084 Odbrana

www.odbrana.mod.gov.
rs
27
ARSENAL
1,20 evra
cena 100 dinara
15. mart 2009.
Intervju
Broj 84
General-potpukovnik Miloje Mileti}

na~elnik General{taba Vojske Srbije
Godina
Godina V
konsolidacije
Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
22
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Snimio Jovo MAMULA

Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sneàna \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana),
Sawa Savi} (internet)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
SADR@AJ Potpisan Memorandum o saradwi
Srbije i [panije u oblasti odbrane
dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji},
Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
NOVA STRANICA SARADWE 6
dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom INTERVJU
Enes Me|edovi} (likovni urednik), General-potpukovnik Miloje Mileti},
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici) na~elnik General{taba VS
Fotografija GODINA KONSOLIDACIJE 8
Goran Stankovi} (urednik)
Darimir Banda (fotoreporter)
Jezi~ki redaktori Vojnomedicinska akademija 165 godina tradicije
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
VRH EVROPSKIH STANDARDA 12
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije Ministar odbrane i ambasador Alìra posetili
Vera Denkovski
Dokumentacija Vojnotehni~ki institut
Radovan Popovi} (foto-centar) NASTAVAK DOBRE TRADICIJE 14
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809 Izvoz naoruàwa
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
NE POSTOJI MONOPOL 15
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TEMA
TELEFAKS 3241-363 Brigadni general doc. dr Mladen Vuruna, na~elnik
ADRESA Uprave za {kolstvo
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 OSVAJAWE AKADEMSKOG
e-mail
[email protected] PROSTORA 18
[email protected]
Internet
www.odbrana.mod.gov.rs Studenti Vojne akademije o aktuelnom trenutku {kolovawa
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
PRIZNAWE ZNAWA I ZVAWA 21
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC Mladi i vojni poziv
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice PROFESIJA JAKOG SRCA 22
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
Odbrana" je ~lan
Evropskog udruèwa vojnih novinara
4 15. mart 2009.

30
re~ urednika
26 Pravi izbor
an Vojne akademije 18. mart bio je povod da se ponovo
D osvrnemo na vojno {kolstvo. O tome se ve} nekoliko godina

ne samo govorilo nego i mnogo radilo i uradilo. Kruna tog
posla bi}e akreditacija Vojne akademije i Vojnomedicinske
akademije i wihovih studijskih programa.
Vojna akademija je podnela zahtev za akreditaciju kao visoka
{kola akademskih studija, dok je namera VMA da verifikuje status
visoke {kole integrisanih akademskih studija medicine. Prvi
rezultati tog procesa, i nadamo se lepe vesti iz akreditacionog
tela Ministarstva prosvete, mogu se, kako je najavio brigadni
general Mladen Vuruna, na~elnik Uprave za {kolstvo u intervjuu
za Odbranu, o~ekivati ve} za nekoliko dana.
Verifikacija nastavnih programa i wihovo uskla|ivawe
sa sistemom obrazovawa u Srbiji o~ekuje i Vojnu gimnaziju, koja
je u protekle ~etiri decenije u potpunosti opravdala svoju ulogu.
Deset godina od agresije Natoa Time bi se, kona~no, re{io problem pozicionirawa
TRAJEMO DOK PAMTIMO 26 sistema vojnog {kolstva u obrazovno-nau~ni ambijent Srbije,
koji bi obezbedio kvalitetan oficirski kadar, spreman i
sposoban da brine o odbrani zemqe. Kadrovska politika u
Per aspera Vojsci svakako treba da bude uskla|ena prema potrebama
KOSTIMIRAWE SLOBODE 29 nacionalne bezbednosti. U svim armijama sveta ulagawe u kadar
jeste dugoro~na investicija, tako da nije svejedno o kakvom je
ODBRANA kvalitetu re~. Osim toga, re~ je o sasvim specifi~nom pozivu,
Obuka pripadnika 25. bataqona vojne policije koji podrazumeva visok nivo obrazovnih, intelektualnih i
u zimskim uslovima psihofizi~kih sposobnosti.
Kandidovani studijski programi: menaxment u odbrani,
NAPOR SE ISPLATIO 30 vojnoelektronsko inèwerstvo, vojnoma{insko inèwerstvo,
vojnohemijsko inèwerstvo i vojno vazduhoplovstvo, to bi
Obeleèn Svetski dan civilne za{tite svakako omogu}ili, a studenti koji zavr{e te studijske programe
SMOTRA VE[TINA 33 dobijali bi diplome koje }e biti priznate i prepoznate ne samo
u na{em dru{tvu nego i u evropskom prostoru visokog
obrazovawa.
Program Prisma
Priznata diploma jeste zna~ajan argument za atraktivnost
NAJBOQI U REGIONU 34 vojnog poziva. To potvr|uju i rezultati istraìvawa o tome kako
maturanti vide vojnu profesiju, koje je pro{le godine sproveo
Sa galerije Institut za strategijska istraìvawa. Ona mladim oficirima,
ODRAZ U OGLEDALU 39 pre svega, pruà mogu}nost da se daqe usavr{avaju u razli~itim
pravcima, ali i da posle okon~awa slu`be u Vojsci mogu mnogo
Paralele lak{e da na|u svoje mesto na trì{tu rada. Wima podr{ka u
promeni karijere sigurno ne}e biti potrebna.
EVROPA I RUSIJA 41 Ohrabruje podatak iz istraìvawa da je Vojna akademija
na lestvici poèqnih fakulteta na ~etvrtom mestu, iza
FEQTON filozofskog, pravnog i ekonomskog. [to zna~i da mladi
Terorizam i obave{tajne slu`be (3) tradicionalno visoko vrednuju oficirski poziv, iako su svesni
OPASNO POISTOVE]IVAWE 42 da je to rizi~na profesija koja traì mnogo odricawa.
S druge strane, isti~u da {kolovawe na Vojnoj akademiji
pruà mogu}nost razvoja intelektualnih i psihofizi~kih
SPORT sposobnosti, svestrano i {iroko obrazovawe, sa mogu}no{}u
Atleti~ar Mirko Petrovi} u sportskom vodu Vojne akademije daqeg usavr{avawa u zemqi i inostranstvu, {to su dovoqni
SRCE U KORAKU 46 motivi da Vojna akademija bude wihov pravi izbor.
5
doga|aji Potpisan Memorandum o saradwi Sr
Mi ni star [u ta no vac
pri mio ~la no ve
sa ni tet skog ti ma
AMET
Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 3. mar-
ta {esto~lani sanitetski tim Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije (AMET-11) koji je u~estovao u mirovnoj misiji u DR
Kongu.
^lanovi tima, pukovnik dr \or|e Man~i}, vo|a tima,
major dr Boìdar Jakovqevi} i sanitetski tehni~ari \or|e
Kukri}, Bojan Jovanovi}, Bojan \in|i} i Aleksandar Mili},

bili su angaòvani u misiji od 12. jula 2008. do 20. februa-
ra 2009. godine.
Mirovna misija UN u DR Kongu (MONUC) uspostavqena
je u novembru 1999. godine na osnovu Rezolucije SB UN 1279.
No va stra ni
Re~ je o jednoj od tri mirovne misije UN u kojoj u~estvuju pri-
padnici Ministarstva odbrane i Vojska Srbije.
Sanitetski tim, koji je lociran u Kin{asi, u Kongu je Mi ni stri od bra ne Sr bi je i [pa ni je
prisutan od marta 2003. godine. Osnovni zadatak tima je
pratwa te{ko povre|enih ili bolesnih pacijenata vazdu- Dra gan [u ta no vac i Kar me [a kon
{nim putem.
Ministar [utanovac je u nedavnom intervjuu Tanjugu is- pot pi sa li su u Ma dri du Me mo ran dum
takao da u~e{}e pripadnika Vojske Srbije u mirovnim op-
eracijama UN, u mnogo ve}em obimu nego sada, nije interes o sa rad wi u obla sti od bra ne, ko ji
samo sistema odbrane, ve} je to dràvni interes usmeren ka
ja~awu na{eg spoqnopoliti~kog kapaciteta i rekao da je
ima za ciq us po sta vqa we op {tih
Vladi Srbije predat Nacrt zakona o upotrebi Vojske Srbije prin ci pa i pro ce du re u sa rad wi
i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van
granica Srbije. u obla sti od bra ne u obo stra nom
Ministar je ukazao da je veliki deo kriti~ara takvih
aktivnosti svojevremeno podràvao Josipa Broza Tita, a in te re su
zaboravqaju da se u periodu wegove vlasti u toku samo jedne
godine na Sinaju smewivalo oko 1.700 pripadnika tada{we
JNA, te da je tada, nekada{wa dràva imala najve}i spoq-
nopoliti~ki kapacitet u istoriji postojawa. emorandumom je predvi|ena razmena zvani~nih poseta na
Smatram da bi se jednim velikim delom istorija Sr-
bije promenila da smo u proteklom periodu uzeli ozbiqni-
je u~e{}e u mirovnim operacijama, rekao je [utanovac i
podsetio da su pro{le godine pripadnici medicinskog tima
sa Vojnomedicinske akademije sertifikovani za mirovne
operacije i da je jedan tim ve} bio na pripremama u
Norve{koj.
M ministarskom nivou, kao i razmena poseta drugih li~no-
sti iz civilnog i vojnog sektora, zajedni~ke konsultacije i
razmena informacija i iskustava, osnivawe programa za
obuku i obrazovawe, zajedni~ko u~e{}e u ve`bama, na konfe-
rencijama i seminarima i u~e{}e u ostvarewu istraìva~kih
projekata od uzajamnog interesa.
6 15. mart 2009.

rbije i [panije u oblasti odbrane
Sa sta nak mi ni sta ra od bra ne
ju go i sto~ ne Evro pe
Ja ~a we re gi o nal ne
sta bil no sti
Dràvni sekretar Du{an Spasojevi}
predvodio je delegaciju Ministarstva
odbrane Srbije, koja je u~estvovala
na dvodnevnom skupu ministara odbrane
zemaqa jugoisto~ne Evrope u Zagrebu,
na kome se razgovaralo o najva`nijim
pitawima iz oblasti bezbednosti
u regionu
Osnovne teme skupa, odrànog 5. i 6. marta, bile su regi-
onalna stabilnost, unapre|ewe saradwe ministara, reforma
sistema odbrane u zemqama jugoisto~ne Evrope, regionalne
inicijative i integrativni procesi u regionu.
Dràvni sekretar Spasojevi} imao je bilateralne sa-
stanke sa ministrom odbrane Turske Mehmetom Vexdijem Gonu-
lom, ministrom odbrane Ma|arske Imreom Sekere{om, dr-
àvnim sekretarom Ministarstva odbrane Slovenije Uro{em
Krekom i zamenikom ministra odbrane Bugarske Spasom Pan-
~evim, tokom kojih su razmatrane teme iz domena bilateralne
vojne saradwe i bezbednosno-politi~ka situacija u regionu.
ca sa rad we
Tokom susreta ministara [utanovca i [akon, 9. marta,
ukazano je na odli~ne odnose koji posledwih godina postoje iz-
me|u Srbije i [panije. Razgovarano je o unapre|ewu odnosa
dveju zemaqa, bilateralnoj vojnoj saradwi, kao i o bezbedno-
snoj situaciji u regionu i dogovoreno da vojne akademije Srbi-
je i [panije razmewuju oficire.
U saop{tewu {panskog ministarstva izdatog tim povodom,
kaè se da je Karme [akon pruìla podr{ku srpskom kolegi
na putu Srbije ka integraciji u Evropsku uniju i Nato.
Potpisivawu Memoranduma o saradwi prisustvovali su Spasojevi} je u svim razgovorima izneo osnovne stavove
predsednik Srbije Boris Tadi} i {panski premijer Hoze Luis dràvne politike Srbije prema najve}em bezbednosnom pro-
Rodriges Sapatero, posle ~ega je predsednik Tadi} izjavio da blemu u regionu jugoisto~ne Evrope, situaciji na Kosovu i Me-
Memorandum otvara novu stranicu u na{oj saradwi u bezbed- tohiji. U tom smislu, od velike va`nosti je da uloga Kfora kao
nosti. najve}eg garanta bezbednosti, naro~ito srpskog i nealbanskog
Srbija ima saradwu sa mnogim ~lanicama Natoa, èli- stanovni{tva na KiM, i daqe bude statusno neutralna. On je
mo takvu saradwu i sa [panijom. To moè biti u raznim obla- naglasio posve}enost Ministarstva odbrane u~e{}u u regio-
stima: u treningu, modernizaciji, novoj organizaciji na{eg nalnim bezbednosnim inicijativama i izgradwi dobrosused-
skih odnosa, regionalne saradwe i stabilnosti, {to je jedan
Ministarstva odbrane, kori{}ewu iskustva u mirovnim misi-
od tri prioriteta na{e spoqne politike. Spasojevi} je poseb-
jama, rekao je predsednik Srbije. no istakao zna~aj integracije svih zemaqa regiona u EU i u tom
Nekada je na{a zemqa bila veoma zna~ajan u~esnik mi- smislu od svih sagovornika dobijena je puna podr{ka evropskim
rovnih misija. Nadam se da }e do}i vreme kada }emo mo}i da integracijama Srbije.
opet zajedno uspostavqamo mir drugde u svetu, dodao je Tadi}. U Zagrebu je potpisan i Plan bilateralne vojne saradwe
On je, istovremeno, zahvalio {panskoj vladi {to je poslala za 2009. godinu sa Ministarstvom odbrane Republike Hrvat-
svoje vojnike na Kosovo i Metohiju da ~uvaju na{e sunarodni- ske. Sporazum je u ime Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu
ke koji su danas najugroènija etni~ka grupa u Evropi. potpisao kapetan bojnog broda Nikola Luni}.
7
G e n e r a l - p o t p u k o v n i k M i l o j e M i l e t i } ,
Godina
konsolidacije
S obzirom na trenutne ekonomske ovi na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Miloje Mileti}, odrào je obe}awe i svoj prvi intervju od
okolnosti te{ko je o~ekivati da }e
2009. godina biti razvojna.
Realnije je da to bude godina
N stupawa na tu du`nost dao je Odbrani. Sa wim smo razgovara-
li o profesionalizaciji Vojske, novinama u obuci i oprema-
wu, izradi doktrinarnih dokumenata, saradwi sa Kforom, me-
|unarodnoj vojnoj saradwi i drugim zna~ajnim pitawima iz ìvota i
rada Vojske Srbije.
Prethodne dve godine u Vojsci Srbije obeleìlo je usposta-
vqawe novog sistema organizacije i novog sistema obuke vojnika i
konsolidacije stawa u Vojsci Srbije i jedinica. Prema wegovim re~ima, to su segmenti u kojima tokom do-
sada{we transformacije Vojske ostvareni najboqi rezultati. [ta
odràvawa dostignutog stepena razvoja. }e na neki na~in obeleìti godina u koju smo ve} duboko zagazili,
bilo je prvo pitawe za na{eg sagovornika.
U ovoj godini, prioriteti su nam obuka, S obzirom na trenutne ekonomske okolnosti te{ko je o~eki-
vati da }e 2009. godina biti razvojna. Realnije je da to bude godina
konsolidacije stawa u Vojsci Srbije i odràvawa dostignutog ste-
pripreme za u~e{}e u mirovnim pena razvoja. U ovoj godini prioriteti su nam obuka, pripreme za
u~e{}e u mirovnim misijama Ujediwenih nacija, izrada i usvajawe
misijama Ujediwenih nacija, izrada i doktrinarnih dokumenata, postupna profesionalizacija Vojske i
organizacijska dogradwa komandi, jedinica i ustanova.
usvajawe doktrinarnih dokumenata, Ovu godinu obeleì}e i uvo|ewe novog modela upravqawa
obukom, koji sistem obuke usmerava na konkretnu misiju, za razliku
postupna profesionalizacija Vojske od ranijeg modela, kada su se svi obu~avali za sve. Postoje dva
osnovna zahteva na koje takav sistem obuke treba da odgovori: prvo,
i organizacijska dogradwa komandi, da obezbedi potrebni nivo interoperabilnosti Vojske i, drugo, da u
procesu profesionalizacije obezbedi prelazak na sistem obuke
jedinica i ustanova. koji odgovara profesionalnoj vojsci.
8 15. mart 2009.

n a ~ e l n i k G e n e r a l { t a b a V o j s k e S r b i j e
Krajem godine izve{}emo i zdruènu takti~ku ve`bu, na kojoj }e
u~estvovati sve brigade Kopnene vojske i deo Vazduhoplovstva. Ta- Unapre|ene operativne sposobnosti
kva ve`ba nije izvo|ena na na{im prostorima u posledwih deset
godina i bi}e to prilika da proverimo ispravnost projektovanog Kako ocewujete operativne sposobnosti VS u 2008.
kursa obuke. godini i wenu spremnost da ispuni svoje misije i za-
datke?
Profesionalizacija Vojske zbog taweg buxeta ne}e bi-
U odnosu na prethodne godine, operativne sposobnosti voj-
ti zavr{ena, kako je najavqeno, do 2010. godine. Kako }e
ske u 2008. godinu su unapre|ene. Nije bilo ve}ih odstupawa u
se taj proces odvijati narednih godina?
odnosu na propisano stawe i, posmatrano s tog aspekta, mi smo
Nije realno o~ekivati da proces profesionalizacije Voj- optimisti, jer se u kontinuitetu potvr|uje da su nam operativne
ske bude zavr{en do 2010. godine, zbog buxeta kojim sistem od- sposobnosti na nivou koji obezbe|uje realizaciju zadataka.
brane sada raspolaè, posebno u uslovima ekonomske krize.
Profesionalna vojska zahteva stabilno finansirawe i ve}a
finansijska ulagawa, ali je to dugoro~no isplativa investicija. Kada se govori o sredstvima, prioritet je nabavka telekomu-
U odnosu na formacijsko brojno stawe, trenutno je u Vojsci nika ci one opreme, informati~ke opreme za razvoj komandno-in-
Srbije oko 80 posto profesionalnih pripadnika, a 20 posto su formacionog sistema i za{titne opreme za vojnike. U remontu i
vojnici na odsluèwu vojnog roka. Prema usvojenom modelu, pla- modernizaciji prioriteti su na sredstvima vazduhoplovstva i pro-
nirano je da 45 posto sastava budu profesionalni vojnici, 15 tivvazduhoplovne odbrane, a od jedinica to su: Specijalna briga-
posto oficiri, 25 posto podoficiri i 15 posto civili, odnosno da, jedinice vojne policije i jedinice angaòvane u Kopnenoj zoni
vojni slu`benici. bezbednosti.
Va`na je i ~iwenica da je zanimawe za posao profesional- Kada se o~ekuje zavr{etak izgradwe baze Cepotina i
nog vojnika i ve}e nego {to smo o~ekivali. Na konkurs za popunu kako }e to uticati na obezbe|ewe administrativne lini-
oko 2.200 formacijskih mesta javilo se vi{e od 5.000 kandida- je sa Kosovom i Metohijom i uop{te na bezbednost u tom
ta, od ~ega oko 13,5 posto èna. delu na{e zemqe?
Dakle, ne postoji nedoumica: profesioanlizacija da ili Bezbednosni problemi na Kosovu i Metohiji i na jugu cen-
ne. Pitawe je samo kojim tempom }emo je sprovesti narednih go- tralne Srbije ne mogu se razdvojiti administrativnom linijom. Oni
dina. se prelivaju sa jedne na drugu stranu, ali to sada nisu klasi~ne voj-
Koliko }e smawewe buxeta uticati na opremawe Vojske ne pretwe i uglavnom se svode na organizovani kriminal, verski i
savremenijim naoruàwem i opremom i {ta su priorite- nacionalni ekstremizam. Najzna~ajnije je to da Vojska bude prisutna
ti u toj oblasti? na tom dosta rovitom podru~ju
Izdvajawe za opremawe Vojske u O~ekujemo da }e izgradwa baze
prethodne dve godine je ve}e nego {to je Cepotina biti zavr{ena u prvoj polo-
bilo u posledwih 10 do 15 godina. Ali
Nije realno o~ekivati da proces vini ove godine. Za Vojsku je izgradwa tog
i pored toga postoji raskorak izme|u profesionalizacije Vojske bude zavr- kompleksa izuzetno zna~ajna zbog vi{e
potreba i mogu}nosti, {to je posledica {en do 2010. godine, zbog buxeta ko- razloga. Prvo, preme{tawem bataqona
vi{egodi{weg nedovoqnog ulagawa u iz Bujanovca u{tede}e se znatna finan-
nabavku novih sredstava. Mi ne moè- jim sistem odbrane sada raspolaè, sijska sredstva koja se sada izdvajaju za
mo bitnije da uti~emo na visinu tih posebno u uslovima ekonomske krize. di zakup objekata u kojima je sme{tena ta je-
sredstava, jer se ona odre|uju na osno- nica. Drugo, to }e biti moderan obje-
Profesionalna vojska zahteva sta- kat koji }e zaista pruìti povoqne uslo-
vu prioriteta na nivou dràve. Na{
zadatak je da ukaèmo na to koliko je bilno finansirawe i ve}a finansij- ve za sme{taj qudi i sredstava ratne teh-
potrebno za izvr{ewe misija i zada- ska ulagawa, ali je to dugoro~no is- ni ke i obezbediti uslove za racional-
niji razme{taj 4. brigade KoV.
taka koji su nam dodeqeni i da izvu~e-
mo maksimum iz onoga {to dobijemo. plativa investicija. Kako se odvija saradwa sa
Bitno je napomenuti i da smo u{li Kforom i da li }e Kopnena zona
u period sistemskog i planskog re{a- bezbednosti biti ukinuta?
vawa problema nabavke sredstava Bezbednosni problemi na Kosovu Posle potpisivawa Kumanovskog
ratne tehnike za modernizaciju Vojske. i Metohiji i na jugu centralne Srbi- sporazuma 1999. godine, Vojska je sa
Uvo|ewem sistema planirawa, progra-
mirawa, buxetirawa i izvr{ewa stva- je ne mogu se razdvojiti administra- snagama Kfora izgra|ivala odnos po-
verewa. Odràvani su redovni sastan-
raju se uslovi za izradu sredwero~nog tivnom linijom. Oni se prelivaju sa ci na svim nivoima, zajedni~ke patrole
programa razvoja Vojske, kojim se de- jedne na drugu stranu, ali to sada ni- du` administrativne linije, zajedni~ke
fini{u prioriteti za period do 2015.
godine. Dakle, ne}emo svake godine od- su klasi~ne vojne pretwe i uglavnom ve `be, ~ak i sportski susreti. I u ovom
trenutku saradwa sa Kforom je dobra.
re|ivati prioritete i vi{e se nabavke se svode na organizovani kriminal, U odnosu na prethodne godine, jedina
ne}e ograni~avati na period od 1. ja- promena je to {to posledwe godine ne
nuara do 31. decembra jedne kalendar-
verski i nacionalni ekstremizam.
odràvamo sastanke na najvi{em ni-
ske godine, jer je to neracionalno. vou, zbog pro{irewa mandata Kfora
Planira se da se ugovori sklapaju na
dve do tri godine i da se oprema u kon- Ako smo sa Kforom razvili prona u~e{}e u formirawu takozvanih Ko-
sovskih snaga bezbednosti.
tinuitetu nabavqa, jer jednostavno ni- fesionalnu saradwu zasnovanu na Situacija sada i pre deset godina
je mogu}e obezbediti da se taj proces nije ista. Mnogo se toga promenilo.
zavr{i za godinu dana, a ni isporu~i-
me |u sob nom po ve re wu, sma tra mo da
Srbija je u Programu Partnerstvo za
oci ~esto nisu u stawu da realizuju na- nema razloga za postojawe Vazdu{ne mir. Ako smo sa Kforom razvili pro-
ruxbe u tom roku. i Kopnene zone bezbednosti. fesionalnu saradwu, zasnovanu na me-
9
INTERVJU
|usobnom poverewu, smatramo da nema razloga za postojawe Kop-

nene i Vazdu{ne zone bezbednosti. Uostalom, rezultat te sarad-
we je i to {to je vazdu{na zona bezbednosti u proteklih deset go-
dina dva puta relaksirana, sa 25 na 10, a onda na pet kilometa-
ra tako da se sada Kopnena i Vazdu{na zona bezbednosti pokla-
paju. Odluka o tome da li }e do}i do wihovog ukidawa ne}e se do-
nositi u vojnim krugovima. Mi smo izneli na{u procenu, a kona-
~an sud o tome done}e nadle`ni politi~ki organi.
Koliku pretwu za bezbednost Srbije predstavqaju Ko-
sovske snage bezbednosti?
U ovom trenutku, takozvane Kosovske snage bezbednosti ne
mogu vojno ugroziti Republiku Srbiju i u tom smislu ne predstavqaju
pretwu bezbednosti.
Vi{kovi ubojnih sredstava i wihovo neodgovaraju}e
skladi{tewe jesu problemi nasle|eni iz minulih godina.
Kako }e se ubudu}e re{avati?
To je jedan od bezbednosnih problema sa kojim se svako-
dnevno suo~avamo. Oko 6.800 tona municije ~uva se na otvore-
nom prostoru, a velike koli~ine neperspektivnih ubojnih sred-
stava predstavqaju balast za Vojsku Srbije. Mi radimo na tome,
prvo prodajom vi{kova, ali ona je oteàna zbog prezasi}enosti
trì{ta i slabog zanimawa potencijalnih kupaca.
Drugi na~in je uni{tavawe i delaboracija municije, ali
zbog ograni~enih tehnolo{kih mogu}nosti, time samo ublaàva-
mo problem. U posledwe dve godine tako smo eliminisali oko
8.000 tona ubojnih sredstava. Me|utim, za neka od sredstava ne-
mamo tehnolo{ka postrojewa za ekolo{ki bezbednu delabora-
ciju. Jedno od re{ewa jeste izgradwa novih skladi{ta. Mi, sa
raspoloìvim sredstvima, nismo u mogu}nosti da sami re{imo
taj problem.
Podseti}u da je krajem 2006. godine, nakon eksplozije u
skladi{tu Para}inske utrine, Vlada Srbije donela zakqu~ak o
potrebi sanacije postoje}ih i izgradwi novih skladi{nih obje-
kata za sme{taj ubojnih sredstava. Taj zakqu~ak do sada nije re-
alizovan.
Pro{logodi{wa me|unarodna vojna saradwa bila je
vrlo dinami~na za Vojsku Srbije. U kom pravcu }e se ona
odvijati ove godine i koje su najzna~ajnije aktivnosti?
Stalno intenzivirawe i razvoj me|unarodne vojne sarad- Krajem godine izve{}emo i zdruènu tak-
we otvaraju nam mogu}nosti, izme|u ostalog, za pro{irewe kapa-
citeta interoperabilnosti, za {kolovawe na{ih stare{ina u
ti~ku ve`bu, na kojoj }e u~estvovati sve briga-
inostranstvu i za izgra|ivawe me|usobnog poverewa. de Kopnene vojske i deo Vazduhoplovstva. Ta-
Kako nam je obuka jedan od najva`nijih zadataka, ve`be i za- kva ve`ba nije izvo|ena na na{im prostorima
jedni~ka aktivnosti sa pripadnicima stranih oruànih snaga su
iz godine u godinu sve intenzivniji. Do sada smo takav vid sarad- u posledwih deset godina i bi}e to prilika da
we imali sa Gr~kom, Italijom, Rumunijom, Bugarskom, Ma|arskom, proverimo ispravnost projektovanog kursa
Norve{kom, Nacionalnom gardom Ohaja, a od pro{le godine i sa
Turskom.
obuke.
Ove godine, prvi put, organizujemo, zajedno sa Evropskom
komandom Oruànih snaga Sjediwenih Ameri~kih Dràva, veliku
me|unarodnu sanitetsku ve`bu MEDCEUR 2009, u avgustu i sep- Prioritet u opremawu Vojske jeste nabav-
tembru, na kojoj }e biti angaòvano oko 900 u~esnika iz 13 zema-
qa. To }e biti jo{ jedna prilika da se provere i unaprede spo- ka telekomunikacione opreme, informati~ke
opreme za razvoj komandno-informacionog si-
Novi modeli upravqawa obukom stema i za{titne opreme za vojnike.
Ovu godinu obeleì}e i uvo|ewe novog modela upravqawa
obukom koji sistem obuke usmerava na konkretnu misiju, za razli- Vojska Srbije ima mogu}nosti i kapacitete
ku od ranijeg modela, kada su se svi obu~avali za sve. Postoje
dva osnovna zahteva na koje takav sistem obuke treba da odgovo- za ve}e angaòvawe u mirovnim misijama, pre
ri: prvo, da obezbedi potrebni nivo interoperabilnosti Vojske svega sanitetskih sastava i jedinica vojne po-
i, drugo, da u procesu profesionalizacije obezbedi prelazak na
sistem obuke koji odgovara profesionalnoj vojsci.
licije, a na nadle`nim dràvnim organima je
da za to donesu odluku.
10 15. mart 2009.

sobnosti Vojske Srbije za zajedni~ko delovawe sa oruànim sna- Inostrani vojni predstavnici
gama zemaqa u okviru Programa Partnerstvo za mir.
Tako|e, ove godine smo i organizatori Konferencije na~el- u Tehni~kom opitnom centru
nika general{tabova balkanskih zemaqa, koja je i najve}i fo-
rum ~elnih qudi vojski na Balkanu.
Kona~ni predlozi Nacrta strategije nacionalne bez-
bednosti i strategije odbrane uskoro }e u}i u proceduru
usvajawa. Dokle se stiglo sa izradom Vojne doktrine?
Nakon usvajawa Strategije nacionalne bezbednosti i
Strategije odbrane, koje }e definisati bezbednosno okruèwe,
izazove, rizike i pretwe, dati projekciju odgovora sistema od-
brane i za nas najva`nije, definisati misije i zadatke Vojske,
slede}i korak je usvajawe doktrinarnih dokumenata. General{tab
je uradio nacrte doktrine Vojske Srbije, doktrine operacija, dok-
trine vidova, odnosno funkcionalnih doktrina. êka se usvajawe
strate{kih dokumenata, da bi se, ukoliko bude potrebno, izmeni-
li i doradili nacrti doktrina. Svi ti dokumenti su preduslov za Inostrani vojni predstavnici 11. marta posetili su Tehni~ki
dono{ewe pravila i uputstava za upotrebu jedinica, ~ime }e nor- opitni centar. Organizaciju i na~in rada te ustanove gostima je
mativni sistem biti zaokruèn. predo~io direktor pukovnik Goran Stojanovi}, a posle su zajedno sa
Otpo~ela je javna rasprava o Nacrtu zakona o upotre- doma}inima obi{li nekoliko laboratorija u sektorima za elektro-
bi VS i drugih snaga odbrane u multinacionalnim opera- niku, metrologiju i za vozila, gde su sagledali prakti~ni deo rada i
cijama van granica Srbije. Kakve su mogu}nosti Vojske mogu}nosti savremene opreme koju ima Tehni~ki opitni centar.
Srbije za {ire ukqu~ivawe u te aktivnosti me|unarodne Iz Kumodraà gosti su oti{li na aerodrom Batajnica, u deo
zajednice? TOC-a gde su im predstavqene mogu}nosti savremenog teodolit-
skog i telemetrijskog sistema. U zanimqivom leta~kom programu
Pripadnici na{e vojske sada u~estvuju u mirovnim opera- demonstriran je let doma}eg {kolskog aviona lasta, za ~ijim ko-
cijama Ujediwenih nacija. Me|utim, nivo na{eg angaòvawa je mandama je bio potpukovnik Salko Haxi}, i let na orlu, koji je iz-
relativno skroman. U~estvujemo sa medicinskim timom u Demo- veo potpukovnik Miodrag Risti}.
kratskoj Republici Kongo i sa posmatra~ima u Liberiji i na Oba- U ime inostranih vojnih predstavnika doma}inima je na kraju
li Slonova~e. Imamo mogu}nosti i kapacitete za ve}e angaòva- posete zahvalio pukovnik Franc O{qak iz Slovenije. M. [.
we u mirovnim misijama, pre svega sanitetskih sastava i jedini-
ca vojne policije, a na nadle`nim dràvnim organima je da za to
donesu odluku. Poseta delegacije
Koji je to nivo jedinica koje bi Vojska Srbije sada mo- Vazduhoplovnog
gla da angaùje u mirovnim operacijama? ratnog kolexa SAD
Raspolaèmo kapacitetima za angaòvawe voda vojne poli- U okviru posete Vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj od-
cije i jedne pe{adijske ~ete. Za odre|ene sastave, u zavisnosti od brani Vojske Srbije, delegacija Vazduhoplovnog ratnog kolexa SAD
konkretne misije u koju bi se upu}ivali, neophodna je dodatna opre- posetila je 11. marta Komandu ViPVO u Zemunu i 204. vazduho-
ma koju bi trebalo obezbediti. plovnu bazu u Batajnici.
Jedna od zna~ajnih novina bilo je uspostavqawe podo- Na~elnik {taba ViPVO brigadni general Jovica Dragani}
ficirskog kora. Kakva su prva iskustva u wihovom radu? informisao je ~lanove delegacije o istorijatu i aktuelnim plano-
U toku pro{le godine uspostavili smo organizacionu vima razvoja tog vida Vojske Srbije, posle ~ega su gosti posetili
204. vazduhoplovnu bazu na Batajnici, gde ih je primio komandant
strukturu podoficirskog kora na svim nivoima komandovawa, od
baze brigadni general Mirko Vrani}.
glavnog podoficira u Vojsci Srbije do prvih podoficira u ~eta-
Vo|a ameri~ke delegacije pukovnik Elvin Lauri istakao je
ma. Izabrali smo kandidate i posle obuke, oni su pre nekoliko
zna~aj posete koja, kako je ocenio, predstavqa novi temeq sarad-
meseci preuzeli te odgovorne du`nosti u jedinicama. Najzna~aj-
we vazduhoplovstava dve zemqe.
niji efekti nove uloge podoficira u na{oj Vojsci vide}e se u si- Polaznici Vazduhoplovnog ratnog kolexa SAD imali su pri-
stemu komandovawa i obuke. liku da vide kako je organizovana 204. avijacijska baza i da obi|u
Oko 25 odsto sastava Vojske ~ine podoficiri i me|u wima batajni~ki aerodrom. B. K.
se nalaze izuzetni znalci vojni~kog zanata. Jo{ je rano za detaq-
nije analize. Pred wima su novi profesionalni izazovi i va`no
je da su oni veoma motivisani za izvr{avawe novih zadataka.
Pri tome im je neophodna i pomo} oficira, koji u tom procesu
moraju da prihvate izmewenu ulogu podoficira i obezbede im
mesto koje im pripada.
Uskoro }e se navr{iti deset godina od agresije Natoa
na Srbiju. Kako }e ta godi{wica biti obeleèn u Voj-
sci?
Kao ~ovek nerado se}am se tog vremena, ali kao profesi-
onalac ponosan sam na jedinicu kojom sam tada komandovao.
Godi{wicu bombardovawa, kao Dan se}awa, tradicionalno
}emo obeleìti u komandama, jedinicama i ustanovama i odati
posebnu po~ast vojnicima i stare{inama koji su tada poginuli.
Slavoqub M. MARKOVI]
Snimio Darimir BANDA
11
V o j n o m e d i c i n s k a a k a d e m i j a
Vrh evropskih
standarda
Vojnomedicinska ubilej Vojnomedicinske akademije, 165 godina postojawa i rada, obeleèn je 2. marta sve~anom aka-
akademija je intenzivnom demijom u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Sve~anosti su prisustvovali predsednica Narodne skup-
me|unarodnom saradwom
sa sli~nim institucijama
iz Kine, Rusije, SAD,
Norve{ke, Italije,
Nema~ke i mnogih drugih
zemaqa, doprinela
J {tine Slavica \uki}-Dejanovi}, ministar odbrane Dragan [utanovac i ~lanovi Vlade, na~elnik
General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti}, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske
Srbije, vojnodiplomatskog kora, nau~nih i zdravstvenih ustanova, verskih zajednica, javnog i kultur-
nog ìvota i brojni gosti.
Pozdravqaju}i prisutne, ministar odbrane Dragan [utanovac rekao je da mu predstavqa ~ast
{to se povodom 165 godina tradicije Vojnomedicinske akademije obra}a u ime Ministarstva odbrane
i Vlade Republike Srbije. Ministar je podsetio da je prethodna godina bila izuzetno izazovna i te{ka
za sistem odbrane, ali da su, uprkos tome, teì{ne aktivnosti usmerene ka reformama i da su u goto-
podizawu ugleda ne samo vo svakom segmentu uo~qivi pozitivni rezultati.
Vojske nego i zemqe Zna ~aj na ula ga wa u zdrav stvo
u celini. Na ve`bi
Vaàn deo reforme svakako je vojno zdravstvo, ~iji je stub Vojnomedicinska akademija. Za VMA
Siguran put 08 je reforma, pored optimalnog organizacionog i funkcionalnog ure|ewa, zna~ila i ulagawe u infra-
potvrdila je visoku strukturu, tehni~ko opremawe, nabavku savremenih medicinskih ure|aja, sanitetskog materijala i leko-
profesionalnu va. Svesni smo da, ako èlimo da imamo savremenu bolnicu, moramo da ulaèmo, kako u qude, tako i u
osposobqenost svojih savremenu opremu i po tom pitawu godina za nama bila je veoma uspe{na rekao je [utanovac. Sa-
mo za godinu dana, otkako je funkcionalno integrisana u zdravstveni sistem Srbije, VMA je brojem
pripadnika za pregleda, uspe{nih le~ewa i ostvarenih prihoda potvrdila da je, sklapawem ugovora sa Republi~kim
reagovawe u kriznim zavodom za zdravstveno osigurawe napravqen veliki iskorak, ~ime je ona stavqena u funkciju ne samo
situacijama i dobila Vojske nego i svih gra|ana Srbije.
internacionalni Ministar je rekao da je u planu da se po istom principu angaùju i vojne bolnice u Ni{u i Novom
Sadu, kako bi se stanovnicima tih gradova ponudile usluge koje sada mogu da koriste Beogra|ani.
sertifikat za u~e{}e [utanovac je podsetio da je, pored zna~ajnih rezultata na poqu zdravstvene za{tite, Vojnomedicin-
u multinacionalnim ska akademija tokom prethodne godine intenzivnom me|unarodnom saradwom sa sli~nim institucijama iz
mirovnim operacijama. Kine, Rusije, SAD, Norve{ke, Italije, Nema~ke i mnogih drugih zemaqa, doprinela podizawu ugleda, ne
12 15. mart 2009.

1 6 5 g o d i n a t r a d i c i j e
samo Vojske nego i zemqe u celini.

On je naglasio da je na nedavno odr-
ànoj ve`bi Siguran put 08 VMA
potvrdila visoku profesionalnu
osposobqenost svojih pripadnika za
reagovawe u kriznim situacijama
usled masovnih katastrofa i da je
dobila internacionalni sertifi-
kat za u~e{}e u multinacionalnim
mirovnim operacijama.
U saradwi sa Ministar-
stvom odbrane Kraqevine Norve-
{ke upravo su izvr{ene uspe{ne
pripreme jednog medicinskog tima
za u~e{}e u mirovnim operacija-
ma, a za wihovo angaòvawe o~eku-
jemo odluku Narodne skup{tine Re-
publike Srbije. Investirawem u
znawe, {kolovawe i usavr{avawe
kadra za potrebe sistema odbrane
i zdravstvenog sistema Srbije i ne-
spornim nau~nim dostignu}ima u
oblasti medicine, Vojnomedicinska
akademija je dala zna~ajan dopri- Strate{ki smo opredeqeni
nos obrazovnom i nau~noistraì- Otvoren rekonstruisani blok da ja~amo na{ stru~ni i nau~ni po-
va~kom radu i stekla uslove da se gastro enterolo{ke dijagnostike tencijal i da unapre|ujemo sarad-
uvrsti u nau~ni registar Republike Ministar odbrane Dragan [utanovac otvorio je, 27. febru- wu sa klini~kim centrima i srod-
Srbije podvukao je [utanovac. ara, rekonstruisani i savremeno opremqeni blok gastroenterolo- nim fakultetima nacionalnih uni-
On je dodao da je motiv pove}awe {ke dijagnostike na Vojnomedinskoj akademiji. Otvarawu novog blo- verziteta. Stvorili smo mnogo bo-
konkurentnosti kako u zemqi, tako i ka prisustvovao je i na~elnik General{taba VS general-potpukov- qe uslove za sprovo|ewe bazi~nih
u inostranstvu i boqa zdravstvena nik Miloje Mileti}. i klini~kih ispitivawa, a na{ ~a-
za{tita pripadnika Vojske i svih sopis Vojnosanitetski pregled
Adaptacijom tog bloka stekli su se uslovi za primenu najsa-
gra|ana. uvr{ten je u listu presti`nih svet-
vremenije dijagnostike i terapije iz oblasti gastroentrologije i
skih stru~nih ~asopisa istakao je
Ugled koji je VMA stekla, omogu}eno je da mnogi pacijenti budu zbrinuti na nivou dnevne bol-
general Jevti}.
o~uvala i unapredila obavezuje nice.
Ministarstvo odbrane, a i drà- Kako je naglasio ministar na otvarawu, to je samo po~etak General Jevti} je istakao da
vu, da i daqe podràva wen razvoj ulagawa u opremu neophodnu za funkcionisawe VMA, koja ne}e bi- su nakon dve godine intenzivnog
kako bi kao prepoznatqiv simbol ti samo najpoznatija ve}, sude}i po qudstvu i opremi, najboqa u ze- rada dobijene me|unarodne licen-
savremene Srbije doprinela me|u- mqi, a i u regionu. ce po ISO standardima za celoku-
narodnim integracijama kojima te- Pro{le godine za kupovinu opreme za VMA potro{ili smo pan proces rada u VMA.
ìmo i bila u slu`bi zdravqa ne oko 800 miliona dinara. Deo opreme sti}i }e tokom ove godine i Sada intenzivno radimo na
samo u na{oj zemqi, ve} i {ire, u o~ekujem da }e uskoro biti montirana i nova magnetna rezonanca ukqu~ewu u akademski prostor na-
regionu i svetu rekao je ministar rekao je [utanovac. {e dràve. Imamo 115 profesora
odbrane Dragan [utanovac. Ministar je naglasio i da je jedan od teì{nih zadataka u te- i 46 asistenata, {to je jedan od
ku}oj godini u~estvovawe VMA i vojnog saniteta u organizaciji Uni- najvrednijih resursa ove institu-
Vre me ak ci ja verzijade. cije rekao je Jevti} i najavio ak-
Na~elnik Vojnomedicinske Na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} podse- tivnosti na daqem ja~awu vojnog i
akademije general-major prof. dr tio je da je Klinika za gastroenterologiju jedna od najoptere}enijih javnog zdravstva u Srbiji.
Miodrag Jevti}, u svom obra}awu na VMA, a otvarawe rekonstruisanog bloka doprinos je VMA sma- Pred nama je vreme akcija.
na sve~anoj akademiji istakao je wewu liste ~ekawa u Srbiji. Broj pacijenata koji koriste usluge ga- Mo`da }e neko re}i da okolnosti
rezultate koji su obeleìli rad stroenterolo{ke klinike pove}a}e se i do 50 posto, uz istovreme- sada{weg trenutka nisu ba{ najpo-
VMA u protekloj godini. nu u{tedu sredstva iz fondova zdravstva. voqnije. Ali mi znamo gde smo kre-
U Vojnomedicinskoj akademi- Medicinska oprema najnovije generacije, obu~en i osposo- nuli. Obaveza je to ali i odluka na
ji danas radi ne{to vi{e od 2.500 bqen kadar koji predvode pukovnici doc. dr Radoje Doder, doc. dr kojoj }emo istrajati, zarad onih ko-
qudi, spremnih da prepoznatqivom Dino Tarabar i doc. dr Nenad Peri{i}, mogu da pruè najvi{i niji su stvarali na{u Vojnomedinsku
jakom voqom budu pouzdan oslonac vo medicinskih usluga u na{oj zemqi i regionu, naro~ito kada je akademiju i generacija kojima }emo
sistemu odbrane i sistemu javnog re~ o endoskopskim i interventnim procedurama. je ostaviti rekao je general-ma-
zdravstva na{e dràve u svakoj si- jor Miodrag Jevti}.
tuaciji rekao je general Jevti} i U kulturno-umetni~kom programu
podsetio da je izme|u dva praznika pregledano vi{e od 550.000 pacije- nastupili su Umetni~ki ansambl Stanislav Bini~ki, Akademski hor
nata, bolni~ki le~eno vi{e od 38.000 qudi, ura|eno blizu 23.000 ope- Obili}, Ansambl narodnih pesama i igara Branko Krsmanovi},
racija i vi{e od tri i po miliona raznih dijagnosti~kih procedura. De~iji hor ârolija i umetnici Biqana Krsti}, Jadranka Jovanovi},
General Jevti} je istakao i najvi{a dostignu}a u oblasti medici- Nada Blam, Neboj{a Kunda~ina i Lepomir Ivkovi}.
ne, koja VMA svrstavaju u vrh evropskih medicinskih standarda. Uveden A. PETROVI]
je veliki broj dijagnosti~kih, terapeutskih i operativnih metoda, a sve M. [VEDI]
to pratilo je i snabdevawe najsavremenijom medicinskom opremom. Snimio R. POPOVI]
13
doga|aji
inistar odbrane Dragan
M [utanovac i ambasador
Alìra Abdelkader Mesdua
posetili su, 3. marta, Vojno-
tehni~ki institut, gde se na master stu-
dijama nalaze oficiri iz Alìra. Tom
prilikom ministar [utanovac je rekao
da je {kolovawe alìrskih oficira u
na{oj zemqi projekat od strate{kog
zna~aja.
On je naglasio da je tokom pro-
{le godine u na{im vojnim {kolama
bilo oko 140 polaznika iz inostran-
stva i da se planira pro{irivawe tog
vida saradwe. [utanovac o~ekuje da se
Vojna akademija, Vojnotehni~ki insti-
tut i ostale vojne obrazovne institu-
cije ponovo na|u na svetskoj mapi {ko-
la koje pruàju odgovaraju}e vojno
obrazovawe.
Ambasador Alìra Abdelka-
der Mesdua zahvalio je {to mu je omo-
gu}eno da se i li~no uveri u izvanred-
Ministar odbrane i ambasador Alìra ne uslove {kolovawa slu{alaca iz
stranih zemaqa. On je naglasio da se
posetili Vojnotehni~ki institut uverio u potpunu stru~nost qudi koji
rade u Institutu. Ambasador smatra da
je VTI u tehnolo{kom smislu veoma na-
Nastavak predan, te da ni u ~emu ne mora da za-

vidi sli~nim institucijama {irom sve-
ta. On je podvukao da ima veliko po-
dobre tradicije verewe u na~in kako se ti odnosi raz-

vijaju i da }e me|usobna saradwa u na-
rednom periodu doìveti procvat.
Odgovaraju}i na pitawe no-
Dvadeset mladih qudi koji }e zavr{iti vinara o eventualnoj kupovini proizvoda srpske namenske indu-
{kolovawe u Srbiji bi}e najboqi strije, ambasador Mesdua je rekao da je uveren da }e wegova pose-
ta biti pra}ena posetama stru~waka u toj oblasti.
ambasadori na{e zemqe u Alìru. Ministar [utanovac je dodao da postoji zanimawe za zajedni~ko
Planiramo da od maja ugostimo nove ulagawe sa alìrskom stranom, naglasiv{i da postoji obostrana è-
studente i tu saradwu pro{irimo qa za saradwom. Ministarstvo odbrane, kako je rekao, ima èqu da
istakao je ministar [utanovac. unapre|uje me|unarodnu vojnu saradwu i afirmi{e odbrambenu indu-
striju, a planirana je i poseta delegacije Vlade Srbije Alìru, koja }e,
izme|u ostalog, razmatrati mogu}nosti saradwe i u toj oblasti.
On je iskoristio priliku da pozove sve zainteresovane za up-
is u Vojnu akademiju, da se {to pre prijave na konkurs, jer o~ekuje da
}e konkurencija ove godine biti veoma jaka.
Tokom posete ministra odbrane i alìrskog ambasadora Voj-
notehni~kom institutu, pukovnik prof. dr Mladen Panti}, direktor
te ustanove, predo~io je gostima kakvi su potencijali i razvojno-is-
traìva~ki rezultati VTI-a. On je istakao da je u VTI razvijeno vi-
{e od 1.300 sredstava naoruàwa i vojne opreme za sva tri vida
vojske i da je, od ukupnog naoruàwa koje je danas zastupqeno u na-
{oj vojsci, 75 posto razvijeno u VTI.
Gosti su posetili prostorije u kojima se izvodi nastava na ma-
ster studijama, trisoni~ni avio-tunel i Laboratoriju za stati~ka i
dinami~ka ispitivawa materijala.
Nastava je organizovana u dvanaest usmerewa. Do sada su ino-
strani studenti imali priliku da pro|u kroz sve laboratorije u Voj-
notehni~kom institutu, da obi|u pogone preduze}a odbrambene indu-
strije i tehni~ke remontne zavode. Posle zavr{etka prvog semestra, uz
pokazano odli~no znawe srpskog jezika, ostvarili su i izuzetan uspeh
u nastavi sa prose~nom ocenom 9,53. [kolovawe studenata traje dve
godine i u na{oj zemqi }e ostati do izrade master radova.
A. PETROVI]
M. [VEDI]
Snimio D. BANDA
14 15. mart 2009.

