~aj upravo ORVS.
Do 2003. godine realizovana je obuka prema godi{wim planovima i
programima obuke, a nastavu, teorijsku i prakti~nu, izvodili su aktivni oficiri. Bila je to kvalitetna obuka u ~etvorogodi{wem ciklusu. Razmatrane su razli~ite teme. Ranije su glavne bile mine,
streqa~ko naoru`awe, in`iwerija, streqa{tvo, bojni otrovi, a da-

OBUKA
Posle pro`ivqenih iskustava s poplavama i prili~no
upadqivog nesnala`ewa ~ak i ~elnih qudi u nekim op{tinama,
s pravom se mo`e re}i da na{a dr`ava danas nema dovoqno
obu~enih qudi, spremnih da reaguju u slu~aju nesre}e ili teroristi~kog napada. Obuka se ne izvodi ni u jedinicama civilne
za{tite, posebno ne prema kvalitetnim planovima i programima obuke, ve} sporadi~no, dru{tvena samoza{tita je sve
neefikasnija, gotovo da je i zamrla Rezervnim vojnim stare{inama ne treba mnogo da se mobili{u, da obnove znawe, posebno prakti~no, da se naviknu na novonastalu situaciju. Svega 20 ~asova obuke, treninga i ve`bi, dovoqno je za snala`ewe u vanrednim okolnostima, posebno za stru~wake u svojim
oblastima, lekare, in`iwere, biologe. Ali, to treba uraditi,
upoznati ih s takvim ambijentom, s izmewenim okolnostima.
Tamo gde se to ~ini, gde su organizacije ja~e, gde postoje razgranate i kvalitetne me|usobne veze, tamo je obuka kra}a, intenzivnija i daje boqe rezultate.

Snimio B. POPADI]

ge, nekada veoma brojne aktivnosti, u postoje}im uslovima sve vi{e

se zanemaruju. Organizacija nezaustavqivo gubi ugled me|u ~lanstvom, koje sve vi{e sti~e utisak da rezervni oficiri i podoficiri Srbiji i Crnoj Gori vi{e nisu potrebni. Naruku takvim shvatawima svakako ide i ma}ehinski odnos dr`ave prema Vojsci koja, kako re~e dr Milorad Drobac, i sama jedva sastavqa kraj s krajem.
Ako znamo da rezervne vojne stare{ine, posebno one mla|e, uglavnom imaju visoko obrazovawe, jasno je ko, u stvari, gubi.
To {to je neko zavr{io [kolu rezervnih oficira, ne zna~i
da automatski postaje ~lan ORVS. Zato }emo mi uskoro imati i ~lanarinu, simboli~nu, dodu{e, ali obaveznu isti~e dr Drobac.
Danas je malo onih koji je pla}aju. Samo u Vojvodini sakupqaju ~lanarinu u iznosu od 120 dinara godi{we. U toku godine mi pozivamo
mlade rezervne stare{ine, obja{wavamo im kakva je organizacija,
koji su na{i principi, ~ime se bavimo, {ta se od nas o~ekuje i ko
sve to prihvati postaje na{ ~lan, dobija ~lansku kwi`icu. ^esto
se `alimo da nemamo dovoqno sredstava za rad, a sami ~inimo malo na tom planu. Osnovni izvor sredstava, kojih zaista nemamo dovoqno, trebalo bi da bude ~lanarina. Drugo je pitawe da li neko
treba da pla}a ~lanarinu da bi bio u patriotskoj, neprofitnoj organizaciji. Dr`ava zato treba da nam prizna poseban status, jer mi
to svojim aktivnostima zaslu`ujemo. S druge strane, u postoje}im
uslovima, kada lokalna samouprava zanemaruje na{e finansirawe, ne treba zanemariti ni potencijalnu opasnost podele sada jedinstvene organizacije rezervnih vojnih stare{ina, kao {to se to
desilo sa bora~kim organizacijama. Nebriga i pasivnost dr`ave
mogu biti uzrok stvarawa razjediwenih, lokalnih paravojnih organizacija rezervnih oficira i podoficira, a to smo imali u pro{losti

TEMA

TE@E JE PO^IWATI IZNOVA

Me|unarodna saradwa ORVS intenzivirana je pre dve
godine, posebno s Ma|arima, Slovencima... Na{a organizacija treba da postane ~lan Me|unarodne organizacije rezervnih
vojnih stare{ina, na to }e nas obavezati i Evropska unija, kao
i na sve drugo. ^lanstvo u me|unarodnim organizacijama nas
obavezuje na stabilno finansirawe, ure|ewe odnosa sa dr`avom i drugim organizacijama u okru`ewu. Slovenija iz buxeta
finansira svoju ORVS, svaki rezervni stare{ina koji potpi{e da }e se odazvati na poziv dr`ave dobija sto evra mese~no.
Mora}emo da ispo{tujemo standarde Partnerstva za mir. Ve}
slede}e godine stawe u na{oj organizaciji }e biti znatno sre|enije nego sada. Va`no je samo da opstanemo do tada, a nadam
se da ho}emo, jer mnogo je te`e po~iwati iz po~etka, nego nadogra|ivati postoje}u strukturu.

nas su to norme me|unarodnog

ratnog prava, Partnerstvo za
mir, Nato
Bio je to najboqi na~in evidentirawa RVS, wihovog znawa i nivoa ve{tina
neophodnih u ratu, ili vanrednim situacijama isti~e
Zoran Stojanovi}, sekretar
Republi~kog odbora ORVS
Srbije
Danas saznawa o nivou
osposobqenosti nisu tako
a`urna, sigurna i kvalitetna.
Predsednik ORVS Srbije
Nesumwivo je da aktivdr Milorad Drobac
nosti koje obavqa organizacija rezervnih vojnih stare{ina imaju poseban zna~aj za svaku dr`avu
napomiwe dr Drobac. Pored vojne obuke i osposobqavawa potencijalnih komandanata i komandira ratnih jedinica Vojske za odbranu, u na{ delokrug rada spadaju i negovawe slobodarskih tradicija, vaspitavawe omladine i obuka za u~e{}e u akcijama za{tite
i spasavawa, odnosno otklawawa posledica katastrofalnih nesre}a, teroristi~kih ili drugih masovnih incidenata, organizovawe
mar{eva i sportskih takmi~ewa, me|unarodna saradwa sa sli~nim
organizacijama u zemqama, ~lanicama Partnerstva za mir Zato
je veoma va`an podatak da ogromnu ve}inu na{eg ~lanstva ~ine visokoobrazovani qudi, ~esto lideri u svom okru`ewu. Uostalom, to
je i razumqivo, jer ni rezervni stare{ina ne mo`e{ da bude{ bez
izvesne harizme. Posledwih godina u {kole rezervnih oficira odlaze najboqi me|u najboqima, iskqu~ivo mladi}i s fakultetskom
diplomom. Interesovawe regruta je, naravno, znatno ve}e nego {to
su dana{we potrebe dr`ave i Vojske za rezervnim oficirima, ali
to ne zna~i da se na wih ne ra~una. Me|u rezervnim oficirima je
veliki broj izuzetnih qudi, nau~nika, profesora, lekara, in`ewera, vrhunskih eksperata razli~itih oblasti i profesija. To je, za{to ne re}i, cvet dru{tva, dobro organizovan, efikasan i veoma
mobilan, kojeg se nijedna dr`ava olako ne odri~e.

DECENIJA STAGNACIJE
Ga{ewe ORVS nije novijeg datuma. Od devedesete godine
slabqewe Organizacije je sve intenzivnije. Od tada se sve
re|e i sve te`e obu~avaju i oficiri i podoficiri na ratnom
rasporedu u Vojsci. Iluzorno je bilo u tim uslovima tra`iti
da neraspore|ene stare{ine budu efikasnije i kvalitetnije
osposobqavane.
S druge strane, intenzivno modernizovawe i usavr{avawe ratne tehnike, strategije i taktike ratovawa, kao i promene
u oblicima ratovawa, te sve ve}i teroristi~ki rizici, tra`e
sve ve}e anga`ovawe u obuci rezervnog vojnog sastava. Kod nas
je to vreme sve ve}e pasivnosti u radu. Bez takve obuke, bez poboq{avawa psihi~ke i fizi~ke pripremqenosti, bez ja~awa
sposobnosti za brzo i efikasno reagovawe, bez ja~awa vere u
sebe, te{ko je o~ekivati da rezervni vojni stare{ina reaguje
brzo i pravilno u vanrednim situacijama, da stane na ~elo privremene grupe, organizovane u slu~aju elementarne katastrofe,
ili teroristi~kog napada. I liderstvo se u~i.
Novi veliki prelom, prema re~ima sekretara srpskih rezervnih oficira i podoficira Zorana Stojanovi}a dogodio
se 2004. godine, kada su na op{tinskom nivou zapo~ela previrawa. Nova op{tinska vlast je u nekim krajevima Srbije smatrala da su rezervne vojne stare{ine posledwi, najkonzervativniji branioci prethodnog re`ima, pa su sve ~inili da ograni~e wihov rad. Tada su se obratili Ministarstvu odbrane
koje je prihvatilo finansirawe odre|enog broja radnika op{tinskih odbora RVS u Srbiji i Crnoj Gori. U nekim op{tinama danas odbori postoje samo na papiru, nema aktivnosti, jer
nema ni para. Takvih je sve vi{e, ali u republi~kom odboru veruju da tako ne}e biti jo{ dugo.

20

Snimio B. POPADI]

PROFESIONALNA ELITA
Bezbrojni su primeri za to. U neutralnoj [vajcarskoj, na primer, retko se de{ava da na rukovode}a mesta u dr`avnim ustanovama do|u qudi koji nemaju i odre|eno vojno znawe, a u Sjediwenim
Ameri~kim Dr`avama se ono podrazumeva za gotovo sve dr`avne rukovodioce, pa ~ak i za uspe{nije politi~are. U Sloveniji rezervni
oficiri, spremni da se odazovu na prvi poziv vlasti, dobijaju oko
sto evra mese~no za tu svoju sposobnost, dok u Hrvatskoj oni u`ivaju
poseban ugled.
U na{oj zemqi, me|utim, setimo ih se samo kad zagusti. I nedavno, tokom katastrofalnih poplava, na koje, po obi~aju, zaboravqamo ~im pro|u, pokazalo se da su rezervni oficiri i podoficiri bili me|u prvima na ugro`enim podru~jima. Za razliku od zamrle Civilne za{tite, novosadska organizacija rezervnih vojnih stare{ina pozvala je svoje ~lanove da bude spremno da reaguje na
dugme, a pripremila je ~ak i autobuse za wihov prevoz na poplavqeni teren. Ne treba sumwati da su i rezervne stare{ine iz drugih krajeva Srbije, tako|e, imale pripremqen plan delovawa u slu~aju potrebe.
Na{a organizacija je svakako jedna od najaktivnijih u Srbiji
s ponosom isti~e rezervni potpukovnik Dragi{a Savi}, sekretar
Gradskog odbora RVS Novog Sada. Nije prvi put da sastavqamo
spisak na{ih ~lanova spremnih da na poziv vlasti u~estvuju u akcijama spasavawa. Pored toga, organizujemo sportska i streqa~ka
takmi~ewa, a neretko se okupimo i bez nekog zna~ajnijeg razloga, tek
da se vidimo u prostorijama Organizacije, ovde u centru grada.
Ipak, ne mogu da ka`em da je kao ranije. Ose}aju se posledice dugo-

1. jun 2006.

GOLI OPSTANAK
U Ni{u aktivno deluju okru`na i gradska organizacija
RVS, ali su i one, poput drugih organizacija RVS u zemqi, do{le u situaciju da se bore za goli opstanak. Okru`na organizacija, koju predvodi Bogoqub Markovi}, organizovala je nedavno okrugli sto na temu dosada{wih rezultata reforme sistema odbrane i transformacije ORVS Srbije i Crne Gore.
Na tom skupu je zakqu~eno da problema ima mnogo, ali da to ne
zna~i da ORVS nema perspektivu. Ve}ina u~esnika se slo`ila
u oceni da rezervne vojne stare{ine u narednom periodu mogu
mnogo da doprinesu osposobqavawu i kondicirawu rezervnih
oficira i podoficira, informisawu ~lanstva, organizaciji
stru~nih rasprava, uspostavqawu i razvijawu me|unarodne
saradwe, afirmaciji civilno-vojnih odnosa, pripremi dru{tva za reagovawe u vanrednim situacijama i edukaciji {kolske omladine o pitawima bezbednosne kulture i negovawa tradicija. U tom duhu okru`ni odbor je uspe{no organizovao Republi~ko sportsko takmi~ewe rezervnih vojnih stare{ina Srbije koji su, krajem pro{le godine, odr`ani u Aleksincu.
Svojim dugogodi{wim radom na zadacima odbrane i
bezbednosti i postizawem vrhunskih radnih rezultata, gradska
organizacija je dostojno reprezentovala rezervne vojne stare{ine i grad Ni{ ka`e predsednik ni{ke Gradske organizacije RVS Miodrag Todorovi}. U toku pro{le godine ta organizacija je organizovala teoretsku i prakti~nu obuku sa 200 neraspore|enih rezervnih oficira i podoficira, bojevo ga|awe iz pe{adijskog naoru`awa i u~estvovala na velikom broju
zajedni~kih aktivnosti sa komandama i jedinicama iz ni{kog
garnizona. Zanimqivo je da su ni{ke rezervne vojne stare{ine uspele da izvedu i obuku svojih ~lanova u zimskim uslovima,
dok je po 20 rezervnih stare{ina pro{lo obuku u ishrani u
prirodi, savla|ivawu vodenih prepreka, obuku u borewu i bacawu no`eva, ru{ewu elemenata i materijala i rukovawu sa
minsko-eksplozivnim sredstvima.

godi{weg nere{avawa na{eg statusa. Kao da nas dr`ava zanemaruje, stavqa nas u isti ko{ s udru`ewima gra|ana, sa lovcima i
ribolovcima, qubiteqima doma}ih `ivotiwa. To nije u redu. Zato
Organizacija rezervnih vojnih stare{ina stagnira i to u vreme
kada se ne sme izgubiti korak. U zemqama oko nas organizacije i
udru`ewa rezervnih vojnih stare{ina u`ivaju mnogo povoqniji
dru{tveni status. Na{i predstavnici su nedavno posetili kolege u
Ma|arskoj i jasno sagledali koliki zna~aj susedi pridaju rezervnim oficirima i podoficirima svoje vojske. Organizaciono, kadrovski i akciono, oni su ipak iza nas, wihova organizacija je mnogo mla|a od na{e, ina~e, neuporedivo brojnija, ali je odnos dr`ave prema wima mnogo, mnogo boqi nego u Srbiji i Crnoj Gori. Mi
se nadamo da }e se i kod nas situacija uskoro promeniti naboqe,
da }emo svom ~lanstvu veoma brzo mo}i da ponudimo razloge zbog
kojih vredi pla}ati ~lanarinu. Za{tita prava na{ih ~lanova, organizovawe sportskih takmi~ewa i pru`awe pomo}i ugro`enim rezervnim stare{inama, sve je to sada simboli~no, jer su sredstva
ograni~ena, minimalna.
Pored brige za ostvarivawe svojih prava, od rezervnih vojnih
stare{ina se o~ekuje da realizuju i aktivnosti koje se za wihovu neprofitnu i patriotsku organizaciju podrazumevaju.
Zato }emo pored vojnostru~ne, teorijske i prakti~ne obuke
neraspore|enih oficira i podoficira Vojske, ~iji zna~aj raste sa
smawewem vojnom roka, organizovati i realizovati sportske priredbe, izlete, obilaske mnogobrojnih spomen-podru~ja, sara|iva}emo aktivnije s na{im kolegama u inostranstvu veruje rezervni pukovnik dr Milorad Drobac. Od nas }e to, kad postanemo ~lanovi
Partnerstva za mir, zahtevati i me|unarodno udru`ewe rezervnih
oficira i podoficira. I zato je potrebno da se ve} jednom re{i
status na{eg udru`ewa u dr`avi. Bez toga, sve je mnogo te`e, podvla~i predsednik srpskih rezervnih vojnih stare{ina.

UKRATKO
GENERAL JOKI] PRIMIO
STUDENTE BK UNIVERZITETA
Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} primio je 17. maja studente BK univerziteta, polaznike kursa Poslovno pregovarawe. To je tradicionalno,
tre}e po redu, predavawe koje studentima tog univerziteta dr`i na~elnik General{taba Vojske SCG.
General Joki} informisao je studente o reformama u Vojsci, istakav{i da su osnovni ciqevi profesionalizacija, ulazak u evropske integracije i oru`ane snage projektovane u
skladu sa potrebama i realnim mogu}nostima.
S. L.

RE[AVAWE VI[KA
VOJNIH NEPOKRETNOSTI
U Novom Sadu je 25. maja odr`an konstitutivni sastanak
Radne grupe formirane da bi se realizovali zakqu~ci usvojeni tokom razgovora ministra odbran Zorana Stankovi}a i
predsednika IV AP Vojvodine Bojana Pajti}a po~etkom godine,
na kome su dogovorene aktivnosti za organizovawe i funkcionisawe odbrambeno-za{titnih priprema u Vojvodini.
Radna grupa, kojom predsedava Milan Popadi}, na~elnik
Uprave za odbranu Republike Srbije, razmatrala je modalitete saradwe, posebno mogu}nosti razmene objekata infrastrukture Vojske SCG koji nisu vi{e u funkciji sa buxetskim korisnicima, odnosno lokalnim samoupravama. Bilo je re~i i o
funkcionisawu civilne za{tite i saradwi na programu DunavKri{Mori{Tisa.
Na sastanku je predstavqen i plan prodaje vojnih nepokretnosti u 2006. i 2007. godini po kvartalima, koji je izradila Direkcija za imovinu Republike Srbije a posta}e operativan posle usvajawa u Vladi Srbije. O~ekuje se da }e to
biti u junu, a wime je obuhva}eno oko stotinu vojnih nepokretnosti. Dobijena sredstva koristila bi se za unapre|ewe sistema odbrane, za gradwu vojnih kompleksa, opremawe Vojske
savremenim naoru`awem i opremom i za stambeno zbriwavawe vojnih besku}nika.
B. M. P.

OBUKA REZERVNIH STARE[INA

NOVOG SADA
I pored sve skromnijih materijalnih mogu}nosti Gradska
organizacija RVS Novog Sada je, uz pomo} Novosadskog korpusa, za rezervne vojne stare{ine koje nemaju raspored u ratnim
jedinicama, organizovala prakti~nu borbenu obuku.
Pored obnavqawa znawa iz rukovawa li~nim naoru`awem, na streli{tu Rakovac u blizini Novog Sada izvr{ena su
bojeva ga|awa iz automatske pu{ke i pi{toqa.
B. M. P.

Du{an GLI[I]

21

POGLEDI

Pi{e
potpukovnik
mr @eqko GAJI]

SMAWEWE BROJA
ZAPOSLENIH U
SISTEMU ODBRANE

STRAH OD
NEIZVESNO
Najavqene radikalne
kadrovske promene
u Ministarstvu odbrane
i Vojsci uzrok su nesigurnosti,
nepoverewa i straha
zaposlenih da }e izgubiti,
do ju~e zagarantovano,
radno mesto. Kako taj
problem mogu da ubla`e
i vaqano razre{e vojna
organizacija i nadle`ne
dr`avne institucije,
uva`avaju}i znawa savremene
nauke o upravqawu qudskim
resursima?

22

OSTI

odelovawe sistema odbrane koji je sposoban da ispuni planirane misije i zadatke podrazumeva, pored uskla|ivawa normativnih i organizacionih re{ewa, i prilago|avawe broja zaposlenih stvarnim potrebama i realnim mogu}nostima dr`ave. Prema projekcijama
taj sistem treba da bude efikasniji, ali i broj~ano mawi, {to za posledicu ima vi{ak
svih kategorija zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci.
Smawewe broja zaposlenih downsizing, izuzetno je osetqivo pitawe, posebno sa organizacionog, socijalnog, ali i moralnog stanovi{ta. Zato je va`no preciznije objasniti wegovu su{tinu.

KREIRAWE MODELA

Zaposleni u sistemu odbrane }e pre ili kasnije do}i u situaciju da napuste svoje radno mesto. Model po kome se sama organizacija priprema za wihov odlazak je va`na funkcija menaxmenta qudskih resursa. Racionalizacija organizacije ili downsizing je pojava koja postoji u civilnom dru{tvu. U poslovnom sistemu ona ozna~ava potrebu da organizacija smawi nivo aktivnosti, ~ime se mogu ukinuti pojedine celine i poslovi. Smawewe obima poslovawa uslovqava
pojavu vi{ka kadra, izmene u strukturi organizacije, posebno broja nivoa upravqawa. U vreme
kada se odvijaju takve promene kod zaposlenih se javqa strah od gubitka posla, neverica i nepoverewe, ose}aj obmane i mr`we, nesigurnost, a ponekad i {ok. Strah od gubitka posla je realan
i jedan od najve}ih uzroka stresa na radnom mestu, {to dodatno optere}uje psihi~ko stawe zaposlenih. Menaxment organizacije, odnosno menaxeri za qudske resurse, treba pa`qivo i na
prikladan na~in da pristupe tom problemu.
Bilo da zaposleni napu{taju poslovni sistem odlaskom u penziju, dobrovoqno ili zato
{to moraju, nadle`ni treba da po{tuju propise koji reguli{u tu oblast i moralne norme. Jedino se tako projektuje pozitivna slika o organizaciji, zaposleni se ose}aju sigurno, a sistem i
daqe ostaje primamqiv za potencijalne kandidate. Pravilnim i korektnim odnosom prema
pripadnicima koji odlaze iz organizacije doprinosi se kvalitetnijem ostvarivawu poslovnih
ciqeva i motivaciji onih koji u woj ostaju. Istovremeno se izbegava mogu}nost nepotrebnih
finansijskih i ostalih tro{kova, usled nepravilnog otpu{tawa kadra, pogotovo ako se ono odvija na nezakonit na~in.
Va`no je da proces racionalizacije sistema bude dobro osmi{qen, planiran i podr`an potrebnim resursima. Organizacija treba da pripremi program dobrovoqnog odlaska iz slu`be i
ponudi ga zaposlenima. ^esto se de{ava da tu mogu}nost prihvataju i oni koji imaju odli~ne kvalifikacije, velika znawa i iskustvo. Re{avawe problema vi{ka zaposlenih je izuzetno osetqiva aktivnost, koja mo`e imati dalekose`ne posledice za organizaciju ukoliko se pogre{no realizuje.
Zato je prilikom planirawa potrebno voditi ra~una o zakonskim mogu}nostima prevremenog odlaska kadra iz sistema i posledicama ne`eqenog odlaska zaposlenih sa rukovode}ih pozicija i
kqu~nih radnih mesta. Neophodno je zaposlenima ponuditi i razli~ite modele prekvalifikacije
ili promenu radnog mesta. Potrebno je da nadle`ni, tako|e, na vaqan na~in zaposlenima saop{te
potrebe nove organizacije i namere o smawewu broja kadra. Jedno od re{ewa mo`e biti i pribavqawe sredstava za stimulisawe prevremenog dobrovoqnog odlaska zaposlenih iz sistema.
Na~in na koji organizacija prilazi problemu vi{ka kadra i prevazilazi ga umnogome govori o sposobnosti wenog menaxmenta, poslovnoj kulturi i kvalitetu sistema. Ispravno postupawe prema prekobrojnima u odre|enom sistemu je validan test za menaxere i ostale upravqa~ke strukture, jer upravo u takvim situacijama dolaze do izra`aja wihove ve{tine i sposobnosti. Na`alost, pojedine organizacije i pojedinci nemaju pravilan odnos prema smawewu bro-

VI[AK VOJ NOG KADRA

Vi{ak zaposlenih u na{em sistemu odbrane posledica je ne samo aktuelnih reformskih promena, ve} u dobroj meri i istorijskih okolnosti raspadom biv{e SFRJ najve}i broj pripadnika JNA
vratio se u Srbiju i Crnu Goru, ostavqaju}i celokupnu imovinu u biv{im jugoslovenskim republikama. Na taj na~in sistem odbrane je pored glomazne infrastrukture nasledio i velik broj zaposlenih
sa prostora biv{e dr`ave, koji godinama `ive u te{koj materijalnoj situaciji niska primawa i nere{ena stambena problematika. Gubitkom posla wihov bi socijalni polo`aj postao jo{ te`i, a budu}nost neizvesna.
Uz to, kadar sistema odbrane se mahom {kolovao samo za vojni~ka zanimawa, koja ne postoje u
civilnim strukturama. Mnogi su vojnu slu`bu zapo~eli pre tridesetak godina u Vojsci o~ekuju}i da }e
u woj i do~ekati penziju. Tokom profesionalne karijere nisu se pripremali da radni vek zavr{e van
sistema odbrane.
Va`no je jo{ napomenuti da smawewe broja zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci nije rezultat nametnutih re{ewa svetskih mo}nika ili neprijateqa, kako to ~esto poku{avaju prikazati nekompetentni pojedinci iz sistema koji se rukovode li~nim interesima. Kadrovske promene su realna
potreba sistema odbrane kako bi poboq{ao organizacionu strukturu i efikasnost. Naravno, on
treba da bude usagla{en sa ekonomskim mogu}nostima zemqe, karakteristikama savremenih odbrambenih sistema, budu}im zadacima i misijama Vojske.
Obim i tempo promena uzrokovani su vi{egodi{wom nebrigom prema sistemu i odlagawem, odugovla~ewem i nere{avawem su{tinskih pitawa u oblasti odbrane. Postoje}e stawe je posledice takvog odnosa odgovornih prema sistemu u prethodnom periodu. Neodlu~nost u sprovo|ewu nepopularnih ali neophodnih poteza samo ote`avaju re{avawe nagomilanih problema. Zbog toga je sve mawe
potrebnih sredstava i vremena tako da }e se i problem vi{ka zaposlenih i wihovog socijalnog statusa morati re{avati ubrzano.

23

POGLEDI

INOSTRANA ISKUSTVA
ja zaposlenih, niti dovoqno razumevawa za probleme qudi koji
ostaju bez posla.
Preuzimawe odgovornosti za svakog pojedinca koji odlazi
iz poslovnog sistema, uz po{tovawe pravne regulative u oblasti
radnih odnosa, wegovog dostojanstva i, naravno, zahteva organizacije da se taj posao efikasno izvede, jedan je od imperativa menaxera qudskih resursa.

RAZVOJ KARIJERE
Iskustva zemaqa u tranziciji potvr|uju da su najve}e pote{ko}e tokom projektovawa i organizacije savremenih sistema odbrane posledica otpora unutar, ali i van samoga sistema. Nerazumevawe zna~aja reforme bezbednosne koncepcije, svrhe, uloge
i funkcionisawa budu}ih oru`anih snaga u savremenim dru{tvenim odnosima, najvi{e optere}uje i ote`ava zapo~ete promene. O
tome je, naime, javnost potrebno pravovremeno informisati.
Kako se sistem odbrane svake zemqe zasniva na qudima, za
wegovo uspe{no funkcionisawe treba odvojiti pozama{na sredstva samo za plate zaposlenih, razli~ite doprinose i penzije izdvaja se 50 do 70 odsto novca namewenog finansirawu svih poslova odbrane. Novine po kojima se buxetira sistem odbrane podrazumevaju ~vrstu vezu izme|u misija i buxeta. Jasno se i precizno
planiraju finansijska sredstva i tokovi, nezavisno od li~nih, politi~kih ili vremensko ograni~enih interesa. Reforma sistema
odbrane jeste izazov za kompletno dru{tvo, koje se u odre|enom
periodu suo~ava sa dodatnim brojem nezaposlenih, a kojima treba
da obezbedi nesmetan ulazak u civilne poslovne strukture.
Zaposleni u sistemu odbrane, sli~no kao i pripadnici ostalih preduze}a, moraju vi{e pa`we posvetiti razvoju karijere, permanentnom obrazovawu i profesionalnoj afirmaciji. S druge
strane, sistem treba da im omogu}i informacije o mogu}nostima
profesionalnog razvoja, definisane standarde za razli~ita radna mesta, te planove obrazovawa i treninga unutar sistema. Dru{tvo mora biti sigurno da su zaposleni u sistemu odbrane mentalno, fizi~ki i stru~no spremni za izazove koji se pred wih postavqaju rad u ekstremno te{kim situacijama kao {to su rat ili
elementarne nepogode.
Da bi se u sistemu odbrane zadr`ali i prepoznali najboqi
pojedinci, odgovaraju}ih radnih, stru~nih i obrazovnih kvalifikacija, menaxment qudskih resursa treba da razvije i defini{e
precizne profesionalne kriterijume. U zemqama koje prolaze period tranzicije ili sa nedovoqno izgra|enim demokratskim institucijama, ~esto se de{ava da sistem ne stimuli{e, ne unapre|uje i
ne zadr`ava najkvalitetnije pripadnike. U nekim slu~ajevima zaposleni se rangiraju i unapre|uju po principu politi~kih veza sa
aktuelnom vla{}u, prema regionalnoj pripadnosti, porodi~nim
ili prijateqskim kontaktima sa uticajnim li~nostima. Takav model
dodatno usporava reformske tokove. Kadar koji je na visoke polo`aje do{ao negativnom selekcijom obi~no znatno ko~i zapo~ete
promene, jer je svestan da }e ubrzo izgubiti pozicije. Te`i da o~uva postoje}e stawe, ja~a veze sa starim i novim mentorima, ne vode}i ra~una o napretku sistema. U takvim okolnostima, zaposleni
koji imaju potrebne kvalifikacije, a nemaju neformalne veze, postavqaju se na mawe zna~ajna radna mesta, a wihovi poslovni kvaliteti se degradiraju. Bez po{tenog, pravednog i javnog modela nagra|ivawa, u kome svi imaju jednake mogu}nosti i prava, nije mogu}e razviti i zadr`ati najboqi kadar. U sistemima koji zaposlene
ne rangiraju prema istinskim vrednostima javqa se i opasnost da
upravo oni najkvalitetniji napu{taju posao.

SAVREMENI MENAXMENT
Do broja zaposlenih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske koji treba da napuste sistem mo`e se do}i jedino na osnovu vaqanih kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma. Potrebno je,
naravno, definisati i neophodna finansijska sredstva koja }e podr`ati program celovitog socijalnog zbriwavawa vi{ka vojnog
kadra. Projektovawe budu}eg sistema i analiza postoje}eg stawa
da}e odgovor na pitawe koliko }e se zaposlenih na}i u vi{ku i

24

Problem usagla{avawa organizacione strukture i brojnog stawa poslovnog sistema, ta~nije definisawe broja wegovih prekobrojnih pripadnika, postoji u gotovo svim zemqama. Naro~ito je izra`en u
zemqama koje je zahvatila tranzicija. Proces smawivawa brojnog stawa i u wima je re{avan na vi{e ili mawe uspe{an na~in, primenom
razli~itih modela, tako da su i iskustva u toj oblasti mnogobrojna.
Posledwih godina mnoge zemqe iz na{eg okru`ewa reformisale su svoje oru`ane snage. Danas je wihov sistem odbrane znatno
efikasniji, broj~ano mawi, ali prilago|en savremenim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretwama. U svakom slu~aju, u funkciji je
wihove nacionalne politike i sigurno sredstvo za ostvarivawe nacionalnih interesa. Smawewe broja zaposlenih u sistemu odbrane
odvija se podjednako u tehnolo{ki razvijenim i naprednim zemqama,
kao i u siroma{nim zemqama Evrope i sveta.
Inostrana iskustva potvr|uju da problem vi{ka zaposlenih u
sistemu odbrane treba re{avati na nivou dr`ave. Kompletan proces vaqa najpre detaqno planirati. Posebno je pitawe kako obezbediti potrebna finansijska sredstva za wegovu realizaciju i podr{ku
nadle`nih dr`avnih institucija. Jer, prakti~no, sistem odbrane
obi~no nije u poziciji da sam re{ava takve te{ko}e. Samo ukoliko
se zaposleni koji napu{taju sistem odbrane socijalno obezbede ili
im se ponudi pomo} za integrisawe u civilno dru{tvo, mogu}e je uspe{no okon~ati reformu, ali i obezbediti ve}e interesovawe za vojni poziv.

iznos potrebnih sredstava za re{avawe tog problema, uz uva`avawe potrebnog kvaliteta zaposlenih, posebno wihovih znawa i
ve{tina, iskustva i poslovnih osobina. Kriterijumi koji se koriste treba da afirmi{u op{te razvojne potencijale, inovativne i
kreativne sposobnosti zaposlenih, a ne samo radno iskustvo i godine provedene u slu`bi, daju}i, pri tome, ve}i zna~aj stvarnim
sposobnostima nego znawima i ranije ste~enim kvalifikacijama.
Jedan od modela za re{avawe problema vi{ka zaposlenih je
i stimulisawe dobrovoqnog odlaska kadra iz sistema odbrane.
Ukoliko se zaposlenima pru`i jasna slika o perspektivi u organizaciji, obezbede sredstva za stimulisawe dobrovoqnog odlaska,
jedan deo zaposlenih iskoristi}e takvu mogu}nost. Izmenom zakonskih odredbi, koje reguli{u uslove za sticawe prava na penziju,
stvorila bi se mogu}nost da jedan deo kadra sistem napusti sa pravom na umawenu penziju. Ve}i broj zaposlenih mo`e iskoristiti
mogu}nost dobrovoqnog odlaska ukoliko bi im se, na neki na~in,
re{io stambeni problem ili pitawe eventualnih neispla}enih,
odnosno zaostalih primawa. Tako bi se izbegle nepo`eqne posledice po dru{tvo i projektovala pozitivna slika o sistemu odbrane. Samo ukoliko se proces odlaska vi{ka zaposlenih iz sistema
odbrane obavi planski, uz po{tovawe kadra koji ostaje bez posla,
wihova socijalna i ekonomska adaptacija u civilno dru{tvo odvija}e se bez ve}ih pote{ko}a i potresa. Na taj na~in mogu}e je uspe{no okon~ati reformu sistema odbrane, a u profesionalnu vojnu
slu`bu primiti mla|e i kvalitetne kandidate.
Reformski potezi imaju smisla tek kada uva`avaju principe savremenog menaxmenta i strategijskog planirawa definisanu vezu
izme|u ciqeva i raspolo`ivih resursa. Jedan od primera uspe{ne
primene nau~no zasnovanih i u praksi potvr|enih principa strategijskog menaxmenta jeste i najava republi~kog ministra finansija Mla|ana Dinki}a o pove}awu izdvajawa iz bruto nacionalnog dohotka za
potrebe odbrane sa 1,9 odsto na 2,4 odsto. To je rezultat projekcija i
planova Ministarstva odbrane i General{taba Vojske, a predstavaqa realnu podr{ku nadle`nih dr`avnih institucija.
Re{avawe problema vi{ka zaposlenih je jedno od najva`nijih
pitawa reforme sistema odbrane, utemeqeno na Strategijskom
pregledu odbrane. Izradom, usvajawem i primenom tog dokumenta
stvaraju se pretpostavke da se problem razre{i na pravi na~in,
~ime bi se za{titili interesi sistema odbrane, kadra koji je u vi{ku i dru{tva u celini.
Autor je samostalni referent
u Upravi za strategijsko planirawe
Ministarstva odbrane
1. jun 2006.

Ministar odbrane u [apcu i Vaqevu

UKRATKO
MEDIJI U MIROVNIM
OPERACIJAMA

U NAREDNU GODINU
BEZ DUGOVA
Osim pove}awa plata profesionalnih pripadnika Vojske i MO,
ministar Zoran Stankovi} najavio i konkretne poteze Vlade Srbije
kojima bi trebalo da po~ne prodaja vojnih nepokretnosti
i kupovina stanova za vojne besku}nike
Ministar odbrane Zoran Stankovi}, u
okviru svojih redovnih aktivnosti, posetio je
17. maja {aba~ki i vaqevski garnizon. U poseti 402. pontonirskom bataqonu, 20. motorizovanoj brigadi, lokalnim samoupravama
tih gradova i Holding korporaciji Kru{ik
sa ministrom bili su pomo}nik ministra za
politiku odbrane Sne`ana Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra za materijalne resurse pukovnik dr Branko \edovi}, komandant Operativnih snaga general-major Dragan Kolunxija, na~elnik Uprave za qudske resurse general-major Petar Radoj~i} i saradnici.
Visoke goste u [apcu primili su komandant [aba~kog garnizona i pontonirskog bataqona potpukovnik Zoran Stani}, predsednik op{tine [abac Milo{ Milo{evi}, wegov zamenik Svetomir Ve{i} i na~elnik Ma~vanskog okruga Slobodan Damwanovi}. U
Vaqevu je ministra Stankovi}a o radu, `ivotu i problemima motorizovane brigade
obavestio wen komandant pukovnik Milan
Nedeqkovi}, a u Kru{iku primio ga je generalni direktor korporacije Jovan Davidovi}, sa saradnicima, kada su i dogovoreni
naredni oblici saradwe izme|u te fabrike
i Ministarstva odbrane. Ne{to kasnije, ministra Stankovi}a primili su u zgradi op{tine Vaqevo wen predsednik Jovan Tomi} i
na~elnik Kolubarskog okruga Goran Lu~i}, sa
saradnicima.
Ministar Stanakovi} je govorio o
predstoje}im potezima koji se odnose na finansijsku situaciju u MO i Vojsci i ponovio
da se sredinom godine o~ekuje korekcija pla-

ta profesionalnih pripadnika, kojom }e

zaposleni sigurno biti zadovoqni, te da,
s jeseni treba, najverovatnije, o~ekivati
jo{ jedno pove}awe plata. Napomenuv{i da
se ovih dana nazire kona~no zajedni~ko re{ewe sa Vladom Republike Srbije boqeg
finansirawa sistema odbrane i prodaje
vojne imovine i nepokretnosti (posredovawem Direkcije za imovinu Srbije i Poreske
uprave), ministar je podvukao da }e se, na
osnovu Master-plana, od tako prikupqenih
sredstava, 60 odsto utro{iti za urgentnu
nabavku stanova, 30 odsto za opremawe i
modernizaciju Vojske i 10 odsto za investiciono odr`avawe vojnih kapaciteta.
Nadamo se da }emo do kraja godine
uspeti da vratimo sve na{e dugove prema dobavqa~ima, da }emo narednu 2007. zapo~eti sa pozitivnom nulom, te da ne}emo vi{e
morati, kao do sada, da pla}amo visoke zatezne kamate. Dug od oko 100 miliona evra,
na po~etku godine, ve} smo smawili za ~etrdeset miliona, i to je veoma dobar znak.
Uskoro }e po~eti i remont na{ih aviona
MiG-29, a {to se ti~e minulih afera u Vojsci i MO, one su pred sudskim organima, ~ija }e istraga i pokazati ko jeste, a ko nije
kriv rekao je ministar odbrane, i dodao
da na nedavne optu`be da radi na rasturawu Vojske ne}e odgovarati preko medija i
da, ukoliko neko ima dokaze za to, slobodno
mo`e da podnese krivi~nu prijavu protiv
wega, pa neka nadle`ni organi o tome odlu~uju.
D. MARINOVI]
Snimio D. BANDA

Uprava za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane SCG i Kancelarija za bilateralne odnose Evropske komande SAD u
Beogradu organizovala je u Klubu Vojske na
Top~ideru 17. i 18. maja seminar o Medijskoj
podr{ci operacija o~uvawa mira. Skup su
otvorili na~elnik Uprave kapetan bojnog
broda Petar Bo{kovi} i na~elnik Nacionalnog centra za mirovne operacije General{taba VSCG pukovnik Petar ]ornakov.
Predavawima su prisustvovali predstavnici Ministarstva i Vojske zadu`eni za odnose
sa javno{}u. Saradwa sa Evropskom komandom ameri~ke vojske, naime, zapo~ela je jo{
u novembru 2005. godine, kada je odr`an prvi seminar Odnosi sa javno{}u i medijima.
O medijskim operacijama, strategijama
komunikacije i odnosima sa medijima u mirovnim misijama govorila je kapetan Xenifer Lovet, na~elnik Kancelarije za odnose
sa javno{}u Vazduhoplovnih snaga SAD u nema~koj bazi Ram{tajn. Poru~nik Trejsi Pejx,
na~elnik Odeqewa za odnose sa javno{}u
86. avio-puka, predavala je o svakodnevnim
kontaktima sa novinarima u kriznim situacijama. Iskustva oficira za odnose sa javno{}u Vojske SAD iz Iraka i ostalih zemaqa u kojima su anga`ovani, prenela je u~esnicima skupa poru~nik Erin Dorans, zamenik na~elnika Odeqewa u 435. avio-puku.
Tokom seminara, uz pomo} i sugestije
predava~a, na{e stare{ine su prakti~no kreirale plan komunikacije i smernice za odnose sa javno{}u u zami{qenim okolnostima,
po modelu koji se primewuje u ameri~kim oru`anim snagama. Uve`bavale su, tako|e, pisawe saop{tewa za javnost i obra}awe oficira na konferencijama za novinare.
V. P.

UPRAVQAWE
SREDSTVIMA I KONTROLA
VOJNIH POKRETA
U Sektoru za materijalne resurse 24. i
25. maja odr`an je seminar o upravqawu
sredstvima i kontroli vojnih pokreta. Organizatori skupa bili su Uprava za sistem logistike i Kancelarija za bilateralne odnose
Evropske komande SAD.
Ciqevi seminara bili su razmena iskustava i informisawe pripadnika MO i VSCG
o sistemu upravqawa materijalnim resursima
i sistemu kontrole vojnih pokreta u oru`anim
snagama SAD i Nato, sa naglaskom na informati~ku podr{ku, organizaciju poslova u zoni
borbenih dejstava i u mirovnim operacijama.
Skup su otvorili zastupnik na~elnika
Uprave za sistem logistike pukovnik Dragan
\or|evi} i major Ken Fetcer iz oru`anih
snaga SAD. Predava~i su bili i pukovnik u
penziji Xon M. Ranjan, na~elnik u 200. centru za materijalni menaxment, i zastavnik
prve klase Kristofer Ferguson, oficir za
projekat aktivnosti avijacijskog snabdevawa
u zoni dejstva.
M. [.

25

OBUKA

Z AV R [ N A V E @ B A S L U [ A L A C A [ K O L E R E Z E R V N I H O F I C I R A

ZA NOVE MISIJE
Prikaz sanitetske podr{ke
odreda VSCG u mirovnim misijama
Ujediwenih nacija bio je ciq ve`be
slu{alaca [kole rezervnih oficira
sanitetske slu`be i [kolskog centra
veterinarske slu`be VMA koja je
nedavno izvedena u Novom Sadu.
Ve`ba je imala regionalni karakter,
jer su u woj u~estvovali i predstavnici
civilne za{tite Ma|arske i Rumunije,
a sprovo|ewe standarda Natoa
nadzirala je stru~na delegacija
Sanitetske slu`be Vojske
Kraqevine Norve{ke.

