Socioekonomske teme u kampanji 2016. godine

Boban Stojanović SOCIOeKOnOMSKe TeMe u KAMPAnjI 2016. gOdIne u ovom poglavlju bavimo se socioekonomskim temama koje su u vreme izborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore pokretali izborni akteri. S obzirom na opšti kontekst, jasno je da se ovi izbori nisu mnogo razlikovali od (takođe vanrednih) izbora 2014. godine i zato ćemo pokušati da uporedimo ključne poruke koje su akteri slali u ovoj izbornoj kampanji s porukama iz prethodne kampanje, a tamo gde je to potrebno osvrnućemo se i na kampanju za parlamentarne izbore 2012. godine. u narednim delovima prikazaćemo opšti kontekst izbora i socioekonomske okolnosti u kojima su izbori raspisani i održani, a nakon toga ćemo predstaviti sve politike koje su izborni akteri predlagali u oblastima ekonomije, rada, zapošljavanja, siromaštva, socijalnih politika i sistema i pokušati da odredimo njihove programske i ideološke pozicije, te da utvrdimo stepen razlikovanja izbornih poruka i programskih pozicija među samim izbornim akterima, kao i smerove njihovih kampanja. 69 IzBOrnI KOnTeKST I SOCIOeKOnOMSKI POKAzATeLjI Ako se za prethodne vanredne parlamentarne izbore 2014. godine moglo donekle tvrditi da su smisleni i opravdani (rast rejtinga SnS-a i do tada prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića od 2012. godine) i da su potrebni da bi politički najmoćniji čovek u državi preuzeo poziciju predsednika Vlade Republike Srbije, to svakako nije slučaj s vanrednim izborima 2016. godine. Teorijski (Strom; Swindle, 2002: 575), vanredni izbori se mogu raspisati u okviru dva modela: zbog „političke neophodnosti“ ili zbog „političkih prilika i šansi“. u prvom modelu reč je o tome da su političke prilike nestabilne i da postoji ogromna politička, društvena ili socioekonomska kriza, što je karakteristično za nestabilne države, ili da je nemoguće da vlada održi većinu u parlamentu (manjinske ili minimalno koalicione vlade). Vanredni izbori u ovakvim prilikama uglavnom su neizbežni i opravdani. u drugom modelu vanredni izbori se raspisuju kada političari (najčešće predsednici vlada) vide političku šansu koja im može doneti korist za partiju ili sebe lično (reizbor). Odluka da se raspišu vanredni izbori 2016. godine u Srbiji u potpunosti odgovara drugom modelu. u situaciji kada u Srbiji postoji određena društvena i politička stabilnost (odsustvo socijalnih i političkih konflikata) i kada Vlada ima više od 4/5 podrške u parlamentu (202 od 250 poslanika), onda nema sumnje šta su uzroci raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u kojima se unapred zna pobednik (kao i 2014. godine) i koji su održani zajedno s pokrajinskim izborima u AP Vojvodini i lokalnim izborima u velikoj većini jedinica lokalnih samouprava. Predsednik Vlade Republike Srbije – Aleksandar Vučić odlučio je da se ide na vanredne parlamentarne izbore, imajući u vidu podršku koju on i njegova stranka uživaju u javnom mnjenju, kako bi „obnovio“ mandat i produžio ga do 2020. godine i kako bi pomogao svojoj partiji na lokalnim izborima i podigao rezultate lokalnih izbornih lista, kao i pokrajinske liste (Stojanović; Casal Bertoa, 2016). Rezultati kako 70 parlamentarnih, tako i lokalnih izbora pokazuju da je Vučić iskoristio izbornu šansu za partijsku i ličnu korist. kao opravdanje za odluku da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, Aleksandar Vučić je naveo da je Vladi potreban pun mandat kako bi do 2020. godine dovršila započete reforme. Vučić je izjavio: „krenuli smo da menjamo stvari u Srbiji, radili smo marljivo, marljivije od bilo koga drugog, postali smo, uprkos neretko različitim interesima, ugledan partner svim svetskim silama. Srbija je danas na dobrom i sigurnom putu, stabilna politički i ekonomski. Posle godina propadanja uspeli smo da izađemo iz recesije, a ispred nas su godine dinamičnog rasta.