Izvoz naoruàwa Saop{tewe Ministarstva odbrane
Republika Srbija, posebno Ministarstvo odbrane koje je u
Ne postoji ime Vlade zaduèno da rukovodi radom odbrambene industrije, ula-

è velike napore da se oìvi i stabilizuje proizvodwa u fabrika-
ma odbrambene industrije, isti~e se u saop{tewu koje je Mini-
monopol starstvo odbrane izdalo 10. marta povodom navedenih optu`bi.

Od 2005. godine kontrola izvoza naoruàwa i robe dvostruke
namene pre{la je sa vojnih na civilne strukture, pa je prema Zakonu
o spoqnoj trgovini NVO i robe dvostruke namene Ministarstvo eko-
Pomo}nik ministra odbrane
nomije i regionalnog razvoja sada nadle`no za izdavawe izvoznih
Ilija Pilipovi} odbacio je optu`be dozvola uz prethodno pribavqenu saglasnost Ministarstva odbrane i
da Ministarstvo odbrane mesecima Ministarstva spoqnih poslova i mi{qewa MUP-a.
odbija da izda dozvole Zastavaoru`ju Ministarstvo odbrane izdaje saglasnost na osnovu ~lana 22.
Zakona o spoqnoj trgovini NVO i robe dvostruke namene. Prili-
i Slobodi za izvoz oru`ja u Libiju, kom odlu~ivawa o davawu saglasnosti izme|u ostalog razmatra i
Kamerun, Pakistan i Crnu Goru uticaj na bezbednost Srbije i da li se naoruàwe i vojna oprema,
predvi|eni za izvoz, nalaze na izvoznoj listi naoruàwa i vojne
opreme.
Ministarstvo odbrane radi i po Zakonu o proizvodwi i
prometu (doma}em prometu). Tim zakonom nije predvi|eno da tr-
gova~ke ku}e u doma}em prometu postanu vlasnici naoruàwa i
vojne opreme.
Najva`nije je da firma ili preduze}e posluje odgovorno, u
skladu sa propisima i kodeksima pona{awa, da poseduje ozbiq-
nost, da je svesna osetqivosti bavqewa ovim poslom, gde i najmawi
propust i poku{aj izigravawa me|unarodnih pravila mogu ko{tati
zemqu wenog kredibiliteta i ugleda ili ~ak uvo|ewa pojedinih
sankcija, bilo za zemqu u celini ili za pojedince. Na to nas obave-
zuje ~lan 3. Zakona o spoqnotrgovinskog poslovawu NVO i robe
dvostruke namene, koji je usagla{en sa Pravilima pona{awa
Evropske unije o postupawu kod izvoza naoruàwa.
Ukoliko ovla{}eni izvoznik poseduje end user certifikat od ze-
mqe uvoznika koja nije na listi zemaqa pod sankcijama za uvoz
oru`ja, to jo{ uvek ne zna~i da }e i izvozna dozvola biti automat-
ski izdata.
Razmatra se unutra{wa situacija u zemqi krajwem korisniku,
po{tovawe qudskih prava, stabilnost u regionu, odnos te zemqe
prema terorizmu i mogu}nost preusmeravawa robe u osetqive
regione.
Osam kriterijuma kodeksa pona{awa pri izvozu NVO deo su
lija Pilipovi} je rekao agenciji Beta da ne postoji monopol u evropske i na{e regulative i wihovo po{tovawe je obavezno pri
izvozu naoruàwa i vojne opreme i ocenio da su neta~ne optu- razmatrawu pojedinih slu~ajeva. Zahtevi se razmatraju na principu
I `be da Ministarstvo odbrane favorizuje dràvnu firmu Ju-

goimport SDPR. Ministarstvo je u toku pro{le godine izda-
lo 367 saglasnosti za izvoz, od ~ega 42 toj firmi, istakao je
Pilipovi}. On je podsetio da je od 2005. godine Ministarstvo eko-
nomije i regionalnog razvoja nadle`no za izdavawe izvoznih dozvo-
la uz saglasnost Ministarstva odbrane i Ministarstva spoqnih
pojedina~nih slu~ajeva (case by case) i nema presedana.
Predmet izvozne kontrole, me|utim, nije samo krajwi kori-
snik, ve} je to svaki u~esnik u spoqnotrgovinskom poslu od proiz-
vo|a~a, preko izvoznika ili posrednika do {peditera. Postojawe
dokaza o nepo{tovawu zakonske regulative Republike Srbije i
opravdane sumwe o ume{anosti pojedinaca u kr{ewu embarga UN na
poslova i mi{qewe MUP-a Srbije. uvoz oru`ja, dovode do odbijawa predmetnog zahteva odnosno po-
Pomo}nik ministra odbrane istakao je i da je Ministarstvo vla~ewa ve} izdate dozvole, kaè se u saop{tewu Ministarstva
pro{le godine uvelo u naoruàwe pu{ku M-21 i kupilo 1.680 ko- odbrane.
mada dodaju}i da to svakako nije samo iz razloga neophodnog opre-
mawa Vojske Srbije, ve} je kupovina te pu{ke i najboqa namera za
davawe reference Zastava oru`ju, podizawe trì{ne vredno- Saradwa sa Crnom Gorom
sti proizvoda i podsticaj izvoza. Zastava, prema wegovim re~i-
ma, u ovom trenutku ima dugovawa prema Vojsci Srbije. Na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Pe-
Pilipovi} je izjavio da je Ministarstvo odbrane uo~ilo pro- ri} i {ef Odseka za me|unarodnu odbrambenu saradwu Ministar-
blem nedovoqnog angaòvawa ~lanova upravnih odbora Zastave stva odbrane Crne Gore pukovnik Zoran Bo{kovi} potpisali su
i drugih fabrika namenske industrije, te da je zbog toga pro{le ne- Ugovor o {kolovawu i Plan bilateralne vojne saradwe za 2009.
deqe pokrenulo proceduru za izmenu ~lanova upravnih odbora. godinu.
Komentari{u}i ostavku ~lana Upravnog odbora Zastava Saradwa u oblasti odbrane izme|u Republike Srbije i Crne
oru`je, Veqka Kadijevi}a, Pilipovi} je postavio pitawe: [ta u Gore je u uzlaznoj liniji. Prioriteti su vojnoekonomska, vojnonau~-
Upravnom odboru Zastava oru`je radi i ~ije interese zastupa Ka- na, vojnoobrazovna i saradwa u oblasti vojnog zdravstva.
dijevi}?Za wega je, ina~e, rekao da je eksponent Mileta Dragi}a, Na Vojnoj akademiji ve} nekoliko godina uspe{no se {koluju
vlasnika kompanije za proizvodwu vojne opreme. pripadnici Vojske Crne Gore na svim nivoima.
15
doga|aji G e n e r a l M i l e t i } u
Primopredaja du`nosti
komandanta Kopnene vojske
U Ni{u, 6. marta, general-potpukovnik Qubi{a Dikovi} pri-
mio je du`nost komandanta Kopnene vojske od dosada{weg koman-
danta general-potpukovnika Mladena ]irkovi}a. Sve~anosti su
prisustvovali na~elnik General{taba Vojske Srbije general-pot-
pukovnik Miloje Mileti}, komandanti brigada Kopnene vojske i
pripadnici komande KoV.
Predstavqaju}i generala Dikovi}a, na~elnik General{taba
Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} naglasio je da
je re~ o oficiru sa briqantnom vojni~kom karijerom i da je to bi-
lo odlu~uju}e pri izboru nadle`nih da mu povere du`nost koman-
danta Kopnene vojske.
General ]irkovi} poru~io je novom komandantu da prima jak i
~vrst operativni sastav, sa izgra|enim odnosima i sistemom rada.
General Dikovi} je naglasio da }e u svom radu nastojati da ja~a
operativne i funkcionalne sposobnosti Kopnene vojske.
Dosada{wi komandant Kopnene vojske general-potpukovnik
Mladen ]irkovi} postavqen je na du`nost zamenika na~elnika Ge-
neral{taba Vojske Srbije.
Z. M.
Primopredaja du`nosti
komandanta Komande za obuku
General-major Aleksandar @ivkovi} primio je 27. februara
du`nost komandanta Komande za obuku od general-potpukovnika Qu-
bi{e Dikovi}a, u prisustvu na~elnika General{taba Vojske Srbije
general-potpukovnika Miloja Mileti}a.
General Mileti} je predstavio general-majora Aleksandra
@ivkovi}a, naglasiv{i da je to stare{ina koji je pro{ao va`ne
du`nosti u lancu komandovawa. Na~elnik General{taba je istakao
da }e budu}i komandant Komande za obuku imati punu podr{ku Gene-
ral{taba, ali da }e snositi i odgovornost za stawe u Komandi, te
Susret sa mladim
mv
da }e wegova du`nost biti da nadogra|uje sistem koji je do sada
uspe{no vodio general Dikovi}. a~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mi-
Dosada{wi komandant Komande za obuku general-potpukov- leti} obi{ao je 5. marta garnizon Pan~evo, gde je u kasarni Narodni
nik Qubi{a Dikovi} postavqen je na du`nost komandanta Kopne-
ne vojske.
Seminar u Ni{u
A. P. N heroj Stevica Jovanovi} stacioniran Drugi centar za obuku, i deo je-
dinica Centralne logisti~ke baze u Pan~evu i Ka~arevu.
Na~elnik General{taba rekao je da je ciq posete, izme|u ostalog,
Nova uloga
podoficira
U ni{koj kasarni Kwaz Mihailo odràn je
seminar na temu Odnos komandira voda i wegovog
podoficira i iskustva iz mirovnih operacija. Se-
minar je izveden u okviru Programa dràvnog part-
nerstva Srbije i Ohaja i saradwe Vojske Srbije i
Nacionalne garde Ohaja.
U organizaciji komande Kopnene vojske i Kan-
celarije za bilateralne odnose ambasade SAD u
na{oj zemqi, predstavnici Nacionalne garde Oha-
ja odràli su predavawa tridesetorici oficira i
podoficira iz Vojske Srbije.
Jedan od predava~a, major Stiven Veb, rekao
je da smatra da }e teoretska i prakti~na sagledava-
wa odnosa oficira i podoficira u ameri~koj vojsci
i Nacionalnoj gardi Ohaja i iskustva iz Iraka i
16 15. mart 2009.

g a r n i z o n u P a n ~ e v o
Delegacija Norve{ke
u ni{kom sanitetskom centru
Razvijawe
regionalnog centra
Delegaciji Oruànih snaga Kraqevine Norve{ke, koju je pred-
vodio general-major Lajf Rozen, na~elnik Sanitetske slu`be, u
Ni{u je 10. marta prezentovan projekat Regionalnog centra za obu-
ku sanitetskog kadra prvog nivoa.
Tokom posete gosti su obi{li kabinete u kojima se nalazi
oprema iz donacija Kraqevine Norve{ke i posmatrali ve`bu iz-
vla~ewa povre|enih iz vozila i pruàwa prve pomo}i. U ni{koj
Vojnoj bolnici upravnik pukovnik dr Slavi{a ]iri} ukratko je pre-
do~io predstavnicima norve{ke delegacije istorijat i na~in rada
Vojne bolnice, odnosno dokle su stigli sa pripremama za u~e{}e u
mirovnim operacijama.
General-major Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku i dok-
trinu G[ VS, istakao je da je razvoj sanitetskog centra i wegovo
prerastawe u regionalni, zajedni~ki projekat na{e i norve{ke vojske.
Projekat je obostrano dobro prihva}en. Mi imamo dobar
potencijal u kvalifikovanom kadru i dobroj infrastrukturi. O~e-
kujem da u naredne dve godine ovaj centar preraste u Regionalni
centar, odnosno, u Centar Vojske
Srbije koji }e biti u stawu da
svoje qude i sanitetski kadar
vojski iz okruèwa osposobqava
po najsavremenijim standardima.
Ve} u junu u Ni{u }e biti orga-
Snimio D. BANDA
nizovan me|unarodni kurs za

bolni~are i medicinske tehni~a-
re svih profila rekao je gene-
m vojnicima ral ]ornakov.
Kako je naglasio general
]ornakov, pored tri donacije u
sanitetskom materijalu i sofi-
sagledavawe uslova ìvota i rada oko 800 vojnika martovske partije. sticiranoj opremi, do sada su
Nakon obilaska vojnika koji su bili na redovnoj obuci, general Mile- organizovani i kursevi na kojima
ti} naglasio je da mu je pravo zadovoqstvo da razgovara sa tim mladim qu- su norve{ki instruktori obu~ava-
dima koji su se, i pored mogu}nosti za civilno sluèwe, opredelili da vojni li na{e vojne medicinare, a pla-
rok provedu u uniformi. novi i programi obuke su usagla-
A. PETROVI] {eni sa standardima Natoa.
Na~elnik Sanitetske slu-
Avganistana, pomo}i pripadnicima Vojske Srbije da izaberu pravi mo- `be norve{ke vojske general-ma-
del u razvijawu profesionalnog podoficirskog kora. jor Lajf Rozen naglasio je da se
Nova uloga podoficira, prema re~ima glavnog podoficira Tre}e u ~etvorogodi{woj saradwi po-
brigade zastavnika Zorana \or|evi}a, posebno je vidqiva u individual- stiglo vi{e nego {to je prvobit-
noj obuci i po liniji komandovawa. no planirano.
Na{ ciq je da u individualnoj obuci stvorimo obu~enog, samouve- Z. MILADINOVI]
renog, disciplinovanog, snala`qivog, fizi~ki sposobnog i dobro moti-
visanog vojnika, koji }e znati da preìvi na bojnom poqu i izvr{i zada-
tak. Zbog toga je na podoficirima velika odgovornost, ali smo mi sprem-
ni da se izborimo sa svim izazovima. Podoficiri Vojske Srbije dobi}e
mogu}nost da napreduju u skladu sa obrazovawem i ste~enim sposobnosti-
ma, isti~e zastavnik \or|evi}.
Kako je naglasio na~elnik Kancelarije za bilateralne odnose pri
ambasadi SAD major Devin Braun, seminar u Ni{u jeste jedna od 28 pla-
niranih zajedni~kih vojnih aktivnosti u ovoj godini. Obim me|usobne sa-
radwe svedo~i da je Vojska Srbije me|u va`nijim partnerima sa kojima
ameri~ka vojska sara|uje. Teme ranijih seminara odnosile su se na li-
derstvo vi{ih oficira, a ovo je prvi seminar koji u centar pa`we sta-
vqa liderstvo na nivou voda i ~ete.
Z. MILADINOVI]
17
tema
U z 1 8 . m a r t
Brigadni general
doc. dr Mladen
Vuruna, na~elnik
Uprave za
Osvajawe
{kolstvo
akademskog
Trudi}emo se da kvalitet an Vojne akademije, 18. mart, razumemo, ne samo kao datum kada se svode bilan-
si kalendarske godine, podvla~e uspesi i nagra|uju zaslu`ni, nego kao trenutak
na{ih obrazovnih
institucija postavimo
tako da one budu u stawu
da objedine obrazovni
i nau~noistraìva~ki rad
kao komponente
jedinstvenog procesa
D kada svi koji su svoj rad ugradili u proces uvo|ewa novih snaga u sistem odbra-
ne, treba jasno da sagledaju ciklus koji sledi. Biti su{tinski dalekovid, isto-
vremeno zna~i i biti iskren u spoznaji gre{ke, propusta ili mawka odlu~nosti
tokom prethodnog perioda.
Qudi koji se bave obrazovawem mladih stare{ina Vojske Srbije moraju biti
pronicqivi koliko i najodgovorniji qudi u dràvi. Wihova vizija ne sme sezati kra-
}e od ~etiri godine, koliko traje {kolovawe jedne klase Akademije, i u wu moraju bi-
ti ura~unati ~inioci, na prvi pogled daleki i nedodirqivi sistemu odbrane.
U razgovoru koji sledi, brigadni general docent dr Mladen Vuruna, na~elnik
visokog obrazovawa. Uprave za {kolstvo Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane, otkriva nam
Smatram da i VA i VMA koncept koji bi dugoro~no pozicionirao sistem vojnog {kolstva u obrazovno-nau~ni
imaju kvalitet da ambijent Srbije, omogu}avaju}i siguran resurs mladih stare{ina spremnih i sposob-
nih da brinu o bezbednosti zemqe.
akredituju studije sva tri
U toku je proces akreditacije Vojne akademije, ~iji epilog sa nestrpqewem
stepena i verifikuju svoju o~ekujemo. Dokle se stiglo u tom poslu?
nau~noistraìva~ku Vojna akademija podnela je svu neophodnu dokumentaciju za akreditaciju insti-
delatnost. Nije va`no tucije i studijskih programa. Isto je u~inila i Vojnomedicinska akademija. Namera
kako }e se diploma na VA jeste da se akredituje kao visoka {kola akademskih studija, dok je VMA podnela
kraju {kolovawa zvati. zahtev za akreditaciju visoke {kole integrisanih akademskih studija medicine. Vojna
akademija }e, posle dobijawa uverewa o akreditaciji i dozvole za rad od Ministar-
Bitno je da bude priznata stva prosvete, {kolovati budu}e oficire na osnovnim akademskim studijama u pet
i prepoznata. studijskih programa menaxment u odbrani, vojnoelektronsko inèwerstvo, vojnoma-
18 15. mart 2009.

D a n V o j n e a k a d e m i j e
êstitka predsednika Tadi}a

povodom 18. marta Dana
Vojne akademije
Povodom 18. marta Dana Vojne akademije, predsednik
prostora
{insko inèwerstvo, vojnohemijsko inèwerstvo i vojno vazduho-
Republike Srbije Boris Tadi} svim pripadnicima Vojne akade-
mije uputio je srda~ne ~estitke.
Od svog osnivawa 18. marta 1850. godine, pod nazivom
Artiqerijska {kola, Vojna akademija je kroz razli~ite epohe
svog razvoja {kolovala najboqe oficire, stare{inski kadar
plovstvo. Studenti koji zavr{e te studijske programe dobija}e di-
sposoban da iznese ogroman teret dràvnog i politi~kog pro-
plome, prepoznate i priznate u dru{tvu diplome menaxera od-
grama oslobo|ewa srpskog naroda i spreman da u~uva te{ko
brane, inèwera elektrotehnike i ra~unarstva, inèwera ma{in-
ste~eni mir. To je bio osnovni preduslov za dràvno i vojno ja-
stva ili tehnologije, odnosno inèwera saobra}aja. Pomenutim
~awe moderne Srbije u okviru borbe za potpunu dràvnu samo-
studijskim programima obuhva}eni su svi rodovi Vojske Srbije kao
stalnost i nezavisnost.
i neke slu`be, drugim re~ima sve {to je oruànim snagama po-
Danas Vojna akademija obrazuje nove generacije oficira
trebno sada, ali u budu}nosti.
u duhu srpske tradicije, od kojih se o~ekuje da svojim znawem,
Kada bismo mogli da o~ekujemo ishod? radom i energijom ponosno stanu na branik Otaxbine, ali
Akreditacija visoko{kolskih ustanova po~ela je 2007. godi- istovremeno prati savremene tokove vojnog {kolstva.
ne, nakon dono{ewa Zakona o visokom obrazovawu, koji je usvojen êstitaju}i praznik, èlim vam da kroz reformu i re-
dve godine ranije. Akreditacija se sprovodi u pet ciklusa. Akademi- organizaciju vojnog {kolstva zavr{ite proces ukqu~ivawa u
ja je zahtev za akreditaciju, kao i ve}ina fakulteta u Srbiji, podne- sistem visokog obrazovawa Republike Srbije i postanete re-
la novembra pro{le godine. Prve rezultate sa nestrpqewem o~eku- gionalni centar za obrazovawe vojnog kadra, a svim pripad-
jemo ve} za nekoliko dana. nicima Akademije uspeh u radu, kaè se u ~estitci predsed-
nika Tadi}a.
Status diplomaca Vojne akademije me|u kolegama iz civil-
stva aktuelno je pitawe ve} nekoliko godina. Puno se govorilo
o saradwi Akademije i civilnih fakulteta na zajedni~kim stu- kao komponente jedinstvenog procesa visokog obrazovawa. Smatram
dijskim programima, odnosno da }e zavr{avaju}i ih, studenti da i VA i VMA imaju kvalitet da akredituju studije sva tri stepena i
VA dobijati i vojnu i civilnu diplomu. Danas je na VA u optica- verifikuju svoju nau~noistraìva~ku delatnost.
ju nekoliko nastavnih planova i programa. Vidite li epilog?
Od ove godine mladi potporu~nici, pre preuzimawa prve
Stvari treba pojasniti. Nije su{tinski bitno da li }e neko du`nosti, staìraju {est meseci u jedinicama Vojske Srbije.
dobiti civilnu diplomu. Su{tina je da lice posle {kolovawa dobi- Svrha je, izme|u ostalog, bru{ewe znawa koje su stekli to-
je diplomu koja }e biti priznata u dru{tvu, i to ne samo kod nas nekom {kolovawa. îwenica je da je svakom mladom stare{ini
go i u evropskom prostoru visokog obrazovawa. Ta pri~a je, uosta- potrebno vreme da pomiri razlike u onome {to je u~io na Aka-
lom utemeqena i u Zakonu o odbrani i u ministarskom uputstvu za demiji i svakodnevnih izazova trupe. Radi li se ne{to na sma-
2008. i 2009. godinu, u kojima stoji da moramo da uskladimo sistem wivawu tih razlika?
obrazovawa kod nas sa sistemom obrazovawa u dru{tvu. Najboqi
put takve harmonizacije jeste akreditacija. Dakle, nije va`no kako To je bio jedan od kqu~nih zahteva koji je u procesu reforme
}e se diploma zvati. Bitno je da bude priznata i prepoznata. vojnog {kolstva postavio General{tab. Budu}eg potporu~nika treba
osposobiti za komandira voda. Novi studijski programi upravo pru-
A, nastavni planovi? àju tu mogu}nost. U wima je 20 do 25 posto nastave posve}eno voj-
Trenutno se ~etvrta i peta godina {koluju po starim studij- noj obuci. Student poha|a vojnu obuku osam do devet meseci, {to je
skim programima. Druga i tre}a godina nekih rodova, kao {to su pe- duè od vojnog roka ili {kole za rezervne oficire. U studijske pro-
{adija, oklopne jedinice, ARJ PVO, vazdu{no osmatrawe i javqawe grame ugra|eno je i staìrawe na mestima komandira vodova. Stu-
i avijacija, {koluju se po zajedni~kim studijskim programima sa ne- denti }e pro}i kroz 12 kampova tokom boravka na Vojnoj akademiji,
kim fakultetima Beogradskog univerziteta. To su Fakultet bezbedno- a pojedini sadràji vojne obuke sprovodi}e se i izvo|ewem ve`bi u
sti, Fakultet organizacionih nauka i Saobra}ajni fakultet. Stu- okviru redovne nastave. Posle takvih studija, uvereni smo, potpo-
denti koji su sada na prvoj godini {koluju se prema programima koji ru~nik }e biti spreman za po~etne du`nosti, a jaz izme|u student-
jo{ nisu akreditovani, ali se nadamo i u~inili smo sve da se to ubr- skog ìvota i prve du`nosti bi}e uspe{no premo{}en.
zo promeni. Mi }emo posle akreditacije iskoristiti zakonsku mogu}- Pre nekoliko dana otvoren je konkurs za prijem u Vojnu gim-
nost da svima koji nisu poha|ali zajedni~ke studijske programe, pri- naziju i Vojnu akademiju. Time po~iwe cikli~ni proces ~iji kraj
menom ekvivalencije, omogu}imo da dobiju odgovaraju}e diplome. o~ekujemo u oktobru, kada po~iwe {kolovawe nove klase. Ka-
Pomiwe se mogu}nost osnivawa neke vrste vojnog univerzi- kva je strategija promocije vojnog poziva me|u omladinom?
teta u koji bi u{la Vojna i Vojnomedicinska akademija. Broj kandidata za upis pro{le godine znatno je porastao u
Univerzitet je civilizacijska tekovina koje se ne treba odre- odnosu na godinu-dve unazad. Verujem da }e se iz godine u godinu po-
}i. Mi }emo reformu vojnog {kolstva sprovesti korak po korak. ve}avati. Mnogo toga doprinosi takvom zakqu~ku, izme|u ostalog i
Prva na redu je akreditacija VA i VMA kao institucija, odnosno vi- reforma sistema vojnog obrazovawa. Priznata diploma jeste veli-
sokih {kola koje su kvalifikovane i akreditovane za studije prvog i ki argument. Ipak, treba re}i da se na{i studenti ne {koluju da bi
drugog stepena. Time bismo zadovoqili gotovo sve potrebe sistema radili u civilstvu. Naprotiv, osposobqavaju se za po~etne du`no-
odbrane. Vojni univerzitet, me|utim, pruìo bi neke dodatne mogu}- sti u Vojsci Srbije. Ali ta priznata diploma va`na j, jer im omogu-
nosti, kao {to je organizovawe doktorskih studija i razvoj nau~noi- }ava da se daqe {koluju. Jednostavno, ìvimo u takvom civilizacij-
straìva~kog rada u oblasti odbrane i vojne medicine. Trudi}emo skom trenutku kada {kole nikada nije dovoqno. Dakle, tim mladim
se da kvalitet na{ih obrazovnih institucija postavimo tako da su qudima pruà se mogu}nost da se usavr{avaju u raznim pravcima i
one u mogu}nosti da objedine obrazovni i nau~noistraìva~ki rad oni }e, verujem, to iskoristiti.
19
tema
lagawu, imaju pristup Interne-
Postoje izvesne nedoumice o tu, a mi }emo se truditi da im
mestu i ulozi Uprave za {kol- omogu}imo jo{ vi{e.
stvo i wenom odnosu sa Vojnom Nije bilo neobi~no videti
I Ministarstvo odbrane akademijom. Kako to obja{wa- studente kako ~iste krug kasarne
u~inilo je zna~ajne napore na vate? ~ak i za vreme ispitnog roka.
promociji vojnog poziva, a ti Upravqawe procesom Zanima me da li se u proteklih
rezultati vide se ve} sada. U na- {kolovawa u sistemu odbrane nekoliko godina ta politika u
rednoj godini nastavi}emo sa mora biti u Ministarstvu od- nekom smislu promenila ?
promocijom tako {to }e na{i brane. Telo koje tim procesom
studenti u~estvovati na raznim Krug zgrade i prostorije
upravqa ne treba i ne mora da moraju da izgledaju primereno
manifestacijama, ne samo u Be- bude nadre|eno vojnim {kola-
ogradu nego i u celoj Srbiji, gde ~isto. U~ewe i ispiti uvek su bi-
ma. Ta funkcija podrazumeva li u prvom planu, ali i ostale
}e i svojom pojavom i nastupom planirawe, organizovawe, kon-
u~initi dosta da Akademiju pri- obaveze ne smeju se zanemariti.
trolu i razvoj sistema {kolstva. Saradwa Uprave i vojnih {ko- Onaj ko upi{e VA mora se pomi-
bliè omladini. la je besprekorna, upravo zato {to su nadle`nosti precizno riti sa ~iwenicom da }e imati
Kada biste grupi osno- podeqene. mnogo vi{e obaveza nego neki
vaca ili sredwo{kolaca student u gra|anstvu. Mislim da
predstavqali Vojnu akade- studenti, ipak, nisu preoptere-
miju i poku{ali da ih ube- Namera VA jeste da se akredituje kao visoka {kola aka- }eni. Kada do|em na nastavu i
dite da konkuri{u, koje bi- demskih studija, dok je VMA podnela zahtev za akreditaciju vi- razgovaram sa wima na relaci-
ste argumente iskoristili? soke {kole integrisanih akademskih studija medicine. ji profesorstudent, saznam
Prvo bih im rekao da }e *** stvari koje u formalnom pristu-
dobiti dobro obrazovawe. Za- Akademija je zahtev za akreditaciju, kao i ve}ina fakul- pu te{ko da bih mogao. Ta~no je
tim bih im rekao da }e imati si- teta u Srbiji, podnela novembra pro{le godine. Prve rezulta- da je studenata mawe nego rani-
guran posao. Solidno pla}en te sa nestrpqewem o~ekujemo ve} za nekoliko dana. je, a dopunske obaveze su iste.
posao. Pomenuo bih mogu}nost *** Ipak nastojimo da dobrim pla-
da tokom ~itavog ìvota napre- Mi }emo posle akreditacije iskoristiti zakonsku mogu}- nirawem stvorimo ambijent u
duju. Mislim da su to za mlade nost da svima koji nisu poha|ali zajedni~ke studijske programe, kome obaveze nisu teret.
qude dovoqni argumenti. uvo|ewem ekvivalencije, omogu}imo da dobiju odgovaraju}e di- Vojna gimnazija uskoro }e
Neke analize pokazale su plome. proslaviti 40 godina postoja-
izvesnu meru nepoznavawa *** wa. [kola je vi{e puta bila na
~iwenica o vojnom pozivu Priznata diploma jeste veliki argument. Ipak, treba re- pragu ukidawa, ali je preovla-
me|u omladinom. [ta ura- }i da se na{i studenti ne {koluju da bi radili u civilstvu. Na- davala logika da je sistemu,
diti da im se to razjasni? protiv, osposobqavaju se za po~etne du`nosti u Vojsci Srbije. ipak, potrebna takva instituci-
Kada smo mi upisivali ja. Gde je ona sada ?
Vojnu akademiju, naravno, nismo u potpunosti razumeli kako Voj- Upravo smo ovih dana razmatrali reformu Vojne gimnazije.
ska funkcioni{e. Mislim da nije ni potrebno da svr{eni sred- Nepodeqeno mi{qewe ministra odbrane gospodina [utanovca i ge-
wo{kolci koji dolaze na Akademiju u potpunosti razumeju Vojsku nerala Mileti}a jeste da Gimnazija treba da postoji i da ona ima
da bi mogli uspe{no da se bave svojim po~etnim du`nostima, od- mesto u sistemu vojnog {kolstva. Dakle, {kola }e opstati, ne zato
nosno poslovima. Mi smo posledwih godina imali i reformu Voj- {to treba da popuwava brojno stawe Akademije, ve} zbog toga {to
ske Srbije, tako da ona ne izgleda kao {to je izgledala nekada. daje sjajne budu}e oficire. Ako analiziramo {ta je dosad dala Vojna
Smatram da su stvari dosta transparentne i onaj koga zaista za- gimnazija, otkri}emo mno{tvo vrhunskih stare{ina, generala, inte-
nima da spozna kako sistem odbrane izgleda i funkcioni{e, po- lektualaca... I Gimnazija }e, neminovno, pro}i proces verifikacije,
datke moè na}i na sajtu MO i VS ili u magazinu Odbrana. odnosno proces harmonizacije sistema vojnog {kolstva sa sistemom
obrazovawa u Srbiji, iako su wen plan i program ve} sada identi~-
Kako se {kolovawe devojaka odrazilo na klimu na Akade-
ni sa NPP-om civilnih {kola istog profila. Ona }e biti verifiko-
miji?
vana i upisana u registar sredwih {kola republike Srbije, a Mini-
Veoma dobro. Devojke sjajno obavqaju svoje du`nosti, odgo- starstvo odbrane zadrà}e jurisdikciju nad Vojnom gimnazijom.
vorne su i disciplinovane. Na du`nosti gledaju kao i mladi}i, a ko-
lege su ih dobro prihvatile. Tako ne{to je u svim evropskim zemqa- îme bi ste zaokruìli pri~u prethodnog ciklusa izme|u 18,
ma normalno. Imao sam prilike da obi|em dosta vojnih akademija i marta 2008. i 2009. godine, a ~ime biste je otvorili do sle-
uverio sam se da je prisustvo oba pola dobro prihva}eno i pozitiv- de}eg praznika?
no se odrazilo na klimu na akademiji. Ogroman napor uloèn je na reformu vojnog {kolstva i rezul-
tati }e vrlo brzo biti vidqivi. Ono {to je na{ temeqni zadatak za
Da li trpi disciplina ? naredni period jeste da implementiramo akreditaciju, tj. nove studij-
Naprotiv! Devojke su veoma disciplinovane i to uti~e i na ske programe, da ih popravimo i doradimo, da i daqe {kolujemo ofi-
mu{karce. Mislim da je to izazov za wih. cire dovoqno obrazovane, kvalitetne, sposobne da se suo~e sa svim
Uslovi ìvota i rada studenata su ve~ita tema. Neka obe}a- izazovima, rizicima i pretwama. Da se izborimo za na{e mesto u
wa po tom pitawu su ispuwena, a neka nisu, npr. Internet u na{em, ali i evropskom akademskom prostoru... Tako|e, razvijamo i
svakoj studentskoj sobi? sistem usavr{avawa oficira u ~etiri nivoa. U pitawu je niì ko-
mandno-{tabni kurs, komandno-{tabno usavr{avawe, general{tabno
Ne prestajemo da radimo na tome. Nadam se da }emo do po- usavr{avawe i vi{i kurs bezbednosti i odbrane koji }e poha|ati
~etka slede}e {kolske godine ispuniti to obe}awe i omogu}iti brzu najvi{i oficiri i generali, zajedno sa dràvnim slu`benicima, po-
konekciju na Internet u svakoj sobi. Od tog projekta nismo nijednog liti~arima... To je ne{to {to nas o~ekuje u narednoj godini.
trenutka odustali, ali ekonomska situacija naprosto uti~e na pro- Aleksandar PETROVI]
cese i na doga|aje. Studenti imaju dovoqan broj ra~unara na raspo- Snimio Jovan MARJANOV
20 15. mart 2009.

Studenti Vojne akademije o aktuelnom ga o~ekuju. Qubav prema vojnom pozivu, ali i porodi~na tradicija,
trenutku {kolovawa kako kaè, presudili su u izboru. U ~a~anskom kraju, dodaje, ofici-
ri su na dobrom glasu, a narod voli vojsku.
Naravno, nisu me iskqu~ivo emocije vodile u odluci da do-
|em u vojnu {kolu. U ovom trenutku, siguran posao jeste velika bene-
Priznawe ficija za svakog mladog ~oveka koji se odlu~i za neki poziv. âk i
ako, formalno gledano, zaposlewe nije zagarantovano, svako ko
ostvari dobar prosek ne}e ostati na ulici, to je sasvim sigurno
kaè Nemawa. Prema wegovom mi{qewu, profesija oficira oso-
znawa i bena je po stalnom napredovawu i mogu}nostima usavr{avawa.

Nemawa je pre ne{to vi{e od dve godine upisao Vojnu akade-
miju, Smer vazduhoplovno osmatrawe, javqawe i navo|ewe po zajed-
zvawa ni~kom studijskom programu sa Fakultetom organizacionih nauka.

Kada 2010. godine bude promovisan u ~in potporu~nika, ima}e di-
plomu inèwera informacionih tehnologija. Ta ~iwenica omogu}i-
}e wegovoj generaciji da, bez ika-
kvih proceduralnih smetwi, nasta-
vi usavr{avawe na fakultetima u
zemqi i inostranstvu.
U istoj poziciji je i wegova, go-
dinu dana mla|a koleginica Vawa
Mr|a, koja je na drugoj godini atom-
sko-biolo{ko-hemijske odbrane na
studijskom programu VA i Tehnolo-
{kog fakulteta u Beogradu. Dva
radna dana, od ukupno pet, studenti
Vojne akademije provode izvan ka-
sarne General Jovan Mi{kovi},
me|u kolegama iz civilstva.
Zna~ajno iskustvo za nas je
mogu}nost kontakta sa kolegama sa
civilnog fakulteta, ali i potpuno
odsustvo ose}awa izolovanosti, koje
Snimio J. MARJANOV
je mo`da bilo svojstveno na{im ko-

legama ranijih godina kaè Vawa.
Mlada studentkiwa VA, neo-
dvojivo od vojne karijere, posmatra
budu}e usavr{avawe. Kaè da ne
namerava da se zadrì na akadem-
skim studijama.
Budu}i oficiri ne strahuju od izazova Ambicija mi je da nastavim sa studijama i steknem vi{a aka-
profesije. Nestrpqivi su da preuzmu prve demska i nau~na zvawa. Naravno, nijednog trenutka ne}u oklevati
da sve {to sam nau~ila na Akademiji upotrebim sa pozicije ofici-
du`nosti i potvrde kvalitet obrazovawa. ra isti~e Vawa.
Vojska je, kaù, pitawe ~asti, qubavi, Na{a sagovornica rodom je iz Sanskog Mosta, a odrasla je u
ali i logi~no isplativ izbor. Ne strahuju @iti{tu kraj Zrewanina. Sebe je od osnovne {kole videla u uni-
formi. Ispostavilo se da se prijem prve generacije devojaka na VA
ni od promene karijere ako jednog dana dogodio upravo one godine kada je Vawa zavr{ila sredwu {kolu.
ne budu perspektivni u sistemu odbrane Istovremeno sam bila primqena i na Policijsku i na Vojnu
jer }e imati priznate i konkurentne diplome. akademiju. U izboru je presudio utisak ozbiqnosti institucije, ali i
studenata koje sam imala priliku da vidim na Bawici iskrena je
Vawa.
tudent vodnik Nemawa Radojevi} i studentkiwa Vawa Mr|a me- Dvoje budu}ih stare{ina do~eka}e bitno druga~ija vojska od
S |u najboqima su u svojim klasama. Wih dvoje su pioniri nove

ere vojnog obrazovawa u Srbiji. Generacije kojima pripadaju
{kolovawe na Vojnoj akademiji zapo~ele su po studijskim pro-
gramima koji se sprovode u saradwi sa fakultetima Beogradskog
univerziteta.
Wihova diploma trebalo bi da bude vrednija utoliko {to }e
one kakva je bila kada su upisali Vojnu gimnaziju, odnosno Akademi-
ju ve}i procenat profesionalaca, boqa tehni~ko-tehnnolo{ka
opremqenost, modernije naoruàwe, a mogu}e i druga~ija pozicija u
odnosu na kolektivne sisteme bezbednosti. U tom ambijentu oni bi
trebalo da odgovore zahtevima dràvne politike koji ~esto ne}e
biti jednostavni i laki.
na woj pored zvawa oficira stajati i zvawe inèwera informaci- I Nemawa i Vawa saglasni su u oceni da su zajedni~ki studij-
onih tehnologija odnosno inèwera tehnologije. Ta ~iwenica tre- ski programi vi{estruko korisni. Priznawe znawa i zvawa koje su
balo bi da im otvori vrata akademskih usavr{avawa bez te{ko}a stekli tokom {kolovawa doprine}e wihovoj profesionalnoj afir-
sa kojima su se susretale wihove kolege ranijih godina. Wihovo maciji, ali i promociji Vojne akademije me|u omladinom. Wih dvoje
znawe i zvawe ne}e biti dovedeno u pitawe ni u zemqi, ni u ino- u~estvova}e na mno{tvu tribina i medijskih nastupa tokom narednih
stranstvu. meseci koliko traje konkurs za upis u vojne {kole. U wihovoj pri~i
Nemawa Radojevi} {kolovawe na Vojnoj akademiji zapo~eo je prepozna}e se neki novi mladi intelektualci i budu}i oficiri.
kao maturant Vojne gimnazije, uveliko pripremqen na izazove koji A. PETROVI]
21
tema M l a d i i v o j n i p o z i v
Profesija
jakog srca
Istraìva~i Instituta za strategijska straìvawa o ovoj temi ra|ena su i u ranijem periodu. Naime,
profesor dr Desimir Pajevi} je svojevremeno, pre dvadesetak
istraìvawa Ministarstva odbrane
ponudili su javnosti studiju
Maturanti o profesiji oficir
nau~no-stru~ni rad koji ukazuje
na empirijske podatke o ve} uo~enom
I godina, ispitivao motivacione ~inioce izbora vojne profesi-
je. Od tada je dru{tvo doìvelo korenite promene u razli~i-
tim sferama. Imaju}i to u vidu, Odeqewe za studije odbrane
Instituta za strategijska istraìvawa pokrenulo je empirijsko is-
traìvawe pod naslovom Stavovi sredwo{kolske omladine o {ko-
lovawu na Vojnoj akademiji. Ideja se temeqila na ~iwenici da je u
problemu, koji je posebno bio prethodnoj deceniji znatno opao broj kandidata za oficirski poziv.
izraèn u posledwih desetak godina. Odgovor na pitawe [ta je razlog tome istraìva~i su potraìli
na licu mesta.
Re~ je o smawenom odzivu na konkurs
za {kolovawe na Vojnoj akademiji. Pot pu na sli ka
Istraèno je vi{e psiholo{kih Za realizaciju projekta formiran je tim istraìva~a Institu-
ta, u kome su bili: dr Jovanka [aranovi}, na~elnik Odeqewa za
(motivacionih) i sociolo{ko- studije odbrane, potpukovnik mr Sr|an Milenkovi}, na~elnik Odse-
demografskih odlika populacije ka za vojnu psihologiju, andragogiju i sociologiju, Anita \or|evi},
mladih i utvr|eno koliko ona uti~u psiholog, istraìva~ i wena koleginica po struci mr Tatjana Vi-
{acki.
na opredeqewe mladih za vojni poziv. Rukovodilac projekta dr Jovanka [aranovi} napomiwe da su
se ve} u toku izrade nau~ne zamisli otvorila mnoga pitawa: da li
je promewen odnos mladih i kakvo je wihovo mi{qewe o oficir-
skom pozivu, da li su i koliko dru{tvene prilike uticale na pro-
15. mart 2009.

menu raspoloèwa, za{to se mladi ~e{}e ne odlu~uju za vojni
poziv?
Hteli smo da problem razmotrimo sa razli~itih stanovi-
{ta. Dobra kadrovska politika u Vojsci treba da bude uskla|e-
na sa potrebama nacionalne bezbednosti. U svim armijama sve-
ta ulagawe u kadrove jeste dugoro~na investicija, tako da nije
svejedno o kakvom je kvalitetu re~. Osim toga, re~ je o sasvim
specifi~nom pozivu koji podrazumeva obrazovne, intelektualne
i psihofizi~ke sposobnosti. êsto kaèmo da je to profesija ja-
kog srca. Jo{ je davno vojvoda @ivojin Mi{i} rekao da se ka-
rakter jedne vojske ogleda u karakteru oficirskog kora, a ka-
rakter oficirskog kora zavisi od karaktera dràve i naroda
kome pripada. To zna~i da }e vojska biti onoliko dobra koliko
su kvalitetni kandidati za oficire, jer }e oni jednog dana odlu-
~ivati o najzna~ajnijim pitawima vojske i dràve. Velika je od-
govornost obrazovnih institucija, pre svega Vojne akademije,
koja mora da razvija intelektualne mo}i i sposobnosti razume-
vawa za situacije koje se ne mogu predvideti, a koje karakteri{u
kompleksnost, nejasnost, nesigurnost i promewivost. Za to su
Dr Jovanka [aranovi}
potrebni umovi koji mogu ne samo da se nose sa takvim okolno-
stima ve} i da ih prevazi|u. Fleksibilni, ma{toviti, agilni, vawe. Sve te osobine treba da budu ugra|ene u profil savreme-
radoznali, sposobni za svestranu analizu nog oficira koji moè da odgovori izazovima u budu}nosti isti-
i objektivno kriti~ko mi{qewe, umovi ~e dr Jovanka [aranovi}.
koji znaju da tuma~e nijanse sive bo- [ta su bili op{ti, a {ta posebni ciqevi istraìvawa?
je, koji razvijaju razumevawe, in- Osnovni nau~ni ciq bio je utvr|ivawe i klasifikovawe fak-
tuiciju, mudrost i zdravo rasu|i- tora koji uti~u na motivaciju sredwo{kolske omladine za {kolova-
we na Vojnoj akademiji. Poseban ciq bila je spoznaja o stepenu in-
formisanosti sredwo{kolaca o vojnoj profesiji i vojnom visoko-
{kolskom sistemu, o razlozima koji uti~u na smaweni odziv kandi-
data za {kolovawe na Vojnoj akademiji i o stavovima mladih o {ko-
DE VOJ KE BU DU]I OFI CI RI

Jedan od ciqeva istraìvawa bio je ispitivawe stavova
u~enika o {kolovawu devojaka na Vojnoj akademiji, dobrim i
lo{im stranama angaòvawa èna u Vojsci.
âk 68 odsto ispitanika pozitivno ocewuje model {kolo-
vawa devojaka na Akademiji, uz svest o sloènosti oficirskog
poziva.
Da je izbor dobar, ali da postoje i negativne posledice
takve odluke, devojke obja{wavaju naj~e{}e odgovorom da na
Vojnoj akademiji ne postoje dobri uslovi za {kolovawe èna,
dok mladi}i smatraju da èna oficir ne}e mo}i da postigne i
adekvatno odgovori ulozi majke.
lovawu devojaka za poziv oficira, kao jednoj svojevrsnoj reformskoj

novini. Ideja je bila i da se utvrdi da li i kako na stavove sredwo-
{kolaca o vojnom pozivu uti~u sociolo{ko-ekonomski i sociolo-
{ko-demografski faktori, interesi, motivi i sistem vrednosti, od-
nosno, da li me|u wima postoji zna~ajna statisti~ka korelacija?
kaè gospo|a [aranovi}.
Ko je jo{, osim istraìva~a Instituta , bio ukqu~en u projekat
i kakva je bila saradwa ?
Iako je nosilac projekta bio Institut za strategijska istra-
ìvawa, potpuno je jasno, s obzirom na zna~aj i va`nost problema
koji se istraìvao i mogu}e dugoro~ne efekte na vojsku i dràvu u
celini, da Institut nije mogao sam da realizuje sve aktivnosti. U
istraìvawu na terenu zna~ajna je pomo} koju su pruìli Ministar-
stvo prosvete Republike Srbije, Uprava za obaveze odbrane, Vojna
akademija, vojni okruzi i vojni odseci, uz druge organizacijske celi-
ne Ministarstva odbrane. Saradwa oba ministarstva bila je za
svaku pohvalu. Uz to, istraìva~i su u {kolama sjajno do~ekani. Uop-
{te, na terenu sve je teklo po dinami~kom planu. Razgovarali smo
sa predstavnicima {kola, ali i sa qudima iz vojnih odseka, {to
nam je bilo dragoceno. Oni su iznosili svoje vi|ewe problema, da-
vali predloge i sugestije. Neki od wih su se na{le i u zakqu~cima
23
tema
studije. Istraìva~i su bili podeqeni u tri grupe. Jedna je obi{la

Vojvodinu, druga sredwu i isto~nu, a tre}a ju`nu i zapadnu Srbiju
obja{wava dr Jovanka [aranovi}
Ne do voq no in for mi sa ni
Ve} po tradiciji, najvi{e kandidata za upis na Vojnu akademiju
nalazi se u gimnazijama i
sredwim tehni~kim {kolama.
U~enici su veoma dobro pri-
hvatili poziv da u~estvuju u
obimnoj i anonimnoj anketi.
Obi{li smo 67 {kola u
61 gradu i 25 okruga, vode}i
ra~una o teritorijalnoj po-
krivenosti. Rezultati anketi-
rawa 2.527 sredwo{kolaca
pokazali su da ~ak 80 odsto
ispitanika èli da studira, a
deset odsto wih opredelilo se
za Vojnu akademiju. Taj proce-
nat se nije znatnije promenio
u odnosu na onaj u istraìva-
wu koje je sproveo profesor
Pajevi}. Rezultati ispitivawa
na na{em uzorku ukazuju da Psiholog Anita \or|evi}
IZ VO RI IN FOR MI SA WA Ve} samo na{e pojavqivawe u

sredwim {kolama {irom Srbije
Najve}i broj u~enika (29,24 odsto) izjasnio se da uop{te izazvalo je veliku pa`wu. Mnogi
nije informisan o Vojnoj akademiji. Od ispitanika koji sma- u~enici su izrazili èqu da po-
traju da su dovoqno i potpuno obave{teni, ve}ina (27,11 od- sete Vojnu akademiju, raspitivali
sto) informacije dobija posredstvom televizije i to prvenstve- se za takvu mogu}nost. O~igledno,
no iz vojnih emisija. to je put kojim bi trebalo i}i. U
Znatan udeo u informisawu u~enika imaju {tampa i radio nedostatku pravih ~iwenica, mla-
9,66 odsto. di se o vojnom pozivu informi{u
Gotovo svaki tre}i ispitanik (28,97 odsto) informacije o od roditeqa, poznanika, vr{wa-
Vojnoj akademiji dobio je od ro|aka, roditeqa i sada{wih ili ka... navodi Anita \or|evi}.
biv{ih studenata na toj presti`noj {koli.
Po vra tak
kva li te ta
promena postoji na lestvici poèqnih fakulteta. Naime, prva tri Uo~en problem kre}e se u
mesta pripadaju filozofskom, pravnom i ekonomskom fakultetu, dok razme|u ~iwenica koje sugeri{u
su u prethodnom istraìvawu prva mesta zauzimali medicinski i zakqu~ak: mawi odziv niì kva-
tehni~ki fakulteti. Na ~etvrtom mestu je Vojna akademija, {to je litet.
ostalo nepromeweno. O~igledno je da mladi tradicionalno visoko Razlog za nedovoqan odziv
vrednuju oficirski poziv, iako su svesni da je to rizi~na profesija bio je, izme|u ostalog, slaba in-
koja traì mnogo odricawa. S druge strane, isti~u da {kolovawe formisanost o oficirskom pozi-
na Vojnoj akademiji pruà mogu}nost razvoja intelektualnih i psiho- vu. Naime, ~ak 90 odsto u~enika,
fizi~kih sposobnosti, svestrano i {iroko obrazovawe, sa mogu}- prema sopstvenim izjavama, nije
no{}u daqeg usavr{avawa u zemqi i inostranstvu kaè psiholog informisano, gotovo polovina ne
Anita \or|evi}. zna da je {kolovawe na Vojnoj
Postoje li razlike izme|u afiniteta mladi}a i devojaka? akademiji besplatno, a 45 odsto
Mladi}i bi se najpre opredelili za smer Kopnene vojske, a za- ne zna da je re~ o internatskom
tim za Vazduhoplovstvo, a devojke su na prvom mestu zainteresovane sme{taju... Osim toga, uzroci sma-
za smer Vazduhoplovstvo, potom za Kopnenu vojsku i logistiku. wenog odziva jesu i posledica ra-
Koliko su u~enici informisani o studirawu na Vojnoj akade- tova, afera, negativnih pojava.
miji? Vaqa uzeti u obzir i pisawe {tampe, koje ponekad ne daje objektivne
Naàlost, malo. @ale se da nema dovoqno priloga u novi- informacije o Vojsci. Dakle, potencijalnim kandidatima treba va-
nama, na radiju i televiziji. Tek u vreme konkursa u vojnim odsecima qano objasniti {ta je vojni poziv, kakvi su wegovi zahtevi i koje uslo-
mogu prona}i plakat na oglasnoj tabli. To je mawe-vi{e sve i, kako ve moraju da ispune. Da je to tako, potvrdila je Ana Tadi}, studentki-
sredwo{kolci isti~u, relativno kasno. Naime, sa informisawem o wa druge godine smera Vazduhoplovstva, koja je govorila o svojim
Vojnoj akademiji po~iwe se u vreme kad su se oni ve} opredelili za pre|a{wim nedoumicama, o~ekivawima, {kolovawu, drugarstvu,
budu}i fakultet i zapo~eli pripremu za polagawe prijemnih ispita. uslovima studirawa... kaè potpukovnik mr Sr|an Milenkovi}.
24 15. mart 2009.