26

ripremite operacioni sto! Sti`e pacijent, nare|uje major dr

Sr|an Star~evi}, {ef operacionog odeqewa vojne poqske
bolnice. Te{ko povre|enog donose na nosilima i odmah prikqu~uju na aparate. ^uju se: Skinut prvi zavoj. Pacijent hemodinami~ki stabilan. Pritisak dobar. Puls malo br`i. Na
mehani~koj je ventilaciji.
Bolni~aru, ve`i mi mantil, zahteva major Star~evi}.
Dok mu bolni~ar vezuje gajke na zelenkastom ogrta~u, obra}a se kolegi dr Aleksandru Vrawancu: Anestezija, kako nam je pacijent?
Stabilan, za sada, odgovara major Vrawanac.
Dobro, idemo povidon! Ajmo, povidon.
^uju se otkucaji srca na aparatu, a u daqini zvuci sirena sa
sanitetskih vozila koja pristi`u u vojnu poqsku bolnicu nose}i
povre|ene. Star~evi}ev pacijent ima eksplozivnu povredu desne
natkolenice sa velikom povredom mekih tkiva i kosti. Hirur{ka
ekipa nastoji da zaustavi obilno krvarewe, ali major Star~evi}
odlu~uje da, posredstvom video-linka uspostavi audio-vezu sa Op{tom bolnicom mirovne misije, kako bi se posavetovao sa iskusnijim kolegom.
Major Star~evi} na liniji. Sa kim razgovaram, pita na engleskom. Halo, generale \or|evi}u, imamo pacijenta sa masivnom

povredom. Ne znam da li da poku{amo da spasimo ekstremitet ili

da uradimo dezartikulaciju kuka. Nemamo mogu}nosti da uradimo
klasi~nu natkolenu amputaciju. Pacijent krvari.
Wegov se glas gubi u {atoru, jer na drugom kraju operacionog
odeqewa postaje `ivo. Hirur{ki tim, koji predvodi kapaten prve
klase Ivan Marjanovi}, specijalista op{te i vaskularne hirurgije, operi{e pacijenta sa povredom trbuha i krvarewem iz jetre.
Wegov rad budno prate starije kolege hirurzi, posebno na~elnik
VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} i general Leif Rosen, na~elnik Sanitetske slu`be Kraqevine Norve{ke.
Norve{ki general radoznalo gleda kako lekar radi, uzima skalpel, zaseca jedno mesto u stomaku i pita hirurga {ta je sad povre|eno. On poku{ava da odgovori na engleskom, a u pozadine se ~uju re~i:
Ako Vam je lak{e pri~ajte na srpskom, imamo prevodioca!
Povre|ena je vena kava inferior, odgovara na engleskom dr
Marjanovi}, dok mu se lice oro{ava znojem. Nema ni da{ka vetra
u {atoru, a vrelina se lepi za telo. Na tom mestu zadr`ava se samo onaj ko mora. A pa`wu posmatra~a privukla je ~iwenica da su,
umesto markiranata ili lutaka, ovoga puta pacijenti bili `iva
bi}a. Naime, pig 1 i pig 2, otkrivaju wihov identitet.

REGIONALNA SARADWA
Ve`ba u Novom Sadu imala je i regionalni zna~aj, jer je u
woj u~estvovala i ekipa Civilne za{tite iz ma|arske `upanije
^ongrad. Oni su predstavili specijalno vozilo i opremu za detekciju opasnih materija i hemijskih supstanci kojim se na terenu
obavqaju prethodne analize, a na osnovu kojih se preporu~uju
mere za{tite. Wihovo anga`ovawe pratili su i predstavnici
Civilne za{tite Republike Rumunije.

NAPAD TERORISTA
Re~ je o delovima ve`be koju su 12. maja u Novom Sadu izveli slu{aoci 89. klase [RO sanitetske slu`be, 88. klase [kolskog centra veterinarske slu`be Vojnomedicinske akademije i
Sanitetskog nastavnog centra, u saradwi sa pripadnicima Vojnomedicinskog centra Novi Sad, 72. specijalne brigade, Re~ne
flotile i Novosadskog korpusa. Ciq ve`be kojom je rukovodio
pukovnik dr \oko Maksi}, bio je prikaz sanitetske podr{ke odreda VSCG u mirovnim misijama Ujediwenih nacija. Imala je i
regionalni karakter, jer su u woj u~estvovali i predstavnici civilne za{tite Ma|arske i Rumunije. Sprovo|ewe standarda Natoa nadzirala je stru~na delegacija Sanitetske slu`be Vojske
Kraqevine Norve{ke.
Sve je po~elo u Domu Vojske na Beogradskom keju. Rukovodstvo
ve`be, slu{aoci, posmatra~i, dvadesetak inostranih vojnih predstavnika akreditovanih u na{oj zemqi, ispunili su salu do posledweg mesta. U uvodu su data obja{wewa politi~kih, vojnih i sa-

HIRUR[KE EKIPE

Snimio Darimir BANDA

Prema oceni mnogih, hirurzi i anesteziolozi zaslu`ili su ~istu desetku. Dve hirur{ke ekipe operacionog odeqewa ~inili su majori dr Sr|an Star~evi}, hirurg, i dr
Ivo Udovi~i}, anesteziolog, kapetani prve klase Ivan
Marjanovi}, hirurg i anesteziolog dr Aleksandar Vrawanac, instrumentarke su bile Tatjana Cvijeti~anin i Slavica Manojlovi}, anesteti~ar Dejan Jovanovi}, a slu{aoci
Nikola Stojanovi} i Goran Lili}.

nitetskih prilika u izmi{qenoj dr`avi Grejlend, u kojoj se nalazi

odred VSCG u mirovnoj misiji UN. U ju`nom delu te dr`ave uo~eni
su teroristi, koji su krenuli na lokalnu hemijsku industriju, {kole, mostove i druge osetqive objekte. Wima se trebalo suprotstaviti brzo i uspe{no. Dvadesetak hektara Kasarne Janko ^melik bilo je idealno mesto da se to prika`e brojnim posmatra~ima i gostima.
Na dojavu o upadu teroristi~ke grupe aktivirana je interventna antiteroristi~ka jedinica. Ispred {atora u kome su sme{teni posmatra~i fiju~u meci, {tek}u automati, opa`a se gust `uti dim, a zaglu{uju}a je buka koju prave dva oklopna transportera.
Interventna jedinica uspeva da uni{ti teroristi~ku grupu,
a iz bataqonske sanitetske stanice upu}ena su dva sanitetska vozila za zbriwavawe povre|enih ~uju se komentari kapetana Jovice Bosan~i}a iz bataqona za specijalna dejstva Novosadskog
korpusa.
I kad je u tom delu pucwava utihnula, pripadnici protivteroristi~kog bataqona vojne policije 72. specijalne brigade prikazali su akciju osloba|awa talaca u urbanoj sredini. Naime, teroristi su zaposeli {kolu i dr`e pet profesora kao taoce. Gosti
mogu da prate ono {to se de{ava u {koli na video-bimu koji je postavqen preko puta glavnog {atora. Radwu snimaju dve kamere
jedna ispred {kole, a druga u u~ionici. Kamera ima digitalni zum
i wom se kompjuterski upravqa, a slika se projektuje na ekranu.
Snajperski parovi obezbe|uju podr{ku protivteroristi~kim timovima. I dok oni dejstvuju, gledamo kako specijalci upadaju u {kolu i
osloba|aju taoce. Ima povre|enih. U akciju stupaju zajedno civilni
i vojni sanitet.

POQSKA BOLNICA
Sledimo trag zbriwavawa povre|enih i obolelih, koji vodi
do bataqonske sanitetske stanice. Tu se pru`a prva pomo} i medicinska pomo}, a ponekad i hirur{ka, prvog prioriteta. Slu{alac
dr Vladimir Qubi~i}, komandir sanitetskog odeqewa te stanice,
obja{wava da je to prvo mesto gde se otvara medicinska dokumentacija i gde se povre|eni i oboleli uvode u protokol. Uobi~ajeno
je da bataqonska sanitetska stanica ima lekara op{te prakse,

27

tehni~ara, dva bolni~ara i nosioce povre|enih i obolelih, ali

kako se na toj ve`bi o~ekivao ve}i broj povre|enih, oja~ana je jednom hirur{kom ekipom iz sastava vojne poqske bolnice. U tom sastavu stanica je sli~na onima u misijama UN.
Odatle put vodi do poqske bolnice, a u wenom predvorju, poput brane, prostrlo se prijemno-trija`no odeqewe. Slu{alac Milo{ Zari} obja{wava kako se najpre na raspodelnom mestu sprovodi primarna trija`a povre|enih i obolelih na ~etiri osnovne
grupe kontaminirane, infektivne, psihotraumatizovane i ostale. Prve tri se posebnim putem upu}uju u odgovaraju}a odeqewa, a
ostali bolesnici, prema redu hitnosti, uvode se u {ator prijemno-trija`nog odeqewa, gde najiskusniji lekar obavqa trija`u.
To je vrlo frekventno mesto u koje stalno dolaze povre|eni
i mora se brzo raditi nagla{ava Zari}.
Obilazimo ostala odeqewa poqske bolnice. Pored ve} opisanog operativnog, uo~qivo je i odeqewe za kontrolu namirnica
`ivotiwskog porekla koje je u sastavu veterinarske ambulante. Zavirili smo i u apoteku sa sterilizacijom, u evakuaciono-transportno odeqewe brigadne sanitetske stanice, a prava atrakcija
je sanitetska prihvatnica sa helidromom, odakle pole}u helikopteri sa povre|enima do krajweg odredi{ta Op{te bolnice mirovne misije, koja je vrh sanitetskog obezbe|ewa.
Ta bolnica je prvi put prikazana na jednoj sanitetskoj ve`bi.
Sme{tena je u novosadskom VMC-u (vojnoj bolnici koja podno Petrovaradina radi u kontinuitetu ve} 220 godina) i do we se pacijenti evakui{u vazdu{nim putem, anga`ovawem helikoptera Vazduhoplovnih snaga i rekom Dunav brodom Re~ne flotile VSCG. Tako
pristigle pacijente operativno zbriwavaju hirur{ke ekipe pod
rukovodstvom dr Bo`idara Bengina.
U krugu VMC, istovremeno, mobilna ekipa Instituta za transfuziologiju VMA na licu mesta prikupqala krv od dobrovoqnih
davalaca.

RAFINERIJA U PLAMENU
Deo ve`be u kom je prikazan rad Civilne za{tite Novog Sada bio je spasavawe i zbriwavawe povre|enih prilikom akcidenta u industrijskom postrojewu za preradu sirove nafte. Na dojavu
o po`aru u Rafineriji nafte Novi Sad na lice mesta prva je pristigla profesionalna vatrogasna jedinica Rafinerije. Oni su
uspeli da zadr`e vatrenu stihiju pod kontrolom dok su ekipe za
hitnu medicinsku pomo} novosadskog Doma zdravqa i Crvenog krsta ukazivale pomo} povre|enima. Kako se Rafinerija nafte nalazi na samoj obali Dunava, najte`e povre|eni su, nakon ukazane

28

prve pomo}i, brodovima Re~ne flotile Vojske SCG evakuisani do

Vojnomedicinskog centra na daqe zdravstveno zbriwavawe.
U obuzdavawe vatrene stihije i hla|ewe industrijskih postrojewa ukqu~ila se, po pozivu, i profesionalna vatrogasna brigada MUP-a Novi Sad, pa je vatra ubrzo nakon toga po~ela da jewava. Nedugo zatim na mesto akcidenta iza{le su i stru~ne laboratorijske ekipe Rafinerije i Prirodno-matemati~kog fakulteta.
One su, uzimawem uzoraka vazduha i zemqi{ta u zoni zahva}enoj akcidentom, proverile stepen kontaminacije `ivotne sredine. Na sanirawu posledica anga`ovane su i odre|ene slu`be JKP
Vodovod i kanalizacija i Elektrovojvodine. Tokom izvo|ewa ve`be
prikazano je i efikasno ga{ewe mawih po`ara upotrebom impulsivnih pu{aka kojima raspola`e novosadska vatrogasna brigada.

PO NATO STANDARDIMA
Novosadska sanitetska ve`ba, u kojoj je u~estvovalo oko 250
qudi, po mnogo ~emu bila je jedinstvena. Pukovnik prof. dr \oka
Maksi}, rukovodilac ve`be, i wegov pomo}nik pukovnik prof. dr
Zoran Popovi}, zajedno sa kolegama sa VMA, ulo`ili su veliki
trud da se u svim segmentima pripreme i realizacije tog zadatka
implementiraju standardi Natoa, a bila je to i izvanredna prilika da se inostrana iskustva uporede sa iskustvima na{ih stru~waka u sanitetskom zbriwavawu povre|enih i obolelih. Ostvaren je
i zna~ajan tehnolo{ki pomak. U svakom odeqewu poqske bolnice
instalirani su kompjuteri, koji su video-linkom spojeni sa bolnicom mirovne misije i sa VMA.
I komentari gostiju bili su pohvalni. Ve`ba je veoma dobro
isplanirana, odvijala se bez ijednog zastoja i propusta, a rad u
svim etapama bio je kvalitetan i sinhronizovan.
Slu{aoci [RO i uop{te u~esnici pokazali su visok nivo
obu~enosti i organizacionih sposobnosti. Posebno je bila zanimqiva prakti~na primena ve{tina kojima su na{i mladi hirurzi i
anesteziolozi ovladali na kursevima ratne hirurgije u Norve{koj
i Holandiji istakao je general-major prof. dr Miodrag Jevti} i
dodao da su na{i mladi lekari pokazali visoku svest, stru~nost i
osposobqenost za budu}i poziv.
Norve{ki general dr Leif Rosen bio je iskreno odu{evqen
medicinskim personalom VSCG i brzinom kojom se prilago|avaju
standardima Natoa u sanitetskom zbriwavawu.
A kako i ne bi. Za razliku od drugih, koji su u~ili na animalnim
modelima, na{i lekari su, silom prilika, tokom te{kih ratnih godina postulate svoje hirur{ke doktrine potvr|ivali na qudima.
Mira [VEDI]
Budimir M. POPADI]
1. jun 2006.

UKRATKO
NOV^ANA POMO]
PORODICI PILOTA
[I[I]A
U Komandi Vazduhoplovnih snaga i protivvazduhoplovne odbrane u Zemunu porodici pilota Emira [i{i}a, koji se jo{ uvek
nalazi u zatvoru u Rimu, uru~ena je nov~ana
pomo} koju su prikupila dva udru`ewa pilota Kurjaci sa U{}a i Udru`ewe saobra}ajnih pilota JAT-a Sveti arhangel Gavrilo.
Inicijativu je pre nekoliko meseci pokrenulo Udru`ewe Kurjaci sa U{}a. Oni
su pomogli Vesni da otputuje u Rim kako bi
videla supruga, dok su Jatovi piloti obezbedili besplatnu kartu. Ovom prilikom predstavnici oba udru`ewa uru~ili su drugi deo
nov~ane pomo}i. Toj plemenitoj akciji pridru`ile su se i [i{i}eve kolege iz Komande VS i PVO.
Uru~uju}i nov~anu pomo} Emirovoj supruzi pukovnik Dragan Katani}, komandant
VS i PVO, zahvalio je predstavnicima tih
udru`ewa, a kapetan Velibor Slavuj, predsednik Udru`ewa saobra}ajnih pilota JATa, istakao je kako je [i{i} wihov kolega o
kome }e uvek voditi ra~una.

Pismo vojnika 63. padobranske brigade

MOLBA ZA PRODU@EWE
VOJNOG ROKA

bila mnogo toga {to nam je skra}en vojni

rok na {est meseci. Nismo imali prilike
ni vremena da zavr{imo kurs alpinistike, pre`ivqavawa u prirodi, obuku na
reci, obuku u smu~awu i da ne nabrajam
daqe. Razumemo da je Vojska u te{koj materijalnoj situaciji i da postoje te{ko}e
oko nabavke rezervnih delova. Zato smo
i bili spremni da ostanemo u Vojsci dokle god se ne popravi avion ili re{i problem na neki drugi na~in isti~e vojnik
Branislav Petrovi} iz Novog Sada, jedan
od potpisnika tog pisma.
Epilog pri~e je da je prona|eno tehni~ko re{ewe problema, po{to ne postoji zakonski osnov da im se produ`i
vojni rok. Naime, preplanirano je anga`ovawe jednog aviona AN-26 koji je u petak 26. maja sa Aerodroma Batajnica
prebaziran u Ni{ gde su vojnici istog
dana sko~ili svoj drugi {kolski padobranski skok. Skakali su i tokom vikenda, u jednom danu i dva skoka desantnim
padobranom PD 08-3U. A pretposledweg
dana wihovog vojnog roka na{a vojska
dobila je jo{ jednu generaciju vojnih padobranaca.
I oni su pred razdu`ewe uniforme
izgubili svoje beretke sa padobranskim
znakom koje su uredno platili ~etnom stare{ini zbog gubitka vojne opreme. A onda
su ih iznenada prona{li na svojim glavama dok su u civilu postrojeni napu{tali kasarnu u kojoj su zajedno proveli {est
meseci.

M. [.

JUBILEJ
PRVOG LETA UTVE

Snimio Dragan KOLUNXI]

ospodine ministre, mi vojnici generacije decembar 2005. godine na

redovnom slu`ewu vojnog roka u 63.
padobranskoj brigadi, molimo Vas
da nam produ`ite vojni rok...
Ovako po~iwu pismo vojnici decembarske generacije 63. padobranske brigade sa zvawem u~enikpadobranac, koji
su se pro{le sedmice, pred sam kraj svog
vojnog roka, obratili li~no ministru odbrane da im re{i problem. Jer, zavr{ili su zemaqsku padobransku obuku, sko~ili su prvi skok od planiranih {est a
onda se avion pokvario. Kao jedno od mogu}ih re{ewa ponudili su da im se produ`i vojni rok.
Vojnici koji uveliko broje sitne dane `eleli su jedino da se ponosni vrate
svojim ku}ama, ako treba i kasnije nego
{to je predvi|eno propisima, samo da
uspe{no zavr{e program padobranskih
skokova i postanu pravi padobranci.
Proletos smo zapo~eli osnovnu
padobransku obuku i uspe{no sko~ili prvi skok 5. aprila. Ali nismo imali sre}e
da nastavimo sa skakawem jer se avion
AN-2 pokvario pri sletawu. Od tog dana
do danas dobijali smo razna obja{wewa
od na{ih stare{ina, ali smo i daqe
ostali na zemqi umesto da ska~emo. Svi
smo u padobransku brigadu do{li dobrovoqno sa `eqom da postanemo padobranci i to u trenutku kada se regruti masovno opredequju za takozvano civilno slu`ewe vojnog roka. Nemojte me pogre{no
shvatiti, ali na{a generacija je ve} izgu-

Drugi prototip utve 75

U fabrici Utva 20. maja obele`eno
je 30 godina od prvog leta aviona utva 75.
Prisutne goste pozdravio je direktor Tomislav Bjelogrli}, a o razvojnom putu aviona
govorio je konstruktor dipl. in`. Dragoslav
Dimi}.
Razvijen doma}im snagama, avion utva
75 bio je posledwi velikoserijski model u
nekada{woj Jugoslaviji, koji se do dana{weg
dana odr`ao kao avion za po~etnu i osnovnu
obuku pilota ratnog vazduhoplovstva.
Na sve~anosti je promovisana kwiga
Utva 75 autora dipl. in`. Dragana Kolunxi}a i dipl. in`. Dragoslava Dimi}a. Sve~anost je zavr{ena demonstrativnim letom
utve i izlo`bom aviona.

Vladica KRSTI]

D. K.

29

SARADWA

ZAJEDNI^KA VE@BA
VSCG I VOJSKE
MA\ARSKE
HRABAR KORAK
2006

IN@IWERCI
U VIRTUALNOM SVETU
Ve`ba u centru za simulacije
u ma|arskom gradu Varpaloti
pokazala je da pripadnici
dve vojske mogu aktivno da sara|uju
u odbrani od prirodnih nepogoda
poput poplava, podzemnih voda,
zemqotresa i vanrednih klimatskih
neprilika ili katastrofa, kao {to
su nuklearne havarije, po`ari,
saobra}ajne nesre}e i o{te}ewa
gasovoda

ostoje situacije kada granice gube svoj zna~aj, kao {to je to, na primer, potreba da se susednoj dr`avi pru`i pomo} u slu~aju prirodne
katastrofe ili elementarnih nepogoda {irih razmera. Upravo takva
pretpostavka inicirala je zajedni~ku komandno-{tabnu ve`bu VSCG i
Vojske Ma|arske pod nazivom Hrabar korak 2006, koja je od 14 do
18 maja odr`ana u ma|arskom gradu Varpaloti. Zajedno sa pripadnicima Kopnenih snaga Vojske Ma|arske u ve`bi je u~estvovalo i 17 oficira
i podoficira VSCG.
U~esnici ve`be su u Centru za obuku Vojske Ma|arske (VM) re{avali zadatke u odbrani od poplava u sredwem i dowem toku reke Tise, pri ~emu su koristili najsavremenije informati~ke sisteme za simulacije elementarnih nepogoda i katastrofa i stvarawe velikog broja promenqivih situacija i incidenata. Zavr{nici ve`be prisustvovali su na~elnik Uprave za operativne
poslove General{taba VSCG general-major Qubisav Todorovi}, na~elnik
Uprave za planirawe [taba odbrane VM general-major I{tvan Juhas, komandant Kopnenih snaga VM general-major Tibor Benko, izaslanik odbrane
Srbije i Crne Gore u Ma|arskoj pukovnik Milutin Radanovi} i drugi zvani~nici, koji su se na licu mesta uverili u znawe, ume{nost i iskustvo in`iweraca Srbije i Crne Gore i Ma|arske prilikom planirawa, organizacija i realizacija zadataka odbrane od velikih poplava.

ZA[TITA OD POPLAVA
Na pro{logodi{wu inicijativu General{taba VM, a u skladu sa zakqu~cima sa sastanka na~elnika General{taba Vojske SCG i Ma|arske iz
oktobra 2005. godine, zajedni~ka ve`ba Korak napred 2006 stavqena je
u plan bilateralne vojne saradwe obe zemqe za ovu godinu. Neposredne
stru~ne i materijalne pripreme odr`ane su po~etkom godine, a stare{ine

30

1. jun 2006.

General-majori Qubisav Todorovi}

i I{tvan Juhas u Komandi
me{ovitog bataqona (levo)

DOBRI SUSEDI
Zavr{ne ve`bovne aktivnosti u Varpaloti pratili su
na~elnik Uprave za operativne poslove G[ VSCG general
-major Qubisav Todorovi} i wegov saradnik pukovnik Steva \evi}. Oni su u razgovoru sa general-majorima I{tvanom Juhasom, Tiborom Benkom i I{tvanom Kova~om razmenili saznawa, pri ~emu je posebna pa`wa posve}ena iskustvima Vojske Ma|arske koja mogu biti zna~ajna za pristupawe Srbije i Crne Gore evroatlantskim integracijama.
General Todorovi} je pokazao veliko zanimawe za zakonsko regulisawe i prakti~ne pokazateqe anga`ovawa Vojske
Ma|arske u odbrani od prirodnih katastrofa unutar vojske, van vojske i onim koje imaju me|unarodni karakter.
Veoma je zna~ajno isti~e general Todorovi} {to
je grupa od 17 oficira i podoficira VSCG osposobqena
za primenu standarda i procedure rada u multinacionalnom okru`ewu i anga`ovawu na za{titi od poplava, pogotovo u svetlu ~iwenice da je na{a osnovna tema u obuci
ove godine, upravo pomo} ~lanicama dr`avne zajednice u
slu~aju prirodnih katastrofa i elementarnih nesre}a {irih razmera. U ovom trenutku mi ne mo`emo da formiramo Simulacioni centar poput centara u Ma|arskoj, Rumuniji ili Hrvatskoj, ali je ova ve`ba dobar primer kako
mo`emo grupu oficira ukqu~iti u rad postoje}ih simulacionih centara u okru`ewu. Na{i oficiri }e, u okviru
vojnostru~ne obuke, svoja iskustva preneti i drugim stare{inama, a kada se steknu materijalno-finansijski uslovi
da formiramo sli~an centar, oni }e biti nosioci organizacije i funkcionisawa tog centra.

VSCG su se ve} 14. maja obrele u Centru za obuku VM, sme{tenom u Varpaloti. Oni su se prvog dana obavestili o zadacima,
kompjuterskom vojnom simulacionom sistemu, rukovawu komuninikacionim kanalima i o ma|arskoj zakonskoj i organizacijskoj
regulativi za u~e{}e Vojske u otklawawu elementarnih nepogoda i katastrofa. U daqem toku ve`bovnih aktivnosti formirali su {tab rukovodstva ve`be i {tab bataqona, koji je odre|en
za upravqawe zajedni~kim snagama za za{titu od poplava.
[tab me{ovitog bataqona u toku priprema za odbranu od
poplava planira sve zna~ajne aktivnosti koje treba preduzeti,
poput formirawa grupe za obavqawe zemqanih radova, pokreta kolona, veze sa stru~wacima koji u~estvuju u borbi protiv
vodene stihije, transporta materijala i organizacije logisti~ke podr{ke.
Prema pretpostavci za ve`bu, poplava u sredwem i dowem
toku reke Tise se {iri, {to je zahtevalo brzu, efikasnu i koordinisanu akciju in`iweraca iz zajedni~kog bataqona. Naravno, odbrana od velikih prirodnih katastrofa nije jednostavna,
tako da tokom zajedni~ke akcije dolazi da velikog broja neplaniranih doga|aja i incidenata. Ipak, u~esnici ve`be u svakoj
situaciji ispoqavaju znawe, ume{nost i iskustvo, tako da se uz
velike napore poplava u Ma|arskoj svodi u podno{qive okvire. Me|utim, vodeni talas na Tisi se pomera prema Srbiji i
Crnoj Gori i ma|arski vojnici se pripremaju da uzvrate pomo}
snagama za odbranu od poplave na teritoriji SCG. Ovo je, u
kratkim crtama, si`e ve`be koju su pripadnici oru`anih snaga
dveju susednih zemaqa izveli u Varpaloti.
U prvobitnom planu ve`be, pored kori{}ewa najsavremenijih informati~kih sistema za simulacije elementarnih nepogoda i katastrofa, predvi|en je i prakti~an deo u kome su in`iwerci trebali da na delu poka`u svoje ve{tine.
Na`alost, ve`ba je izvedena u u`em okviru ka`e komandant 37. in`iwerijske brigade brigadni general I{tvan
Kova~ zbog toga {to je u Ma|arskoj do{lo do pravih poplava,
tako da smo, zapravo, imali ve`bu u`ivo. Zna~aj ve`be time nije umawen, zato {to je simulacioni centar Vojske Ma|arske

Pripadnici VSCG koji su u~estvovali na ve`bi u Varpaloti

31

SARADWA

STABILNOST
U REGIONU
Na~elnik Uprave za
planirawe [taba odbrane Vojske Ma|arske general-major I{tvan Juhas
smatra da je izvedena zajedni~ka ve`ba VSCG i VM
predstavqa pozitivan pomak u konkretnom sprovo|ewu me|usobne saradwe
dve vojske.
Treba da po|emo od
~iwenice nagla{ava general Juhas da smo susedi. Postoje situacije koje ne poznaju granice i prelaze
sa teritorije jedne zemqe u drugu. Ciq svih vojni~kih
aktivnosti jeste stvarawe stabilne sredine, a to je dobra baza da se metodom korak po korak pristupa stvarawu jo{ ve}e stabilnosti u regionu. Dva na~elnika General{taba su rekla da je potrebna saradwa izme|u na{e dve vojske i mislim da je ova ve`ba pokazala da }emo i u budu}nosti odli~no sara|ivati.

stvorio sve pretpostavke da in`iwerci daju pun doprinos u kvalitetnom planirawu, organizaciji i realizaciji zadataka odbrane od poplava.
Po re~ima potpukovnika Vladimira Ivo{eva, postoje metodolo{ke razlike u vo|ewu karata, dnevnika i formirawu izve{taja u na{oj i ma|arskoj vojsci, ali one nisu pravile smetwe da se zajedni~ke aktivnosti obave efikasno, brzo i stru~no.

SIMULACIJA PRIRODNIH KATASTROFA

Centar za simulaciju u Varpaloti po~eo je sa radom 2000.
godine. Prilikom wegovog formirawa vodilo se ra~una o ispuwavawu standarda Natoa i sposobnosti simulacionog sistema
Markus za izvo|ewe ra~unarskih ve`bi na nivou brigada i
Kopnene vojske, ali po{to je sistem u me|uvremenu tehni~ki unapre|en, pro{le godine su na wemu izvedene i ve`be vazduhoplovstva i General{taba Vojske Ma|arske.
Simulacioni sistem sa radnom grupom za izvo|ewe specijalnih efekata omogu}ava da se sve radwe proigraju u virtuelnoj sredini i realnom vremenu, {to od u~esnika ve`bi zahteva
pravilnu procenu takti~kih varijanti i dono{ewe prave odluke. Nema sumwe da se na takav na~in znatno smawuju tro{kovi
obu~avawa, zato {to nema anga`ovawa velikog broja qudi i
tehnike pri uve`bavawu komandi. Zanimqivo je da Centrom za
simulaciju rukovode penzionisani oficiri Vojske Ma|arske,
koji su osposobqeni da rukuju sistemom.
Stekli smo odli~na iskustva tvrdi izvr{ni oficir u
rukovodstvu ve`be pukovnik Zoran Papi} i kroz rad simulacionog centra, i po pitawima me|usobne saradwe u rukovodstvu
ve`be, me{ovitoj komandi bataqona i me{ovitoj komandi ~ete.
Jasno je da takva opcija mo`e da funkcioni{e bez problema.

32

Kompjuterska simulacija situacije na terenu

Po mi{qewu pukovnika Papi}a, prikupqena iskustva ukazuju na potrebu da i Vojska Srbije i Crne Gore oformi svoj simulacioni centar, jer se sa wime posti`u odli~ni rezultati u
osposobqavawu svih nivoa komandovawa. To se dobro videlo u
Varpaloti, gde je sistem pratio sva doga|awa na ve`bi, raspore|ivao radne zadatke, osmatrao operativne radwe i sankcionisao bilo koju pogre{nu odluku komandanta bataqona ili komandira ~ete i voda. U tim situacijama, simulacioni sistem,
jednostavno, prestane da radi.

USLOV ZA INTEGRACIJE
Utisci sa zajedni~ke ve`be VSCG i Vojske Ma|arske su pozitivni i, kako re~e vo|a delegacije na{e vojske pukovnik Branko Deleti}, sve je, po~ev{i od doma}inskog i prijateqskog do~eka do organizacije rada, bilo na najvi{em mogu}em nivou.
Prvi put smo imali prilike da gledamo {tabnu kompjutersku simulacionu ve`bu, {to }e nesumwivo predstavqati budu}nost na{eg rada i uslov ulaska u integracione procese ka`e pukovnik Deleti}.
Zajedni~ke ve`bovne aktivnosti omogu}ile su i da se pripadnici dveju vojski dru`e i sklapaju prijateqstva, tako da se
na{lo vremena i za fudbalsku utakmicu, zajedni~ku pripremu
ribqe ~orbe i prisustvo kulturnim programima.
Najva`nije je, svakako, da su oficiri i podoficiri iz na{e zemqe videli, na licu mesta, kako se Vojska Ma|arske anga`uje na za{titi od prirodnih katastrofa. Uostalom, vi{e od
1.500 pripadnika Kopnene vojske Ma|arske (deset posto) profesionalno je anga`ovano na tim zadacima. Veoma je va`no i
iskustvo da vojska, u vanrednim situacijama zbog prirodnih ili
ve{ta~kih katastrofa, mora da bude organski deo jedinstvenog
sistema na nivou dr`ave. Na kraju treba naglasiti da je prva
zajedni~ka ve`ba VSCG i VM dokazala da u budu}nosti pripadnici dve vojske mogu aktivno da sara|uju na sanaciji i odbrani
od prirodnih nepogoda poput poplava, podzemnih voda, zemqotresa i vanrednih klimatskih neprilika ili katastrofa kao
{to su nuklearne havarije, po`ari, saobra}ajne nesre}e i
o{te}ewa gasovoda.
Zoran MILADINOVI]
1. jun 2006.

SPECIJALNI PRILOG 9

RAT
ZA MIR

MIROVNE MISIJE:
NADA, OBAVEZA I PRAVDA

O ratu kao jednoj od najdestruktivnijih dru{tvenih pojava svedo~e ~ak i prve stranice
istorije ~ove~anstva. Vekovima je qudski rod bele`io svekoliki napredak, ali kqu~ni
svedok ~ovekovog nesavr{enstva jeste upravo wegov ukleti pratilac rat!
Jedni su i{li u osvaja~ke pohode, drugi su hteli samo minimum `ivotnog prostora,
neki su, vo|eni pogubnom politikom, hteli ceo svet... Naravno, nigde nikome i nikada
rat nije doneo dobro. Naprotiv. Poput bumeranga vra}ala se snaga udara namewena
protivniku. Milionske qudske `rtve, neopisive patwe i strahovita razarawa,
|avoqev su beleg ratova. I gde god progovori oru`je, zanemi pamet.
Svet je umoran od ratova. Jedini rat koji ima smisla i vaqalo bi ga voditi do kraja jeste
rat za mir! Trajna objava rata svim ratovima. Mo`da utopija, ali jedina nada za na{u
planetu upla{enu da mo`e biti uni{teno sve {to je na woj milijardama godina stvarano.
Zato su neprocewivo zna~ajne mirovne misije koje decenijama {irom sveta hlade usijane
glave, u}utkuju oru`je i vra}aju veru u `ivot bez rata.
B. KOPUNOVI]

Ideja i stvarnost Ujediwenih nacija

ISKU[EWA
KOLEKTIVNE
BEZBEDNOSTI
Pi{e
pukovnik Petar ]ornakov,
ne~elnik Centra za mirovne
operacije G[ VSCG

Zemqe pobednice nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu,

suo~avaju}i se sa posledicama dva svetska sukoba, koja su
~ove~anstvu donela do tada nezabele`ena stradawa i razarawa,
odu~ile su da stvore novi me|unarodni poredak kako bi se
onemogu}ilo izbijawe ratova velikih razmera, a sukobi izme|u
dr`ava re{avali mirnim putem rat bi se zabranio kao sredstvo
re{avawa me|udr`avnih sukoba. Kqu~na uloga u sprovo|ewu te
ideje poverena je novoformiranoj Organizaciji Ujediwenih nacija
(1945). Ona je svojim osniva~kim aktom (Poveqom UN), koji su
ratifikovale dr`ave ~lanice, dobila mandat, mehanizme i
instrumente, da u okvirima novodefinisanih principa
me|unarodnih odnosa ostvaruje svoju ulogu u re{avawu sukoba i
o~uvawu regionalnog i svetskog mira.

svojena Poveqa Organizacije Ujediwenih nacija, kao najvi{i me|unarodni pravni akt, unela je u me|unarodne odnose instrumente kolektivne bezbednosti koji ukqu~uju
sankcije i primenu sile (ukqu~uju}i i vojnu) radi odbrane
dr`ava od agresije, otklawawa pretwi miru i o~uvawu
mira. Razlaz biv{ih saveznika na dva suprotstavqena
bloka, svega nekoliko godina po{to su kreirali novi me|unarodni svetski poredak, doprineo je da sistem me|unarodne bezbednosti ne za`ivi na na~in kako je projektovan Poveqom UN.
Upotreba veta ideolo{ki i politi~ki suprotstavqenih
stalnih ~lanova u Savetu bezbednosti UN onemogu}ila je primenu mehanizama sistema kolektivne bezbednosti koji su bili
definisani u poglavqu VII Poveqe UN. Uprkos tome, UN su se
ve} 1948. godine suo~ile sa potrebom da posreduju u re{avawu me|unarodnih sukoba. Misija UNTSO bila je prva misija
UN koja je uspostavqena radi nadgledawa procesa podele Palestine i formirawa Arapske i Jevrejske dr`ave na wenom
prostoru. Iste godine, UN su posredovale u zaustavqawu sukoba i nadgledawu primirja izme|u Pakistana i Indije u Ka{miru u okviru misije UNMOGIP. Uprkos ~iwenici da dve prvouspostavqene misije UN jo{ uvek nisu okon~ane, UN su u periodu
od 1948. do 1991. sa svojim snagama u~estvovale u 48 mirovnih operacija, od kojih su ve}ina uspe{no ispunile svoj mandat.
Prema prihva}enom modelu mirovnih operacije za o~uvawe mira (Peacekeeping Operations), kako su nazvane, one su imale mandat na osnovu poglavqa VI Poveqe UN, koji predvi|a medijaciju i pru`awe dobrih usluga UN i me|unarodne zajednice zemqama u sukobu. Formula za ovu vrstu operacija sastojala se od saglasnosti dr`ava da prekinu oru`ane sukobe i prihvate posredovawa UN, uz anga`ovawe me|unarodnih trupa pod

34

zastavom UN do postizawa trajnog mira, odnosno politi~kog

re{ewa sukoba.
Govore}i o ulozi koju su vojne snage dobile u mirovnim operacijama pod mandatom UN, Dag Hamar{eld, generalni sekretar
UN, najboqe je izrazio prirodu tih operacija, rekav{i: O~uvawe mira nije vojni~ki posao, ali samo vojnik mo`e da ga obavi.

NOVA SLIKA SVETA

Sa zavr{etkom hladnog rata okon~ava se period relativne svetske stabilnosti koja je po~ivala na ravnote`i mo}i
i geopoliti~koj podeli sveta izme|u dva svetska bloka. Svet
postaje sigurniji jer je uklowena opasnost od svetskog rata i
regionalnih sukoba. Rizici od me|udr`avnih sukoba su sve mawi, jer ve}ina dr`ava Amerike i Evrope stremi istim vrednosnim, politi~kim i bezbednosnim ciqevima. Na svetskoj pozornici kao jedina svetska supersila ostaju SAD, koje uz podr{ku
zemaqa zapadne demokratije i Natoa postaju dominantan
faktor u me|unarodnim odnosima. Na me|unarodnoj sceni razvijaju se odnosi u kojima mnogi vide elemente novog me|unarodnog poretka i koji nazivaju PAX AMERICANA.
Istovremeno, nestanak me|unarodnih mehanizama koji su
obezbe|ivali geopoliti~ku stabilnost doveo je do erupcije gra|anskih, me|uetni~kih i verski motivisanih ratova u Tre}em
svetu, koji su ostavili katastrofalne posledice na stanovni{tvo i ekonomiju tih zemaqa. U posledwoj deceniji 20. veka zabele`eno je vi{e genocida nego u celokupnoj istoriji ~ove~anstva. Milioni poginulih i desetine miliona osaka}enih, interno raseqenih i izbeglih, tragi~an je bilans desetine ratnih sukoba u koji su obele`ili kraj drugog milenijuma.
U globalizovanom svetu posledice ratova i raspada dr`ava Tre}eg sveta nisu mogle da ostanu u lokalnim okvirima
1. jun 2006.

uru{enih dr`ava. Razvijeni

svet suo~io se sa novim bezbednosnim pretwama u vidu
asimetri~nih pretwi, poput terorizma ili organizovanog
kriminala koji su ozbiqno
ugrozili nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost.
Nacionalni interesi dr`ava da se odgovori na nove
bezbednosne pretwe, pritisci
javnog mwewa u razvijenim zemqama da se zaustave krvavi
gra|anski, verski i etni~ki sukobi i promeweni geopoliti~ki odnosi velikih i regionalnih sila, rezultirali su ja~awem me|unarodnog intervencionizma na po~etku 21. veka.
Savet bezbednosti UN,
odra`avaju}i nove odnose izme|u svojih stalnih ~lanica sa
pravom veta, sve ~e{}e pose`e
za odredbama glave VII Poveqe
UN, koja dozvoqava primenu
sankcija i svih raspolo`ivih
sredstava (eufemizam koji u
me|unarodnim odnosima zna~i
primenu oru`ane sile) protiv
zemaqa koje predstavqaju pretwu miru i bezbednosti.
U ovom periodu SAD, u
okviru Natoa ili sa svojim saveznicima, tako|e su u nekoliko navrata preduzimale me|unarodne operacije sa mandatom UN ili bez wega, kojima su
{titile svoje nacionalne interese izvan svoje nacionalne
teritorije.

nom sistemu. Mirovne operacije ostaju naziv samo za jednu kategoriju multinacionalSrbija i Crna Gora, poput ostalih zemaqa u regionu,
nih operacija.
suo~ena je sa korenitom reformom sistema bezbednosti. Taj
Ukoliko bismo danas poproces sadr`i tri osnovna elementa: uspostavqawe civilku{ali
da u okviru pojma mulne, odnosno demokratske kontrole nad sistemom bezbednotinacionalnih
operacija desti, reformu oru`anih snaga i integraciju sopstvenog sistefini{emo i sistematizujemo
ma u sisteme kolektivne bezbednosti.
sve modele operacija, suo~ili
U tom procesu u~e{}e zemqe u multinacionalnim opebismo smo se sa nimalo lakim
racijama postaje dvostruko zna~ajno: kao jedan od osnovnih
zadatkom. Mo`da je najuputnizahteva reforme oru`anih snaga i kao ulaznica u sisteme
je krenuti od najop{tijeg krikolektivne bezbednosti.
terijuma koji se odnosi na wiSuo~ene sa novim bezbednosnim izazovima u svetu, upohov me|unarodno-pravni legiredo sa smawewem opasnosti od me|udr`avnih sukoba, zetimitet, prepoznaju}i one koje
mqe koje imaju aspiraciju da postanu deo jedinstvene evropsvoj legitimitet imaju u mandasko-atlantske bezbednosne arhitekture dobile su novu ulogu
tu koji im je poveren Rezolucida u~estvuju u aktivnostima o~uvawa mira, kontroli i re{ajom Saveta bezbednosti UN i
vawu kriza i borbi protiv globalnog terorizma na prostoone koje su bez wega i koje lerima van mati~ne teritorije.
gitimitet i legalitet svog anIskustva drugih zemaqa u regionu jugoisto~ne Evrope
ga`ovawa tra`e u {irem tuveoma sna`no ilustruje ovu tezu. One su uprkos razlikama u
ma~ewu me|unarodnog prava
ja~ini oru`anih snaga i stepenu ostvarewa reformskih zaili Poveqe UN. Prve misije
hvata postigle zna~ajne rezultate u osavremewavawu vojne
naj~e{}e nazivamo mirovnim
organizacije i stvarawu novih kapaciteta oru`anih snaga
operacijama sa mandatom UN,
prema zahtevima reformskih procesa. Potvrda promena kodok se u drugu kategoriju mulje su se desile u oru`anim snagama najo~itije se ogleda u
tinacionalnih operacija bez
obrazovawu i anga`ovawu snaga u multinacionalnim opemandata UN ubrajaju multiracijama u svetu.
nacionalne operacije koje izBroj, vrsta i karakter misija u kojima dr`ave na{eg
vode regionalne organizaciregiona u~estvuju ukazuju na op{te politi~ke prilike u pojeje (kampawa Natoa na SRJ
dinim zemqama, politi~ke i bezbednosne prioritete vlada,
1999) i multinacionalne
finansijske mogu}nosti zemqe i kapacitete oru`anih snaga
operacije savezni~kih snaga
da ispune ove misije. Zemqe Natoa (Bugarska, Rumunija i Ma(Operacija savezni~kih snaga
|arska) na putu ulaska u ovu organizaciju prihvatile su vena Irak 2003). Regionalne
liki teret anga`ovawem brojnih snaga u najzahtevnijim opebezbednosne organizacije poracijama Alijanse (Irak, Avganistan i prostor biv{e Jugoput Natoa, u svojim doktrinaslavije). Albanija, Makedonija, BiH i Hrvatska na osnovu
ma razlikuju ve}i broj multipostoje}eg op{teg politi~kog konsenzusa za {to skoriji ulanacionalnih operacija od
zak zemaqa u Nato posti`u veoma zapa`ene rezultate u poonih ~iji je ciq samoodbrana
dizawu svojih kapaciteta i pove}awu u~e{}a u multinacio(~lan 5. Atlantske poveqe),
nalnim operacijama u Avganistanu i Iraku.
operacije: podr{ke miru,
MODELI
U~e{}e u multinacionalnim operacijama, prema izjao~uvawa mira, nametawa
OPERACIJA vama politi~kih lidera ovih zemaqa, uprkos nesumwivom mira, prevencije kriza,
teretu koji je predstavqalo za te zemqe, bio faktor koji je
Velike promene u sadr`auspostavqawa mira, iznajvi{e doprineo wihovom pribli`avawu Natou i EU.
ju i karakteru sukoba, me|unagradwe mira i humanitarnih
Nema sumwe da SCG trenutno zaostaje za zemqama u rerodno-pravnom osnovu za wioperacija do humanitarnih
gionu po obimu anga`ovawa u multinacionalnim operacijahovo izvo|ewe, ciqevima i
intervencija.
ma. Zaostajawe se mo`e nadoknaditi, jer VSCG poseduje qudmandatu koje su pojedine operaU eri koja je nastupila
ske resurse i znawe potrebno da zemqa za relativno kratcije dobijale, ja~ini i kompoposle hladnog rata mirovne
ko vreme zauzme mesto koje joj pripada u ovoj oblasti. Me|uziciji snaga koje u~estvuju u
operacije UN su, tako|e, do`itim, da bi se taj ciq ostvario potrebno je {to pre shvatiti
operacijama, dovele su do povele izuzetnu ekspanziju: u poda period u kome `ivimo zahteva na{e potpuno ukqu~ivawe
jave velikog broja razli~itih
gledu brojnosti (broj je poveu regionalne integracione procese, a da je u~e{}e zemqe u
modela operacija i potrebe da
}an za oko ~etiri puta u odnomultinacionalnim operacijama va`na i nezaobilazna kase pojam mirovnih operacija
su na period hladnog rata),
rika tog procesa.
redefini{e u skladu sa savremandata koji im je poveren, te
menim pojavama. Pojam mirovpo kvantitetu i kompleksnosti
nih operacija danas ne mo`e obuhvatiti sve vrste operacija u snaga koje imaju u svom sastavu, organizacije i komandovawa.
kojima se nacionalne snage mogu na}i u me|unarodnom okru`eVeliki broj razli~itih tipova mirovnih operacija UN
wu. Zbog toga, ve}ina zemaqa koje u~estvuju u razli~itim tipo- pre svega treba razlikovati na osnovu me|unarodno-pravnog
vima me|unarodnih operacija koristi pojam multinacionalne osnova koji je odre|en Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, odoperacije kao zajedni~ki i op{ti u svom pravnom i doktrinar- nosno da li misija ima mandat na osnovu poglavqa VI (postignut

ZNA^AJ U^E[]A

35

je sporazum sa stranama u sukobu) ili poglavqa VII Poveqe UN

(sporazum sukobqenih strana nije postignut, postoji izra`ena
mogu}nost ponovne eskalacije sukoba zara}enih strana ili ispoqavawe neprijateqstava neke od zara}enih strana prema
mirovnim snagama u misiji). Na osnovu tog kriterijuma mogu}e
je zakqu~iti da li snage UN imaju ulogu prihva}enog medijatora
u sukobu ili UN izra`avaju svoju spremnost da u re{avawu sukoba primene mere prinude i sile, poput sankcija i preduzimawa operacije nametawa mira. Uprkos ~iwenici da snage UN
ve} u~estvuju u operacijama definisanim u poglavqu VII Poveqe
UN u Africi ili na Haitiju, uobi~ajeno je da Organizacija UN
robusne multinacionalne operacije nametawa mira, koje
zahtevaju ~vrst lanac komandovawa i anga`ovawe vojnih snaga
visokih borbenih mogu}nosti, poveri regionalnoj bezbednosnoj
organizaciji koja ima kapacitete da obavqa ovakvu vrstu zadataka. Osnov za anga`ovawe regionalnih organizacija u mirovnim operacijama UN nalazi se u ~lanu 53. poglavqa VIII Poveqe UN.
Uvode}i naziv tradicionalne za operacije o~uvawa mira koje su dominirale tokom hladnog rata, UN su tokom re{avawa unutra{wih oru`anih sukoba u zemqama na Balkanu,
Latinskoj Americi i Africi u posledwoj deceniji 20. veka razvile novi model operacija, kome su dali naziv kompleksne mirovne operacije. Kompleksne mirovne operacije UN ili
Operacija UN za nacionalnu izgradwu mogu se zasnivati na
poglavqima VI ili VII Poveqe UN, u zavisnosti od toga da li je
me|unarodna zajednica sa stranama u sukobu postigla sporazum o prekidu neprijateqstava. Mandat kompleksnih operacija predstavqaju zadaci o~uvawa mira i bezbednosti u zemqi
posle zavr{etka oru`anog sukoba, razoru`awe, demobilizacija i reintegracija pripadnika paravojnih grupacija, izgradwa uru{enih dr`avnih institucija i izgradwa odr`ivog ekonomskog razvoja. U~e{}e u re{avawu unutra{wih sukoba i izvo|ewe kompleksnih mirovnih operacija predstavqalo je veliki izazov za organizaciju UN, ne samo na terenu ve} i u centrali na Ist Riveru u Wujorku. Posle velikih procesa reorganizacije i dogradwe doktrine upotrebe mirovnih snaga, OUN
su krajem devedesetih 20. veka izgradile koncept kompleksnih
mirovnih operacija, koje su, pored tradicionalne vojne komponente (vojnih snaga i vojnih posmatra~a), dobile i veoma razvijene komponente civilne administracije (koju naj~e{}e ~ini
UN administracija) i civilnih policijskih snaga (koju ~ine me|unarodne policijske snage).

