У обимној критичкој грађи о литератури Данила Киша и Владана Деснице показана је њихова сродност поводом многих заједничких тема. Показало се да су заједничке теме два писца типолошки подређене уобличавању једне поетички повлашћене теме -...
moreУ обимној критичкој грађи о литератури Данила Киша и Владана Деснице показана је њихова сродност поводом многих заједничких тема. Показало се да су заједничке теме два писца типолошки подређене уобличавању једне поетички повлашћене теме - смрти, што пресудно утиче на то да појединачни случајеви смрти око Кишових и Десничиних јунака прерастају у општу студију феномена смрти. У намери да се покаже једна друга врста сродности јунака прозе целокупног опуса Данила Киша и романа Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице посегнули смо за констукцијом два повезана ентитета именована као "меланхолично биће" и "биће отпора". У раду ће бити показано на већем броју примера како су јунаци ове литературе, по природи и приповедачком обликовном поступку, меланхолична бића, чиме су уведени у "предворје смрти" и на који начин не успевају да остваре своје увек желеће биће отпора. Да ли су меланхолична бића способна да пруже и у себи призову биће отпора постаће кључно питање. На крају рада феноменолошки ће бити размотрене позиције "артистичке свести" српске/југословенске прозе оличене у делима Данила Киша и саме те прозе наспрам историјског и идеолошког поља деловања оличеног у наступању постмодернизма.