IZ JA VE UÊ NI KA
Zanimqivo je pogledati {ta su sredwo{kolci napisali u
anketi. Negde su to sasvim kratke izjave, katkad komentari ili
konstatacije:
***
Ne treba da studira{ VA ako nema{ dovoqno hrabrosti
i ako nisi dovoqno uporan.
***
Ne mogu da odgovorim na ovo pitawe jer nisam informi-
sana. Ve} sam odlu~ila... Smatram da mu{karci i ène treba
da budu ravnopravni u ovom poslu. Prezentujte VA ranije, a ne
u aprilu, jer mislim da je veoma zanimqivo, a kasno se o tome
informi{emo.
***
Vojna akademija pruà svestrana znawa, zbog zdravog
razvoja li~nosti, i donosi ekonomsku sigurnost i radno mesto.
***
Mislim da smo slabo obave{teni o VA, ali da znamo ka-
kve su na{e mogu}nosti tu, verovatno bi bilo vi{e dece koja bi
imala èqu da u~estvuju u takvim vrstama aktivnosti.
***
Mislim da je VA fakultet koji pruà veliko znawe (op-
{te) i svi|a mi se ona zavr{na sve~anost. Savr{eno, ose}ala
bih se mo}no. Svi|a mi se i bacawe kapa na kraju. Veoma emo-
tivno deluje sve to.
***
Moèmo uticati na sigurnost svoje porodice, naroda i
otaxbine.
svoju profesiju ili nastavak

studija na srodnom fakultetu.
Jo{ ne{to, ocene nisu obave-
zno merilo znawa, budu}i da
vaqanost ocene ~esto zavisi
od {kolske tradicije, rejtinga
{kole, nastavnika... Stoga
smo predloìli Vojnoj akade-
miji da se u konkursu ne po-
stavqa kao uslov visina oce-
ne iz konkretnog predmeta,
ve} da, sem obaveznih testi-
rawa i lekarskih pregleda,
svi kandidati polaù i pri-
jemni ispit.
U interesu je Vojne aka-
demije, Vojske Srbije i siste-
ma odbrane da dobiju najkva-
Potpukovnik mr Sr|an Milenkovi} litetniji mogu}i kadar. Vojska
je dràvna institucija od izu-
zetnog zna~aja, tako je svuda u svetu. Ve} sada moramo imati pro-
jekcije kadrova za 2015. i 2020. godinu zakqu~uje potpukovnik
Milenkovi}.
Pokazalo se da je studija Stavovi sredwo{kolske omladine o
{kolovawu na Vojnoj akademiji ura|ena u pravi ~as uo~i raspi-
sivawa novog konkursa za prijem kandidata. Timski rad obeleèn
spojem mladosti i iskustva urodio je korisnim nau~nim saznawima.
Wihovo ugra|ivawe prilikom raspisivawa konkursa za prijem u
Vojnu akademiju potvrdilo je efikasnost kori{}ewa nau~nih sazna-
wa u praksi u procesu re{avawa jednog veoma zna~ajnog problema
za bezbednost i sistem odbrane uop{te zakqu~ila je dr Jovanka
Iz kojih sredina poti~u budu}i oficiri?
[aranovi}.
To nisu deca, kako se ~esto misli, iz najsiroma{nijih poro-
dica, niti sinovi i }erke bogatih roditeqa. Pripadaju, onom {to U svakom slu~aju podaci istraìvawa preto~eni u studiju,
smo nekada zvali, sredwoj klasi. Wihovi roditeqi imaju uglavnom {tampanu kao kwiga pod naslovom Maturanti o profesiji ofi-
sredwu stru~nu spremu i prose~na finansijska primawa. cir bi}e dragoceni ukoliko se i ubudu}e preta~u u konkretne od-
U~enici sredwih tehni~kih {kola su mawe zainteresovani za luke.
oficirski poziv, jer se ve} prvobitnim izborom opredequju za Branko KOPUNOVI]
25
D e s e t g o d i n a o d
Trajemo dok p
Za 78 dana, koliko je trajala agresija 19 zemaqa na Jugoslaviju, poginulo je vi{e od hiqadu
pripadnika Vojske i oko dve i po hiqade civila. Pod bombama Severnoatlantskog pakta
stradalo je i devedeset mali{ana. Raweno je vi{e od pet hiqada qudi. Krstare}im raketama,
avionskim, kasetnim i grafitnim bombama uni{teno je vi{e od pedeset mostova, o{te}eno
na stotine puteva, trgova, ulica, sru{eno je na desetine stambenih zgrada, razaran je
elektroenergetski sistem Neprocewivu {tetu pretrpeli su i brojni spomenici kulture,
manastiri, crkve. Uni{tena su mnogobrojna velelepna zdawa u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu
Na Kosovu i Metohiji stradali su brojni dokazi vekovnog srpskog bitisawa na tom prostoru.
e}awem obeleàvamo deceniju od agresije Natoa na Jugoslaviju,
od neobjavqenog, 78 dana i no}i dugog, vazdu{nog napada na srp-
S ski narod i wegove gradove. Malo je vremena pro{lo od stra-

vi~nih jauka sirena za vazdu{nu uzbunu, prodornih zvukova kr-
stare}ih raketa i jezive rike tona i tona avionskih bombi,
ba~enih na usnule gra|ane [umadije, Vojvodine, ju`ne Srbije, Kosova i
Metohije, da bismo bez emocija, bez strasti i bola, bez gorkog ukusa
nepravde, mogli da pomislimo na tih te{kih i neizvesnih 11 nedeqa.
Jo{ nema dovoqne istorijske distance od na{eg svakodnevnog
vi{e~asovnog ìvota pod zemqom, u podrumima Beograda, Ni{a, Le-
skovca, Kur{umlije, Surdulice, Novog Sada, Subotice, â~ka, Alek-
sinca, Pirota, Pri{tine, Pe}i, Kosovske Mitrovice, svih onih gra-
dova koji su bili na meti bombardera. Jo{ nas grebe strepwa s kojom
smo do~ekali ve~e 24. marta 1999, pretposledwe godine 20. veka,
kada su bombardovani vojni aerodromi i odbrambena infrastruktu-
ra. Ko zna da li }emo ikad i mo}i da hladnokrvno govorimo o tom pe-
riodu na{e nacionalne istorije.
A verovali smo, gotovo do posledweg trenutka, da do napada ne-
}e do}i. Vojnici su, dodu{e, ve} nekoliko dana bili na borbenim po-
loàjima, uglavnom kraj protivavionskih raketnih oru|a i osmatra~-
kih sistema, ali su i oni, poput drugih, o~ekivali da se na|e neko ra-
zumno re{ewe. Nadali smo se ~ak i dok smo, na satelitskoj televizi-
ji, gledali poletawe na desetine i desetine bombardera u Avianu.
Mislili smo vrati}e se u posledwem trenutku. A onda, ne{to pre
20 ~asova, te srede, 24. marta, odjeknule su eksplozije bombi, za~ule
su se sirene I optimizam je oti{ao u nepovrat. Posle neuspelih
pregovora u Rambujeu, Severnoatlantski savez otpo~eo je vazdu{ne
napade na tada{wu SRJ. Jugoslovenska vlada iste no}i proglasila je
ratno stawe.
Od 1999. godine, srpski narod prvi prole}ni mesec, mo`da naj-
lep{i u godini, ne moè da razdvoji od bombi, od vazdu{nih uzbuna,
od eksplozija Od smrti. Za 78 dana, koliko je trajala agresija 19
najbogatijih zemaqa, predvo|enih Sjediwenim Ameri~kim Dràvama,
poginulo je vi{e od hiqadu pripadnika Vojske i oko dve i po hiqade
civila. Svoj posledwi san u nekoj od tih stravi~nih no}i usnulo je i
devedesetoro dece. Raweno je vi{e od pet hiqada qudi.
Svakodnevno bombardovawe srpskih gradova okon~ano je 10.
juna, usvajawem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih na-
26 15. mart 2009.

a g r e s i j e N a t o a
amtimo
cija i potpisivawem Kumanovskog sporazuma, kojim je vlast na Kosovu i Meto-
hiji preuzela me|unarodna vojna uprava. Radost zbog zavr{etka vazdu{ne
mnogobrojna velelepna zdawa u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu, Surdu-
lici, Aleksincu vi{e ne postoje. Na Kosovu i Metohiji uporno i
metodi~no uni{tavani su najstariji spomenici vekovnog bitisawa
srpskog naroda na tim prostorima.
Za jedanaest nedeqa, samo u Beogradu, stradalo je nekoliko ar-
hitektonskih bisera, poput Avalskog torwa, Poslovnog centra U{}e,
zgrade starog General{taba, predsedni~ke rezidencije u Uì~koj, zda-
wa Televizije u Aberdarevoj i Ministarstva unutra{wih poslova u
operacije, cini~no, nequdski, nehumano, surovo nazvane Milosrdni an|eo, Milo{evoj ulici, Komande Vazduhoplovstva u Zemunu O{te}eni su
ubrzo je zamenila tuga zbog stravi~nih posledica ameri~ke i zapadnoevrop- manastiri i crkve iz 16. i 17. veka.
ske milosti. Bombe avijacije Natoa nisu birale ciqeve. Osim brojnih spo-
Od 24. marta, kada su na jugoslovenske gradove pale prve bombe, do 9. ju- menika, dokaza vi{evekovnog trajawa srpskog naroda na ovim pro-
na i posledwih dejstava avijacije Severnoatlantske alijanse, uglavnom po ci- storima, bombe i krstare}e rakete poga|ale su industrijska i pri-
vilnim objektima u Srbiji, poginulo je i raweno oko osam i po hiqada qudi, a vredna postrojewa. Uni{tavani su pogoni naftne, ma{inske i hemij-
me|u wima je bilo i dece, uni{teno je vi{e od pedeset mostova, o{te}eno na ske industrije, razarani skladi{ta goriva i benzinske pumpe, ga|ane
stotine puteva, trgova, ulica, sru{eno je na desetine stambenih zgrada Ne- su elektrane, onemogu}avana je distribucija struje i vode Nad elek-
procewivu {tetu pretrpeli su i brojni spomenici kulture, manastiri, crkve, troprivrednom infrastrukturom isprobana su i nova oru`ja, poput
grafitnih bombi. Velike {tete pretrpela je i saobra}ajna infra-
struktura pored mnogobrojnih mostova i nadvo`waka, stradali su i
aerodromi, putevi, èlezni~ke pruge, hoteli
Nisu po{te|eni ni stambeni objekti. Kolateralna {teta, na-
neta srpskom narodu na gradskim trgovima, pijacama i u mnogim veo-
ma prometnim ulicama, poput onih u Ni{u, Kur{umliji, Vladi~inom
Hanu, Surdulici, Novom Pazaru, Aleksincu nikada ne}e biti zabo-
ravqena. Cenu tog novogovornog, eufemisti~kog termina, izmi{qe-
nog da bi se opravdali (slu~ajni ?!) zlo~ini nad nedu`nim stanovni-
{tvom, platilo je, za 78 dana neprekidnog bombardovawa, ìvotom
vi{e od 400 osoba. Od petog aprila 1999. godine, kada je, u centru
Aleksinca, poginulo 17 gra|ana, do bombardovawa stara~kog doma u
Surdulici, po~etkom juna, dogodilo se najmawe 15 sli~nih gre{aka.
Ga|ane su telefonske centrale, bolnice, vozovi, autobusi, izbegli~-
ki konvoji, zatvori
I ovog marta, dok se gra|ani Srbije se}aju svih `rtava ne~ove~-
nog i nemilosrdnog bombardovawa jedne suverene evropske dràve na
kraju 20. veka, moramo ponoviti poruku va`nu ne samo za Srbe i Srbi-
ju, ve} i za sve druge narode i dràve u celoj Evropi, u celom svetu. Ra-
tom se nikada i nigde nije re{io nijedan problem. Pro{lo je deset go-
dina od agresije Natoa na Jugoslaviju, zemqu koje vi{e nema, a proble-
mi su ostali. Re{ewa su traèna i posle bombardovawa, a traì}e se
i u budu}nosti. Problemi i wihovo re{avawe su sudbina ~oveka, wego-
vog postojawa. Jasno je da svekolikog i svevremenskog re{ewa za sve
probleme jednostavno nema. Ali svima treba da bude jasno i to da rat
ne sme da bude ni ponu|en kao oblik nametawa re{ewa.
Ako se i ovom prilikom, u spomen `rtvama agresije Natoa na
Srbiju i srpski narod, prisetimo Dostojevskog i wegovih suza deti-
wih, nema nikakvog dvoumqewa da zlo~ini po~iweni u periodu od
srede, 24. marta 1999, do ~etvrtka, 10. juna iste, pretposledwe godi-
ne 20. veka, nemaju nikakvo opravdawe i ne smeju biti zaboravqeni.
@rtve Milosrdnog an|ela moraju da pamte i oni koji su ih svojom
besprimernom surovo{}u izazvali. A mi pogotovu. @ive}i na ovim
prostorima mnogo puta smo iskusili da zaborav sobom nosi stare
opasnosti na novi, uvek suroviji i nemilosrdniji, na~in. Podse}aju}i
na `rtve srpskog naroda, date na kraju 20. veka, ba{ kao i na wego-
vom po~etku, svesni smo istine da }emo trajati dok pamtimo. I pamti-
}emo da bismo trajali.
Du{an GLI[I]
27
doga|aji odseka, odnosno Centara za obuku wenih
pripadnika.
O svojim utiscima iz Ohaja, brigadni
general Jovica Dragani} kaè:
Pripadnici Vojske Srbije Poseta je bila izuzetno dobro orga-
u poseti Nacionalnoj nizovana i veoma korisna. Za nas je bilo
gardi Ohaja posebno zanimqivo da vidimo kakav je na-
~in rada na~elnika {tabova i funkcioni-
sawem operativnih centara. Posebnu pa`wu
Nastavak privukla je obuka pilota za misije. Tokom

svih obilazaka jedinica predstavqeno nam
je sve {to nas je zanimalo.
uspe{ne Sem ostalog, imali smo prilike da vi-

dimo na delu wihove avione i pilote, a jed-
nom prilikom, u kabini F-16 leteo je i na{
saradwe potpukovnik Milan Majki}. Bilo je korisno
videti i kakva je obuka podoficira, odno-
sno kakvi su progra-
Prvi samostalni let
budu}ih pilota
mi pomo}i pojedin- Na vojnom aerodromu Batajnica stu-
cima i wihovim po- denti 130. klase Vojne akademije obavili
rodicama. Posebno su, 3. marta, prvi samostalni let la{i-
onima koji su u~e- rawe na helikopteru Ho 45. Time su u~i-
stvovali u misijama. nili jo{ jedan vaàn korak u obrazovawu
Upoznali smo gosto- za zahtevni poziv pilota.
primqive qude, wi- Bilo je te{ko samostalno preuzeti
hov na~in ìvota, odgovornost za vazduhoplov. U tim trenuci-
kulturu... Gledali ma nisam razmi{qao o sebi i svojim ose-
smo i jednu sjajnu ko- }awima. Bio sam potpuno koncentrisan na
{arka{ku utakmicu let rekao je posle svog prvog leta budu}i
izme|u Ohaja i Pen- pilot helikoptera student stariji vodnik
silvanije... U Srbiju Nikola Dimitrijevi}.
smo se vratili sa Imao sam ose}aj sigurnosti, bio sam
novim vojni~kim i svestan da sam sposoban da upravqam le-
prijateqskim isku- telicom komentar je Nikolinog druga iz
stvom isti~e gene- klase studenta starijeg vodnika Miroslava
ral Dragani}. Mati}a.
okviru Plana bilateralne vojne sa- U jednom od centara, sme{tenim u Ra- Prvi samostalni let vazduhoplovom
U radwe Vojske Srbije i Oruànih

snaga Sjediwenih Ameri~kih Drà-
va, brigadni generali \okica Pe-
trovi}, komandant Prve brigade KoV, i Jo-
vica Dragani}, na~elnik {taba ViPVO, pot-
veni, pripadnici Vojske Srbije imali su
priliku da razgledaju najsavremenije trena-
ère za obuku u vo`wi i ga|awu iz pe{adij-
skog i tenkovskog naoruàwa i da sednu za
upravqa~ke mehanizme borbenog vozila
dvojice budu}ih pilota helikoptera nadgle-
dali su pripadnici 252. me{ovite avija-
cijske eskadrile, jedinice u kojoj se budu}i
piloti tokom {kolovawa obu~avaju na raz-
li~itim vrstama letelica.
pukovnik Milan Majki} i major Stanko Pe- bredli i jednog od najsavremenijih tenkova A. A.
ri}, boravili su od 21. februara do 1. mar- dana{wice tipa abrams.
ta na studijskom putovawu u SAD, u komandi Gosti iz Vojske Srbije prisustvovali su
Nacionalne garde Ohaja, sa sedi{tem u Ko- godi{wem skupu prvih podoficira vazduho- Vazduhoplovna
lumbusu plovstva i skupu komandanata, komandira i podr{ka u mirovnim
Pored susreta i upoznavawa sa koman- prvih podoficira Nacionalne garde, kome je
dantom general-majorom Gregorijem Vejtom, prisustvovao i guverner dràve Ohajo. Tom operacijama
wegovim pomo}nicima za Vazduhoplovstvo i prilikom je general Vejt, obra}aju}i se pri- U centru za mirovne operacije (CMO)
Kopnenu vojsku i ostalim ~elnim oficirima sutnima i pozdravqaju}i ~lanove delegacije Zdruène operativne komande General-
Komande, stare{ine Vojske Srbije sagleda- VS, rekao da Oruàne snage SAD odràvaju {taba Vojske Srbije odràn je trodnevni
le su strukturu [taba Nacionalne garde i ovakav vid me|unarodne vojne saradwe sa vi- seminar Zahtev za blisku vazduhoplovnu
funkcionisawe Operativnog centra za van- {e od 60 dràva u svetu, ali da je saradwa sa podr{ku u mirovnim operacijama. Orga-
redne situacije dràve Ohajo. Vojskom Srbije jedna od najuspe{nijih, {to je, nizatori skupa su CMO, Evropska komanda
Tokom vi{ednevnog boravka delegacija kako je naglasio, i zvani~ni stav Va{ingtona. oruànih snaga SAD i Komanda ViPVO.
je obi{la i bazu 179. avio-vinga u Mensfil- Srda~ni doma}ini su, izme|u ostalog, Ciq seminara je da u~esnici, me|u ko-
du, koja raspolaè sa, uglavnom, transport- omogu}ili svojim gostima nezaboravno u~e- jima je najvi{e pilota Vojske Srbije, sa-
nim avionima tipa C-30, te avio-baze loci- {}e na oficirskom balu pripadnika Naci- znaju vi{e o procesu dono{ewa odluke za
rane u Toledu i Springfildu, odnosno avio- onalne garde. pruàwe vazduhoplovne podr{ke u multi-
bataqon u Kolumbusu, u kojima su sagledali Od prikazanog i vi|enog tokom studij- nacionalnim mirovnim operacijama.
wihovu strukturu, opremu i tehniku kojom skog putovawa mnogo toga se moè primeniti Predava~i na seminaru govorili su i
raspolaù. i u radu na{ih komandi, posebno u oblasti o iskustvima predstavnika Evropske koman-
Kako je tematika studijskog putovawa rada i angaòvawa podoficirskog kora i de oruànih snaga SAD ste~enim u Avgani-
bila vezana uz ulogu na~elnika {taba u prvih podoficira, zajedni~ki je zakqu~ak stanu, metodama traèwa i obezbe|ivawa
upravqawu {tabom, najvi{e pa`we posve- ~lanova na{e vojne delegacije nakon po- vazduhoplovne podr{ke i du`nostima iz-
}eno je sagledavawu na~ina rada Komande vratka iz Ohaja. dvojenog kontrolora vazdu{nog prostora.
Nacionalne garde kao celine i svakog wenog B. M. POPADI] A. A.
28 15. mart 2009.

P E R A S P E R A
Kostimirawe
Pi{e
slobodenekoj afri~koj zemqi skoro je izveden vojni presalija prema pu~anstvu, ve}ih od razloga za sam
Qubodrag
STOJADINOVI] U udar, ili skra}eno pu~. Skoro da vi{e i ne
pamtim kako se ta dràva zove, a nekmoli gene-
ral koji je za sebe uzeo vlast.
udar.
Jaruzelski nije sebi ka~io ve}i ~in od onoga koji
je imao kad je uzeo (kad su mu dali vlast), ali se i da-
Nemaju}i druga posla, ~esto sam prebirao po nas vu~e pred sudovima dokazuju}i da je tako moralo
bizarnoj istoriji vojnih udara i, naravno, tamo nada bude. Sli~no je pro{ao i Augusto Pino~e, koji ima
{ao neverovatne pri~e, od kojih sam neke udarne nadimak ubica sa stadiona, ali wih dvojica su bar
uspomene naveo citiraju}i nobelovca Markesa. Isti- sa~uvali ìve glave, ako se to tako moè nazvati.
na je u wegovim pri~ama zaista neverovatnija od sva- Svi ovi primeri, od kojih su neki bizarni, neki
ke fantasti~ne izmi{qotine. jezivi, a svi uglavnom apsurdni, ~ine jedan novinski
Ali nezavisno od novinara Gabrijela, ~etiri esej o pu~evima. Razlog za izbor ove teme nalazi se
Jedan dokoni kqu~na vojna udara, iliti pu~a izveli su ovi qudi: Idi u na{oj bliskoj pro{losti, i u pitawu koje se ovde ~e-
antologi~ar Amin, sa nadimkom Dada, prvo britanski narednik, a sto postavqa: da li je SFRJ mogla da se sa~uva jednim
zatim generalisimus Ugande, francuski legionar ba- finim, pametnim, delikatnim, mirnim vojnim udarom.
pu~eva sra~unao nalnog imena, kasnije car Bokasa Prvi u Centralno- Dakle onako kako je rekao Jaroslav Ha{ek: Da po-
afri~koj Republici, poru~nik Xeri Rolings u Gani i hapsimo sve i onda zavedemo demokratiju!
je da ih je u vodnik Samjuel Do u Liberiji. aravno da se propala Jugoslavija nije mogla
pisanoj qudskoj
istoriji bilo
Svi su oni, nekim ~udom, stekli ~udovi{nu mo} u
navedenim dràvama, uz delikatnu napomenu da je ve-
li~anstvo Bokasa imalo obi~aj da se hrani qudskim
N sa~uvati pu~em, kao ni bilo {ta drugo. Pu~ je
bio neizvodqiv, zbog razornog {ovinizma koji
se polako {irio i me|u kadrom JNA. Bilo bi jo{ gore
mesom, ~ega se nije gadio ni Idi Amin. Uzgred, oboji- da je bio izvodqiv, jer ko zna {ta bismo danas imali:
vi{e od desetak ca su u svoje vreme posetili Brione, i jo{ se ne zna verovatno su|ewa onima koji su razorili sve {to su
hiqada. Neki su ~ime su tamo posluèni. mogli, jer nisu imali pameti za ni{ta boqe.
Vazduhoplovni poru~nik Xeri Rolings izveo je U stvari, izgleda da je negde po~etkom devedese-
bili uspe{ni, ukupno ~etiri vojna udara, a potom postavqao civil- tih jedna grupa oficira, u poku{aju da sa~uva Jugo-
nu vlast. Istu je iznova ru{io kad bi zakqu~io da ona slaviju koju su svi drugi ru{ili, odlu~ila da svojim
bar za kliku koja ne vaqa, i posmatrao sa strane. Taj pilot nije èleo pritiskom, i to na sam vrh, ubedi saveznog da se po-
sre|uje stvar u vlast, ve} ne{to mnogo vi{e od toga. Da dokaè kako meri. To jest da ode sa svog mesta na neko boqe, a ume-
su vladari smewivi, i da kontroli{e tu smewivost. sto wega zasedne odlu~niji general.
dràvi. Ali Narednik Samjuel Do je u Liberiji organizovao Zanimqivo, ali grupa oficira je uspela da na|e
podoficirsku huntu. Zatim je svima dao ~inove gene- dvojicu, u ~iju odlu~nost nisu sumwali, ali nijedan od
qudi koji su rala, a sebi skromno zadrào oznake vodnika. No, wih nije èleo da sedne u vru}u stolicu u ~asu kad je i
silom do{li na na kraju nije izdrào: sebi je, taman kao i Staqin saveznom gorelo ispod ~asnog dela tela koji sluì
ili Dada, pri kraju karijere prika~io ~in generali- za sedewe.
vlast uglavnom simusa. To je, izgleda, ne{to vi{e od ~ina. Ne moè Tako je stvar propala, ako se ne ra~una obra~un
na isti na~in i se skinuti dok ne ode glava. svih sa svima koji je po~eo samo koji mesec kasnije,
Jedan dokoni antologi~ar pu~eva sra~unao je da i to bez pu~a. Jednostavno, nije bilo ni vojske koja bi
silaze. Da li je ih je u pisanoj qudskoj istoriji bilo vi{e od desetak slu{ala bilo koga, niti generala koga bi slu{ao bi-
hiqada. Neki su bili uspe{ni, bar za kliku koja sre- lo ko. To je posledica raspada, a ne mawkavost onih
SFRJ mogla da |uje stvar u dràvi. Ali, qudi koji su silom do{li koji ina~e do danas nisu razumeli {ta se onda dogo-
se sa~uva jednim na vlast uglavnom na isti na~in i silaze. dilo. Pa ni vojni udar kao model ~uvawa ne~ega {to
Najboqu klimu za pu~eve imaju Afrika i Ju`na je ve} izgubqeno.
finim, Amerika. Donekle jugoisto~na Azija. U Evropi se ta To je i razlog za{to vojni vrh iz 2000. nije us-
stvar te{ko prima, po{to su mehanizmi za kontrolu peo da sa~uva Milo{evi}a. Generali su poku{avali,
pametnim, vojske rigorozni i onemogu}uju organizovawe koje bi nije da nisu, ali niko nije èleo da ih slu{a. Tamo
delikatnim, tu kontrolu moglo da mimoi|e. gde je vojska pametnija od svojih vojskovo|a, pu~, ma-
pak, u drugoj polovini 20. veka dva vojna udara su kar i u korist civilnog vo`da, neizvodqiv je.
mirnim vojnim
udarom. Dakle, I uzdrmala ju`ni i severni deo Evrope. Najpre je
u gr~koj izvesna pukovni~ka dvojka PatakosPa-
padopulos smenila civilnu vlast, proterala monarha
Jedan argentinski pisac, bave}i se sasvim dru-
gim stvarima, u jednoj literarnoj digresiji dotakao se
i poku{aja nekakvog vojnog udara. A to je, navodno, bi-
onako kako je i organizovala se kao demokratska hunta. Ta sintag- lo ovako: a|utant predsednika, koji je i sam nekada
ma jeste u osnovi protivre~na, ali donekle obrazlaè bio oficir na ~elu pu~a, imao je zadatak da na po~et-
rekao Jaroslav svemo} onih koji su za sebe oteli apsolutnu vlast, da ku novog udara razoruà svog {efa. I a|utant, sa ~i-
Ha{ek: Da vladaju i politi~kom leksikom kako im se prohte. nom potpukovnika, upao je u kabinet, sve sa pi{toqem,
Junaci borbe protiv pu~a u gr~koj bili su muzi- i rekao svom {efu: Ruke u vis, smeweni ste!
pohapsimo sve i ~ari: Mikis Teodorakis i Melina Merkuri. Na to je {ef dreknuo: More mar{ napoqe!
U Poqskoj, ~uvaju}i katoli~ku verziju realnog so- I tako je stvar propala. Zato {to se a|utant ni-
onda zavedemo cijalizma, vlast be{e preuzeo general Voj~ek Jaru- je zvao Xeri Rolings.
demokratiju! zelski. Bio je to tihi udar, koji je ipak doveo do re- Autor je komentator lista Politika
29
O b u k a p r i p a d n i k a 2 5 . b a t a q o n a
Sticawe osnovnih skija{kih ve{tina Za mla|e pripadnike 25. bataqona vojne policije, oficire, podoficire
za one koji do sada nisu imali dodira i profesionalne vojnike koji su u Gardu stupili pre nekoliko godina, dru-
ga polovina februara donela je ne{to novo u svakodnevnoj, ina~e veoma
s tim sportom, odnosno wihovo intenzivnoj obuci. Ne{to {to je za wihove starije kolege, sve do po~etka
poboq{awe i kondicionirawe onih ovog veka, bila uobi~ajena, izrazito korisna praksa u zimskim mesecima.
Obuku na snegom pokrivenim i ne uvek gostoqubivim planinskim vrhovima
koji su skijawe odavno zavoleli, stru~waci smatraju najboqom prilikom da se poboq{a psihofizi~ka kondici-
bili su ciqevi obuke u zimskim ja, savladaju osnovne skija{ke ve{tine, uve`baju takti~ke radwe u neuobi~aje-
uslovima pripadnika 25. bataqona nim, zimskim uslovima i, na kraju, ali ne i najmawe va`no, poboq{a krvna
slika i napune baterije za naporan rad tokom godine.
vojne policije Garde Vojske Srbije Posledwih pet godina, me|utim, pripadnici Garde Vojske Srbije nisu ima-
na Kopaoniku. li priliku, ne samo da se oprobaju na skija{kim stazama ve} i da se podsete
30 15. mart 2009.

v o j n e p o l i c i j e u z i m s k i m u s l o v i m a
nekih ve{tina preìvqavawa na planini zimi. wu i zagrevawu pred odlazak na stazu, in-
Se}amo se, ranije generacije profesionalnih struktori su proveravali vezove, odràvawe
pripadnika Vojske na Kopaoniku mogle su da na- skija i opreme, pratili pona{awe skija{a na
u~e osnovne ve{tine u zidawu igloa i kopawu stazi Sve to doprinelo je da smo boravak i
vu~jih jama, da savladaju strah i sna|u se u rad na planini okon~ali bez ozbiqnijih po-
sne`noj me}avi, da postanu virtuozi na skija- vreda. Imali smo tek poneko istezawe liga-
ma Ovog puta, za sve to nije bilo vremena, pa menata. Ako uzmemo u obzir iscrpquju}i tem-
su pripadnici vojne policije Garde, tokom sed- po rada tokom sedam dana, vi{esatno skijawe
modnevnog boravka na Kopaoniku, uglavnom uve- na stazama i obaveze u logorskoj prostoriji,
`bavali ve{tine alpskog skijawa. Prema re~i- veoma malo slobodnog vremena i predaha,
ma potpukovnika Sa{e Stojanovi}a, komandan- slobodno moèmo re}i da je ciq obuke u zim-
ta logorske prostorije na Sportskom poligonu skim uslovima ispuwen. Posle petogodi{we
Kopaonik, od sredine februara do po~etka pauze pripadnici vojne policije Garde imali
marta ove godine, oficiri, podoficiri i voj- su priliku da skijaju, organizuju rad i bora-
nici po ugovoru 25. bataqona vojne policije, vak na terenu i u specifi~nim zimskim uslo-
podeqeni u tri smene, savladali su osnove ski- vima, da na snegu provere svoje fizi~ke i psi-
jawa i znatno poboq{ali nivo psihofizi~ke hi~ke potencijale, da se, bar za trenutak,
kondicije. Potpukovnik Sa{a Stojanovi} oslobode stresa. Kvalitetni uslovi sme{taja
Zahvaquju}i intenzivnim i veoma kva- na Sportskom poligonu Kopaonik, znatno po-
litetnim fizi~kim pripremama, realizovanim voqniji od uobi~ajenih prilika na terenu, do-
u kasarni, danima pre dolaska na planinu ni- prineli su da se posle sedam dana provedenih
smo imali gotovo nikakvih problema u reali- na snegu svi ose}amo znatno boqe i spremnije
zaciji opse`nog plana zimske obuke na Kopao- za naredne obaveze, zakqu~io je potpukovnik
niku. Treba naglasiti da su svi koji su do{li, Stojanovi}.
~ak i oni koji do tada nisu ni stali na skije, Najva`niju ulogu u realizaciji intenziv-
tokom sedmodnevne, prili~no naporne obuke, ne skija{ke obuke imali su, svakako, instruk-
nau~ili da skijaju, da izvode slalom i spust i tori skijawa, od kojih su neki pripadnici Gar-
na najvi{im i najstrmijim stazama. Nije bilo de, tek tokom tih sedam dana, saznali prve
lako, naravno. Posebnu pa`wu instruktori su skija{ke tajne. Isti~u}i da su svi polaznici
poklonili onima koji nisu znali da skijaju, ko- obuke, prema ste~enom skija{kom znawu, bili
ji su prvi put uzeli skije u ruke. Nau~ili su ih podeqeni u dve grupe s kojima se odvojeno ra-
osnovnim ve{tinama u radu s vezovima, upo- dilo, dugogodi{wi profesor fizi~ke obuke u
zorili na neke po~etni~ke gre{ke i ukazali na Gardi Radoje Rogli} ocenio je da su svi ispu-
mogu}nost povreda. Naravno, ~inili smo sve nili postavqene ciqeve. Oni koji nisu znali
{to je potrebno da se otkloni i najmawa mo- da skijaju, nau~ili su da izvode jednostavnije
gu}nost povre|ivawa. Redovno smo poklawali slalome i spust, dok su iskusni skija{i, posle
pa`wu preventivi, jutarwem fizi~kom ve`ba- Profesor Radoje Rogli} vi{e godina, imali priliku da obnove svoje
31
poligon
KORISNA OBUKA
Posledwih dana obuke pripadnike 25. bataqona voj-
ne policije posetio je i komandant Garde brigadni general
mr Goran Radovanovi}, koji je visoko ocenio rezultate po-
skija{ko znawe i steknu dodatnu stignute tokom wihovog boravka na Kopaoniku.
sigurnost. Sportu i obuci u zimskim uslovima uvek smo pokla-
Kvalitetna skija{ka opre- wali veliku pa`wu. Posledwih godina, me|utim, nije bilo
ma, primerena za alpsko skijawe, prilike da pripadnici Garde odu na Kopaonik i tamo ose-
iako stara desetak godina, omogu- te sve ~ari planinskog ìvota. Poznato je da Kopaonik zna
}ila je da postignuti rezultati buda bude veoma }udqiv, to je pokazao i tokom ovog februara,
du u skladu s o~ekivawima, dok za kada smo, u tri jednonedeqne smene, organizovali obuku
nordijsko skijawe nije bilo opre- pripadnika 25. bataqona vojne policije u alpskom skija-
me, pa nije ni realizovano. Veli- wu. Na{i oficiri, podoficiri i vojnici po ugovoru uì-
ku pa`wu poklawali smo bezbed- vali su u darovima planinske lepotice, skijali su i po me-
nosti i disciplini na stazi, tako }avi i po vetru i suncu, po ure|enim i neure|enim staza-
da su mogu}nosti za povrede bile ma. To je i bio ciq da savladaju osnovne ve{tine skijawa
svedene na minimum. U po~etku je u svim vremenskim i terenskim uslovima. Zadovoqan sam
Komandant garde brigadni general postignutim rezultatima, posebno ako imam u vidu to da
bilo i razumqivog straha, ali sve mr Goran Radovanovi}
je to, posle samo nekoliko sati tokom veoma naporne obuke nije bilo vanrednih doga|aja.
Sve je pro{lo s mawim povredama, iako su neki od polaznika obuke sada prvi put stali na skije.
obuke, nestalo kao rukom odneto.
S druge strane, vidim da su i oni zadovoqni ura|enim. Ste~eno znawe je bilo vredno uloènog
Na poslepodnevnim analizama
truda, svi su znatno poboq{ali svoju psihofizi~ku pripremqenost, {to, s obzirom na obaveze
svakog dana je ocewivan rad tokom
koje ih svakodnevno o~ekuju u jedinici, nije zanemarqivo naglasio je general Radovanovi}.
prepodneva, razmatrana efika-
snost obuke na skija{kim stazama
i organizacija ìvota i rada u
objektu, tako da smo imali prili-
ku za korekcije, {to je znatno do-
prinelo kvalitetu obuke i posti-
zawu ciqa. Ve} posle nekoliko
dana svi su skijali i po sne`noj
vejavici, nisu nam smetali ni ve-
tar, ni smawena vidqivost Na
kraju, tokom tih sedam dana treba-
lo je mnogo toga uraditi, nismo
mogli da biramo vremenske uslo-
ve rekao je Rogli}.
Posebnu pa`wu pona{awu i
disciplini pripadnika Garde na
stazama poklawao je kapetan Mi-
lowa Bubawa, zamenik komandanta
logorske prostorije i glavni or-
ganizator efikasnog ìvota i ra-
da tokom boravka na Kopaoniku. U
wegovoj nadle`nosti je bilo re{a-
vawe gotovo svih potreba polazni-
ka obuke, od obezbe|ewa opreme i
ski pasova, do redovne i poja~ane
ishrane, brige o kvalitetu sme{ta-
ja i odràvawu higijene u sobama
sa osam i {esnaest kreveta.
Uslovi na ovom poligonu
znatno su boqi od uobi~ajenih na
terenu. To se uo~ava na svakom ko-
raku, u sobama, u restoranu, na
poligonu Zato je ovde mnogo lak-
{e organizovati ìvot i boravak
na terenu, {to ne zna~i da za lo-
gistiku nema posla. Tamo gde se
radi od izlaska do zalaska sun-
ca uvek je puno obaveza. Ali je
zato i motiva na pretek, posebno
kad se na svakom licu vidi zado-
voqstvo zbog postignutog ciqa
rekao je kapetan Bubawa.
Du{an GLI[I]
Snimio Nemawa SUBOTI]
32 15. mart 2009.

obuka
Od ukupno 22 grupe mladi}a koji su

pro{li program obuke na teritoriji
Grada Beograda, na ve`bi su u~estvovala
83 polaznika, a svoje ve{tine pokazali
su i predstavnici Vatrogasnog saveza
Srbije, Crvenog krsta Srbije, Gorske
slu`be spasavawa i ronila~kog kluba
Big-Blue.
U organizaciji Odeqewa za van-
redne situacije Novog Sada u tom gradu
odràna je ve`ba civilne za{tite pod
nazivom 1. mart 2009, u kojoj je u~e-
stvovalo 120 vojnika na civilnom slu-
èwu vojnog roka.
Na desetak radnih ta~aka prikaza-
ni su elementi za{tite od poàra, pru-
O b e l e ` e n S v e t s k i d a n c i v i l n e z a { t i t e àwa prve pomo}i povre|enima u ra-
znim situacijama, spasavawe povre|enih
Smotra ve{tina sa visina, angaòvawe na izradi od-

brambenih nasipa.
Na pokaznoj ve`bi u Vaqevu u~e-
stvovalo je 60 vojnika na civilnom slu-
èwu, predstavnici Republi~kog seizmo-
Povodom 1. marta, Svetskog dana civilne za{tite, u vi{e lo{kog zavoda Srbije, snage i sredstva
od 20 gradova Srbije izvedene su prakti~ne ve`be vojnika Vojske Srbije, ekipe Hitne medicinske
na civilnom sluèwu vojnog roka pomo}i i vatrogasno-spasila~ke jedini-
ce MUP-a. Ve`ba se odvijala pod pret-
postavkom da je do{lo do zemqotresa.
Ve`bom je rukovodio na~elnik Ode-
qewa za vanredne situacije Kolubarskog
okruga Vaqevo, Milan Mihailovi}, koji
je saop{tio posmatra~ima da je, zahvaqu-
ju}i donaciji Slova~ke, Centar za obave-
{tavawe iz Vaqeva prvi u Srbiju uveo
elektronsko pra}ewe seizmi~ke aktivno-
sti, odnosno uspostavio vezu sa serverom
Republi~kog seizmolo{kog zavoda Srbije
i u{ao u neprekidnu vezu sa svim seizmo-
lo{kim stanicama zemaqa Evropske uni-
je. Projekat je u eksperimentalnoj fazi i
o~ekuje se da bi do kraja juna ove godine
trebalo da bude u punoj funkciji.
Takvo elektronsko pra}ewe sei-
zmi~ke aktivnosti omogu}ava nam da u
roku od pet minuta nakon nastanka ze-
mqotresa imamo podatke o magnitudi, o
epicentru i ja~ini zemqotresa u wegovom
àri{tu, {to nam je sasvim dovoqno za
prve procene o broju poginulih i povre-
|enih stanovnika i stepenu ru{ewa obje-
kata u polupre~niku do 12 kilometara od
epicentra. Pore|ewa radi, u razornom
zemqotresu u Mionici, koji se dogodio
Na ve`bama je u~estvovalo blizu devetsto vojnika na sluèwu 30. septembra 1998, bez ote opreme trebalo nam je vi{e od sata da
N vojnog roka u civilnoj slu`bi, u saradwi sa pripadnicima Cr- saznamo gde je epicentar naglasio je na~elnik Mihailovi}.
venog krsta i Vatrogasnog saveza Srbije. Prakti~ne ve`be
predstavqale su proveru ste~enih znawa i ve{tina na kraju
U okviru pokazne ve`be posmatra~ima je prikazana baza poda-
taka o namenskim vozilima i gra|evinskim ma{inama, ~ija se upo-
prvog ciklusa obuke, a wima je obuhva}eno oko 4.000 vojnika na slu- treba planira u vanrednim situacijama, ali i prikaz baze podataka
èwu vojnog roka u civilnoj slu`bi. o javnim skloni{tima izgra|enim na teritoriji op{tine Vaqevo i
Pokaznu ve`bu Ada 2009, koja je odràna u Beogradu, orga- Kolubarskog okruga.
nizovali su Uprava za vanredne situacije Ministarstva odbrane i Povodom Svetskog dana civilne za{tite, pored prakti~nih ve`bi
Odeqewe za vanredne situacije Grada Beograda. za{tite i spasavawa, u okruzima i op{tinama odràne su sve~ane
Ve`ba je obuhvatila op{tu obuku, prvu pomo}, za{titu od po- sednice {tabova civilne za{tite, uz podelu priznawa najzaslu`nijim
àra, spasavawe iz vertikalnih sredina i postupke prilikom pro- pojedincima i ustanovama u sistemu civilne za{tite Srbije.
nalaska neeksplodiranih ubojnih sredstava. M. I. B. P. - D. S.
33
aktuelno Program Prisma
Najboqi
u regionu
Rezultati postignuti edan od najve}ih iskoraka u na{em sistemu odbrane, u odnosu na rezultate postignute
u osposobqavawu
doskora{wih
profesionalnih
J u okruèwu, u~iwen je u oblasti brige za profesionalne pripadnike Vojske koji su, to-
kom wene reorganizacije i transformacije, ostali bez radnog mesta. Prema svim re-
levantnim pokazateqima nacionalni program Ministarstva odbrane za podr{ku u
promeni karijere Prisma, na osnovu koga je, tokom proteklih godina, uspe{no prekva-
lifikovano vi{e od pet hiqada nekada{wih oficira, podoficira i civilnih lica, poka-
zao se toliko efikasnim da je izazvao zapaèno interesovawe ne samo isto~noevropskih
dràva, koje posledwih godina mu~i isti problem, ve} i zemaqa sa znatno duòm tradicijom
u toj oblasti.
pripadnika Vojske, Prete{ko breme tranzicije krajem 20. i po~etkom ovog veka na svojim ple}ima nosi-
li su i pripadnici profesije koja, gotovo po definiciji, uvek prva oseti sve posledice
oficira i podoficira, privrednih, politi~kih i drugih dru{tvenih turbulencija. Ne samo kod nas, ve} i u svetu,
ubrzani razvoj civilnog dru{tva, nauke i
za nove, sasvim tehnologije, uz osavremewivawe, moderni-
zaciju i transformaciju oruànih snaga,
druga~ije poslove doveo je do naglog porasta broja neper-
spektivnih, neraspore|enih, suvi{nih
od onih koje su oficira i podoficira, koji su se, bez svoje
krivice, ponovo na{li na jednom od najzna-
obavqali tokom vojne ~ajnijih i najneizvesnijih ìvotnih raskr-
{}a, prinu|eni da biraju novu profesiju.
karijere, svrstali su Iskustva pokazuju da su, kad je re~ o pripad-
nicima Vojske Srbije, uprkos svemu imali i
ne{to sre}e, po{to se na{ model za pomo}
Prismu u sam vrh u promeni karijere biv{ih pripadnika voj-
ske do sada pokazao najuspe{nijim upravo u
sli~nih programa najva`nijoj, zavr{noj, komponenti. Proce-
wuje se da je, posle promi{qeno izabranog
i inicijativa u na{em novog poziva i prakti~no primewenih save-
ta, gotovo 70 odsto korisnika Programa
regionu i centralnoj uspelo i da se zaposli.
Takav procenat efikasnosti nije Igor Jovi~i}, dràvni sekretar
Evropi ostvaren ni u jednoj drugoj zemqi, {to je u Ministarstvu odbrane
BROJNE AKTIVNOSTI
Me|u razli~itim aktivnostima, koje sadràj Prisme ~ine veoma efikasnim mode-
lom podr{ke za prekvalifikaciju, najve}u pa`wu i interesovawe korisnika izazivali
su informisawe o preduzetni{tvu, savetovawe i pomo} pri pronalaèwu posla, obuka
za civilna zanimawa, subvencionisano zapo{qavawe, pomo} u pokretawu sopstvenog
biznisa, poslovni inkubatori i umreàvawe korisnika. Objediweni, ti sadràji nude
veliki broj odgovora na najva`nije pitawe koje korisnici Programa u regionalnim
centrima Prisme gotovo svakodnevno postavqaju. Kako daqe, kuda i sa kim?
inostrane eksperte za upravqawe qudskim resursima i promenu karijere, posebno na-