POGLED U BUDU]NOST
Slo`eno pitawe upravqawa kompleksnom mirovnom operacijom re{eno je na dva na~ina. Kompleksne mirovne operacije koje izvode snage UN u nadle`nosti su administracije
UN (misije u Africi). Operacije u kojima su pojedine komponente misije (vojna ili policijska) date u nadle`nost regionalnih organizacija imaju podeqenu nadle`nost u komandovawu.
Naj~e{}e, UN zadr`avaju upravqawe administracijom UN preko specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, dok se rukovo|ewe vojnom i policijskom komponentom predaje regionalnoj organizaciji koja je zadu`ena za sprovo|ewe mandata iz
svoje nadle`nosti (Kosovo i Metohija, Avganistan).
Razmi{qaju}i o budu}nosti mirovnih operacija, mogu}e
je sa izvesno{}u predvideti nekoliko pravaca kretawa. Ujediwene nacije }e ostati jedina me|unarodna organizacija koja
}e imati mandat da svojim rezolucijama daje nesporan legitimitet i legalitet multinacionalnim operacijama. Saradwa

36

Humanost na prvom mestu: pomo} ugro`enom

afri~kom stanovni{tvu sti`e i vazdu{nim putem

MILION PLAVIH [LEMOVA

Od svog nastanka do danas, UN su izvele 60 misija i
172 pregovara~ka mirovna procesa sa sukobqenim stranama. U tim misijama je u~estvovalo oko milion qudi iz 110
zemaqa. Danas u 17 mirovnih operacija pod plavim {lemovima UN u~estvuje oko 64.200 qudi iz 108 zemaqa. Doprinos misija UN u pronala`ewu re{ewa koje }e doneti trajni
mir u zara}enim podru~jima, ubla`iti patwi i stradawa
civilnog stanovni{tva, svakako je nemerqiv.

UN i regionalnih organizacija u o~uvawu stabilnosti, bezbednosti i pru`awu humanitarne pomo}i {iri}e se na nova
podru~ja sveta. Afrika, sa brojnim kriznim `ari{tima, ekstremnim siroma{tvom i bolestima koje ugro`avaju egzistenciju velikih delova populacije, u narednoj deceniji bi}e u sredi{tu napora me|unarodne zajednice za oporavak tog kontingenta.
Ne umawuju}i doprinos koje SAD daju naporima UN u
oblasti mirovnih operacija (SAD obezbe|uju oko 28 odsto buxeta mirovnih operacija UN) izvesno je da }e SAD, preokupirane svojim strate{kim interesima u borbi protiv globalnog
terorizma i re{avawu sukoba na Bliskom i Sredwem istoku,
te`i{te imati u multinacionalnim operacijama koje }e biti
izvedene u podru~jima od wenog strate{kog interesa.
1. jun 2006.

usledili, ali i wena me|unarodna izolacija, izbacili su je iz

kruga zemaqa koje su u~estvovale u obezbe|ewu mira i bezbednosti u svetu. Prostori biv{ih republika Jugoslavije u kojima
su besneli gra|anski ratovi postaju mesta gde me|unarodne
snage isprobavaju i usavr{avaju procedure i instrumente svog
me|unarodnog anga`mana.

DRUGI PO^ETAK

ZNA^AJNA ULOGA JUGOSLAVIJE

Jugoslavija je u periodu hladnog rata izgradila poziciju
zemqe koja je imala zapa`eno mesto i aktivnu ulogu u me|unarodnim odnosima. Za wen me|unarodni polo`aj poseban zna~aj
predstavqala je ~iwenica da je Jugoslavija bila osniva~ i jedan od lidera nesvrstanog pokreta, koji je sa nesumwivim moralnim presti`om predstavqao alternativu postoje}oj blokovskoj podeli sveta. Va`an deo aktivne i miroqubive spoqne
politike dr`ave ispoqavao se u inicijativama i podr{ci naporima me|unarodne zajednice za re{avawe sukoba u svetu.
Deo tih napora predstavqale su i mirovne operacije UN u kojima je Jugoslavija imala zapa`eno u~e{}e.
U periodu od 1956. do 1991. godine Jugoslavija je u~estvovala u {est mirovnih operacija. Posebno je impresivno weno
u~e{}e u tada najve}oj mirovnoj operaciji UN pod nazivom
UNEF I na Sinaju, sa odredom ja~ine oko 600 qudi, {to je ~inilo oko 23 odsto ukupnih snaga misije. U 22 rotacije odreda tokom 11 godina (1956. do 1967), u misiji je u~estvovalo vi{e od
14.200 pripadnika JNA i drugih dr`avnih organa.
O efikasnosti i moralnom presti`u koje su pripadnici
Jugoslovenske armije imali u svetu govori i ~iwenica da je za
komandanta misije UNIIMOG, koju je OUN uspostavila 1989.
godine, posle desetogodi{weg rata izme|u Iraka i Irana, postavqen jugoslovenski general, koji je ostao na toj du`nosti do
uspe{nog okon~awa misije.
Me|utim, raspad Jugoslavije, gra|anski ratovi koji su

Ponovnim u~e{}em Srbije i Crne Gore u mirovnim operacijama UN u periodu 2002. godine prvenstveno se izra`ava namera zemqe da, posle svog povratka u OUN zauzme mesto zemqe
~lanice UN koja aktivno izvr{ava obaveze u o~uvawu mira i bezbednosti u kriznim podru~jima sveta. U tom periodu Srbija i Crna Gora prihvatila je obavezu anga`ovawa 13 vojnih posmatra~a
u pet misija: u Isto~nom Timoru, Liberiji, Obali Slonova~e i
Burundiju, uz {esto~lani sanitetski tim anga`ovan u DR Kongo.
Postoje zahtevi UN za ve}e u~e{}e Srbije i Crne Gore,
odnosno slawe kontingenata put mirovnih operacija u Liberiji, Haitiju, Sijera Leoneu. Tokom 2004. i 2005. godine nisu mogli biti realizovani, pre svega, zbog nedostatka zakonske regulative i pomawkawa qudskih i materijalnih resursa.
Strategija odbrane, usvojena u oktobru 2004. godine, koja je
Vojsci odredila misiju da u~estvuje u izgradwi i o~uvawu mira u
regionu i svetu predstavqala je prvi korak u trasirawu nove ere
razvoja Vojske i wenog ukqu~ivawa u multinacionalne operacije.
Zakon o mirovnim operacijama koji je ubrzo nakon toga
usvojen pravno je regulisao pitawa koja su bila predmet izra`enog javnog zanimawa i polemika poput onih o vrsti operacija u kojima }e Srbija i Crna Gora u~estvovati, nadle`nosti i
proceduri odlu~ivawa o u~e{}u u mirovnim operacijama, statusnih pitawa lica u mirovnim operacijama i finansirawa
mirovnih operacija.
Tekst Zakona predstavqao je kompromis politi~kih partija
u Skup{tini SCG koje su imale razli~ite stavove o potrebi, obimu i zna~aju u~e{}a SCG u mirovnim operacijama. Slo`enost zakonske procedure, te sporost i neefikasnost nadle`nih organa
u razmatrawu tih pitawa odra`ava prili~no rasprostrawen
stav da u~e{}e u mirovnim operacijama ne predstavqa trenutno
prioritet dr`avne zajednice, {to je rezultiralo ~iwenicom da
Skup{tina SCG u toku 2005. i do maja 2006. godine nije uspela
da razmotri predloge Saveta ministra o u~e{}u SCG u novim
mirovnim misijama (UNMIS u Sudanu i ISAF u Avganistanu), niti je
donela odluku o produ`etku u~e{}a SCG u postoje}im misijama.
Realizuju}i zakqu~ke Saveta ministara, Ministarstvo odbrane SCG preduzelo je niz mera radi osposobqavawa kadra i
pripremi jedinica za eventualno anga`ovawe u mirovnim operacijama. Nepostojawe politi~ke odluke i obezbe|ewe namenskih finansijskih sredstava negativno se odrazilo na brzinu
usvajawa sistemskih mera kojima bismo stvorili potrebne organizacijske, kadrovske i logisti~ke uslove za pripremu, anga`ovawe i zamenu jedinica u mirovnim operacijama. Postoje}i
stepen profesionalizacije Vojske, sadr`aj sistema obuke jedinica, stepen i kvalitet wihove opremqenosti, te razvijenost
sistema komandovawa predstavqaju trenutna ograni~ewa za
zna~ajnije u~e{}e jedinica VSCG u mirovnim operacijama.
Me|utim, izra`ena spremnost jednog broja razvijenih zemaqa da pru`e potrebnu stru~nu i logisti~ku podr{ku u pripremi i anga`ovawu snaga u sastavu sopstvenih nacionalnih
kontingenata pru`a veoma dobar okvir za razvoj te delatnosti. Ovo je ve} prili~no jasno i precizno trasiran put koji su
pro{le skoro sve zemqe u tranziciji.

37

Xulijan Harston,
direktor
Kancelarije UN
u Beogradu

[IRA
SLIKA
SVETA
Gotovo 80.000 qudi {irom sveta
ukqu~eno je u mirovne operacije
Ujediwenih nacija, ~iji buxet iznosi
pet milijardi dolara. Po re~ima
direktora Kancelarije UN
u Beogradu, dobrodo{licom }e se
pozdraviti i brojnije u~e{}e
vojnih i policijskih snaga SCG
u tim operacijama.

eneralni sekretar Ujediwenih nacija Kofi Anan poverio

je Xulijanu Harstonu stolicu direktora Kancelarije UN u
Beogradu, koji na novu du`nost dolazi sa mesta direktora
Odeqewa za mirovne operacije UN za Aziju i Bliski istok.
Tokom vi{e od 30 godina diplomatske slu`be gospodin Harston je, izme|u ostalog, bio i zamenik specijalnog predstavnika
generalnog sekretara UN u Bosni i Hercegovini, ali i wegov
specijalni izaslanik na Haitiju. Obavqao je i du`nost {efa
Kancelarije za vezu UN u Beogradu 1996. i 1997. godine.
Povod za susret s gospodinom Harstonom je Me|unarodni
dan mirovnih snaga 29. maj?
Pre dve godine na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija predlo`eno je da se obele`i taj dan. On poma`e da se qudi
usredsrede na mirovne operacije u koje je danas, pod upravom
Odeqewa za odr`avawe mira, ukqu~eno gotovo 80.000 qudi {irom sveta i ~iji je buxet pet milijardi dolara. Dakle, dobro je
podsetiti qude, koji u medijima neprekidno ~itaju kritike na ra~un UN i wegovih sada{wih i pro{lih aktivnosti, na odr`avawe mira. Dobro ih je podsetiti i na ~iwenicu da je 2005. godina
u tom smislu bila dobra i uspe{na.
U delu javnosti se kriti~ki sagledavaju rezultati mirovnih
operacija UN, {to se posebno odnosi na wihovu ulogu na

38

prostoru SFRJ. Kakve rezultate morate da postignete, koje

uslove da ispunite, da biste mogli zakqu~iti da je neka misija bila uspe{na?
Pa, ne bih davao nikakva opravdawa za uspeh ili neuspeh
mirovnih operacija u biv{oj Jugoslaviji. Mislim da moramo ~ekati da istorija ka`e svoju re~. Ali re}i }u da kada procewujete
mirovnu misiju, to ~inite na osnovu mandata koji joj je dao Savet
bezbednosti. Zapitajte se da li joj je postavqen razuman zadatak, zadatak koji mo`e biti dobro ura|en. Kada je re~ o Jugoslaviji, zapitajte se da li je razumna odluka o postavqawu 30.000
mirovwaka sa lakim naoru`awem na mesto gde ne postoji mir.
Ali ne izviwavam se za odr`avawe mira u biv{oj Jugoslaviji.
Neke misije su bile uspe{ne, neko ne.
Mirovne operacije ~esto se poistove}uju sa plavim beretkama. Me|utim, pomo} Ujediwenih nacija ne iscrpquje se u
vojnim operacijama. ^ini se da one s vremenom obuhvataju
sve {iri spektar aktivnosti.
Ako samo pogledate {to smo uradili tokom proteklih 10
godina, vide}ete da smo bili ukqu~eni i u upravqawe. Pone{to
oklevaju}i, dodu{e, jer mislim da ~lanovi Generalne skup{tine
ne vole da UN preuzimaju ulogu vlade neke zemqe. Ali ako bacite pogled na Isto~ni Timor i, naravno, Kosovo, primeti}ete da
upravqamo zemqom u krizi. Mislim da je Kamboxa bila prva
misija u kojoj smo zna~ajno pro{irili svoj mandat. Rezolucija
1244 zahteva od nas da vodimo administraciju Kosova do trenutka kada }e biti odlu~eno o wegovom budu}em statusu. Re~ je o
izuzetno kompleksnoj i skupoj operaciji.
Kako UN odlu~uju gde }e se i na koji na~in anga`ovati u mirovnoj operaciji? Kakva je pri tome uloga onih zemaqa koje
sa znatnim sredstvima u~estvuju u wihovom finansirawu?
Mogu li one, i koliko, da diktiraju pravila igre?
Vojne snage za mirovne operacije UN obezbe|uje vi{e od
stotinu zemaqa. Ne{to mawi broj obezbe|uje policijske snage. U
posledwih nekoliko godina najve}i broj vojnika dolazi iz Banglade{a. Kada Savet bezbednosti odlu~i da treba da se ide u mirovnu misiju, on izglasava i novac. Drugim re~ima, kada se odlu~i da
1. jun 2006.

U ovom trenutku mogu se

}e biti mirovna misija, proporcionalno sve zemqe ~lanice
DOBRI REZULTATI setiti dva takva mesta. Jedna je,
svakako, Kosovo, gde snage Nau~estvuju u pla}awu wenih troPonovi}u da uspeh, odnosno netoa nisu pod komandom UN, ali
{kova. SAD pla}a 27 procenauspeh, umnogome zavisi od postavqepostoji bliska saradwa te dve
ta od tog buxeta, uprkos tome
nog mandata i datih resursa. Poziorganizacije. Druga je misija u
{to mnogi na{i ameri~ki pritivna strana ovoga jeste da posti`eAvganistanu, koja je komplikojateqi kritikuju UN. Stoga bez
mo mnogo uspeha kada raspravqamo
vanija. Tamo postoji misija UN,
wih trenutno ne bismo mogli da
o pravom mandatu i resursima. Sve
ali i misija koalicije. Ako `eradimo. Od tradicionalnih
na{e aktivnosti tokom godine jeftilite da ~ujete moje iskustvo,
prijateqa mirovnih operacija
nije su od tro{kova koji se naprave
smatram da je za nas boqe ako
ne dobijamo pomo} kao nekada.
za nekoliko dana anga`ovawa u Irasu vojne, policijske i civilne
Iako jedna od ~lanica osku. To potvr|uje na{u sposobnost.
snage pod jednom komandom.
niva~a Ujediwenih nacija i
Naravno, mo`emo da unapredimo
Razumem za{to se to ne de{aceweni u~esnik zna~ajnih
na{ rad, a to i nastojimo. U celini,
va, za{to tako nije bilo na Komirovnih misija, na{a zesa pravim mandatom i sredstvima i
sovu, posebno u Avganistanu,
mqa je posledwih desetak
pravim potezima u pravo vreme priali je uvek boqe da postoji zagodina prestala da u wima
padnici mirovnih snaga UN posti`u
jedni~ka komanda. Mogu, me|uu~estvuje. Nedavno je ta vrdobre
rezultate.
tim, re}i da na Kosovu imaju vesta izolacije prekinuta.
oma dobar odnos.
Kako vidite budu}nost?
U protekloj deceniji i po
Qudi ~esto zaboravqaju
UTICAJ
promenio se svet, mewaju
da je Jugoslavija bila me|u osniNe mislim da oni koji pla}aju imaju uticaj kakav biste
se i UN, pa i wihove mirovva~ima UN i jedna od prvih zeo~ekivali. Ali mislim da su stalni ~lanovi Saveta bezbedne misije. Kako vidite wimaqa ~ije su snage u~estvovale u
nosti neznatno vi{e predstavqeni. No, van toga, qudi koji
hovu budu}nost?
mirovnim misijama, u Kongu i na
vi{e pla}aju nemaju vi{e qudi u mirovnim misijama. ^ak ne Voleo bih da mogu da kaSredwem istoku. I sada vojniki od ve}ih plati{a, na primer Japan, tradicionalno nema`em da u budu}nosti ne vidim
ci, policajci i civili iz svih
ju mnogo u~esnika u mirovnim operacijama.
mirovne misije. To bi zna~ilo da
delova nekada{we Jugoslavije
je svet mirno mesto, u kome vi{e
u~estvuju u wima, a i SCG je tako|e odlu~ila da u~estvuje sa
FINANSIRAWE nema rata. Ali nije tako. Sada
imamo vi{e qudi u misijama nevojnim i policijskim snagama.
Jedna od najzna~ajnijih promena u mirovnim misijama
go ikada pre. Qudi po~iwu da
Ve} neko vreme traju dogoposledwih desetak godina jeste to {to smo napravili inteodlu~uju da je to i efikasno i revori o tome da va{a zemqa obezgralne misije. Svi napori UN ujediweni su u jedno. Najve}a
lativno jeftino. Mirovne opebedi odgovaraju}e u~e{}e specirazlika, ipak, jeste finansirawe i mandat. Ako je mandat
racije imaju budu}nost. Osvrnejalnih jedinica. Sada{we u~esvojom odlukom odredio Savet bezbednosti, novac dolazi
mo li se po svetu, mogu}e je uostvovawe SCG je veoma malo, ali
automatski. To nam daje finansijsku nezavisnost koju brojne
~iti tri, ~etiri ta~ke na kojima
nadam se da je budu}nost dobra.
druge agencije nemaju, ali, naravno, blisko sara|ujemo.
postoji mogu}nost za uspostaTo nas ~ini veoma sre}nim. Va{
vqawe mirovnih misija.
doprinos se veoma ceni i drago
Mirovwaci su dobri onoliko koliko je dobar mandat misimi je da vidim da va{e snage, posebno u Africi, rade dobar posao.
Kao insajderima kojima je poznato koje napore Vojska, po- je u kojoj u~estvuju. Ka`ite nam {ta `elite od nas kada nas po{asebno Centar za mirovne operacije, ~ini da bi se vi{e qete u misiju, dajte nam pravo oru|e za izvr{ewe posla, posebukqu~ila u mirovne operacije, skloni smo da poverujemo da no vremenski limit, i odradi}emo to dobro. Naravno, potrebno
}e taj doprinos ponovo biti prepoznatqiv. Kako Vi proce- je odrediti i razumnu cenu.
UN su pred velikim izazovom i izlo`ene velikim kritikawujete ta nastojawa?
ma. Prema nekim teoreti~arima, ~ak tolikim da je, bez ve Mislim da je posao koji je do sada uradio Centar za milikih promena, wihov opstanak neizvestan.
rovne operacije izvanredan. Tu se neprekidno razmi{qa o no Kada vidite da su milioni izbeglica nahraweni, sve ono
vim na~inima pripremawa razli~itih elemenata Vojske za u~estvovawe u mirovnim operacijama, pod kapom UN ili kao dela {to ste uzimali zdravo za gotovo, jer ste vi|ali u medijima, postaje zapravo veliki uspeh UN. Zato kritike na koje se osvr}ete jekoalicije nacija koja ne radi direktno pod UN.
Problem je, ako uop{te postoji, politi~ke i ekonomske pri- su one koje doti~u politi~ku stranu UN, posebno Savet bezbednorode. Da li imate podr{ku Skup{tine? Da li skup{tinski po- sti i aktivnosti UN u miru. To je va`an deo zadataka UN, ali nije
slanici `ele da va{i mladi mu{karci i `ene slu`e u mirovnim sve. Postoje mnogi poslenici UN koji rade da bi ovaj svet postao
operacijama? Ako `ele, ho}e li im dati pravu podr{ku? Ako je boqe mesto za `ivot. Istina je da se razmi{qa o reformisawu
tako, niko ne}e biti do~ekan boqom dobrodo{licom od vojnika kako bi se prevazi{le prirodne kontradikcije koje postoje u UN.
Nema sumwe da su skandali oko programa ishrane, ose}ai policajaca iz cele biv{e Jugoslavije. Jednom kada po{aqete
svoje snage u mirovnu operaciju, mogu vam obe}ati da }e se vra- wa da su UN propustile da se same reformi{u, oslabili Orgatiti boqi. Bi}e boqi zbog ste~enog iskustva, zbog odgovornosti nizaciju... Ali, prevazi}i }emo to. Ako ~lanice nastoje da ostave po strani svoje predrasude i odluke donose na osnovu toga
koja im je data, zbog {ire slike sveta i wegovih problema.
Mirovne operacije se ne vode samo pod okriqem UN ve} i {ta je dobro za budu}nost, tada }e nam biti mnogo boqe.
Sne`ana \OKI]
pod kapom drugih organizacija, kao {to je Nato. U kom su
Snimio D. BANDA
odnosu te operacije?

39

MISIJE

^UVAWA
MIRA

BLISKI ISTOK
UNTSO (United Nations Truce Supervision Organization)
Misija je ustanovqena 1948. godine. Vojni posmatra~i
razme{teni su na Bliskom istoku. Logisti~ka baza nalazi
se u Brndiziju (Italija). Sastav: 150 vojnih posmatra~a,
104 civilna posmatra~a, 119 lokalnih civila. Do sada
stradalo 44 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 29,04
milona dolara.

KIPAR
UNFICYP (United Nation Peacekeeping Force Cyprus)
Misija je ustanovqena 1964. godine na liniji razdvajawa
sukobqenih strana Grka i Turaka. Sastav: 69 policajaca, 37
civilnih posmatra~a, 110 lokalnih civila. Do sada je
stradalo 175 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 46,51
milion dolara.

INDIJA I PAKISTAN
UNMOGIP (United Nations Military Observer Group in Indija
and Pakistan)
Misija ustanovqena 1949. godine na liniji razdvajawa Indije
i Pakistana. Sastav: 42 vojna posmatra~a, 22 civilna
posmatra~a, 47 lokalnih civila. Do sada stradalo 11
pripadnika misije. Godini{wi buxet: 8,37 miliona dolara.

BLISKI ISTOK
UNDOF (Inited Nations Disengagement Observer Force)
Misija uspostavqena 1974. za ~uvawe mira na Bliskom
istoku. Sastav: 37 me|unarodnih civilnih
posmatra~a, 105 lokalnih civila. Do sada je
stradalo 42 pripadnika misije. Godi{wi buxet:
43,71 milion dolara.

40

1. jun 2006.

LIBAN
UNIFIL (United Nations Interim Force in
Lebanon)
Misija uspostavqena 1978. godine.
Sastav: 100 me|unardnih
civilnih posmatra~a, 297 lokalnih
civila. Do sada stradalo 256
pripadnika misije. Buxet
za pro{lu i ovu godinu:
99,23 miliona dolara.
ZAPADNA SAHARA
MINURSO (United Nations Mission for the
Referendum in Western Sahara)
Misija za sprovo|ewe i nadgledawe
referenduma u Zapadnoj Sahari uspostavqena
maja 1991. godine. Sastav: 195 vojnih posmatra~a,
{est policajaca, 120 me|unarodnih civila, 96 lokalnih
civila. Do sada je stradalo 14 pripadnika misije. Godi{wi
buxet: 47,95 milona dolara.
GRUZIJA
UNOMIG (United Nations Observer Mission in Georgia)
Posmatra~ka misija u Gruziji ustanovqena je avgusta 1993.
godine. Sastav: 122 vojna posmatra~a, 12 policajaca, 107
me|unarodnih civilnih posmatra~a, 187 lokalnih civila,
dva volontera UN. Do sada je stradalo deset pripadnika
misije. Godi{wi buxet: 36,38 milona dolara.
SRBIJA
UNMIK (United Nations Interim Amdinistration Mission in Kosovo)
Misija uspostavqena juna 1999. godine. Sastav: 37 vojnih
posmatra~a, 2.146 policajaca, 623 me|unarodnih civilnih
posmatra~a, 2.289 lokalnih civila i 202 volontera UN. Do
sada je stradalo 42 pripadnika misije. Godin{wi buxet:
252,22 milona dolara.
DEMOKRATSKA REPUBLIKA KONGO
MONUC (United Nation Organization in the Democratic Republic
of the Congo)
Misija radi spre~avawa me|uetni~kih sukoba uspostavqena
je novembra 1999. godine. Sastav: 707 vojnih posmatra~a,
1.038 policajaca, 828 me|unarodnih civilnih posmatra~a,
1.388 lokalnih civila i 491 volonter UN. Do sada je
stradalo 75 pripadnika misije. Godi{wi buxet 1,153,89
miliona dolara.
ETIOPIJA I ERITREJA
UMEE (United Nations in Ethiopia and Eritrea)
Misija radi razdvajawa zara}enih strana i spre~avawa
me|uetni~kih sukoba uspostavqena jula 2000. godine.
Sastav misije: 202 vojna posmatra~a, 191 me|unarodni
civil, 228 lokalnih civila i 75 volontera UN.
Do sada je stradalo 13 pripadnika misije.
Godi{wi buxet: 185,99 miliona dolara.
LIBERIJA
UNMIL (United Nations Mission in Liberia)
Misija zbog spre~avawa me|uetni~kih sukoba uspostavqena
septembra 2003. godine. U sastavu se nalazi

197 vojnih posmatra~a, 1.091 policajac,

552 me|unarodna posmatra~a, 828
lokalnih civila i 286 volontera UN.
Do sada je stradalo 67 pripadnika
misije. Godi{wi buxet: 760,57
miliona dolara.
OBALA SLONOVA^E
UNOCI (United Nations Operation in
Cote d` Ivoire)
Misija radi spre~avawa
unutarnacionalnih sukoba
uspostavqena aprila 2004. godine na
Obali Slonova~e. U misiji se nalazi
195 vojnih posmatra~a, 696 policajaca,
358 me|unarodnih civilnih posmatra~a, 424
lokalna civila i 205 volontera UN. Do sada je
stradalo 14 pripadnika misije. Godi{wi buxet: 438,17
miliona dolara.
HAITI
MINUSTAH (United Nations Stabilization Mission in Haiti)
Misija zbog zaustavqawa sukoba uspostavqena juna 2004.
godine na Haitiju. Sastav misije: 7.286 policajaca, 1.748
me|unarodnih civila, 512 lokalnih civila, 171 volonter
UN. Do sada stradalo 13 pripadnika misije. Godi{wi buxet:
541,30 miliona dolara.
BURUNDI
ONUB (United Nations Operation in Burundi)
Misija radi spre~avawa me|uetni~kih sukoba uspostavqena
juna 2004. godine. Sastav misije: 187 vojnih posmatra~a,
5.170 policajaca, 82 me|unarodna civila, 388 lokalnih
civila, 146 volontera UN. Do sada stradalo 20 pripadnika
misije. Godi{wi buxet: 307,69 miliona dolara.
SUDAN
UNMIS (United Nations Mission in the Sudan)
Misija radi zaustavqawa unutra{wih sukoba uspostavqena
marta 2005. godine. Sastav misije: 715 policajaca, 289
me|unarodnih civila, 526 lokalnih civila i 71 volonter
UN. Godi{wi buxet: 969,47 miliona dolara.
SIJERA LEONE
UNAMSIL (United Nations Mission in Sierra Leone)
Misija zbog spre~avawa nacionalnih i me|uetni~kih sukoba
ustanovqena je oktobra 1999, a kompletirana decembra
2005. godine. Sastav misije: 17.368 vojnika, 87 policajaca,
322 me|unarodna civila i 552 lokana civila. Do sada
stradalo 188 pripadnika misije. Dosada{wi tro{kovi: 2,8
milijarde dolara.
ISTO^NI TIMOR
UNMISET (United Nations of Suport in East Timor)
Misija radi spre~avawa {irokih unutarnacionalnih sukoba
formirana od maja 2002. do maja 2005. godine. Po~etni
sastav misije: 4.776 vojnika, 771 policajaca UN, 465
me|unarodnih civila, 856 lokalnih civila. Broj stradalih
pripadnika misije je 25. Dosada{wi ukupni tro{kovi: 565
miliona dolara.

41

MISIJE

42

IZGRADWE
MIRA

SOMALIJA
UNPOS (United Nations Political Office for Somalia)
Misija za trajnu izgradwu mira u ratovima opusto{enoj
Somaliji formirana je aprila 1995. godine. Specijalni
predstvanik generalnog sekretara UN za tu misiju je Fransoa
Lonseni Fal iz Gvineje. Misiju ~ine pet me|unarodnih i tri
doma}a civila.
GVINEJA BISAO
UNOGBIS (United Nations Peacebulding Support Office
in Gvinea-Bissau)
Kao podr{ka izgradwi trajnog mira i kona~nog
me|uetni~kog razumevawa u Gvineji Bisao, misija je

uspostavqena marta 1999. godine. Specijalni izaslanik

generalnog sekretara UN i {ef misije je @oao Bernando
Honvana iz Mozambika. Sastav misije: 11 me|unarodnih
civila, dva vojna savetnika, jedan policijski savetnik i
13 lokalnih civila.
SREDWI ISTOK
UNSCO (United Nations Peacebulding Support Coordinator
for the Middle East)
Misija namewena izgradwi mirovnog procesa i poverewa u
neuralgi~nom pojasu Sredweg Istoka formirana je oktobra
1999. godine. Specijalni koordinator za mirovni proces na
Sredwem istoku i li~ni predstavnik Generalnog sekretera UN
1. jun 2006.

za Palestinsku oslobodila~ku organizaciju

je Alvaro de Soto iz Perua. Sastav
misije: 27 me|unarodnih i 23 lokalna
civila.
JU@NA AFRIKA
Office of the Special Representative
Generale for the Grat Lakes Region
Misija koja ima za ciq izgradwu
mira i ostvarivawa demokratskih
prava naroda u regionu Velikog jezera
(Ju`na Afrika) formirana je decembra
1999. godine. Specijalni izaslanik
generalnog sekretara UN je Ibrahima Fal
iz Senegala. U sastavu misije nalaze se po
osam me|unarodnih i lokalnih civila.
TAXEKISTAN
UNTOP (United Nations Tajikistan Office of Peacebulding)
Misija za izgradwu mira i me|uetni~kog poverewa u
Taxekistanu formirana je juna 2000. godine. Predstavnik
generalnog sekretara UN je Vladimir Sotirov iz Bugarske.
U sastavu misije nalazi se: jedan politi~ki savetnik, deset
me|unarodnih civila i 18 lokalnih civila.
ZAPADNA AFRIKA
Office of the Special Representative of the Secretary General
for West Africa
Kancelarija specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN
za Zapadnu Afriku otvorena je novembra 2001. godine radi
sagledavawa i podsticaja inicijativa koje doprinose izgradwu
trajnog mira u Zapadnoj Africi. Na funkciji specijalnog
izaslanika nalazi se Ahmed Ould Abdalah iz Mauritanije.
U sastavu kancelarije je po sedam me|unarodnih i lokalnih
civilnih lica.
CENTRALNA AFRI^KA
REPUBLIKA
BONUCA (United Nations
Peacebulding Office in the
Central African Republic Republic)
Misija formirana radi
izgradwe trajnog mira, povratka
nacionalnog i me|uetni~kog
poverewa u Centralnoj Afri~koj
Republici formirana je
februara 2002. godine.
Specijalni izaslanik
generalnog sekretara UN je
Lamin Sise iz Senegala. Sastav
misije: 25 me|unarodnih civila,
pet vojnih savetnika, {est
policajaca, 44 lokalna civila i
dva volontera UN.
AVGANISTAN
UNAMA (United Nations Assistancc
in Afganistan)
Misija radi izgradwe
unutarnacionalnog poverewa

formirana je marta 2002. godine u

Avganistanu. Specijalni izaslanik
generalnog sekretara UN je @an Arnaul
iz Fancuske. Sastav misije:
185 me|unarodnih civila, 751
lokalni civil, 11 vojnih posmatra~a,
sedam civilnih policajaca i
42 volontera UN.
IRAK
UNAMI (United Nations Assistence
Mission for Iraq)
Jedna od najte`ih misija za izgradwu mira
formirana je u Iraku 2003. godine kako bi
se povratilo unutarnacionalno poverewe,
izgradili novi demokratski odnosi i sanirale te{ke
posledice rata. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN
za tu misiju je A{raf Xehanzir Kuazi iz Pakistana. U sastavu
se nalaze 344 pripadnika me|unarodnih, 472 pripadnika
lokalnih snaga, 222 me|unarodna, 365 lokalna civila i pet
vojnih posmatra~a. Glavnina snaga bazirana je u Iraku,
Jordanu i Kuvajtu.
ISTO^NI TIMOR
UNOTIL (United Nations Office in Timor-Leste)
Kancelarija za nadgledawe i pru`awe raznih vrsta pomo}i
tokom procesa izgradwe mira u Timoru formirana je maja
2005. godine. Specijalni izaslanik generalnog sekretera UN
i {ef kancelarije je Sukehiro Hasagava iz Japana. U sastavu
kancelarije nalazi se 158 me|unarodnih civila, 281 lokalni
civil, 15 vojnih savetnika, 57 policajaca i 36 volontera UN.
SIERA LEONE
UNOMB (United Nations Observer Mission in Bougainville)
Posmatra~ka misija je kompletirana 2005. godine u dr`avi
Sijera Leone, a wen rad je
komplementaran tamo{woj
kancelariji.
SIERA LEONE
UNOSIL (United Nations
Integrate Office in
Siera Leone)
Kancelarija ~iji je zadatak
pru`awe pomo}i na trajnoj
izgradwi mira u dr`avi
Sijera Leone formirana je
januara 2006. godine.
Specijalni izaslanik
generalnog sekretera UN
te kancelarije je Viktor
da Silva Angelo iz
Portugalije. U sastavu
kancelarije anga`ovano je
159 me|unarodnih i
228 lokalnih civila,
deset vojnih posmatra~a,
20 policajaca i 83
volontera UN.

43

Sa stranica istorije

NA[E ^ASNE
ZASLUGE

Te`wa me|unarodne zajednice da se nesporazumi i problemi re{avaju

mirnim putem i uz dobre usluge neutralnih snaga ima dugu tradiciju. U tom
duhu je bilo i anga`ovawe crnogorskog odreda tokom gr~ko-turskog rata
1897. do 1899. godine. Odred je, zajedno sa kopnenim i pomorskim
snagama Engleske, Rusije, Francuske, Italije i Austrougarske, dva meseca
na Kritu nadgledao primirje izme|u zara}enih strana. Ovakvo delovawe
mo`emo smatrati prvim u~e{}em oficira sa podru~ja Srbije i Crne Gore
u mirovnim operacijama. Odred je brojao 84 lica. Komandu su ~inila dva
oficira i deset podoficira.

ktivna ali miroqubiva spoqnopoliti~ka orijentacija bila

je jedna od prepoznatqivih karakteristika SFRJ. Siroma{na, ratom opusto{ena zemqa, izlo`ena na hladnoratovskoj vetrometini, tra`ila je svoj oslonac u Organizaciji
ujediwenih nacija u ~ijem je delovawu prepoznavala i svoje
ciqeve. Jedan od najva`nijih postulata UN da rat i nasiqe
ni u kom slu~aju ne mogu biti na~in regulisawa odnosa izme|u zemaqa, verovatno je pre pola veka izgledao jednako utopisti~ki
kao i danas. Ipak, Ujediwene nacije su, vi{e ili mawe uspe{no,
transformi{u}i oblike i na~ine delovawa, poku{avale da konflikte spre~e ili zaustave. U tome su imale punu podr{ku SFRJ
(FNRJ), i politi~ku i vojnu.
Prvo anga`ovawe JNA u mirovnim operacijama bilo je na
Sinaju od 1956. do 1967. godine. Operacija je poznata pod nazivom UNEF I.

ISKU[EWA NA SINAJU
Egipat je nacionalizovao Suecki kanal i potpuno ga stavio
pod svoju kontrolu. Taj potez je podstakao vojnu intervenciju Velike Britanije, Francuske i Izraela, iskrcavawa ekspedicionih trupa i velikih razarawa. Politi~ki odnosi velikih sila,
optere}eni ratom u Koreji, delovawem antikolonijalnih pokreta u Africi i Aziji i hladnim ratom u Evropi, doveli su do blokade Saveta bezbednosti UN. Velika Britanija i Francuska su
stavile veto na rezoluciju SB UN kojom se tra`ilo obustavqawe neprijateqstava i mirno re{ewe problema. Zbog toga je Generalna skup{tina UN donela odluku o formirawu mirovnih
snaga iz zemaqa koje nisu ~lanice Saveta bezbednosti UN. Mandat snaga je bio da osiguraju i nadgledaju prestanak neprijateqstava, ukqu~uju}i povla~ewe stranih trupa sa teritorije Egipta.
Po wihovom povla~ewu, mirovne snage su imale zadatak da razdvajaju egipatske i izraelske snage i obezbede nepristrasno
nadgledawe primirja. Ova operacija je trajala od novembra
1956. godine do juna 1967. godine, kada je na zahtev Egipta povu~ena. Svoj maksimum operacija je imala u februaru 1957. godine kada je brojala 6.073 vojnika, pri povla~ewu one su brojale
3.378 vojnika.
Pored SFRJ, snage su dali Brazil, Kanada, Kolumbija, Danska, Finska, Indija, Indonezija, Norve{ka i [vedska.

44

Vlada SFRJ je, na poziv UN, donela odluku o u~e{}u u ovoj operaciji posle ~ega je zapo~eto grupisawe snaga i wihova priprema. U
sastavu Odreda bila su 84 oficira, 109 podoficira i 572 vojnika. Odred je raspolagao sa 132 vozila razli~ite namene. Prethodnica Odreda, koju su ~inila 44 pripadnika vojske, odletela je 17.
novembra sa Aerodroma Batajnica u Egipat. Glavnina Odreda je okupqena u Zagrebu, gde su po~ele kratkotrajne, intenzivne pripreme.
Na{a vojska je znatno doprinela ovoj operaciji. U 22 smene
pro{lo je 1.178 oficira, 2.014 podoficira, 92 vojna slu`benika, 10.892 vojnika i 92 civilna lica. Sa ukupno 14.265 anga`ovanih lica, SFRJ je dala oko 22 odsto snaga UNEF I. Va`no je pomenuti da je pukovnik Lazar Mu{icki od avgusta 1964. do januara 1965.
godine bio vr{ilac du`nosti komandanta mirovnih snaga. To zna~i
da je JNA u ovu operaciju bila ukqu~ena na svim nivoima, od vojnika u pustiwskom pesku do oficira u komandi mirovnih snaga.
Pod te{kim klimatskim uslovima, bez osnovne infrastrukture, nedovoqno opremqeni i snabdeveni ali disciplinovani i moralno jaki, jugoslovenski vojnici ispuwavali su svoje obaveze. Analize koje su ura|ene tokom i posle ove operacije pokazale su da
obuka vojnika i stare{ina mora biti kompleksnija. To se posebno
odnosilo na poboq{awe znawa engleskog jezika i pripreme za zemqi{ne i klimatske uslove. Pored toga, zakqu~eno je da je veoma
va`no da se u Vladi i General{tabu formiraju neophodne institucije radi podr{ke Odredu. Preporuke su bile da izbor adekvatnog
kadra, psiholo{ke pripreme i obuku treba sprovoditi organizovano i centralizovano, te da obuka u vreme mirovne operacije mora biti dobro organizovana i planska. Predlagano je da iskusni
kadar prenese znawe i da se ponovo anga`uju u operaciji.
Odred JNA na Sinaju je pod vatrom do~ekao nare|ewe za povla~ewe. Vojnici i oficiri su hrabro branili svoje polo`aje i
sa punim vojni~kim dostojanstvom se vratili u zemqu. Na`alost,
tokom izvr{ewa ovog te{kog i odgovornog zadatka, `ivote je izgubilo osam, a raweno je i povre|eno 56 pripadnika Odreda.
Odred je predstavqao SFRJ u najboqem svetlu. Sastavqen
od dobrovoqaca iz svih socijalnih slojeva, sna`nim patriotizmom i spremno{}u na odricawe, prevazilazio je probleme i
ograni~ewa i uspe{no je ispunio postavqeni zadatak.
Na{a vojska je pored UNEF I u~estvovala i u nekoliko, po
broju u~esnika, mawih mirovnih operacija.
1. jun 2006.

IRAN PROTIV IRAKA

Pripadnici na{eg
Odreda na Sinaju

ODRED ZA JEMEN
Savet bezbednosti UN uspostavio je mirovnu operaciju UNYOM (Posmatra~ka misija UN u Jemenu) juna 1963. godine. Povod
za uspostavqawe ove misije bio je gra|anski rat u koji su se ume{ali Saudijska Arabija i Egipat. Posmatra~ke snage UN dobile
su mandat da nadgledaju prekid vatre i povla~ewe snaga susednih
zemaqa. Snage UN su brojale 189 qudi (25 vojnih posmatra~a,
114 stare{ina i vojnika izvi|a~ke jedinice i 50 stare{ina i vojnika vazduhoplovne jedinice). Svoje vojnike dale su Australija,
Kanada, Danska, Gana, Indija, Italija, Holandija, Norve{ka, Pakistan, [vedska i SFRJ. Posmatra~ka misija je zatvorena u septembru 1964. godine po delimi~nom ispuwewu mandata.
Odred JNA za Jemen formiran je 24. juna 1963, jednim delom od pripadnika Odreda na Sinaju a drugi deo je stigao iz zemqe. U ovom odredu anga`ovana su 22 oficira, zatim 17 podoficira i 79 vojnika. Jedinica je bila opremqena sa 35 terenskih vozila AR-55. Novi odred je poseo predvi|ene lokacije za
deset dana. Zadaci su izvr{avani intenzivnim patrolirawem.
Patrole su na~elno u svom sastavu imale dva oficira, izvi|a~ko odeqewe (10 vojnika), radio veziste sa ure|ajem, in`iwerca
za otvarawe prolaza u minskim poqima i bolni~ara. Koordinirane su izvi|awem iz vazduha, ~ime je postignuta visoka bezbednost i sposobnost prikupqawa velikog broja informacija.
Pukovnik Branko Pavlovi} je bio vr{ilac du`nosti komandanta vojnog dela misije avgusta i septembra 1963. godine. U toj
misiji nije bilo smrtnih slu~ajeva.
Operacija UN u Kongu (ONUC) uspostavqena je jula 1960. i
trajala je do juna 1964. godine. Zadatak je bio da se osigura povla~ewe belgijskih snaga i da se pomogne vladi Konga da odr`i
red u zemqi. Mandat je postepeno mewan i ukqu~io je odr`avawe
teritorijalnog integriteta i spre~avawe gra|anskog rata, te odstrawivawe stranih trupa, paravojnih jedinica i pla}enika. U
ovoj operaciji, oko 20.000 vojnika iz 30 zemaqa, kratkotrajno je
u~estvovala vazduhoplovna tehni~ka jedinica JNA, sastava 21
oficir i podoficir. Neslagawe sa promenom mandata misije
SFRJ izrazila je povla~ewem svog kontingenta decembra 1960.
godine.

Grupa vojnih posmatra~a UN IranIrak (UNIMOG) uspostavqena je 9. avgusta 1988. i trajala do februara 1991. godine.
Wen zadatak je bio da verifikuje, potvrdi i nadgleda prekid vatre i povla~ewe svih trupa na me|unarodno priznate granice
{to je uspe{no izvr{eno. Maksimalno brojno stawe je bilo 400
vojnih posmatra~a iz 26 zemaqa.
Komandant misije od 12. avgusta 1988. do 12. avgusta 1990.
bio je general-major Slavko Jovi}.
Prva grupa od 10 vojnih posmatra~a iz JNA po~ela je sa radom ve} 20. avgusta 1988. godine, prvog dana primirja izme|u zara}enih snaga. U misiji je bilo ukupno 30 vojnih posmatra~a iz
SFRJ. Zadatke postavqene mandatom pripadnici JNA su te`i{no izvr{avali sa teritorije Irana.
Misija je bila izuzetno zahtevna i naporna. Linija razgrani~ewa je obuhvatale raznolik reqef od planinskih venaca prekrivenih snegom do `arkih pustiwa. Slabo razvijena putna mre`a je
znatno ote`avala patrolirawe. Ratom razoren prostor sa oskudnom infrastrukturom ote`avao je sme{taj i rad vojnih posmatra~a.
U ovako te{kim uslovima na proveru su stavqane fizi~ke, moralne
i profesionalne osobine oficira JNA. Ovde nije bilo `rtava me|u vojnim posmatra~ima iz JNA, ali je situacija kojoj su bili izlo`eni pojedincima predstavqala trajni izvor frustracije i stresa.
Septembra 1978. godine SB UN doneo je Rezoluciju kojom je
formirao Grupu UN za pru`awe pomo}i prilikom preno{ewa
vlasti u Namibiji UNTAG. Do prvog aprila 1989. godine preduzimane su samo politi~ke mere, a od posle toga je po~ela i vojna
operacija koja je trajala do marta 1990. godine. Maksimalno
brojno stawe vojnog dela misije bilo je 4.500 qudi iz 50 zemaqa.

NAMIBIJA I ANGOLA
Vlada SFRJ je razmatrala mogu}nost slawa jednog motorizovanog bataqona, ali to se nije realizovalo zbog niza nepovoqnih okolnosti na unutra{wem i spoqnom planu. Ipak, Predsedni{tvo SFRJ donelo je odluku da uputi 25 oficira u svojstvu
vojnih posmatra~a UN. Ovi oficiri su po~eli sa radom u misiji
2. aprila 1989. Wihov osnovni zadatak bio je da kontroli{u
prekid vatre i povla~ewe vojnih i policijskih snaga Ju`noafri~ke Republike, pomognu organizaciju i sprovo|ewe izbora u Namibiji i da asistiraju u prihvatu izbeglica.
Posebno priznawe ovoj grupi oficira JNA odao je komandant UNTAG tokom posete delegacije SSNO svojom izjavom da su
jugoslovenski oficiri pokazali najvi{i stepen osposobqenosti
u izvr{avawu vojni~kih zadataka i da je to bio jedini kontingent
sa kojim nije bilo ba{ nikakvih problema.
Decembra 1988. godine Savet bezbednosti je uspostavio verifikacionu misiju UN u Angoli UNAVEM I. Zadatak misije je
bio da verifikuje povla~ewe kubanskih snaga sa teritorije Angole. Povla~ewe je u potpunosti zavr{eno 25. maja 1991. ~ime je
ispuwen mandat misije. Savet bezbednosti doneo je odluku da uspostavi misiju UNAVEM II sa zadatkom da nadgleda prekid vatre i
izbore prema sporazumu vlade Angole i pokreta UNITA. Misija je
zavr{ena februara 1995. godine. Brojala je 70 vojnih posmatra~a iz 10 zemaqa. Iz SFRJ je ukupno u~estvovalo 14 oficira.
U misija UNAVEM II je bilo 350 vojnih posmatra~a, od toga
11 jugoslovenskih oficira. Izbijawem gra|anskog rata u SFRJ,
po~etkom 1993. godine vojni posmatra~i iz JNA su povu~eni.
Odnos oficira JNA prema postavqenim zadacima bio je na
visokom profesionalnom nivou. Najve}e probleme su im predstavqali klimatski uslovi i tropske i zarazne bolesti. Obavqali su du`nosti vojnih posmatra~a, {efova timova u regionalnim komandama UN, na~elnika operativnog i personalnog organa, oficira za vezu i druge.
Predrag VLAISAVQEVI]

45

Pogled na Planetu

KROZ
DVOGLED VOJNOG
POSMATRA^A
Kada se pomenu aktuelna ratna de{avawa, o~i javnosti su prete`no uprte
u Irak gde se, na`alost, skoro svakodnevno gube qudski `ivoti i odnose
u nepovrat ogromna materijalna dobra. Me|utim, {irom na{e planete
tiwaju sukobi ~ija se varnica za~as mo`e pretvoriti u ratni po`ar.
Evo kako izgleda pogled na mapu sveta, gde i pripadnici Vojske i
Ministarstva odbrane daju doprinos u~vr{}ivawu mira.

gromni resursi sandalovog drveta u Isto~nom Timoru i wegova visoka cena na tada{wem svetskom tr`i{tu bili su
dovoqan mamac za kolonijalnu silu poput Portugala, ~ija
je vladavina trajala sve do 1975. godine. Izuzetak je prekid tokom Drugog svetskog rata, kada je Japan okupirao Timor i koristio ga kao vazduhoplovnu bazu za napade na
Australiju. Jednostranim aktom vlade 1974. godine kojim se
Portugal odrekao svih svojih kolonija, stekli su se uslovi da
decembra 1975. godine Isto~ni Timor objavi nezavisnost.

ISTO^NI TIMOR
Da sloboda ne potraje du`e pobrinula se Indonezija, koja je i ranije isticala teritorijalne pretenzije. Samo devet
dana posle objavqivawa nezavisnosti vr{i invaziju na Isto~ni Timor i juna 1976. progla{ava ga svojom 27. provincijom.
Borba za nezavisnost traje od same invazije i kona~no avgusta
1999. dovodi do referenduma na kojem se 78 odsto glasa~a izjasnilo za nezavisnost. Indonezija prihvata odluku stanovni{tva i zapo~iwe povla~ewe u krvi i dimu, uz masakre stanovni{tva i kompletno uni{tavawe infrastrukture.
Rezolucijom Saveta bezbednosti 1246 od 1999. godine
ustanovqena je misija UNAMET ~iji je zadatak bio da pripremi
referendum o statusu provincije Isto~ni Timor. Misija se sastojala od 250 civilnih policajaca ~iji su zadaci bili obuka i
asistencija indone`anskoj policiji u provo|ewu referenduma,
a doveli su i 50 oficira za vezu koji su sara|ivali sa indone`anskom vojskom po istom pitawu.
Nakon na referendumu izglasane nezavisnosti, izbijaju
sukobi velikih razmera tokom kojih je 250.000 stanovnika pred
masakrom proindone`anske milicije izbeglo u Zapadni Timor.
Pod pritiskom me|unarodne zajednice, Indonezija prihvata
anga`man me|unarodnih snaga sa mandatom UN da uspostave
red i poredak. Snage su imale naziv INTERFET i sastojale su se
od vojnih snaga Australije, Filipina, Malezije i Novog Zelanda. U sukobima sa proindone`anskom milicijom INTERFET uz odre|ene gubitke ubrzo zaposeda teritoriju Isto~nog Timora.
Indonezija formalno predaje ingerencije nad teritorijom UN i 25. oktobra 1999. rezolucijom SB 1272 osniva se mi-

46

sija UN u Isto~nom Timoru UNTAET (United Nations Transitional

Administration in East Timor). Wen mandat je izgradwa administracije i vlasti, humanitarna pomo} i vojna za{tita UN i stanovni{tva, te pomo} u izgradwi vlastitih oru`anih snaga.
Odobren je vojni personal od 8.950 vojnika i 200 vojnih posmatra~a. Misija je imala uspe{an tok sa velikim donacijama
i ulagawem svetske zajednice. A 20. maja 2002. formalno je
progla{ena nezavisnost Isto~nog Timora i UNTAET prestaje
da postoji. @rtve tokom rada UNTAET su bile: 15 vojnika, jedan
vojni posmatra~ i jedan civilni policajac.
Anga`ovawe SCG u Isto~nom Timoru je zapo~elo 26. juna
2002. kada su, nakon zavr{enog Kursa za vojne posmatra~e UN
u Teheranu aprila 2002, majori Zvonimir Stankovi} i Predrag Vlaisavqevi} po~eli jednogodi{wi mandat vojnih posmatra~a. Tome je prethodilo povla~ewe trojice ameri~kih vojnih
posmatra~a iz misije zbog neslagawa Vlade SAD sa osnivawem
Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u Hagu (ICC) i neprihvatawe wegove jurisdikcije. Mesec dana kasnije, u misiju je upu}en i
kapetan prve klase Igor [}epanovi}.
Misija u Isto~nom Timoru je u vreme ukqu~ivawa vojnih
posmatra~a iz SCG bila potpuno oformqena, {to je povoqno
uticalo na brzo anga`ovawe na{ih oficira. Vojni posmatra~i
iz VSCG su posle po~etnih du`nosti u timu, vrlo brzo bili postavqeni na vi{e funkcije: vo|e tima, oficira za logistiku u
sektoru i glavnog oficira za logistiku u komandi snaga. Zbog
smawewa broja vojnih posmatra~a u sklopu ukupnog smawewa
misije, kao wihova zamena, slede}e godine upu}ena su samo dvojica oficira VSCG: major Ivan Lazarevi} i kapetan prve klase Slavimir Nikoli}. Oni su svoj mandat zavr{ili mesec dana
pre redovnog roka, krajem maja 2004. godine i time je anga`ovawe SCG u misiji UNMISET okon~ano. Do zatvarawa misije
ukupno je anga`ovano pet pripadnika MO i VSCG.

LIBERIJA NOVI IZAZOV

Dugotrajni gra|anski rat uni{tio je znatan deo liberijske
privrede i infrastrukture a ve}ina stranih investitora je napustila Liberiju. Mno{tvo radnika ostaje bez posla i u zemqi
je zavladala beda i siroma{tvo. Ose}aj besperspektivnosti
1. jun 2006.

vlada zemqom. Biv{i borci, nenavikli na rad, te{ko se uklapaju u zajednicu. I daqe postoje problemi sa povratkom izbeglica i interno raseqenih lica jer im je imovina uni{tena i
opqa~kana a sredina iz koje poti~u vrlo nenaklowena. Uni{tena pirin~ana poqa, nedostatak semena i osnovnih sredstava za poqoprivrednu proizvodwu, doveli su do nesta{ice hrane i zavisnosti od humanitarne pomo}i.
Posmatra~ka misija UN u Liberiji (United Nations Observer
Mission in Liberia UNOMIL) osnovana je jo{ 1990, sa mandatom
koji je zavr{en septembra 1997. godine. Sa povla~ewem ove
misije osetila se potreba za produ`enim prisustvom UN u Liberiji, pa je tako ve} u novembru iste godine osnovana kancelarija UN (UN Peace-Building Support Office in Liberia UNOL), sa
zadatkom da pomogne Vladi Liberije u konsolidaciji mira nakon predsedni~kih izbora. Formirawe me|unarodne Kontakt
grupe (sa Evropskom unijom i Ekonomskom zajednicom zapadnoafri~kih zemaqa kao kopredsedavaju}ima grupe) tako|e su pokrenule Ujediwene nacije. Na inicijativu predsednika Tejlora,
maja 2003. godine, generalni sekretar UN {aqe multidisciplinarnu misiju za procenu situacije, sa zadatkom da proceni
uslove za odr`avawe slobodnih i po{tenih izbora i izna|e
na~in na koji me|unarodna zajednica mo`e da pomogne u pronala`ewu trajnog mirovnog re{ewa.

U mukotrpnom procesu ponovne izgradwe mira i uzajamnog poverewa, organizovani su i izbori koji su uspe{no sprovedeni tokom oktobra i novembra 2005. godine. U drugom krugu predsedni~kih izbora pobedila je gospo|a Elen Xonson
-Sirlif iz Partije jedinstva. Svoje u~e{}e u misiji u Republici Liberiji, Srbija i Crna Gora je po~ela nakon poziva
iz departmana UN za mirovne operacije u decembru 2003. godine. Tada su upu}ena dva vojna posmatra~a iz VSCG. Kontingent je sukcesivno uve}avan do broja od {est oficira, koji se
u redovnim jednogodi{wim ciklusima (decembar, mart, maj)
smewuju. Vojni posmatra~i se smewuju nakon isteka mandata

od godinu dana i do sada je u misiji u~estvovalo 17 pripadnika MO i VSCG.

HITNA POMO] ZA DR KONGO

Demokratska Republika Kongo (Zair u periodu
19711997) je centralno-afri~ka dr`ava, tre}a po veli~ini u
Africi, ~ija povr{ina iznosi 2.344.885 km2, sa oko 57 miliona stanovnika. Glavni grad je Kin{asa. U DR Kongu `ivi vi{e
od 200 etni~kih grupacija, ~ija je afirmacija i borba za vlast
kroz burnu istoriju ~esto pra}ena krvavim sukobima i masovnim migracijama. Od kraja 19. veka do sticawa nezavisnosti
1960. godine, Kongo je bio belgijska kolonija, {to je znatno
uticalo na na~in `ivota u ve}im gradovima, koji se mnogo razlikuje od tradicionalnog u ruralnim sredinama.
Po ekonomskom potencijalu DR Kongo je jedna od najbogatijih afri~kih zemaqa, sa ogromnim rudnim blagom, posebno plemenitim metalima, uranijumom i dijamantima. Oko 60 odsto
povr{ine zemqe je pod {umama sa retkim i veoma cewenim
biqnim i `ivotiwskim vrstama, te ogromnim vodenim potencijalom reka i jezera, posebno reke Kongo.
Posle kolonijalnog osloba|awa i sticawa nezavisnosti,
nemiri izazvani me|uetni~kim sukobima su nastavqeni u zemqi, {to je uzrokovalo da Belgija
interveni{e svojim oru`anim snagama radi zavo|ewa reda i za{tite
stanovni{tva evropskog porekla uz
istovremeni poku{aj restauracije
svoje vladavine. To je dovelo do jo{
ve}ih nemira, prvenstveno usmerenih protiv Evropqana, koji napu{taju zemqu ostavqaju}i je bez administracije i stru~waka u svim
oblastima bitnim za funkcionisawe `ivota i ekonomije.
Poku{aj dve vode}e partije da
formiraju novu kongoansku vlast nije uspeo ni uz pomo} UN, koje od po~etka {ezdesetih deluju na ovom prostoru i pod ~ijim patronatom su koalicione snage, vo|ene interesima
velikih sila, spre~ile secesiju rudama najbogatije kongoanske provincije Katange, ali nisu donele mir u
zemqu. Uz podr{ku SAD, 1965. godine na vlast dolazi Mobutu Sese Seko, koji zavodi apsolutisti~ki reDoprinos ~uvawu mira:
`im, gu{e}i sve napredne snage i
patrola UN u Liberiji
poku{aje demokratizacije Konga.
Sredinom devedesetih DR Kongo (tada Zair) postaje uto~i{te za vi{e od 1,3 miliona izbeglica iz Ruande, u kojoj je besneo sukob plemena Huta i Tutsa. To
je dodatno zakomplikovalo ionako te{ku situaciju u DR Kongo.
Problem wihove repatrijacije i do tada nezapam}eni primeri
genocida koji su po~inili pripadnici Mobutuove armije i razne odmetni~ke oru`ane grupacije formirane na etni~kim i
interesnim osnovama, produbili su krizu u regionu, {to je dovelo do oru`anog sukoba izme|u DR Kongo i Ruande.
Dugo godina UN poku{avaju da na prostorima ovog dela
Afrike i samog DR Konga posreduju u iznala`ewu mogu}nosti za
uspostavqawe mira, sa promenqivim uspehom. Sredinom 1999.

47

godine potpisan je Sporazum o prekidu vatre i neprijateqstava svih zara}enih strana u DR Kongu, uz podr{ku pet zemaqa
regiona, na bazi ~ega SB UN krajem novembra donosi Rezoluciju 1291 kojom se mirovna operacija MONUC pro{iruje na
preko 5.500 vojnika, ukqu~uju}i i 724 vojnih posmatra~a, uz
civilnu logisti~ku i me|unarodnu humanitarnu podr{ku.
Na{a misija traje od 7. marta 2003, kada je upu}en prvi sanitetski tim u DR Kongo. Tim ~ine dva lekara i ~etiri medicinska
tehni~ara koji u misiji obrazuju dva tima za medicinsku evakuaciju vazdu{nim putem (AMET) i baziraju u Kin{asi, u sastavu mirovnih snaga. Do sada je anga`ovano 40 pripadnika MO i VSCG u sedam sanitetskih timova sa mandatom od {est meseci i to: 13 oficira, 19 podoficira i osam civilnih lica ({est `ena).
Trenutno se u misiji nalazi sedmi tim. Osnovni zadatak
tima je da prati te{ko povre|ene ili bolesne pacijente vazdu{nim putem unutar DR Kongo i prema bolnicama tre}eg stepena
u okru`ewu (Kenija i Ju`noafri~ka Republika). U toku meseca,
na{ tim ima u proseku i preko 20 intervencija od kojih i do
deset vazdu{nim putem, ~esto van zone misije.

POZIV SA OBALE SLONOVA^E

Obala Slonova~e je zapadno-afri~ka zemqa ~ija je povr{ina 322.462 km2 sa oko 18 miliona stanovnika. Glavni grad
je Jamasukro sa 120.000, dok najve}i grad Abixan ima 3,5 miliona stanovnika. U Obali Slonova~e `ivi vi{e od 60 etni~kih grupa, od kojih su najve}i Akani. Najve}i deo stanovni{tva
su hri{}anske (34 odsto) i muslimanske (27 odsto) veroispovesti. Hri{}ani su ve}inom naseqeni u ju`nom, razvijenijem delu
zemqe.
Obala Slonova~e je pre po~etka sukoba imala jednu od
najrazvijenijih privreda u Africi. Zbog izuzetnog prirodnog
bogatstva skoro sve svoje potrebe podmiruje iz mesnih izvora.
Veliki je izvoznik prirodnog gasa, zlata, dijamanata i kafe i
vode}i je proizvo|a~ kakaoa na svetu. Realni bruto nacionalni dohodak zemqe je posledwih godina bio u blagom opadawu, tako
Kad oru`je utihne:
da se makroekonomske prilike u
misija u Burundiju
zemqi mogu opisati kao povoqne u
odnosu na okolne zemqe.
Na izborima 1995. godine,
koje je bojkotovala opozicija, Bedi
je pobedio sa velikom ve}inom.
Wegova vladavina je obele`ena
konstantnim kr{ewem qudskih i
gra|anskih prava, te velikim pritiscima na pripadnike opozicije.
Nezadovoqstvo u narodu je raslo,
naro~ito u nerazvijenim severnim
delovima zemqe.
Misija Ujediwenih nacija u
Obali Slonova~e (MINUCI) uspostavqena je Rezolucijom SB UN
1479 od 13. maja 2003, sa zadatkom
da obezbedi po{tovawe sporazuma
o prekidu neprijateqstava izme|u
sukobqenih snaga i da uspostavi koordinaciju sa francuskim snagama
koje su se nalazile u zoni poverewa od 2002. godine. Pomenutom rezolucijom bilo je predvi|eno da
mandat misije traje jednu godinu.

48

Svoje u~e{}e u misiji u Obali Slonova~e (tada misija MINUCI) Srbija i Crna Gora je po~ela 1. maja 2004. odlaskom
prve grupe od tri vojna posmatra~a. Pripadnici MO i VSCG su
u misiji anga`ovani na zadacima: nadgledawe primene postignutog sporazuma i pokreta vojnih jedinica, sprovo|ewe procesa razoru`awa, demobilizacije, reintegracije, repatrijacije
i povratka raseqenih lica, podr{ka u pru`awu humanitarne
pomo}i i u oblasti qudskih prava i koordinacija aktivnosti
sa posmatra~ima u susednim zemqama u vezi sa krijum~arewem
oru`ja.
Do sada je u misiji u~estvovalo devet pripadnika MO i
VSCG. Planirana dinamika zamene vojno-posmatra~kih timova je
12 meseci. Tokom posledwih nemira u Obali Slonova~e, vojni
posmatra~ iz SCG, major Dejan Manojlovi} ostao je u Obali Slonova~e po{to je postavqen na listu osobqa neophodnog za funkcionisawe {taba misije. Drugi na{ oficir, kapetan Branko Mari} je evakuisan u Banxul, Gambija, 28. januara 2006, kako je
predvi|eno planom evakuacije misije, dok je major Dragan Nikoli}, koji se u momentu izbijawa sukoba nalazio u SCG na osnovu
uputstva iz {taba misije, tu i ostao do smirivawa situacije.

RATNI PO@AR U BURUNDIJU

Republika Burundi je po povr{ini (27.834 kvadratnih kilometara) mala isto~noafri~ka dr`ava koja se na severu grani~i sa Ruandom, ju`no sa Tanzanijom i zapadno sa jezerom Tangawika i Kongom, a ima oko {est miliona stanovnika. Glavni
grad Burundija je Bu|umbura. Dve najrasprostrawenije etni~ke
grupacije u Burundiju su Huti i Tutsi, koje su zbog me|usobnih neprijateqstava tokom posledwih decenija bile u stalnim masovnim migracijama, kako unutar Burundija, tako i na teritoriji
Ruande. Iako malobrojniji, Tutsi su politi~ki dominantniji.
Oni su znatnim delom imigrirali iz Ruande i ~ine oko 20 posto ukupnog stanovni{tva Burundija. Oko dve tre}ine stanovni-

1. jun 2006.

Dogovor mir gradi:

pripadnici misije UNOCI
u Obali Slonova~e

{tva su hri{}ani, uglavnom rimokatoli~ke vere, dok preostala tre}ina neguje tradicionalnu lokalnu religiju. Prose~an
`ivotni vek `iteqa Burundija iznosi 43 godine, {to je me|u
najkra}im u svetu. To je posledica siroma{tva, etni~kih sukoba, brojnih bolesti i primitivnog ruralnog na~ina `ivota ve}ine stanovnika. Zvani~ni jezici u Burundiju su kirundi i francuski, dok je svahili najrasprostraweniji u lokalnoj upotrebi,
posebno du` jezera Tangawika.
Burundi je 1890. godine postao nema~ka kolonija, a nakon
poraza Nema~ke u Prvom svetskom ratu, postaje belgijski protektorat. Nakon Drugog svetskog rata Burundi postaje zemqa
pod direktnom za{titom UN, ali se u dr`avi i daqe ose}a izuzetno jak uticaj Kraqevine Belgije, koja je podr`avala vladavinu poglavara iz redova Tutsa. Kada su 1959. godine antagonizmi u Ruandi eskalirali u nasiqe, ruandski kraq iz redova
Tutsa napu{ta zemqu. Nastaje egzodus oko 200.000 wegovih sunarodnika, koji ve}inom odlaze u Burundi. Na insistirawe
Starateqskog saveta UN Burundi 1962. godine dobija nezavisnost, postaje monarhija i biva primqena u ~lanstvo UN. Me|utim, politi~ki rivalitet Tutsa i Huta se nastavqa. Na poku{aj revolucije ve}inskih Huta, Tutsi su reagovali brutalno,
{to je izazvalo hiqade `rtava me|u Hutima koji masovno be`e
u Ruandu. Dr`avnim udarom 1966. godine Burundi postaje republika, formira se Nacionalni revolucionarni komitet sa zadatkom da obezbedi stabilizaciju re`ima i razvoj ekonomije.
Huti i daqe nezadovoqni svojim polo`ajem 1972. godine podi`u ustanak koji prerasta u masovni masakr najmawe 100.000
qudi, ve}inom Huta. Ustanak je ugu{en, ali su se nemiri nastavili i hiqade Hutu izbeglica uto~i{te nalazi u susednim zemqama.
U tra`ewu mogu}ih re{ewa 2001. godine Nacionalna
skup{tina usvaja tzv. Prelazni ustav koji kroz trogodi{wi
tranzicioni period treba da obezbedi ravnopravno u~e{}e i

podelu vlasti izme|u

Tutsa i Huta, ozvani~enu me|usobnim sporazumom. Uprkos tome neprijateqstva su nastavqena, tako da su etni~ki sukobi u Burundiju,
po~ev{i od 1993. godine, odneli vi{e od
150.000 `ivota i prouzrokovali raseqavawe oko 800.000 qudi.
Mirovna misija
UN u Burundiju je uspostavqena Rezolucijom
Saveta bezbednosti br.
1545 od 21. maja 2004.
sa po~etnim {estomese~nim mandatom da:
obezbedi implementaciju i po{tovawe sporazuma o prekidu vatre, omogu}i reafirmaciju poverewa me|u
sukobqenim snagama u
Burundiju, razoru`a,
demobili{e i reintegri{e borce u civilno
dru{tvo, prati realizaciju dogovorenog smawewa armije Burundija, posebno te{kog naoru`awa, prati i spre~ava ilegalne tokove naoru`awa preko nacionalnih granica, u saradwi
sa misijom UN u Kongu, obezbedi uspostavqawe potrebnih bezbednosnih uslova za distribuciju humanitarne pomo}i, povratak izbeglica i raseqenih lica.
Na{a zemqa u~estvuje u mirovnoj operaciji u Burundiju sa
jednim vojnim posmatra~em od 11. septembra 2004. Do sada su
u misiji u~estvovala tri pripadnika MO i VSCG, od kojih je
major Predrag Prli} trenutno u Burundiju. Te`i{te u~e{}a vojnih posmatra~a obuhvata pra}ewe izbornog procesa i bezbednosne i humanitarne situacije u zemqi.

POVRATAK
Posle vi{e od decenije diskontinuiteta, usled sankcija i
me|unarodne izolacije, na{a zemqa je nakon ponovnog prijema
u Organizaciju ujediwenih nacija, zapo~ela novu eru u~e{}a u
operacijama o~uvawa mira i bezbednosti, juna 2002. upu}ivawem tri vojna posmatra~a u Isto~ni Timor. Odlaskom vojnih
posmatra~a u Liberiju i sanitetskog tima u DR Kongo tokom
2003. godine, te vojnih posmatra~a u Obalu Slonova~e i Burundi tokom 2004. godine, postepeno se pove}ava obim na{eg
u~e{}a u mirovnim operacijama UN.
U pet pomenutih misija do sada je ukupno anga`ovano 40
oficira na du`nosti vojnih posmatra~a i 40 pripadnika MO i
VSCG u sastavu sanitetskog tima (13 oficira, 19 podoficira
i osam civilnih lica, me|u kojima i {est `ena).
Trenutno se u misijama UN nalazi 16 pripadnika MO i
VSCG: {est vojnih posmatra~a u Liberiji, tri u Obali Slonova~e, jedan u Burundiju i {esto~lani sanitetski tim u DR Kongo.
Prema zvani~nom izvoru UN, na{a zemqa se po broju mirovwaka trenutno nalazi na 85. mestu u svetu.
Robert SRE]KOVI]

49

Centar za mirovne operacije G[ VSCG

PO[TOVAWE

NAJVI[IH
STANDARDA

Centar za mirovne operacije formiran je 14. oktobra 2003. godine

Naredbom na~elnika General{taba VSCG, na osnovu zakqu~aka Savezne
vlade o preduzimawu mera i aktivnosti na anga`ovawu Srbije i Crne Gore
u mirovnim operacijama. Osniva~kim aktom Centar je definisan kao
ustanova od posebnog zna~aja za dr`avnu zajednicu i Vojsku SCG, namewen
za pripreme pojedinaca, komandi, jedinica i ustanova radi anga`ovawa u
mirovnim misijama, pra}ewa wihovog anga`ovawa i uop{tavawa iskustava.

ada su doneti Strategija odbrane (oktobar 2004. godine)

i Zakon o mirovnim operacijama (decembar 2004. godine)
stvoreni su novi doktrinarni i pravni okviri za u~e{}e
VSCG u mirovnim operacijama. U Strategiji odbrane Vojska dobija novu misiju u~e{}e u svetskim i regionalnim
procesima izgradwe i o~uvawa mira. Prvobitna namena
Centra ovim dokumentima je pro{irena. Osposobqavawe
VSCG za novu misiju postaje jedan od ciqeva op{tih reformskih procesa sistema odbrane i Vojske SCG.
Zakon o mirovnim operacijama, pored ostalog, predvi|a
postojawe Centra za mirovne operacije, koji treba da obrazuje
Savet ministara svojom odlukom. Kako odluka Saveta ministara
o formirawu Centra nije jo{ doneta (zakonski rok je bio april
2005. godine), organizacija Centra ostala je onakva kakva je
uspostavqena aktom o formirawu Centra za mirovne operacije (CMO) u oktobru 2003. godine. Centar je ustanova General{taba VSCG pot~iwena zameniku na~elnika G[ VSCG.

ZADACI
Te`i{ni zadaci CMO jesu: obuka pojedinaca i jedinica za
mirovne operacije, upravqawe materijalnim i qudskim resursima (selekcija kadra za u~e{}e u mirovnim operacijama, formirawe baze podataka, opremawe lica), pra}ewe anga`ovawa
pojedinaca i jedinica VSCG u mirovnim misijama, koordinacija
planirawa priprema snaga za mirovne misije sa organizacijskim jedinicama Ministarstva odbrane, G[ VSCG i organima
dr`avne zajednice, procena i evaluacija anga`ovawa SCG u mirovnim operacijama, pra}ewe i prou~avawe iskustva iz obuke
oru`anih snaga stranih zemaqa iz oblasti mirovnih operacija.
Centar je od svog formirawa ostvario zna~ajne rezultate
na uspostavqawu sistema selekcije, evidencije i obuke lica za
mirovne operacije. Jedan od problema sa kojima se suo~io prilikom izbora kadra za obuku pojedinaca bilo je utvr|ivawe
kriterijuma za izbor kandidata za obuku i selekciju na osnovu
zahteva me|unarodnih organizacija i Centara za obuku kadra
za mirovne operacije. Do po~etka 2004. godine bila je ras-

50

prostrawena pojava da se na obuku u inostranstvo {aqu lica

koja ne ispuwavaju sve potrebne uslove za u~e{}e na razli~itim vidovima osposobqavawa (kursevima, seminarima, posetama i ve`bama) iz oblasti mirovnih operacija.
Dono{ewem Pravilnika o kriterijumima za izbor i pripremawe profesionalnih pripadnika VSCG za mirovne operacije propisani su op{ti i posebni kriterijumi za izbor kadra,
koji su uskla|eni sa kriterijumima UN, odnosno Natoa. Pravilnikom su propisani nadle`nost Centra i koordinacija sa
organizacijskim jedinicama MO i G[ VSCG iz oblasti selekcije i izbora kadra. Usvajawe kriterijuma u procesu selekcije
znatno je unapredilo izbor motivisanog i kvalitetnog kadra za
obuku radi u~e{}a u mirovnim operacijama, {to su u vi{e navrata isticali predstavnici zemaqa u koje su na{i oficiri i
podoficiri upu}ivani na obuku.
Sopstvenim znawem kreiran je softver za bazu podataka
u CMO, ~ime je stvoren efikasan instrument za preciznu evidenciju lica koja su zavr{ila odre|enu vrstu obuke. Uspostavqena je baza wihovih personalnih podataka, koja je relevantna za u~e{}e u mirovnim operacijama, i omogu}ena je br`a selekcija kadra za upu}ivawe na obuku ili u mirovne misije. Centar, ina~e, ula`e znatne napore da postoje}u bazu podataka
uve`e u programski paket KAIS MO. Preduzeti su prakti~ni
koraci u koordinaciji sa Upravom za vezu i informatiku G[
VSCG da se ta aktivnost realizuje.

OBUKA U INOSTRANSTVU
Obuka pojedinaca realizuje se u zemqi i centrima za obuku u inostranstvu. Prema Zakonu o mirovnim operacijama,
CMO ima va`nu ulogu u realizaciji obuke u inostranstvu i u
realizaciji kurseva ~iji je ciq da osposobe pripadnike VSCG
za du`nosti u multinacionalnim operacijama.
Centar je izvr{io kategorizaciju kurseva za mirovne
operacije u inostranstvu i u saradwi sa Upravom za kadrove
MO po~eo namenski izbor lica u skladu sa zahtevanim kriterijumima i potrebama Vojske.
1. jun 2006.

Na bilateralnoj osnovi izabrane

su zemqe sa kojima se razvija saradwa
u osposobqavawu pojedinih profila
profesionalnih pripadnika VSCG.
Da bi Vojska SCG dostigla potrebne standarde za obuku pojedinaca za
mirovne operacije i mogla samostalno
da osposobqava svoje oficire za du`nosti u mirovnim operacijama, Centar nastoji da dobije licencu UN za
kurs vojnih posmatra~a i licence za
druge kurseve (odnosno da postane regionalni Centar za obuku). Uslov da bi
se dobila me|unarodna licenca jeste
da Centar postane me|unarodni, {to
zna~i da se obuka izvodi na engleskom
jeziku, da oko 50 odsto slu{alaca budu
stranci i da se nastava odvija prema
prihva}enim standardima UN, odnosno
Partnerstva za mir i Natoa.
U ovoj godini Centar }e uz pomo}
stranih partnera organizovati dva takva kursa: {tabni kurs i kurs za vojne U svakom trenutku spremni da pomognu: pripadnici misije MONUC
posmatra~e. Pripreme za po~etak {tab- u Demokratskoj Republici Kongo
nog kursa privedene su kraju.

NACIONALNI KURSEVI
Planirano je da se {tabni kurs za mirovne operacije realizuje u saradwi sa oru`anim snagama Kraqevine [vedske
od 29. maja do 15. juna 2006. godine, uz pomo} wihovih instruktora i predava~a. Kurs }e se realizovati na engleskom jeziku
prema Programu Partnerstva za mir. U ulozi dublera rukovodilaca kursa i vo|a grupa bi}e ~etiri oficira VSCG koja su
zavr{ila pripreme u Me|unarodnom centru za obuku (SWEDINT) u [vedskoj.
Kurs za vojne posmatra~e organizova}e se u saradwi
sa Finskom. Bi}e izveden na engleskom jeziku, prema Programu Ujediwenih nacija, a realizova}e ga finski instruktori uz asistenciju instruktora iz VSCG. Kurs }e biti internacionalan, a namewen je za oficire iz zemaqa zapadnog Balkana.
Pored navedenih kurseva, Centar je planirao da u ovoj
godini izvede nekoliko nacionalnih kurseva sa stranim instruktorima: kurs iz MHP, u saradwi sa Institutom iz Sanrema, i kurs MHP sa MKCK. Od nacionalnih kurseva sa sopstvenim instruktorima, CMO je planirao realizaciju
osnovnog kursa za mirovne operacije i kursa za komandire
jedinica.
Centar je u~inio zna~ajne napore da sakupi i sistematizuje
vojnostru~nu literaturu iz oblasti mirovnih operacija, i u elektronskom, i u {tampanom obliku. Ta literatura se ne koristi samo u Centru ve} i u Vojnoj akademiji, posebno na poslediplomskim studijama za izradu seminarskih i diplomskih radova. Centar je veliki deo literature preveo sa engleskog na srpski jezik.
Pored toga, tokom 2004. i 2005. godine Centar je radio
na priru~niku za pripreme, koji sadr`i zahtevane tematske sadr`aje i teme za obuku pojedinaca i jedinica za MO. Priru~nik koji }e imati nekoliko stotina stranica je u zavr{noj fazi
izrade.
Centar poklawa izuzetnu pa`wu osposobqavawu sopstvenog sastava, u ~emu je postigao zapa`ene rezultate. S obzirom

na ~iwenicu da nema prioritet u {kolovawu kadra, te`i{te

napora u oblasti {kolovawa bile su poslediplomske studije u
obliku magisterijuma ili specijalisti~kih studija.
Adaptirawem prostorija Centra i opremawem savremenom informati~kom opremom uz pomo} Kraqevine Holandije,
stvoreni su povoqni uslovi za rad. Radna mesta su uvezana u
globalnu i internu mre`u i obezbe|eni su prostorni uslovi
za kvalitetan rad. U fazi je izrada projekta za sme{taj stranih studenata i instruktora u Kasarni Bawica II (CMO je dobio zadatak da uradi projekat adaptacije Malog internata, a
Holandija i Norve{ka su nagovestile spremnost da obezbede
finansijska sredstva).

KVALITET KADRA
Znatnom broju pripadnika Centra pru`ena je prilika da
se osposobqava u inostranstvu. U periodu od 2003. do kraja
maja 2006. godine stare{ine i civilna lica iz Centra u~estvovali su na 38 kurseva iz oblasti mirovnih operacija u
inostranstvu. U toku 2005. godine bilo je upu}eno 19 lica.
Upu}ivawe na kurseve bilo je u funkciji osposobqavawa pripadnika Centra za obavqawe funkcionalne du`nosti. Pored
toga, jedno lice iz sastava Centra je u {kolskoj 2005/2006.
godini upu}eno na Balti~ki kolex odbrane u Estoniju.
Ova okolnost uslovqena je potrebom prihvatawa i ujedna~avawa standarda i kriterijuma obuke, razmene znawa i iskustava i potrebom wihove primene u radu. Oko 70 odsto pripadnika Centra te~no govori engleski jezik, dok je na kurseve
jezika u posledwe dve godine upu}eno jo{ {est lica.
Va`an oblik osposobqavawa predstavqa i neposredno
iskustvo u mirovnim operacijama. Iz sastava Centra {est lica je u~estvovalo u mirovnim operacijama. Taj broj tokom 2006.
godine verovatno }e se pove}ati dovo|ewem qudi sa iskustvom
iz mirovnih operacija i slawem oficira iz sastava Centra u
mirovne operacije (Avganistan).
Ranko MA^KI]

51

MIROVNE

MISIJE:

NADA,

OBAVEZA

PRAVDA

brancu, ostalom leta~kom osobqu i sanitetskoj ekipi za aeromedicinsku evakuaciju, komandantu broda, ostalim licima ukrcanim na brod, licima koja vr{e deminirawe, roniocu, lekaru, licima koja vr{e izvi|a~ka i protivteroristi~ka dejstva,
licima koja vr{e RHB izvi|awe i dekontaminaciju);
dodataka za rizik u slu`bi u koeficijentu koji zavisi od
uslova koji vladaju na podru~ju mirovne operacije (~esti ili
povremeni oru`ani incidenti, podru~ja pogo|ena prirodnim i
drugim katastrofama, podru~ja povremenih incidenata, gde postoji pove}ana opasnost od skrivenih ili napu{tenih ubojnih
sredstava, podru~ja gde vladaju zarazne bolesti);
Postoji veliko zanimawe pripadnika VSCG
dodataka za geografske i klimatske uslove u koeficiza odlazak u mirovne misije. Ali dobra
jentu koji zavisi od geografskog podru~ja i klimatskih specifi~nosti koji uti~u na uslove rada i izvr{avawa zadataka
voqa nije dovoqna. Postoji slovo Zakona,
(podru~je visokih planina, pustiwsko, tropsko ili polarno
zatim pravilnici, odredbe... U redovima
koji slede zainteresovani }e mo}i da steknu podru~je).
Za vreme u~e{}a u mirovnoj operaciji profesionalni
pravu sliku o tome {to se od wih tra`i.
pripadnici Vojske imaju pravo i na:
besplatan prevoz, sme{taj i ishranu u skladu sa me|unarodnim ugovorom, drugim me|unarodnim aktom ili odlukom miu~e{}u profesionalnih pripadnika Vojske u mirovnim
nistra i za to ne pripada naknada;
operacijama u inostranstvu odlu~uje Skup{tina Srbije i
naknadu tro{kova prevoza u posebnim slu~ajevima, uz
Crne Gore na predlog Saveta ministara, uz prethodnu sasaglasnost na~elnika CMO, kada putuju u vezi sa kori{}eglasnost nadle`nih organa dr`ava ~lanica. Posle donowem: odsustva radi obilaska bra~nog druga ili dece jednom
{ewa odluke Skup{tine Srbije i Crne Gore Vrhovni sagodi{we tek nakon {est meseci neprekidnog boravka u mivet odbrane donosi odluku o upu}ivawu pripadnika Vojske u mirovnoj operaciji i odsustva zbog smrti bra~nog druga ili derovne operacije, na osnovu koje ministar odbrane donosi nateta. Naknada tro{kova prevoza ispla}uje se u iznosu stvarredbu o privremenom upu}ivawu u mirovnu operaciju.
ne cene karte, odnosno tro{kova za prevozno sredstvo koje
Prava i du`nosti profesionalnih pripadnika Vojske za
se koristi.
vreme u~e{}a u mirovnim operacijama ure|uju se ugovorom.
Profesionalni pripadnici Vojske za vreme u~e{}a u miVreme provedeno u mirovnim operacijama profesionalrovnim operacijama imaju pravo na naknadu plate i druga novnim pripadnicima Vojske, osobqu civilne za{tite i zaposle~ana primawa u zemqi, u iznosu koji bi ostvarili da su na slunima ra~una se u sta` osigurawa u dvostrukom trajawu. Pod
`bi u Vojsci. Pored prava na platu i druga nov~ana primawa u
vremenom provedenim u mirovnim operacijama ra~una se i
zemqi, profesionalni pripadnici Vojske u mirovnim operacivreme provedeno u zarobqeni{tvu i na le~ewu.
jama imaju pravo i na platu i druga nov~ana primawa po osnoProfesionalni pripadnici Vojske za vreme u~e{}a u mivama i merilima koji su propirovnim operacijama i drugim aksani Uredbom o platama i drutivnostima u inostranstvu osigugim nov~anim primawima prorani su u slu~aju rawavawa, pofesionalnih pripadnika Vojske
vreda ili smrti.
Srbije i Crne Gore, osobqa ciU slu~ajevima povrede, rawavilne za{tite i zaposlenih u
vawa, bolesti ili smrti, profeorganima uprave Saveta minisionalni pripadnici Vojske za
stara, za vreme u~e{}a u mirovvreme u~e{}a u mirovnim operanim operacijama i drugim aktivcijama ostvaruju pravo na naknadu
nostima u inostranstvu (Slu{tete i druga prava, u skladu sa
`beni vojni list br. 29/2005).
propisima o naknadi {tete me|uPlata u~esnika u mirovnoj
narodne organizacije pod ~ijim se
operaciji sastoji se iz:
pokroviteqstvom sprovodi mirov osnovne plate utvr|ene u
na operacija ili druga aktivnost u
koeficijentu u zavisnosti od
inostranstvu.
~ina;
Za vreme u~e{}a u mirovnim
dodataka za komandnu i Visoka stru~nost na{ih stare{ina potvr|ena je i u Angoli: operacijama profesionalni pripukovnik @ivan Ne{i} (prvi sdesna), misija UNAVM
{tabnu du`nost u koeficijentu
padnici Vojske obavqaju slu`bu u
koji zavisi od du`nosti (komanskladu sa propisima kojima je uredant, komandir, zamenik ili ako
|ena slu`ba u Vojsci i du`ni su da
obavqa {tabne du`nosti u mulpostupaju i u skladu sa propisima
tinacionalnim sastavima i koOrganizacije ujediwenih nacija za
Urednik priloga Branko KOPUNOVI],
mandama);
izvo|ewe mirovnih operacija i
dodataka za specifi~nu autori tekstova: pripadnici Centra za mirovne operacije propisima za izvo|ewe konkretnih
G[ VSCG, lektor Mira POPADI],
du`nost u koeficijentu koji zaoperacija i drugih aktivnosti.
likovno-grafi~ki uredio Branko SIQEVSKI,
visi od du`nosti (pilotu, padoMate MARTINI]
korektura Sla|ana GRBA

Za sada{we i budu}e kandidate

STATUSNA
PITAWA

52

1. jun 2006.