{e kolege iz Ukrajine i Rusije, navelo da se ozbiqnije zainteresuju za detaqe Prisme
kaè za Odbranu Igor Jovi~i}, dràvni sekretar u Ministarstvu odbrane. S druge
strane, wihovo interesovawe za na{ model i rezultate postignute u toku posledwih ne-
koliko godina inspirisali su nas da u~inimo i korak daqe, da ga unapredimo u skladu sa
zahtevima vremena i okolnostima u kojima se trenutno nalazimo. Mo`da je apsurdno,
ali svetska ekonomska kriza, koja je i nama zakucala na vrata, za sve u Prismi predsta-
vqa jo{ jedan, novi i druga~iji izazov, ne samo zbog o~ekivanog pove}awa broja na{ih
potencijalnih korisnika, zainteresovanih za prekvalifikaciju, ve} i srazmerno ve}eg
34 15. mart 2009.

interesa poslodavaca za zapo{qavawe ne- de, ne nalazi im radna mesta, to je program u
kada{wih pripadnika Vojske rekao je Jo- okviru koga se oni osposobqavaju za obavqa-
vi~i}. we budu}eg posla. Efikasnost tog osposobqa-
vawa dokazuje se novim radnim mestom i to je
Una pre |e we pro gra ma ono po ~emu je Prisma ispred sli~nih modela,
Na osnovu ste~enog iskustva i u me|u- ne samo u okruèwu, nego i {ire.
vremenu usvojene zakonske regulative, u Mi- U narednom periodu poku{a}emo da, po-
nistarstvu odbrane odlu~ili su da poboq- red oficira i podoficira, u na{ program
{aju i unaprede dosada{wi model podr{ke u ukqu~imo i profesionalne vojnike koji,
promeni karijere, razvijen uz finansijsku uglavnom zbog starosne granice, kojom je li-
pomo} Velike Britanije, Holandije i Banke mitirana wihova vojna karijera, ostaju bez
za razvoj Saveta Evrope. Da u~ine korak vi- odgovaraju}eg radnog mesta. Nadogradwa mo-
{e, {to je nai{lo na o~ekivano odobravawe dela podrazumeva otvarawe regionalnog cen-
inostranih partnera, pre svih zemaqa Nor- tra u Kraqevu, poput onih u Beogradu, Novom
dijske inicijative, odnosno kraqevina Nor- Sadu i Ni{u, u kojima su ve} postignuti zapa-
ve{ke, [vedske i Danske. èni rezultati. I tre}e, uz pomo} na{ih
Iako je na{ model od po~etka dobijao sponzora, partnera i saradnika, poku{a}e-
pozitivne ocene stranih donatora, oprede- Potpukovnik Miodrag Bogojevi}, mo da pro{irimo pomo} korisnicima progra-
lili smo se za neka nova re{ewa, za izvesna direktor Direkcije Prisma ma, posebno onima s kvalitetnim biznis pla-
POVERILA^KI FOND
Finansijsku podr{ku Programa za prekvalifikaciju pro-
fesionalnih pripadnika Vojske pruàju Poverila~ki fond Na-
to / PzM, Me|unarodna organizacija za migracije i zemqe Nor-
dijske inicijative. U Poverila~kom fondu, osnovanom 2006. go-
dine, okupqeno je 16 zemaqa, ~lanica Natoa, koje predvodi
Kraqevina Norve{ka. Planirano je da projekat traje najvi{e
pet godina, a s obzirom na dokazanu uspe{nost modela, nema
razloga da se, posle dvogodi{we inicijalne provere i jednogo-
di{weg produètka, do 2011. ne iskoriste wegovi maksimalni
kapaciteti.
Sredstva Poverila~kog fonda mogu da koriste pripadnici
Ministarstva odbrane kojima je radni odnos prestao posle 1.
januara 2007. i koji su registrovani u okviru Prisme. Oni mo-
gu da konkuri{u za bespovratnu pomo} u visini do 1.500 evra,
izuzetno i do 3.000 evra, za samozapo{qavawe, odnosno otpo-
~iwawe novog posla, subvencionisawe zarade ili finansira-
we kratkih kurseva. Druga mogu}nost su beskamatni mikrokredi-
ti u iznosu do 3.000 evra, s rokom otplate od 12 meseci (10
jednakih mese~nih rata i grejs periodom od dva meseca). Ta sred-
stva mogu da se iskoriste za kreirawe novog radnog mesta, ot-
po~iwawem novog posla ili pro{irewem postoje}eg.
Do kraja 2008. godine za sredstva Poverila~kog fonda
Biv{i potpukovnik Dragan Salati} zapo~eo je proizvodwu povr}a konkurisala su 2.404 korisnika Prisme, a dobilo ih je 2.366.
na svom imawu u Ugrinovcima
poboq{awa, inspirisana zakonom ali i te`wom ka efikasnijoj re- nom, ~ak i na po~etni period poslovawa, odnosno sve do trenutka u
alizaciji ambicioznih programa kaè Igor Jovi~i}. Umesto pro- kome se novi posao moè smatrati razvijenim. U svemu tome treba
grama za zbriwavawe vi{ka vojnog kadra, mi danas imamo Pro- podvu}i i zna~ajnu me|unarodnu saradwu na ostvarivawu modela
gram podr{ke u promeni karijere profesionalnih pripadnika Voj- Prisma, koja se ogleda ne samo u pomo}i pojedinih zemaqa, prven-
ske Srbije, {to nije samo terminolo{ka, ve} i su{tinska razlika. stveno Norve{ke, Danske, Velike Britanije, Holandije, [vedske, ve}
Ne radi se, zapravo, o vi{ku vojnog kadra ili o zbriwavawu qudi i wihovom interesovawu za na{e nesumwive uspehe. Do{lo je vreme
nesposobnih za rad, ve} o podr{ci sistema odbrane u promeni kada, posle izvesnog perioda u~ewa na tu|im iskustvima, sada mi u~imo
rijere profesionalnih vojnih lica, qudi koji su deo svog radnog ve- druge, da na{e znawe i uspe{nost u efikasnoj podr{ci profesio-
ka proveli u izuzetno va`noj dràvnoj instituciji. Vojni poziv je, nalnim pripadnicima vojske u iznalaèwu nove profesije prenese-
nesumwivo, izuzetno teàk, on neprekidno iziskuje visoke psihofi- mo drugima. Na{a saradwa s Poverila~kim fondom Natoa (Part-
zi~ke napore i te{ko je o~ekivati da se svi wime bave celog radnog nerstva za mir) i zemqama Nordijske inicijative, koje nam pomaù u
veka. U svetu je to odavno priznato i zato u razvijenim zemqama i realizaciji Programa, ali i sa Me|unarodnom organizacijom za mi-
postoje specifi~ni modeli upravqawa qudskim resursima nakon gracije i wihove visoke ocene dosada{weg modela za podr{ku u pro-
okon~awa wihove vojne karijere. Tamo je sasvim normalno da ~ovek, meni karijere, daju nam za pravo da od Prisme u narednom periodu
posle odre|enog perioda provedenog u vojsci, promeni karijeru, da o~ekujemo jo{ boqe i efikasnije rezultate rekao je Jovi~i}.
se bavi nekim drugim poslom, u skladu s li~nim interesovawem i
ambicijama. U takvim, prelomnim trenucima, neophodna je pomo} Od tra u me do no ve na de
dràve i wenih institucija. To podrazumeva ~itav jedan lanac zada- Zadovoqstvo postignutim rezultatima izraàva i potpukovnik
taka, poslova i obaveza u pripremi, organizovawu i realizaciji Miodrag Bogojevi}, direktor Direkcije za promenu karijere PRIS-
osposobqavawa nekada{wih pripadnika vojske za budu}u profesi- MA, koji napomiwe da Prisma uti~e i na pove}ano interesovawe
ju. Kod nas je, na kraju tog lanca, novo radno mesto, ~ime se, zapra- mladih za vojnu profesiju, jer im pokazuje da, po okon~awu radnog
vo, dokazuje uspe{nost modela. Naravno, Prisma ne zapo{qava qu- veka u uniformi, nisu prepu{teni sami sebi i }udima trì{ta ra-
35
aktuelno
da. Isti~u}i da je izbor nove pro-

fesije uvek veoma osetqivo pitawe,
potpukovnik Bogojevi} kaè da mu
najve}i motiv za iznalaèwe novih
re{ewa i modela za efikasniju
Prismu predstavqaju zadovoqni ko-
risnici Programa:
Kad se jave na konkurs za pre-
kvalifikaciju na{e nekada{we ko-
Snimio Dimitrije GOL

lege, oficiri i podoficiri su u
specifi~nom raspoloèwu, utu~eni,
nezadovoqni, nesigurni, zabrinuti
za svoju budu}nost. Treba imati u vi-
du da su, ve}inom zbog potrebe slu-
`be, izgubili ne samo posao, ve} i
profesiju, oni nisu u prilici da
samo promene firmu, poput svih
drugih qudi koji ostanu bez radnog Penzionisani potpukovnik Qubomir Aleksi}, sada je vlasnik firme za pravqewe ekolo{kih traka
mesta. Gubitkom posla, izgubili su i
zvawe, deo svog identiteta, pa ne ~u- KORISNICI PROGRAMA
di {to su depresivni, {to smatraju Za pomo} u prekvalifikaciji i sredstva
da su posao izgubili svojom krivi- Poverila~kog fonda mogu da konkuri{u ofici-
com i da su nesposobni. Te{ko im je ri i podoficiri kojima je prestala profesio-
da poveruju da }e za samo nekoliko nalna vojna slu`ba po potrebi slu`be i civil-
dana, ve} posle prvih predavawa i na lica, odnosno vojni slu`benici i name{te-
ve`bi u takozvanim motivacionim
nici, kojima je, uz otpremninu, prestao radni
radionicama, izgledati i razmi-
{qati sasvim druga~ije. A upravo to
odnos zbog organizacijsko-mobilizacijskih pro-
se doga|a. Posle po~etnih nesnala- mena i ga{ewa radnog mesta.
èwa u wima se budi novi elan, no- Uslov za sve je da se ne nalaze u profesi-
va energija kojom ru{e sve prepre- onalnoj slu`bi, odnosno da im je radni odnos
ke. Ubrzo su spremni za nove izazo- prestao posle 1. januara 2007. godine.
ve i to veoma uspe{no dokazuju u
obavqawu izabranog biznisa.
Pored oficira i podoficira, branim obrazovnim ustanovama u Beogradu, Novom
korisnici Prisme su i civilna li- Sadu i Ni{u. Na samom po~etku, uz pomo} na{ih sa-
ca na slu`bi u Vojsci, odnosno voj- Mirjana Korica, referent za odnose vetnika, korisnici Programa u~e osnovne ve{tine
ni slu`benici i name{tenici. Ia- s javno{}u pronalaèwa posla, sastavqawa profesionalne bi-
ko u ne{to boqem poloàju od vojnih lica, jer mogu da zadrè pro- ografije (CV), strategije sopstvenog marketinga, a za-
fesiju za koju su se {kolovali, ni wima, posle gubitka radnog mesta, tim, na tromese~nim kursevima, savla|uju sve ono {to je potrebno
ne cvetaju ruè. Posebno ako se imaju u vidu okolnosti u kojima ih je za obavqawe izabranog poziva. Izuzetno efikasni i ambiciozni
zla sudba zadesila, velika stopa nezaposlenosti, nepovoqni nastavni programi predvi|aju svega 30 odsto teorije, dok je sve
uslovi kreditirawa privatne delatnosti i oteàn privredni razvoj ostalo na kursevima praksa. Va`no je re}i da Prisma ne nalazi po-
Srbije. U Direkciji Prisme isti~u da }e u narednom periodu svoje sao, odnosno ne zapo{qava qude, ne daje gotov novac za finansij-
usluge ponuditi i profesionalnim vojnicima. sku pomo} i ne pruà usluge qudima koji nisu bili profesionalni
Program prekvalifikacije, koji obuhvata motivacione radi- pripadnici Vojske podvla~i potpukovnik Bogojevi}.
onice i kurseve, realizuje se u regionalnim centrima, odnosno iza- Ono {to Prisma nesumwivo nudi jesu priprema, pra}ewe i pru-
àwe podr{ke svojim korisnicima u ja~awu wihovog samopouzdawa i
kreirawu alternativnih re{ewa u promeni karijere. Brojne besplat-
PREZENTACIJA NA INTERNETU ne usluge savetovawa i informisawa, razli~ite motivacione radio-
nice i efikasni kursevi, na kojima zainteresovani polaznici sti~u
Radi {to boqeg informisawa o nameni i mogu}nostima znawa neophodna za novi po~etak ~ine Prismu kvalitativno druga~i-
Nacionalnog programa za pomo} u prekvalifikaciji profesio- jom i karakteristi~no uspe{nom. Od aktivnosti, motivacije, snala-
nalnih pripadnika Vojske, ura|ena je i veb aplikacija, koja }e, `qivosti, elana i ambicija svakog pojedinca zavisi i wegov kona~ni
pored ostalog, da omogu}i i efikasnije umreàvawe korisnika uspeh. U Direkciji za promenu karijere Prisma uveravaju nas da su
Programa. {anse koje, u saradwi sa Poverila~kim fondom Nato / PzM, Me|una-
Prezentacija modela moè se na}i na sajtu Ministarstva rodnom organizacijom za migracije, zemqama Nordijske inicijative i
odbrane, odnosno na adresi http://www.mod.gov.rs./prisma. Re- odre|enim obrazovnim ustanovama, pruàju svojim klijentima, neka-
ferent za odnose s javno{}u u Direkciji za promenu karijere da{wim oficirima, podoficirima, civilnim licima na slu`bi u Voj-
Mirjana Korica isti~e da interesovawe potencijalnih kori- sci i Ministarstvu odbrane, a uskoro i profesionalnim vojnicima,
snika Programa raste iz dana u dan, posebno za finansijsku zaista velike i da su mnogi znali da ih iskoriste.
podr{ku Nato/PzM Poverila~kog fonda, ali i za druge brojne
aktivnosti koje se odvijaju u regionalnim centrima. Du{an GLI[I]
Snimio Zoran MILOVANOVI]
36 15. mart 2009.

pi sma ~i talaca
Apel vojnih osiguranika sa teritorije op{tine In|ija
Zahtev vojnih
MOLIMO ZA RAZUMEVAWE invalida
nakon skoro tri godine nastojawa da nam se sklapawem ugovora izme|u Ministar- i korisnika
I stva odbrane i lokalnog doma zdravqa u In|iji omogu}i le~ewe u toj ustanovi, oko
500 vojnih osiguranika (penzioneri i ~lanovi wihovih porodica, profesionalna
vojna lica i ~lanovi wihovih porodica) koji ìve na teritoriji op{tine In|ija, ostali su
porodi~nih penzija
Predstavnici svih {est udruèwa
vojnih invalida i korisnika porodi~nih
bez zdravstvene za{tite. Tako i za najmawu lekarsku uslugu ili lek moramo da putujemo u
VMC Petrovaradin ili neki VMC u Beogradu, {to je za pojedince iz okolnih sela vi{e od penzija, na sastanku 3. marta, uputili su
70 kilometara u jednom pravcu. Pri tom, nemamo pravo na pla}ene putne tro{kove. nadle`nim dràvnim organima o{tar
Sloènost ovog problema je daleko ve}a nego {to izgleda. Ugovor kakav mi traìmo, protest zbog primene novog na~ina utvr-
potpisan je sa 98 domova zdravqa {irom Srbije. Jedini izuzetak je dom zdravqa u In|iji. |ivawa prose~ne mese~ne zarade u Repu-
Treba imati u vidu da se radi o populaciji gra|ana me|u kojima je 75 odsto lica staro- blici Srbiji na obra~un mese~nih pri-
sti izme|u 70 i 80 godina, a svako od wih ima bar tri vrste bolesti i porodi~nu penziju, mawa vojnih invalida i korisnika poro-
~iji je iznos ispod republi~kog proseka zarade. Neki ìve sami, ne mogu da putuju bez prat- di~nih invalidnina.
we, ne mogu da presedaju... Da ne govorimo kako ova populacija nije u materijalnoj situaci- Prema Zakonu o osnovnim pravima
ji da plati autobus ~ija povratna karta samo za jedno putovawe iznosi sa gradskim prevo- boraca, vojnih invalida i porodica pa-
zom vi{e od 1.000 dinara. êsto je potrebno vi{e putovawa mese~no, a ve}ini je mese~na lih boraca (Slu`beni list SRJ, 24/98 i
penzija 12.50016.000 dinara. 29/98), osnov za utvr|ivawe visine me-
U vi{e navrata Dom zdravqa In|ija nije hteo da im ukaè hitnu lekarsku pomo} mada se~nih nov~anih primawa vojnih invali-
se ponekad radilo o veoma starim qudima. Napomiwemo da je preko Republi~kog fonda za da, ~lanova wihovih porodica i porodi-
zdravstveno osigurawe potpisan ugovor o le~ewu osiguranika Srbije u Crnoj Gori i obrat-
ca palih boraca, predstavqa prose~na
no pod istim uslovima kao i u mati~noj dràvi. A gde smo mi?
Pomenuti problem ne re{ava se ve} tri godine, pa se pitamo da li se radi o ne~ijoj
neto zarada (bez poreza i doprinosa) u
lewosti, nemarnosti, nesposobnost ili pak namernoj opstrukciji. Podvla~imo da je u pita- Republici Srbiji, iz prethodnog meseca
wu ugovor izme|u samo dve strane, pa ukoliko postoji dobra namera i voqa moè se potpi- uve}ana za 80 posto (~lan 28 stav 2 Za-
sati u roku od jednog dana. Od po~etka nastanka problema aktivno u~estvujemo u traèwu kona).
re{ewa preko svih nama poznatih nadle`nih institucija. Me|utim, suprotno slovu i duhu Za-
Vodili smo razgovore sa direktorom Doma zdravqa In|ija, obra}ali mu se usmeno i kona, promenom na~ina utvr|ivawa pro-
pismeno. Dopisivali smo se i sa lokalnom samoupravom: predsednikom op{tine Goranom se~ne zarade u Republici Srbiji, koji je
Je{i}em, wegovim zamenikom Sini{om Filipovi}em, predsednikom izvr{nog ve}a In|ija primewivan u vreme wegovog dono{ewa,
Aleksandrom Kova~evi}em i savetnikom za pitawe zdravqa u op{tini dr ]urom Kalini- u januaru ove godine, do{lo je do enorm-
}em... Kao {to vidite, bez uspeha. nog pada prose~nih zarada, a sledstveno
O na{em problemu informisali smo i nadle`ne organe Ministarstva odbrane, koji tome i mese~nih nov~anih primawa voj-
su u vi{e navrata inicirali potpisivawe ugovora ali druga strana to nije do sada prihva- nih invalida i korisnika porodi~nih in-
tala. Od ostalih institucija obratili smo se Ministarstvu zdravqa, za{titniku gra|ana validnina.
Republike Srbije i Republi~kom Fonda za zdravstveno osigurawe, Udruèwu vojnih penzio-
U zahtevu udruèwa vojnih invalida
nera Srbije... Postavqamo pitawe javnosti: kome jo{ treba da se obratimo da bi ovaj na{
dugogodi{wi problem bio re{en? Ima li qudi dobre voqe da nam pomognu? i korisnika porodi~nih penzija, upu}e-
In|ija, napredna op{tina u mnogo ~emu prva u Srbiji, sa dobrim doma}inima, krea- nom nadle`nim dràvnim organima i
tivnim i humanim qudima po kojima je na{ kraj postao poznat, dozvolila je sebi nebrigu za funkcionerima, traì se da se mese~na
svoje starije sugra|ane i da po tome, kad su u pitawu vojni osiguranici, bude na posledwem nov~ana primawa pomenutih kategorija i
mestu u Srbiji. A wima treba samo malo pa`we i razumevawa. Mogu}nost da se le~e je za- ubudu}e obra~unavaju u skladu sa vaè-
konom zagarantovana, ali ne na ovakav na~in. }im zakonom, na osnovu prose~ne mese~-
Udruèwe vojnih penzionera op{tine In|ija ne zarade iz prethodnog meseca izra~u-
[email protected] nate na dosada{wi na~in.
Vojni izdava~i na Me|unarodnom salonu kwiga u Novom Sadu

Umetnost izbora, naziv je sajamske manifestacije u okviru koje
je 12. marta u Novom Sadu otvoren 15. me|unarodni salon kwiga, koji
promovi{e nova izdawa popularne i nau~ne literature, uxbenika i os-
talih izdawa kao i {tampane medije iz Srbije i susednih zemaqa.
Na ovogodi{wem Salonu vi{e od 150 doma}ih i stranih izlaga~a
premijerno prikazuje vi{e hiqada naslova a, kao i proteklih godina,
svoja izdawa na zajedni~kom {tandu predstavqaju vojni izdava~i.
Novinski centar Odbrana je, pored magazina Odbrana i
drugog dela specijalnog izdawa Arsenal, predstavio kwigu Muzej
starih cokula autora Qubodraga Stojadinovi}a, dok je
Vojnoizdava~ki zavod, pored niza stru~nih naslova i dosada{wih na-
gra|ivanih izdawa na izlo`benom {tandu postavio svoja najnovija
izdawa, monografije Hram Svetog Save i Hilandar, celovitu edi-
ciju Naoruàwe Drugog svetskog rata, Vodi~ kroz vojni buxet i Or-
ganizaciono restruktuirawe Vojske.
B. M. P
37
zdravstvo
Biv{i na~elnici VMA kod generala Jevti}a Nau~ni skup

o dr Vladanu \or|evi}u
Povodom 165 godina tradicije VMA, na~elnik general-major prof. dr Miodrag Povodom 165 godina
Jevti} sa ~lanovima kolegijuma priredio je prijem za ranije na~elnike VMA. tradicije Vojnomedi-
Prijemu su prisustvovali penzionisani generali prof. dr Mihajlo \ukni}, prof. cinske akademije i
dr Jovan Bjeli}, prof. dr Aco Jovi~i} i prof. dr Mom~ilo Krgovi}. 165 godina od ro-
Ponosan sam i po~astvovan {to danas ovde mogu da pozdravim na{e na~elnike, |ewa dr Vladana
profesore, u~iteqe, qude koji su ugradili sebe u temeqe ovog hrama zdravqa. Na{a je \or|evi}a, oca
sveta du`nost da ~uvamo i razvijamo ovu ustanovu koja je veliki svedok istorije i koju srpske hirurgije,
ste nam ostavili u amanet za generacije koje dolaze rekao je tom prilikom general na~elnika sanite-
Jevti} i biv{im na~elnicima VMA poklonio prve primerke monografije Na~elnici
ta srpske vojske,
Vojnomedicinske akademije, u kojoj su predstavqene biografije upravnika glavne vojne
osniva~a Srpskog
bolnice i biografije svih na~elnika VMA od 1949. godine do danas.
lekarskog dru{tva i
Dru{tva Crvenog kr-
sta Srbije, u VMA je
odràn nau~ni skup koji su
organizovali Vojnomedicinska akdemija, Aka-
demija medicinskih nauka Srpskog lekarskog
dru{tva i Medicinski fakultet u Novom Sadu.
Tom prilikom predstavqena je spomen-
monografija dr Vladan \or|evi}, ~iji su au-
tori akademik dr Vladimir Jokanovi} i gene-
ral-major prof. dr Miodrag Jevti}.
Otvaraju}i skup, general Jevti} je pozdra-
vio potpredsednika SANU prof. dr Qubi{u
Raki}a, predsednika Matice Srpske akademika
êdomira Popova, predsednika Srpskog lekar-
skog dru{tva prof. dr Radoja ôlovi}a, pred-
sednika Akademije nauka Srpskog lekarskog
Novine u perkutanoj traheostomiji dru{tva prof.dr Pavla Milenkovi}a i druge
uvaène goste, velika imena srpske medicine.
U poseti Klinici za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA bio je prof. dr An- U~esnike skupa pozdravio je i predsed-
tonio Fantoni, anesteziolog iz Milana, autor tehnike perkutane traheostomije, sa sa- nik Akademije medicinskih nauka Srpskog le-
radnicima.
karskog dru{tva prof. dr Pavle Milenkovi}.
Profesor je odrào seminar o translaringealnoj traheotomiji najnovijoj meto-
Akademik dr Vladimir Jokanovi} govo-
di perkutane traheostomije u dana{woj intenzivnoj medicini, ~iji je on autor. Semina-
ru su prisustvovali lekari specijalisti iz Srbije (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Kra- rio je o dr Vladanu \or|evi}u i wegovoj ulo-
qevo, Uìce, Subotica, Zrewanin, Pan~evo) i kolege iz inostranstva (Rumunije, Bugar- zi u reformi civilnog saniteta Srbije, a ge-
ske, BiH, Makedonije, Crne Gore). Posle uvodnih izlagawa, polaznici su bili u mogu}- neral Jevti} o istorijskom razvoj srpskog voj-
nosti da na modelima sami isprobaju najnoviju tehniku perkutane traheostomije i ovla- nog saniteta i ulozi dr \or|evi}a u wegovoj
daju ve{tinom wenog izvo|ewa. reformi.
Seminar je organizovan u okviru aktivnosti Centra za kontinuiranu medicinsku
edukaciju Vojnomedicinske akademije, a wime je rukovodio pukovnik prof. dr Predrag Nova klasa polaznika
Romi}. [kole rezervnih
oficira
Novi doktori i magistri nauka Dvadeset i pet polaznika 95. klase [ko-
le rezervnih oficira sanitetske slu`be i 93.
Povodom Dana VMA, na sve~anoj sednici Nastavno-nau~nog ve}a promovisani su
klase [kole rezervnih oficira veterinarske
novi doktori i magistri nauka.
Novi doktori nauka su: dr Qiqana Jaukovi}, potpukovnik dr stomatolo{kih nauka
slu`be otpo~eli su {kolovawe sve~anim pri-
Milo{ Duka, major dr Nenad Stepi} i major magistar stomatolo{kih nauka Stevo Ma- jemom u amfiteatru VMA.
tijevi}. Dobrodo{li u Vojnomedicinsku akade-
Zvawe magistra dobili su: pukovnik dr Slobodan A}imovi}, potpukovnik dr Mi- miju. @elim vam da vredno radite, da mnogo
roslav Bro}i}, pukovnik dr Neven Vavi}, dr Svetlana Vesanovi}, dr Aleksandra Vuko- toga nau~ite, da pro{irite teorijska znawa i
manovi}, dr Marija Dopu|a, dr Elamin Ben Isa iz Libijske Xamahirije, dr \or|e Je- prakti~na iskustva, da budete boqi od nas,
li}, kapetan dr Bojan Jovi~i}, primarijus dr Mirjana Kendri{i}, Marika Qubenov, ali i da vam neka specifi~na znawa koja ovde
potpukovnik dr Dragan Mari}, dr Milena Jovi}, potpukovnik dr Dejan Miqkovi}, dr budete stekli, a odnose se na zbriwavawe po-
Vesna Mioqevi}, Du{ica Mirkovi}, dr Dejan Mocovi}, dr Qiqana Petrovi}-Jeremi}, vre|enih i obolelih u uslovima masovnih ka-
dr Biqana Prcovi}, potpukovnik dr Sr|an Star~evi}, dr Gordana Cvetkovi} i pukovnik tastrofa, nikada ne zatrebaju rekao je po-
dr Zvonko [undri}. zdravqaju}i polaznike [kole rezervnih ofi-
Na sve~anosti su progla{eni i najboqi u 94. klasi [kole rezervnih oficira sa- cira, svr{ene studente medicine i veterine,
nitetske slu`be. Tre}i u rangu je dr Vladimir Kneèvi}, sa prose~nom ocenom 9,32, na~elnik VMA general-major prof. dr Mio-
drugi je dr Nikola Qubi}, sa prose~nom ocenom 9,37, a prvi je dr Lazar Blagojevi}, sa drag Jevti}.
prose~nom ocenom 9,47. Pripremila E. RISTANOVI]
38 15. mart 2009.

SA
galerije
Odraz u ogledalu
Pi{e amtimo i druge zime, ali ova nam je nekako skandal, doju~era{wi ~elni ~ovek institucije
Branko KOPUNOVI]
P te{ko pala. Oduìla se, umorila nas.
Red slavqa, red snega, pa starih godi-
{wih odmora, smetova, studentskih i |a~kih ras-
Ivan ]urkovi} pre samog glasawa, xentlmenski je
predao palicu svom nasledniku. Umesto nekada-
{weg ~uvenog golmana, na ~elu Olimpijskog komi-
pusta... Odlazak decembarske klase vojnika da se teta Srbije staja}e proslavqeni ko{arka{ki
oduè otaxbini i ispra}aji tom prilikom, pod- centar Vlade Divac. Neka je sa sre}om!
stakao je mladi}e na novo (staro) razmi{qawe. Drama na beogradskom mostu gazela umalo
[ta je boqe? Privikavati se na novi na~in ì- da se nije pretvorila u tragediju i to pred broj-
vota, obuku, i}i na teren i ga|awe po studeni ili nim svedocima jedne istine. Kao odraz u ogledalu
sa~ekati da ozeleni, pa lagano s prole}a... De- moglo se mnogo toga sagledati. Jedan o~ajni mla-
cembarci kaù, jeste, bi}e te{ko nekoliko mese- di}, poquqane psihe, latio se oru`ja i re{io da
ci, ali eto nas kod ku}e pre leta... sebi prekrati muke. Stao je na ogradu i vitlao pi-
Plima svetske ekonomske krize zapquskuje {toqem. Ubrzo je stigla policija, zaustavila sao-
mnoge obale. Te{ko da postoje dokovi koji }e bez- bra}aj i po~ela mu~ne pregovore sa momkom koji
bri`no izdràti wen teret. Zaista {eretski zvu- im je najpre pretio, a onda se poveravao. Qudi u
~e neke izjave eksperata da }emo se usred te i plavim uniformama su pokazali sve {to u trenu-
takve pojave na}i u povla{}enom poloàju. cima te{ke odluke treba da krasi wihovu profe-
Ozbiqniji qudi, poput profesora sa beogradskog siju: hrabrost, strpqewe, humanost, brigu za bez-
ekonomskog fakulteta, mnogo su oprezniji u oce- bednost gra|ana... A gra|ani? Ozloje|eni {to du-
nama. Za svaku pohvalu su napori vlade da narodu go ~ekaju, osuli su po policiji i potencijalnom sa-
olak{ala preìvqavawe u o~igledno te{kom pe- moubici. Neki se nisu libili da poru~e: neka sko-
riodu. Povoqni krediti se pomiwu, formiraju se ~i pa da krenemo. Naàlost, jedna majka je iz auta
redovi pred {alterima banaka, qudi strpqivo izvela dvoje dece kako bi ih slikala tako da se u
~ekaju. Ali to su krediti za automobile! Sude}i
pozadini vide akteri drame.
po tome i ne stojimo tako lo{e. Odmah je planuo
planirani kontingent punta iz kragujeva~kih ha- Sre}om, policajci su bili na visini zadat-
la i sada se ~eka karta vi{e. To pomalo li~i na ka, jedan ìvot je spasen, o~uvan je obraz profe-
gradwu ku}e od krova, a za temeqe }emo ve} ne{to sije, a za obraze pojedinih gra|ana niko nije si-
smisliti. guran.
Paket za preìvqavawe treba bri`qivije inistarstvo sporta povuklo je, sude}i po
osmisliti, dobro ga pripremiti, pa ga tek onda
ponuditi. Iako nisu najugroènija socijalna ka-
tegorija, pripadnici Vojske su veoma zaintereso-
M mnogim reakcijama, diskutabilan potez,
tako {to je proslavqenog reprezentativca
Danila Ikodinovi}a angaòvalo za rad sa mla-
vani da im se olak{a materijalni poloàj. Mno- dima. Nema sumwe da je Da~a wihov veliki idol.
gi jo{ ìve pod kirijom, {koluju decu, imaju ne- Za sve {to je dao na{em vaterpolu kapa dole. Ali
zaposlene supruge... A visokoprofesionalno prebrza vo`wa motocikla, kojoj se tako strasno i
obavqaju svoje du`nosti i zdu{no brane ugled dr- bezrezervno predavao, pretvorila se u no}nu mo-
àvne institucije kojoj pripadaju. ru. Pro{log leta je umalo izgubio glavu. Sam Bog
Dakle, lepo je voziti se novim autom i re{i- ga je sa~uvao. Posle niza te{kih operacija, stao
ti se (na)trule karoserije. Pre svega je sigurno i je na noge i èqan je posla. To je za svaku pohvalu.
sasvim je u duhu na~ela novog Zakona o bezbedno- Ideja da se posveti mladima, tako|e. Samo ukoli-
sti saobra}aja. Me|utim, to je standard (pre) po- ko bude osmislio pravu strategiju. Odgovornog po-
sle standarda. Prioriteti su na op{tem nivou sla se primio i ukazano mu je ogromno poverewe.
svakodnevice... Ako im bude (u)kazivao na pravce koji vode ka
raj februara nam je doneo jo{ malo opti- uspehu, a rad (trening) i stvarala{tvo su u wego-
K mizma. Uo~avamo boje i mirise mimoza na

ulicama. Ve{ti trgovci kriju poreklo pro-
izvoda, ne pla}aju PDV, a qudi vole stru~ak ù-
voj osnovi, misija popularnog vaterpoliste ima}e
smisla. Naravno, na li~nom primeru mora im ob-
jasniti puteve i stranputice. Pobede jesu inspi-
tih izdanaka na stolu, pa sve i da je naparfemi- racija lo{e iskustvo pouka...
san... Pro{ao je 8. mart. [to jednom re~e pesnik
Dobili smo novog predsednika Olimpijskog Du{ko Radovi}: Dan èna uvek dolazi tiho, luka-
komiteta Srbije. Bila su samo dva kandidata koje vo nam se pribliàva, a napada iznenada. Na me-
su neki zli dusi u predizbornoj kampawi poku{a- ti su prazni nov~anici i oliwale emocije. Onima
li ne da suo~e ve} da posva|aju. Kako bi prekinuo koji iskreno vole, a pa`qivi su i tokom godine,
mu~nu raspravu, koja je pretila da preraste u nisu potrebne generalne probe pred praznik.
39
Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI
Nove ameri~ke trupe u Avganistanu do leta Dodatanih 75 milijardi

za Avganistan i Irak
Dodatnih 17.000 ameri~kih
vojnika, ~ije je upu}ivawe u Avga- Ameri~ki predsednik Barak Obama za-
nistan odobrio predsednik Barak traìo je dodatnih 75,5 milijardi dolara
Obama, bi}e operativni do leta, iz buxeta za ratove u Iraku i Avganistanu
pre avgustovskih predsedni~kih do kraja teku}e fiskalne godine koja se
izbora u toj azijskoj zemqi, izja- zavr{ava 1. oktobra, {to pokazuje wegov
vio je general Dejvid Mek Kernan. plan da povu~e vojsku iz Iraka. U objavqe-
Ve}i deo novih trupa isko- nom predlogu buxeta za fiskalnu 2010. go-
risti}u u ju`nom delu Avganista- dinu, koja po~iwe 1. oktobra ove godine,
na, u oblasti gde nemamo dovoqno Obama traì i 130 milijardi dolara za voj-
prisustvo, izjavio je glavnoko- ne operacije u dva rata, {to je mawe od pri-
manduju}i Natoa i ameri~kih sna- bli`no 140 milijardi, koliko se o~ekuje da
ga u Avganistanu na konferenciji }e biti potrebno ove godine.
za {tampu. On je istakao da su sve u~estaliji napadi pobuwenika na avganistanske i me|una- Buxetom se odobrava predsednikova
rodne snage, ali i na vladine objekte. strategija za pove}awem na{ih resursa u
Kernan je rekao da 17.000 vojnika predstavqa oko dve tre}ine broja koji je on prvo- Avganistanu i odgovornim povla~ewem tru-
bitno traìo i da }e tokom leta to biti dovoqno. Od 70.000 vojnika me|unarodnih snaga u
Avganistanu, 38.000 ~ine Amerikanci.
Nato obnavqa saradwu sa Rusijom

[efovi diplomatija Natoa dogovorili su se da, od-
mah posle susreta lidera Atlantskog saveza, po~etkom apri-
la, obnove rad Saveta NatoRusija i na ministarskom nivou,
izjavio je generalni sekretar Natoa Jap de Hop Shefer.
Kqu~ni podstrek tome dala je odluka Va{ingtona da od
Moskve zatraì saradwu u snabdevawu trupa Natoa u Avga- pa iz Iraka, navodi se u dokumentu. Kon-
nistanu i da predloì Rusiji dogovor o izgradwi raketnog gres je ve} odobrio polovinu sume koja je
{tita u Evropi. Obaminoj administraciji potrebna za
Shefer je naglasio da je Rusija vaàn, globalni igra~ Irak i Avganistan tokom ove godine. Pred-
na svetskoj pozornici i da ne razgovarati s Rusima nije logom buxeta za 2010. predvi|a se pove-
re{ewe. On je naveo i da su atlantski partneri spremni }awe rashoda za odbranu za ~etiri pro-
da razmotre i predlog ruskog predsednika Dmitrija Medve- centa, odnosno 20,4 milijarde dolara, bez
deva o stvarawu nove strukture i mehanizma bezbednosti u tro{kova za ratove ili rad na nuklearnom
Evropi, ali da od Medvedeva o~ekuju dodatne podrobne poj- oru`ju.
edinosti o tom planu. Ukoliko Kongres usvoji predlog buxeta,
ukupni vojni rashodi dostigli bi gotovo 664
milijarde dolara tokom fiskalne 2010. go-
Rusija ne {tedi na vojsci dine.
Uprkos smawewu buxetskih ras- Taxikistan odobrio

hoda, na kupovini novih vrsta nao- tranzit Nato opreme
ruàwa i tehnike, kao i na socijal- do Avganistana
nim izdvajawima za pripadnike voj-
ske ne}e se {tedeti, izjavio je ruski Taxikistan i Uzbekistan odobrili su
predsednik Dmitrij Medvedev tokom tranzit nevojnih sredstava Natoa preko wi-
posete Dalekom Istoku i Zabajkal- hovih teritorija na putu za Avganistan, sa-
skoj Pokrajini. op{tio je ameri~ki admiral Mark Harni~ek.
Pozicije za modernizaciju oru- Ova objava dolazi u trenutku kada se u
ànih snaga i socijalna davawa tre- susednom Kirgistanu privodi kraju procedu-
balo bi da se finansiraju kao O~ena{, ostalo moè da pretrpi korekcije, rekao je Med- ra o zatvarawu ameri~ke baze u toj zemqi
vedev, odgovaraju}i na pitawe pitomaca 212. centra za pripremu tenkista, iz grada îte. koja je kori{}ena kao va`na podr{ka vojnim
Prema re~ima ruskog predsednika, ne treba obustavqati i smawivati finansirawe operacijama SAD u Avganistanu.
programa za stambeno obezbe|ewe vojnika, kao ni isplate materijalnih stimulacija vojni- Manas je godinama bio jedina ameri~ka
cima. baza u centralnoj Aziji po{to je Uzbekistan
Tako|e, Medvedev je demantovao glasine po kojima bi mogao da bude pove}an rok slu`be 2005. Amerikancima uskratio gostopri-
za regrute, koji je od 1. januara pro{le godine smawen sa dve na godinu dana. mstvo na wegovoj teritoriji, besan zbog za-
Za Ministarstvo odbrane planirano je izdvajawe u ovoj godini 1.376, 5 milijardi ru- padnih kritika wegovog o{trog opho|ewa
baqa (oko 30,3 milijarde evra). prema demonstrantima.
40 15. mart 2009.