UKRATKO

Obele`en Dan pripadnika mirovnih operacija

POD PLAVOM ZASTAVOM

Me|unarodni Dan pripadnika mirovnih operacija, 29. maj, obele`en je u Centru
za mirovne operacije VSCG.
Glavna ideja jeste podse}awe na one
hrabre mu{karce i `ene koji su izgubili `ivot u slu`bi mira rekao je u obra}awu gostima direktor Kancelarije UN u Beogradu
Xulijan Harston. On je podsetio i na brojne
pripadnike mirovnih operacija koji rade na
odr`awu mira, razoru`awu i demobilizaciji sirom sveta.
Ovaj dan je prilika da se zemqe ~lanice UN podsete na svoj doprinos mirovnim

operacijama i odaju priznawe pripadnicima svojih snaga koje poma`u UN u odr`avawu

mira rekao je tom prilikom pukovnik Petar ]ornakov, na~elnik Centra za mirovne
operacije, podse}aju}i prisutne na u~e{}e
doma}ih snaga u mirovnim operacijama.
Sve~anom obele`avawu Dana pripadnika mirovnih operacija prisustvovali su i na~elnik G[ VSCG general-potpukovnik Qubi{a
Joki} sa saradnicima, predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, Agencije UN u Beogradu i drugi.
S. \.

KURS ZA [TABNE
OFICIRE
U Centru za mirovne operacije, od 29.
maja do 15. juna, odr`ava se kurs za {tabne
oficire u multinacionalnim brigadama, ~iji je ciq da pripremi oficire VSCG za du`nosti u {tabovima multinacionalnih divizija/brigada tokom anga`ovawa u operacijama za podr{ku mira.
Na kursu je 28 polaznika iz SCG, iz razli~itih organizacijskih jedinica Ministarstva odbrane i General{taba. Pomo} u organizaciji pru`io je Me|unarodni centar za
obuku Vojske Kraqevine [vedske. Na ~elu instruktora {vedskog tima nalazi se potpukovnik Per Kristijan Ringard.
S. \.

NOVI POSMATRA^I
U LIBERIJI
Trojica pripadnika Vojske SCG, majori
Slobodan [krbi} iz Novosadskog korpusa i
@ivko Bo`i} iz 512. sanitetskog centra u
Novom Sadu i kapetan prve klase @ivojin Buri}, pripadnik 83. artiqerijske brigade
PVO u Danilovgradu, upu}ena su u svojstvu
vojnih posmatra~a u mirovnu misiju Ujediwenih nacija u Liberiju.

SANITETSKI TIM
OTPUTOVAO U KONGO
[esto~lani tim Vojske SCG upu}en je u
mirovnu operaciju UN (MONUC) u Kongo, posle priprema koje su zavr{ili u Centru za
mirovne operacije VSCG. U timu su dva lekara i ~etiri medicinska tehni~ara: lekari
major @arko Mi}ovi} i poru~nik Dejan Cimi} i medicinski tehni~ari zastavnici Sla|an Mladenovi} i Jakim Ruskaji i vodnici
Milovan Izgarevi} i Dejan Stankovi}.
Smena ekipa je na svakih {est meseci,
a ovo je sedmi tim iz na{e vojske koji u~estvuje u tim aktivnostima od 2002. godine.
Sanitetski tim Vojske SCG anga`ovan je u
okviru Tima za vazdu{nu evakuaciju (AMET)
u Kin{asi sa zadatakom da prati povre|ene
ili bolesne pacijente vazdu{nim putem unutar Konga.

PRIPREMAWE
ZA MIROVNE OPERACIJE

U ^A^KU PONOVO
OTVORENA AMBULANTA

Strani vojni predstavnici akreditovani u SCG posetili su 24. maja Centar za mirovne operacije i 305. in`iwerijsku brigadu u Obrenovcu. Izaslanici odbrane obave{teni su o u~e{}u pripadnika VSCG u mirovnim operacijama i o mogu}nostima Centra za
realizaciju me|unarodnih kurseva.
Tokom posete Obrenovcu izaslanici
odbrane obi{li su 305. in`iwerijsku bri-

gadu u kojoj je i in`iwerijska ~eta koja je pro{le godine zavr{ila obuku za mirovne operacije.
Goste su u Obrenovcu do~ekali zamenik
komandanta Operativnih snaga pukovnik
Aleksandar @ivkovi}, komandant 305. in`iwerijske brigade pukovnik Nikola Patkovi}
i predsednik op{tine Neboj{a ]eran.

Na prigodnoj sve~anosti u ^a~ku,

15. maja, komandant kraqeva~kog garnizona pukovnik Mla|en Ni{evi} otvorio
je ambulantu za pru`awe primarnih usluga zdravstvenim osiguranicima. Ambulanta je zatvorena pro{le godine, ali je
ministar odbrane dr Zoran Stankovi}
doneo odluku o wenom ponovnom otvarawu.
Trenutno u ambulanti rade lekar
op{te prakse, medicinski tehni~ar i
apotekar, a uskoro bi trebalo da im se
pridru`e jo{ jedan lekar op{te prakse
i stomatolog.
Z. P.

S. \.

53

DRU[TVO

BRANKO RADUNKOVI],
SLAVONSKI
I [UMADIJSKI
UMETNIK

NEIZMERNA SNAGA
Iako je ro|en bez ruku,
Branko Radunkovi} ve} pedeset godina
pravi izvanredno verne kartonske
makete manastira, crkava, xamija,
velelepnih dvoraca i gradskih ku}a

a `ivot pi{e romane kakve nijedan ~arobwak re~i ne mo`e

da sastavi, znamo odavno. Znamo i da bez bo`jih ~uda vera
ne bi stotinama godina okupqala milijarde svojih hodo~asnika. Ne bi ni snova bilo, da ~oveku nije dato da ih sawa.
I to znamo. Ali da ~ovek bez ruku pravi makete, veoma verne originalima, prelepim manastirima, crkvama i rasko{nim ku}ama, da slika i diriguje crkvenim horom, da sprema ku}u i odr`ava bogato seosko imawe, ne samo da nismo znali,
nego nismo mogli ni da poverujemo. Dok nismo videli i tako shvatili da voqa i duh ~ine ~uda neizmerna.
Branko Radunkovi}, umetnik iz Podravske Slatine, ~ija
`ivotna pri~a po~iwe pre 65 godina, kada je, u selu Brezik, u
porodici imu}nog Ilije Radunkovi}a ro|eno {esto dete, najboqi je primer ve~nosti i snage duha. Majka Desanka bila je
zgranuta kad je videla da weno tek ro|eno ~edo ima ruke samo
do lakata i veoma o{te}ene noge, bez ~a{ica u kolenima. Zbilo se to u osvit Drugog svetskog rata, po~etkom juna 1941. godine, kada su usta{e uveliko vile svoje krvavo kolo po srpskim selima u Hrvatskoj. U jednoj od bezbrojnih mra~nih no}i
nestala su i dva Ilijina brata, pa su ro|ewe najmla|eg Radunkovi}a, u tim te{kim, neizvesnim vremenima, seqani smatrali novom surovom igrom sudbine. Mo`da i zbog toga, roditeqi
odlu~uju da novoro|en~e ostave u `ivotu. Uostalom, govorili
su, nikome tada `ivot nije bio siguran i naklowen, za{to bi
ga jo{ i sami oduzimali, a gde ima za petoro, bi}e i za {esto
dete, za najmla|eg Branka.

D
54

1. jun 2006.

IZLO@BE
Prvu izlo`bu svojih maketa Branko Radunkovi} je imao
1961. godine u Novoj Bukovici. Zatim izla`e u Podravskoj
Slatini, pa obli`woj Virovitici. Odu{evqeni posetioci
ubrzo naru~uju makete svojih seoskih crkava, op{tinskih zgrada, {kola. Obi{ao je Branko sa svojim maketama oko 250 gradova u Jugoslaviji, a bio je i u Ma|arskoj, Rumuniji, Austriji,
[vajcarskoj, Italiji. Wegove makete su izlagane u domovima
kulture, muzejima, {kolama, domovima JNA, pozori{tima, mesnim zajednicama, domovima sportova, bibliotekama, omladinskim domovima, likovnim salonima I uvek je bilo na hiqade i desetine hiqada posetilaca koji su uporno ~ekali u
redu da se upi{u u kwige utisaka.
zapita za{to ba{ on mora da nosi pe~at sudbine na svojim ple}ima. Za{to se ba{ wemu desilo to {to se desilo, za{to i on nema
ruke kao wegovi vr{waci, za{to ga tako ~esto bole noge? U mladi}kim godinama tuga je znala da preplavi celo wegovo telo. Tada
bi mu, ali samo nakratko, zasmetao i nadimak Mali Branko. Osetio bi ga kao nepravdu. Jer bio je mali, ali je mnoge stvari radio
boqe od velikih. Mogao je, na primer, koriste}i mali ~eki}, da pi{e i na pisa}oj ma{ini, ostvaruju}i brzinu od 170 slova u minuti.

PRVA MAKETA

DUHA
OLOVKA U USTIMA
Rat je zavr{en, mali Branko je pre`iveo, porastao i te{ko
prohodao. Roditeqi ga nisu mazili, nisu ga sa`aqevali. Kad je zaslu`io, grdili su ga kao i drugu decu. Dodu{e, otac ga nikad nije
udario, a majka bi, ponekad, znala da ga }u{ne. Tek da bi se i sam
ose}ao ravan bra}i i sestrama. Da je, ipak, druga~iji, Branko je
shvatio kad je trebalo da krene u {kolu. Tri kilometra daleko od
ku}e u kojoj su `iveli, za de~aka s jako o{te}enim nogama, predstavqala je nedosti`an ciq. Do tada, Branko se pomalo kretao po
dvori{tu, trude}i se da pomogne bra}i i sestrama, dok su ~istili
doma}instvo. Znao je da u|e i u {talu, da pomiluje tele, da se poigra s ku~i}ima i jagwi}ima. Kasnije i da metlom o~isti |ubre.
Ipak, u {kolu nije mogao. Roditeqi su odlu~ili da u ku}i, posle
dolaska druge dece iz {kole, u~i s wima barabar. I on je u~io.
Zavoleo je kwigu i olovku, po`eleo je da crta i pi{e. Ali kako bez
ruku? Kako bez prstiju dr`ati olovku?
Onda je olovku stavio u usta i krenulo je. Ulagao je nat~ove~anske napore da, sede}i na trono{cu, sa sveskom na nogama, ostavi trag olovke koju je dr`ao zubima, a pridr`avao je i usmeravao
svojim skra}enim rukama. Malo-pomalo, nastajala su slova kojima
je poku{avao da napi{e {ta ose}a, ili {ta ~uje i vidi. Po~eo je da
crta `ivotiwe, qude, ku}e, sve ~e{}e je pisao pri~e i pesme. Sve
vi{e je ~itao, dok su se roditeqi divili wegovoj upornosti. Za ono
{to bi wegova bra}a pisala u dahu, za nekoliko desetina minuta,
wemu su trebali sati. Za ono {to su oni crtali satima, Branko je
tro{io dane. Ali uspevao je da nacrta lep{e crte`e, da napi{e
lep{e pesme. Wegov dar da ono {to vidi verno prenese na papir
zapazili su najpre wegovi uku}ani, a zatim i kom{ije i prijateqi.
Sve ~e{}e su ga nagovarali da po~ne ozbiqnije da se bavi slikarstvom, da svoj nesumwivi talenat ovekove~i i prika`e qudima.
Ali Branko nije hteo samo da slika, hteo je i da pi{e, hteo je
da svetu i sebi objasni i svoju radost i svoju tugu. Iako je bio veliki optimista, iako je veoma voleo qude, ponekad je znao da se

U takvim trenucima utehu je nalazio u crkvi. Nije Branko bio

mistik, nije se prepustio tugovawu i patwi, svojom nevoqom nije obja{wavao sve stvari i pojave oko sebe. Naprotiv, verom u Boga osna`ivao je i sebe i sve u svojoj okolini. U~io je da peva crkvene pesme,
u~estvovao u horovima, dru`io se s veruju}im qudima. Znao je da nije ostavqen sam sebi, ose}ao je da Bog ima neke zamisli s wim.
Uskoro mu je postalo jasno da energiju koju ima najboqe mo`e
da iskoristi ako se posveti maketarstvu. Imao je smisla za oblikovawe, a vi{e od svega `eleo je da na~ini makete crkava u kojima je bio. U po~etku je radio u osami, podaqe od o~iju sve radoznalijih ro|aka, kojima nije bilo jasno na {ta tro{i vreme i za{to se satima krije. A Branko je samo `eleo da {to lep{e uradi
svoju prvu maketu.
Posle te prve makete, ura|ene sa osamnaest godina, maketarstvo je postalo Brankovo `ivotno, ne samo umetni~ko, opredeqewe.
Kako je vreme proticalo, rad je bivao sve slo`eniji i te`i, a makete sve lep{e, sve preciznije, sve dragocenije. U wima je Branko nalazio radost, snagu, okrepqewe. Sa svakom slede}om maketom ja~ala je wegova vera u sopstvene mogu}nosti, postajao je sve poznatiji,
samouvereniji. Kad je za wegov umetni~ki rad i pregnu}a saznao op{tinski referent za kulturu i prosvetu, za Branka su ~uli i u Podravskoj Slatini. Vrata uspeha otvorila su se {irom, ali se Mali
Branko nije zaneo uspehom. Brojne pohvale i sve ~e{}e ponude da
svoje radove izlo`i u slavonskim {kolama zna~ile su priznawe za
dotada{wi nat~ove~anski trud, ali i podstrek za svojevrstan umetni~ki odgovor na nove izazove. Posle crkava i manastira po~eo je
da izra|uje i makete poznatijih op{tinskih zgrada, zamkova i {kola. U tom delu Slavonije starih, umetni~ki zna~ajnih objekata nije
bilo malo, pa je Branko imao sve vi{e posla.
Sve do po~etka devedesetih, odnosno do rata u Hrvatskoj, ~inilo mi se kao da ne hodam po zemqi, imao sam utisak da letim se}a se Branko Radunkovi}. Bio je to najlep{i period mog `ivota,
ostvarilo se sve {to sam sawao i u najlu|im snovima. Zimi sam pravio makete, a od prvih prole}nih, do kasnih jesewih dana, putovao
sam po onda{woj Jugoslaviji, najpre sam, a zatim i sa suprugom Jovankom. Obilazio sam gradove u kojima je moje izlo`be pose}ivalo
i na desetine hiqada qudi. I svi su bili odu{evqeni, ne samo maketama nego i mojim govorima, pravim malim propovedima. Ponekad su
bili toliko iznena|eni, odu{evqeni, zgranuti da su pomi{qali da
sam svetac, da imam neke natprirodne mo}i, da sam bo`ji ~ovek
Da sam jedno od wegovih ~uda. Pitali su me kako da sa~uvaju brak,
ili kako da se izvuku iz raznih nevoqa, da prestanu da piju, ili da se
drogiraju. Ja sam ih ube|ivao da nemam nikakve paranormalne sposobnosti, da sam samo ~ovek, ponekad se i qutio na wih, ali nije
vredelo, to je tako kad ~ovek o ne~emu krene pri~u Kad ga muka skoli, ~ovek tra`i spasa i tamo gde ga nema i ne mo`e biti.

55

U POSETI
Upoznao je Branko `ivot sa svih strana. Nije mu zato bilo te{ko da na svojim izlo`bama ostane s posetiocima i do kasnih no}nih sati, da im pri~a o svojim maketama, da im pokazuje i obja{wava
kako ih pravi. Jer dok ne vide, mnogi ne mogu da poveruju. Pitali bi
ga kako jede, ko ga obla~i, s kim `ivi, ko mu poma`e.
Prime}ivao sam mnogobrojne sa`aqive poglede qudi kod kojih sam no}ivao kad nisam imao sme{taj u hotelu, u mestima u kojima
hotela nije ni bilo. Video sam da im je nezgodno, da ne znaju kako da
se pona{aju prema meni, kako da mi ponude pomo}, a da me ne uvrede. Ipak, kad vide da sve mogu sam, da se, bez tu|e pomo}i, obu~em i
svu~em, da mogu ~ak i da se obrijem, bivali su odu{evqeni. Wihova
zapawenost brzo je prerastala u odu{evqewe, u veru da i sami mogu mnogo vi{e nego {to pru`aju. Tako sam stekao mnogobrojne prijateqe u celoj zemqi, u svim mestima u kojima sam bio. Pozivali su
me na svadbe, na ven~awa, na kr{tewa, ali i na sahrane i tu`ne
doga|aje. Tra`ili su od mene da im govorim, da svojim iskustvom pomognem, da im oja~am veru u sopstvene mo}i, da ne klonu, da ne misle na kraj, ~ak ni kad je blizu.

^UDESNE BESEDE
I Branko je govorio. Postao je pravi umetnik, orator. Wegove besede su se danima prepri~avale, wegove re~i pamtile, wegov
optimizam je mewao qude. Sve ~e{}e je pozivan na posela, na slave, na razli~ita narodna okupqawa. Posle govora od kojih bi se
okupqenima je`ila ko`a, Branko bi sve ~e{}e znao i da zapeva.
Veseqak je on, animator kome nije bilo te{ko da za trenutak zabavi qude oko sebe, da im odagna brige i pomisao na te`ak seoski
`ivot, pa je wegovo prisustvo na zna~ajnim priredbama i veseqima postalo stvar presti`a.
Divan, duboki, mu{ki glas primetili su ubrzo i sve{tenici,
pa su mu sve ~e{}e nudili da peva u crkvenim horovima. To je jo{
jedna umetnost u kojoj je Mali Branko prona{ao sebe. Pevao je
tropare, crkvene pesme, liturgije; wegov glas je odjekivao u crkvama {irom Slavonije, Krajine, Jugoslavije.
Posle nekoliko godina i mnogobrojnih putovawa, na kojima je
prire|ivao sve pose}enije i sve zna~ajnije izlo`be, ~esto i za desetine hiqada posetilaca, Branko je odlu~io da u ku}i u kojoj je `iveo otvori galeriju i tu izlo`i svoje mnogobrojne radove. Ve} se
nakupilo oko sto maketa, bilo je sve te`e putovati, nositi ih i organizovati ure|ewe izlo`benog prostora. ^esto je Branko to radio
sam, a mladost je polako prolazila. Ipak, dok su mu bili `ivi roditeqi, nekako je gurao. Najve}i stres do`iveo je kad mu je umrla
majka, 1972. godine, ali ni tada nije poklekao. Iako se, gotovo svakog ~asa, pitao da li }e ga iko ikada voleti kao {to je to znala majka Desanka, Branko je izdr`ao. Samo osam meseci kasnije umro mu
je i otac. A zatim, u saobra}ajnoj nesre}i, gine stariji brat. E, tada
je Branko posumwao. Posumwao je da ga je Bog napustio.
Ostao je sam, a imawe je bilo veliko, ku}a ogromna, pusta,
galerija prepuna slika, maketa, radova.
Bilo mi je veoma te{ko. Moji ro|aci su sa`aqivo govorili
o meni, pitali se kako }u sam, sirot, bez igde ikoga. Nije mi bilo
drago {to su me tako potcewivali. Ali i to sam izdr`ao. Pokazao
sam im da mogu sam da vodim brigu o ku}i, da odr`avam imawe, da
radim u ba{ti. Onda sam odlu~io da se o`enim. U stvari, ponudio
sam jednoj `eni koju sam upoznao na svojoj izlo`bi u Tovari{evu,
malom vojvo|anskom mestu kod Novog Sada, da pre|e da `ivi kod
mene. I ona je pristala. Bilo je to finale na{eg dvogodi{weg povremenog dru`ewa, dopisivawa, pose}ivawa. Kad sam ostao sam,
bez roditeqa, Jovanka je osetila potrebu i `equ da `ivimo zajedno. Ali to se nije dopalo mojim ro|acima. Prestali su da govore
sa mnom, da me pose}uju. Vi{e nisam bio sirot.
^udni su qudi, dok nekog sa`aqevaju, dok misle kako su boqi,
pametniji, vredniji, dragoceniji, nude pomo} i `ale. Ali ~im shvate da nemaju razloga za ose}awe vi{e vrednosti, ~im osete da su
jednaki onom koga sa`aqevaju, odlaze, preziru, kritikuju To je

56

Branka najvi{e pogodilo. O tome i danas misli s tugom, s razo~arawem, ve}im no {to ga je izazvao rat. A s nestankom Jugoslavije,
nestalo je sve {to je Branko imao u Slavoniji. Ku}a mu je sru{ena,
galerija uni{tena, makete izgorele. Neobja{wivi zlo~in pretvorio je u prah i pepeo vi{e od sto Brankovih ~uda. Nestalo je wegovih pedeset godina kao da ih nikad nije ni bilo.

RAT I SE]AWA
Ostala su se}awa, poneka fotografija maketa koje sam izradio, poneki slajd sa bezbrojnih izlo`bi. Posle mnogobrojnih
upozorewa dobronamernih qudi, ali i neprekidnih pretwi onih
drugih, zlih, ku}u sam napustio iznenada s jednom kesom u rukama.
Jovanka i ja oti{li smo u Ilok, gde se ve} sakupilo oko {est hiqada srpskih besku}nika, izbeglica iz Hrvatske. Nije nam bilo lako,
ali se nismo predavali. Krepio sam qude uveravawima da }e biti
boqe, da se `ivot nastavqa. Osnovao sam i dva crkvena hora, prvi, u kome je pevalo 50 sredwo{kolki, nazvao sam 40 sevastijskih
mu~enika Mladenci, a drugi, sa 40 devoj~ica iz osnovne {kole,
Vera, nada i qubav. Redovno smo imali probe i toliko napredovali da smo uskoro pevali na svim bogoslu`ewima nedeqom i praznikom. Tako je to trajalo sve do 1997. godine, kad smo se ponovo
otisnuli u svet. U horu je ostalo svega desetak devojaka, a Jovanka
i ja smo se uputili u [umadiju i nastanili u Prwavoru, selu izme|u Bato~ine i Kragujevca. Tu sam ubrzo, uz pomo} donatora, dobrih
i plemenitih qudi i Crkve sagradio ku}u i uredio imawe na kome
sada `ivim. Vaqda je zavr{eno na{e pute{estvije setno govori
~ika Branko.
Dok sedimo u izvanredno ure|enom dvori{tu, kraj spomen-~esme Brankovim roditeqima, pored stabla limuna i bezbrojnih saksija sa raznovrsnim cve}em, shvatamo da se Branko ni posle svih
nat~ove~anskih isku{ewa nije predao. Prvih nekoliko godina, posle dolaska u [umadiju, svake nedeqe i o praznicima odlazio je u
Ilok i obu~avao preostale devojke horskom pevawu. Nastavio je
da obilazi crkve i manastire, da dr`i propovedi, da pose}uje prijateqe. Na povremenim zavi~ajnim okupqawima Slavonaca znao je
da izazove suze i u najtvr|em oku. Niko nije mogao ravnodu{no da
odslu{a wegovu poemu Joj, moja Krajino. U svom dvori{tu je zasadio nekoliko stabala tre{awa i vi{awa, podigao {qivik, izgradio ku}u i pomo}ne prostorije, po~eo da gaji `ivinu, tovi sviwe Vratio se svom seoskom zanatu. A makete?
Ostalo ih je ne{to malo, svega pet ili {est. Ne radi ih vi{e, zubi ne mogu da izdr`e toliki napor. Sve te`e se i kre}e.
Ali ne posustaje Mali Branko. Veruje da }e, uz podr{ku svoje supruge i dobrih qudi, uspeti da otvori galeriju u ku}i u kojoj sada
`ivi. Ima nekoliko desetina velikih fotografija, mo`da }e ih
do slede}e godine nabaviti jo{. Bi}e to, ka`e, lepo svedo~anstvo wegovog poluvekovnog rada. Stakla i panoi za tu, posledwu,
izlo`bu ve} su pripremqena.
Du{an GLI[I]
Snimio Goran STANKOVI]
1. jun 2006.

UKRATKO

Eksplozija u Prvoj iskri

POGINULA TRI RADNIKA

U pogonu za proizvodwu eksploziva u namenskoj industriji Prva iskra u Bari~u 29. maja oko 13,30 ~asova do{lo je do eksplozije u kojoj su, prema prvim saznawima, tri radnika poginula.
Vatrogasne ekipe iz Obrenovca i Beograda anga`ovane su na spre~avawu {irewa po`ara prouzrokovanog eksplozijom na druge objekte Prve iskre i na wegovoj lokalizaciji. Zahvaquju}i brzom reagovawu vi{e od 15 vatrogasnih vozila,
objekti bazne hemije nisu bili ugro`eni, a zbog blizine pogona putu, privremeno je
bio zaustavqen saobra}aj kroz Bari~.
Mesto nesre}e je odmah posetio ministar odbrane SCG Zoran Stankovi}.
Uprava za odbranu Republike Srbije i tim Civilne za{tite iz Obrenovca koordinirali su aktivnosti na za{titi i spasavawu. Ekipa ekotoksikolo{kog tima
Gradskog zavoda za zdravstvenu za{titu utvrdila je da nema aerozaga|ewa.
Istra`ni sudija i nadle`ni organi istra`uju okolnosti koje su dovele do eksplozije.

ZA[TITA U AKCIDENTNIM
SITUACIJAMA

NOVO IME
STAROG FAKULTETA
Na sednici Saveta Univerziteta u Beogradu, odr`anoj 16. maja, doneta je odluka o
promeni naziva Fakulteta civilne odbrane
u Fakultet bezbednosti.
U obrazlo`ewu odluke ka`e se da su
promene u konceptu bezbednosti kao i wegovo pro{irewe na netradicionalna pitawa
koja obuhvataju socijalne, demografske, ekonomske, ekolo{ke i druge probleme, kao i
prirodne i tehni~ko-tehnolo{ke bezbednosne izazove, rizike i pretwe, ve} na{le svoju verifikaciju u studijskim programima Fakulteta civilne odbrane.
Dosada{wi naziv samo je delimi~no izra`avao takvu wegovu delatnost, {to je uslovilo potrebu da fakultet promeni naziv u
Fakultet bezbednosti.

SVESLOVENSKA
NAGRADA DR ZORANU
MILO[EVI]U

Bilo bi dobro da i organizacije RVS u

gradovima ve}im od Kwa`evca uspeju da organizuju ve`bovne aktivnosti na visokom
profesionalnom, sadr`ajnom i stru~nom
nivou, kao {to su to u~inile rezervne stare{ine iz gradi}a na Timoku. To je op{ti zakqu~ak posmatra~a koji su pratili jednodnevnu obuku pod nazivom Rad i postupci
ekipa koje se bave za{titom i spasavawem u
akcidentnim situacijama, u okviru koje su
izvedene ve`ba za{tite i spasavawa u akcidentnoj situaciji, ga|awa iz automatske
pu{ke i takti~ko-tehni~ki zbor.
Izvo|ewu obuke u Kwa`evcu pridru`ile su se i rezervne stare{ine iz Zaje~ara i
Sokobawe, dok su, ispred okru`nog odbora
RVS iz Ni{a, ve`bi prisustvovali generali u penziji Milovan Mi{evi} i Bo`idar
Bo`ovi}.
Ga|awe iz automatske pu{ke obavqeno
je na streli{tu u Zaje~aru. Odli~ja za najboqe pripala su Mla|anu Jovanovi}u, @eqku Miloji}u, Vladimiru Milivojevi}u i Goranu Igwatovi}u.

Komisija za dodeqivawe nagrade Eduarda Valodina, Saveza pisaca Rusije, ~asopisa Nova ruska kwiga i IIPK Ihtus, objavila je imena dobitnika za 2005. godinu,
me|u kojima je i dr Zoran Milo{evi}, saradnik ~asopisa Vojno delo.
Milo{evi} je nagradu dobio za istra`iva~ki rad pod nazivom Filozofska misao
svetog Nikolaja Velimirovi}a. Rad je prvi
put objavqen u nau~no-teorijskom ~asopisu
Ministarstva odbrane SCG Vojno delo, a u
prevodu na ruski u zborniku radova Saveza
kwi`evnika Rusije. Doktor Zoran Milo{evi}
je vi{i nau~ni saradnik Instituta za politi~ke studije u Beogradu i profesor Filozofskog
fakulteta u Isto~nom Sarajevu.
Za {irewe slovenske saradwe komisija
je dodelila jo{ dve nagrade Slovensko bratstvo, Ingi Jesjkovoj iz Moskve i Pjotru Tol~enku iz Ukrajine. Nagrade su dodeqene i za
poeziju, prozu, dramaturgiju, publicistiku, geopolitiku, kritiku, bogoslovqe, kwi`evnost,
de~ju kwigu, socijalnu literaturu, istoriju i
socijalno-politi~ke nauke. U konkurenciji je
bilo 9.767 kwiga i ~lanaka objavqenih
2004/2005. godine i preko 1.000 autora.

Z. M.

B. S.

UNI[TAVAWE NEEKSPLODIRANIH SREDSTAVA

Na zahtev SUP-a Beograd, i nakon izvr{enog uvi|aja istra`nih organa, stru~na
ekipa Uprave za odbranu Republike Srbije uni{tila je 23. maja neeksplodirana ubojna
sredstva, koja su u proteklom periodu prona|ena na razli~itim lokacijama u okolini
Beograda.
Ekipa za uni{tavawe neeksplodiranih ubojnih sredstava dezaktivirala je i
uni{tila od po~etka godine 159 takvih sredstava, a u posledwih mesec dana 53 komada
razli~itih ubojnih sredstava na teritoriji Kragujevca i Zaje~ara.

PRIZNAWE
UMETNI^KOM ANSAMBLU

Povodom tridesetog, jubilarnog auto relija Karavan prijateqstva, koji }e se

pod pokroviteqstvom op{tine Aran|elovac odr`ati 17. juna u [umadiji, na~elnik General{taba Vojske SCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} primio je 23. maja ~lanove
Organizacionog odbora tog doga|aja.
Start ovogodi{weg relija, na kome }e u~estvovati oko 100 posada, bi}e u Ora{cu,
a ciq je u Kragujevcu.

Me{oviti hor Umetni~kog ansambla Vojske Srbije i Crne Gore Stanislav Bini~ki,
drugu godinu zaredom u~estvovao je na Sve~anoj akademiji odr`anoj povodom obele`avawa Dana spaqivawa mo{tiju svetog Save na
Vra~aru 10. maja, i slave Bogoslovije Sveti Sava u Beogradu.
Bogoslovija ove godine obele`ava 170 godina postojawa, a tim povodom wen rektor protojerej stavrofor profesor dr Dragan Proti}
uru~io je predstavnicima Umetni~kog ansambla
zahvalnicu za dosada{wu uspe{nu saradwu, sa
`eqom da se ona nastavi i ubudu}e.

S. L.

D. @. JOVI]

AUTO RELI KARAVAN PRIJATEQSTVA

57

I {ta na kraju re}i nego da se ose}am prevareno i poni`eno, pred porodicom i pred samim sobom, posle silnih prekomandi, odsustvovawa od porodice, seqakawa iz jednog garnizona u
drugi, sa 40 godina `ivota i 20 godina aktivne slu`be i isto toliko podstanarskog `ivota... Zato {to }u sutra dobiti 5.000 evra
i otpust iz MOJE Vojske, u koju sigurno nisam do{ao jo{ kao de~ak
samo da prezimim.

Pisma
~italaca

Zoran J., kapetan prve klase

ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19
11000 Beograd
e-mail: odbrana@beot
el.yu

SOLIDARNO[]U
DO STANOVA

BESKU]NICI
I STANODAVCI
Predla`em da se redakcija pozabavi `ivotom u vojnim hotelima. Tu `ive izbeglice i raseqena lica, a tako|e i dugogodi{wi
`iteqi Beograda ili boqe re}i Beogra|ani. Posebno isti~em samohrane majke koje su bez stana, rade u Vojsci godinama, a ne primaju UTS niti su ikada primale. Mo`da bi i one `elele da svoju
decu okupaju u sopstvenom kupatilu, ili da na miru urade doma}i
zadatak sa detetom a da im ne smeta galama u hodnicima, udarawe
vrata lifta, ula`ewe i izla`ewe iz kupatila i ostalo {to donosi zajedni~ki `ivot u hotelskom sme{taju... Na`alost, bez nade da
}e se okon~ati ovakav `ivot, bez podr{ke i pomo}i nadle`nih,
nastavqamo, i to je neizvesno koliko dugo, `ivot u hotelu.
Ali, iznena|ena sam jer u situaciji kad je otpu{teno toliko
qudi kao tehnolo{ki vi{ak, ministar odbrane govori o uvo|ewu
jo{ jedne prioritetne kategorije u kojoj }e se na}i oficiri i civilna lica koja su od vitalnog zna~aja za razvoj sistema odbrane.
Zar nije dosta afera i manipulacija, a sa ovom kategorijom daje
se mogu}nost za tako ne{to. Drago mi je da je tokom ove godine
predvi|eno toliko novca za pribavqawe stanova, ali bi mi bilo
jo{ dra`e da se ti stanovi dodele pravilno, a ne da se posle svake podele komisija i na~elnik stambenog promene jer je otkrivena
neka nepravilnost ili prevara.
Ne znam da li su ovo odgovori ili pitawa, da li se ovaj tekst
mo`e objaviti u rubriku Pisma ~italaca, ili mo`da u rubrici
Verovali ili ne, i da li }ete uop{te objaviti... Neka ide na va{u
du{u. Ali ne zaboravite, qutih rana ima mnogo, a melema...!?
CL Tawa VU^KOVI]

SUDBINA OFICIRA
SA VI[OM [KOLOM
Ja sam oficir, u ~inu kapetana prve klase, sa zavr{enom
samo Vi{om {kolom. Pro~itao sam Kriterijume za profesionalnu vojnu slu`bu u kojima je osnovno da oficir mora da ima visoku stru~nu spremu. [ta biva sa nama oficirima koji smo zavr{ili samo Vi{u {kolu, a nemamo 30 godina penzijskog sta`a?
General-major Slobodan Tadi}, na~elnik Uprave za kadrove
MO, u Odbrani isti~e da ukoliko ne budu usvojene izmene i dopune Zakona o Vojsci kojima se omogu}ava penzionisawe sa 20 godina sta`a, odre|eni broj oficira i podoficira iza}i }e iz sistema odbrane bez penzije. Drugim re~ima, prvi na udaru bi}emo
mi sa Vi{om {kolom, jer ne zadovoqavamo osnovni kriterijum.
Me|utim, svi isti~u da Kriterijumi treba da za{tite stru~an
kadar koji je potreban sistemu odbrane. Pitam se, zar mi nismo
stru~an kadar koji je od svoje petnaeste godine u ~izmama i koji je u
najboqim godinama, pun znawa i iskustva, kako vojni~kog tako i `ivotnog. Slede}i paradoks je da bi, ukoliko bude otpu{tawa, vi{ak
bili kapetani i kapetani prve klase (jer mi sa Vi{om mo`emo da
napredujemo samo do tog ~ina), a poznato je da oficira tih ~inova
trenutno ima mawe 44 posto, a treba da ih bude 6570 posto.

58

Prate}i sredstva javnog informisawa, posebno Vojni veteran i magazin Odbrana, saznao sam da jo{ uvek ima oko
1820.000 vojnih osiguranika koji nisu re{ili stambeno pitawe.
Posebno su u kriti~noj situaciji vojni penzioneri proterani iz
biv{ih republika na{e zajedni~ke zemqe, koji su, ni krivi ni du`ni, ostali bez igde i~ega i postali socijalni slu~ajevi.
Tako|e sam do{ao do zakqu~ka da sada{we, a i budu}e vreme, ne uliva realnu nadu da se skoro re{i stambeni problem tih
besku}nika. Zato predla`em da se obustavqa 1 posto od penzije
svim vojnim penzionerima oficirskog ~ina, a aktivnim oficirima od li~nih prinadle`nosti; da se obustavqa 0,5 posto od penzije svim vojnim penzionerima podoficirskog ~ina, porodi~nim penzionerima, a aktivnim podoficirima od li~nih prinadle`nosti.
Ove obustave treba da traju sve dok se ne re{e svi stambeni problemi vojnih besku}nika.
Ovo bi bio gest solidarnosti, drugarstva, humanosti i plemenitosti svih vojnih penzionera i aktivnih vojnih lica koji su sticajem sre}nih okolnosti izbegli ovakvu sudbinu. Ovim se ne osloba|a
odgovornosti Ministarstvo odbrane niti dr`ava, koji su i do sada
imali obavezu da obezbede stanove vojnim osiguranicima.
Iskreno se nadam da }e ova moja ideja nai}i na razumevawe
i uroditi plodom.
Branko IWAC

BODOVI ZA RATNE
ZAROBQENIKE
Po{tovana redakcijo, obra}am vam se sa nadom da }ete objaviti ovo pismo, te da }e ga mo`da pro~itati i neko od qudi koji
rade na izradi kriterijuma za rangirawe stare{ina kako bi se
zapitali da li je ba{ sve ura|eno kako treba.
Prva i osnovna zamerka koju imam je {to gotovo pedeset odsto ocene za podoficire nose godine `ivota. To je, po meni, neadekvatan kriterijum, jer niko od nas nije birao kada }e biti ro|en, niti je mogao svako da po~ne da radi u svojoj 18 godini `ivota.
Tako|e je problemati~no da sve prili~no zavisi od sre}e, pa
kome je ona bila naklowena da se rodi pre, recimo 26 godina, pa
jo{ dobije ~in, ve} je u startu boqi od onog ko ima 31 godinu i ~in
nosi recimo pet godina. Smatram i da je nedovoqno nagra|ena ~etvorogodi{wa vojna {kola, jer oni zanimawe nemaju, tako da wihovim isterivawem na ulicu dobijamo armiju prosjaka, nepripremqenih za `ivot. U ocewivawe nije uzeto u obzir ni u~e{}e u odbrani otaxbine. Nemogu}e je da ono ne zaslu`uje nijedan poen.
Ili je to sada postalo sramota.
Postoji jedna grupa stare{ina koji su bili u logorima i kazamatima kao ratni zarobqenici, po~ev{i od Slovenije pa sve do
Kosova. Nemogu}e je da maltretirawa i batine koje smo dobili od
raznih zengi, pripadnika OVK i wima sli~nih ne zavre|uje bar
neki poen. Zar }e i biv{i ratni zarobqenici biti isterani na
ulicu. Niko od wih nije mlad, tako da su svi negde na za~equ kolone. Kamo sre}e da su se kasnije rodili, ne bi im se dogodilo to
{to im se dogodilo.
Na kraju bih zakqu~io da je prednost u rangirawu trebalo
dati slu`benim ocenama, vojnom {kolovawu, pretrpqenim strahotama i radnom sta`u, a tek onda mawe bitnim stavkama.
Ratni zarobqenik Fewera{
1. jun 2006.

U ^IJOJ SU NADLE@NOSTI
UPRAVNI PREDMETI VRHOVNOG
VOJNOG SUDA

TE[KO
DOKU^IVA
PRAVDA
Svaki ~ovek ima pravo na pravi~no
su|ewe. To mu je garantovano ~lanom
17. Poveqe o qudskim i mawinskim
pravima i gra|anskim slobodama.
Ipak, vi{e od tri hiqade
pripadnika Ministarstva odbrane,
posle ukidawa vojnih pravosudnih
organa, ostalo je uskra}eno za to
pravo. Do kada, ne zna se...
prethodnim brojevima Odbrane osvrtali smo se u nekoliko
navrata na probleme pripadnika Ministarstva odbrane, koji
su se, pravnim jezikom govore}i, na{li u svojstvu stranke u upravnim sporovima, koji su ranije bili u nadle`nosti vojnog
sudstva, a sada ih ne re{ava nijedan sud. Kako na adresu na{e
redakcije i daqe sti`u pitawa o pomenutom problemu, vratili smo
se toj temi poku{av{i da do|emo do konkretnijih odgovora.
Da podsetimo, navedeni nezavr{eni predmeti upravnih sporova odnose se na ocenu zakonitosti kona~nih upravnih akata upravnih organa Ministarstva odbrane i Vojske SCG kojima su
re{avana statusna pitawa profesionalnih vojnika i civilnih lica na slu`bi u VJ (prijem u slu`bu, prestanak slu`be, unapre|ewe
profesionalnih vojnika, plate i druga nov~ana primawa), dodela
stanova u MO i Vojsci, prava iz penzijskog i invalidskog osigurawa
vojnih osiguranika, prava u vezi sa slu`ewem vojnog roka i ostala
veoma va`na pitawa.

PRAVNA UPRAVA KAO ^UVAR

Tragom informacije da je posle ukidawa vojnih pravosudnih
organa 31. decembra 2004. ostalo 2.217 nepresu|enih predmeta
upravnih sporova, koji su bili u nadle`nosti Vrhovnog vojnog suda,
a koji se sada nalaze na ~uvawu u Pravnoj upravi Ministarstva
odbrane, prvo smo se obratili toj Upravi u potrazi za osnovnom
informacijom. Oni su nam pojasnili da, kako odgovaraju}im
propisima nadle`nih organa dr`avne zajednice i dr`ava ~lanica
nije precizno regulisano koji }e sudovi preuzeti nezavr{ene predmete upravnih sporova iz nadle`nosti biv{eg Vrhovnog vojnog suda,
kao {to je to u~iweno sa nadle`no{}u vojnih sudova u krivi~nim i
parni~nim predmetima, pomenuti predmeti su predati Pravnoj upravi na fizi~ko ~uvawe, dok nadle`ni dr`avni organi ne propi{u
koji }e sudovi preuzeti nadle`nost za re{avawe predmeta upravnih
sporova iz nadle`nosti biv{eg Vrhovnog vojnog suda.
Za konkretnije informacije uputili su nas da se obratimo
Sudu Srbije i Crne Gore. Me|utim, kako u poku{aju da do|emo do
sagovornika u tom sudu, od kojih bi eventualno dobili adekvatne informacije, posle vi{ednevnih telefonskih razgovora sa sekretaricama, to nismo uspeli, ovom prilikom objavqujemo informacije o pomenutom problemu, koje uglavnom proizilaze iz slu`bene
prepiske izme|u Ministarstva odbrane i Suda Srbije i Crne Gore.