P A R A L E L E
Pi{e
Aleksandar RADI]
Evro pa i Ru si ja
oderna ruska politika èli da bude aktivno u Ju`nu Osetiju posredno su se sudarili interesi
M pridruèna integracionim procesima kada je

re~ o za{titi ruskih interesa i zato je real-
no da ra~una na posebne veze sa EU. Dodu{e, odno-
promotora {irewa Alijanse na istok, sa intere-
sima Rusije, odlu~ne da podvu~e crtu i postavi no-
va pravila.
si u Alijansi su ~esto vrlo zamr{eni. Iako se na Neke od ~lanica Alijanse, nimalo slu~ajno i
formalnom planu insistira na partnerstvu i Ru- u velikim silama iz EU, prepoznali su gruzijski po-
sija se nalazi na listi ~lanica Partnerstva za tez kao politi~ki avanturizam, ali poklekli su
mir, ~ini se da se ~esto u Alijansi, nova otvorena pred stavom ve}ine da Nato osudi Ruski uzvratni
i dinami~na ruska politika prepoznaje kao bez- udar. Osim SAD i Velike Britanije, najo{trije
bednosni izazov. stavove pokazali su politi~ari nove Evrope, one
Sliku partnerstva naru{ava iskustvo pro- koja se do pre dve decenije pripremala pod okri-
{losti iz dekada hladnog rata. Dvadesetak godina qem Var{avskog pakta za rat protiv Zapada.
svet deli od vremena kada se isto~ni blok po~eo Prilike na Kavkazu sada nisu glavne vesti.
da uru{ava i u tom vremenu Nato se pokazao kao Pra{ina se slegla i do{lo je vreme da se trezve-
struktura dosledna u sprovo|ewu prvobitnog sme- no promi{qa o odnosima Alijanse i Rusije. Na~in
Ministri ra prodora prema istoku. U tome nisu kori{}eni na koji su iz Natoa poslali poruku da èle obnovu
tenkovi, {to ne zna~i da se postupalo mekano ka- odnosa moè se smatrati elegantnim, jer se umesto
Severnoatlantske da je re~ o promenama reìma i prilago|avawu rasprave o tome ko voli, a ko ne voli Ruse, ko ima
alijanse odlu~ili su politi~ke stvarnosti isto~nih dràva potrebama i ko nema koristi, ukazalo na ~iwenicu da je Rusi-
da obnove formalne zapadnog modela demokratije. Jedna za drugom sve ja kqu~na dràva u nastojawu Severnoatlantske
odnose sa Ruskom ~lanice Var{avskog pakta, osim prostora biv{eg alijanse da stabilizuje prilike u Avganistanu.
Federacijom, SSSR-a, u{le su u Alijansu. Rekli su da to ne meri~ki dràvni sekretar Hilari Klinton na
koji su privremeno
prekinuti leta
predstavqa uslov za EU, ali u praksi su sve prvo
postale deo bezbednosnog saveza, a onda i eko-
nomskog.
A sebe je preuzela da u ime autoriteta najmo}-
nije dràve sveta kaè: Moèmo i moramo
na}i na~ine da konstruktivno sara|ujemo s Rusijom
pro{le godine Kada se projekat osvajawa istoka kontinen- u oblastima od zajedni~kog interesa, ukqu~uju}i
posle kratkotrajnog ta zaokruìo, prodor je nastavqen nizom poli- pomo} narodu Avganistana". Od Rusije se traì da
oruànog konflikta ti~kih manevara koji su doveli do zamene vlasti u obezbedi tranzit za potrebe Natoa kroz svoju te-
dràvama u okruèwu Rusije. One su, umesto pro- ritoriju, zatim da me|u centralnoazijatskim drà-
na Kavkazu. ruskih lidera, na dràvnom kormilu dobile nove vama obezbedi podr{ku i za tranzit i za odràva-
Zainteresovanost lidere, zainteresovane za razvoj prekookeanskih we baza Severnoatlantske alijanse. Amerikanci
da se odrè dobre veza i sa pre~esto vrlo negativnim stavom prema su ve} dobili odobrewe za tranzit, ali pod uslo-
veze sa isto~nom susednoj Rusiji. O partnerstvu se pri~alo, a u vom da se kroz Rusiju ne prevozi naoruàwe.
praksi se vodio politi~ki rat za suzbijawe uti- Sada su putevi saradwe otvoreni i zato, ve-
silom pokazale su caja Rusije. rovatno i pored demantija, ima istine u tome da
vode}e sile Evropske sloènom mozaiku odnosa dràva i saveza su SAD i Rusija ve} do{le do na~elnog dogovora
unije Francuska
i Nema~ka.
Istomi{qenici
U naravno da su se isprepleli interesi i da se
odnos Severnoatlantske alijanse i Rusije ne
moè tuma~iti samo kao jednostrani poku{aj save-
za da postigne kona~nu pobedu, ali pokazalo se da
da ameri~ka strana odustane od razvoja raketnog
{tita, u zamenu za rusku podr{ku u otklawawu ri-
zika od potencijalnog razvoja iranskog nuklear-
nog oru`ja.
politi~kih lidera se samo punopravno ~lanstvo u Natou tretira kao Pregovori su u toku, rezultati }e se saznati,
te dve sile su stvarni savezni~ki odnos sa dràvama istoka. a formalno, sa obnovom odnosa NatoRusija sa~e-
i politi~ke Na istoku nisu previ{e ~ekali da uzvrate i ka}e se na zavr{etak samita Severnoatlantske
elite ve}ine novi ruski lideri su silom u ê~eniji, na prelazu alijanse, zakazanog za idu}i mesec. Oni iz Alijan-
visokorazvijenih iz 20. u 21. vek, pokazali kako }e {tititi ruske se koji su bili protiv obnove veza dobili su pouku
interese. U Alijansi su prihvatili izazov i podi- da veliki donose odluke. Zato su Litvanci, koji su
dràva Evropske gli ulog poku{ajem da se dràve iz ju`ne sfere ru- poku{ali da blokiraju dogovor o nastavku sarad-
unije, jer su svesne skih interesa pridruè tom savezu. Kulminacija we, brzo odustali od primedbe na odluku velikih
neminovnosti te igre bila je pro{log leta, kada su Rusi u neko- sila. U Alijansi su doneli pragmati~nu odluku, ali
savezni{tva sa liko dana sru{ili vi{e godina stvarani projekat sa ameri~ke strane nisu se suzdràli da ne ukaù
Rusima, silom koja Gruzije kao proameri~ke dràvice, izrazito rena to da vrata
zervisane i ~ak agresivne prema Rusiji. Gruzijski Alijanse èle ostaviti otvorena za Ukrajinu
se prostire na vi{e vojnici nisu propu{tali ve`be Natoa, brzo su i Gruziju i pride poslali poruku Moskvi da su za-
od dva kontinenta usvojili novo naoruàwe i vojnu opremu i, na kra- brinuti zbog navodne koncentracije jedinica na
i ima prirodne ju, pokazalo se da su se time pripremali ne za od- Kavkazu.
resurse. branu, ve} za rat. Kada su gruzijski bataqoni u{li Igra se nastavqa.
41
feqton Terorizam i obave{tajne slu`be (3)
Pi{e Opasno
Nenad NE[OVI]
poistove}ivawe
Na prostoru Kosova erorizam albanskih ekstremista na prostorima Kosova i Metohije traje vi{e
od jednog veka. Sve do 1990. godine fanatizovano jezgro albanskih ekstremista
i Metohije, mo`da vi{e
nego igde drugde u svetu,
ve} gotovo ceo vek traje
preplitawe obave{tajne
slu`be i terorizma.
T ~inile su ilegalne teroristi~ke grupe, ~ije je brojno stawe bilo zanemarqivo.
Pripadnici tih grupa izvodili su na Kosmetu i u inostranstvu neprestano akte
nasiqa protiv Jugoslavije, a posebno su bili agresivni u periodu organizova-
nih masovnih gra|anskih nereda (1961, 1968, 1981, 19891990. godine).
Pomo} albanske populacije ekstremistima i teroristima na Kosovu i Meto-
hiji bila je razli~ita u odre|enim razdobqima, a na postojawe neprekinute niti
terorizma presudno su uticali i mnogi spoqa{wi ~inioci, me|u kojima se, po kon-
Zarad ostvarivawa tinuitetu, isti~e podr{ka susedne Albanije.
Pored spoqa{wih, nesumwivo je da su, tokom prethodnih decenija, na postoja-
separatisti~kih we i neprekidni razvoj ekstremizma i terorizma na Kosmetu uticali i odre|eni
i secesionisti~kih unutra{wi ~inioci, posebno nesnalaèwe, nerazumevawe i neodlu~nost dràvne
vlasti, koja je, svojim nemu{tim politi~kim akcijama i re{ewima, zapravo ohra-
interesa i razarawa brivala secesioniste i stvarala uslove za sve lak{e ostvarewe wihovih ciqeva.
jedne suverene dràve,
Tero ri sti i oba ve {taj ci
u ju`noj srpskoj pokrajini na Ko so vu i Me to hi ji
sve vi{e se poistove}uju Neprekidno protivzakonito i nasilni~ko delovawe albanskih ekstremista i
zadaci i uloga tih, terorista protiv Srbije (i Jugoslavije) moè se uslovno podeliti na dva perioda:
do posledwe decenije 20. veka i posle 1990. godine. Prvo razdobqe osobeno je po
po definiciji tome {to je javnu podr{ku albanskim ekstremistima pruàla jedino Albanija, dok
suprotstavqenih kasnije oni imaju tajnu i javnu inostranu podr{ku.
Na Kosovu i Metohiji je tada formirano vi{e politi~kih organizacija pri-
delatnosti. padnika albanske nacionalne mawine, ~iji programi imaju za ciq otcepqewe Ko-
42 15. mart 2009.

sova i Metohije od Srbije i federacije. Kao najuticajnija politi~ka zemaqa, koalicija, regionalnih i me|unarodnih organizacija, ali i
stranka me|u albanskom nacionalnom mawinom, krajem devedesetih vlade i resorna ministarstva nekih dràva, me|unarodne i nevla-
godina izdvojio se Demokratski savez Kosova, ~ije se radikalno kri- dine organizacije.
lo zalaè za ratnu varijantu secesije Kosova i Metohije. U saradwi Da li su ti pojedinci, grupe i organizacije bili obmanuti, jer
sa inostranim obave{tajnim slu`bama formirana je takozvana wihovi obave{tajci organi nisu vladali relevantnim podacima,
Oslobodila~ka vojska Kosova, vojno krilo teroristi~ke organi- ili su pak, suprotno tome, wihovi obave{tajci, posredstvom alban-
zacije poznate pod imenom Narodni pokret za oslobo|ewe Kosova. skog separatisti~kog pokreta, sprovodili subverzivnu i teroristi~-
Na podru~ju KiM sve su brojniji albanski emigranti, tajno uba~eni ku delatnost prema jednoj suverenoj dràvi, pitawe je na koje traì-
sa zadatkom da u~estvuju u stvarawu i uve`bavawu diverzantsko-te- mo odgovor. Ma koliko skriven, on se moè videti u doga|ajima koji
roristi~kih grupa za napade na vojne objekte, diverzije i sabotaè slede po dolasku Kfora i Unmika u ju`nu srpsku pokrajinu.
na javnim objektima i napade na izdvojene vojni~ke sastave radi za- Od 10. juna 1999. teroristi~ke aktivnosti albanskih ekstre-
plene naoruàwa, municije i drugih minsko-eksplozivnih sredstava. mista protiv Srba i Crnogoraca na Kosovu i Metohiji nisu presta-
U tom periodu albanska obave{tajna slu`ba uspostavqa koor- jale. Naprotiv, one su intenzivirane. Veliki broj primera zabele-
dinaciju izme|u albanske emigracije, lidera albanskog secesioni- ènih od tada ukazuje da je nealbansko stanovni{tvo na Kosovu i
sti~kog pokreta na Kosovu i Metohiji i secesionisti~kih krugova u Metohiji, pred licem me|unarodne zajednice i wenih vojnika, izlo-
drugim jugoslovenskim republikama. èno nevi|enom teroru. Ali, odgo-
Na osnovu procene albanskih varaju}a reakcija svetske organiza-
ekstremista i wihovih inostranih cije i javnog mwewa izostaje. Da bi
sponzora da ilegalne teroristi~ke se, me|unarodnim pravom zabrawe-
grupe, koliko god da su fanatizova- na, teroristi~ka aktivnost OVK
ne, naoruàne i ve{te u primeni na- prikrila, deo me|unarodne zajedni-
siqa protiv Srbije i SRJ, ne}e mo- ce 21. juna 1999. donosi dokument
}i da se odrè duè vreme, doneta je kojim se ona preimenuje u Kosovski
odluka da se, uporedo s bojkotom ma- za{titni korpus, ~ijim formirawem
ti~ne dràve, wenih institucija i OVK, me|utim, nije prestala da po-
aktivnosti (popis stanovni{tva, iz- stoji.
bori), otpo~nu pripreme za usposta- Dolaskom me|unarodnih snaga
vqawe ilegalnih vlastitih organa bezbednosti na Kosovo i Metohiju
vlasti na Kosovu i Metohiji. Tako su agonija srpskog naroda se nastavqa.
ve} sredinom 1990. godine u~iweni Iako su u sastavu me|unarodnih sna-
i prvi zna~ajni koraci u tom pravcu ga prisutni pripadnici najelitnijih
usvojena je protivustavna Dekla- jedinica za protivteroristi~ka dej-
racija o nezavisnosti Kosova, or- stva pojedinih zemaqa, vrhunski ob-
ganizovan generalni {trajk Albanaca i donet Ustav Republike Ko- u~eni i opremqeni borci, ne samo da se ne sprovodi Rezolucija SB
sova. Na osnovu tih dokumenata obrazovani su ilegalni organi 1244, nego se, u me|uvremenu, u tom delu Srbije stvara i samopro-
vlasti skup{tina, vlada, resorna ministarstva, oformqene poli- klamovana nezavisna dràva, kao deo o~igledne aktivnosti stra-
cija i vojne institucije, osnovani privredna komora i univerzitet, nih obave{tajnih slu`bi u sprovo|ewu i realizaciji interesa poje-
uvedeni lokalni organi uprave i organizovana nastava prema sop- dinih zemaqa.
stvenim nastavnim programima, mimo zakona i nastavnih programa
nadle`nih organa Republike Srbije. Agresivnom informativno i Uti caj stra nih
propagandnom delatno{}u nastojali su da ubede, odnosno nateraju oba ve {taj nih slu `bi
svoje sunarodnike da bezuslovno po{tuju wihovu vlast. Ve} sredinom 1999. godine albanske obave{tajne slu`be, po-
Prema onima koji su imali druga~ije mi{qewe ili su odbijali sebno Nacionalna informativna i Vojnoobave{tajna slu`ba, iako
da se povinuju wihovim zahtevima preduzimali su represivne mere, jo{ u fazi rekonstrukcije i obnavqawa kadra, uspevaju da se infil-
ukqu~uju}i i likvidaciju, {to pokazuje da su homogenizaciju Albana- triraju u institucije na Kosovu i Metohiji i aktivno u~estvuju u svim
ca na Kosmetu od prvog dana nastojali da obezbede terorizmom. Ve} zbivawima na teritoriji ju`ne srpske pokrajine. Jo{ tada, veliko-
1992. godine albanski ekstremisti izabrali su i svog predsednika, albanski pokret je u okviru vojnog krila, koje se priprema za ko-
Ibrahima Rugovu, daju}i mu titulu predsednik Kosova. na~no osloba|awe Kosova, formirao i ilegalne obave{tajne slu-
Podr{ka teroru `be, koje se bave obave{tajno-bezbednosnim poslovima za potrebe
privremenih organa vlasti i raznih politi~kih partija i institucija.
Istovremeno, dok su agresivnom i tendecioznom propagandom U institucijama i politi~kim partijama na Kosovu i Metohiji,
nastojali da se u svetu prikaù kao predstavnici obespravqene i kao ekspozitura albanske obave{tajne slu`be, razvija se Nacio-
terorisane albanske etni~ke zajednice na okupiranom Kosovu i nalna informativna slu`ba Kosova K[IK, osnovana u nizu taj-
Metohiji, ekstremisti su sprovodili i sveobuhvatne vojne pripreme nih ilegalnih obave{tajnih slu`bi kosovskih Albanaca. Idejni tvo-
za stvarawe oruàne sile koja }e biti sposobna ne da vojni~ki po- rac te slu`be je Ha{im Ta~i, a u wenom osnivawu u~estvovali su
razi snage bezbednosti Srbije i SRJ, ve} da stvori uslove za vojno Xavit Haqiti i Kadri Veseqi, pripadnici obave{tajne slu`be Al-
me{awe inostranih ~inilaca protiv Jugoslavije. Organizovali su banije. Uz materijalnu i stru~nu pomo} inostranih obave{tajnih
prihvat potencijalnih terorista i wihovu obuku u specijalnim logo- slu`bi, K[IK je formirana transformacijom Kontraobave{tajne
rima na teritoriji Albanije, a u pograni~nim selima prema Alba- agencije, koja je u sastavu tada{we OVK od 1997. do 1999. godine
niji, posebno na teritoriji op{tina De~ane, \akovica i Prizren, realizovala veliki broj teroristi~kih akcija sa ciqem zastra{i-
~esto su ilegalno boravili pripadnici albanske obave{tajne slu- vawa i proterivawa nealbanskog stanovni{tva.
`be, koji su davali instrukcije albanskim ekstremistima. Snaga K[IK-a proizlazi iz wene povezanosti sa organizova-
Za sve {to su u to vreme ~inili, albanski ekstremisti imali nim kriminalom, ~ijim sredstvima se izdràva i finansira svoje
su ogromnu podr{ku ne samo Albanije, nego i mnogih drugih zemaqa. delatnosti.
Analiza sadràja te javne, neprekidne i dobro uskla|ene podr{ke, Organizovana je na teritorijalnom principu. U Pri{tini u
~iji su rezultati stvarawe najve}e zlo~ina~ke organizacije na Bal- hotelu Grand nalazi se {tab, predstavqen kao Glavni direkto-
kanu (OVK) i destabilizacija regiona u duèm razdobqu, pokazuje rat. U skoro svim mestima na KiM deluju pot~iweni sastavi, ozna-
da su weni nosioci bili pojedinci, odnosno predstavnici pojedinih ~eni kao teritorijalni odseci.
43
feqton
Albanske obave{tajne slu`be

na Kosovu imaju jasne zadatke, pri
~emu je prioritetan ciq proteri-
vawe preostalog nealbanskog sta-
novni{tva i zauzimawe severnog
(srpskog) dela Kosovske Mitrovice.
Nosilac planiranih operacija u
tom delu KiM je specijalna terori-
sti~ka grupa, po imenu Qelat. Za
organizaciju rada i realizaciju
plana zaduèni su Bekim [uti, Is-
met Haxa i Nexat ûbreqi. Grupa je
zaduèna za prikupqawe obave-
{tajnih informacija i izvo|ewe
specijalnih diverzantsko-terori-
sti~kih zadataka na severu KiM
protiv srpskog stanovni{tva, ali u
planu imaju i napade na mawe jedi-
nice Kfora i Unmik.
Pored ovih, na prostoru KiM
deluje ~itav spektar drugih obave-
{tajno-bezbednosnih organizacija i
institucija, pre svega politi~kih
partija, ali i nevladinih organiza-
cija, legalnih ekspozitura vode}ih Teroristi~ki napad u Madridu, 11. mart 2004. godine
obave{tajnih institucija u svetu i gu}nosti savremenih tehni~kih, in-
druge, koje nisu u teì{tu obrade u TERORISTI U UNIFORMI formacionih i sli~nih sredstava
ovom radu, ali se wihov uticaj i de- OBAVE[TAJACA kako bi za{titili integritet kolek-
latnost prepli}u u gotovo svakom tiva kome pripadaju i pospe{e we-
U {tabu Informativne slu`be Kosova radi vi{e od
obra|enom poglavqu. govu nasilni~ku delatnost.
60 qudi u tri sektora za organizovani kriminal, ~iji je
Su{tinske razlike me|u na- Primer albanskog terorizma
ciq da elimini{e konkurentske kriminalne klanove, an-
vedenim obave{tajno-bezbedno- na Kosovu i Metohiji je po svemu ilu-
titeroristi~ki, namewen za pra}ewe svih srpskih organi-
snim organizacijama Albanaca na strativan. Vi{e od jednog veka al-
zacija, udruèwa i grupa gra|ana i za pra}ewe stranih
Kosovu i Metohiji nema. Izme|u banski secesionisti sistematski
obave{tajnih slu`bi na teritoriji KiM, te za kontraoba-
ostalog, one su u slu`bi pojedinih primewuju nasiqe nad nealbanskim
ve{tajni rad prikupqa informacije o delovawu stranih
partija i wihovih vo|a, pa su po stanovni{tvom, posebno Srbima.
obave{tajnih slu`bi.
potrebi namewene kontroli i li- Te{ko se za neki oblik ugroàvawa
U sastavu K[IK-a nalazi se oko 50% pripadnika
kvidaciji politi~kih protivnika i bezbednosti dràve moè re}i da je
Nacionalne informativne slu`be Albanije, a ostatak ~i-
biznismena koji se prepli}u u kri- u tolikom periodu, kontinuirano,
ne najekstremniji pripadnici tzv. OVK.
minalnim poslovima na Kosovu i sistematski i surovo, sprovo|en kao
Metohiji. {to je to terorizam albanskih eks-
Pored aktivnog u~e{}a u stvarawu obave{tajno-bezbednosnih tremista i separatista na Kosovu i Metohiji. Krajwi ciqevi al-
struktura Albanaca na Kosovu i Metohiji i postavqewa svog naji- banskih separatista nisu bitno mewani od wihovog definisawa u
skusnijeg kadra na rukovode}e funkcije tih struktura, Nacionalna dokumentima Prve Prizrenske lige 10. juna 1878. godine.
informativna slu`ba Albanije instalirala je na ovim prostorima Obave{tajna-bezbednosna delatnost albanskih terorista i
i svoje punktove u kojima se odràvaju radni dogovori i planiraju ekstremista na Kosmetu bila je vaàn ~inilac u pripremawu i izvo-
aktivnosti bezbednosnih struktura kosovskih Albanaca, te je wen |ewu nasilnih akata. Ona je bila sveobuhvatna, neprekidna, uspe-
delokrug i intenzitet rada znatno pro{iren progla{ewem nezavi- {na i pravovremena, agresivna, objediwena sa bezbednosno-poli-
snosti Kosova i Metohije ka stvarawu Velike Albanije. cijskom delatno{}u, uskla|ena i potpuno kontrolisana. Posebnu
pomo} dobijali su od Obave{tajne slu`be Albanije i od drugih ino-
Posledice preplitawa stranih obave{tajnih slu`bi.
Nema sumwe da je u dana{we vreme terorizam postao domi- Neprekidni terorizam koji su albanski ekstremisti sprovodi-
nantni oblik nasiqa, neretko i u funkciji ostvarivawa dràvnih li na Kosovu i Metohiji uveliko je doprineo promeni etni~ke struk-
interesa. Zbog toga se moè o~ekivati da }e, u zavisnosti od dràv- ture stanovni{tva na tom podru~ju i dana{woj nacionalnoj slici
nih ciqeva, obave{tajne slu`be biti u ulozi vatre i vode, odnosno u ju`noj srpskoj pokrajini. Samoproklamovana dràva na teritori-
podstica}e ili suzbijati terorizam. Naime, dràve koje terorizam ji jedne suverene, me|unarodno priznate dràve predstavqa jo{ je-
koriste kao sredstvo za postizawe svojih interesa nalaga}e obave- dan dokaz da etni~ki ~iste regije, pokrajine ili dràve nastaju i op-
{tajnim slu`bama da angaòvawem svojih pripadnika ili posred- staju samo na nasiqu, ~iji je terorizam ogoqeni vid. Opasnost se
stvom dràvqana drugih zemaqa primewuju i teror, kao vid brutal- pove}ava kada ga, zarad ostvarivawa li~nih, grupnih, dràvnih ili
nog nasiqa nad odabranim ili nasumi~nim `rtvama. Sa druge stra- nekih drugih interesa i ciqeva, poistovetimo s onim obave{tajnim
ne, nedràvni teroristi~ki subjekti pridava}e jo{ ve}i zna~aj oba- metodama i aktivnostima ~ija je svrha da nas od wega brani.
ve{tajnoj komponenti svojih organizacija koriste}i u tu svrhu mo- (Kraj)
44 15. mart 2009.

vremeplov
V E RSK I P RAZ N I C I
15-31. mart
Pravoslavni DOGODILO SE...
22. mart Svetih 40 mu~enika sevastijskih
Mladenci 18. mart 1850. dana akcije pod
30. mart Sveti Aleksije ôvek Bo`ji Knez Aleksandar Kara|or|evi} odo- nazivom Milo-
brio Projekt ustrojewa artiqerijske srdni an|eo, u
kojoj je u~estvo-
SVETI ALEKSIJE
{kole. Reorganizacijom Artiqerij-
ske {kole 1880. godine stvorena je valo 19 zema-
Vojna akademija sa Niòm i Vi{om qa, poginulo je
Visoki ~i- {kolom. Do Drugog svetskog rata taj vi{e od 1.000
novnik Jevtimi- datum je obeleàvan kao praznik voj- qudi, a vi{e hi-
nijam ìveo je sa nih {kola. Danas je 18. mart Dan Voj- qada je raweno.
ènom Aglaidom ne akademije. Te{ko su o{te-
u vreme rimskog }eni infrastruktura, vojni i civilni
cara Honorija. 20. mart 1913. objekti, a {teta je procewena na oko
I pored velikog Kod Skadra je 30 milijardi dolara.
bogatstva, ìve- poginuo nared- 25. mart 1937.
li su skromno i u nik Mihajlo Pe-
trovi}. Nared- Potpisan italijansko-jugoslovenski
tom duhu vaspi- pakt prijateqstva izme|u Milana
tavali sina je- nik Petrovi} se
nalazio u sasta- Stojadinovi}a i grofa ]ana, sa ro-
dinca Aleksija. kom vaèwa od pet godina. Ovaj akt je
Kada je odras- vu Primorskog
ae ro plan skog poznat kao Uskr{wi pakt.
tao, roditeqi su
odreda. Nesre- 26. mart 1995.
ga oènili, ali
}a se dogodila nakon izvi|awa tur- Stupile na snagu odredbe iz spora-
on je iste no}i napustio dom i otplovio u grad Ede- skih poloàja oko opkoqenog Skadra,
su, na obalama Mesopotamije. Tamo gde je bio ~u- zuma Izvr{nog odbora [engenskih
kada je snaàn termi~ki udar izbacio dràva o ukidawu kontrole na gra-
veni lik Isusa Hrista poslat od Gospoda caru Av- pilota iz aviona. U to vreme pado-
garu. Aleksije se poklonio tom liku i preru{en u nicama.
bran nije bio standardni deo opreme 27. mart 1941.
prosjaka proìveo 17 godina mole}i se Bogu. pilota. Narednik Petrovi} je prva
Kada se pro~uo kao bogougodnik, pla{e}i se `rtva u srpskom vojnom vazduhoplov- Pod uticajem narodnih masa, radni~-
qudske slave, krenuo je la|om u Laodikiju, ali je stvu i jedan od prvih pilota na svetu kog pokreta i Komunisti~ke partije u
igrom slu~aja stigao u Rim. Smatraju}i to Bo`jom koji je poginuo u borbenim dejstvima. Beogradu je grupa oficira, predvo|e-
voqom, ostao je u Rimu pa se kao prosjak pojavio u na generalom Du{anom Simovi}em,
ku}i svojih roditeqa. Milosrdni doma}in dozvo- 22. mart 1973. izvela dràvni udar i zbacila Vladu
lio je namerniku da ìvi u jednoj sobi me|u poslu- Na osnovu Re{ewa saveznog sekreta- Cvetkovi} Ma~ek. Bio je to rezultat
gom, te je Aleksije nastavio svoj podvig opstaju}i ra za odbranu 22. marta 1973. godi- dvodnevnog narodnog nezadovoqstva
na hlebu i vodi narednih 17 godina. Kada je ose- ne, Tehni~ki opitni centar (TOC) Kop- prouzrokovanog sklapawem sporazu-
tio svoj kraj napisao je tekst na hartiji i s wom u nene vojske po~eo je sa izvr{avawem ma s Nema~kom 25. marta, koji su u
ruci izdahnuo 17. marta 411. godine. zadataka u oblasti ispitivawa sred- Be~u potpisali predsednik vlade Dra-
Upravo tada desilo se otkrovewe u crkvi sve- stava naoruàwa i vojne opreme. Taj gi{a Cvetkovi} i ministar spoqnih
tih apostola u vidu glasa koji re~e: Potraìte datum se od 1997. godine obeleàva poslova Aleksandar Cincar Marko-
kao Dan Tehni~kog opitnog centra KoV. vi}. Zbog pristupawa Trojnom paktu
~oveka Bo`ja. Carska i crkvena svita zaputila
izbile su demonstracije u Qubqani,
se u Jevtiminijamovu ku}u gde su na{li mrtvog 24. mart 1999. Skopqu, Kragujevcu, Ni{u, Splitu,
Aleksija. To su roditeqi saznali iz poruke koju je Cetiwu, Podgorici, Leskovcu i
U 20.00 ~asova snage Natoa po~ele
wihov sin napisao u smiraj ìvota. Sahrawen je u su vazdu{ne udare na SRJ. Tokom 78 drugim jugoslovenskim gradovima.
svom rodnom mestu, a glava mu se nalazi u svetoj
lavri na Peloponezu.
AMERI^KO ODLIKOVAWE DRA@I MIHAILOVI]U
MLADENCI Ameri~ki predsednik Hari Truman 19. marta 1948. godine posmrtno je
odlikovao Draù Mihailovi}a Legijom za zasluge sa stepenom koji odgovara
Praznuju se 22. marta, a posve}eni su uspome- ~inu Glavnog komandanta. Odlikovawe je dodeqeno jer je Mihailovi} bio
ni na stradawe ~etrdeset mu~enika sevastijskih ko- glavnokomanduju}i jugoslovenskih oruànih snaga i kasnije kao ministar
ji su dali ìvote za Hristovu veru 320. godine. Svi vojni, kada su wegove jedinice spasle mnoge ameri~ke avijati~are i uz obra-
su bili mladi}i, pa je na{ narod taj dan uzeo kao zloèwe da su ~etnici bore}i se pod najteìm okolnostima, doprineli
praznih mladih supru`nika. Toga dana mladenci znatno savezni~koj stvari i dali svoj udeo krajwoj pobedi saveznika.
do~ekuju goste u svom domu a ovi im donose poklone Odlikovawe je bilo posmrtno i imalo je jedino politi~ki zna~aj, ima-
i na taj na~in im pomaù na po~etku zajedni~kog ì- ju}i u vidu tada{wi po~etak hladnog rata i izraènu ideolo{ku netrpeqi-
vota. Mlade doma}ice pokazuju gostima ume}e i vost SAD prema komunisti~koj (Titovoj) Jugoslaviji. Predsednik Truman je
spretnost koja se ogleda i u pripremi jela. samo post festum iskoristio podse}awe na istoriju i pomo} u spasavawu
Mladenci uvek padaju uz post. âsni post avijati~ara SAD koji su pali na teritoriju pod kontrolom Mihailovi}evih
obi~no po~iwe po~etkom ili sredinom marta i za- snaga, s politi~ko-manifestativnim ciqem.
to svaka gozba mora biti posna, radi zdravqa i
napretka dece mladih supru`nika. Pripremio Miqan MILKI]
45
Atleti~ar Mirko Petrovi} u sportskom vodu Vojne akademije
Srce u koraku
Posle trke na 5.000 metara
na memorijalu Artur Taka~,
maja pro{le godine, pri{ao mu je
Dane Korica, proslavqeni atleti~ar
koji jo{ drì dràvni rekord
na toj deonici, stegao ruku, rekav{i
da u wemu vidi svog naslednika.
Mirko Petrovi} istr~ao je tog dana
samo 14 sekundi sporije.
raksu da se u sportskom vodu Vojne akademije okupqaju vrhun-
P ski sportisti koji su se opredelili da vojni rok sluè u uni-

formi, nastavio je i Mirko Petrovi}, atleti~ar uì~ke
Mladosti. Vi{estruki prvak Srbije i Balkana na 1.500,
3.000 i 5.000 metara, pobednik mno{tva me|unarodnih kroseva,
kaè da je bez dvoumqewa iskoristio priliku da, ne prekidaju}i
treninge i takmi~ewa, ispuni patriotsku obavezu.
@ivot na for ma
Vojnik Mirko Petrovi} pre nekoliko dana doneo je na Vojnu
akademiju zlatnu medaqu sa atletskog prvenstva Balkana u dvora-
ni, pobediv{i u trci na 3.000 metara. Poznavaoce atletike takav
rezultat nije iznenadio, budu}i da je Mirko ve} godinama u samom
vrhu me|u sredwepruga{ima. Pro{logodi{wi pobednik Kupa Evro-
pe na 1.500 i 3.000 metara, mnogobrojnih kroseva regionalnog i
evropskog zna~aja, sada se priprema za Svetski kup CISM u atleti-
ci. Sa opreznim optimizmom Mirko i{~ekuje predstoje}e takmi~e-
we, a wegove stare{ine ne kriju èqu da jo{ jednim trofejom obo-
gate vitrine Vojne akademije.
Posle 15 godina bavqewa atletikom ose}am da sam u ì-
votnoj formi. Sada sam potpuno spreman da tr~im na jakim evrop-
skim takmi~ewima i postièm dobre rezultate, obaram li~ne re-
korde. Uostalom, ako ho}ete vrhunski rezultat, morate imati jaku
konkurenciju kaè na{ sagovornik.
Su{tina bavqewa atletikom, prema wegovom mi{qewu, pod-
razumeva velika odricawa. Za ono {to je mladi}ima wegovih go-
dina bila dnevna rutina izlaske, alkohol, provod, Mirko nije
imao vremena. Od kada ga je stric, pre deceniju i po, odveo u atlet-
ski klub Mladost, pa sve do danas, Mirkov ìvot obeleèn je
svojevrsnim sportskim asketizmom posebnim reìmom ishrane,
treninzima dva puta dnevno
U po~etku mog bavqewa atletikom nisam tako mnogo truda
ulagao u treninge. S godinama postajao sam ozbiqniji, do{la su
takmi~ewa i trofeji obja{wava Mirko put postepenog uspeha.
Posle trke na 5.000 metara na memorijalu Artur Taka~, maja
pro{le godine, pri{ao mu je Dane Korica, proslavqeni atleti~ar
koji jo{ drì dràvni rekord na toj deonici, stegao ruku, rekav{i
da u wemu vidi svog naslednika. Mirko Petrovi} zavr{io je trku
tog dana samo 14 sekundi sporije.
Taj trenutak dao mi je podsticaj da se jo{ vi{e trudim. Ne
de{ava se tako ne{to svaki dan opisuje vojnik Mirko Petrovi}
susret sa na{om ìvom atletskom legendom.
46 15. mart 2009.

Mirku Petrovi}u, kako kaè, ne bi te{ko palo ni obi~no sluè-
we. Pogodnosti sportskog voda i razumevawe komandira majora
Vinka @nida{i~a, samo su prednost.
Ponekad je, iz perspektive prose~nog omladinca te{ko razu-
meti atleti~are koji za isti ili ~ak ve}i trud na sportskom terenu
dobijaju znatno mawu materijalnu satisfakciju u odnosu na pro-
fesionalne fudbalere, ko{arka{e ili tenisere. Mirko ipak ve-
ruje da je su{tina u qubavi prema kraqici sportova. Posmatraju-
}i snimke nekih wegovih trka, gledalac ima utisak da on ostavqa
srce u svakom koraku.
Ministarstvo omladine i sporta obezbedilo mi je stipen-
diju u visini jedne prose~ne zarade u Republici, budu}i da sam jo{
student. Ostatak novca uglavnom zaradim na mno{tvu kroseva i
uli~nih trka na kojima u~estvujem tokom godine. Dodu{e, na takmi-
~ewima tog tipa nagradu dobija samo najbrì. Ostali ostanu krat-
kih rukava obja{wava Mirko onu teù stranu sporta o kojoj svi,
pre ili kasnije razmi{qaju.
Posle tridesete, kaè Mirko, oproba}e se u maratonu, di-
Mirkovi vojni~ki dani, kao i ve}ine pripadnika Sportskog sciplini u kojoj je wegova klupska drugarica Olivera Jevti} ve}
voda, znatno se razlikuju od vremena koje u uniformi provode wi- poznata. Wih dvoje, kaè na{ sagovornik, ve} godinama se druè
hovi drugovi u centrima za obuku. Ipak, privilegija ulaska u tu ma- i van atletske staze.
lu, ali probranu ekipu sportista, zasluèna je godinama napornih Wegove ambicije, za sada su usmerene ka Svetkom kupu u Ati-
treninga i rezultatima sa terena, staza i borili{ta. ni i Univerzijadi, koja ga o~ekuje u junu. Olimpijada u Velikoj Bri-
taniji bila bi vrhunac. Iako na najve}em sportskom doga|aju ove
Sport i hleb godine ne}e biti predstavnik Vojske Srbije, Vojna akademija i
Sportski vod i jeste osmi{qen da bi mladi afirmisani spor- sportski vod bodri}e Mirka u pohodu na medaqe.
tisti ispunili patriotsku du`nost na tradicionalan na~in, ne pre- A. PETROVI]
kidaju}i kontinuitet treninga niti kalendar takmi~ewa. Vojniku Snimio N. SUBOTI]
47
potvrdu sa ocenom dobijenom na
CENTAR ZA MIROVNE OPERACIJE
proveri fizi~ke sposobnosti;
ZDRU@ENE OPERATIVNE KOMANDE GENERAL[TABA
VOJSKE SRBIJE potvrdu personalnog organa da je
kandidat sposoban za slu`bu u VS bez
raspisuje ograni~ewa i potpisan i overen karton
osnovnih li~nih podataka (KOLP);
KONKURS popuwen upitnik An-2 sa pot-

pisanom saglasno{}u komandanta (na-
~elnika) za upu}ivawe u mirovnu misiju;
za popunu i aùrirawe baze podataka uverewe da kandidat nije osu|ivan
o kandidatima za u~e{}e i da se protiv wega ne vodi krivi~ni pos-
u mirovnim operacijama tupak (ne starije od {est meseci);
uverewe o poloènom stru~nom
ispitu za medicinske sestre tehni~are
USLOVI KONKURSA Sanitetsko osobqe (potrebno samo za medicinske tehni-
da su starosti od 25 do 50 go - ~are);
Profesionalni pripadnici Min- uverewe o poloènom stru~nom
dina;
istarstva odbrane i Vojske Srbije mogu ispitu za doktore medicine (potrebno
konkurisati za u~e{}e u mirovnim mis- za medicinske tehni~are da su
zavr{ili op{ti smer; samo za doktore medicine) i
ijama UN ako ispuwavaju slede}e kri-
da lekari govore engleski jezik fotokopiju voza~ke dozvole.
terijume:
na nivou drugog stepena znawa prema Upitnik An-2 moète preuzeti iz
kriterijumima VS, ili da poseduju di- priloga na kraju strane. Prijave kandi-
1. OP[TI USLOVI
plomu STANAG-6001 2-2-2-2, a medi- data sa prilozima, nadle`na komanda,
da su dràvqani RS; cinski tehni~ari na nivou prvog stepe- odnosno ustanova dostavqa Centru za
na znawa prema kriterijumima VS, mirovne operacije ZOK G[ VS najkas-
da su zdravstveno sposobni za ili da poseduju diplomu STANAG-6001 nije deset dana od zakqu~ewa konkursa.
u~e{}e u mirovnim operacijama (utvr- 1-1-1-1. Nepotpune ili nekompletne prijave
|uje nadle`na vojna zdravstvena ustano-
[tabni oficiri, oficiri ne}e biti razmatrane.
va);
logistike, oficiri za Konkurs je otvoren 30 (trideset)
da se protiv wih ne vodi krivi~ni civilno-vojnu saradwu dana od dana objavqivawa u magazinu
postupak niti postupak zbog krivi~nog da su starosne dobi od 30 do 50 ODBRANA.
dela za koje se goni po slu`benoj du`no- godina;
sti, odnosno da nisu osu|ivani za takva Za sve informacije zainteresova-
dela kaznom zatvora duòm od {est me- da su profesionalni oficiri u ni kandidati mogu se obratiti na te-
seci. rasponu ~ina kapetan pukovnik, sa na- lefon 29-166 ili 29-503.
jmawe tri godine slu`be na {tabnim
du`nostima;
2. POSEBNI USLOVI da govore engleski jezik najmawe MINISTARSTVO ODBRANE
da imaju zadwe dve slu`bene ocena nivou drugog stepena znawa prema REPUBLIKE SRBIJE
kriterijumima Vojske Srbije, odnosno
ne najmawe vrlo dobar; SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
da imaju STANAG-6001 3-2-3-2.
da su u vrlo dobroj psihofizi~koj UPRAVA ZA KADROVE
Instruktori u Centru
kondiciji (ocena sa posledwe fizi~ke za operacije podr{ke miru
provere najmawe vrlo dobar 4); PSOTC u Sarajevu, BiH raspisuje
da poseduju voza~ku dozvolu kate- da su starosne dobi od 30 do 50
gorije B, sa najmawe dve godine voza~-
kog iskustva;
godina;
da su profesionalni oficiri
KONKURS
poèqno je da poznaju jo{ neki od ~ina majora;
zvani~nih jezika UN (ruski, francuski, za popunu formacijskih mesta
da su proveli u mirovnim misija-
{panski, arapski, kineski) ili neki ma UN najmawe godinu dana;
profesionalnih vojnika
drugi jezik.
da govore engleski jezik najmawe na odre|eno vreme
na nivou drugog stepena znawa prema
Vojni posmatra~i kriterijumima Vojske Srbije, odnosno
da imaju STANAG-6001 3-2-3-2.
U Centru vojnomedicinskih
da su starosne dobi od 25 do 50 ustanova
godina;
3. NAÎN KONKURISAWA Uprave za zdravstvo
da su profesionalni oficiri u
rasponu ~ina poru~nik major; Sektora za materijalne resurse
Kandidati koji ispuwavaju uslove
da poznaju engleski jezik najmawe konkursa, uz popuwenu molbu dostavqaju Ministarstva odbrane
na nivou drugog stepena znawa prema slede}e dokumente:
kriterijumima Vojske Srbije, odnosno uverewe o stepenu poznavawa
da imaju STANAG-6001 2-2-2-2. stranog jezika;
48 15. mart 2009.

uverewe o dràvqanstvu (original
MINISTARSTVO ODBRANE
da nije stariji od {est meseci),
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE izvod iz mati~ne kwige ro|enih
UPRAVA ZA KADROVE (original da nije stariji od {est meseci),
raspisuje uverewe nadle`nog suda o
neka`wavawu, odnosno da se ne vodi kri-
INTERNI KONKURS vi~ni postupak za krivi~no delo za koje se
goni po slu`benoj du`nosti (ne starije od
{est meseci),
za prijem u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu profesionalnog dokaz o ste~enom visokom obrazo-
oficira na neodre|eno vreme vawu (diploma, sudski overena kopija di-
plome ili uverewe o zavr{enoj {koli),
Na osnovu ~lana 39. i 40. Zakona o da se nalaze na slu`bi u Ministar- overenu fotokopiju li~ne karte.
Vojsci Srbije (Slu`beni glasnik Repu- stvu odbrane ili Vojsci Srbije u svojstvu Pre prijema u profesionalnu vojnu
blike Srbije br. 116/07) i na osnovu oficira na odre|eno vreme ili vojnog slu`bu kandidati koji ispuwavaju uslove
~lana 3. stav 1. ta~ka 2. Uredbe o prijemu slu`benika, konkursa i koji u|u u najuì izbor bi}e upu-
u profesionalnu vojnu slu`bu (Slu`beni da nisu osu|ivani i da se protiv }eni na lekarski pregled radi ocene spo-
glasnik Republike Srbije broj 112/08) wih ne vodi krivi~ni postupak, sobnosti za prijem u profesionalnu vojnu
Ministarstvo odbrane raspisuje interni da imaju posledwe dve slu`bene slu`bu.
konkurs za prijem u profesionalnu vojnu ocene najmawe vrlo dobar (pretposledwa
slu`bu, u svojstvu profesionalnog ofici- Prijave na konkurs sa navedenim do-
najmawe 125 bodova za vojne slu`benike).
ra na neodre|eno vreme, na formacijsko kumentima dostavqati putem po{te na
mesto: Prednost }e imati kandidati koji se adresu:
nalaze na slu`bi u Vojsci Srbije u svojstvu
1. komandir voda studentkiwa 1. stu- oficira na odre|eno vreme ili imaju ~in Ministarstvo odbrane Republike
dentskog puka Vojne akademije Sektora za rezervnog oficira. Srbije
qudske resurse Ministarstva odbrane Re- Sektor za qudske resurse
publike Srbije, FVES 31001, F^ kapeta- NAÎN KONKURISAWA: Uprava za kadrove
na, FPG 15, mesto slu`bovawa Beograd ul. Nemawina br. 15, 11000 Beograd
jedan izvr{ilac. Kandidati koji ispuwavaju uslove kon-
kursa podnose molbu Upravi za kadrove
Sektora za qudske resurse Ministarstva Konkurs je otvoren 15 dana od dana
USLOVI KONKURSA: objavqivawa u magazinu Odbrana.
odbrane Republike Srbije i prilaù sle-
da su kandidati dràvqani Repu- Neblagovremene i nepotpune prijave
de}u dokumentaciju:
blike Srbije, ne}e se razmatrati.
da su kandidati ènskog pola, biografiju (koja treba da sadrì
da su zdrave i sposobne za slu`bu u osnovne li~ne podatke, adresu i kontakt Sve informacije u vezi sa oglasom
Vojsci, telefon), mogu se dobiti na tel. 011/3201-603.
mesto slu`bovawa Beograd overena fotokopija radne kwiìce,

VES 72101 (straàr domar) ........................1 izvr{ilac uverewe da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu
VES 72503 (medicinski tehni~ar)......2 izvr{ioca kaznu zatvora u trajawu od najmawe {est meseci,
uverewe da se protiv lica koje podnosi prijavu ne vodi kri-
OP[TI USLOVI KONKURSA: vi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj
du`nosti,
da je kandidat dràvqanin Republike Srbije, potvrda vojnog odseka da je odsluìo ili na drugi na~in re-
da je zdravstveno sposoban za rad u Vojsci Srbije, gulisao obavezu sluèwa vojnog roka (lica mu{kog pola) i
da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu overena fotokopija vojni~ke kwiìce (lica mu{kog pola).
zatvora najmawe {est meseci, Molbu sa traènim prilozima dostaviti na adresu:
da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no
delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, VOJNA PO[TA 1279 BEOGRAD
da je odsluìo vojni rok ili na drugi na~in regulisao oba- sa naznakom za prijem lica po konkursu
vezu sluèwa vojnog roka (lica mu{kog pola).
Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave, utvrditi
POSEBNI USLOVI KONKURSA: koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa i uputiti ih nadle`noj
da nije stariji od 30 godina, vojnolekarskoj komisiji radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu.
da je osposobqen za vojnoevidencionu specijalnost za koju Nekompletne molbe ne}e biti razmatrane.
konkuri{e ili da ima odgovaraju}e stru~no obrazovawe. Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu
Uz molbu se prilaè: izabrani.
autobiografija, Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o
original ili overena fotokopija uverewa o dràvqanstvu izboru }e svi kandidati biti pismenim putem obave{teni u zakon-
(ne starije od {est meseci), skom roku.
original ili overena fotokopija izvoda iz mati~ne kwige Konkurs ostaje otvoren 30 dana od dana objavqivawa u
ro|enih (ne starije od {est meseci), Slu`benom glasniku RS.
overena fotokopija diplome kojom se potvr|uje stru~na Blià obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na
sprema, telefon 011/395-84-84.
49
[AH
IZABRANA PARTIJA 11.0-0 Lf3 12.Tf3 Sg4 13. Th3 slab potez. Kad se analize pogledaju KOMBINACIJA
Sd4 14.Ld4! Ld4 15.Kf1 do kraja, beli je imao 17.Sb5, ~ime
ZASLU@ENO bi zadrào minimalnu prednost. Botvinik Eve
PRIZNAWE 17Dh3! Hag-Moskva 1948.
Keres Fuderer Crni ne ispu{ta priliku; posle
Hestings, 1954/55. ovoga je u jasno boqoj poziciji.
1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 18.gh3 Sf3 19.Ke2 Sd2 20.Kd2
d6 5.f4 c5 6.dc5 Da5 7.Ld3 Dc5 Lc3 21.Kc3 e5! 22.Tf1 Ke7 23.f5
8.Sf3 Sc6 9.De2 Lg4 10.Le3 Dh5 f6 24.Le2 Tac8 25.b4 b5 26.Kb3
gf5 27.Tf5 Thg8! 28.cb5 Tg3 29.Tf3
Obradovalo nas je obave{tewe Tf3 30.Lf3 d5! 31.Lg4 Tf8 32.Lf5
da je dr Andriji Fudereru (Suboti- fe4 33.Kc3 Tg8 34.a4 Tg3 35.Kc2 e3
ca, 1931) priznata titula po~asnog 36. Kd3 e2 37.Ke2 Tb3 38.Lh7 Tb4
velemajstora. 39.Lc2 Th4 40.Kd3 Th3 41.Kc4 Kd6
Me|unarodni majstor postao je 42.Kb4 e4 43.Kc4 f5 44.a5 Ke5
jo{ 1953. godine. Stariji ~itaoci 45.b6 ab6 46.ab6 f4 47.La4 f3
}e se setiti onih slavnih me~eva Ju- Beli: Kf1, De2, Ta1, Th3, Ld3, 48.Lb5 Th8 49.Kc3 Tb8
goslavijaSSSR, u kojima je na{ Sc3, a2, b2, c4, e4, f4, g2, h2 0:1
nekada{wi internacionalac blis- Crni: Ke8, Dh5, Ta8, Th8, Ld4, Beli: Kg1, Dd3, Tc1, Se5, a2, b2, f2,
tao punim sjajem. Posle toga se Fud- Sg4, a7, b7, d6, e7, f7, g6, h7 g2, h2
erer posvetio nauci i retko nastu- JO[ JEDAN DEÂK
15Sh2 Vijetnamac Ngos Troungson Ngu- Crni: Ke8, Db6, Th8, Lb7, a6, d4, e6,
pao. Sada se ispostavqa da mu pod- O~igledno je da veliki Keres nije f6, h7
vizi nisu zaboravqeni. jen postao je najmla|i velemajstor
predvideo ovakav razvoj doga|aja. na svetu kada je na turniru u Beli na potezu.
Prikazujemo wegovu partiju protiv Zanimqivo je da ovaj potez crnog ni- Budimpe{ti sa 8 poena iz 11 par- 1.Dg3! fe5 2.Dg7 Tf8 3.Tc7 Dc7
slavnog Estonca Paula Keresa, koji je dobio neku naro~itu ocenu, ve} tija osvojio tre}u normu za na- Na 3Dd6 4.Tb7 d3 5.Ta7 Dd8
nikada nije postao svetski prvak ono dvosmisleno ?! Isto tako je jvi{u titulu. Wemu je to po{lo za 6.Dh7 sa pretwom Dg6
(ve~iti drugi), ali ga mnogi znalci ocewena i mogu}nost 15Se3+, no rukom sa 15 godina i dva meseca, 4.Dc7
{aha svrstavaju me|u desetak najve- bez kona~nog stava. [ta bi danas na pa je jedan od najmla|ih velemajs- 1:0
}ih majstora svih vremena. Pobeda sve to rekao kompjuter? tora u istoriji. Ina~e, sa rejtin-
nad Keresom, uz to crnim figurama, 16.Ke1 Dg4! 17.Dd2? gom od 2527 tako|e pripada klasi Pripremio
odjeknula je {irom planete. Igrana Znaci interpunkcije su sada ve} velemajstora. Rade MILOSAVQEVI]
je Kraqeva indijska odbrana. jasni. Crni je povukao jak, a beli majstor Fide
T
UKR[TENE REÎ
ring, autokrat, }up, Paola, IRK, Pesa, No, metod, Ica, Buda, trn, r,
RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: parhet, vadi~ep, Faj-
fer, avio-mehani~ar, kreolke, vatra, astma, palir, ORK, ikon, kli-
O, kas, A}im, amo, Kalin, ha, Stal, TO[, Anart, vaj, opstanak, stono-
ga, Geca, tra, nitna, okovi, solid, sirtaki, Careva }uprija, klinka, Ka-
A
B
R
O X [
meron, madrac.
V
S
Pripremio @arko \OKI]
VODORAVNO: USPRAVNO:
18. Naj~e{}e morsko rastiwe, 19. Auto-oznaka Poàrevca, 20. Mesto gde 1.Na{ glumac, 2. Deo opti~kog ure|aja (mn.), 3. Mesto u Italiji, 4. Kra-
Q
se ne{to pregiba, 21. Ikavski dijalekt, 22. Odozgo, 23. Na{ glumac,
S
24. Biv{a glumica, Ida, 25. Pripadnik pank-pokreta, 26. Brend kamiona,
27. Miraz, pr}ija (lat.), 28. Kultni filmski glumac, Xejms, 29. Staroza-
qevska pratwa (mn.), 5. Dràva u Aziji, 6. Mu{ko ime, Aleksandar odmi-
N
la, Aca, 7. Pokazna zamenica, ova, 8. Vrsta ju`nog vo}a, 9. Napoqu, vani,
A
10. Grad u Srbiji, 11. Odbojka{ki klub (skr.), 12. Plamen (pesn.), 13. On-
S
A
vetni prorok, 30. Titula visokog plemstva u Engleskoj, 31. @ensko ime, Na- aj koji se rano budi i ustaje iz kreveta, 14. Stru~wak u ekologiji, 15. Film-
A
K
ta{a odmila, 32. Nagla malaksalost (med.), 33. Tipi~an predstavnik vrste, ska producentska ku}a, 16. Mesec jevrejskog kalendara, 17. Na{ glumac,
34. Biv{i glumac, Alonso êjni stariji, 36. Ve}inski deo, 37, Sa~initi za- 19. Mutav, 20. Uzvik zadovoqstva, 22. Odgajiva~ pili}a, 23. Metalna ili
O
pis, 38. Sud za vino ili vodu, 39. Upi{ite: k, n, 40. Peti i 3. samoglasnik, glinena {erpa sa velikim dr{kama, 25. Dopisni akt, 26. Fudbaler Par-
41. Ptica peva~ica, 42. Brbqivko, pri~alica, 43. Padawe, 44. Kolos, ori- tizana, Milovan, 28. Uvala u ledniku, 29,. Engleski ili irski kafi},
ja{, 45. Vrsta ribarske mreè, 46. Pre neki dan, 47. Autor Kuge i
w
Stranca, Alber, 48. Pu{kinov lik, Evgenij, 48. Sportski klub iz Madri-
da, 50. Zaobqen planinski vrh, 51. Borova {uma, 52. Biv{i ko{arka{i,
R G
Dragoqub i Vladimir,53. Vrsta povr}a, 54. Raspad, razdor, 55. Na{a glu-
mica, 56. Inicijali pisca êhova, 57. Vrsta jestivih plodova, kestewe,
M
30. [ampion, 32. Rodni kraj, 33. Deo arapskih imena, 34. Dràva u
L
Africi, 35. Teretna motorna vozila, 37. Romi, 38. Batina za stoku, qo-
ka~, 39. Podna obloga od da{~ica, 41. Ikarov otac (mit.), 42. Municiona
kara, komordìjska kola, 43. Mu{ko imer, Kostadin odmila, 44. Orani-
ce, 45. Dosta nisko, oniè, 46. Kultni moped, 47. Baskijac, 49. Upi{ite: },
\
R
58. Osnovne jedinice gra|e i funkcije svih ìvih bi}a, 59. Li~na zameni- i, 50. Primorski {ipak, 51. Majka Romula i Rema (mit.), 53. Nag, 54. Ko-
ca, 60. Na{a glumica. {arka{ki klub (skr.).
50 15. mart 2009.

MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
KONKURS
za prijem kandidata iz gra|anstva za u~enike Vojne gimnazije
U {kolskoj 2009/2010. go- Uz prijavu prilaù:
dini prima}e se kandidati iz overenu fotokopiju uve-
gra|anstva za u~enike prvog raz- rewa o dràvqanstvu Republike
reda Vojne gimnazije. Srbije (ne stariju od {est me-
seci);
USLOVI KONKURSA
overenu fotokopiju izvo-
Kandidati treba da ispu- da iz mati~ne kwige ro|enih (ne
wavaju op{te i posebne uslove stariju od {est meseci);
konkursa. potvrdu nadle`nog organa
OP[TI USLOVI da se protiv wih ne vodi krivi~-
da su dràvqani Republi- ni postupak niti postupak zbog
ke Srbije; krivi~nog dela za koje se goni po
da su zdravstveno sposobni slu`benoj du`nosti, odnosno da
za {kolovawe, {to utvr|uje nad- nisu osu|ivani za takva dela ili
le`na vojnolekarska komisija; im nije izricana zavodska mera;
da se protiv wih ne vodi uverewe potvrdu osnov-
krivi~ni postupak niti postupak ne {kole o ocenama na kraju V, VI
zbog krivi~nog dela za koje se go- i VII razreda i polugodi{ta VIII
ni po slu`benoj du`nosti, odno- razreda (u~enici VIII razreda),
sno da nisu osu|ivani za takva odnosno overene fotokopije
dela ili im nije izricana zavod- svedo~anstava za V, VI, VII i VIII
ska mera. razred osnovne {kole (za kandi-
date koji su zavr{ili osnovnu
POSEBNI USLOVI {kolu).
da su ro|eni 1993. godine Fotokopije dokumenata
ili kasnije; traènih po konkursu kandidat
da su V, VI i VII razred i moè, uz davawe na uvid wihovog
prvo polugodi{te VIII razreda, originala, besplatno da overi u
odnosno VIII razred osnovne {ko- komandi vojnog odseka (odeqka)
le, zavr{ili sa najmawe vrlo na teritoriji stalnog mesta bo-
dobrim op{tim uspehom; ravka.
da u svim razredima {ko- Prilikom dolaska na
lovawa iz vladawa imaju najma- proveru op{tih sposobno-
we ocenu 4 (vrlo dobar). sti u Vojnu gimnaziju, kan-
Zdravstveno sposobni kandidati za Vreme provedeno na {kolovawu u Voj- didati moraju imati overenu |a~ku
u~enike Vojne gimnazije podleù proveri noj gimnaziji ne ra~una se u sluèwe vojnog kwiìcu sa fotografijom.
psihofizi~kih sposobnosti i testirawu roka. Nakon zavr{enog {kolovawa u Vojnoj Konkurs je otvoren od dana ob-
znawa iz matematike i srpskog jezika. Te- gimnaziju u~enici su obavezni da {kolova- javqivawa do 15. aprila 2009. go-
stirawe znawa je usagla{eno sa postupkom we nastave u skladu sa potrebama Mini- dine.
koji primewuje Ministarstvo prosvete Re- starstva odbrane Republike Srbije. Dokumenta kandidata koji ne ispuwa-
publike Srbije za prijem u sredwe {kole. Za vreme {kolovawa u~enici Vojne vaju uslove konkursa ne}e se primati.
gimnazije imaju status vojnog lica, u skladu
[KOLOVAWE, PRAVA sa Zakonom o Vojsci Srbije. Za vreme {ko-
Rezultati konkursa bi}e dostavqeni
I OBAVEZE UÊNIKA lovawa u~enici stanuju u internatu, a tro-
komandama vojnih odseka (odeqaka) u koji-
[kolovawe u Vojnoj gimnaziji traje ma su kandidati konkurisali, najkasnije do
{kove {kolovawa snosi Ministarstvo od-
~etiri godine. U~enici se {koluju po planu 30. maja 2009. godine.
brane Republike Srbije.
i programu gimnazije op{teg smera, radi Me|usobne obaveze lica primqenih Kandidatima koji nisu izabrani za
nastavka {kolovawa na Vojnoj akademiji. na {kolovawe i Ministarstva odbrane Re- u~enike Vojne gimnazije, dokumenti se ne}e
Vazduhoplovni smer se fakultativno publike Srbije reguli{u se ugovorom. vra}ati.
formira u ~etvrtom razredu, u zavisnosti Ostala obave{tewa u vezi sa konkur-
od potreba Ministarstva odbrane Repu- NAÎN KONKURISAWA som mogu se dobiti u komandama vojnih od-
blike Srbije. U~enici koji su izabrali da Kandidati podnose prijavu komandi seka, Vojnoj gimnaziji, ulica Petra âjkov-
fakultativno poha|aju vazduhoplovni smer vojnog odseka (odeqka) na teritoriji stal- skog broj 2, Beograd (tel. 011/3603-631,
u ~etvrtom razredu realizuju padobransku nog mesta boravka. Obrazac prijave dobija 011/2358-724 i 011/2358-734) ili na
obuku, letewe na motornim avionima sa du- se prilikom prijavqivawa u vojnom odseku Internet prezentaciji Vojne gimnazije
plim komandama i samostalno letewe. (odeqku). www.gimnazija.mod.gov.rs.
51
ARSENAL27
S p e c i j a l n i p r i l o g
TOP-HAUBICA G-7 105 MM
Ju `no a fri~ ki
lav
AMERI^KI AVION TIPA S-3
Od la zak vi kin ga
K A M I O N I P R A G A
Na bal kan skim

drumovima
ÛVENI PI[TOQ
Kolt
M1911 A1
ûveni pi{toq
Kolt M1911 A1 2
Snajperske pu{ke velikog dometa
Kalibar diktira sve 7
Oklopno vozilo GEFAS
Za{titni
transportni sistem 10
Top-haubica G-7 105 mm
Ju`noafri~ki lav 12
Artiqerijski vo|eni sistemi
naoruàwa
Pove}awe preciznosti
vatre 15
Razvoj sistema za elektronsko
ratovawe oruànih snaga SAD Modeli 1911 i 1911 A1 ada se spomene broj 45, sva{ta se mo-
Platforme za ometawe 19
Ameri~ki avion tipa S-3
Odlazak vikinga 21
obeleìli su vaàn period
u istoriji ru~nog vatrenog
oru`ja i sa tog po~asnog mesta
tiho oti{li u legendu.
Uìvali su veliku popularnost
K è pomisliti o toj cifri. Vreme{niji
qubiteqi muzike misli}e mo`da na
stare gramofonske plo~e koje danas
predstavqaju istorijske relikvije,
jer im je jedna od brzina bila ba{ 45.
Oni bliì formulama i matematici pomi-
Kamion praga sli}e na polovinu pravog ugla. Dok }e pra-
koja traje i dan-danas, vi poznavaoci i qubiteqi naoruàwa mi-
Na balkanskim a po svemu sude}i i ubudu}e. sliti da ispred brojke nedostaje jedna ta~-
drumovima 28 Samo je ameri~ki originalni ka (.45) koja ozna~ava in~e, odnosno ka-
libar nekog oru`ja na zapadnoj hemisferi.
model proizveden u vi{e od Naravno, najupu}eniji }e odmah znati da je
pripremili tri miliona primeraka, u svim re~ o legendarnom pi{toqu koji se do pre
Mira [vedi} mogu}im modifikacijama. nekoliko godina zadrào kao slu`beno na-
2 15. mart 2009.

27
vim metkom kalibra .38 ACP (.38 Colt Auto- 1908. doìvqava modifikaciju kojom se
matic Cartridge 9,65 mm). Taj kalibar je ve- zarezi na navlaci pomeraju na zadwi
oma vaàn jer je to zaista bilo prvo brzo deo. Tako|e, vra}en je stari oblik oroza
zrno koje je u{lo u naoruàwe ameri~ke kao kod modela 1900. Proizvedeno je vi-
armije. Dotada{wi slu`beni metak .38 {e od 18.000 komada.
kolt imao je polaznu brzinu od samo 248 Godine 1903. firma na trì{te iz-
m/s, dok je novi .38 ACP imao, za to vreme bacuje xepni model Pocket Model 1903.
neverovatnih, 415 m/s. Bila je to skra}ena verzija modela 1902.
Automatski pi{toq model 1900 bio je Tokom {pansko-ameri~kog rata, koji
velik i teàk i radio je na principu krat- se vodio oko Kube, prime}eno je da vojni
kog trzaja cevi. Na tom pi{toqu ko~nica je revolver u kalibru .38 kolt nema dovoq-
zanimqivo re{ena ona je ~eli~ni blok u nu zaustavnu mo} niti brzinu puwewa za
koji je urezan zadwi ni{anski zarez i kada ratne uslove. Vlada je odmah reagovala i
se obori {titi udarnu iglu od oroza. raspisala konkurs za novi vojni~ki me-
Proizvedeno je oko 3.000 komada, pa tak, postavqaju}i stroge uslove (oko br-
danas taj pi{toq predstavqa pravu ret- zine i zaustavne mo}i zrna).
kost. Ameri~ka vojska kupila je 200, a mor- Arsenal iz Frenkforta razvio je
narica 300 komada. Redovna oznaka na le- za vladin konkurs 1906. godine dva metka
vom zidu zatvara~a je Brownings Patent u kalibru .45 i to za revolver i za pi-
Patd April 20, 1897 i Automatic Colt Cali- {toq. Kolt je tako|e predloìo metak u
bre .38 Rimless Smokeless. kalibru .45, ali sa ne{to duòm ~aurom,
Daqa modifikacija modela 1900 do- pa je na osnovu tog metka razvijen i novi
vela je do novog pi{toqa koji se pojavio i komercijalni pi{toq modela 1905. Na
na slobodnom trì{tu i kod ameri~ke ar- vladinu adresu stigla su mnogobrojna re-
mije. To je model 1902. Na~iwene su znat- {ewa za novi metak, ali je ona razmatra-
ne izmene na starom modelu tako da se no- la samo dva, najzanimqivija .41 i .45
vi, po izgledu i funkciji, dosta razlikovao. in~a. Na kraju je izabran kalibar .45 in-
Na wemu je oroz okrugao, a izba~en je i ~u- ~a, koji je vi{e li~io na Koltov metak.
veni ni{an ko~nica. Pored tih i drugih
izmena promewena je i oznaka, pa je doda- Te sti ra we
to Patented April 20, 1897, Sept 9, 1902.
Istovremeno, pojavio se i vojni mo- Testirawa novog kalibra otpo~ela su
del, malo druga~iji od civilne varijante. 1907. Ciq je bio da se prona|e i pi{toq
Imao je duù ~etvrtastu dr{ku koja je u kalibru .45 koji }e koristiti zrno od
Konstruktor Johan M. Brauning omogu}ila dodavawe jednog metka u okvir 230 grejna i zameniti postoje}i kalibar
(devet metaka), zatim prsten za gajtan i .38 Colt. Negde u to vreme u SAD se, na
ko~nicu zatvara~a posle ispaqenog zad- vladin poziv, vra}a Johan M. Brauning i
oruàwe u najmo}nijoj armiji sveta. To je
weg metka. Taj model, u obe varijante, po~iwe rad na kona~noj verziji vojni~kog
pi{toq u modelu 1911, kalibra .45 in~a
proizveden je do 1928. godine. Godine pi{toqa.
(11,43 mm), koji je proslavio fabriku
Kolt i samog konstruktora Johana M. Bra-
uninga.
@e qe ni ka li bar
Tokom duge istorije kompanija Kolt
bila je sinonim za metak .45. Zahvaquju}i
pukovniku Koltu, wegov pismejker (metak u
kalibru .45) bio je odlu~uju}i faktor sva-
kog dvoboja u to vreme. Glavni argument bi-
lo je brzo, veliko i mo}no zrno. Tokom
istorije pismejker je petostruko prema-
{io sve svoje konkurente koji su se poja-
vqivali na bojnom poqu.
Firma Kolt je 1896. od Johana M.
Brauninga kupila ~etiri nacrta za auto-
matski pi{toq, od kojih }e s vremenom na-
stati serija veoma uspe{nih modela oru`-
ja. Me|utim, kako su u to vreme snabdevali
vladu sa slu`benim revolverima, nije im Danas veoma redak
se ùrila da na slobodno trì{te izbace pi{toq model 1900,
neprovereno oru`je. Zato su tek 1900, po- sa zanimqivim
sle svih mogu}ih proba, provera i usavr- re{ewem ko~nice
{avawa, uveli automatski pi{toq pod na- (desno)
zivom Colt 1900 Sporting Model i to sa no-
3
Koltov prvi pi{toq u novom kali-
bru je model 1905, i razvijen je na bazi
modela 1902, sa odre|enim izmenama. Naj-
zna~ajnija izmena je da se cev zabravquje
za zatvara~ sa tri zuba. Proizvedeno je vi-
{e od 6.000 primeraka, od kojih je 400 ko-
mada u eksperimentalnom vojnom kalibru
od .45 oti{lo armiji. To su te{ki pi{toqi
koji su skloni da ga|aju ne{to niè ako se
ni{ani na brzaka. Promewena je oznaka i
Model M 1911 i wegova
Voj ska ne ma za mer ke prva modifikacija
M 1911 A1 (dole)
Otkad postoji armija SAD, to je
bio jedini pi{toq koji je sve vojne te-
stove pro{ao bez zamerki. Jedan od te-
stova bio je i broj ispaqenih metaka bez
zastoja. Pi{toq je uspe{no ispalio
6.000 metaka, a da pri tome nije napra-
vio nijedan zastoj.
Da je re~ o veoma mo}nom oru`ju
dokazuje i podatak da leì{te metka
prilikom opaqewa trpi pritisak od ne-
verovatnih 7,2 tone po kvadratnom in~u
povr{ine, a zadwa povr{ina zrna iz-
lazi iz cevi pod pritiskom od 1.009 ki-
lograma.
dodati su Dec 19, 1905 i kalibar Auto-

matic Colt Calibre .45 Rimless Smokeless.
Odbor koji je odre|en za testirawe
sastao se u januaru 1907. i po~elo je te-
stirawe devet pi{toqa. U aprilu iste go-
dine u wihovom izve{taju isti~e se da mo-
deli 200 kolt i 200 Savage zasluùju po-
sebnu pa`wu. Nakon tog izve{taja dodatno
se testiraju ta dva pi{toqa i na kraju
prednost dobija kolt.
Armija SAD bila je impresionirana Raz li ke
u~inkom metka .45 koju je koristio model Model M 1911 i M 1911 A1 raz-
1905 i ohrabrila je tada ve} ~uvenog kon- likuju se u slede}em: ku}i{te udarne
struktora Johana M. Brauninga i firmu opruge na dowoj zadwoj strani dr{ke ni-
Kolt da razviju moderan vojni~ki pi{toq. je ravno i glatko ve} je narezano i iz-
Razvoj je, me|utim, tekao sporo. Brau- bo~eno; okida~ je narezan uzdu` i ne{to
ning je najpre oja~ao okvir i dr{ke. Zatim je kra}i; zadwi kraj automatske ko~nice
je uveo mehani~ku ko~nicu, a na insistira- je duì; mu{ica je {ira; ram je sa obe
we armije i automatsku. Teìnu zrna sa 31 strane okida~a izrezan za prste; oroz
grama pove}ao je na 36 grama, {to je prou- je na novom modelu uì i nema pro{ire-
zrokovalo zamenu zatvara~a i wegovu ko~- nu plo~u sa zarezom, pre~nik cevi je Oroz je spoqni i ima tri poloàja.
nicu. Tako je nastao me|utip model 1909, smawen, a `lebovi su dubqi. To su: spu{ten na inercionu (lete}u) udar-
koji na prethodne podse}a samo oblikom nu iglu, ali koja istovremeno ne dodiruje
dr{ke i spoqnim izvlaka~em. inicijalnu kapislu metka; me|upoloàj
Kona~ni rezultat bio je potpuno nov (Half Cock), koji je u stvari polunapet, gde
pi{toq .45 M 1911, koji je na armijskom odgovaraju}e zareze na samom zatvara~u. ne dodiruje iglu i gde pritiskom na okida~
konkursu pobedio u opasnoj konkurenciji Prilikom trzawa, cev zajedno sa zatvara- ne moè da se oslobodi niti da se zako~i
lugera i Savage. ~em kre}e unazad, sve dok se cev na veznoj mehani~om ko~nicom; i zapet poloàj, kada
sponi ne spusti i pri tome oslobodi zatva- moè da se zako~i mehani~kom ko~nicom. Ta
Od li ke ra~. Povratna opruga nalazi se ispod same ko~nica istovremeno zabravquje zatvara~
cevi i ima delimi~nu vo|icu sa zadwe stra- i pi{toq je veoma pouzdan.
Pi{toq M 1911 zabravquje cev i za- ne, a ~auru napred. Ta ~aura drì svojim Pouzdanost je bila tolika da su se svi
tvara~ jednom veznom sponom na zadwem de- predwim delom predwi ~ep. Vezna spona je sloìli u tome da M 1911 moè da se bez-
lu cevi, koja ide oko osovine u ramu, i sa osovinicom vezana za cev, dok se za ram dr- bedno nosi sa metkom u cevi, zapetim oro-
dva zuba na gorwem delu cevi, koji ulaze u ì osovinom ko~nice zatvara~a. zom i zako~enom mehani~kom ko~nicom. Dug-
4 15. mart 2009.

27
me za osloba|awe okvira nalazi se sa le- Tokom slu`be u armiji SAD, M 1911
ve strane pi{toqa, kao i automatska ko~- doìveo je samo tri modifikacije i to Jo{ uvek u pro da ji
nica koja je sme{tena na gorwoj zadwoj 1926, 1970. i 1980. godine.
strani dr{ke. Danas to legendarno oru`je moè
Na navlaci su pri~vr{}eni ni{ani Mo di fi ka ci je da se kupi {irom Amerike kod privatnih
(predwi i zadwi). Predwi ni{an je Klar- oruàra koji su mu dodali jo{ po neku
kov model, a pozadi je postavqen Bo Ma- Prva modifikacija M 1911 usvojena originalnost i time usavr{ili i unapre-
rov ni{an sa zarezom. Ni{ani su podesi- je 15. juna 1926. i od tada dobija novu dili funkcionalnost ili estetski izgled.
vi i po pravcu i po visini. Ivice zadweg oznaku M 1911 A1. Originalni model, pak, moè da se na-
ni{ana su bez posebnih boja, a nisu poseb- Izme|u dva rata armija je otkupila bavi iskqu~ivo u Koltovoj fabrici.
no izvla~ene ni ivice ni{ana. oko 150.000 komada pi{toqa. Samo za Fabri~ka cena, naravno, zavisi od è-
vreme Drugog svetskog rata proizvedeno je qe kupca kakav frizirani M 1911 è-
Rat na is ku stva oko milion i osamsto hiqada komada tog li da ima, i kre}e se od hiqadu i po do
oru`ja. Proizvo|en je u fabrikama Colt, nekoliko hiqada dolara.
U Koltu je po~ela serijska proizvod- Remington Rend, Union Swich & Signal, Ithaca
wa tog pi{toqa, a do 1914. je i arsenal u Gun Company, pa ~ak i u fabrici {iva}ih
Springfildu opremqen potrebnim alatima ma{ina Singer Sewing Machine Company, gde gao je veoma lako da se prepozna po svom
za proizvodwu navedenog modela pi{toqa. je samo tokom 1942. izra|eno oko 500 ko- elegantnom fini{u i slovu C ispred se-
Amerika u Prvi svetski rat ulazi sa mada. rijskog broja. Jedino to oru`je moè da
skromnim brojem pi{toqa M 1911 55.553 Taj model pi{toqa paralelno je prose pohvali ~iwenicom da je kori{}eno u
komada. Zanimqivo je da u to vreme u davan i na komercijalnom trì{tu. Mo- oba svetska rata, ali i onim koji su usle-
Springfildu nije napravqen nijedan pi-
{toq jer su prioritet imale pu{ke. Za vre-
me rata proizvodio se i Remington UMC,
ali samo skromnih 13.152 komada. Ipak,
ostaje ~iwenica da je tokom Prvog svetskog
rata proizvedeno 450.000 komada.
Odre|ena koli~ina M 1911 isporu-
~ena je Velikoj Britaniji, ali u kalibru
.455 Webley (.455 Auto). Ti modeli se spo-
qa prepoznaju po tome {to se na dnu okvi-
ra nalazi alka.
Pi{toq se izvanredno pokazao u rat-
nim uslovima. Bio je bezbedan i jednosta- Druga modifikacija imala je
van za rukovawe, a rad mu je bio 100 odsto oznaku Mk IV Series 70, a tre}a
pouzdan. (dole) Mk IV Series 80
Oru`je je pokazalo funkcionalnost u
svim vremenskim uslovima od arkti~kih
mrazeva do tropskih vrelina, od norman-
dili posle korejskom i vijet-

namskom...
Jedina mana Brauningovog
dijskih plaà do xungli Indokine. Wegova sistema zabravqivawa, ako to
preciznost bila je sasvim adekvatna za moè i da se nazove tako, jeste
jednoru~no oru`je u uve`banim rukama, ali da na predwem ~epu zatvara~a
ne i u neuve`banim. Posle nekoliko ispa- otvor za cev mora da ima mali
qenih metaka i uzastopnih proma{aja na zazor, jer se cev prilikom hoda
ciqu, jedan regrut cini~no je primetio da sa zatvara~em unazad u jednom
je najlak{e pogoditi metu tim pi{toqem trenutku spu{ta dole svojim zad-
ukoliko se pi{toq baci na wu. wim krajem. Taj problem je uspe-
No, bilo kako bilo, M 1911 je tada {no otklowen na kasnijim mode-
uìvao veliku popularnost, a ona traje i lima (HP). Sam zazor je na novim
danas. Kopiran u bezbroj varijanti. Samo pi{toqima jedva dovoqan, dok
je ameri~ki originalni model, u svim svo- kod starijih, koji su dobro raz-
jim modifikacijama, proizveden do danas ra|eni ili mnogo kori{}eni,
u vi{e od tri miliona primeraka. ide do 1,6 mm. To predstavqa
5
ozbiqan problem kod ni{awewa
jer se usta cevi mrdaju.
Taj problem su u Koltu re{i-
li na modelu koji je dobio oznaku
Mark IV, Series 70, gde se cev pri
ustima malo koni~no {iri, a ~ep
zatvara~a ima ~etiri elasti~na is-
pusta koji je ~vrsto obuhvate. To re-
{ewe je prvi put primeweno na tak-
mi~arskom modelu National Match.
U velikoj èqi da pove}a bez-
bednost u rukovawu pi{toqem, fir-
ma Kolt je po~etkom osamdesetih
godina uvela i sigurnosnu ~iviju
udarne igle, koja istu osloba|a tek
kada je okida~ stisnut (sli~no kao kod
pi{toqa Walther P-38). Posle uvo|e-
wa te modifikacije svi Koltovi
pi{toqi i wegove varijante imaju
ugra|eno to poboq{awe i to
M1911 A1, u svim kalibrima, Natio-
nal Match, a i Commander i Govern-
ment .380. Samo zbog te modifika- Model Gold Cup pod nazivom National Match
ravnim ku}i{tem udarne opruge (kao na

modelu M 1911), potom duìm okida~em,
levkastim ustima za okvir na dnu dr{ke i
boqim otvorom za izbacivawe ~aura.
Kako su prolazile godine potra`wa
za lak{im pi{toqem koji je koristio mo}-
ni metak u kalibru .45 dovela je do pojave
novog pi{toqa. Commander se pojavio
1959. godine. Re~ je o pi{toqu koji je malo
kra}i od osnovnog modela M 1911 A1, sa
okruglim orozom. Ram je od aluminijumske
legure, {to trzaj ~ini teìm, pa je iz tog
razloga 1971. nastao Combat Commander,
kompletno izra|en od ~elika. Izra|ivani
Presek pi{toqa su u najpopularnijim kalibrima .45 ACP,
.38 super i 9 mm luger.
cije poznati pi{toq dobija i novu oznaku U zavisnosti od kalibra, okvir prima
Mk IV, Series 80. Ni je za film sedam ili devet metaka. Aluminijumski ram
Taj model proizvodio se u nekoliko iskqu~ivo je rezervisan za kalibar .45
kalibara i to .38 super i 9 mm luger, ali Interesantno je da se taj pi{toq, ACP i tada je masa pi{toqa svega 765 gra-
je ipak osnovni kalibar ostao .45 ACP. najpre originalni model M 1911, a poma. Fini{ pi{toqa moè da bude plav ili
sle Prvog svetskog rata i poboq{ani niklovan, u zavisnosti od èqe naru~ioca.
Ko mer ci jal no trì{te M 1911 A1, nikada nije pojavio na U slu`benoj upotrebi najmo}nije voj-
filmskom platnu. Uvek se koristi deve- ske na svetu ovaj pi{toq zadrào se pune
Pi{toq M 1911 A1 uìvao je veli- tomilimetarski model, jer je stari rat- 74 godine. U penziju ga je ispratilo oru`je
ko poverewe i na komercijalnom trì- nik toliko masivan da nijedno puwewe koje poti~e sa evropskog tla i to u malo sla-
{tu. Mnogi su èleli da ga imaju, ali im }orka nema dovoqnu snagu da pokre- bijem kalibru 9 mm para. Modeli 1911 i
je zbog cene bio nedostupan. âk su i ne wegov mehanizam repetirawa. modeli 1911 A1 obeleìli su jedan vaàn
strelci pokazali veliko zanimawe za taj period u istoriji ru~nog vatrenog oru`ja i
pi{toq, ali u takmi~arskoj varijanti, gde sa tog po~asnog mesta tiho su oti{li u le-
druga~iji, a okida~ ima podesivi grani~- gendu. Me|utim, pi{toq se jo{ zadrào kod
bi preciznost do{la do izraàja. Zbog
nik. Proizvo|en je u dva kalibra sta- pojedinaca {irom sveta, naro~ito u Ame-
toga je fabrika 1933. izbacila novi mo-
del Gold Kap, koji je rukom pa`qivo rom proverenom .45 i u kalibru .380 rici, a posebno u klubovima koji se bave
uklopqeni pi{toq sa boqim okida~em i Special Mid-Range. takmi~ewem u prakti~nom pucawu.
podesivim ni{anima. Pored modela Gold Kap, fabrika je I{tvan POQANAC
Ulazak SAD u Drugi svetski rat, me- 1933. na komercijalno trì{te izbaci-
|utim, prekinuo je proizvodwu tog modela. la jo{ jednu varijantu ~uvenog pi{toqa. U pro{lom broju Arsenala pogre-
Ona je nastavqena tek 1957. i to pod no- Re~ je o modelu Colt Combat Government {no je ilustrovan tekst Mogu}nost di-
vim imenom National Match. Nastale su Model Series 80. Pi{toq je isti ali sa skretnog pucwa. Izviwavamo se autoru
male izmene i to kod zatvara~a, koji je bitnim poboq{awima ni{ana, zatim i ~itaocima.
6 15. mart 2009.

S N A J P E R S K E P U [ K E V E L I K O G D O M E T A
27
Kalibar
diktira sve
Po sled wih go di na sve ugo godina ve}i deo snajperskog oru`- (Light Machine Gun) uveden kalibar 5,56
ja kojim su naoruàne vojske zapadnih
vi {e do bi ja na zna ~a ju
jed na ka te go ri ja la kog
pe {a dij skog oru` ja.
To su snaj pe ri velikog
kalibra ko ji se ko ri ste
D zemaqa bio je kamerisan za standard-
nu municiju 7,62 mm Nato (7,62 h 51
mm ili 0.308 Winchester). Isto vaì i
za sve vojske iz sastava biv{eg Var-
{avskog pakta. Wima je municija 7,62 h
54 mm (od pu{ke SVD dragunov i raznih
mm Nato (5,56 h 45 mm ili .223 reming-
ton) jo{ uvek se uveliko proizvodi sta-
ri 7,62 mm Nato za sredwe mitraqeze
GPMG (General Purpose Machine Gun), pa
se municija za snajpersko ga|awe sa la-
ko}om moè nabaviti i to po razumqivoj
za ga |a we na ve li kim kopija dragunova) bila glavni kalibar za ceni.
Identi~na je i za municiju 7,62 h 54
da qi na ma. Na tr ì {tu je oru`ja te specifi~ne kategorije. Motiv
mm, ozna~enu jo{ i kao 7,62 mm R, koja se
ak tu el no pi ta we mu ni ci je je jednostavan i prakti~an: iako je za ju-
ri{ne pu{ke i lake mitraqeze ili LMG koristi za mitraqeze serije PK u vojska-
ko ja se za wih pro iz vo di. ma zemaqa biv{eg Var{avskog pakta.
Sa izlaznom brzinom na ustima ce-
PGM Hecate vi ve}om od 850 m/s i teìnom mawom od
10 g, municija 7,62 mm Nato nije u stawu
da stopostotno pruì zadovoqavaju}e re-
zultate na daqinama ve}im od 600 meta-
ra, kako u pogledu preciznosti tako i u
balisti~kim efektima. Upravo iz tog raz-
loga, nekoliko godina unazad, ameri~ka
vojska uvela je metak M852 sa teìm zr-
nom tipa Sierra Match King, open tip, od
10,9 g, {to zna~i da je zrno otpornije na
bo~ni vetar i ima dobre balisti~ke oso-
bine do 800 metara. Metak M852 nudi,
izme|u ostalog, ve}u preciznost za 2530
odsto u odnosu na prethodni M118 na da-
qinama izme|u 400 i 600 metara.
7
Fin ska mu ni ci ja .338 pua Magnum ostaje ipak previ{e mali za
La pua Mag num no{ewe bilo kog eksplozivnog i/ili zapa-
quju}eg puwewa, potrebnog za uni{tavawe
Da bi se postigli {to boqi rezultati tvrdih ili za{ti}enih ciqeva na velikoj
i bez problema pogodio ciq na daqinama daqini, ukqu~uju}i i antisnajpersko ga|awe
od 800 do 1.000 m, te probila standardna tokom sukoba na Balkanu. U Sarajevu su an-
balisti~ka za{tita, potrebno je osloniti tisnajper timovi francuskog kontingenta
se na ja~u municiju, kao na primer .300 Ujediwenih nacija naveliko koristili mode-
Winchester Magnum, 7 mm Remington Mag- le Barrett M-82 i McMillan M87 u .50 BMG.
num ili .338 Lapua Magnum, jer imaju bo-
qe osobine od municije kalibra 7,62 mm Ka li bar .50 BMG
Nato, odnosno 7,62 mm R. Stoga ne ~udi ~i- 98 B u kalibru .338
wenica da metak kalibra .338 Lapua Mag- Prvi eksperimenti sa snajperskim pu-
num (8,6 h 70 mm) postaje sve vi{e raspro- {kama 12,7 mm poti~u jo{ iz Korejskog ra-
strawen me|u snajperskim oru`jem. ta, kada su upotrebqavane protivtenkovske
Sa zrnom od 16,2 g, ispaqenim brzi- pu{ke tokarev PTRS. Postavqa se pitawe
nom od 914 m/s, ta finska municija podiè za{to se koristio ba{ kalibar .50 BMG?
granicu snajperskog ga|awa protiv ìvih ci- Jednostavno, zato {to je takva municija ve}
qeva, odnosno verovatno}u pogotka prvim bila uveliko u upotrebi u zapadnim vojska-
hicem, najmawe do 1.100 m, ~uvaju}i preo- ma sa legendarnim te{kim mitraqezom
stalu kineti~ku energiju, koja je najmawe {est Browning M2. Metak je pruào svu potrebnu
puta ve}a od one kod metka 7,62 mm Nato energiju, sa odli~nim balisti~im koefici-
jentom: projektil APEI .50 BMG poseduje ba- Reynolds-50-BMG-breit
(energija koja omogu}ava da se probiju tvr-
di ciqevi na ve}im daqinama). Kada je re~ o listi~i koeficijent od 1,54, dok kod muni-
preciznosti, finski proizvo|a~ tvrdi da cije 7,62 mm Nato iznosi 0,48. Ta~nije, tri uspe{no dejstvovati protiv helikoptera,
wegova municija (koja je proiza{la iz civil- puta je ve}i domet, sa identi~nom po~etnom parkiranih aviona (ga|awe u motor ili usi-
ne za lov na krupnu divqa~ .416 Rigby) omo- brzinom. Isto tako, ve}i kalibar omogu}a- snik vazduha), raketnih sistema (rakete u wi-
gu}ava da se ciq pogodi na 1.500 m, preci- va ve}u probojnost/uni{tewe: probojnost hovim lansirnim kontejnerima), komandno-
ziraju}i da je sa pojedinim oru`jima ostva- projektila API u 7,62 mm Nato je 14 mm ~e- kontrolnih sistema (radarske antene, tele-
rena preciznost mawa od 0,25 MOA (Minute lika na 100 m i 10 mm na 300 m, dok pro- komunikacioni sistemi), lako blindiranih
Of Angle) na toj daqini. jektil .50 BMG probija ~elik debqine 25 vozila, pa ~ak i oklopnih (ga|awe protiv op-
Pored toga, ako se uporedi sa ve} is- mm na 300 m i 13 mm na 1.200 metara. toelektronskih sistema da bi se oslepilo
pitanim 12,7 mm, projektil municije .338 La- Sa projektilima takvog tipa moè se vozilo ili leì{te motora).
Sve rasprostraweniji me|u snajperskim oru`jem postaje kalibar Nedostaci

.338 Lapua Magnum
Te{ki snajperi kalibra 12,7 mm pate od tri glavne mane: teìne,
snage trzaja i upadqivosti pucwa. Kada govorimo o prvoj mani, specija-
lizovane firme u~inile su znatna poboq{awa, posebno zahvaquju}i upo-
trebi lakih legura i kompozitnih materijala visoke izdr`qivosti, kako
bi se teìna zadràla u razumqivim granicama, odnosno kako masa pra-
znog oru`ja ne bi pre{la 1013 kg. To je dostignut ili skoro dostignut re-
zultat mnogih proizvo|a~a, me|u kojima su na primer Barrett sa M-90A1 i
M-99, McMillan (sada{wi Harris) sa M-92 i M-93, Grenadier Engineering
sa svojim bull-pup SP.50 (7,8 kg sa cevi Kreiger 660 mm duìne), Accuracy In-
ternational sa AW.50 FT, Pauza sa P.50 Combat Rifle, PGM sa Hecate II, Steyr
sa HS-50 ili ZV sa Falcon OP96/OP99.
U slu~aju pu{aka tipa bolt action najteè je re{iti problem smawe-
wa trzaja, iako to nije slu~aj sa poluautomatskim modelima. Danas po-
stoje kundaci od sinteti~kih materijala napravqeni tako da {to vi{e
ublaè energiju trzaja sorbothane (neki sa hidrauli~kom amortizerom,
neki sa odli~no koncipiranom ko~nicom na ustima cevi). Oni su u stawu
da smawe, u pojedinim slu~ajevima, energiju trzaja za vi{e od 70 odsto.
Te sofisticirane ko~nice stvaraju veliki bo~ni plamen diù}i veliki
oblak pra{ine u momentu pucwa, koji moè otkriti poziciju strelca. Ka-
ko svi specijalisti znaju, da bi se izbegao taj fenomen najboqi sistem je,
koliko je mogu}e, staviti mokru krpu ispod cevi.
I municija predstavqa problem. Metak 12,7 mm proizveden je za te-
{ke mitraqeze, a ne za te{ke snajpere, zna~i sa tolerancijom izrade ko-
ja nije odgovaraju}a za snajpere, iako postoje odli~ni projektili koji od-
govaraju raznim takti~ko-operativnim potrebama. Bilo kako bilo, mnoge
armije sveta koje koriste snajpere velikog kalibraba{ su zbog toga bile
primorane da koriste municiju svoje izrade sve dok {irewe preciznog
oru`ja 12,7 mm ne stvori trì{te dovoqne veli~ine da opravda wegovu
proizvodwu municije. Danas su taj problem delimi~no re{ili specijali-
zovani proizvo|a~i koji serijski proizvode preciznu municiju 12,7 mm.
15. mart 2009.

Spoj is to ka i za pa da Zastava M93 - crna strela
27
Ma|arska firma Technika iz Budim-
pe{te je pre izvesnog vremena proizvela
pu{ke Top Gun i Gepard M1 i M1A1, ka-
merisane za sovjetsku municiju 12,7 h 107
mm. U Hrvatskoj je realizovan 1992. model
sa samo jednim metkom, ozna~en kao
MACS, kalibra .50 BMG, dok je dobro po-
znata Zastava oru`je iz Kragujevca po-
nudila trì{tu svoju M-93 crna strela u
kalibrima 12,7 h 99 mm i 12,7 h 107 mm.
Istu inicijativu sledi i ~e{ka ZVI iz Vse-
tina model Falcon, nude u kalibru 12,7
mm Nato (Falcon OP99), a i u sovjetskom
12,7 mm (OP96).
Kako bismo ilustrovali gore navede- posal). Sve to su zadaci tipa EOD (Esplosive Harris, sa jednom osnovnom verzijom, pozna-
no, spomenu}emo jedan doga|aj iz Prvog za- Ordnance Destruction), jo{ jednog sektora u tijom kao M-87 sa ru~nim repetirawem i
livskog rata. No}i 24. februara 1991. je- kome snajperske pu{ke velikog kalibra mo- obrtno-kliznim zatvara~em. Verzija M-87 R
dan tim Recon iz ameri~kog marinskog kor- gu na}i dobru primenu. sli~na je prethodnom modelu ali je opremqe-
pusa uni{tio je probojno-zapaqivim prona sistemom sa ru~nim repetirawem i okvi-
jektilima PPI, ispaqenim iz Barrett M-82 Modeli tipa bolt action rom od pet metaka.
A1, tri ira~ka borbena oklopna vozila Postoji jo{ i verzija M-88 Combo, te
BMP-1 udaqena 1.800 jardi (upravo u le- Trenutno, kao u slu~aju snajperskih jedna verzija bull-pup, ozna~ena kao M-92.
ì{te motora). oru`ja maweg kalibra, postoje dve verzije Posledwi model te renomirane ku}e je M-
Kada govorimo o preciznosti munici- te{kih snajpera: modeli sa jednim metkom 93, odnosno olak{ana M-87 R (teìne mawe
je 12,7 mm Browning, ona moè oscilirati i/ili ru~nim repetirawem (bolt action) i po- od 10 kg sa ukupnom duìnom od 1.350 mm),
izme|u 1 i 1,5 MOA sve do 1.500 m, odno- luautomatski. U prvu kategoriju spadaju, iz- opremqena sklapaju}im kundakom (990 mm
sno, pogoci se sme{taju u krugu od 400 i me|u ostalih, Guilette .50, u konfiguraciji duìna sa sklopqenim kundakom), za koju su
600 mm, {to odgovara veli~ini qudskih bull pup veteran Haskins.50/RAI Model 500, predvi|eni okviri od 10 i ~ak 20 metaka.
grudi, hladwaku motora jednog blindiranog koje su koristili snajperista USMC najpre u Jedno od najnovijih oru`ja .50 BMG iz
vozila tipa VTT i/ili VCI, helikoterskoj Bejrutu, a zatim u Panami tokom operacije te kategorije je britanska pu{ka Range
turbini ili usisniku vazduha avionskog mo- Just Cause, decembra 1989. godine. Taj mo- Monster, ku}e PRA. To oru`je je prvi put pri-
tora. A da ne spomiwemo i velike mine i del, koji u rukama profesionalaca ostvaruje kazano svetskoj javnosti na sajmu IWA
razli~ite eksplozivne naprave koje se mo- preciznost 0,5 MOA na 2.000 jardi, kasnije 2006. Ima mogu}nost skidawa kundaka
gu na}i na boji{tu, te avionske bombe ili je ponudio trì{tu Iver & Johnson, zatim Da- (verzija take down), solucija koja olak-
artiqerijske neeksplodirane granate, ka- isy, a postoji stalno u katalogu AMA,C kao mo- {ava transport oru`ja, budu}i da nije ba{
setne bombe i IED (Improvised Esplosive Dis- del 5110 A1. Tu su jo{ i pu{ke poput francu- kompaktno oru`je jer ima cev duìne 762
ske HECAT, proizvo|a~a PGM Precision, kojom mm. Range Monster je te{ka oko 15 kg, sa
su opremqene francuske specijalne snage i praznim okvirom (za pet metaka). Nudi se
Accuracy international AW 50 ostale jedinice Arme de Terre, zatim Ro- sa novom vojnom optikom Zeiss 6-24x72 SAM
bar .50 BMG, bolt action, sa okvirom od (Shooter-supporting Attachment Module), a
pet metaka, opremqena odli~nom opremqena je minijaturizovanom meteoro-
ko~nicom na ustima cevi, za koju lo{kom elektronskom centralom.
mnogi specijalisti smatraju da je Modele tipa bolt action u 12,7 mm ta-
najefikasnije oru`je u svojoj ko|e su razvijale i fabrike iz centralne
generaciji, te razni modeli Evrope. Me|u wima se isti~e poqska ZTM
McMillan Gunworks, danas iz Tarnowa, koja je nedavno proizvela
WKW ili Large Bore Sniper Rifle, sa okvirom
od sedam metaka i serijskom dnevnom opti-
kom Leupold Vari-X III 4,5-14 x 50.
Zoran MILO[EVI]
(Nastavak u slede}em broju
Arsenala)
9
O K L O P N O V O Z I L O G E F A S
Za{titni
transportni
sistem
duhu protivgerilskih operacija, koje ska vozila zasnovana na evropskom kon-
Nem ci su svo je vo zi lo danas u svetu ~ine vi{e od 90 odsto ceptu, gde se gledalo vi{e na udobnost i te-
za sno va li na pot pu nom
re di zaj nu po sto je }ih
plat for mi, ta ko da
pru à za {ti tu od dve
U svih vojnih operacija, postalo je ja-
sno da gigantske hladnoratosvke voj-
ske treba opremiti sofisticiranim,
specijalizovanim vozilima, namenski pra-
vqenim za uslove gerilskog rata i protiv-
teroristi~ke borbe. Na dana{wem bojnom
renske odlike nego na za{titu posade, u
stvari, bez ikakve za{tite. Zato je korpo-
racija Rajnmetal difens razvila speci-
jalno lako oklopno vozilo GEFAS (skra}eno
od za{ti}eni transportni sistem), koje bi
pruìlo najve}u za{titu posadi i tran-
naj ve }e opa sno sti na sportovanom materijalu.
poqu, od Iraka do Avganistana vojnici su
sa vre me nom fron tu izloèni dejstvima velikog broja lakih i Nemci su svoje vozilo bazirali na
od na ga znih mi na i prenosnih pe{adijskih sistema, od AK-47, potpunom redizajnu postoje}ih platformi
preko pu{komitraqeza, do RPG-7, PT ba- radi izme{tawa ili sakrivawa vitalnih
stre qa~ ke va tre. ca~a, nagaznih i protivtenkovskih mina. komponenata sistema, konfigurisawem no-
Na i me, ima ba li sti~ ki Nakon {to su se zapadne vojske u Ira- vog vozila na takav na~in da pruà za{ti-
ob li ko va no oklop no te lo ku i Avganistanu suo~ile sa takvom pret- tu od dve najve}e opasnosti na savremenom
wom, postalo je jasno da su wihova vozila frontu nagaznih mina i streqa~ke vatre.
po put sa vre me nih neprilago|ena taktici udri i beì pra-
ten ko va. Rav na po vr {i na starom na~inu plemenskog ratovawa, sa do- Kon fi gu ra ci ja
datkom savremenog i ubojitog naoruàwa. po seb ne vr ste
go to vo da ne po sto ji. Posebne neprilike su u Avganistanu
Bo ko vi su po sta vqe ni imala laki oklopni i izvi|a~ki to~ka{i, Spoqa gledano GEFAS neodoqivo pod-
pod uglom ta ko da pogotovo hamer. To vozilo je pokazalo naj- se}a na nama dobro poznatu pragu. Predwa
ve}u rawivost na obi~nu pe{adijsku vatru, osovina mu je kao kod prage daleko ispred
od bi ja ju zr na iz va tre nog a i na minsko-eksplozivna sredstva. U kabine, ispred dugog nosa, u kome se na-
oru` ja i, ka ko se tvr di, krupne nedostatke ubrajaju se problemi u lazi ~etvorocilindri~ni motor MTU
motorno-transmisionom delu, zbog ~ega su 4R890, snage 410 kilovata. Sigurnu za{ti-
PT ra ke te iz ru~ nih se jednostavno kvarili na pola puta. tu od nagaznih mina pruàju posebno osla-
ba ca ~a ko je, po pra vi lu, Tokom angaòvawa u Avganistanu i wawe to~kova u kombinaciji sa pomenutim
pu tu ju ma lom br zi nom. Nemci su utvrdili da su wihova laka teren- velikim rastojawem predwih to~kova od ka-
10 15. mart 2009.