Kako, pored ostalog, u aktu koji je iz Suda Srbije i Crne Gore

upu}en na adresu Ministarstva odbrane stoji, na Posebnoj sednici odr`anoj juna 2005. godine taj sud je zauzeo stav da nije
nadle`an da odlu~uje o zakonitosti kona~nih upravnih akata vojnih
organa, ve} da je odlu~ivawe o tim predmetima u nadle`nosti sudova dr`ava ~lanica. Sud je o svom stavu obavestio Ministarstvo
pravde Republike Srbije i ukazao na potrebu da se to pitawe
razre{i zakonom. Me|utim, zbog toga {to u zakonima dr`ava ~lanica o preuzimawu nadle`nosti vojnih sudova nisu odre|eni sudovi
koji preuzimaju nadle`nost Vrhovnog vojnog suda za postupawe u upravnim predmetima, stare{ine vojnih jedinica, odnosno ustanova
nadle`nih za re{avawe u upravnim stvarima, i daqe u pouci o
pravnom leku u svojim kona~nim upravnim aktima upu}uju stranke
na pravo podno{ewa tu`be Sudu Srbije i Crne Gore. Na osnovu
takve pravne pouke, tom sudu je tokom 2005. godine podneto vi{e
od osamsto tu`bi, odnosno zahteva za ocenu zakonitosti kona~nih
upravnih akata vojnih organa.

MAGI^NI KRUG
Dok su sudovi u Republici Crnoj Gori prihvatili nadle`nost
za odlu~ivawe po tu`bama protiv kona~nih upravnih akata vojnih
organa, Vrhovni sud Srbije se ogla{ava stvarno nenadle`nim u
takvim predmetima, s tim da se oni ustupe Sudu Srbije i Crne Gore.
U tom sudu smatraju da se problem mo`e re{iti izmenama i dopunama Zakona o preuzimawu nadle`nosti vojnih sudova dr`ava ~lanica kojima bi se odredili stvarno i mesno nadle`ni sudovi koji }e
preuzeti nadle`nost Vrhovnog vojnog suda u upravnim predmetima.
Osvr}u}i se na pomenuti stav Suda SCG, u Ministarstvu
odbrane smatraju da se taj sud pogre{no poziva na odredbe ~lana
156. Zakona o Vojsci Jugoslavije, zauzimaju}i stav da nije nadle`an
da odlu~uje o zakonitosti kona~nih upravnih akata vojnih organa,
pre svega zbog toga {to jedinice i ustanove nisu samo organizacioni oblici Vojske SCG ve} i organizacioni oblici Ministarstva
odbrane SCG. Pored toga, smatra se da su vojni upravni organi deo

STAV EVROPSKE KOMISIJE

Na problem re{avawa predmeta upravnih sporova ukazala je i Evropska komisija za pridru`ivawe EU u izve{taju o
napretku Srbije i Crne Gore u 2005. godini. U izve{taju se navodi da su upravni predmeti koji su bili u nadle`nosti nekada{weg
Vrhovnog vojnog suda dati u rad upravnim sudovima u Crnoj Gori,
koji su osnovani po~etkom 2005. godine, dok }e upravni sudovi u
Republici Srbiji biti osnovani tek 2007. godine.
sistema dr`avne zajednice SCG i da su me|usobno vertikalno
~vrsto hijerarhijski povezani zato {to je organizacija vojnih upravnih organa potpuno prilago|ena vojnoj organizaciji. Zbog toga
Sud SCG jeste nadle`an.
Radi prevazila`ewa nastalog problema, kao jedino mogu}e i
pravno najcelishodnije re{ewe u Ministarstvu odbrane predla`u
da se dopuni ~lan 2. Zakona o preno{ewu nadle`nosti vojnih sudova, vojnih tu`ila{tava i Vojnog pravobranila{tva na organe
dr`ava ~lanica, ~ime bi se preciziralo da se nadle`nost Vrhovnog
vojnog suda za re{avawe upravnog spora prenosi na Sud SCG.
U Sekretarijatu MO napomiwu i da je, u odnosu na pismo koje
je ministar odbrane uputio ministru pravde Republike Srbije 9.
februara 2006. godine o pomenutim problemima, upu}ena urgencija {efu Kabineta ministra pravde, s obzirom na to da do danas nije dobijen nikakav odgovor.
Bilo kako bilo, ~iweni~no stawe je da 2.217 nezavr{enih upravnih predmeta biv{eg Vrhovnog vojnog suda i oko osamsto novih
tu`bi, odnosno zahteva za ocenu zakonitosti, ~eka na re{avawe. Koliko }e odvajawe Srbije i Crne Gore ubrzati ili usporiti re{avawe
problema ostaje da se vidi, a do tada podnosioci tu`bi ostaju
uskra}eni za pravo na pravi~no su|ewe garantovano ~lanom 17.
Poveqe o qudskim i mawinskim pravima i gra|anskim slobodama.
Pripremila S. SAVI]

59

SVET

G R ^ K O - T U R S K O VA Z D U [ N O N A D I G R AVAW E I Z N A D E G E J S K O G M O R A

PRESRETAWE

UQEZA
storija odnosa Turske i Gr~ke optere}ena je brojnim bolnim
epizodama koje i danas, u eri evropskih integracija, predstavqaju prete`ak balast koji onemogu}ava potpunu normalizaciju odnosa ove dve zemqe. [tavi{e, od turske invazije na
Kipar 1974. godine, Turska i Gr~ka su se vi{e puta na{le na
pragu oru`anog sukoba. Podela Kipra, kao i neki drugi teritorijalni sporovi, konstantno su, sa mawim ili ve}im intenzitetom,
odr`avali visoke tenzije, koje su nedavno ponovo kulminirale.
Naime, 23. maja, iznad me|unarodnih teritorijalnih voda dvadesetak kilometara ju`no od gr~kog ostrva Karpatos, do{lo je do vazdu{nog susreta a zatim i do sudara izme|u gr~kog i turskog borbenog aviona. Ovo je bio samo jo{ jedan u nizu sli~nih incidenata
koji se de{avaju skoro svakodnevno, a koji je ovog puta imao tragi~an epilog.

BLISKI SUSRETI

Vesti o sudaru gr~kog i turskog

borbenog aviona iznad Egejskog mora
odavno nisu ni iznena|uju}e ni
neo~ekivane. Pre bi se moglo re}i
da predstavqaju logi~nu posledicu
vi{edecenijskog spora dve zemqe
o grani~noj liniji iznad me|unarodnih
teritorijalnih voda.

60

Gr~ka ostrva du` turske obale Egejskog mora ve} decenijama

predstavqaju problem u razvoju dobrosusedskih odnosa dve zemqe.
Dok Gr~ka, sa jedne strane, svojom teritorijom progla{ava vazdu{ni prostor udaqen 16 kilometara od ovog ostrvqa, Turci priznaju samo 10 kilometara. Zbog toga turska avijacija ~esto
naru{ava gr~ki vazdu{ni prostor. Broj ovih upada je, prema gr~kim izvorima, izuzetno visok i meri se stotinama. Primera radi,
Athens News tvrdi da je 2000. godine zabele`eno 440 upada u gr~ki
vazdu{ni prostor. Ve} idu}e godine ova brojka je narasla na 920,
a u 2002. godini dostigla je cifru od 3.000 povreda vazdu{nog
prostora! Ni ovogodi{wa statistika nije puno boqa. Prema zvani~nim navodima Gr~kih vazduhoplovnih snaga samo u aprilu ove
godine zabele`ene su 53 povrede gr~kog vazdu{nog prostora.
U najve}em broju slu~ajeva, gr~ka reakcija svodila se na podizawe de`urnih jedinica lova~ke avijacije u ciqu presretawa uqeza. Bliski susreti gr~kih i turskih vazduhoplova su zbog toga veoma ~esto neminovni. Ti letovi se, i sa jedne i sa druge strane,
uglavnom odvijaju sa punim borbenim kompletima koji se sastoje od
nekoliko vrsta raketa vazduhvazduh. Neretko, piloti se upu{taju
i u vazdu{ne borbe, koje mediji karakteri{u kao simulirane jer
se radi o manevrisawu i nadigravawu bez ispaqivawa projektila. Me|utim, ovakve, izuzetno stresne situacije ~ine svoje, tako da
prst na obara~u ponekad zna i da se omakne, te raketa zavr{i u
repu protivni~kog aviona. Iako se o takvim slu~ajevima generalno
malo zna, prvi se, najverovatnije, desio jo{ 21. jula 1974. Gr~ki
poru~nik Dinopulos, koji je u lovcu F-5A patrolirao iznad severnog Egeja, tada je raketom oborio turskog lovca F-102 koji je naru{io gr~ki vazdu{ni prostor.
Me|utim, daleko intrigantniji slu~aj desio se 8. oktobra
1996. kada je gr~ki mira` 2000 iznad ostrva Hios raketom kratkog
dometa me`ik oborio F-16D sa turskim oznakama. Ovaj slu~aj dodatno je iskomplikovala ~iwenica da se u posadi ove dvosede va1. jun 2006.

rijante poznatog lovca (sude}i po informacijama iz vi{e izvora)

na{ao i jedan izraelski pilot. Wega je iz mora izvadio gr~ki spasila~ki helikopter da bi kasnije, tajnim letom bio preba~en u Tursku. Vest o tome demantovale su tada obe vlade, koje su tvrdile da
je u pitawu bio otkaz tehnike, a pravu istinu o tom doga|aju u javnost je tek 2003. godine izneo gr~ki ministar odbrane Janos Papantonio.
Posledwi bliski susret gr~kih i turskih pilota u vazduhu desio se 23. maja. Par gr~kih lovaca F-16 podignut je sa aerodroma
Suda na Kritu da bi presreli nepoznatu (tursku) grupu aviona
koja je nenajavqeno upala u gr~ki vazdu{ni prostor. Nezvani~no,
grupa se sastojala od jednog izvi|a~kog aviona RF-4E i dva lovca
F-16 koji obi~no sa~iwavaju lova~ku za{titu na osetqivim izvi|a~kim zadacima.
Prilikom kontakta aviona dveju strana do{lo je do o{trog
manevrisawa, da bi se u jednom trenutku, na visini od 8.300 metara, sudrili gr~ki i turski F-16. Izgubiv{i kontrolu nad avionom,
turski pilot je bio primoran da se spase katapultiraju}i sedi{te,
dok gr~ki pilot nije bio te sre}e. Tur~ina su u vodi prvi locirali
gr~ki spasioci ali je on odbio wihovu pomo}. Ne{to kasnije iz vode ga je pokupio trgova~ki brod koji je tuda plovio.
Gr~ki pilot je po svemu sude}i poginuo, a u vreme zakqu~ewa
ovog broja Odbrane spasila~ke ekipe su jo{ uvek tragale za wegovim telom. Reakcije na ovaj doga|aj su, razumqivo, burne. Osim
javnosti, reagovale su i dr`avne institucije obe zemqe ali i neke
me|unarodne vazduhoplovne organizacije. Naime, civilni vazdu{ni saobra}aj veoma je intenzivan u rejonima u kojima se de{avaju incidenti. I ovaj posledwi doga|aj desio se u neposrednoj blizini jednog putni~kog aviona egipatske avionske kompanije. Prema
re~ima predstavnika civilnih vazduhoplovnih organizacija, vi{e
nije pitawe da li }e, nego kada }e, u ovim nadmudrivawima tipi~nim za hladni rat, stradati nedu`ni putnici koji ka turisti~kim
destinacijama lete preko Egeja.

BALANS SNAGA
Iz incidentnih situacija na granici izme|u Gr~ke i Turske
korist naj~e{}e izvla~e planeri vojnog buxeta koji na ime balansa snaga sa protivnikom zahtevaju milijarde dolara za kupovinu
najsavremenijeg naoru`awa. I Gr~ka i Turska najve}a sredstva odvajaju za avijaciju, zbog ~ega vazduhoplovne snage obe zemqe spadaju u red najja~ih i najosposobqenijih u Evropi. O kakvim se
ozbiqnim potencijalima radi mo`e lako da se uo~i i iz tabele
koju prenosimo iz gr~kog vazduhoplovnog ~asopisa INTERCEPTION
(Presretawe).

SUROVA SVAKODNEVICA
Iako su mediji reagovali dramati~no, diplomatija je i uz izra`avawe (obostranih) zvani~nih protesta u~inila dosta da se
strasti sti{aju. Zato je i pored zao{trene situacije realno o~ekivati da se pra{ina oko incidenta vrlo brzo slegne. Jedan od va`nijih razloga je predstoje}a turisti~ka sezona, veoma va`na za
obe dr`ave, ali i za prijem Turske u Evropsku uniju, kojoj je podr{ku (kao znak dobre voqe) pru`ila upravo
Gr~ka. Ovaj momenat, prema mi{qewu
pojedinih analiti~ara, mogao bi da
bude preloman. Naime, ulazak Turske u Evropsku uniju zna~io bi i prihvatawe pojedinih zakona i propisa
koji bi mogli da pomognu da se napo-

kon prevazi|u teritorijalni sporovi te dve zemqe. U me|uvremenu,

kako je najavio turski ministar inostranih poslova Abdulah Gal,
izme|u gr~ke i turske komande vazduhoplovnih snaga bi}e uspostavqena otvorena telefonska linija koja bi trebalo da predupredi
ovakve incidente. Dok se to ne dogodi, ratne igre iznad Egejskog
mora }e i daqe biti surova svakodnevica.
Mr Slavi{a VLA^I]

61

INTERVJU

IZASLANIK ODBRANE MA\ARSKE U SCG

POTPUKOVNIK @OLT HAJGATO

ISKUSTVA

IZ SUSEDSTVA
udu}i da je Republika Ma|arska sa svojom vojskom uspe{no
pro{la put na kome na{a zemqa ~ini po~etne korake, u susretu sa izaslanikom odbrane, vojnim i vazduhoplovnim izaslanikom te dr`ave u SCG potpukovnikom @oltom Hajgatom,
otvarale su se brojne teme. Razgovarali smo o strukturi Vojske Ma|arske, wenom reformisawu, pribli`avawu evroatlantskim integracijama, bilateralnoj vojnoj saradwi, o popularisawu vojnog poziva me|u mladima i ma|arskoj istoriji, i sve to
na srpskom jeziku, koji potpukovnik odli~no govori.

B
Na osnovu izazova definisanih
u osnovnim principima bezbednosti
Republike Ma|arske, ta zemqa
o svojoj odbrani razmi{qa u okviru
Natoa. U skladu sa tim, na{ sused je
odredio i brojnost i strukturu svoje
vojske, ~ija je trenutna popuwenost
sto posto. Reformom oru`anih snaga
ostvarivani su ciqevi koji su i Vojsci
Srbije i Crne Gore dobro poznati:
mawa, efikasnija, finansijski
prihvatqiva armija,
koja odgovara savremenim potrebama.

62

Vojska Ma|arske je prva profesionalna vojska u regionu.

^ine je iskqu~ivo profesionalna vojna lica i dr`avni ~inovnici. Kakva je wena sada{wa struktura?
- Od jeseni 2004. mladi}i se ne pozivaju na odslu`ewe redovnog vojnog roka. Danas se u Ma|arskoj de{ava da onaj ko `eli
da potpi{e ugovor sa Vojskom treba da ~eka nekoliko godina kako
bi bio primqen. Stvorili smo uslove za postavqawe vi{ih kriterijuma, i sada se me|u vojnicima sa ugovorom nalazi sve ve}i broj
mladih qudi sa diplomama.
U sastavu Vojske nalazi se 50 generala, 6.400 oficira,
8.813 podoficira, 7.105 vojnih lica pod ugovorom, 600 studenata vojnih obrazovnih ustanova i 6.032 dr`avna slu`benika. Do
kraja 2006. godine planirano je da broj pripadnika Vojske Ma|arske bude 29.000, odnosno da iznosi ukupno 0,3 posto stanovni{tva dr`ave.
Ma|arska vojska ima dva oru`ana roda: Kopnene snage i Vazdu{ne snage. Komanda za logistiku i podr{ku vojske tako|e ima
nezavisnost. General{tab je integrisan u Ministarstvo odbrane,
pod ~ijom su komandom Komanda kopnenih snaga i Komanda vazdu{nih snaga. Slede}i nivo komande predstavqaju brigade, odnosno
samostalni bataqoni/pukovi. Kopnene snage sastoje se od dve ratne brigade, jednog motorizovanog bataqona, jednog tenkovskog bataqona, jednog bataqona hemijske odbrane, jednog bataqona veze,
jednog bataqona za trupno izvi|awe, jednog bataqona za specijalna dejstva i jednog puka za logisti~ku podr{ku. Pod Komandom za
logistiku i podr{ku vojske su jedan puk za rukovo|ewe, puk za podr{ku, vi{e centara za snabdevawe, CIMIC centar i druge logisti~ke formacije.
Vazdu{ne snage sa~iwavaju jedan lova~ki i avijacijski puk,
jedna raketna brigada za vazdu{nu odbranu, jedan radarski i jedan helikopterski puk. Proteklog meseca stigli su iz [vedske avioni JAS-39 Gripen EBS HU. Ma|arska }e biti prva zemqa u regionu
koja }e koristiti lovce ~etvrte generacije.
Takve pomake ne bi bilo mogu}e napraviti da napore Vojske
ne prati dr`ava sa odgovaraju}om materijalnom podr{kom.
Koliki je buxet Ministarstva odbrane va{e zemqe ?
1. jun 2006.

stema obrazovawa i obuke Vojske, promena strukture rukovo|ewa, ali i uskla|ivawe tehni~kih sredstava za rukovo|ewe sa strukturama i sredstvima kori{}enim u evroatlantskim bezbednosnim organizacijama. Za harmonizaciju nije
neophodna nabavka novih sredstva. Tehni~ka sredstva za radar sovjetske proizvodwe mogu
se, na primer, uz odgovaraju}u
preradu uskladiti sa tehni~kim
sredstvima koja koristi Nato.

Po~etkom devedesetih godina, nakon promene dru{tvenog sistema, po~ele su

reforme va{e vojske. [ta
je tim promenama dalo pe~at? Kako su reformu do`iveli pripadnici oru`anih snaga?
Reformu Vojske Ma|arske odlikovalo je mawe-vi{e
srazmerno smawewe i uskla|ivawe finansirawa odbrane sa
mogu}nostima dr`avnog buxeta,
odnosno sa promewenim op{tim
okolnostima u zemqi. Kao rezultat evroatlantske integracije
Republike Ma|arske, otvorila
se mogu}nost da se odbrana zemqe uklopi u okvire saveza, da
ukinemo neke segmente vojske i da
se specijalizujemo za pojedine
oblasti. Reforma oru`anih snaga sprovedena je u skladu sa tim
nastojawima, i ostvarivani su
ciqevi koji su i Vojsci Srbije i
Crne Gore dobro poznati: mawa,
efikasnija, finansijski prihvatqiva vojska, koja odgovara savremenim potrebama.
Pripadnici Vojske su pojedine faze tokom tih promena
sasvim prirodno do`iveli kao
smawewe broj~anog stawa i
obima oru`anih snaga. Danas
su, me|utim, okon~ane sve promene koje su usledile dislocirawem i op{tom reorganizacijom snaga i po~elo je tehni~ko osavremewivawe vojske. U
okviru modernizacije pustili
smo u funkciju francuske raketne sisteme vazdu{ne odbrane Mistral. U toku je zamena
voznog parka, i to ve}inom vozilima ma|arske proizvodwe.
Nabavili smo nove radio-stanice iz Norve{ke. U toku je
ukqu~ivawe novih 3D radara.
Ma|arska je jo{ 1999. godine postala ~lanica Natoa. Kakva su iskustva Vojske tokom pribli`avawa
evroatlantskim bezbednosnim organizacijama?
Prema na{em iskustvu,
za uspe{nu evroatlantsku integraciju potrebna je promena
gledi{ta u Vojsci, promena si-

Snimio Goran STANKOVI]

Ovogodi{wi buxet Ministarstva odbrane iznosi 1,1

milijardu evra (1,39 milijardi
dolara), odnosno 1,25% od bruto dru{tvenog dohotka. Starosne penzije vojnih lica ne ispla}uju se iz buxeta Ministarstva
odbrane nego ih obezbe|uje dr`avni penzioni fond.

Spremni smo da u svim oblastima reforme oru`anih snaga

potpuno iskreno prenesemo prednosti i nedostatke re{ewa
koje smo mi primenili.

U pogledu organizacije i funkcionisawa dana{wa Vojska Ma|arske odgovara normama Natoa i osposobqena je da u~estvuje u me|unarodnoj saradwi, koja je postala neophodna zbog novih izazova u sferi bezbednosne politike.

U okviru modernizacije pustili smo u funkciju francuski raketni sistem vazdu{ne odbrane Mistral; u toku je zamena voznog parka, i to ve}inom vozilima ma|arske proizvodwe; nabavili smo iz Norve{ke nove radio-stanice; u toku je ukqu~ivawe novih 3D radara. Proteklog meseca stigli su iz [vedske
avioni JAS-39 Gripen EBS HU. Ma|arska }e tako biti prva zemqa u regionu koja }e koristiti lovce ~etvrte generacije.

U sastavu ma|arske vojske nalazi se 50 generala, 6.400 oficira, 8.813 podoficira, 7.105 vojnih lica pod ugovorom,
600 studenata vojnih obrazovnih ustanova i 6.032 dr`avna
slu`benika.

Javnost ~esto veruje da se

ulazak u integraciju mora
skupo platiti pove}awem
i prilago|avawem vojnog
potencijala?
Evroatlantska integracija ne mora da zna~i da se dr`avni buxet mora opteretiti
toliko velikim izdacima za
Vojsku da ih on ne mo`e finansirati. Ulagawa u tehni~ka
sredstva mogu biti sprovedena
i u skladu sa zastarevawem postoje}e tehnike. Severnoatlantskom savezu nije potrebno
pove}awe vojnog potencijala i
nije mu ciq da nove ~lanice
tro{e na odbranu vi{e nego
{to im mogu}nosti dozvoqavaju
ve} da se {to br`e i uspe{nije
razviju u demokratske dr`ave.
Prvi uslov za ostvarivawe tih
ciqeva u sistemu odbrane jeste
promena na~ina razmi{qawa,
uvo|ewe demokratske kontrole
i weno pretvarawe u odgovornu
politi~ku praksu.
Ako biste povukli paralelu izme|u svoje vojske
pre i nakon ulaska u Nato, koje razlike uo~avate kao najzna~ajnije?
Ma|arska vojska je nastala kao rezultat vojne politike
koja nije imala obzire prema
na{im nacionalnim interesima, i pre promene dr`anog sistema 1990. godine weno funkcionisawe je, u osnovi, bilo
podre|eno eventualnoj krizi
svetskih razmera. U prvoj polovini devedesetih godina Vojska
se pripremala za ostvarivawe
tzv. spiralne odbrane, ~iji je
ciq bio odbijawe eventualnih
napada iz svih pravaca.
Kao rezultat promena u
svetu i u`em regionu, prestale
su tradicionalne vojne opasnosti. Me|utim, javile su se nove
pretwe, kao terorizam. Dr`ave poput Ma|arske nisu u stawu
da se suprotstave tim novim

63

INTERVJU
izazovima, ali to nisu ni znatno ve}e i bogatije zemqe. U pogledu
organizacije i funkcionisawa dana{wa Vojska Ma|arske odgovara normama Natoa i osposobqena je da u~estvuje u me|unarodnoj
saradwi, koja je postala neophodna zbog novih izazova u sferi
bezbednosne politike.
Ako se uporede broj pripadnika oru`anih snaga i broj vojnika koji istovremeno u~estvuju u raznim me|unarodnim operacijama,
Ma|arska je me|u prvih deset u redovima ~lanica Natoa.

Stekli ste i zna~ajna iskustva u mirovnim operacijama.

Posebno je zanimqivo u~e{}e u Avganistanu, ali i u operacijama u Iraku, u uslovima potpuno druga~ijim od onih u
Bosni ili na Kosovu.
Na osnovu odluke Parlamenta Republike Ma|arske, u mirovnim operacijama u isto vreme mo`e da u~estvuje ukupno hiqadu
na{ih vojnika. Po broju vojnika imali smo najve}e u~e{}e u Bosni,
Hrvatskoj, na Kosovu i u Iraku. Osposobqeni smo da veoma uspe{no primenimo na{a znawa u izgradwi pontonskih mostova i ostale tehni~ke ve{tine.
Za nas je bitna i mogu}nost snabdevawa na{eg bataqona u Pri{tini, i tu nam mogu}nost obezbe|uje Srbija i Crna Gora. I ovom
prilikom `elimo da izrazimo na{u zahvalnost za to.
Na{e u~e{}e u operacijama u Iraku, kada se ukazala potreba da na{a zemqa stavi u funkciju jednu organizacionu jedinicu na
nivou bataqona, bila je prva prilika da delujemo u uslovima sasvim razli~itim od uslova u Evropi.
Za izvr{ewe zadatka bilo je neophodno da se obezbedi specijalna obuka vojnika i priprema na{e tehnike na primer, bojnih vozila BTR 80 za pustiwske uslove, organizacija kombinovanog transporta i wena realizacija na velikim razdaqinama (avionskim i morskim putem), organizacija i sprovo|ewe neprekidnog
snabdevawa na{ih snaga koje su bile dislocirane na udaqenim
prostorima. U operacijama u Iraku na{e snage su u oba pravca
transportovane iznajmqenim teretnim avionima i brodovima, a
tokom operacija za snabdevawe koristili smo avione AN-26 na{eg vazduhoplovstva.
Na{e jedinice odli~no su obavile zadatak, {to potvr|uje i
to da je misijja okon~ana sa ukupno jednom qudskom `rtvom, iako su
tokom godinu dana u~e{}a u operacijama u Iraku na{i vojnici napadani vi{e puta.
U Avganistanu nam se pru`ila prilika da steknemo razli~ita
iskustva, na primer, ona u izgradwi odnosa na relaciji civila i
vojnih lica (CIMIC), u poslovima na rekonstrukciji tokom mirovnih
operacija. To ranije nismo bili u prilici da izvr{avamo.
Kako se, po Va{em mi{qewu, odvija proces reforme sistema odbrane u SCG?

Va{i trenutni problemi veoma su nam dobro poznati. I mi

smo jo{ nedavno bili suo~eni sa sli~nim, kao {to su posledice
skra}ewa redovnog vojnog roka, sa problemom vi{ka u isto vreme,
sa nedostatkom ni`eg komandnog kadra u redovima Vojske zbog disproporcije u starosnom pogledu, sa konstantnim opadawem dru{tvenog ugleda vojne profesije zbog sve nepovoqnijih op{tih uslova `ivota i rada, itd.
Uvereni smo da reforma Vojske koju sprovodite te~e na pravi
na~in. To naravno ne zna~i da }e biti lako ostvariti ciqeve koje
ste postavili. Da bi ta nastojawa nai{la na op{te prihvatawe,
treba ukazati i javnosti i Vojsci da se reforma ne sprovodi zbog
o~ekivawa koja poti~u iz inostranstva nego zato {to, zbog promewenih okolnosti u okru`ewu, va{a vojska u ovim materijalnim uslovima koje dr`ava obezbe|uje i koji su uslovqeni objektivnim okolnostima, sve te`e mo`e da odgovori na savremene izazove. Glavni
interes va{e zemqe jeste da, kao rezultat uspe{ne reforme oru`anih snaga, dobijete vojsku koja }e biti u stawu da se, radi suo~avawa sa savremenim izazovima, na vi{em nivou ukqu~i u me|unarodnu saradwu.

Zbog susedskih odnosa na{e dve vojske neminovno su usmerene na saradwu?

Sa zadovoqstvom mo`emo zakqu~iti da se na{a bilateralna vojna saradwa tokom proteklih godina stalno poboq{avala.
Uspeli smo da uspostavimo atmosferu obostranog poverewa i razumevawa, i imamo sve vi{e konkretnih rezultata. Nije svima poznato, na primer, da u Budimpe{ti na Fakultetu za nacionalnu odbranu Zriwi Miklo{, radi centar za obuku stranih jezika Natoa.
U tom centru iz godine u godinu sve je ve}i broj oficira iz Srbije i
Crne Gore, koji nakon obuke pola`u ispit iz engleskog jezika po
pravilima Natoa, {to je neophodno za wihovo ukqu~ivawe u razli~ite oblike me|unarodne saradwe. Bilo je i zajedni~kih ve`bi, i
one su pored produbqivawa stru~ne saradwe doprinele i boqem
razumevawu me|u nama. U okviru na{e saradwe ove godine, na primer, jedna }e Va{a delegacija posetiti Centar za vazduhoplovne
operacije ma|arske vojske, a druga sti}i u na{e Ministarstvo odbrane radi razmene iskustva u oblasti finansijskog planirawa.
Svake godine se suo~avamo sa prirodnim nepogodama, sa izlivawem Dunava i Tise, i zbog toga treba da ja~amo saradwu na{ih
vojski u oblasti odbrane od nepogoda, te da se Srbija i Crna Gora
ukqu~i u Bataqon Tise.
Ve} sam napomenuo da su nam poznati problemi i zadaci koji
stoje pred vama. Ne smatramo da smo otkrili najboqa re{ewa tih
problema ili najboqe odgovore na otvorena pitawa, mogu}e je da
su druge zemqe neke stvari boqe obavile od nas. Me|utim, spremni
smo da u svim oblastima reforme oru`anih snaga u kojima vi to
zahtevate potpuno iskreno prenesemo prednosti i nedostatke na~ina re{avawa koje smo mi primenili.
Sne`ana \OKI]

64

1. jun 2006.

Priprema Blagoje NI^I]

MERIDIJANI

PROMOCIJA
NOVIH JEDINICA
MAKEDONSKE ARMIJE

SNAGE ZA BRZO
REAGOVAWE U
UKRAJINSKOJ ARMIJI
Programom reformi ukrajinskih oru`anih snaga za period 20062011. predvi|eno
je formirawe posebnih snaga za brzo reagovawe. Wihova osnovna misija jeste brzo reagovawe na izazove i oru`ane konflikte
radi wihove lokalizacije, neutralizacije
i spre~avawa prerastawa u otvoreni rat.
U svom sastavu ima}e delove kopnene vojske, ratnog vazduhoplovstva i ratne mornarice, a osnovu }e ~initi vi{enamenske,
pokretne i vazdu{no-desantne jedinice naoru`ane sredwim i lakim naoru`awem.
Pored osnovne misije, te snage }e se anga`ovati i u mirovnim operacijama, borbi
protiv teroristi~kih grupa i pru`awu pomo}i u slu~aju prirodnih i tehnolo{kih katastrofa.

U kasarnama Ilinden i Aleksa Demnijevski-Bauman, u skladu sa Dinami~kim

planom transformacije, promovisane su
nove jedinice makedonske armije: bataqon
za vezu, logisti~ki bataqon i samohodni haubi~ki artiqerijski divizion 155 mm.
Sve tri jedinice organizovane su i
opremqene po standardima Natoa, a pot~iwene su Komandi logisti~ke podr{ke,
odnosno Zdru`enoj operativnoj komandi.
Posebna va`nost pridaje se artiqerijskom divizionu zbog wegovih mogu}nosti u
pru`awu vatrene podr{ke jedinicama
Zdru`ene operativne komande na celoj teritoriji republike. Promocija novih jedinica je pokazateq strategijskog opredeqewa Makedonije da izgradi savremenu, mobilnu, moderno opremqenu i visokoprofesionalnu armiju.

AMERI^KO-HRVATSKA VAZDUHOPLOVNA VE@BA

U vazdu{nom prostoru Istre i severnog Jadrana izvedena je vojna ve`ba hrvatskog i ameri~kog ratnog vazduhoplovstva pod
nazivom Jadranski ma~ 06. Time su nastavqene zajedni~ke aktivnosti dva ratna vazduhoplovstva sa ciqem podizawa standar-

da obuke hrvatskih pilota,

odnosno uve`bavawa pilota lova~kih aviona hrvatskog RV u ve`bovnim procedurama vazdu{ne borbe i
standardnih operativnih
postupaka u kontroli i za{titi vazdu{nog prostora.
Na ve`bi su sa hrvatske
strane u~estvovali pripadnici 91. i 92. vazduhoplovne baze, piloti 21. i 22. lova~ke eskadrile, brigade
VOJIN i bataqona za specijalna dejstva, a s ameri~ke pripadnici
510. borbenog eskadrona stacioniranog u
Avijanu. Na ve`bi je simulirana i vazdu{na
borba hrvatskih letelica MiG i ameri~kih
F-16, kao vrhunac leta~ke obuke pilota lova~kih aviona.

KONFERENCIJA NATOA
U SOFIJI
U Sofiji je nedavno odr`ana konferencija ministara inostranih poslova 26 zemaqa ~lanica Natoa i osam partnerskih dr`ava, a u sredi{tu wihove pa`we bila je priprema za konferenciju na vrhu, ovog novembra
u Rigi. U skladu sa takvim opredeqewem postavqene su i teme sofijskog susreta: pripreme
za sastanak u Rigi, misije u Avganistanu, Darfuru (Sudan) i Kosovu, {irewe Saveza i ja~awe partnerskih odnosa.
Sa samita u Rigi bi}e upu}en signal za
{irewe Natoa, a konkretna odluka o upu}ivawu poziva za ~lanstvo bi}e razmatrana na
slede}em sastanku na vrhu 2008. godine.
Ja~awe partnerstva postaje jedno od kqu~nih pitawa aktivnosti Saveza da bi se uspe{no
odgovorilo izazovima i pretwama 21. veka.
Partnerstvo }e se razvijati u dva pravca: sa
evropskim dr`avama koje sara|uju sa Savezom:
[vedska, Finska, Austrija i [vajcarska i dr`avama Dalekog istoka koje neposredno u~estvuju i poma`u u realizaciji misija Natoa: Australija, Novi Zeland, Ju`na Koreja i Japan.
Avganistan i daqe ostaje misija sa najvi{e izazova ne samo za Nato ve} i ostale u~esnike ISAF, tim pre {to se nalazi pred procesom broj~anog pove}awa i promene mandata.
Od 9.000 vojnika, koliko je sada u misiji ISAF,
taj broj }e se od jula pove}ati na oko 16.000,
uz smawewe broja ameri~kih vojnika. Razlog
takvom pove}awu jeste preno{ewe te`i{ta aktivnosti sa centralnog dela zemqe, Kabula,
na ostale delove, od kojih su neki jo{ pod kontrolom talibana.
Kosovo ostaje prioritet u aktivnostima
Natoa i zadr`ava sada{wi broj vojnika u sastavu Kfora sve do zavr{etka pregovora o kona~nom statusu i poboq{awa bezbednosne situacije.
Situacija u sudanskoj provinciji Darfur
ocewena je kao kriti~na, jer 180.000 `rtava
u dosada{wim sukobima obavezuje Nato da bude u gotovosti da uve}a pomo} Afri~kom savezu i wegovoj misiji u Sudanu.
Na marginama konferencije ministara odr`ani su i sastanci posebnih saveta: RusijaNato, UkrajinaNato i forum Transformacija Natonove granice bezbednosti, na kome
su, pored ministara inostranih poslova zemaqa Saveza, u~estvovali i ministri iz Turske,
Ukrajine, Rusije, Hrvatske i kosovski premijer
Agim ^eku.

65

TEHNIKA

LAKA
BESPILOTNA
LETELICA
RQ-11 RAVEN

KORISNI GAVRAN
Ameri~ke oru`ane snage masovno
uvode u operativnu upotrebu
lagane bespilotne letelice koje
}e se prenositi i lansirati
rukom. Sa radijusom dejstva od 10
kilometara namewene su za
takti~ko izvi|awe u urbanim

JEDNOSTAVNA UPOTREBA

sredinama.
Na testirawima
jasno se vide wegove
male dimenzije

66

re petnaestak godina po~eli su da se pojavquju pomalo neverovatni projekti minijaturnih bespilotnih letelica, veli~ine omawe ptice ili insekta. One ne samo da bi bile jeftine, ve} bi najverovatnije ostale i potpuno nevidqive za
radar, jer bi operater te{ko mogao da odredi da se uop{te
radi o bespilotnoj letelici. Osim toga, wihovo obarawe bilo bi veoma te{ko, ali i skupo, jer bi se boji{te moglo zasititi mnogobrojnim takvim letelica, {to bi zahtevalo i ve}i
broj lansiranih, ne jeftinih raketa zemqa-vazduh. A uspeh, opet,
ne bi bio zagarantovan.
Kako je projektovawe takvih letelica izuzetno slo`en zadatak i iziskuje ne samo sredstva ve} i vreme, a dana{we potrebe
zahtevaju hitnost, naro~ito za trupe na frontu kakav je Irak,
ameri~ke oru`ane snage masovno uvode u operativnu upotrebu ne
toliko minijaturne, ali dovoqno lagane bespilotne letelice koje }e se prenositi i lansirati rukom.

Raven (RQ-11) je bespilotna letelica namewena za takti~ko

izvi|awe, na nivou bataqona. Prilago|ena je, pre svega, danas sve
~e{}im dejstvima u urbanim sredinama, a poznato je da su sukobi
na takvom terenu oduvek bili krvavi. Na taj na~in izvi|alo bi se
bez rizika po `ivote sopstvenih vojnika i u daleko mawoj meri bi
se privla~ila pa`wa protivnika. Iako ne raspola`e ni doletom
ni izvi|a~kom opremom ve}ih bespilotnih letelica, re~ je o izuzetno korisnom sredstvu za neposrednu upotrebu trupa na terenu.
Koriste}i GPS sistem navigacije, RQ-11 mo`e samostalno
da prati unapred odre|enu i memorisanu putawu, ali se kontrola nad letelicom mo`e poveriti i operateru sa zemqe, u slu~aju
da u odre|enom trenutku treba obratiti pa`wu na neki sektor.
Informacije se do korisnika prenose be`i~nim putem u realnom vremenu, a letelica se mo`e vratiti na polaznu ta~ku pritiskom na samo jedno dugme. Sve ovo ~ini raven izuzetno jednostavnim za kori{}ewe.
Zahvaquju}i autopilotu, letelica pri povratku smawuje brzinu na najni`u mogu}u meru i jednostavno pada na tlo. Usled male mase i velike ~vrstine kompozitne konstrukcije, ne do`ivqava nikakva o{te}ewa i ubrzo je, po{to se zamene baterije,
spremna za ponovno poletawe.
Bespilotna letelica RQ-11 raven poti~e od letelice FQM151 pointer (armija SAD 1999. nabavila je ~etiri komada za ispitivawe). Osnovna namena je bila borba u urbanim sredinama i
1. jun 2006.

ODLIKE
Raven ima masu od svega 1,9 kg, tako da ga samo jedan
~ovek mo`e lansirati jednostavnim zamahom. Raspon krila
mu je 1,3 m, dok je du`ina trupa 1,1 m. Radijus dejstva, odnosno dubina izvi|awa je 10 km, {to zna~i da na toj udaqenosti letelica mo`e patrolirati oko jedan ~as. Brzina iznosi izme|u 40 i 95 km/h, operativna visina leta 30300 m,
sa plafonom 4.500 m.

Pripadnik
Tre}e pe{adijske
divizije armije SAD
lansira RQ-11A prema
predgra|ima Bagdada

to je uspe{no izvr{avano, ali su dimenzije ~itavog sistema ipak

bile prevelike. Oceweno je da bi veoma dobro do{la upola mawa bespilotna letelica, tako da je oktobra 2001. poleteo prototip pod nazivom Flashlight. Dodatnim usavr{avawem, 2002. godine
nastala je mala bespilotna letelica raven, koja u svojoj prvoj varijanti nije bila prilago|ena za masovnu proizvodwu, te je ustupila mesto drugoj verziji Block I. Ona je imala nov trup sa izmewivom nosnom sekcijom za monta`u izvi|a~ke opreme. Me|utim,
pokazalo se da postoje problemi oko stabilnosti i komplikovane
procedure lansirawa. Kona~no, uo~eni nedostaci ukloweni su na
seriji Block II i nakon testirawa u Avganistanu, usledila je prva
poruxbina za 179 sistema (svaki sa po tri letelice), sada zvani~no ozna~ene kao RQ-11A raven.
Prema op{tem izgledu, raven je veoma sli~na visokokrilnoj
avio-maketi sa klasi~nom aerodinami~kom {emom. Zahvaquju}i
te`ini od svega 1,9 kilograma samo jedan ~ovek mo`e je lansirati jednostavnim zamahom. Raspon krila je 1,3 m, dok je du`ina trupa 1,1 m. Celokupna letelica mo`e se spakovati u tri lagana
ranca, tako da je izvi|a~ki tim mo`e poneti sa sobom i upotrebiti u slu~aju ve}eg rizika. Predwi deo trupa je zadebqan, zbog sme{taja izvi|a~ke opreme, koja se sastoji od dnevne digitalne kamere i infracrvene no}ne kamere za snimawem prema napred i infracrvene kamere za bo~no snimawe (oprema kao kod letelice
pointer). Zbog smawewa gabarita, kamere nemaju zum i ne mogu se
usmeravati prema `eqenoj poziciji, ali imaju dovoqnu rezoluciju da operater jasno prepozna osobu koja nosi oru`je.
U produ`etku izlazne ivice krila nalazi se potisna elisa,
pokretana elektromotorom koji dobija elektri~nu energiju od puwive baterije, dovoqnog kapaciteta za 80 minuta leta. Na taj
na~in, obezbe|uje se radijus dejstva, odnosno dubina izvi|awa
od 10 kilometara, {to zna~i da na toj udaqenosti letelica mo`e
patrolirati oko jedan ~as. Svaka bespilotna letelica ima i re-

zervni komplet baterija, koji se, dok je bespilotna letelica na

misiji izvi|awa, mogu puniti posredstvom posebnog ure|aja kompatibilnim sa terenskim vozilom Hummer. Na taj na~in je vreme
koje letelica provodi na zemqi svedeno na minimum. Osim toga,
kori{}ewe elektromotora u velikoj meri smawuje buku, {to je za
protivni~ke trupe na zemqi obi~no prvi znak prisustva izvi|a~ke bespilotne letelice. Brzina iznosi izme|u 40 i 95 km/h, operativna visina leta 30300 m, sa plafonom 4.500 m.