27
bine. Naime, konstruktori tvrde da }e pri-
likom eksplozije to~ak biti uni{ten, ali
da se eksplozija pri razumnoj brzini kre-
tawa ne}e rasprostreti do kabine u kojoj
sedi posada. Sra~unato je da }e silina eks-
plozije otkinuti to~ak, a najve}i udar do-
ìve}e motor, dok }e do kabine do}i mawi
udar.
Kabina je sasvim druga~ije dizajnira-
na od ostalih terenskih vozila. Ima mesta
da, u osnovnoj 4h4 konfiguraciji, primi ko-
mandira, voza~a i ~etiri vojnika. Ona je
modularna i ne predstavqa integralni deo
vozila. To je postignuto vise}im oslawa-
wem kabine koja je dizajnirana kao oklo-
pqena kapsula koja je prika~ena za krov, a
ne za pod vozila. Prilikom eksplozije do-
lazi do izvesnog odvajawa kabine od vozi-
la, {to kompenzuje uticaj eksplozije mine.
Unutra{wost je izra|ena tako da ima
{to mawe sitnih delova kako se u trenutku
eksplozije ne bi pretvorili u ubojite
{rapnele i pobili sopstvenu posadu opa-
snost za koju svaki tenkista zna. Dodatnu Kabina je sasvim druga~ije dizajnirana od ostalih terenskih vozila
meru bezbednosti osiguravaju i sedi{ta
posade koja nisu pri~vr{}ena za pod kabi-
ne, ve} za krov, tako da se prilikom eks- miju od ~ak 1.000 km. Moduli mu omogu}a-
Me re bez bed no sti vaju montirawe razli~itih vrsta opreme i
plozije pomeraju i kompenzuju makar deo
udarnog talasa. Nema~ki konstruktori su naoruàwa.
Na vozilu ne postoje vrata, pa cela
primetili da kada vozilo nai|e na minu karoserija i oklopno telo ~ine jedin- Sastoji se od osnovnog nepromenqi-
slabog puwewa, sedi{ta nehotice omogu}a- stvenu celinu. U wega se ulazi i izlazi vog modula, hodnog modula sa osovinama i
vaju, ako su ~vrsto vezani za pod vozila, da kroz centralna zadwa vrata ili kroz elektromotorima i, ukoliko se koristi i
udarni talas pro|e kroz wih i potpuno otvore na krovu, tako da je oklopno telo agregatski modul sme{ten iza kabine, na
raznese tela posade u tim sedi{tima. jedinstveno i bez oslabqenih delova kao platformu se mogu montirati razli~ita
Slede}a za{titna mera jeste konfigu- {to su vrata na bokovima. Dodatnu meru sredstva optoelektronskog osmatrawa ili
racija oklopnog tela vozila. Za razliku od bezbednosti osiguravaju i sedi{ta po- oru`ni moduli.
standardnih, GEFAS ima balisti~ki obli- sade koja nisu pri~vr{}ena za pod kabi- Vozilo je opremqeno elektronskim
kovano oklopno telo, poput savremenih ne ve} za krov, tako da se prilikom eks- sredstvima za borbu protiv teroristi~kih
tenkova. Ravna povr{ina gotovo da ne po- plozije pomeraju i kompenzuju makar deo napada. Najve}i gubici koalicionih snaga
stoji. Bokovi su postavqeni pod uglom, tako udarnog talasa. su od primitivnih ru~no pravqenih eksplo-
da odbijaju zrna iz vatrenog oru`ja i, kako zivnih naprava, koje se detoniraju daqin-
se tvrdi, PT rakete iz ru~nih baca~a koje, ski pomo}u radio-komande ili mobilnih
po pravilu, putuju malom brzinom. Dowi telefona. Sredstva ometawa sastoje se od
deo vozila je tako|e oblikovan tako da vozila i pod uglom koji rasipa silu udara.
Na vozilu ne postoje vrata, pa cela laserskih ometa~a, koji ometaju savremene
udarni talas eksplozije usmerava daqe od laserski vo|ene rakete, a poseduje i gene-
karoserija i oklopno telo ~ine jedinstvenu
celinu. Hodni deo se sastoji od ~etiri ne- ratore dimne zavese. Kao opcije nude se i
zavisno povezana to~ka i ima posebnu me- generatori elektromagnetnih talasa. Oni
Osnov ne va ri jan te blokiraju rad mobilnih telefona koje te-
ru sigurnosti u vidu malih elektromotora
koji obezbe|uju da, iako se dogodi kvar na roristi koriste kao detonatore i radio-
Vozilo se nudi u konfiguracijama detonatora, a moè se koristiti i kao
4h4, 6h6 i 8h8. Osnovne varijante jesu osovini ili motor prestane da radi, vozi-
lo moè da pre|e razumno odstojawe, pod sredstvo za prevremeno detonirawe kraj-
vozilo za PVO sa lakim lanserima PVO puta{kih mina i mina usmerenog dejstva.
raketa u verziji 8h8 (sa dodatnom pri- pretpostavkom da je o{te}eno u napadu i
da moè da se izvu~e iz zone borbenih dej- Oru|e na tom nema~kom vozilu sasto-
kolicom 4h4, koja sadrì PVO rakete ji se od daqinski kontrolisane turele, sa
skajrenxer, sistem koji proizvodi Er- stava. To~kovi su sa centralizovanom kon-
trolom pritiska u gumama i mogu}e je vozi- standardnim pu{komitraqezom 7,62 mm i
likon), vozilo 6h6, kao radarska sta- baca~em granata kalibra 40 mm.
nica koja sadrì radar veli~ine 12 me- lo voziti i kada su one sa izduvane.
Za sada je GEFAS najsavremenije i naj-
tara, i vozilo za za{titu konvoja od vo-
Mo du lar nost opremqenije terensko vozilo, sa {irokim
|enih PO raketa, sa elektronskim sred-
spektrom namene. Predstavqeno je juna
stvima za otkrivawe i ometawe neprija- Modularnost vozila omogu}ava uspe- pro{le godine, a model se pojavio godinu
teqskih PO raketa, i softkil lanse- {no kori{}ewe u osnovnoj nameni kao
rima projektila koje radar i elektron- dana ranije. Verzija 4h4 duga~ka je 7,83 m,
vozilo za pratwu konvoja. Ima pristojnu {iroka 2,88 m, a ima masu od 17.500 ki-
ska sredstva usmeravaju ka dolaze}im brzinom od 100 km na ~as i veliku autono-
vo|enim projektilima. lograma.
Aleksandar KI[
11
T O P - H A U B I C A G - 7 1 0 5 M M
Ju `no a fri~ ki lav

Za razliku od isto~nih zemaqa, pre Nakon rata trì{tem haubica 105 mm
svega Rusije, gde su standardni arti- dominirala su svega tri oru|a: italijansko
Z qerijski kalibri bili 122, 130, 152

i 180 mm, zapadne zemqe su posle
Drugog svetskog rata upotrebqavale
tipi~na ameri~ka re{ewa 105, 155, 175
i 203 mm. S vremenom se iskristalisalo
mi{qewe da je zbog jednostavnije logisti-
M56 (mase 1,29 t, dometa 10,5 13 km),
francusko LG MkII (1,48 t, 15-17,5 km) i
britansko L118 (1,86 t, 17 km). Da intere-
sovawe za kalibar 105 mm nije na nivou
onog od 155 mm, svedo~i i ~iwenica kako je
bilo bar desetak oru|a u kalibru 155 mm.
ke potrebno redukovati broj kalibara na Ipak, konstruktori se nisu predavali i nu-
najmawu mogu}u meru. Na istoku se odusta- dili su poboq{ane varijante oru|a 105 mm,
lo od 130 mm, prili~no se retko koristio modifikovanih, pre svega, produènim ce-
180 mm, a ostali su samo 122 i 152 mm. vima. Tipi~an primer su Nema~ka i Holan-
Na zapadu su ostali 105 i 155 mm, mada dija. Te zemqe su na ameri~ka oru|a M101
posledwih godina postoji te`wa da se i ugra|ivale nove cevi duìne 25,5 i 33, ume-
105 mm izbaci, iako to nailazi na zgra- sto 21 kalibra, i nov hidroelasti~ni si-
àvawe veterana, koji veoma dobro stem, te novu municiju, ~ime je domet pove-
pamte efikasnost, preciznost i }an sa 11,2 km na 14,1 km i gotovo 20 km.
robusnost ameri~ke haubi- Ju`noafrikanci su re{ili da u mo-
Ka da su ne ke ze mqe ce M-2/M-101 iz Dru- mentu kada svi razmi{qaju o {to laganijem
gog svetskog rata. oru|u 155 mm, trì{tu ponude oru|e 105
od lu ~i le da se mm vrlo visokih performansi. Novi top-
haubica LEO (Light Experimental Ordnance, a
kon cen tri {u sa mo na zna~i i lav), kasnije preimenovana u G-
oru |a cev ne ar ti qe ri je
ka li bra 155 mm,
Ju `no a fri kan ci su
na tr ì {te iz ba ci li
top-ha u bi cu no ve
ge ne ra ci je G-7, ka li bra
105 mm. Da je re~ za i sta
o ozbiq nom pro jek tu
i vr lo za ni mqi vom
re {e wu sve do ~i i
za in te re so va nost za ceo
pro je kat ame ri~ kog
gi gan ta Ge ne ral
Dyna mics Land Systems.
12 15. mart 2009.

27
7, predstavqa proizvod kompanije Denel, nih otvora kroz koje se barutni gasovi nacije, a kod M107 155 mm 650 metara.
poznate po saradwi sa legendarnim dr Xe- usmeravaju unazad. Pod bezbednom zonom smatra se prostor
raldom Bulom, tvoracem impresivnih arti- Posebno je zanimqiva municija fami- gde nema nijednog fragmenta i od kqu~nog
qerijskih oru|a, poput top-haubice G-5, lije Igala. Sa stanovi{ta pove}awa dometa zna~aja je zbog smawewa kolateralne {te-
kalibra 155 mm (koja i posle vi{e od dve postoje dve varijante prva i osnovna, do- te u ratu i bezbedonosnih mera tokom ma-
decenije predstavqa jedno od najefikasni- meta do 24 km, opremqena je suènim dance- nevara i testirawa municije i oru|a.
jih oru|a te vrste u svetu) i neostvarenog tom za postizawe boqeg aerodinami~kog ob- U Denel-u se posebno hvale postignu-
supertopa u okviru projekta Babylon, koji lika (po~etna brzina 950 m/s), dok je druga tom precizno{}u, koja je na maksimalnom
je finansirao Irak. opremqena gasogeneratorom, dometa do 32 dometu kod municije dometa 24 km ispod 0,3
km (po~etna brzina 960 m/s). Takvi dometi odsto, tj. kru`na gre{ka iznosi 80 m, dok je
Za hva ti na kon struk ci ji karakteristi~ni su za artiqerijska oru|a kod municije dometa 32 km ispod 0,4 odsto,
kalibra 155 mm i to sa cevima duìne 45 ka-
Recept za poboq{awe performansi libara. U prve dve varijante, postoji trenut-
prili~no je jednostavan smawewe mase po- no-fugasni projektil (HE, M2019), par~ad- Prednosti i mane
stiè se upotrebom optimizovane konstruk- no-fugasni (PFF HE, M2020), za zadimqava-
cije, dobijene metodom kona~nih elemenata, we (Smoke M0101), osvetqavaju}i (Illum, Oru|e, po elevaciji, moè da dej-
upotrebom novih materijala, dok se pove- M0102) i ve`bovni sa inertnim puwewem stvuje u rasponu od -5 do +75o, a po azi-
}awe dometa postiè duòm cevi. Te ambi- (Prac, M0102). U varijanti V-LAP, na raspo- mutu 40o u svaku stranu, dakle, ukupno
ciozne ciqeve, me|utim, nije lako posti}i u lagawu je samo trenutno-fugasni projektil. 80o, {to su odli~ni rezultati i predsta-
praksi. Kada je re~ o samoj konstrukciji, G- Masa svih projektila pribli`no je vqaju najve}u vrednost za oru|a bez
7 je prili~no konvencionalno artiqerijsko sli~na i iznosi oko 22 kg, {to je bliè ru- platforme, a karakteristi~no je za bri-
oru|e, sa dvokrakim lafetom i dva visoka skoj municiji za haubice 122 mm D-30 nego tanski L118 i francuski LG MkII ({to im
stabilizatora cevi (poput britanskog topa zapadnim projektilima 105 mm. To se po- daje mogu}nost dejstva u punom krugu). Me-
BL 140 mm iz Drugog setskog rata, koji se du- stiglo izduènim, aerodinami~ki efika- |utim, ono {to razo~arava jeste masa.
go koristio u Ju`noafri~koj Republici). snijim oblikom, koji ima i povoqniji frag- Uprkos te`wama da se smawi na ispod
Najzanimqivija odlika je izuzetno du- mentacioni efekat. [tavi{e, fragmenta- dve tone, ostala je na 3,8. O~igledno je
ga cev od fantasti~na 52 kalibra. To je i cioni efekat je toliko uspe{no re{en sa da su se stru~waci opredelili za ono
za oru|e kalibra 155 mm na gorwoj grani- 7.800 kuglica od legure volframa, da se, {to je izvesno boqe zavr{iti projekat,
ci, a u odnosu na najduè cevi drugih oru|a na primer, projektil PFF HE moè povoqno ponuditi ga trì{tu, a u perspektivi na-
105 mm gotovo je dvostruko vi{e. Na usti- uporediti sa dugo kori{}enom, klasi~nom staviti sa razvojem i smawiti masu. Ma-
ma cevi nalazi se izuzetno efikasna gasna municijom M107, kalibra 155 mm. Ubojni sa od 3,8 t dvostruko je ve}a nego kod
ko~nica, koja je prema izgledu sli~nija oru- radijus kod PFF HE 105 mm iznosi 23 m, dok konkurenata istog kalibra, me|utim, po-
|ima {to se ugra|uju na lake tenkove nego je kod M107 155 mm 18 metara. Me|utim, kazalo se, kako je razvoj tekao, da Ju`no-
na ona vu~ne artiqerije za podr{ku. Re~ je bezbedna zona je tako|e pogodnija, i kod afrikanci èle da konkuri{u oru|ima
o gasnoj ko~nici sa mno{tvom koncentri~- PFF HE 105 mm iznosi 400 m od mesta deto- kalibra 155 mm!
13
vor o razvoju po- hvatawa navo|enog projektila sa modulom
boq{ane varijante PGK, mo`da bi kao jedino opravdawe mogla
G-7, pod pomalo da posluì ~iwenica da se slabijom bojnom
glomaznim radnim glavom znatno smawuje verovatno}e kolate-
nazivom AMLAGC ralne {tete u borbama u urbanim uslovima.
(Advanced Multirole Domet te municije se procewuje do 32
Light Artillery Gun Ca- km (s obzirom da se koristi telo klasi~nog
pability) lako na- projektila i samo se dodaje modul za navo|e-
predno vi{enamen- we), {to je znatno mawe u odnosu na domet
sko cevno artiqe- M982 ekskalibur od 57 kilometara.
rijsko oru|e. U okvi-
ru tog projekta Samohodna varijanta
osnovni ciq je da se
masa smawi na sve- Da su Denel i GDLS ozbiqni u nameri da
ga 1.950 kg, gotovo obezbede kupce, svedo~i i razvoj samohodne
upola u odnosu na G- varijante na bazi to~ka{kog oklopnog tran-
7 i, razvije projek- sportera sa formulom pogona 8x8 Stryker (raz-
Leo-105, samohodna je varijanta tog artiqerijskog sredstva til V-LAP (Velocity En- vijen iz vozila LAV III i baziran na {vajcar-
hanced Long Range Artil- skom vozilu Piranha) za eventualnu ameri~ku
lery), opremqen raketnim motorom, dometa 36 poruxbinu ili na {asiji vozila Rooikat za ju-
kilometara. Takvo oru|e bi, u odnosu na `noafri~ku armiju, pod nazivom Leo-105. Na
M777 pokazalo drasti~no smawewe mase sa standardni trup montirana je kupola sa ugra-
100 projektila i puwewa: svega 4.150 kg u od- |enom top-haubicom, koja je identi~na onoj sa
nosu na 9.045 kg, dakle vi{e nego upola, za vu~nog oru|a G-7. Takvo samohodno oru|e ima
pribli`no isti domet klasi~nom nevo|enom mogu}nost no{ewa relativno velikog borbe-
municijom. nog kompleta od 56 projektila i puwewa.
Sve te brojke deluju impresivno, ali je Mogu}e ga je transportovati svionima
malo verovatno da }e G-7 predstavqati C-130 Hercules bez ikakve pripreme, ali tre-
ozbiqniju konkurenciju M777. Za to ima vi{e ba smawiti borbeni komplet na 26 projekti-
razloga. Impresivne performanse ubojnog la, i koli~inu goriva na polovinu rezervoa-
radijusa municije postiù se kako odli~no ra. Tim avionima mogu}e je, tako|e, prevozi-
Municija 105 milimetara re{enim fragmentacionim efektom tako i ti i aktuelnu ameri~ku samohodnu top-haubi-
optimalnom visinom aktivirawa projektila, cu NLOS-C, sa oru|em kalibra 155 mm (bali-
ili 120 metara. Kru`na gre{ka na dometu {to omogu}ava poseban upaqa~ koji se, na- sti~ki identi~nu oru|u M777), koja ima masu
32 km je u odnosu na municiju M549, kali- ravno, moè, ukoliko se ukaè potreba, po- od 18 t, borbeni komplet od 24 projektila i
bra 155 mm, sa raketnim motorom, boqa za stavqati i na municiju 155 milimetara. puwewa, pri ~emu se borbeni komplet sma-
oko tri puta. Koristi se modularno barutno [tavi{e, kalibar 155 mm ima dva do tri pu- wuje na {est projektila i puwewa.
puwewe sa pet segmenata tipa MCS (Modular ta ve}u masu i zapreminu, tj. znatno ve}i po- Postoje indicije da }e ameri~ka armija
Charge System), razvijeno na bazi modular- tencijal za ugradwu nekog sistema navo|ewa, raspisati konkurs za nabavku samohodnih ar-
uz zadràvawe zna~ajnije upotrebqive za- tiqerijskih oru|a za svoje lake, tzv. strajker-
nih barutnih puwewa za oru|a 155 mm.
premine bojne glave (unitarna, kasetna, sa brigade, koje koriste ({to im ime govori) vo-
inteligentnom submunicijom). zila Stryker, tako da bi logisti~ka podr{ka
Po re |e we sa M777 I zaista, trenutno u kalibru 105 mm ne bila znatno pojednostavqena, a pokretqivost
Danas se top-haubica M777 smatra za po sto ji nijedan tip navo|ene municije u upo- bi bila na nivou ostalih vozila transpor-
jedno od najsavremenijih i sigurno najlagani- trebi. Jedini projektil u tom kalibru koji je tera, nosa~a minobaca~a 120 mm, itd.
jih artiqerijskih oru|a kalibra 155 mili- trenutno u razvoju jeste ameri~ki komplet Kakva je sudbina top-haubice G-7? Pre-
metara. Ali ako se uporedi sa oru|em G-7, PGK (Precision Gudance Kit), sa GPS navo|e- ma podacima od pre nekoliko godina, bilo je
dobija se zanimqiva ra~unica. Ako M777 te- wem i predstavqa u osnovi koncepcijski vrlo vi{e interesenata: Ju`noafri~ka Republika,
ì 3.745 kg, 100 projektila sa puwewima blisko re{ewe ekskaliburu. Taj projektil }e, SAD marinski korpus, Kanada, Australija i
5.300 kg daje ukupnu masu paketa od 9.045 bez obzira na najavu niske cene, paradoksal- Velika Britanija. Me|utim, poznato je da su
kilograma. Kako sada stvari stoje, G-7 ima no, mo`da biti ~ak i skupqi od ekskalibura se SAD, Australija i Kanada ve} sna{le i
masu 3.500 kg, ali 100 projektila i puwewa zbog potrebe ve}e minijaturizacije. nabavile glavnog konkurenta M777. Jedino
teì svega 2.200 kg, dakle ukupno 5.700 kilo- Isti paradoks prime}en je i kod ekska- se Velika Britanija jo{ ne}ka oko nekoliko
grama. Mogu}nosti transporta su, me|utim, libura, koji trenutno ima cenu od 85.000 opcija za zamenu haubica L118 105 mm. Me-
ostale pribli`no iste, jer ne postoji nijedno ameri~kih dolara (B varijanta je ne{to jef- |utim, G-7 nije me|u wima, iako koristi isti
masovnije kori{}eno sredstvo koje G-7 mo- tinija 50.000 dolara), {to je skupqe od avi- kalibar. S druge strane, poboq{ana vari-
è, a M777 ne moè da transportuje, bez ob- onske bombe J-DAM (sa cenom od 30.000 do- janta AMLAGC, naravno ako se projekat za-
zira na masu municije. S druge strane, Denel lara). Stoga je veliko pitawe koji je smisao vr{i, predstavqala bi pun pogodak i zai-
isti~e da je poqe dejstva ve}e, uz ne{to ve}i razvoja toliko skupog projektila, za tako re- sta pravu zamenu za oru|a 105 mm (kojih je u
domet klasi~nom municijom, a posada je sa lativno slabu bojnu glavu. Do sada se najma- svetu jo{ uvek relativno mnogo, a konkurena-
{est smawewa na ~etiri ~oveka. wim kalibrom cevne artiqerije, pogodnim za
ta nema, ako se tu ne ra~una naravno, neiz-
Sa poboq{anom varijantom stvari su ugradwu sistema navo|ewa, smatrao minoba- be`ni M777). Verovatno }e tu vaìti ona na-
korenito izmewene. Naime, ARMSCOR, ju- ca~ki 120 mm ({vedski Strix), dok se svojevre- rodna ko prvi devojci, wegova devojka, od-
`noafri~ka agencija za nabavku naoruàwa meno od britanske mine Merlin, kalibra 81 nosno, ko prvi iza|e na trì{te ima daleko
i vojne opreme, potpisala je sa Denel-om ugo- mm, odustalo upravo zbog istog razloga. U ve}e {anse od onog ko kasni.
slu~aju eventualnog zavr{etka razvoja i pri-
Sebastian BALO[
14 15. mart 2009.

A R T I Q E R I J S K I V O \ E N I S I S T E M I N A O R U @ A W A
27
Po ve }a we
pre ci zno sti
va tre
Dejstvo ekskaliburaiz samohodne haubice NLOS-C
Sma we we utro {ka mu ni ci je oderna klasi~na artiqerija zadrà- ve}awem borbenih mogu}nosti) jeste pri-
i skra }i va we vre me na
efi ka snog dej stva ar ti qe ri je
u bor bi sa {to ve }e
uda qe no sti, mo è se ostva ri ti
sa mo vi so ko pre ci znim
M va glavnu ulogu u oruànim snagama
svih vode}ih armija sveta. Ipak, upr-
kos modernizaciji i poboq{awima
artiqerijskih sistema, glavni zada-
tak tog roda vojske uni{tavawe ciqeva
na velikim daqinama, zahteva znatne re-
surse u pogledu broja artiqerijskih oru-
mena artiqerijskih vo|enih sistema nao-
ruàwa.
Radi toga je u Rusiji, po zahtevu oru-
ànih snaga, u konstrukcionom birou KBP-
Tula, razvijen vo|eni artiqerijski sistem
2K25 krasnopoq, sa laserskim poluaktiv-
nim vo|enim projektilom 152 mm OF-39,
va tre nim dej stvi ma. Za to je |a, municije i vremena. Smawewe utro- za sisteme 152 mm D-20, 2A36, 2A65 ms-
je dan od glav nih pra va ca {ka municije i skra}ivawe vremena efi- ta-B, SH 2S3 akacija i 2S19 msta-S.
kasnog dejstva artiqerije u borbi sa {to Uzimaju}i u obzir da je taj sistem
po ve }a wa pre ci zno sti va tre, ve}e udaqenosti mogu}e je ostvariti sa- posledwe generacije, savremen i veoma
pri me na ar ti qe rij skih mo putem visoko preciznih vatrenih dej- precizan, Rusija je zbog interesa stra-
vo |e nih si ste ma na o ru à wa. stava. Jedan od glavnih pravaca pove}a- nih armija razvila isti sistem i u osnov-
wa preciznosti vatre (sa uporednim po- nom kalibru Natoa 155 mm. On se moè
15
koristiti iz artiqerij-
skih sistema 155 mm
M109 (SAD), G5/G6 (Ju-
`na Afrika), FH 77
({vedska), TRF1 (Fran-
cuska) i drugih.
Kra sno poq

Laserski vo|eni ar-
tiqerijski sistem ukqu~u-
je projektil 152/155 mm,
automatski sistem za
upravqawe vatrom, la-
serski mera~ daqine i
komunikacioni set.
Kada osmatra~ de-
tektuje ciq, {aqe se
signal putem komunika-
cionog kanala i jedan
do dva projektila lan- Verzija projektila 155 mm krasnopoq-M
siraju se u pravcu ciqa.
U po~etnoj fazi, projek-
til se kre}e u slobod-
nom letu po balisti~koj putawi. Kada se meteorolo{kih podataka. poq moè biti ostvareno iz vu~nih i sa-
pribliì ciqu osmatra~ ga obeleàva Dejstvo vo|enog projektila krasno- mohodnih artiqerijskih oru|a. Kada se
laserskim snopom, {to moè da ~ini sa prenosi ili skladi{ti, municija u sred-
daqine od 500 do 5.000 metara. Kada stvu drì se kao dvodelna, a neposredno
projektil uo~i ciq, ìroskop se u glavi pred upotrebu kompletira se brzospajaju-
za vo|ewe projektila zakqu~avai omo- }im zglobom.
gu}ava da se projektil vodi po liniji do Podr{ku sistemu daje malakit pre-
ciqa, a potrebna korekcija putawe u za- nosiv automatizovani sistem za upravqa-
vr{noj fazi leta, vr{i se i aerodina- we vatrom koji detektuje ciqeve, u dnev-
mi~kim povr{inama do trenutka uni- nim i no}nim uslovima, vr{i topograf-
{tewa ciqa. Nakon zavr{enog koji je u sko izvi|awe i orijentaciju vatrenog po-
letu, ili da izabere novi ciq. loàja i komandno-osmatra~kog mesta,
Sistem krasnopoq namewen je za automatsku obradu podataka i daje eleme-
uni{tavawe prvim pogotkom (bez artiqe- nata za ga|awe.
rijske pripreme vatre) tenkova, borbe- Verzija projektila 155 mm krasno-
nih vozila pe{adije, artiqerijskih polo- poq-M razvijena je za upotrebu artiqe-
àja, pokretnih i nepokretnih ciqeva: rijskih sistema 155 mm u zemqama Natoa.
komandnih, kontrolnih i komunikacionih Projektil krasnopoq-M ne{to je kra}i od
ciqeva, fortifikacijskih utvr|ewa na
daqinama od tri do 20 kilometara. Taj
sistem ne zahteva posebnu opremu radi
orijentacije oru|a na vatrenom poloàju
ili osmatra~kog mesta i moè dejstvova-
ti bez posebno preciznih topografskih i
Osnovne karakteristike
Kalibar (mm)......................... 152 i 155
Daqina ga|awa (km).......................... 20 Krasnopoq - M
Laserska daqina do ciqa (km):
tenka....................................................7 Maksimalni domet (km).......................17
broda.................................................20 Sistem vo|ewa....................poluaktivno
Duìna projektila (mm).................1.305 Verovatno}a uni{tewa.....................0,9
Duìna projektila (mm)...................955
Bojna glava........................razorna/TNT
Masa projektila (kg)..........................43
Masa projektila (kg)............ 50,8 i 51,3
Masa bojne glave (kg).........................20
Masa bojne glave/eksploziva (kg)
Masa eksploziva (kg).........................6,4
.................................................20,5/6,4
16 15. mart 2009.

27
2M. Projektil sistema kitolov-2M ispaqu-
je se kao i onaj klasi~ni razorni istog ka-
libra. Osnovna namena mu je dejstvo protiv
nepokretnih i pokretnih oklopqenih ciqe-
va i fortifikacijskih objekata, prvim pro-
jektilom bez potrebe za korekcijom vatre.
Kada osmatra~ na osmatra~nici uo~i
ciq, koordinate dostavqa na komandno me-
sto artiqerijske baterije. Odatle se oru-
|ima zadaju elementi za otvarawe vatre i
ispaquje se jedan projektil ili plotun ki-
tolova-2M, koji na po~etnom delu putawe
lete po balisti~koj putawi. U fazi leta, na
sredwem delu putawe, koristi se inerci-
jalno navo|ewe. U trenutku pribliàvawa 155 mm M712 ko per hed
ciqu, osmatra~ ciq laserski obeleàva i
omogu}ava da se projektil, preko traga~a (u Maksimalni domet (km)..................16
vrhu projektila), pozicionira na osvetqe- Sistem vo|ewa................poluaktivno
ni ciq. Elektronika projektila, uz kori- Bojna glava....... kumulativno-razorna
U kalibru 152 mm {}ewe upravqa~kog sklopa krila, koriguje Duìna projektila (m)...............1,370
let i dovodi projektil do ciqa. U trenutku Masa projektila (kg)......................62
neposredno pred udar, projektil manevri-
{e na oklopqeni ciq i napada ga sa gorwe
Masa bojne glave (kg)..................22,5
strana. Masa eksploziva (kg).....................6,7
standardnog krasnopoqa. To omogu}ava
postavqawe u automatske puwa~e i stan- Sistema 122 mm kitolov-2M omogu}a-
va izuzetne uslove borbene upotrebe: br- 155 mm M712 je artiqerijski poluaktivni,
dardne municije Natoa kalibra 155 mm,
zinu ga|awa do tri metka u minuti; plotun laserski vo|eni na zavr{nom delu putawe.
{to redukuje zahtevano vreme za pripre- Sastoji se od tri glavna dela: sklop za vo-
ispaqen iz vi{e oru|a moè se voditi po
mu ga|awa. |ewe (u predwem delu projektila), sklop
jednom snopu; plotun ispaqen iz vi{e oru-
|a moè se voditi na vi{e razli~itih ci- bojne glave (u sredwem delu) i kontrolno-
Ki to lov-2M qeva; ga|awe se obavqa bez zahteva za ba- upravqa~ki sklop (u zadwem delu). Kao po-
listi~kim i meteorolo{kim podacima. seban deo, u sastavu municije je izbacno
Za kori{}ewe iz artiqerijskih siste- barutno puwewe.
U odnosu na klasi~nu artiqeriju, 122
ma vu~ne haubice 122 mm D-30 i samohodne Po~etni deo putawe lansiranog ko-
mm kitolov-2M redukuje utro{ak municije
haubice 122 mm 2S1 razvijen je, po istom 10 do 15 puta, a 5 do 10 puta redukuje po- perheda sli~an je konvencionalnim projek-
receptu kao za krasnopoq, laserski vo|e- trebno vreme za izvr{ewe borbenog za- tilima 155 milimetara. U odre|enom tre-
ni artiqerijski sistem 122 mm kitolov- datka. nutku, nakon prethodno programiranog vre-
mena, osmatra~ sa osmatra~nice upu}uje
Ko per hed signal da je odabrao ciq i laserski ga
obeleìo (laserski obeleìva~ tipa
Zemqe Natoa u svom naoruàwu kori- G/VLLD ili modularni ure|aj tipa MULE).
ste artiqerijski vo|eni projektil 155 mm U tom trenutku sistem za upravqawe u gla-
M712 koperhed (Copperhead), koga dekla- vi projektila zahvataciq i projektil se
ri{u kao prvi pametni projektil koji je daqe kre}e po putawi vo|ewa do kontakta
ikad razvijen. Wegova ta~nost poga|awa sa ciqem, uz potrebne korekcije aerodina-
meri se u centimetrima, a impresivna je mi~kim komandnim povr{inama.
efikasnost pri dejstvu na ciqu. Projektil
Eks ka li bur
Uglovi borbene upotrebe Vo|eni artiqerijski projektil pove-
}anog dometa, kalibra 155 mm, poznat i
Sistem 122 mm kitolov-2M omogu- kao M982 ER DPICM (Extended Range Dual
}ava izuzetne uslove borbene upotrebe: Purpose Convential Munitions konvencio-
brzinu ga|awa do tri metka u minuti, nalna municija dvostruke namene pove}a-
plotun ispaqen iz vi{e oru|a moè se nog dometa) jeste inteligentni projektil ti-
voditi po jednom snopu, a onaj ispaqen pa ispali i zaboravi. Namewen je da obez-
iz vi{e oru|a moè se voditi na vi{e bedi mogu}nost napada na sva tri tipa ci-
razli~itih ciqeva. Ga|awe se obavqa qeva: neoklopqena i oklopqena vozila i
bez zahteva za balisti~kim i meteoro- fortifikacijske objekte pove}ane otpor-
lo{kim podacima. nosti i to na dometima koji prema{uju one
U odnosu na klasi~nu artiqeriju, koje postiè postoje}a artiqerijska muni-
kitolov-2M smawuje utro{ak municije 10 cije. Ima veliku preciznost i pove}anu
do 15 puta, a pet do 10 puta potrebno efikasnost, a konstruisan je tako da sma-
vreme za izvr{ewe borbenog zadatka. wi logisti~ko optere}ewe kopnenih snaga.
Tako|e, smawuje rizik od kolateralne {te-
17
[ema dejstva ekskalibura
te pomo}u koncentrisane {eme fragmenta- Projektil HM982
cije, pove}ane preciznosti i gotovo verti- koristi modularni kon-
kalnog padnog dela putawe. cept da bi omogu}io
Ekskalibur XM982 predstavqa fami- ugradwu razli~itih vr-
liju vo|enih, modularnih projektila pove- sta bojnih glava. Uz ve}
}anog dometa koji ukqu~uju mogu}nost upo- postoje}e kasetne bom-
trebe tri razli~ite konfiguracije. Prvu bice, taj projektil mo-
~ine jednodelni projektili razornog, par- è da nosi i bojnu gla-
~adnog ili par~adno-probojnog dejstva, na- vu sa dva SADARM (Sen-
meweni da efikasnije podrè zadatke va- se and Destroy Armor
trene podr{ke pove}awem dometa i preci- prepoznaj i uni{ti ok-
znosti, te smawewem kolateralne {tete u lop) potprojektila ili
qudstvu, materijalu i objektima. Drugu ~i- univerzalnu fragmen-
ni inteligentna municija koja treba da tra- tacionu bojnu glavu.
ì, otkrije, nani{ani i dejstvuje na pokret- Projektovan je tako da
ne ciqeve koji se kratko zadràvaju u bor- postigne za 40 odsto
benom rejonu, {to je karakteristika bor- ve}i domet i ve}u efikasnost u odnosu na Razvoj HM982 zapo~eo je u Odeqewu
benih dejstava van gradskih sredina. Tre}u postoje}i klasi~ni M864. za artiqeriju i minobaca~e Centra za
oru`ja vatrene podr{ke u okviru Cen-
tra za istraìvawe, razvoj i inèwe-
ring naoruàwa SAD (ARDEC). Pro-
jekat je ukqu~ivao tehnologije gene-
ratora gasova i raketnog motora
koje bi u kombinaciji trebalo da
ostvare znatno pove}awe dometa i
~iji rezultat bi bio projektil sa
potencijalno najve}im dometom u
naoruàwu KoV SAD. Konstrui-
san je tako da sadrì 85 HM80
bombica dvostruke namene.
Ima HM234 upaqa~ sa samo-
likvidacijom, ~ime bi se posti-
zao efekat i protiv ìve sile i
protiv vozila i objekata, a, pri
tome, bila bi eliminisana opa-
snost od zaostalih neeksplodiranih
bombica.
U po~etku, HM982 pove}anog do-
meta, bio je razvijan radi dobijawa
vrhunskog projektila, visokih perfor-
mansi, koji bi omogu}io znatne u{tede
konfiguraciju ~ini municija koja }e imati
Pro jek ti li KoV SAD. Artiqerijska oru|a koja bi u
mogu}nost da na osnovu pojedinih karakte- po ve }a nog do me ta svom municijskom kompletu imala taj pro-
ristika vozila bira i napada pokretne ci- jektil su: haubica 155 mm M198, haubica
qeve u gradskim sredinama. Dominantne karakteristike siste- 155 mm M777, samohodna haubica 155 mm
O~ekuje se da ekskaliburove mogu}no- ma ekskalibur su: niska cena po uni{te- M109A6 paladin i samohodna haubica 155
sti za precizno dejstvo koriste jedinice nom ciqu; ve}a verovatno}a preìvqa- mm HM2001 krusejder.
opremqene samohodnim haubicama 155 mm vawa pove}awem rastojawa sa kojih se Pomo}u sistema ekskalibura, sa uni-
FCS NLOS-C, koje su namewene za pruàwe dejstvuje po neprijateqskim snagama; verzalnom fragmentacionom bojnom gla-
vatrene podr{ke u gradskim sredinama i smawewe vremena potrebnog za uni{te- vom, korisnici }e mo}i da uni{tavaju ci-
na ispresecanom terenu. Dok ta haubica na we ciqa; ispali i zaboravi kombino- qeve tokom borbi u gradskim uslovima, ko-
bude uvedena u naoruàwe, ekskalibur }e vani inercioni i satelitski sistem vo- riste}i wegovu preciznost, kako bi smawi-
se upotrebqavati iz digitalizovane hau- |ewa. Artiqerijski projektil pove}anog li kolateralnu {tetu. To bi bila najpri-
bice 155 mm M777. dometa kalibra 155 mm leti po upra- kladnija municija za, na primer, takti~ke
Projektil raspolaè sa inercionom vqanoj putawi, a ne po balisti~koj, i situacije kada neprijateq koristi za ma-
navigacijom, sa korekturom putawe pomo}u postiè domet od 37 km pri ispaqivawu skirawe i odvra}awe blizinu {kola, bol-
GPS-a, slobodno rotiraju}im krilcima na iz cevi duìne 39 kalibara ili 47 km nica ili velikog broja civila.
telu projektila, ~etiri krilca tipa kanarda pri ispaqivawu iz cevi duìne 52 ka- Ekskaliburova preciznost i mogu}no-
za upravqawe, generatorom gasa radi libra. Ima modularni bojni teret: 64 sti tempirawa omogu}i}e komandantima da
ostvarivawa pove}ane preciznosti i dome- HM85 bombica, dva SADARM potprojek- uni{tavaju i ciqeve zaklowene terenom, a
ta ve}eg od 30 kilometara. Samohodna hau- tila ili univerzalnu fragmentacionu u pojedinim situacijama to }e biti jedini
bica 155 mm FCS NLOS-C ima}e ugra|en in- bojnu glavu. Raspolaè istim sistemom klasi~ni artiqerijski projektil sa dovoq-
duktivni tempirni ure|aj kojim }e podatke o vo|ewa i repnom sekcijom za sve tri no velikim dometom za dati ciq.
ciqu i tempirawu prenositi na projektil. verzije bojne glave. Predrag RISTI]
18 15. mart 2009.

RAZVOJ SISTEMA ZA ELEKTRONSKO RATOVAWE ORU@ANIH SNAGA SAD
27
Platforme
za ometawe
ada je 1996. stavqen izvan upotrebe Realizacijom ugovorenog novog siste-
Uve zi va wem stra te gij skog ma za elektronsko ratovawe, EB-52 (SOJ),
sistem EF-111 Raven, u jedinicama za
elektronsko ratovawe Ratnog vazdu- ispunio bi se plan kongresne grupe SAD za
ome ta ~a EB-52 Stand (SOJ) hoplovstva oruànih snaga SAD poja- elektronsko ratovawe, i bio bi uveden u
vio se nedopustivo upra`wen prostor operativnu upotrebu najkasnije do 2012.
i tak ti~ kog EA-18 Grow le r i nedostatak u sistemima za elektronsko godine. Sa najnovijom varijantom EC-130J
ometawe radara. To je bilo i mi{qewe Compass Call (za ometawe komunikacio-
sa si ste mi ma E-10A i kongresne grupe SAD za elektronsko rato- nog sistema protivnika, i za potrebe ak-
vawe (formirane krajem 1999, nakon ope- tivne PSIOP operacije) kona~no bi se po-
Jo int-Un man ned Com bat racije Natoa Allied Force protiv SRJ), ko- punila praznina i kompletirala strate-
je je doneto na osnovu zakqu~ka da je 10 gijska ometa~ka komponenta RV SAD u na-
Air Systems, J-UCAS, bi lo skvadrona EA-6B Prowler (60 kom) bilo ne- rednom periodu.
dovoqno za taj tempo vazdu{ne kampawe.
bi, ka ko se pro ce wu je, Izbor Ratnog vazduhoplovstva oruà- Eks pe ri men tal ni let
nih snaga SAD pao je na poznatu platformu Trenutno se ratno vazduhoplovstvo
pot pu no na ru {e no B-52 (strategijski bombarder), koja bi tre- oruànih snaga SAD oslawa na kapacitete
balo da bude opremqena sistemom za ome- ratne mornarice SAD, ta~nije na stare
funk ci o ni sa we tawe radara protivni~ke PVO na znatno platforme EA-6B Prowler (za takti~ko ome-
ve}im daqinama nego {to je to mogao we- tawe). Me|utim, u periodu 2002. i 2003.
in te gri sa nih PVO si ste ma gov prethodnik. godine prizemqeno je osam tih aparata zbog
Po~etno opremawe nove flote od 12 pokazanih slabosti (oslabqeni i dotrajali
pro tiv ni ka. Na taj na ~in sistema (16 aparata EB-52N Stand-Off Jam- delovi od aluminijuma). Prethodnih godina
mer, SOJ) ugovoreno je sa firmama Boeing, su na ostatku letelica izvr{ene modifika-
stvo ri li bi se uslo vi za BAE Systems i Northrop Grumman (sa rokom cije u konstrukcijskom delu, u vrednosti iz-
isporuke do 2012 2013.). U julu 2008 me|u 130 i 150 miliona dolara.
bez be dan pro dor i ugovor je pro{iren na isporuku jo{ 24 si- Eksperimentalnim letom novog EA-18
stema, odnosno opremawe 32 aparata EB- Growlera ICAP III (Improved Capability, Air-
52N Stand-Off Jammer SOJ, do 2018. borne Electronic Attack, AEA), krajem 2008,
stva ra we su per i or no sti Vrednost ugovora iznosi vi{e od tri mili- prakti~no je Ratnoj mornarici SAD omogu-
jarde dolara. }ena daqa realizacija plana, tj. po~etak
u va zdu {nom pro sto ru Eksperimentalni let i probni rad si- opremawa 12 skvadrona (90 aparata,
stema, izveden je sredinom 2008, a kona~- vrednosti oko 75 miliona dolara po koma-
pro tiv ni ka, ju ri {nim na verzija novog ometa~kog sistema, sa no- du) opremom za elektronsko ometawe na
vom internom kompjuterskom podr{kom nosa~ima avionima u prvoj polovini
avi o ni ma F-15, F-22A (Combat Network Communications Techno- 2009. novim sistemom EA-18 Growler i za-
logy CONECT), trebalo bi da bude po- menom dugogodi{we ometa~ke platforme
i F-35 JSF. znata u prvoj polovini ove godine. EA-6B Prowler.
19
od 2 18 GHz, i moè istovremeno da de-
tektuje do 16 signala.
Osnovne komponente budu}eg EB-52
(SOJ) sistema su Northrop Grumman-ovi,
radarski ometa~ AN/ALQ-155, koji radi u
multi-bandu (D, E, F, G, H, od 60 250 GHZ),
u svih 360 stepeni, i AN/ASQ-176 ofan-
zivni strategijski radar.
U repnom delu, sme{teni su AN/ALQ-
122, AN/ALT-32 i AN/ALQ-153, radarski
podsistemi za ometawe dolaze}ih navo|e-
nih projektila, generator signala i sistem
za upozorewe (na principu pasivnog Dople-
rovog efekta). Od IC opreme, ima 12 ras-
pr{iva~a IC mamaca i osam lansera.
EF-18 Growler Ukupna teìna podvesne montirane
opreme za ometawe radara je oko 2.250 kg,
uz zadràvawe standardnog konvencional-
nog oruànog sistema, sa mogu}no{}u opre-
Procewuje se da bi uvezivawem stra- od 20122014), zatim 55 stelt-aparata F- mawa novim projektilima, ve}eg dometa,
tegijskog ometa~a EB-52 Stand (SOJ) i tak- 117, 38 od 76 aparata C-21 Learjets, 56 od preciznosti i razornosti osam projek-
ti~kog EA-18 Growler-a sa sistemima E-10 94 (oko 40 odsto) aviona strategijske na- tila AGM-84 Harpoon, ~etiri projektila
A i Joint-Unmanned Combat Air Systems, J- mene B-52 (do 2012, odnosno 2018), {to bi AGM-142 Raptor, 20 krstare}ih raketa
UCAS, bilo potpuno naru{eno funkcio- dovelo do u{tede od oko 2,5 milijarde do- AGM-86C (Conventional Air-Launched Cruise
nisawe integrisanih PVO sistema pro- lara. Ta finansijska sredstva bila bi na- Missiles CALCM), 12 protivradarskih
tivnika (Integrated Air Defense Systems, mewena za ubrzanu proizvodwu i stavqawe projektila Joint Direct-Attack Munitions
IADS), ~ime bi se stvorili uslovi za bez- u operativnu upotrebu RQ-4B Global Hawk JDAM), 16 dispensera potkalibarne muni-
bedan prodor i stvarawe superiornosti UAV i vi{enamenskog stelta F-22 Raptor. cije (Wind-Corrected Munitions Dispenser,
u vazdu{nom prostoru protivnika, juri- WCMD), ukqu~uju}i i izuzetno precizne i
{nim avionima F-15, F-22A i F-35 JSF. Opre ma i na o ru à we probojne borbene sisteme budu}nosti
Me|utim, da bi taj ciq bio operacio- (Smart Weapons Integration Next-Generation,
nalizovan, predloèna je racionalizacija Predvi|eno je opremawe sistemom SWING) i 32 takozvane bombe malog pre~-
sredstava Ratnog vazduhoplovstva oruà- AN/ALQ-172(V)2, koji u multibandu prati nika (Small Diameter Bombs, SDB). Tako|e,
nih snaga SAD. To bi dovelo do promene u situaciju, upozorava i preduzima protiv- ostavqena je mogu}nost opremawa krstare-
planu i dinamici ukidawa postoje}ih i mere. Radarski podsistem AN/ALR-20A je }im nuklernim oru`jem, sa 12 projektila
opremawu novim sistemima. Tako bi na ra- tako|e sistem za upozorewe koji detektuje AGM-129 (Advanced Cruise Missiles, ACMS),
~un uvo|ewa u operativnu upotrebu ve}eg i odre|uje opasnost i pretwe za avion, 20 AGM-86A (Air-Launched Cruise Missiles,
broja novih sistema iz upotrebe bila izba- prema prioritetima, a radarski prijemnik ALCM) i osam bombi.
~ena 33 izvi|a~ka aparata U-2 (u periodu AN/ALR-46 otkriva radarske emitere u FO Goran KALAUZOVI]
EA-18G
AMERI^KI AVION TIPA S-3
Od la zak vi kin ga
Na kon go to vo 35 go di na pravdani strah koji su tokom Drugog vremenski duè zadrì, zahvaquju}i ure-
svetskog rata podmornice usadile ve- |aju za dopunu gorivom u vazduhu.
ak tiv ne slu `be, iz upotre be
ame ri~ ke mor na ri ce
po vu ~e ni su po sled wi
O likim ratnim mornaricama, vi{e se
nego o~igledno reflektovao na razvoj
proitvpodmorni~kih kapaciteta u po-
sleratnim godinama. Posebno poglavqe u
izgradwi tih potencijala imali su vazduho-
plovi nameweni protivpodmorni~koj bor-
Nova letelica trebalo je da zameni
zastarele avione tipa gramen S-2 treker
(Grumman S-2 Tracker), pogowene klipnim
motorima. Krajem 1966, ameri~ka morna-
rica definisala je po~etne takti~ko-teh-
ni~ke zahteve za novi protivpodmorni~ki
bi. Prate}i tehnolo{ki razvoj, vazduho- avion u okviru programa nazvanog VSX.
avi o ni ti pa S-3 vi king. plovna industrija je tokom pedesetih i {e- Ugovor za razvoj tog aviona dobila je
zdesetih godina pro{log veka projektovala kompanija Lokid" (Lockheed). Kao podizvo-
ve}i broj aviona i helikoptera s ciqem da
Ia ko ni ka da ni su uì va li neutrali{u podmornice, kao najopasnijeg
|a~i, ukqu~ene su kompanije Ling-Temko-
Vot LTV" (Ling-Temco-Vought LTV) i Uni-
protivnika velikih flotnih sastava. vac Federal System. One su Lokidu" bile
sla vu lo va~ kih avi o na, kao Ti vazduhoplovi delili su se, u skladu
potrebne kako bi prevazi{ao nedostatke
sa odlikama, na one bazirane na kopnu i
iskustva u projektovawu letelice za upo-
na pri mer F-14, vi kin zi su one na nosa~ima aviona, te na one koji su
trebu sa nosa~a aviona. Kompanija LTV je
protivpodmorni~ke zadatke izvr{avali u
blièm pojasu objekta za{tite (helikopte- pomo} pruìla u konstrukciji motorskih
bi li iz u zet no ko ri sne gondola, stajnog trapa, krila i repa, dok
ri) ili one koji su namenske zadatke izvr-
{avali na ve}im udaqenostima (avioni). je Univac Federal System bio zaduèn za in-
le te li ce ko je su iz vr {a va le Posebnu dinamiku u razvoju protivpodmor- tegraciju savremene elektronske opreme.
ni~kih letelica na Zapadu, unela je pojava Lokid", koji je izra|ivao trup, bio je ujed-
za dat ke pro tiv pod mor ni~ ke ve}eg broja nuklearnih sovjetskih podmor- no i finalizator aviona.
nica, projektovanih tako da balisti~kim
bor be, elek tron skog iz vi |a - projektilima mogu da zaspu sve vitalne Uspe {an raz voj
ciqeve u SAD. Jedan od na~ina otklawawa
pretwe bilo je i projektovawe novih i kva- Prvi prototip pod oznakom YS-3A
wa i, u po sled wim go di na ma poleteo je 21. januara 1972, a samo tri
litetnijih protivpodmorni~kih aviona, ko-
ji bi bazirali na nosa~ima aviona. Osim meseca kasnije ugovorena je izrada prvih
upo tre be, zadatke do pu wa va - nove elektronske opreme i naoruàwa, serijskih primeraka. Nedugo potom avion
avion je trebalo brè da stigne u rejon pa- je dobio i slu`beni naziv S-3A viking (S-
wa go ri vom u va zdu hu. trolirawa, odnosno dejstva, i da se tamo 3A Viking). Preobuka leta~kog i tehni~kog
21
sastava na novi tip aviona zapo~ela je po- bolt 2 (Thunderbolt II), a ~iji je razvoj tekao
~etkom 1974, a prva jedinica naoruàna u isto vreme. Prilago|eni
vikinzima postala je operativno upotre- Mnoga re{ewa u oblasti opreme i si- nosa~ima aviona
bqiva po~etkom 1977. godine. stema preuzeta su sa drugog Lokidovog" pro-
Sa dana{weg stanovi{ta taj proces tivpodmorni~kog aviona, oriona P-3, koji je U periodu od 1971. do kraja 1978.
moè da se smatra izuzetno uspe{nim i bazirao na kopnu. Me|utim, optere}ewa i ukupno je, sa prototipovima, izra|eno
kratkim, jer je od potpisivawa ugovora za udarci koje je sofisticirana elektronska 187 aviona tipa S-3A viking. Serij-
proizvodwu prototipa do uvo|ewa aviona oprema trebalo da istrpi prilikom grubih skim primercima opremani su protiv-
u operativnu upotrebu pro{lo samo devet sletawa nove letelice na nosa~ aviona, podmorni~ki skvadroni na nosa~ima
godina. Da bi se projektovawe ubrzalo, bili su jedan od glavnih problema koje je kon- aviona. Svaki aktivni ameri~ki nosa~
pojedini sistemi su pozajmqivani" sa sta- struktivnim putem trebalo prevazi}i. na svojoj je palubi nosio osam do deset
rijih tipova mornari~kih aviona. Tako je U vizuelnom smislu viking nije doneo aviona S-3A viking. Radi lak{eg sme-
nosni deo stajnog trapa kopiran sa palub- ni{ta revolucionarno. U pitawu je bio {taja na prenatrpanim povr{inama
nog lovca bombardera A-7 korser (Corsa- dvomotorni avion konvencionalnog izgle- nosa~a, ti avioni su projektovani tako
ir), a glavni trap sa sli~nog aviona tipa F- da, sa visoko postavqenim strela-krilom i da mogu preklapati krila, a i vertikal-
8 kruzejder (Crusader). Sli~no je bilo i sa prili~no gabaritnim trupom u koji je tre- ni stabilizator. Tokom veka upotrebe,
pogonskom grupom, ta~nije sa motorima TF- balo upakovati" brojne namenske sisteme. ukupno 18 skvadrona mornari~ke avija-
34-GE-2, koji su bili gotovo identi~ni on- Komande leta bile su hidrauli~ke, sa cije bilo je naoruàno vikinzima.
im primewenim na juri{niku A-10 tander- ireverzibilnim sistemom. U slu~aju otkaza
oba hidrosistema, jo{ uvek je postojala mo-

gu}nost mehani~kog upravqawa avionom, uz
pove}ane sile na palici.
Dva turboventilatorska motora posta-
vqena su u gondole ispod krila. Zbog toga se
na krilima nalazio samo po jedan nosa~ na-
oruàwa, nosivosti 680 kilograma, ali je,
zato, u centralnom delu trupa bio prostor u
kojem je na ~etiri nosa~a moglo da se potka-
~i 1.815 kilograma ubojnog tereta.
Za razliku od Lokidovog" aviona
iste namene, oriona P-3, koji se koristio
iskqu~ivo sa kopna i brojao je 12 ~lanova
posade, viking je imao samo ~etiri pozici-
je: na predwim sedi{tima nalazili su se
pilot i kopilot takti~ki koordinator
(COTAC), dok su se pozadi nalazili takti~-
ki koordinator (TACCO) i rukovalac sen-
zorske tehnike (SENSO). I dok su piloti
imali sjajnu preglednost kroz veliki vetro-
bran, druga dva ~lana posade su imala sa-
mo male prozor~i}e koje su u {ali poredi-
li sa po{tanskom markom.
Trostruko mawi broj ~lanova posade
bio je pozitivan pomak, ostvaren primenom
naprednih tehnologija u oblasti senzora i
novih ra~unarskih jedinica, a naro~ito u
oblasti integracije podataka i mogu}nosti
razmene podataka i slike sa senzora izme-
|u ~lanova posade.
Nikad u pravoj nameni

I pored prvenstvene protivpod-
morni~ke uloge, vikinzi nikad nisu ima-
li priliku da se oku{aju u pravoj borbi
sa podmornicama. Nasuprot tome, prve
`rtve vikinga bili su 1991. ira~ki pa-
Vikinzi su tokom 35 godina trolni ~amci. U Drugom zalivskom ratu,
operativne upotrebe sluìli 2003, jedan S-3B je raketom AGM-65 po-
u 18 mornari~kih skvadrona topio jahtu Sadama Huseina, koja je plo-
naletev{i pri tom oko vila rekom Tigar, nadomak Basre.
1,7 miliona ~asova naleta.
15. mart 2009.