VI[ESTRUKA NAMENA
Ameri~koj armiji isporu~eno je oko 1.300 bespilotnih letelica ovog tipa. Tokom 2006. o~ekuje se nabavka jo{ 2.000 RQ-11A,
a iste godine ameri~ke oru`ane snage trebalo bi da odlu~e da li
}e se oslawati na RQ-11A i u perspektivi, ili }e se u dogledno
vreme preorijentisati na tzv. MAV (Micro Air Vehicles mikroletelice). Osim armije, nepoznat broj ovih letelica nalazi se i u sastavu Komande specijalnih operacija SAD (SOCOM Special Operations Command). Jedan raven ko{ta 35.000 dolara, dok za kompletan sistem, koji se sastoji od tri letelice i komandnog modula
na zemqi, treba izdvojiti 225.000 dolara. Iako ova cena deluje
visoka, neprocewive su informacije i brzina kojom vojnici na zemqi mogu ustanoviti situaciju neposredno ispred sebe.
Ne postoji nijedan razlog zbog ~ega se sli~an sistem ne mo`e
sastaviti od komercijalnih komponenti, ~ime bi se cena dodatno
mogla sniziti. Osim toga, ovakav sistem i te kako mo`e biti koristan ne samo u ratnim, ve} i u mirnodopskim uslovima. Primera
radi, kontrola dr`avne granice, putnih pravaca u ciqu spre~avawa kriminala, krijum~arewa i dr. [tavi{e, sve ove opcije stoje
na raspolagawu uz vrlo niske tro{kove obuke operatera i kori{}ewa. Zaista elegantno i efikasno re{ewe za mnoge probleme
sa kojima se susre}u pripadnici sigurnosnih slu`bi uop{te.
Sebastian BALO[

67

KULTURA

PUTNIK KRO

ZAPIS SA SNIMAWA
FILMA O MILUTINU
MILANKOVI]U

Ko je Milutin Milankovi},
{ta je otkrio, po ~emu je
wegov doprinos nauci tako
zna~ajan da se predeli na
Marsu i Mesecu nazivaju
wegovim imenom, ~ime se
wegovo delo opire
zaboravu i za{to se,
kako vreme prolazi,
o wemu sve vi{e govori
samo su neka od pitawa
na koja odgovore poku{ava
da prona|e dokumentarni
film Kroz vasionu i vekove
koji se upravo snima
u Beogradu

68

ilutin Milankovi}, Srbin iz Daqa, putnik kroz vasionu i

vekove, gra|evinski in`ewer, doktor tehni~kih nauka,
akademik, profesor Beogradskog univerziteta, potpredsednik
Srpske akademije nauka i umetnosti, nau~nik koji je
matemati~ki objasnio nastanak ledenih doba, tvorac nove
metodologije u klimatologiji, otac klimatskog
modelirawa, autor najpreciznijeg astronomskog kalendara i neimar
mnogih zna~ajnih gra|evinskih objekata u svetu i Srbiji, danas je, po
svetskim merilima, priznat kao jedan od velikana nauke HH veka.
Tim vi{e ~udi, ili je boqe iskreno re}i {okira, ~iwenica da
se do sada ni na jednom fakultetu u zemqi ne predaje, niti se
prou~avaju wegov rad i dostignu}a,
da nema dostojnog spomenika
postoji nekoliko bista (SANU,
Geomagnetski zavod, Geolo{kohidrometeorolo{ki {kolski
centar Milutin
Milankovi}),

OZ VASIONU I VEKOVE
da ne postoji ve}a ulica, niti bulevar ili trg u Beogradu ili
nekom drugom ve}em mestu u Srbiji sa wegovim imenom.
Postoji, dodu{e, veoma malo video-materijala o wegovom
`ivotu i radu, a u medijima se povremeno pojave poneki
~lanak ili rasprava, ali veoma retko. Osim nekoliko kwiga
koje obra|uju wegovo delo i li~nost, samo je Zavod za
uxbenike i nastavna sredstva izdao komplet wegovih sabranih
dela.
Od direktora filma Slobodana Stojanovi}a saznajemo
da je osnovna ideja filma o Milutinu Milankovi}u da se
dokumentaristi~kim pristupom, uz igrane scene i upotrebu
savremenog grafi~kog dizajna, animacije i elektronske
simulacije, na popularan na~in predo~i zna~aj dela Milutina
Milankovi}a. Na taj na~in pru`io bi se doprinos
ispravqawu nepravde zaborava koja se ~ini tom nau~niku.
@eqa je da se stvarawem jednog popularnog i prikladnog
video-materijala za {kolsku, nau~nu i naj{iru javnost u
zemqi i dijaspori podstaknu i ostali ~inioci koji bi
se na druge na~ine odu`ili tom znamenitom Srbinu.
Film bi se realizovao u dve verzije
srpskoj i engleskoj (a ukoliko bude zanimawa
i na drugim jezicima) na odgovaraju}im videomedijumima (video-traka, kompakt disk i DVD).
Time bi se obezbedili naj{ira mogu}nost
upotrebe i uslovi za ostvarivawe edukativne,
vaspitne i vrednosne uloge tog ostvarewa. Film
bi trajao oko 40 minuta. Ukoliko finansijska
sredstva dozvole, mogu}e je wegovo produ`ewe,
~ak i izrada trodelnog serijala za emitovawe na
TV stanicama u trajawu do 120 minuta. U
koprodukciji Vojnofilmskog centra Zastava
film, Tara-filma i ID Studio (Image Design
Studio), re`iji Du{ana Vulekovi}a, po scenariju
Mikija Sekuli}a i Danice Spasove, neposredan
rad na filmu zapo~eo je povodom obele`avawa
125. godi{wice ro|ewa Milutina
Milankovi}a. Prihva}ena je tek {esta
verzija scenarija. Rad na filmu, od

istra`ivawa gra|e, izrade idejne skice i scenarija, snimawa i

drugih aktivnosti traje ve} dve godine. Igrani deo filma snima}e se
u studiju i na lokacijama u Beogradu i wegovoj okolini, na filmskoj
traci 16 mm.
Inicijativu za izradu filma do sada su podr`ali i
materijalno pomogli Ministarstvo za nauku i za{titu `ivotne
sredine, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije i Crne Gore,
Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod, Astronomska opservatorija,
Geomagnetski zavod, Zavod za izdavawe uxbenika Srpsko Sarajevo,
CIP, CID Podgorica, Gradsko zelenilo Novi Sad, Privatna
gimnazija Milutin Milankovi}, Srpska akademija nauka i
umetnosti, Univerzitet u Beogradu, posebno Matemati~ki, Fizi~ki,
Gra|evinski i Rudarsko-geolo{ki fakultet, @eleznice Srbije,
Geolo{ko-hidrometeorolo{ki {kolski centar Milutin
Milankovi}, i drugi. Svi oni su podr`ali inicijativu i izrazili
spremnost da se, u granicama svojih mogu}nosti, ukqu~e u projekat.
Obezbe|ena sredstva za sada omogu}avaju
produkciju jedne tre}ine filma. Odluka
koproducenata i autorske ekipe je da se
film, zbog toga, fazno realizuje, u
o~ekivawu podr{ke svih onih u zemqi i
dijaspori koji }e prepoznati i podr`ati
ovu nadasve pravu i humanu ideju, kojom
bi se, bar onoliko koliko ovo na{e
vreme mo`e, odu`ili ~oveku koji je
vreme savr{eno premerio, i u wemu
ostao ve~an.
Dragana MARKOVI]
Snimio Z. PERGE

69

KULTURA

Tragom nagrade Novosadskog sajma kwiga

MAJSTORI I
WIHOVA
DELA
Vojnoizdava~ki zavod je na Sajmu kwiga u
Novom Sadu skrenuo pa`wu likovno
-grafi~kom opremom kwige Veliki majstori
italijanske umetnosti Elene Kapreti i
dobio presti`no priznawe povequ Dobar
dizajn Privredne komore Vojvodine

jeste stvarni korak u razvijawu tolerancije i

multikulturalnosti.
Veliki tira` bio je jedan od uslova da, i pored vrhunske
likovno-grafi~ke opreme, kwiga bude dostupna naj{iroj
~itala~koj javnosti po ceni od 5.500 dinara.
Na omotu korica nalazi se Portret gospodina (Mladi
Englez ili ^ovek sa plavozelenim o~ima), remek-delo Ticijana.
Slika je napravqena na platnu (111 h 96,8 cm), a nalazi se u
Galeriji Palatina, u Firenci. Sna`an i plemenit izraz lica
prenosi strogu i suptilnu psihologiju koja na{im o~ima deluje tako
savremeno.
I svako delo, u kwizi ponaosob, toliko je jednostavno da je
u toj jednostavnosti veli~anstveno i savremeno. To je stoga {to je u
periodu od pet vekova Italija neprikosnoveno dr`ala primat u
svetu umetnosti.
Vi{e od pedeset velikih majstora na{lo je svoje mesto u
publikaciji. Oni su pobrojani hronolo{kim redom, po vekovima
(od 14. do 18. veka). Svako delo nosi pe~at svog majstora. Stoga,
koliko majstora toliko i neponovqivih svetova.
Bez obzira na mesto i vreme kada su dela nastala, ona
prevazilaze odre|en istorijski okvir, jer u sebi nose svojstvo
trajnog i svevremenog.
Piza, Firenca, Palermo, Napuq, Venecija, Milano, Rim, i
da ne nabrajamo daqe, gradovi su gde su pohrawena remek-dela
velikih majstora koja predstavqaju neprocewivu vrednost za
ukupnu svetsku ba{tinu. Sintagmom veliki majstori ~itaocima
su predstavqeni: Leonardo da Vin~i, Mikelan|elo Buonaroti,
Rafael, Ticijan, Kore|o, Tintoreto i mnogi drugi. To nije samo
niz poznatih imena. Oni su mnogo vi{e od toga.
Govoriti o majstorima i wihovima delima zna~i govoriti o
magiji koja se neuhvatqivo, slobodno, poput neke aure, {iri po
delu i dolazi do obo`avalaca umetnosti. Mo`da to zna~i
}utati i diviti se lepoti. Za sve to ima mnogo razloga.
Najva`niji je taj {to dela stalno potvr|uju sebe i svoju vrednost
u vremenu.
Vera ZVONAREK-JOVANOVI]

IZLO@BA U CENTRALNOM DOMU VOJSKE

talija, zemqa lepih izazova i pozitivnih vibracija. Za to je

zaslu`na plejada italijanskih stvaralaca (s kraja 13. do
po~etka 19. veka), pred ~ijim delima ~ovek ne mo`e da
ostane ravnodu{an.
[irom Italije, u muzejima, crkvama, manastirima,
trgovima, dvorovima, spomenicima gra|anske arhitekture i
vajarstva, javnim i privatnim kolekcijama nalaze se dela
velikih majstora, koja ne predstavqaju samo puke ukrase. Ona
zra~e. U susretu sa wima razvija se energije koja oplemewuje.
Dela imaju du{u, pri~u, posetioce i obo`avaoce. Te`wa za
stvarawem vlastite kulture je ve~na, ali isto tako i te`wa za
upoznavawem drugih kultura ona je smisao ~ovekovog trajawa.
Vojnoizdava~ki zavod i Narodna kwiga su u suizdava{tvu
objavili kwigu Veliki majstori italijanske umetnosti (2002).
Ova publikacija je prevod sa italijanskog Grandi maestri dell
arte italiana (2000). Istovremeno kad je objavqena na srpskom
jeziku, kwiga je {tampana na jo{ petnaest jezika sveta. Tekst je
napisala Elena Kapreti, stru~ni saradnik Umetni~ko-istorijske
zadu`bine u Firenci, a predgovor Kristina A~idini Lukinat,
upravnica radionice Pjetre Dure, tako|e iz Firence. Kwiga je
{tampana u Bergamu, u poznatoj {tampariji Bolis (Italija), u
tira`u od 2.500 primeraka.
Za to {to je kwiga ugledala svetlo dana na srpskom jezi~nom
podru~ju zasluga pripada i prevodiocima, Lazaru Macuri i
Vladimiru D. Jankovi}u.
Objavqena je sa namerom da pou~i i da emituje lepe
vibracije. Time je Vojnoizdava~ki zavod dao doprinos
pribli`avawu i boqem poznavawu italijanske umetnosti, {to

LUCIZAM I
PARALELNI SVET
Samostalna izlo`ba slika, grafika i skulptura Lucizam
i paralelni svet Du{ana Luki}a Lucija otvorena je sredinom
maja u Velikoj galeriji Centralnog doma Vojske Srbije i Crne
Gore.
Re~ je o umetniku koji se likovno formirao na Akademiji
lepih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao 1968. godine.
Bavio se restauracijom i konzervacijom anti~kih mozaika, a
osim slikarstva, bavi se grafikom, skulpturom, scenografijom,
tapiserijom i mozaikom. Wegove slike su izlo`ene u
galerijama u Evropi i {irom sveta.
Mada je za Luki}a i wegov Lucizam stvarnost umetnosti
va`nija i bitnija od stvarnosti prirode, on ipak ne pristaje na
deformacije ili preterivawa bilo koje vrste, osim kada u
svoje klasi~no shva}ene gra|ene slike unese elemente
enformela, naj~e{}e zgu`vanog i patiniranog tekstila ili kojeg
drugog neslikarskog materijala. U stvari, on slikarskom poslu
uvek prilazi s qubavqu, dubokim po{tovawem, ~esto i sa
odu{evqewem koje ne prikriva i ne potiskuje, ve} naprotiv
nagla{ava i bez straha od sentimentalnih preterivawa
zna~ajem isti~e u prvi plan, zapisao je u katalogu objavqenom
povodom izlo`be Nikola Kusovac, dodaju}i da je Du{an Luki}
Luci uspeo da pukom esteti~kom do`ivqaju udahne snagu i
uverqivost punog `ivota, {to je najboqi dokaz pune zrelosti
jednog umetnika.
Izlo`ba je otvorena do 4. juna.
S. S.

70

1. jun 2006.

KULTUROSKOP

Nove kwige

AL K AIDA U
BOSNI
U izdawu Udru`ewa diplomaca Centra
Xorx Mar{al i izdava~ke ku}e Altera
nedavno je na srpskom jeziku objavqena
kwiga Evana Kolmana Xihad Al Kaide u
Evropi Avgano-bosanska mre`a. Re~ je o
delu koje je objavqeno krajem 2004. da bi
pro{le godine postalo bestseler u
Americi, a sada je u vrhu lista ~itanosti i
u Evropi.
U kwizi Xihad Al Kaide u
Evropi Avgano-bosanska mre`a
Evana Kolmana predstavqeno je
ja~awe Al Kaide u Evropi kroz
osnivawe i razvijawe avganobosanske mre`e.
Potkrepquju}i pri~u
izve{tajima obave{tajnih slu`bi,
tajnim snimcima Al Kaide,
obimnom dokumentacijom i
razgovorima sa ozlogla{enim
muslimanskim ekstremistima,
Kolman pi{e o ra|awu Al Kaide u
Avganistanu osamdesetih godina
pro{log veka i, ne slu~ajnom,
u~e{}u wenih muxahedina u ratu u Bosni devedesetih godina. Kako
autor navodi, jedan od razloga za{to je centar ja~awa Al Kaide
postavqen u Bosni jeste wena blizina zapadnoj Evropi s tim {to,
za razliku od Avganistana koji je bio daleko od ameri~kog uticaja,
muxahedini u Bosni su bili u stawu da se organizuju i napreduju i
pored prisustva vojnika me|unarodne zajednice na tom prostoru.
Govore}i o kwizi na konferenciji za novinare profesor
Fakulteta bezbednosti dr Zoran Dragi{i} istakao je da za
~itawe kwige Xihad Al Kaide u Evropi Avgano-bosanska mre`a
nije potrebno predznawe kao i da ona ne}e razre{iti pitawa
koja u vezi sa terorizmom ima onaj ko je bude ~itao. Prisustvo
muxahedina u Bosni i na Kosovu su potvrdile i doma}e i strane
slu`be tako da nema dileme u javnosti da su oni bili na tim
prostorima kao i da su mnogi ostali kao spava~i i veliko je
pitawe kakva je wihova uloga i {ta od wih u budu}nosti mo`emo
da o~ekujemo, zakqu~io je Dragi{i}.
Generalni sekretar Udru`ewa diplomaca Centra Xorx
Mar{al potpukovnik Milan Tep{i} tom prilikom je rekao da je
ovo prva kwiga iz edicije Savremeni svet koju su pokrenuli
Udru`ewe i Altera i da su ve} u pripremi kwige sa sli~nom
tematikom: Samoubila~ki terorizam Predraga Mi}i}a i Kako
funkcioni{u teroristi~ke mre`e Markusa Segmana.
Iako veoma mlad (ima trideset i ne{to godina), Evan Kolman,
diplomac sa Prinstona, svrstava se me|u vode}e svetske
anmaliti~are terorizma. U nekoliko navrata bio je gost Beograda
kada je dr`ao predavawa na Fakultetu civilne odbrane (sada
Fakultet bezbednosti) i u~estvovao u me|unarodnim
konferencijama o terorizmu, tako da je dobro poznat na{oj
stru~noj javnosti, a objavqivawe wegove kwige na srpskom jeziku
prilika je da se sa wegovim radom upozna i {ira doma}a javnost.

PROGRAM
CENTRALNOG DOMA VOJSKE
ZA JUN 2006.
K W I @ E V N I P R O G R A M
1. jun Univerzalna sala u 18 sati
Promocija kwige IZ/POVESTI
autor Radomir Mi}unovi}
20. jun Horska sala u 18 sati
Promocija kwige NE TUGUJ BANIJO
autor Radmila Pa{i}
21. jun Univerzalna sala u 13 sati
Promocija kwige
^INIOCI PROFESIONALNE USPE[NOSTI
NASTAVNIKA
autor docent dr Budislav Su{a, pukovnik
21. jun Univerzalna sala u 19 sati
Promocija kwige
PETNAEST GODINA IZBEGLI[TVA
autor dr Stojan Xelajlija
D R A M S K I P R O G R A M
19. jun Velika sala u 20 sati
Pozori{na predstava DUN\ERI
Igraju: Bogoqub Miti}-\o{a, Gile Brankovi}
Cena ulaznica 200 dinara. Kupovina karata u
kancelariji 270 na 2. spratu, ponedeqak~etvrtak
od 8 do 20 sati i petkom od 8 do 16 sati.
P R E D AVAW E
8. jun Horska sala u 19 sati
LAJMSKA BOLEST: opasnost od ujeda krpeqa (sa video
projekcijom) Predava~i: mr dr Nevenka Pavlovi},
epidemiolog Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, dr
Marija Veqkovi}, dermatovenerolog Gradskog zavoda za
ko`ne i veneri~ne bolesti i prof. dr Olga Dulovi},
infektolog Instituta za infektivne i tropske bolesti,
Dr Kosta Todorovi}.
K O N C E R T I
9. jun Velika sala u 20 sati
UMETNI^KI ANSAMBL STANISLAV BINI^KI
Solista Anika Vavi}, klavir (Be~)
I Z L O @ B E

VELIKA GALERIJA
Do 4. juna samostalna izlo`ba slika, skulptura i
grafika LUZICAM I PARALELNI SVET
Du{an Luki} Luci
akademski slikar iz Beograda
13. juna u 13 sati otvarawe izlo`be slika, skulptura,
grafika i crte`a
PRIPADNICI VSCG LIKOVNI STVARAOCI
H PALETA Izlo`ba traje do 2. jula
M A L A G A L E R I J A
22. juna u 18,30 sati otvarawe samostalne izlo`be
slika dr Milo{a Zeremskog, ~lana Likovne grupe CD
VSCG, likovni stvaralac iz Beograda
Izlo`ba traje do 6. jula

S. SAVI]

71

FEQTON

Pi{e dr Mile BJELAJAC

POZNAVAWE
VOJNOG FAKTORA
KAO PREDUSLOV
POLITI^KE
KULTURE

Psihologija ukazuje
da nema vrednosno
neutralne percepcije
okru`ewa, me|utim
bavqene du`im
istorijskim tokom,
posebno vojnom
komponentom mimo
ratova, vojnom elitom,
komparativnim analizama
vojno-civilnih odnosa,
ako ni{ta drugo
izo{trava refleks
istori~ara da reaguje u
vremenu u kome `ivi.
Istorijski metod ne
poznaje analogije,
me|utim, opravdano je na
osnovu dugog iskustva sa
pro{lo{}u postavqati
neka pitawa u javnosti.
Naj~e{}e ni stvari, a ni
mi nismo od ju~e.

72

NISMO O

isawe op{te ili lokalne istorije usredsre|ene na srpski (jugoslovenski) vojni faktor kao da gubi smisao u vremenu u kome `ivimo. Prizna}emo da uru{avawe i daqe pretwe integritetu jedne dr`ave nisu faktori podsticaja. Tako|e,
ekonomsko i svako drugo rastakawe najstarije srpske dr`avne institucije vojske, kada je ona vi{e nego egzistencijalna potreba, dodatno mogu da podstaknu
apatiju ili ~ak vehementan prezir da se o vojsci, vojnoj pro{losti, vojnoj nauci uop{te govori mimo tema kao {to su pretwa demokratskim promenama ili
nepotreban finansijski teret, afere u vojsci. Nismo prenebregli ~iwenicu da u
javnosti postoji floskula o maloj, modernoj i efikasnoj vojsci. Ali, da li je to zreo
politi~ki govor ili ne{to drugo? Savremeni istori~ar mo`e da ponudi sliku pro{log
koja je vi{e nego podsticajna, ali tek }e neki budu}i biti u prilici da odmere veli~inu ili mudrost dana{weg politi~kog govora i dela. Danas su doga|aji ispolitizovani,
~esto izme|u te stvarnosti i javnosti ume}e se ili politi~ki iskaz govor kao posrednik, ili tzv. analiti~ar za vojna pitawa. Ima ih razli~itog obrazovawa, politi~kih
opredeqewa, a tako|e sa razli~itim stepenom su{tinske informisanosti. Neki od
wih su doju~era{wi generali ili visoki oficiri.

KOMPARATIVNA ANALIZA
Psihologija ukazuje da nema vrednosno neutralne percepcije okru`ewa, me|utim
bavqewe du`im istorijskim tokom, posebno vojnom komponentom mimo ratova, vojnom
elitom, komparativnim analizama vojno-civilnih odnosa, ako ni{ta drugo izo{trava
refleks istori~ara da reaguje u vremenu u kome `ivi. Istorijski metod ne poznaje analogije, me|utim, opravdano je na osnovu dugog iskustva sa pro{lo{}u postavqati neka
pitawa u javnosti. Naj~e{}e ni stvari, a ni mi nismo od ju~e.
Za{to u svakom vremenu, bilo ono vreme uspeha ili pobeda, ili vreme poraza
i preispitivawa, vaqa pisati i govoriti o nacionalnoj vojnoj pro{losti? Zbog racionalne istorijske svesti koja je uvek kvalitetnija i humanija od robovawa mitovima, protiv redukcije slike pro{log i dru{tvenog zaborava. Civilizacijska misija je tako|e va`na. Treba sistematizovati znawa o pro{lom, imati ih i za neke budu}e generacije i za na{u razmenu i stru~an dijalog sa svetom, jer nam se tamo odre|ivala i odre|uje se sudbina. Tako nastaje i kvalitetnija politi~ka kultura kao
preduslov odgovornog kori{}ewa demokratskih mehanizama, izbegavawe demago{ke
ili propagandne manipulacije u radu skup{tine i skup{tinskih tela, vlade, ministarstava od posebne odgovornosti. Sve je to va`no i zbog potrebe oru`anih snaga,
wihove kulture i borbenog morala, te ~uvawa uspomena, negovawa pozitivnih tradicija.
1. jun 2006.

33. klasa Vojne akademije

na proslavi 35 godina slu`be,
1938. godine

OD JU^E

Budu}i vojni nara{taji, jer vojske }e uvek biti dok je i dr`ave, moraju da znaju {ta su wihovi prethodnici stvarno ~inili
i u kakvim okolnostima su delovali, donosili te{ke i sudbonosne odluke. Moraju znati mnogo vi{e nego {to su kojekakva znawa i ideologizovane interpretacije. Takva osnova borbenog i
qudskog morala brzo se poquqa u vremenima isku{ewa i velikih lomova.
Treba uvek ceniti ne~iju spremnost da u najve}em isku{ewu stane u odbranu i `rtvuje vlastiti `ivot za spas zajednice. Te uspomene
vaqa odr`avati ne samo iz razloga borbenog morala ve} i kao civilizacijsku tekovinu, gra|ansku pristojnost.

ZNAWA O PRO[LOSTI I IDEOLOGIJA

Da nije dobro znawa o pro{lom nadome{tati ideologijom, verovatno je op{te prihvatqivo stanovi{te. Ali bez sistematizovanih
znawa, a ne pretpostavki, te{ko }e se prepoznati kada pisac ili govornik ume}e vlastite misli u usta istorijskih velikana kako bi dao
ve}u uverqivost svojim politi~kim gledi{tima. U srpskoj javnosti je
to ~esto. Pomenimo samo navodni odnos vojvode @ivojina Mi{i}a
prema Jugoslaviji.
Funkcija znawa, posebno iz dru{tvenih nauka (istorije), jeste
stvarawe izvesne skepse prema autoritetima, ma kako oni bili
velika imena, da mogu uvek pravilno, na osnovu li~nog iskustva ili
utisaka davati dobre analize teku}ih tokova pa i vojnog faktora.
Evo samo dva primera o snala`ewu ili stara~koj skepsi dva velika nau~nika i dr`avnika Srbije Jovana @ujovi}a i Stojana Novakovi}a, na nekoliko nedeqa pre pobedonosnog rata protiv Turske
1912. godine.
^itamo iz dnevni~kih bele`aka prof. dr Jovana @ujovi}a
(Dnevnik, kw. II Beograd 1986, s. 5): 13. avgust (26. po novom) 1912.
godine Sinovac mi `arki patriota, re~e da ja trebam da budem sada ministar spoqnih poslova.

Kad bi imali pouzdanu spremnu vojsku pristao bih.

On se za~udi ovoj mojoj sumwi u dovoqnu spremnu vojske.
Sretoh g. Stojana Novakovi}a koji mi re~e da ide sad ba{ iz
Ministarstva inostranih dela gde mu je ministar (Jovan M. Jovanovi}) kazao da nije bilo pokoqa u Sjenici. G. Novakovi} re~e da sada
jedno dete rukovodi spoqnu politiku. Ja ga presekoh primedbom: da je
ve}e zlo {to nema dr`avnika koji bi kazali {ta vaqa i kako treba
raditi. Kad bi toga bilo taj bi se nametnuo za rukovo|ewe. Srbija
treba da je mudra, ali da bi trebala da poka`e malo vi{e odlu~nosti za osigurawe sada{wosti i spremu budu}nosti Dockan je. Wena sudbina je fait accompli , ubaci on.
Ne tako, za Boga, uzviknuh ja, Tako ste mi ve} jednom govorili i
do o~aja me doveli. Ne dopu{tajmo taj fait accompli, a kada se desi
razvijajmo se prema wemu. Poga|ajmo se prema wemu. Poga|ajmo se i
sa Austrijom. U~inimo veliki napor u smislu na{ih pretenzija. Pa{i} se vezao za Rusiju a ona nam ni{ta pozitivno ne jam~i ve} samo
mir savetuje (Ima svog posla u Perziji, a nama {ta Bog da, re~e on).
Kad nam je Dra{kovi} saop{tio da Pa{i} i Milovanovi} tra`e kredit za pomagawe Arnauta, ja sam instinktivno bio protivan,
za {to sada imam i razloga. ...
Dvor je Rusijom zadovoqan a od wih nikakve vajde Kao ni od
Kraqevih putovawa, dodadoh ja. Tako je.
I sve to na samo nekoliko nedeqa pred po~etak rata u kome su
se iskazali i vojska i politi~ari u wegovoj pripremi. No, jo{ je zanimqivije {to ni u izve{taju iskusnog vojnog obave{tajca, novoimenovanog vojnog ata{ea Francuske u Beogradu i Bukure{tu, ni posle razgovora sa kraqem Petrom i obilaska vojnih li~nosti i ustanova nije
bilo ni naznake ni nagove{taja da }e ve} za dve do tri nedeqe grmnuti rat balkanskih saveznika protiv Turske. Naprotiv, prognoze koje je
poslao Parizu mogle su samo obmanuti francuski General{tab.
[ta mo`e biti predmet istra`ivawa, interesa, razgovora?
Drugim re~ima, koja su to poqa od interesa nauke i svekolike javnosti oko kojih se neretko pletu kontroverze, a znawa zamewuju brzopleta pojednostavqewa ili ideolo{ka zaslepqenost. Izdvojio sam
pet dominantnih, posebno sa stanovi{ta politi~ke kulture i racionalne istorijske svesti: Vojne elite; Vojno-industrijski kompleks;
Vojno-civilni odnosi; Vojni faktor i diplomatija i Iskustvo sa multietni~kom armijom.

VOJNE ELITE
Istra`ivawe vojnog faktora u trajawu Jugoslavije, pa i vojne
elite kao jednog od elemenata, nastao je kao odgovor na svojevremene
redukovane, ~esto politi~ki inspirisane ocene o tragi~nom slomu
vojske i dr`ave 1941. godine. Celokupan istra`iva~ki rad podre|en
je istra`ivawu ove teme, tako {to se trebalo vratiti duboko unazad,

Prvi dolazak regenta

Aleksandra Kara|or|evi}a u Zagreb,
jun 1920. godine

73

FEQTON

na 1918, ali i na tradicije, srpske i austrougarske, iskustva svetskog

rata. Da bismo razumeli istorijsku dimenziju ovog fenomena, ne samo {to je trebalo posegnuti za klasicima vojne teorije i strategije,
ve} i analiti~arima svekolikih vojno-civilnih odnosa, te ukqu~iti
komparativnu analizu istorijskih radova koji su za predmet imali
vojno-doktrinarne, politi~ke i ekonomske razloge uru{avawa Versajskog mirovnog poretka i izbijawe Drugog svetskog rata.
Redukcionizmu je suprotstavqeno istra`ivawe stvarnog doprinosa subjektivnog faktora (elite posebno), ali i objektivnih okolnosti! Predmet interesa je {iren na komparativnu analizu karaktera
vojnih elita i vojno-civilnih odnosa u Kraqevini Srbiji, a potom u
socijalisti~koj Jugoslaviji do wenog sloma. Tragalo se za karakterima vojnih elita, elementima kontinuiteta i diskontinuiteta u odnosu
dru{tva i wegovih oru`anih snaga, slikom dru{tva i wegove vojske u
momentima isku{ewa, rata, ali i dugim periodima mira.

OGLEDALO DRU[TVA
Nosiocima redukovanog razumevawa uloge vojnog faktora onda,
ali i danas, treba skrenuti pa`wu da je ta uloga polivalentna, da se
ona ne dokazuje samo u ratu ako on izbije. Zadatak vojnog faktora je
permanentna procena bezbednosnih pretwi koje ugro`avaju opstanak
dr`ave iznutra i spoqa; podsticaj onih privrednih i nau~nih delatnosti od neposrednog interesa za odbranu; obuka i {kolovawe. Priprema ratnih planova i teritorije u skladu sa wima.
Vojska nije samo sila koja preti demokratiji stub re`ima.
Ona ima svoju kompleksnost i predstavqa jednu od najstarijih institucija dr`ave. Te{ko se stvara, ali mnogo lak{e uru{ava. Svojom snagom i spremno{}u treba da odvrati unutra{weg ili stranog
destabilizatora. Ako je do{lo do ne`eqenog sukoba ili rata, to
je ve} neuspeh. Me|utim, `rtva agresije nekad ni uz najboqu voqu
ne mo`e da spre~i namere agresora (luda~ke ponekad). Tada su na
proveri uve`banost, ve{tina komandovawa, li~ne osobine najvi{ih komandanata i mase ni`ih kadrova. Organizacija, prelazak
sa mirnodopskog na ratni kolosek celog dru{tva. Tada treba da se
iska`e koliko su profesionalci sposobni da organizuju qude da
prevladaju svoje uro|ene strahove i nedostatke, da postanu pouzdana ratna ma{ina. Na proveri je primerenost prethodno donetih odbrambenih planova, pripremqenost resursa i teritorije za
odbranu. Rat je podru~je nesigurnosti, pisao je Klauzevic, tri
~etvrtine ~inilaca na kojima se zasniva ratna aktivnost nalazi se
skriveno u magli ve}e ili mawe nesigurnosti. Velike vojskovo|e
mora da prati i pone{to sre}e. Bivalo je to od Napoleona, Blihera do Mi{i}a ili Patona. Ali, kako je pisao mladi De Gol, vojska
je i verno ogledalo svog dru{tva, drugim re~ima wegove pameti,
snage, bogatstva, slo`nosti oko nacionalnih ciqeva.
Postojawe vojne institucije je civilizacijski odgovor na postojawe konfliktnih qudskih interesa i mogu}nost upotrebe sile da bi
se oni ostvarili. Stoga je du`nost vojne profesije ja~awe vojne bezbednosti! Nacionalna vojna politika odra`ava tu brigu za bezbednost u pet aspekata: posmatra dr`avu kao osnovnu jedinicu politi~ke
organizacije, podvla~i trajnu prirodu pretwi vojnoj bezbednosti dr`ave i trajnu mogu}nost rata, nagla{ava veli~inu neposrednih pretwi bezbednosti, zala`u se za odr`avawe jakih, raznolikih i spremnih vojni~kih snaga i protive se ulasku zemqe u rat, osim kada je pobeda osigurana.
Iz nivoa zabrinutosti za bezbednost vojnici tra`e pove}awe
sredstava za vojne potrebe i adekvatne zakone. Tu se susre}u sa
politi~kom voqom i ekonomskim mogu}nostima zemqe. Naj~e{}e, od
vojnika se tra`i lista prioriteta jer je te{ko ispuniti apsolutne
zahteve. Deo izazova se re{ava savezni{tvom. Tu je oduvek va`ilo
pravilo da prednost imaju aran`mani u kojima se vi{e dobija, potom da savezni{tvo iskqu~ivo proizilazi iz najvi{ih nacionalnih
interesa bezbednosti bez obzira na ideolo{ke i politi~ke po-

74

stavke. O tome je veoma ilustrativno pisao nema~ki general Von

Seeckt u kwizi The Future of the German Empire. Da ne pomiwemo da
su upravo inicijatori savezni{tva Francuske sa SSSR-om od
1935. godine bili najdesniji francuski generali. Sli~no su na
stvari gledali wihovi jugoslovenski (srpski) i ~ehoslova~ki prijateqi u Kraqevini Jugoslaviji.
Dakle, koliko su najodgovornije vojne li~nosti po{tovale ove
zahteve u Kraqevini Srbiji, u Kraqevini SHS/Jugoslaviji, koliko
u SFRJ ili SRJ do 1999? Da li su u uslovima iskustava Prvog i
Drugog totalnog rata (19181991) radili najcelishodnije? Da li
su dobro cenili bezbednosne opasnosti i vlastite mogu}nosti? Da
li je vojska odigrala ulogu odvra}awa u pojedinim kriznim situacija u svom okru`ewu? Da li su oni na najvi{im polo`ajima bili u
saglasnosti sa klasi~nim postulatom da je idealan ~ovek vojske
stoga konzervativan kad je strategija u pitawu, ali je otvorenog
uma i progresivan kad se radi o novim oru`jima i oblicima taktike (Moltke)? Kako je vo|ena kadrovska politika u vojsci Kraqevine Srbije, Kraqevine Jugoslavije, SFRJ? [ta su sve bila ograni~ewa u jednoj siroma{noj, ratom poru{enoj zemqi, sa masom seqa~kog sveta bez osnovnih tehni~kih znawa za moderne rodove vojske, slabe i nedovoqne mre`e komunikacija, uslo`avawe situacije
svetskom ekonomskom krizom period do 1941? Osetqivosti po
odbrambene napore u nedovoqno integrisanom dru{tvu kakve i
kolike? Kako su se najodgovorniji vojnici odnosili prema politici dr`avnih vo|a, stranaka, pokreta? Uop{te, za kakvu su se kulturu vojno-civilnih odnosa zalagali? [ta je odgovornost pred narodom i istorijom: zakonska ili moralna?
Daju}i odgovore na ova i sli~na pitawa odgovaramo i na karakter celokupne elite (po polo`aju, a to su generali i admirali u na{em slu~aju) i wenog istaknutog dela (nukleusa).

TRKA SA VREMENOM I SUDBINOM

Na primeru Kraqevine Jugoslavije, kada se kriti~ki pretresu
kadrovska politika i takti~ka doktrina, opremqenost i uve`banost,
ukqu~uju}i poglede sa strane iz onog vremena, vidimo da je u~iweno
mnogo. U~iweno je gotovo i nemogu}e u situaciji od 1937. do 1941. ne
bi li se vojska opremila i odvratila agresora, a zemqa oja~ala svoju diplomatsku i pregovara~ku poziciju. U posebno te{kom stawu posle sloma Francuske i nema~kog ultimatuma u julu 1940. najodgovorniji nastavqaju trku sa vremenom i sudbinom, poku{avaju da se i daqe opremaju i naoru`avaju. I gle, u svetlu izvora prvog reda, to ~ine
izdajnici (politi~ka retorika i sud pobednika) generali Milan Nedi}, Petar Kosi} i Petar Pe{i}. Mnogi pojedinci koji su svoj `ivot
skon~ali u logorskim `icama bili su u svoje vreme vojnici za primer,
sa ugledom u narodu iz koga su ponikli, ali i sa ugledom me|u drugim
jugoslovenskim narodima. ^inili su maksimalno mogu}e u uslovima
koje nisu mogli birati. Krenuli su disciplinovano na poziv otaxbine
mada je neuspeh bio izvestan. Da li je uspeh bio izvestan u leto 1914?
A u jesen 1915?
Poraz koji se u op{toj konstelaciji nije mogao izbe}i 1941. godine, na`alost, nije na vreme i pravilno valorizovan ~ak i u zatvorenom sistemu same vojske (JNA). Ostali su nejasni uloga vojne elite,
problem funkcionalnosti multietni~nosti u jugoslovenskim uslovima
i ukupne okolnosti. U kojoj meri je konzervativna vojna misao u promewenim okolnostima doprinela slomu?
Interpretacija tog poraza, uslovqena gor~inom savremenika,
posebno mla|ih, ali i onih na visokim polo`ajima, samo je jedan od
elemenata koji je zamutio istorijsku sliku rada i delatnosti generala u Aprilskom ratu. Druga okolnost, daleko va`nija - krajem rata
do{lo je do smene vlasti. Nije postojala voqa da se realno sagleda
ulaga ukupnih okolnosti u kojima je delovao generalitet JV, pa i svaki
pojedina~no. Sa stanovi{ta novih okolnosti bilo je po`eqno diskvalifikovati sve {to je staro i reakcionarno, kako bi se legitimitet novih vlasti {to vi{e u~vrstio.
Vode}i se prethodno izlo`enim univerzalnim parametrima za
ocenu ili istorijsku sliku delovawa vojne elite i vojne organizacije
u celini, vaqa pristupiti i kod pisawa o JNA, ratnim dejstvima na
tlu SFRJ i pojedinih dr`ava naslednica, te upotrebi vojske 1998. na
Kosovu i u ratu 1999.
(Nastavak u idu}em broju)
1. jun 2006.

DOGODILO SE...
1. jun 1839.
Abdikacija kneza Milo{a Obrenovi}a. Po{to je Turskim ustavom Milo{ev apsolutizam znatno ograni~en, pre svega Savetom,
knez Milo{ napu{ta Srbiju 14. aprila. Ubrzo se ponovo vra}a,
podnosi ostavku u korist sina Milana i odlazi na svoje imawe u
Vla{ku.
1. jun 1967.
Prvi let helikopterom preko
Atlantika. Na pariski aerodrom
Bur`e sletela su dva helikoptera sikorsi HH-3B ameri~kog ratnog vazduhoplovstva posle neprekidnog leta od Wujorka. Helikopteri su devet puta dopuwavani gorivom u letu, a ceo let je trajao 30 sati i 46 minuta.
1. jun 1973.
U Gr~koj progla{eno ukidawe monarhije.
4. jun 1941.
U nema~kom poslanstvu u Zagrebu odr`ana konferencija predstavnika Nezavisne Dr`ave Hrvatske i Nema~ke, na kojoj je odlu~eno
da se iz NDH iseli u Srbiju oko 200.000 Srba.
4. jun 1944.
Ameri~ke ~ete zauzimaju Rim.
5. jun 1942.
Formirana je Tre}a proleterska
(Sanxa~ka) udarna brigada. Brigada je pre{la borbeni put od
20.000 kilometara. U wenom sastavu borilo se oko 10.000 boraca.
5. jun 1945.
^etiri savezni~ke sile preuzimaju vrhovnu upravu nad Nema~kom u kojoj su stvorene ~etiri okupacione zone.
5. jun 1947.
Ameri~ki dr`avni sekretar Xorx Mar{al dao inicijativu za zna~ajno o`ivqavawe evropskog zajedni{tva. Koncepcijom revitalizacije posleratne evropske privrede, tzv. Mar{alovim planom,
obezbe|en je sna`an privredni
razvoj u Evropi.
512. juna 1961.
Odr`an pripremni sastanak za
konferenciju nesvrstanih dr`ava
u Beogradu. U~estvovalo je 25 dr`ava sa pravom odlu~ivawa i jedna u svojstvu posmatra~a.
510. juna 1967.
Tre}i izraelsko-arapski rat, takozvani {estodnevni rat.
6. jun
Sveti Simeon Stolpnik, u Vojsci
Kraqevine Jugoslavije slava in`iwerijskih jedinica.
6. jun 1944.
Iskrcavawe anglo-ameri~kih trupa u Normandiji pod zapovedni{tvom generala Ajzenhauera. Iskrcavawem savezni~kih snaga otvoren je drugi front u Evropi. Akcija saveznika poznata je pod nazivom operacija Overlord.
7. jun 1944.
Dolazak Vrhovnog {taba NOV i POJ na ostrvo Vis. Sa Kupre{kog
poqa sovjetskim avionom prebacio se deo Vrhovnog {taba NOV i
POJ sa Josipom Brozom, u Bari. Odatle, britanskim ratnim brodom, Broz se no}u 6. na 7. jun prebacio na ostrvo Vis koje je postalo sedi{te rukovodstva NOP-a.
7. i 8. juna 1809.
U Sanxaku je vojska pod vo|stvom Kara|or|a u rejonu Sjenice potukla turske kolone iz Bosne i Metohije, zatim se prebacila u re-

VREMEPLOV

jon Novog Pazara, zauzela ga osim tvr|ave. Zbog neuspeha na ^egru, Kara|or|e je naredio da se vojska povu~e iz Sanxaka, a zatim
je grupisao oko 30.000 qudi za odbranu Deligrada.
8. jun 1922.
Ven~awe kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a sa rumunskom princezom Marijom (Mariolom).
9. jun 1945.
U Beogradu potpisan vojni sporazum
predstavnika SAD, Velike Britanije i
Jugoslavije radi otklawawa mogu}nosti izbijawa oru`anog sukoba izme|u
Italije i Jugoslavije oko Tr{}anske
krize.
9. jun 1992.
Naredbom saveznog ministra za odbranu izvr{ena je organizacijsko-formacijska promena kojom je JNA transformisana u Vojsku
Jugoslavije. Taj dan se slavi i kao Dan Ratne mornarice i Dan pomorstva.
9. jun 1999.
Potpisan Vojno-tehni~ki sporazum u
Kumanovu, kojim se VJ obavezala na
povla~ewe svojih snaga sa prostora
Kosmeta. Sporazum je ozna~io i prekid neprijateqstava izme|u Natoa i
VJ. U ratu koji je trajao 78 dana `ivot
je izgubilo oko 2.000, a raweno je ili povre|eno oko 5.000 qudi
na prostoru SRJ.
10. jun 1942.
Osnovana ^etvrta proleterska (Crnogorska) udarna brigada. Na
borbenom putu pre{la je oko 20.000 kilometara, izgubila oko
5.000 boraca i dala 48 narodnih heroja.
10. jun 1942.
Objavqen ukaz kraqa Petra Drugog Kara|or|evi}a, prema kojem
[tab generala Dra`e Mihailovi}a postaje Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske u Otaxbini.
10. jun 18. jul 1942.
Vo|ena Bitka na Kozari u kojoj je stradao veliki broj kraji{kih
partizana i naroda. Nemci su ubili oko 540 rawenika i u vi{e
logora odveli oko 50.000 qudi.
11. jun 1914.
Kraq Petar Kara|or|evi} je zbog bolesti
vr{ewe kraqevske vlasti preneo na prestolonaslednika Aleksandra.
12. jun 1903.
Po{to se zakleo na novi Ustav, kraq Petar Kara|or|evi} je zvani~no preuzeo kraqevsku vlast.
12. jun 1942.
Osnivawe Pete proleterske (Crnogorske)
udarne brigade. Brigada je dala 46 narodnih heroja.
13. jun 13. jul 1878.
Odr`an Berlinski kongres, na kome su Srbija i Crna Gora dobile teritorijalno uve}awe i postale me|unarodno priznate dr`ave. Jednom od odluka
Kongresa dato je pravo Austrougarskoj da okupira
Bosnu i Hercegovinu.
14. jun 1940.
Nema~ke trupe ulaze u
Pariz.
14. jun 1985.
U [engenu (Luksemburg)
pet od {est osniva~a
Evropske zajednice sklopili su [engenski sporazum o postepenom
ukidawu kontrole putnika na zajedni~kim granicama.
Pripremio Miqan MILKI]

75

POVODI

VEK I PO OD RO\EWA
STEPE STEPANOVI]A (18561929)

VOJVODA IZ
KUMODRA@A
Iz naroda sam ponikao;
on me je na~inio ono {to sam;
moram se pokoriti wegovoj
voqi i slu`iti mu do posledweg
daha davne su re~i Stepe
Stepanovi}a koje, gotovo u
potpunosti, oslikavaju
bitne odlike slavnog
srpskog vojvode

eprezentativnu izlo`bu o vojvodi Stepi Stepanovi}u

(Kumodra` kod Beograda, 11. 3. 1856 ^a~ak, 27. 4.
1929) sve~anom besedom otvorio je istori~ar dr Petar Opa~i} u Galeriji Narodnog muzeja u ^a~ku, 10. marta, dan uo~i navr{ene 150. godi{wice od wegovog ro|ewa.
Izlo`ba je sa~iwena od 173 razna dokumenta, prepiske, dnevnika, fotografija, slika, ali i predmeta koji su
pripadali vojskovo|i, verno svedo~e}i o tom tegobnom vremenu. Eksponati su prikupqeni iz Vojnoistorijskog instituta i Vojnog muzeja u Beogradu, Arhiva Srbije i SANU, Istorijskog arhiva [umadije u Kragujevcu, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva i Odeqewa za istoriju muzeja u ^a~ku, koje
zahvaquje porodicama Lu~i} i Veqovi} iz Beograda za pozajmicu izlo`benih predmeta, a koje su sa~uvali Stepini
potomci.
Pola veka besprekorne oficirske slu`be vojvode
Stepanovi}a pripada vremenu izgradwe moderne srpske dr`ave, koja se u wegovo vreme borila za nezavisnost, oslobo|ewe i ujediwewe. [kolovao se u Artiqerijskoj {koli i
na bojnom poqu, slu`bovao u malim garnizonima i najvi{im {tabovima, komandovao punih {est godina (Drugom) armijom u velikim pobedama Srpske vojske. Wegove zapovesti,
izdate na bojnom poqu u toku {est ratova, razli~ito su procewivane kao deo ratnog iskustva, ali sjaj pobeda na Ceru
i Dobrom poqu nikada nije potamneo opisuje Stepino doba i `ivot Radivoje Bojovi}, kustos ~a~anskog muzeja.