27
Iz ba ci va se di {ta
Sva ~etiri ~lana posade vikinga se-
dela su na izbacivim sedi{tima tipa 0-
0. Kada bi pilot ili kopilot povukao ru-
~icu, prvo bi krenulo izbacivawe zadwih
sedi{ta i to 0,5 sekundi pre predwih.
Pirotehni~ki mehanizam uklawao bi
radnu konzolu ispred nogu posade na zad-
wim sedi{tima kako bi im se obezbedi-
la putawa bez prepreka tokom procesa
izbacivawa. Promenom namene vikinga i
izbacivawem rukovaoca senzora iz po-
sade, ~etvrto sedi{te je moralo da bude
optere}eno balastom, upravo zbog po-
{tovawa sekvence rada izbacivih sedi-
{ta i rasporeda masa u avionu.
Kabinski prostor verno odslikava {inu izbacivao po odre|enom {ablonu. Ka- Nakon toga, avion bi zauzimao kurs ka po-
period u kojem je ovaj avion projektovan da bi se na{le na morskoj povr{ini, pluta- ziciji podmornice i iz àoke" u repnom
~e bi, na prethodno programiranoj dubini, delu ispu{tao MAD (magnetni detektor ano-
ispu{tale mikrofone koji bi detektovali malija), tipa AN/ASQ-81.
Podaci sa svih senzora na S-3A bili prisustvo podmornica. Snimqeni zvuci Letewe na maloj visini iznad povr-
su integrisani uz pomo} jednog, tada sna- podaci potom bi se, radio-vezom, prenosi- {ine mora stvaralo je preduslove da se tim
`nog ra~unara (imao je samo 30 kilobajta li do aviona, gde bi ih ra~unar obra|ivao. ure|ajem otkrije veliki metalni predmet
memorije). Svaki ~lan posade imao je vi- poput podmornica, a zatim napadne na wu
{efunkcijski displej na kojima su, bez ob- sa torpedima ili dubinskim bombama,
zira na funkciju, mogli da analiziraju po- Le te }e ci ster ne ukqu~uju}i i nuklearnu bombu B57, namewe-
datke sa svih senzora. Na taj na~in ostva- nu za borbu sa podmornicama! S-3A viking
rivala se pribli`na efikasnost oriona Sa zavr{etkom hladnog rata, sa bio je jedan od prvih aviona opremqen FLIR
koji je imao dvanaesto~lanu posadu. brojne flote vikinga postepeno je skida- senzorom (OR-89), ~ija se turela u radni
Serijski avion S-3A bio je opremqen na protivpodmorni~ka oprema, a pen- poloàj izvla~ila iz ku}i{ta u predwem de-
osmatra~kim radarom, tipa AN/APS-116, zionisawem palubnih tankera KA-6D, lu trupa. Osim borbe sa podmornicama, S-
dometa od oko 300 kilometara. U jednom od vikinzi su u potpunosti prevo|eni u pa- 3A je, pomo}u senzora tipa AN/ALR-47, pri-
modova rada mogao je da otkriva periskope lubne lete}e cisterne, koriste}i ispod kupqao i podatke o protivni~kim izvorima
podmornica na udaqenostima do 45 kilo- levog krila kontejner tipa D-704, iz ko- elektromagnetnog isijavawa.
metara, i to ne samo kada je more mirno. jeg se izvla~ilo crevo za dopunu gorivom.
Osnovno sredstvo za otkrivawe podmorni- Ispod desnog krila nalazio se dopunski Raz li ~i te ver zi je
ca bile su hidroakusti~ne pluta~e: S-3A je rezervoar kapaciteta 1.136 litara. Ko-
nosio 60 komada. Wih bi na morsku povr- liki je bio u~inak vikinga u toj nameni Veoma brzo nakon uvo|ewa u naoru-
odslikava podatak da su samo tokom ope- àwe, vikinzi su demonstrirali svoje
Tokom operacije Enduring Freedom racije Enduring Freedom preto~ili ~eti- vrednosti i dokazali se kao korisna imo-
vikinzi su u vazduhu izvr{ili pretakawe ri miliona litara! vina ameri~ke mornarice. Uvi|aju}i tu ~i-
~etiri miliona litara mlaznog goriva wenicu, stru~waci fabrike Lokid" nisu
sedeli skr{tenih ruku, ve} mamaca AN/ALE-39 sa ukupno 60 pa- wena u odnosu na bazne vikinge. Zbog toga
su 1976. ponudili verziju trona. ES-3A nikada nije upotrebqavan kao deo
US-3A COD (COD Carri- Glavni kvalitet bila je mogu}nost borbenog poretka iznad neprijateqeve te-
er On-board Delivery), namewenu la- upotrebe protivbrodskih raketa AGM-84A ritorije. Kvalitativan pomak tih aviona bi-
kom transportu i odràvawu veze nosa~a harpun (Harpoon) i IC vo|enih raketa li su GPS navigacijski sistemi i veze poda-
aviona sa kopnom. Izbacivawem prostora AGM-65F mejverik (Maverick) za dejstvo po taka pomo}u kojih su u realnom vremenu ko-
za opremu i naoruàwe stvoren je prostor povr{inskim ciqevima. Od 1987. pa do mandi borbene grupe nosa~a aviona prosle-
za transport {est putnika ili 2.125 kilo- 1994. u tu verziju je prevedeno 119 avio-
grama tereta, pored tri ~lana posade. Ia- na S-3A.
ko ta verzija nije zaìvela u samom po~et- I pored primarne protivpodmorni~-
Karakteristike
ku, ne{to kasnije je {est standardnih pro- ke uloge, vikinzi nikad nisu imali priliku aviona S-3A
tivpodmorni~kih aviona prera|eno na wu. da se oku{aju u pravoj borbi sa podmorni-
Ovi primerci bili su operativni do sre- cama. Nasuprot tome, prve `rtve vikinga
dine devedesetih godina. bili su 1991. ira~ki patrolni ~amci. U
Slede}a ponu|ena varijanta bila je Drugom zalivskom ratu, 2003, jedan S-3B je
lete}a cisterna KS-3A. Godine 1979. mor- raketom AGM-65 potopio jahtu Sadama Hu-
narici je ponu|en avion opremqen sa dva seina koja je plovila rekom Tigar, nadomak
ure|aja za dopuwavawe gorivom u letu. Mo- Basre.
difikacijom trupa stvoren je prostor za Jedna od najbitnijih verzija vikinga
dodatnu koli~inu goriva, tako da je, uz bila je ES-3A senka, namewena za elek-
spoqwe rezervoare, KS-3A mogao da nosi tronsko izvi|awe. Iako je inicijalno po-
ukupno 16.588 litara mlaznog goriva. nu|ena jo{ 1977, ideja je sprovedena tek
Mornarica nije prihvatila tu ideju, iako 1991, kada se pokazala potreba da se za-
je, ironijom sudbine, glavna vikingova ulo- mene zastareli EA-3A. Kao i na protivpod-
ga posle hladnog rata bila upravo dopuwa- morni~koj varijanti, i tu su pojedina re{e-
vawe gorivom u vazduhu ameri~kih borbe- wa iz oblasti opreme preuzimana sa dru-
nih aviona. gog Lokidovog" proizvoda, u ovom slu~aju
Mornarica je, ipak, veoma ozbiqno aviona EP-3A aries 2.
pristupila razradi ideje o modernizaciji Do 1994. u tu verziju prera|eno je 16
aviona u osnovnoj, protivpodmorni~koj na- S-3A. Glavni zadatak tih aviona bilo je pri-
meni. Na taj na~in je nastao S-3B viking. slu{kivawe protivni~kih komunikacija i ot-
Godine 1984. poleteo je prvi prototip te krivawe pozicija neprijateqevih radara
verzije. Odlikovao ga je radar AN/APS- bilo osmatra~kih, bilo ni{anskih, i pra-
137, sa slikom daleko boqe rezolucije, no- }ewe wihove aktivnosti. Umesto protiv-
vi sistem za detekciju radarskog ozra~ewa podmorni~ke opreme u avion je instalirana
tipa, AN/ALR-76, poboq{ani FLIR ure|aj ti- namenska oprema za elektronsko ratovawe.
pa OR-263, zatim brì ra~unar za obradu Zbog mno{tva antena (60) i promewenog pro-
akusti~kih signala AN/UYS-1 Proteus, data- fila aviona, posebno u predelu hrbata avi-
link (JTIDS) i dispenzer radarskih i IC ona, maksimalna brzina ES-3A bila je sma-
24 15. mart 2009.

27
vo za dopunu gorivom. Ispod desnog krila mqeno modernim LANTIRN sistemom za no}-
Huver nalazio se dopunski rezervoar kapaciteta no letewe na malim visinama, koji su ski-
1.136 litara. Koliki je bio u~inak vikinga dani sa rashodovanih F-14 tomketa. U kom-
Firma Lokid je imala obi~aj da binaciji sa integralnim FLIR ure|ajem, vi-
u toj nameni odslikava podatak da su samo
S-3B naziva {vajcarskim noèm mor-
tokom operacije Enduring Freedom izvr{i- kinzi su tokom posledwih godina operativ-
nari~ke avijacije aludiraju}i na wego- ne upotrebe u rejonu Iraka izveli vi{e
li pretakawe ~etiri miliona litara! Bez
vu svestranost. Me|utim, mornari su ga no}nih zadataka osmatrawa, izvi|awa i
obzira na promewenu ulogu, mornarica je
uglavnom zvali huver jer ih je zvuk we- prikupqawa obave{tajnih podataka, uglav-
nastavila, u mawem obimu, da modernizuje
govih turboventilatorskih motora TF-34 nom sa malih visina.
vikinge, tako da su oni tokom godina nasta-
podse}ao na zvuk poznatog usisiva~a Posledwi skvadron vikinga VS-22 ras-
vili da dobijaju savremenije komunikacij-
pra{ine marke Huver. formiran je 29. januara ove godine. Ve}ina
ske i navigacijske ure|aje, ukqu~uju}i i
GPS. Izvr{ena je i integracija savreme- preostalih aviona konzervirana je i pre-
|ivane informacije o protivni~kim elek- nog projektila tipa AGM-84H/K SLAM ER. ba~ena u namenski centar u pustiwi Arizo-
tronskim sredstvima. ne, gde se ~uvaju gotovo svi ameri~ki vojni
Veliki broj aktivnosti ES-3A zabele- Jo{ ni su za ras hod avioni iz vi{ka ili rezerve. êtiri avio-
èn je tokom ratnih sukoba u BiH. Posledwi na za potrebe vlastitih istraìva~kih po-
ES-3A su iz upotrebe povu~eni 1998. godi- Pristizawem prvih F/A-18-E/F super- duhvata koristi}e svemirska agencija NA-
ne. U rejonu BiH ispitivana je tokom 1993. str{qena tokom 2002, mornarica je odlu- SA. Mornarica je tako|e, tokom februara,
godine i varijanta aladin viking, koja je i ~ila da iz upotrebe fazno povu~e sve vi- obznanila nameru da zadrì ~etiri vikinga
danas, zbog nedostatka bilo kakvih pouzda- kinge. I pored toga 13 letelica je opre- koji }e nadgledati poligon u blizini Havaja,
nih podataka, predmet spekulacija. na kojem se ispituju raketni projektili.
Sa zavr{etkom hladnog rata, sa broj- Tokom operativne upotrebe vikinzi su
Mimo protokola naleteli oko 1,7 miliona ~asova. Prose-
ne flote vikinga postepeno je skidana pro-
tivpodmorni~ka oprema, a penzionisa- ~an nalet koji su ostvarili preostali avi-
U istoriji mornari~ke avijacije S- oni iznosi oko 13.000 od 23.000 ~asova
wem palubnih tankera KA-6D, vikinzi su u 3B viking }e osta}e zapam}en kao jedini
potpunosti prevo|eni u palubne lete}e ci- koje je dozvolio proizvo|a~. Takav veliki
kojim je jedan zvani~ni predsednik SAD resurs privla~i pa`wu pojedinih morna-
sterne, koriste}i ispod levog krila kontej- sleteo na nosa~ aviona. Mimo predse-
ner tipa D-704, iz kojeg se izvla~ilo cre- rica, naro~ito ~ileanske, kojoj bi vikinzi
dni~kog obi~aja da se na nosa~ dole}e idealno posluìli kao patrolni avioni
specijalnim helikopterom, Xorx Bu{ je velikog doleta. U tom smislu, procena da
Svaki ameri~ki nosa~ aviona je 2003.godine na palubu nosa~a aviona ti avioni jo{ uvek nisu zavr{ili svoju ka-
osamdesetih godina nosio po jedan Ejbraham Linkoln pristigao kao kopi- rijeru, ima sasvim realne konotacije.
protipodmorni~ki skvadron sastavqen od lot u vikingu. Mr Slavi{a VLAÎ]
osam do deset vikinga
V e s t i i z m o r n a r i c e
Milioni za remont
Jadrana i Orade
Ministarstvo odbrane Crne Gore izabra}e
ove godine strano brodogradili{te kome }e pove-
riti kapitalni remont dva broda crnogorske mor-
narice, ukupne vrednosti od 1,7 miliona evra.
Zbog kompleksnosti planiranih radova, remonti
se ne moè obaviti u jadranskom brodogradili{tu
Bijela. Ina~e, posle ukidawa tivatskog Arsenala,
Mornarica je ostala bez kapaciteta u kojima je mo-
gu}e obaviti iole ozbiqnije remontne zahvate na
tehni~ki jako sloènim ratnim i pomo}nim brodo-
vima.
Za ovu godinu, pored nekoliko mawih inter-
vencija na brodovima crnogorske mornarice, pla-
nirana su i dva znatno kompleksnija i skupqa re-
monta pu~inskog remorkera PR-41 orada i {kol-
skog broda, jedrewaka Jadran.
Remontni radovi na remorkeru PR-41 obu-
hvataju dokovawe, farbawe broda, radove u po-
gonskom kompleksu, nabavku opreme za spasava-
we na moru, sredstva veze, te opremawe naviga-
cijskom opremom prema standardima Natoa i
GMDSS. Za tu namenu buxetom predvi|ena su
sredstva u iznosu od 700.000 evra.
Remorker PR-41 izgra|en je 1989. u beo-
gradskom brodogradili{tu Tito i jedan je
od najmla|ih brodova Mornarice Crne Go-
re, a sa svojim tehni~kim karakteristikama
predstavqa izuzetno dobar brod za te-
gqewe, spasavawe i ostale te{ke pomo-
ra~ke radove. Dug je 38,5 metara, {i-
rok 8,2 a gaz mu iznosi 4,5 metara.
Puni deplasman tog remorkera je 470
tona, a opsluùje ga 15 ~lanova po-
sade. Ranije je iz Ministarstva od-
brane nagove{teno da }e PR-41
biti prvi brod koji }e crnogorska
mornarica staviti na raspolagawe
svojim inostranim partnerima za u~e-
{}e u me|unarodnim vojnim misijama.
Kada je o Jadranu re~, za kraj
2009. planiran je wegov generalni re-
mont, koji se prvi put u sedamdeset{esto-
godi{woj istoriji tog jedrewaka ne}e oba-
viti u Tivtu. Pored radova koji se uobi~ajeno
podrazumevaju kada brod ide u generalni re-
mont, planirano je da se na jedrewaku komplet-
no rekonstrui{u unutra{we prostorije i po-
gonski kompleks broda (sa zamenom glavnog po-
gonskog motora novim, sna`nijim i modernijom
strojem), te da se opremi novom navigacijskom
opremom i sistemom veza. Za generalni remont
Jadrana vojnim buxetom za 2009. predvi|ena
su sredstva u iznosu od milion evra. N.B.
27
Pakistan kupuje nove podmornice
Vlada Pakistana odlu~ila je da kupi
tri nove nema~ke podmornice Tipa 214
(Type 214) u aran`manu vrednom vi{e od
780 miliona evra, koji }e biti formalno
potpisan narednih meseci.
Nema~ki brodogra|evinski koncern
Howaldtswerke-Deutsche Werft GmbH
(HDW) izgradi}e te podmornice u pakistan-
skom brodogradili{tu u Kara~iju. Plani-
rano je da se prva novoizgra|ena podmor-
nica isporu~i Ratnoj mornarici Pakistana
64 meseca nakon potpisivawa ugovora, a
preostale dve u narednih 12 meseci.
Pakistan, ina~e, tradicionalno kori-
sti francusku podmorni~ku tehnologiju, pa
se ova kupovina moè smatrati preseda-
nom jer se ta azijska dràva odlu~uje za ne-
ma~ka plovila.
Ponuda nema~kog HDW-a ocewena je
boqom od francuskog koncerna Armari, koji kalibra 533 mm od kojih ~etiri mogu ispa- vi{e od 20 ~vorova. Pogoni je tzv. AIP si-
je Pakistanu nudio podmornice tipa Marlin qivati i protivbrodske rakete tipa Sub stem za ~iji rad nije potreban dotok sveèg
najnoviju verziju podmornica tipa Agosta 90- Harpoon. Operativna dubina rowewa joj je vazduha, baziran na kombinaciji tradicio-
B, tri su ve} u floti RM Pakistana. 400 metara, najve}a br- nalnog dizel-elektri~nog i pogonskog sklo-
Podmornica Tipa 214 ima povr{in- zina u povr{inskoj vo- pa na gorive }elije.
ski deplasman od 1.700 tona, duga je 65 me- `wi 12, a u podvodnoj Akcioni radijus podmornice Tipa 214
tara, {iroka 6,3, a gaz joj iznosi {est me- u povr{inskoj vo`wi iznosi 12.000 miqa,
tara. Opsluùje je 27 ~lanova posade. Nao- dok u podvodnoj, pri brzini od osam ~voro-
ruàna je sa osam va, akcioni radijus iznosi 420 miqa, odno-
torpednih cevi sno 1.248 miqa pri puzaju}oj brzini od
~etiri ~vora na gorive }elije. Ta podmor-
nica u jednoj patroli na moru moè ostati
do 12 nedeqa, od ~ega tri u podvodnoj vo-
`wi bez potrebe za tzv. {norkelisawem.
Pored Pakistana, ~etiri podmornice
Tipa 214 naru~ila je Ratna mornarica
Gr~ke, {est komada RM Turske, a tri pod-
mornice RM Ju`ne Koreje. N. B.
Muzejski eksponati
Na~elnik General{taba Vojske Crne neral{taba vojske Republike Hrvatske. Na- mornica klase Una od kojih su ~etiri P-
Gore viceadmiral Dragan Samarxi} saop- {a je ideja da sve ~etiri dràve dobiju po 911, P-912, P-913 i P-916 danas u Crnoj
{tio je da }e Crna Gora ustupiti ukupno tri jednu ovakvu podmornicu kao muzejski ekspo- Gori. Podmornicu P-915 Ministarstvo od-
xepne podmornice klase Una kao muzejske nat podmornica 911 Tisa ostala bi ovde brane Crne Gore prodaje kao staro gvo`|e.
eksponate Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj. u Tivtu, u budu}em Nauti~kom muzeju marine Po izbijawu rata u biv{oj SFRJ, od
Jedna podmornica tog tipa osta}e u Crnoj Porto Montenegro, jedna bi podmornica podmornica klase Una u Hrvatskoj je osta-
Gori kao eksponat budu}eg Nauti~kog muzeja u i{la u Beograd tamo{wem Udruèwu pod- la P-914 Zeta, koju su Hrvati kasnije mo-
Tivtu, za koji je ve} ranije opredeqena i morni~ara, a po jedna u Sloveniju i Hrvat- dernizovali i rekonstruisali i dali joj novo
rashodovana velika dizel-elektri~na pod- sku rekao je crnogorskim novinarima vi- ime P-01 Velebit. Zbog ukidawa podmor-
mornica P-821 Heroj. ceadmiral Samarxi}. ni~arstva kao skupe delatnosti, Ratna mor-
Mi raspolaèmo sa ~etiri podmor- Ina~e, Una je podmornica duga 18,8, narica Hrvatske je tako|e bezuspe{no poku-
nice tipa Una i na{a je ideja, mislim vi- {iroka 2, 7 i visoka 3,4 metra. Puni depla- {avala da proda Velebit, ali je on u me-
{e nego dobronamerna, da sve ~etiri te pod- sman iznosi 87,6 tona, a podmornice tog ti- |uvremenu povu~en iz operativne upotrebe.
mornice budu pretvorene u muzejske ekspo- pa namenski su u nekada{woj SFRJ, sredinom Prema posledwim informacijama, Teh-
nate. U tom pravcu smo razgovarali sa Udru- osamdesetih godina, gra|ene da u slu~aju rani~ki muzej iz Zagreba i Pomorski muzej iz
èwem podmorni~ara u Srbiji, sa Udruè- ta, prevezu do italijanske obale podmorske Splita vode mrtvu trku kome }e ta podmor-
wem podmorni~ara u Sloveniji i nedavno diverzante i tajno poloè mawa minska po- nica pripasti kao muzejski eksponat.
smo vodili razgovore sa predstavnicima Ge- qa. Ukupno je u toj seriji izgra|eno {est pod- N. B
27
K A M I O N P R A G A
Na balkanskim
drumovima
Mo tor na vo zi la fir me ^KD pra ga bi la su
vr lo zna ~a jan deo in ven ta ra vo znog par ka
Voj ske Kra qe vi ne Ju go sla vi je, a te ret ni
au to mo bi li pra ga RN pr vi su pro iz vod
do ma }e au to mo bil ske in du stri je,
po kre nu te ra di od bram be nih
po tre ba dr à ve
vreme tehni~kog procvata, na po~etku dvadesetog veka, u

Austrougarskoj su sna`no zanimawe za novitete poka-
U zali stanovnici ê{ke. Male radionice i manufakture

stvarane su sa ambicijom da se pridruè trci u izradi
motornih vozila. Jedna od mno{tva, firma Praga,
utemeqena je 27. marta 1907. godine. I sam naziv je neobi-
~an. To je re~ nastala kombinacijom ~e{kog imena glavnog
grada Praha i nema~kog Prag.
U po~etku je Praga" (odnosno zvani~no firma ^KD) pro-
izvodila motore, zatim putni~ke automobile po stranim li-
cencama. Prvi kamioni izra|eni su po projektu Franti{eka
Keca 1910, a godinu dana kasnije i prvi primerci teretnog
automobila praga V, koji je Austrougarska vojska uvela u nao-
ruàwe. Posle rata nastavqena je proizvodwa prage V sve
do do 1923. u mati~noj fabrici, a po licenci u firmi Rba u
Ma|arskoj.
[ef projektanata prage u periodu izme|u dva rata je
Franti{ek Kec i on se smatra zaslu`nim za niz terenskih i
teretnih automobila, namenski projektovanih za potrebe ~e-
hoslova~kih oruànih snaga i saveznika iz Male Antante.
Vojska Kraqevine Jugoslavije koristila je prakti~no
svaki proizvod iz pogona Prage". Naru~ivani su od prvog
kredita iz 1929, predvi|enog pre svega za nabavku artiqe-
rije, ali i za ostale potrebe tada{we vojske. Ve} slede}e
godine iz êhoslova~ke je pristiglo oko 500 teretnih vozila
u nekoliko modela.
U drugoj polovini tridesetih godina Vojska Kraqevine
Kolona pionira na obuci voza~a JNA, Jugoslavije poku{avala je da se brzo modernizuje i opremi
po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka
28 15. mart 2009.

27
Odlike terenskog
vozila praga RV
Masa:.................................................3.810 kg
Dimenzije: duìna .............................5.690 mm
{irina..............................................2.000 mm
visina kabine................................... 2.090 mm
Pogonska grupa: benzinski ~etvorotaktni
Praga SV, 3.468 cm, snage 68 KS sa normalnim
brojem obrtaja od 2.600 u minuti
rezervoar za gorivo...............................122 l
potro{wa goriva ................... 35-40 l/100 km
Maksimalna brzina: na dobrom putu...60 km/~,
maksimalna brzina sa prikolicom.......40 km/~
Korisna nosivost na dobrom putu....... 2.000 kg
Vu~na snaga za prikolicu.................... 2.200 kg
novom tehnikom kako bi se pripremila za

neizbe`nu ratnu plimu. Pokrenut je proces
velikih nabavki iz êhoslova~ke, ali su
one samo delimi~no realizovane zbog ula- Dobro maskirana praga RV
ska Nemaca u tu dràvu. Tada su firme iz iz sastava Vazduhoplovstva Vojske,
~e{ko-moravskog protektorata dobile kori{}ena za navo|ewe avijacije
striktne naredbe da proizvode {to vi{e za na manevrima odrànim
potrebe nema~ke oruàne sile i samo su na Torlaku 1940. godine
simboli~ne koli~ine odlazile u Vojsku
Kraqevine Jugoslavije, na osnovu prethod-
no potpisanih poslova.
Nema~koj su bile potrebne strate{ke
sirovine, pre svega iz rudnika u Srbiji, pa
su pronalazili na~ina da, uz ve}e cene, na-
stave sa izvozom za potrebe wene armije.
Uz ~esta uslovqavawa u to vreme kriti~ne
vrste naoruàwa za Vojsku Kraqevine Ju-
goslavije, kao {to su protivtenkovska i
protivavionska oru|a, dolazila su vozila
praga RV, praga RN i nekoliko modela put-
ni~kih automobila, kori{}enih za {tapske
potrebe u jedinicama jugoslovenske vojske.
Tokom 1939. i 1940. iz Nema~ke i ~e-
{ko-moravskog protektorata, na osnovu iz-
voza sirovina i hrane, uvezeni su 250 ka-
miona, 20 auto-cisterni, 262 teretna te-
renska automobila, 30 kamiona od 3,5 to- Praga RV, prole}a 1940.
ne i 82 putni~ka automobila raznih mode- na aerodromu Zemun, ima provizornu
la. Nemci su dozvolili i transfer tehni~- oznaku na ceradi koja otkriva
ke dokumentacije i izvoz alata i ma{ina da pripada 103. eskadrili, u to vreme
za prvu fabriku automobila u Srbiji, u ko- naoruànoj lovcima meser{mit Me 109
joj je trebalo da se, za Vojsku Kraqevine
Jugoslavije, masovno proizvode prage RN.
Planovi su ostvareni tek posle zavr{etka
rata, kada su u vreme poleta komunisti~ke
vlasti pokrenute proizvodne linije za ka-
mione u Rakovici i Mariboru.
La ki te ret ni
au to mo bil pra ga RV
Proizvo|a~ je vozilo praga RV (rychl
vojensk) klasifikovao kao laki teretni au-
tomobil, nosivosti dve tone. Re~ je o vozilu
formule 6h4, jednom od prvih koje je u svet-
skim razmerama namenski izra|eno za po-
29
Vojnici Vazduhoplovstva Vojske poziraju
ispred praga RV
Vozila su savladala zadatu rutu bez

kvarova. Na planinskim terenima pewala
su se pod punim optere}ewem i do 20, {to
se smatralo vrlo va`nim za potrebe Va-
zduhoplovstva. Naredne partije tako|e su
pro{le probe. Druga je pro{la 600 km
kroz centralnu Srbiju, ukqu~uju}i vo`wu
preko ogranaka Jastrepca, kroz blato de-
belo i do pola metra. Tre}a partija se pre
ulaska u jedinice, kao i prethodna, kretala
626 km kroz centralnu Srbiju, i to pod te-
retom od dve tone. Najteì izazov bila je
Ov~arsko-kablarska klisura, u kojoj se
praga RV pokazala kao dostojna kategorije
terenskog automobila. êtvrta partija
pro{la je proveru kroz Posavinu u Isto~nu
Slavoniju.
Kona~ni zakqu~ak komisije bio je da
je praga RV na normalnim putevima dosta
trebe motorizovanih jedinica. U vreme ka- Prilikom prijema prva partija je pro- te{ka i s obzirom na potro{wu materija-
da se pojavila praga RV, sredinom tridese- {la prakti~nu probu vo`we u duìni od 600 la prili~no skupa", pa je Vazduhoplovstvu
tih godina, vode}i teoreti~ari rata ve} su kilometara. I{li su slede}om mar{rutom: preporu~eno da je prete`no koriste za sa-
uo~ili da }e presudnu prednost imati vojska BeogradNovi SadRuma[abacLozni- obra}aj na terenu, a da se u normalnom sa-
koja se oslawa na vatrenu i manevarsku mo} caZvornikHanPijesakSarajevo. Prili- obra}aju koriste obi~ni teretni automo-
tenkova, uz podr{ku terenskih automobila kom povratka kolona je kod Loznice skrenu- bili.
za brzi prevoz pe{adije i materijala. Pri- la sa normalnog puta i kamioni su pro{li U Vojsci Kraqevine Jugoslavije kori-
mer idealnog vozila za to doba predstavqa terensku probu preko planine Cer do [ap- {}ena su komandni automobili praga AV sa
praga RV. Ostvarena je kao univerzalna ca. Prema izve{taju komisije, prose~na br- {est sedi{ta, natkriveni mekim demonta-
platforma za osnovnu namenu prevoèwa, zina kretawa kolone, ra~unaju}i i vo`wu `nim krovom i sa prostorom za 700 kg te-
a u posebnim izvedbama i za uè namene za van puteva, bila je 3740 km/~ (kako je izve- reta, sme{tenim u zadwem delu vozila. Po-
komandovawe, sanitetsku slu`bu, vezu, vu~u stio Vazduhoplovni glasnik", u broju za fe- sada vozila imala je drà~e za ~etiri pu-
artiqerijskih oru|a, sa reflektorom za bruar 1940. u ~lanku Automobil za svaki {ke za samoodbranu.
obezbe|ewe no}nog letewa itd. teren).
Tokom serijske proizvodwe izme|u
1935. i 1939. za potrebe ~ehoslova~kih,
iranskih, poqskih, rumunskih, {vajcarskih, Mala praga iz 209. eskadrile
{vedskih, turskih i na{ih oruànih snaga 36. vazduhoplovne grupe,
izra|ene su 2.033 prage RV u osnovnom mo- naoràne bombarderima
delu sa sandukom, zatim oko 1.000 vozila Do-17K. Pored vozila
veze RVR i komandnih vozila AV. stoji izvi|a~ rezervni
U naoruàwe Vojske Kraqevine Jugo- poru~nik Vuka{in
slavije 1939. uvedena su vozila praga RV, Aleksijevi}.
sa vitlom vu~ne snage 2,5 tone. Ve}ina je
dodeqewa Vazduhoplovstvu Vojske (VV).
Praga pikolo
Izme|u dva rata vrlo popularni putni~ki automobil
(Praga Piccolo) masovno se proizvodio za civilno trì{te,
ali brojni primerci kori{}eni su i u oruànim snagama
Male Antante. Posebna vojna varijanta izra|ena je za ~e-
{ke grani~ne trupe.
U Vojsci Kraqevine Jugoslavije vozila praga pikolo
poznata su i po nadimku mala praga. Kori{}ena su kao
{tapska vozila u konfiguraciji kabrioleta sa ~etiri mes-
ta. Svaka eskadrila Vazduhoplovstva Vojske imala je svoju
malu pragu. Za razliku od druga dva vida oruànih snaga
sve jedinice vazduhoplovstva bile su motorizovane i
imale su prioritetni status u opremawu sa novim vo-
zilima, posebno pragama RV i malim pragama.
30
27
Tokom [umadijskog manevra, 29. septembra 1949. godine,
Naj du è ko ri {}e ni 46. padobranski bataqon izveo je vazdu{ni desant
ka mi o ni pra ga RN kod Topole. Posle manevra u~estvovali su sa pragama RN
na smotri pred
Od svih kamiona nastalih u firmi dràvnim i vojnim
Praga pre Drugog svetskog rata najbo- rukovodstvom
qe se prodavao i najduè koristio mod-
el praga RN (rychl nkladn), formule 4h2
iz 1933. godine. U osnovi, re~ je o kami-
onu predvi|enom prvenstveno za civilno
trì{te, ali se pokazao kao izuzetno po-
uzdan i izdr`qiv u primeni kod zahtevnih
vojnih korisnika.
U serijskoj proizvodwi (kod mati~nog
proizvo|a~a) praga RN nalazila se od
1934. sve do 1953. godine. Za to vreme
su kamioni usavr{avani u 12 proizvod-
nih serija: ugra|ivani su ja~i motori,
primewen niz novih tehni~kih re{ewa,
pove}ane dimenzije vozila i nosivost sa
po~etnih 2,5 tone, na tri tone... Po~etne
serije imale su benzinski motor od 38
kW, a posledwe dizel motor od 52 kW.
U kratkotrajnom konfliktu sa silama Vo zi la iz Ra ko vi ce odnosu na masivnu oruànu silu i nedosta-

osovine prage RV posluìle su za prevoz tak doma}e industrijske baze za razvoj mo-
pripadnika Vazduhoplovstav sa aerodroma êlne li~nosti Vojske Kraqevine Jugo- torizovanih jedinica.
na kojima su do~ekali rat do prostora cen- slavije bile su vrlo konzervativnih nazora Fabrike u Srbiji od ranih dvadesetih
tralne Bosne, gde se rat za wih i zavr{io. kada je re~ o nabavkama motornih vozila i godina proizvodile su avione, a kamioni su
Deo vozila iz plena dodeqen je jedinica insistirale su na tradicionalnoj sto~noj dolazili samo iz uvoza, i to u malim koli~i-
Vermahta i NDH-a, i posredno su se kasnije vu~i i prevozu, kao najboqem za brdsko- nama. Prelomnim trenutkom moè se smatra-
na{li i u rukama partizana. Posle rata su planinske uslove Balkana. Uski i lo{i pu- ti 31. decembar 1937, kada je na 18. sedni-
ta vozila kratko kori{}ena zbog istro{e- tevi u ve}em delu dràve zaista su demoti- ci Saveta zemaqske odbrane (interresornog
nosti i nedostatka rezervnih delova, ali se visali zagovornike razvoja motorizacije, tela zaduènog za politiku razvoja privre-
u oskudici svaki primerak motornog vozila ali znatno ve}a krivica za ka{wewe sa de), a u skladu sa potrebama odbrane, done-
koristio do krajwih granica izdr`qivosti. nabavkom vozila jeste vrlo skroman buxet u ta odluka da se pokrene doma}a proizvodwa
Sanitetsko vozilo praga RN, 1950. godine
kamiona. Taj zadatak trebalo je da preuzmu Kamioni pionir, proizvedeni u Rakovici,
rukovodioci Industrije motora akcio- na smotri prire|enoj posle zavr{etka
narsko dru{tvo" (IMAD) iz Rakovice, u to [umadijskog manevra 1949. godine
vreme seoca u {irem podru~ju Beograda.
U fabrici IMAD do tada su se pro-
izvodili avionski motori. Za po~etak po-
sla, na sednici saveta odobreno im je, kao
podr{ka, da [tab Vazduhoplovstva vojske
naru~i 600 kamiona. Procewivalo se da
}e potrebe za vozilima najboqe podmiriti
licencna proizvodwa prage RN. Po~etne
koli~ine pristigle su u delovima, a u Ra-
kovici se provodila montaà. Prema pla-
nu osvajawa proizvodwe, postepeno je uvo-
zne delove trebalo zameniti doma}im.
Osim fabrike IMAD, u posao su u{li
firme Jasenica a.d. iz Smederevske Pa-
lanke, kao proizvo|a~ karoserije, i Jugo- goslavije, u fabrici se nalazilo mo`da i U 1947. godini proizvedena su 122
~elik iz Zenice, za livene delove. Prvi ka- do polovine od oko 200 do tada montiranih kamiona, 1948. 296, 1949. 318 i 1950.
mioni montirani su unutar prostora fa- praga RN. Ve}ina kamiona postala je ratni
brike motora. Za novi program, sredinom 422 kamiona.
plen Vermahta i uvr{teni su u jedinice uvek U me|uvremenu, u dràvnom vrhu odlu-
1939, namenski je po~elo podizawe hale za gladne novih vozila. Tokom rata nema~ka ad-
proizvodwu kamiona. ~ili su da se proizvodwa prenese u slove-
ministracija je poku{ala da odrì lanac za na~ku fabriku avionskih delova u Mari-
Fabrika je sve~ano otvorena 24. ok- montaù kamiona od delova koji su stizali
tobra 1940. godine, a do tada je ve} monti- boru, preimenovanu 31. decembra 1946. u
iz mati~ne proizvodne fabrike. TAM (Tovarna avtomobilov Maribor). Re~
rano 150 kamiona. Me|utim, samo su neka
od tih vozila do{la do jedinica, jer su bila je o fabrici koju su Nemaci osnovali
bez guma. Naime, na po~etku Drugog svetskog Pr ve nac pi o nir 1941/1942. radi izrade elemenata lova~-
rata kau~uk se smatrao retkom strate{kom kih aviona meser{mit". Posle rata slo-
I u posleratnoj obnovi jedan od pri-
sirovinom, potrebnom svim zara}enim vena~ki rukovodioci èleli su da se o~uva
oriteta industrije bili su kamioni. Zato
stranama. Kada su sile osovine 6. aprila je u Rakovici od 1946. pripremana proiz- tek ste~ena te{ka industrija u Mariboru i
1941. pokrenule rat protiv Kraqevine Ju- vodwa prage RN-13 od 3,5 tona nosivosti, zato su izvr{ili pritisak na federalne
pod novim imenom pionir. Prvenac su za- vlasti da se obezbedi pogodan proizvodi
Takti~ko-tehni~ke odlike vr{ili 20. oktobra 1946. godine. program. Dobili su kamione.
prage RN za primerke iz 1939. Na prakti~noj proveri leta 1947. u~e- U TAM-u je prvih 27 kamiona proizve-
stvovalo je pet pionira koji su savladali deno 1947. godine. U naredne dve postepe-
3.301 km sa teretom od tri tone kamena. no je podizana dinamika proizvodwe na
Masa:.................................................3.700 kg
Mar{ruta je izabrana tako da se pro|e kroz 113, odnosno 288 kamiona. Obe fabrike
Dimenzije: duìna .............................6.280 mm
~itavu dràvu kako bi se vozilo proverilo u proizvodile su uporedo pionire jo{ samo
{irina..............................................2.100 mm
svim uslovima. Sem toga, putovawe je isko- 1950, kada su iz TAM-a predali korisni-
visina kabine................................... 2.170 mm
Pogonska grupa: benzinski ~etvorotaktni ri{}eno i za promociju doma}e automobil- cima 446 komada. Rakovica se povukla iz
Praga SV, 3.468 cm, snage 72 KS ske industrije. Kamioni su na putu proveli rada na kamionima, a preostali alati
rezervoar za gorivo...............................100 l 19 dana, a {est je utro{eno za redovno odr- prosle|eni su u Maribor.
Maksimalna brzina: na dobrom putu...80 km/~, àvawe i odmor. Rezultati su bili odli~ni U TAM-u su proizvodili pionire sve do
Korisna nosivost na dobrom putu....... 3.000 kg i naru~ene su serije kamiona pionir za po- 1959. godine. Za to vreme korisnicama je
trebe oruàne sile i civilnih slu`bi. predato 17.416 vozila. Uz osnovni model
sandu~ara", za potrebe JNA razvijeni su
Ako se pogleda nos kamiona pionir sanitetski automobil, cisterne za vodu i go-
moè se saznati da je re~ o vozilu rivo i autobus sa 12 sedi{ta (TAM PB56).
iz auto-{kole, proizvedenom Mariborski pioniri iza{li su iz in-
u pogonima TAM-a ventara JNA sedamdesetih godina kao `r-
tva modernizacije. Novi proizvod TAM-a
bila je porodica kamiona sa generi~kim
oznakama TAM-4500 i TAM-5000.
U posledwim godinama postojawa pio-
niri su naj~e{}e sluìli za obuku voza~a.
Tako se, na primer, u 672. automobilskom
nastavnom bataqonu RV i PVO u Kovinu
1969. godine nalazilo 19 pionira. Po-
sledwa dva kamiona te marke i jedan auto-
bus pionir 52 iza{la su iz inventara je-
dinice 1972. godine. Do sredine sedamde-
setih ta vozila su povu~eni iz Jugosloven-
ske narodne armije.
Aleksandar RADI]
15. mart 2009.

084 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

084 Odbrana

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

084 Odbrana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.odbrana.mod.gov.

General-potpukovnik Miloje Mileti}

Snimio Jovo MAMULA

4 15. mart 2009.

D osvrnemo na vojno {kolstvo. O tome se ve} nekoliko godina

Kukri}, Bojan Jovanovi}, Bojan \in|i} i Aleksandar Mili},

6 15. mart 2009.

8 15. mart 2009.

|usobnom poverewu, smatramo da nema razloga za postojawe Kop-

10 15. mart 2009.

12 15. mart 2009.

samo Vojske nego i zemqe u celini.

inistar odbrane Dragan

Nastavak predan, te da ni u ~emu ne mora da za-

dobre tradicije verewe u na~in kako se ti odnosi raz-

14 15. mart 2009.

Ne postoji ime Vlade zadu`eno da rukovodi radom odbrambene industrije, ula-

monopol starstvo odbrane izdalo 10. marta povodom navedenih optu`bi.

I `be da Ministarstvo odbrane favorizuje dr`avnu firmu Ju-

16 15. mart 2009.

nizovan me|unarodni kurs za

18 15. mart 2009.

^estitka predsednika Tadi}a

20 15. mart 2009.

znawa i bena je po stalnom napredovawu i mogu}nostima usavr{avawa.

zvawa ni~kom studijskom programu sa Fakultetom organizacionih nauka.

je mo`da bilo svojstveno na{im ko-

S |u najboqima su u svojim klasama. Wih dvoje su pioniri nove

15. mart 2009.

DE VOJ KE BU DU]I OFI CI RI

lovawu devojaka za poziv oficira, kao jednoj svojevrsnoj reformskoj

studije. Istra`iva~i su bili podeqeni u tri grupe. Jedna je obi{la

IZ VO RI IN FOR MI SA WA Ve} samo na{e pojavqivawe u

24 15. mart 2009.

svoju profesiju ili nastavak

S ski narod i wegove gradove. Malo je vremena pro{lo od stra-

26 15. mart 2009.

Nastavak privukla je obuka pilota za misije. Tokom

uspe{ne Sem ostalog, imali smo prilike da vi-

U radwe Vojske Srbije i Oru`anih

28 15. mart 2009.

30 15. mart 2009.

32 15. mart 2009.

Od ukupno 22 grupe mladi}a koji su

Smotra ve{tina sa visina, anga`ovawe na izradi od-

inostrane eksperte za upravqawe qudskim resursima i promenu karijere, posebno na-

34 15. mart 2009.

da. Isti~u}i da je izbor nove pro-

Snimio Dimitrije GOL

36 15. mart 2009.

Vojni izdava~i na Me|unarodnom salonu kwiga u Novom Sadu

Biv{i na~elnici VMA kod generala Jevti}a Nau~ni skup

38 15. mart 2009.

K mizma. Uo~avamo boje i mirise mimoza na

Nove ameri~ke trupe u Avganistanu do leta Dodatanih 75 milijardi

Nato obnavqa saradwu sa Rusijom

Uprkos smawewu buxetskih ras- Taxikistan odobrio

40 15. mart 2009.

M pridru`ena integracionim procesima kada je