76

Autor izlo`be i istra`iva~ Bojovi} je, uz studiozni

uvodni {iri tekst i katalo{ke odrednice, sve to dopunio
publikovawem 40 pisama, telegrama i odgovora, izabranih
izme|u samo stotinu sa~uvanih iz prepiske vojvode, koja je
nekada imala vi{e od 1.000 hronolo{ki i po po{iqaocima sre|enih pisama. Uz onu kod porodice u Beogradu, deo te
prepiske Narodnom muzeju u ^a~ku poklonili su: iz zaostav{tine generala Emila Beli}a wegova }erka Nade`da Beli}-Jawi}, a i vojvodina unuka Milica Marinkovi}.
Slede}eg dana polo`eni su venci na bronzanu figuru
vojvode Stepe Stepanovi}a, pre sedam godina postavqenu
ispred Po{te u centru grada, rad vajara Drinke Radovanovi} iz Beograda. Odatle do nedaleke ku}e u kojoj je stanovao, obele`ene spomen-plo~om, po ulici koja nosi wegovo
ime, postavqene su i plo~e sa pomenom bitaka u kojima je
1. jun 2006.

u~estvovao. Po~ast velikom vojskovo|i odali su ministar u

Vladi Srbije Velimir Ili}, general-major Petar Radoji~i}, pukovnik Vojislav Milinkovi} i potpukovnik Stojko Bio~anin, predstavnici Udru`ewa ratnika i wihovih potomaka op{tine ^a~ak sa predsednikom Velimirom Stanojevi}em
na ~elu i Stepina praunuka dr Ivana Lu~i}, lekarka iz Beograda.
U velikoj sali Doma kulture ^a~ka potom je prikazan
antologijski igrani film re`isera @ivorada @ike Mitrovi}a Mar{ na Drinu (1964). U Gradskoj biblioteci prire|ena je izlo`ba kwiga o velikom srpskom junaku, a u dvori{tu osnovne {kole u selu Dowa Gorevnica, koja nosi vojvodino ime, sve~ano je otkrivena bista Stepe Stepanovi}a.
Bila je to jo{ jedna potvrda kako ta sredina pamti svog znamenitog sugra|anina, oven~anog sa 16 doma}ih i 10 stranih
odlikovawa za izuzetne zasluge tokom 43 godine provedene
u te{koj vojni~koj slu`bi, od toga ~ak 11 godina u {est ratova: srpskoturskim 18761878, srpskobugarskom 1885,
balkanskim 19121913. i Prvom svetskom ratu 19141918.
godine. Vrstan strelac, jaha~, gimnasti~ar i pliva~, Stepa
je bio i profesor vojne istorije u Vojnoj akademiji, prevodio i pisao pravila za vojnu obuku i predavao telesno i vojno ve`bawe u kragujeva~koj gimnaziji.
U ~in generala Stepanovi} je unapre|en 1907. godine,
1908. i 1912. bio je ministar Vojske, a ~in vojvode dobija
posle Cerske bitke 1914. Podelio je, potom, zajedni~ki surovu sudbinu Srpske vojske u povla~ewu preko Skadra do
Krfa, a u otaxbinu se vratio nezadr`ivim probojem Solunskog fronta 1918, istorijski ~uvenim juri{om, stigav{i do
Beograda i donev{i slobodu Srbiji.
Posle penzionisawa po svojoj molbi, Stepa Stepanovi} se 1919. godine kona~no skrasio u ^a~ku, u ku}i svoje
supruge Jelene Milovanovi}, sa kojom je imao k}erke Milicu i Danicu. Tiho i kao uvek skromno `ive}i, taj do`ivotni
predsednik Narodne odbrane i po~asni gra|anin Sarajeva
i Tuzle, potpuno se posvetio svojoj porodici, gajio vo}e i
cve}e u ba{ti, sedeo u hladu na svojoj stolici i za stolom
sa Solunskog fronta, strugao drva za zimu, pecao ribu i
{etao pored Morave, vrlo retko koriste}i automobil koji
mu je dr`ava dodelila.
Na ve~ni po~inak, 29. aprila 1929, ispratili su ga
wegov vrhovni komandant kraq Aleksandar Kara|or|evi},
~lanovi kraqevske vlade, oficiri i saborci, porodica i
vi{e hiqada gra|ana. Grobnicu i spomenik, na kome je plaketu sa wegovim likom uradio vajar \or|e Jovanovi}, na ~a~anskom grobqu podigao je sam, za `ivota, ponev{i sa sobom nekoliko odlikovawa i malu krivu sabqu, poklon oficira [estog puka, najdra`i dar koji je ikada dobio.
Rodna ku}a vojvode u Kumodra`u, gde je `ivela brojna,
vredna i ~estita seqa~ka porodica wegovih roditeqa Ivana i Radojke Stepanovi}, sada je spomen-muzej, a Beograd
mu je posvetio ulicu Vojvode Stepe. Ne zaboravqaju ga ni
me{tani sredwobanatskog sela Vojvoda Stepa, u op{tini
Nova Crwa, gde su tog vikenda odr`ani akademija i nau~ni
skup o slavnom, hrabrom, humanom, mudrom i pravdoqubivom vizionaru odbrane srpskih nacionalnih interesa i
gra|ewa savremene srpske dr`ave. Potomci dobrovoqaca,
prispelih tada preko tolikih zemaqa i mora i kasnije naseqenih u tom i drugim naseqima na{e zemqe, sigurno pamte wihovim precima 1917. godine upu}ene Stepine re~i:
Ja `elim samo da vas podsetim na va{ zavet: da mi ne}emo
saviti na{e zastave pre nego {to oslobodimo Otaxbinu i
ujedinimo ceo na{ narod!

SA DESETOG CERSKOG VETFARM MARATONA

JUNACI
U@ARENE STAZE

ikada do sada u vreme odr`avawa presti`nog Cerskog maratona nisu bili tako nepovoqni meteorolo{ki uslovi
kao ove godine. Ve}im delom staze temperatura je prelazila 30. podeqak Celzijusove skale.
Prvi put ove godine trka u slavu cerskih junaka u{la je i
u kalendar Me|unarodne atletske federacije, {to je izuzetno
priznawe organizatorima te zahtevne sportske priredbe. Na
Tekeri{ su tako stigli dugopruga{i iz Rusije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Moldavije.
Ve} od samog po~etka dugopruga{e je predvodila, kako se
ispostavilo, pobedni~ka trojka, kojima je u`arena staza zadavala golema isku{ewa. Uz visoku temperaturu probleme su
stvarali i ne ba{ pitomi usponi. Posledwih deset kilometara na ~elu trke sigurnim korakom grabio je \uro Koxo, ~lan
Atletskog kluba Petar Mrkowi} (BiH), za koga ka`u da je jedan od najvi{ih maratonaca na svetu. On je prvi i pro{ao
kroz ciq (02:41:23). Drugoplasirani Dejan Bogi}evi}
(04:43:41), ~lan kluba Vo`d iz Jagodine uspeo je da pretekne
Sretena Ninkovi}a (02:52:7), ~lana AK Crvena zvezda iz
Beograda, ina~e trostrukog pobednika Cerskog maratona. U
kategoriji `ena trijumfovala je Lidija Miklo{ (03:18:19) iz
Pan~eva, koja je nastupila za AK Podgori~ki maraton, dok je
drugo mesto pripalo Stojanki Sokol (03:54:17) iz suboti~kog
kluba Ahiles. U kategoriji pripadnika Vojske SCG i MUP-a
najboqi rezultat postigao je Neboj{a Milenkovi} iz Apatina
(03:07:43).
U okviru maratona odr`ana je i trka za studente na 12
kilometara. Najboqe vreme u mu{koj konkurenciji postigao je
Simo Cvjetinovi} (46,30) iz Bawaluke, drugoplasirani je bio
Ivan ]uk (46,33) iz Beograda, a tre}i Nikola Simovi}
(47,47), student Vojne akademije.
U saradwi sa Ministarstvom za omladinu i sport RS,
Olimpijskim komitetom Srbije i Crne Gore, Atletskim savezom SCG i Atletskim savezom Srbije, organizatori maratona
bili su Trka~ki atletski klub Cerski junaci, Univerzitetski
sportski savez Beograda i Udru`ewe Pravoslavna sloga.

Dimitrije STEFANOVI]

Z. PE[I]

77

DUHOVNOST

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

RADOZNALOST

ivna je stvar `iveti bez utehe, ne tra`iti je, ne o~ekivati

je! Tako ~ovek postaje pobediteq, wemu se pokorava sudbina.
Ali radoznalac za to nije spreman. Svaki wegov tren vaqa
ute{iti ne~im novim i novim, obnoviti nadom. Naporno se
zagledati i upijati sluhom u svet: ne}e li tamo proma}i ne{to
novo? [ta? To je neva`no! Ne{to nepoznato, neispitano, ne~uveno. Ina~e ina~e preti dosada...
Radoznalost je nezasita. Radoznalac je nezasit; wegov je poziv vu~ji apetit. Sli~no usisiva~u, on prati plen i guta novu pra{inu malih i velikih doga|aja. Da, razume se, to je samo pra{ina
koju je on negde nakupio i sa kojom ne zna {ta da radi; kasnije, ume{na ruka }e iz wega izvu}i tu pra{inu pra{inu osamqenih vesti. Radoznalac je uvek susretqiv, ali povr{no: zato {to se on ne
zadubquje, on jedino gleda; on `eli da se zauzme, da prihvati
neka, ~ak, prihva}eno uop{te i nije istina. Samo retko on to, na
neki na~in, iskori{}ava; zato {to on nije sazdavalac. On novost
tamani kao cigarete jednu za drugom; i dim odle}e u vazduh. Ali,
sam on da li odista i postoji: mo`da je on samo bajkovita kapa
sa rupom, koja, ispuwena zlatom sa oboda, uvek ostaje prazna? Ili
je, mo`da, sli~an cevi vodenog {mrka?
Za radoznalca nisu va`ni ni ~iwenica, ni istina, ni problem; va`an je jedino prag nepoznatog: on ga, opet i opet, prekora~uje; to je sva wegova radost, wegova uteha, wegova nova cigareta.
Radi ~ega ga prekora~uje? To on ne zna. Tada se wegov vu~ji apetit
ograni~ava na ukus i miris. On se zaustavqa na budu}oj slasti.
On `eli samo prelest novine; samo za~in, a ne su{tinu hrane.
Mo`da on `eli da podigne Izidin pokrov? Ne; to bi za wega bilo suvi{no, to bi moglo da ga porazi, da ga obave`e, da na wega
navali odgovornost. Tada bi morao da sazrcava; a to mu se ne dopada: wemu nije dato vi{e osim da gleda. U inom slu~aju on bi, mo`da, morao jo{ i da dela; a to mu tako|e ne odgovara: on mo`e jedino da obigrava okolo. On je neodgovoran zahtevalac, koji, utoquju}i pohlepu, izabira utehu `ivota iz gusti{a sopstvene praznine...
Dakle, ne treba da ga te{imo. Neka se ute{i sam. [ta je sa
drugima, na koje on ~esto ostavqa tako neute{an utisak?
On je razuman i dovoqno pametan da bi shvatio qude onakvim
kakvi oni jesu. Ali, nijedan me|u wima ne mo`e prevazi}i samoga
sebe; nijedan vrabac ne}e preleteti planinu, nijedan crv ne}e
propuzati kroz oblak. On se mo`e nekome na}i pri ruci. Ali, i
svaki fotograf tako|e vr{i dobre usluge. Svaki istra`iva~ mo`e
da prona|e dobru upotrebu za tu|u radoznalost. Postoje, ~ak, profesionalci koji se bave odabirom vesti.
Me|utim, radoznalost, kao takvu, treba pravilno ocewivati.
Onome, ko `ivot prihvata ozbiqno, tu|a je radoznalost obremewuju}a, a sopstvena nesnosna; on }e sa wom uskoro do}i u sukob.
Ko `eli dubinu, taj se mora u~iti da vidi, taj ne mo`e da jurca za
novim, taj mora da zavoli staro. Zato {to su uvek novi i blagodatni za onoga koji gleda...
Radoznalost je izvor povr{nosti, zaga|ewa `ivota, bezbo`ni{tva. Sli~no r|avoj stazi, ono neprimetno vodi ~oveku u `ivo
blato.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama Gospodwim,
Svetigora, Cetiwe, 2001.

78

VERSKI PRAZNICI
1-15. juna

Pravoslavni
1. jun Vaznesewe Gospodwe Spasovdan
2. jun prepodobni Stefan Piperski
3. jun Sveti car Konstantin i carica Jelena,
sveta Jelena De~anska
4. jun Sveti mu~enik Jovan Vladimir,
knez Srpski
10. jun Zadu{nice
11. jun Silazak Svetog Duha na apostole
Duhovi Trojice
12. jun Duhovski ponedeqak
13. jun Duhovski utorak
15. jun sve{tenomu~enik Erazmo Ohridski

Rimokatoli~ki
4. jun Duhovi Pedesetnica
11. jun Presveto Trojstvo
13. jun Sv. Antun Padovanski
15. jun Tjelovo

Jevrejski
2. jun [avuot

CAR KONSTANTIN
I CARICA JELENA
Odmah po dolasku na presto,
imao je car Konstantin tri velika
neprijateqa: tiranina maksencija
u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem,
po predawu, na nebu mu se ukazao
sjajan krst koji je no{en pred vojskom, i ovu borbu okon~ao je kao
svoju veliku pobedu. Odmah potom
Konstantin je izdao znameniti
Edikt u Milanu 313. godine kojim
je prestao progon hri{}ana. Posle pobede nad vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoqem. Kada se car te{ko razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar
krsti. Posle toga, stra{na bolest nestala je sa wegovog tela.
Kada je u crkvi nastao razdor zbog jeretika Arija, Konstantin je sazvao Prvi vaseqenski sabor u Nikeji 325. godine. Taj Sabor je osudio jeres i utvrdio pravoslavqe.
Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu prona{la je ^asni Krst Gospodwi i sazidala crkvu Vaskrsewa na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve na Svetoj Zemqi. U svojoj 80. godini umrla je
ova sveta `ena 327. godine, a car Konstantin po`iveo je jo{
deset godina iza svoje majke. Umro je u gradu Nikomediji 337.
godine, a sahrawen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.

TIJELOVO
Tjelovo je praznik koji se obele`ava u spomen na uspostavqawe presvetog oltarskog sakramenta, pretvarawa
hleba i vina u Isusovo telo i krv (evharistija). Na Tajnoj
ve~eri na Veliki ~etvrtak Isus je pred svojim u~enicima
u~inio jo{ jedno ~udo pretvaraju}i hleb i vino u telo i
krv svoju, najavquju}i tako svoju smrt i uskrsnu}e.
Po{to je taj dan neposredno uo~i Velikog petka, kada
se hri{}anski vernici u miru podse}aju smrti Isusove,
Katoli~ka crkva praznik Tjelovo, kada je Gospod svoje telo
i krv `rtvovao qudima, sve~ano i radosno obele`ava u
~etvrtak posle praznika Presvetog trojstva. Obi~aj je da
se na taj pokretni praznik u Crkvi odr`i sve~ana misa i
procesija van crkve.

1. jun 2006.

UPRAVNI ODBOR FONDACIJE

DRAGOJLO DUDI]
r a s p i s u j e

KONKURS
za neobjavqena originalna kwi`evna
i publicisti~ka dela na temu
oslobodila~kih ratova srpskog naroda
za 2006. godinu
Konkurs za kwi`evnost otvoren je za sve kwi`evne vrste:
romane, drame, scenarija, eseje, zbirke pesama i poeme, zbirke pripovedaka, novele, memoare i dokumentarna kwi`evna
dela na temu oslobodila~ke borbe srpskog naroda.
Konkurs za publicistiku otvoren je za dnevnike, istorijske i memoarske zapise, biografije, hronike, monografije,
studije i druge istra`iva~ke radove sa tematikom oslobodila~ke borbe srpskog naroda. Publicisti~ki radovi treba da
budu autenti~ni, zasnovani na proverenim istorijskim izvorima i da tematikom predstavqaju novinu. Magistarski radovi i doktorske teze mogu konkurisati ukoliko nisu objavqeni.
Pravo u~estvovawa na konkursu imaju gra|ani Srbije i
Crne Gore i drugi zainteresovani.
Radove potpisati {ifrom, a u posebnom zatvorenom kovertu dostaviti ime i prezime, adresu i {ifru autora. Radovi se primaju do 15. jula 2006. godine.
Najboqim radovima dodeli}e se tri nov~ane nagrade iz
kwi`evnosti i tri iz publicistike, a visina nagrade bi}e naknadno odre|ena.
Rukopisi, koji pre zavr{etka konkursa budu objavqeni u
bilo kom vidu, ne}e se uzimati u obzir.
Rezultati konkursa bi}e obajvqeni u javnim glasilima do
17. novembra 2006. godine.
Radovi treba da budu napisani na srpskom jeziku i do 20
autorskih tabaka.
Otkucane radove dostaviti na adresu: Fondacija Dragojlo Dudi}, 11000 Beograd, ul. Savski trg br. 9/4, sa naznakom za konkurs. Sva obave{tewa mogu se dobiti na telefon
011/2641-494.
Vojna turisti~ka agencija
Beograd
organizuje autobuski prevoz
na relaciji BEOGRAD VALDANOS BEOGRAD
u toku letwe sezone od 20. juna do 8. septembra 2006. godine.
Cena povratne karte iznosi 3.357,00 dinara.
POPUST ZA DECU:
do 4 godine, ako dele sedi{te sa roditeqima, ne pla}aju
kartu,
ako dete do 4 godine ima posebno sedi{te pla}a 50% cene karte,
deca od 4 do 10 godina imaju svoja sedi{ta i pla}aju 50%
cene karte.
Rezervacije sedi{ta i kupovina karata vr{i se u Vojnoj turisti~koj agenciji Beograd gde se mogu dobiti i sve ostale
informacije u vezi sa autobuskim prevozom.

MALI OGLASI
Povodom 25 godina od zavr{etka {kolovawa 26. klase
SV[ - KoV Smer veza pozivamo klasi}e na okupqawe i
dru`ewe 10. juna 2006. godine. Prijave za okupqawe
mo`ete izvr{iti kod Milana ]irovi}a, tel. 011/3092115, 063/659-089 i lokal 30-001, Miroslava Joki}a,
tel. 011/3092-030, 064/170-84-58, 011/3615-133 i
lokal 30-030 i Ivana Novaka, tel. 011/3304-311,
063/748-37-90 i lokal 22-168.

U prostorijama Komande 250. rbr PVO (Kasarna Bawica ul. Ra{ka br. 2, Beograd) 23. juna 2006. godine,
najkasnije do 19 ~asova, zakazano je okupqawe pripadnika biv{eg 450. rp PVO. Za sve informacije obratiti se potpukovniku Radojici Suboti}u na telefone
064/1667-490, 011/3005-209, lokal 28-528.

Tridesetogodi{wica zavr{etka {kolovawa 23. klase

MTSV[ bi}e obele`ena sve~anim skupom u Novom Sadu, 15. jula 2006. godine u 10 ~asova na RPB-30 Kozara. Mole se pripadnici klase za prijavu u~e{}a na telefon 021/897-104 ili 063/856-0637 (]u}uz Bora) i
021/639-1996 ili 064/307-9721 (Horvat Dragutin).

^etrdeset godina od zavr{etka {kolovawa 12. klase

artiqerijsko-podoficirske {kole iz Zadra obele`avamo u ~etvrtak, 20. jula 2006. godine u Beogradu. Pozivamo sve drugove i nastavnike sa prostora biv{e
SFRJ, da se jave Inicijativnom odboru na telefone:
011/2506-613, Milutin Pavlovi} i 011/142-322, Viktor Hli{~.

Dvanaesta klasa Pe{adijske podoficirske {kole iz

Sarajeva obele`ava ~etrdesetu godi{wicu zavr{etka
{kolovawa 20. jula 2006. godine u 12 ~asova u restoranu Centralnog doma VSCG u Beogradu. Zainteresovani treba da se jave Odboru za organizaciju susreta na
telefone: 011/3228-076 (Boro Petrovi}) i 018/509127 ili 063/8872-967 (Quba Sopreni}). Posledwi
rok za prijavu je 14. jul 2006. godine.

IZDAJEM ku}u-sobe za letovawe, BAR-DOBRE VODE,

350 metara do pla`e. Telefoni: 42-184, 081/483-184,
081/245-341, 067/201-978.

79

SPORT
MIQAN MIQANI],
PO^ASNI PREDSEDNIK
FUDBALSKOG SAVEZA
SCG

MO@EMO U DRUGI KR
Svetsko prvenstvo je
erupcija energije
i emocija, jedan veliki
vulkan gde je sve mogu}e.
Moje mi{qewe je da
mo`emo u drugi krug.
Nikada se nije desilo
da svi favoriti
naprave o~ekivane
uspehe, pa za{to bi
ovo svetsko prvenstvo
bilo izuzetak, a jedno
fudbalsko pravilo ka`e:
Vredi{ onoliko koliko
ti vredi suparnik.

80

ko je nekoga u ovoj zemqi dovoqno predstaviti samo imenom i prezimenom, onda

je to Miqan Miqani}. U svetu fudbala potrebno je re}i jo{ mawe, samo ^i~a.
Za {est decenija `ivota koje je poklonio fudbalu osvojio je brojne titule, dobio
brojna priznawa, ali za jedan od najdra`ih trofeja smatra onaj koji je kao trener kadeta Crvene zvezde osvojio na turniru u Borovu, jer ga je taj mali pehar
okrenuo ka trenerskoj klupi. Najte`i sportski poraz mu je, ka`e bez konkurencije, onaj iz 1971. godine, kada je, tako|e kao trener Crvene zvezde, izgubio u polufinalu
Kupa {ampiona protiv Panatenaikosa u Atini To neodigrano finale sa Ajaksom
nikada ne}u mo}i sebi da objasnim.
Kao po~asni predsednik Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, i to do`ivotni,
kakve obaveze i ovla{}ewa, osim onih protokolarnih, imate na toj funkciji?
Teoretski, kao po~asni predsednik trebalo bi da imam neke obaveze. Ali kako
trenutno u Fudbalskom savezu poku{avaju da osavremene i na~in rada i odnose u wemu, smatram da u takvim trenucima treba biti posebno pa`qiv prema novim qudima i
ne uplitati se previ{e. Jer svaki savet koji se daje, ako ga niko ne tra`i, mo`e biti
pogre{no shva}en, a ja ne `elim da budem posmatran kao tutor. [to se ti~e svrsishodnosti moje funkcije, mislim da je ona potrebna i da nije samo protokolarna, jer je
iskustvo nekoga ko je pro{ao mnogo toga u svom profesionalnom `ivotu nekada neophodno.
Na va{em stolu se nalazi gomila dokumenata, kwiga, bele`aka. ^ime se to trenutno bavite?
Posledwu godinu dana posvetio sam se istra`iva~kom radu na poqu fudbalske
igre. Bavim se stru~nim temama i analizama za kwigu koju }u da napi{em sa `eqom da
ostavim trag o svom radu, argumentovano i nepristrasno. @elim da na jednom mestu
sakupim znawe koje sam stekao za sve ove godine. Iza{la je i kwiga Tome Mari}a
Miqan, pa me ~esto zovu na wene promocije. Tako|e, kako se ~ovek s vremenom svega
zasiti, sada mi prijaju samo}a i mir.
Dugi niz godina obavqali ste funkciju Predsednika FSJ i na woj ste bili izlo`eni i kritikama i pohvalama. Koliko predsednik Saveza mo`e da bude odgovoran za poraze ili pobede reprezentacije?

1. jun 2006.

 Predsednik rukovodi organizacijom. On ne tr~i na terenu niti sastavqa tim i taktiku. Ipak, bez obzira na to, on je
odgovoran za sve. Nekada sam se namerno stavqao u prvi plan
da bih za{titio igra~e kojima mnogo zna~i kada imaju nekoga ko
}e da preuzme odgovornost, naro~ito u trenucima kada timu ne
ide. I to spada u funkciju predsednika, a ne samo da se slika i
daje intervjue.
^ini se da se stawe u na{oj ligi popravqa. Kako komentari{ete weno smawewe od slede}e sezone?
To je jedno od re{ewa. ^iwenica je da mnoge stvari nisu
vaqale i da se mora tra`iti boqe re{ewe radi popravqawa
kvaliteta na{eg fudbala, ali i povratka navija~a na stadione. Ja~e utakmice u na{oj skra}enoj ligi mogu da budu jedan od
na~ina za to. Na kraju, vreme }e pokazati i dati kona~an sud.
Pred nama je Svetsko prvenstvo, a mi smo, prema mi{qewu mnogih, u najte`oj grupi. Kako procewujete na{e {anse
na tom najve}em fudbalskom takmi~ewu?
Fudbal je danas postao jedan veliki biznis. Da bi se
stvorio novac mora se napraviti reklama, {to bi mi rekli da
se digne pra{ina. Tako se i oko te na{e grupe, ali i oko svih
drugih grupa, di`e prevelika pra{ina, ne samo zbog fudbalskog
aspekta nego i medijskog i finansijskog, odnosno turisti~kog.
Ciq im je da se ceo svet zainteresuje za doga|aj. Zbog toga mislim da je sve predimenzionirano. Ja se, iskreno, vi{e bojim

Generalna skup{tina i Kongres CISM

HOLAN\ANI POKLAWAJU
PU[KE ZA PENTATLON
Sredinom maja u Rimu su odr`ani 61. generalna skup{tina
i Kongres CISM-a na kojima je na{u zemqu predstavqao {ef delegacije SCG pri toj organizaciji pukovnik Branko Bo{kovi}.
Na tom najzna~ajnijem okupqawu predstavnika delegacija
zemaqa ~lanica Me|unarodne organizacije za vojni sport ukazano je na specifi~nost i zna~aj vojnog sporta. Razmatrani su i
strategijski plan za period od 2007. do 2011. godine, te akcioni
planovi do 2007. godine.
[to se ti~e na{e zemqe, u razgovorima sa holandskom delegacijom dogovoreno je da Holandija na{im vojnim pentatloncima pokloni pet pu{aka za taj sport, i da takmi~ewa biv{ih
republika SFRJ, koje bi finansirala ta zemqa, bude odr`ano
u oktobru u Beogradu i to u disciplinama ga|awe iz automatske
pu{ke i kros.
Tako|e, predsednik na{e delegacije preliminarno je prijavio takmi~are za u~e{}e na ^etvrtim svetskim vojnim igrama koje
}e biti odr`ane od 14. do 21. oktobra 2007. u Indiji.
Na Generalnoj skup{tini po tre}i put za predsednika
CISM-a izabran je brigadni general italijanske vojske \ani
Gola.
S. S.

MEMORIJALNI KUP U ^AST

POTPUKOVNIKA GORANA
OSTOJI]A

RUG

U Jagodini je 20. maja odr`an Osmi memorijalni kup

Potpukovnik Goran Ostoji}, posve}en na~elniku [taba 63.
padobranske brigade Goranu Ostoji}u, koji je poginuo 28. jula 1998. nedaleko od karaule Ko{are, na granici Srbije
i Albanije, u borbi sa albanskim teroristima.
Komadant Operativnih snaga VSCG general-major Dragan Kulunxija, pripadnici 63. padobrnske brigade, porodica
i prijateqi polo`ili su cve}e na spomen-bistu u holu osnovne {kole u Jagodini koja nosi ime Gorana Ostoji}a.
Kup je odr`an pod pokroviteqstvom op{tine Jagodina,
Vojske SCG i Ministarstva prosvete i sporta.

Turnir u ma~evawu na Vojnoj akademiji

TAKMI^ARI
BIRALI POBEDNIKE

na{ih navija~a nego {to strepim da }e me razo~arati igra~i.

Svetsko prvenstvo je jedna erupcija energije i emocija, jedan
veliki vulkan gde je sve mogu}e. Moje mi{qewe je da mo`emo u
drugi krug. Nikada se nije desilo da svi favoriti naprave o~ekivane uspehe, pa za{to bi ovo svetsko prvenstvo bilo izuzetak, a jedno fudbalsko pravilo ka`e: Vredi{ onoliko koliko
ti vredi suparnik.
Ho}ete li biti sa plavima u Nema~koj?
Do sada sam praktikovao da, ako nisam aktivan u~esnik u
najve}oj smotri fudbala, budem bar posmatra~. Ovoga puta ne}u
putovati u Nema~ku. Imam ku}u u Budvi i u woj svoju radnu sobicu iz koje }u pratiti doga|awa na terenima. Osim toga, igra se u
vi{e gradova, stalno se putuje, a ja nisam ni u godinama ni u
kondiciji da mogu to bez problema da izdr`im. Dosta je bilo.

U organizaciji {kole ma~evawa Stup sv. Stefana sa Vojne akademije posledwe subote u maju odr`an je turnir u ma~evawu
na kome su, pored ~lanova tog kluba, u~estvovali predstavnici
Oficirskog ma~evala~kog kluba Centralnog doma Vojske SCG i
ma~evala~kog kluba Sveti \or|e iz Beograda.
Re~ je o drugom turniru po redu koji organizuje Vojna akademije, na kome je u~estvovalo oko 60 takmi~ara, pionira i odraslih, u kategorijama sportsko ma~evawe floret i borbeno ma~evawe {pada, rapir i te{ki dvoru~ni ma~.
Kako smo saznali od majora Slobodana Vra~ara, rukovodioca {kole ma~evawa sa Vojne akademije, o pobednicima ovogodi{weg turnira odlu~ivano je na nesvakida{wi na~in, po{to su
ma~evaoci sami birali najboqe me|u sobom. Tako je za najuspe{nijeg sportskog ma~evaoca progla{ena Jelena Petrovi}. Kada je
re~ o borbenom ma~evawu {padom i rapirom, za najboqeg je izabran Andrej Kubi~ek.
Pokroviteq turnira bio je Status stil, koji je obezbedio
prigodne nagrade.
S. S.

Nenad S. MILENKOVI]

81

ZANIMQIVOSTI

Enigmatika

OPASNA PASIJA
Zbog kori{}ewa
strogo ~uvanih tajni i
pojmova u svojim
ukr{tenicama,
enigmati~ari ponekad
rizikuju i hap{ewe

a se ukr{tene re~i u odre|enim slu`bama ne uzimaju zdravo za

gotovo pokazuje primer iz davne 1944. godine, kada su dvojica
enigmati~ara Dejli telegrafa uhap{ena zbog kori{}ewa pojmova Utah, Omaha i Overlord u ukr{tenicama od 2, 22. i 27.
maja 1944. godine. Bili su to {ifrovani nazivi normandijskih obala,
planiranih za iskrcavawe savezni~kih snaga 6. juna iste godine i ime
same operacije, jedne od najopse`nijih i najstro`e ~uvanih tajni u Drugom svetskom ratu.
Kao {to je poznato, prema viziji savezni~ke komande, na frontu povr{ine oko 35 kilometara kvadratnih bilo je planirano iskrcavawe vi{e
od 176.000 vojnika dopremqenih brodovima i avionima. Strogo ~uvana
tajna operacija, za koju je, tih prole}nih meseci 1944. godine, znalo
svega nekoliko najvi{ih komandanata, bila je {ifrovana tajnim nazivima Omaha, Utah, gold, juno, svord i sli~nim pojmovima koji

su ozna~avali mesta iskrcavawa, imena jedinica, dan iskrcavawa

I tako, kad se, svega mesec dana pred po~etak operacije, u Dejli telegrafu, u ukr{tenici Leonarda Sidneja Dejva i Melvila Xonsa, pod
17. vodoravno pojavio prvi pojam, Utah, agentima obave{tajne slu`be digla se kosa na glavi. Oglasila su se zvona za uzbunu i list je
stavqen pod prismotru. Mo`da, ipak, ne bi bilo ni~eg ozbiqnijeg da
se, dve nedeqe kasnije, u novoj ukr{tenici nije pojavio jo{ jedan pojam
{ifra. Pod tri uspravno pisalo je Omaha, a svega pet dana zatim,
pod 11 vodoravno tra`ila se re~ Overlord. Kap je prelila ~a{u i
obave{tajci su upali u prostorije Dejli telegrafa. Bez mnogo obja{wavawa, ube|eni da su uhvatili ve{te nema~ke {pijune, agenti su
uhapsili sastavqa~e ukr{tenica Dejva i Xonsa.
Usledilo je svestrano i ne tako bezazleno ispitivawe, ali dvojica
enigmati~ara uporno su ponavqala da o tajnoj akciji savezni~kih snaga
ne znaju ama ba{ ni{ta. Ukr{tenice su bile sastavqene ~ak {est meseci
ranije i pojmovi u wima nisu imali nikakve veze sa planiranim iskrcavawem. Posle brze provere, agenti su i sami do{li do uverewa da su Leonard Dejv i Melvil Xons tek nevini i bezazleni sastavqa~i ukr{tenica, zabave za dokone qubiteqe re~i. Posle svega, stratezi i komandanti
savezni~kih snaga su obave{teni da je sve OK, pa je, 6. juna 1944. godine
u 6.30 zapo~elo najopse`nije iskrcavawe u Drugom svetskom ratu.
Kao {to je poznato, operacija Overlord je uspela, saveznici su
potukli nema~ke snage i usiqenim mar{em stigli do Hitlerovog {taba.
Da je, zbog ukr{tenih re~i, do{lo do wenog odlagawa, mo`da sve ne bi
bilo kao {to je bilo. Nije li to dokaz da ukr{tene re~i i nisu tako
bezazlene, kao {to izgleda?
Naravno, nije to jedini primer da sastavqa~i ukr{tenica nabasaju u
zabraweni teren. Postoje primeri i u na{oj praksi, kada su autori jedne
ukr{tenice, objavqene u Enigmi mogli da zaglave u zatvoru zbog dve
re~i naivno slo`ene jedna ispod druge: Boris Kidri~ i avanturista.
Jovan VUKOVI]

T
B

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: neposredni proizvo|a~, urastati, MAV, matrozi, dostava, talas, violet, Ostija, nali~iti, Nera, rika,
cari}, Trsat, bn, Tara, Nisan, anati, mek, Emi, potrk, Skiti, Gaja, La, Banat,
ivica, Kejx, ecer, staklara, kardan, {orave, ~voka, Normani, otomani, Ava,
postanak, piratska radio-stanica.

UKR[TENE RE^I

Pripremio @arko \OKI]

USPRAVNO:

19. Zid oblikovan i kre~en na {panski na~in, 20. Nalik na svilu, 21.
Onaj koji tare kamen, 22. Na{a glumica, Qiqana, 23. Stanovnik Irijana, 24. Vratolomna situacija, 25. Zakonski, regularan, 26. Pramen
(pesn.), 27. @ivahni {kotski ples, 28. Rimski pesnik i filozof, Tit Lukrecije, 29. Krupnonog, krakat, 30. Re~ica koja proti~e kroz Vaqevo,
31. Zvuk koji se ~uje pri tapkawu, 32. Li~na zamenica, 33. Primorski
{ipak, 34. Vrsta ratnog broda, 35. Ime {ansowerke Pjaf, 36. Oblast
u Gr~koj, 37. Naprava u vodenici, ~eketalo, 38. Stranica (skr.), 40. Simbol molibdena, 41. Stari Sloven, 42. Careva `ena, 43. Vrsta insekta,
45. Stara jedinica za rad u fizici, 46. Aorist (skr.), 47. Osobe, persone, 48. Mast za kola, kolomast, 49. Zarastao o`iqak, rana i sli~no,
50. Ribe iz Severnog mora, 51. Izabrana `ena, 52. Mera~ atmosferskog pritiska, 53. Osa simetrija, 54. Majica kao duks.

1. Dr`alo za sekiru (nar.), 2. Reka u Rusiji, 3. Jedan od biv{ih naziva

italijanskog ko{arka{kog kluba iz Rima (Kantu, Lotomatika), 4. Reka u
Severnoj Americi (vodopadi!), 5. Skalarna veli~ina u fizici, 6. Oblast
pod upravom kana, 7. Slavna manekenka i top-model, 8. Pla{qiv i brz
glodar, 9. Simbol indijuma, 10. Slameni du{ek, 11. Jedinica za snagu, 12.
Ime na{eg fudbalera Duqaja, 13. Roman Vladimira Nabokova, 14. Vrsta
jole (sportske jedrilice), 15. Zalemqen spoj, 16. Ivova {uma, 17. Ogla{avati se kijawem, 18. Izlo`eni uticaju vazduha, prozra~ni, 20. Mawi
okrugao izra{taj na ko`i, 22. Nagrada ili plata vrataru, 24. Sprava za
prskawe, 26. Grad u Austriji, 27. @ensko ime odmila, 28. Vrsta naftnog
derivata, 29. Bo`anstvo kao oli~ewe bo`anske pravi~nosti (mit.), 30.
Dva ista slova, 31. Simbol kalcijuma, 32. Mawa dramska dela, 33. Neuspesi u borbi i `ivotu, 34. Vrsta zanatloje, 35. Vrsta mesne prera|evine, 37. Napad, nasrtawe, 38. Po toku, po radwi, 39. Kow Marka Kraqevi}a, 41. Hiqaditi deo kilograma, 42. Reka u Francuskoj, 43. Kr{, karst,
44. Zirava `enska osoba, ziravica, 46. Slavni japanski stonoteniser,
48. Ameri~ka kwi`evnica Perl, 50. Beogradski univerzitet (skr.).

w
82

VODORAVNO:

1. jun 2006.

POKLONI^KA PUTOVAWA
NA S VETU GORU
Pokloni~ka putovawa u manastir Hilandar, koja su realizovana 2002. i 2003. godine, izuzetno povoqno su uticala na moral Vojske. S obzirom na to {to su pripadnici VSCG pokazali
interesovawe da se ona ponove, Uprava za qudske resurse G[
VSCG (G-1) u 2006. godini organizuje i realizuje pokloni~ka putovawa na Svetu goru u manastir Hilandar za profesionalne pripadnike Vojske Srbije i Crne Gore, ~lanove wihovih porodica i
vojne penzionere.
Putovawa se organizuju u saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom i bratstvom manastira Hilandar, posredstvom Pokloni~ke agencije Srpske pravoslavne crkve Dobro~instvo iz
Beograda. Za svako putovawe bi}e odre|en vo|a puta iz Uprave
za qudske resurse G[ VSCG (G-1) i duhovnik sve{tenik Srpske
pravoslavne crkve.
Pokloni~ka putovawa planirana su, u grupama po 30 lica, u
terminima od 3. do 8. jula, od 9. do 14. jula i od 14. do 19. jula
2006. godine.
Program putovawa: 1 dan BeogradSolun (polazak iz Beograda u 18,00 ~asova ispred Vaznesewske crkve; Ulica admirala
Geprata br. 19; usputna kra}a zadr`avawa radi odmora); 2 dan
SolunJerisos (dolazak u Solun u ranim jutarwim ~asovima; slobodno vreme; polazak iz Soluna u 15,00 ~asova; obilazak Srpskog vojni~kog grobqa na Zejtinliku; dolazak u Jerisos; sme{taj u
hotelu; no}ewe); 3 dan JerisosHilandar (doru~ak; ukrcavawe
na brod; odlazak u Hilandar; obilazak: Katolikon, Trpezarija;
obed u mona{koj trpezariji; prisustvovawe bogoslu`ewima; no}ni odmor); 4. dan Hilandar (ru~ak; nastavak obilaska: manastirski krug, grobqanska crkva...; obed u mona{koj trpezariji;
prisustvovawe bogoslu`ewima; no}ni odmor); 5. dan HilandarJerisosBeograd (ru~ak; polazak za Uranopolis; polazak za
Jerisos; obilazak metoha manastira Hilandar Milo Arsenica;
nastavak putovawa za Solun; slobodno vreme u Solunu do 18,00
~asova; nastavak putovawa za Beograd; usputna kra}a zadr`avawa radi odmora); i 6 dan Beograd (dolazak u Beograd u ranim
jutarwim ~asovima).
Cena aran`mana je 100 evra, plus 6.000,00 dinara (u pet
mese~nih rata).
Cena aran`mana obuhvata autobuski prevoz na relacijama nazna~enim u programu. Ulaznu grupnu vizu,
sme{taj u hotelu u trokrevetnim i ~etvorokrevetnim sobama, taksu za ulazak na Svetu goru, prevoz
brodovima, usluge obilazaka po progra-

mu, stru~nog vodi~a i tro{kove organizacije putovawa. U cenu

aran`mana ne ulaze li~ni tro{kovi, koji nisu nazna~eni u programu.
Lica koja `ele putovati u Hilandar treba da se prijave Pokloni~koj agenciji SPC Dobro~instvo (telefon: 011/26-864454, 26-59-269 i 26-57-790) i dostave dokumentaciju, potrebnu za dobijawe ulazne grupne vize u Gr~ku i to:
- za profesionalne pripadnike MO i VSCG: fotokopija radne
kwi`ice i original potvrda o zaposlewu (obavezno nazna~iti
vojnu po{tu, mesto i ~in);
- za ~lanove porodica pripadnika MO i VSCG: fotokopija indeksa i potvrda od fakulteta (za studente); fotokopija |a~ke kwi`ice i potvrda od {kole (za |ake); fotokopija re{ewa upisa firme u sudski registar (svih sedam stranica) i potvrda o pla}enom
porezu (za ~lanove porodice koji su privatnici); potvrda nadle`ne slu`be za zapo{qavawe (za ~lanove porodice, koji su prijavqeni na berzi rada) ili izjava lica za izdr`avawe (za ~lanove
porodice, koji nisu prijavqeni na berzi rada);
- za penzionere: fotokopija re{ewa o penziji i fotokopija posledweg ~eka od penzije;
- prijavqena lica uz navedenu dokumentaciju dostavqaju jednu
fotografiju (format za paso{);
- lica, koja nemaju {engen vizu u novom paso{u, obavezno dostavqaju i stari paso{.
Telefon za kontakt: 29-325 (Odsek za kulturu, tradicije i versku
slu`bu Uprave za qudske resurse G[ VSCG).

Mini poster
Snimio Goran STANKOVI]