“1 upravo ova izjava je odredila i dalji pravac kampanje i teme koje su otvarali svi izborni akteri. Aleksandar Vučić i njegova SnS su u kampanji tražili podršku za nastavak reformi i svega što je urađeno u prethodne četiri godine. Akcenat je stavljen na ekonomske reforme i promenu ekonomskih tokova. Svi ostali izborni akteri odgovorili su na ovakvu kampanju i svoje izborne strategije dominantno su usmerili na kritiku vladavine SnS-a i pokušaj da se biračima ukaže na pogrešnu politiku koju je Vlada kreirala i sprovodila. ukoliko razmotrimo ključne teme izbornih kampanja u prethodnim godinama, utisak je da se izborne kampanje u Srbiji sve više pomeraju ka socioekonomskim temama. nakon parlamentarnih izbora 2008. godine, koje je obeležila velika ideološka polarizacija birača i partija između modernističke (evrocentrične) i tradicionalističke (kosovocentrične) politike, koja je rezultirala pobedom modernista i raspadom SRS-a kao najjače partije druge strane i nastankom SnS-a koja je preuzela evrocentričnu poziciju (Spasojević, 2012: 51–52), već kampanja 2012. godine bila je značajno okrenuta ka socioehttp://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/2176970/Vu%C4%8D i%C4%87%3A+Moja+odluka+je+da+idemo+na+izbore.html (pristupljeno 2. oktobra 2016). 1 71 konomskim temama. „Pitanje kosova i Metohije je gurnuto u drugi plan, a ključno pitanje izbora bilo je ko će ubediti birače da može zemlju da izvuče iz ekonomske i socijalne krize“ (Lončar, Stojanović, 2015: 94–95). Iako su se partije na polju predlaganja politika dominantno sukobljavale oko socioekonomskih tema, akteri poput SnS-a vezivali su sva pitanja i za temu borbe protiv korupcije. Sličnu izbornu kampanju SnS je vodio i za vanredne parlamentarne izbore 2014, u kojoj su i pored dominacije ekonomskih tema, one uvek kombinovane sa borbom protiv korupcije (Spasojević; Stojanović, 2014: 47). Iako su i ostali akteri u kampanji 2014. godine često povezivali socioekonomske teme s drugim temama (povezanost ekonomskih odnosa s evrointegracijama i sl.), za izbore i kampanju 2014. se može zaključiti da su prvi izbori sa izrazitom dominacijom predloga ekonomskih javnih politika na izbornom političkom tržištu (Stojiljković, 2014: 29). nakon izbora 2014. godine formirana je Vlada s velikom parlamentarnom većinom. Iako je bila formalno koaliciona, SnS je ipak bio jedini akter koji je donosio odluke (predizborna koalicija koju je predvodio SnS imala je 158 poslaničkih mesta, ali je SnS imao dovoljnu samostalnu većinu s 136 poslaničkih mesta). Prema tome, jako je bitno osvrnuti se na kampanju SnS-a iz 2014. godine. „Iako usredsređeni u kampanji na rezultate u borbi protiv kriminala i korupcije, SnS je obećao da će rešiti ekonomske probleme. Mere koje su predlagali zasnovane su na pojedinačnim slučajevima, što nije sistemsko rešenje za velike ekonomske probleme“ (Stojanović, 2014a: 194). Zbog opšteg konteksta kampanje 2016. godine neophodno je da se podsetimo ključnih obećanja iz prethodne kampanje. Tada je SnS ekonomski program zasnivao na nekoliko osnovnih mera: 1) povećanje investicija; 2) četiri grane ulaganja (poljoprivreda, auto-industrija, veliki infrastrukturni projekti poput Beograda na vodi i informacione tehnologije i 3) štednja uz obećanje da se penzije neće smanjivati, ali da će ostati na snazi „solidarni porez“ i da će se rešiti problemi s javnim preduzećima i predu72 zećima u restrukturiranju. Ovo je trebalo da dovede do smanjenja budžetskog deficita i zaustavljanja rasta javnog duga Republike Srbije. Trebalo je da ove mere predstavljaju teške i bolne reforme za koje je Aleksandar Vučić tražio podršku od građana (Spasojević, Stojanović, 2014: 47–48). S obzirom na kontekst samih izbora i opravdanje koje smo od premijera dobili za njih, neophodno je da pre prelaska na socioekonomske teme u kampanji 2016. godine uočimo na koji način su u prethodne dve godine izvršene reforme i da li je Srbija zaista na putu oporavka i snažnog privrednog rasta za čiji nastavak je premijer tražio novi mandat od građana. u septembru 2014. godine premijer je izneo plan fiskalne konsolidacije i plan za ekonomski oporavak Republike Srbije, koji je počeo da se primenjuje od 1. novembra i koji je trebalo da dovede do snažnog ekonomskog rasta, smanjenja nezaposlenosti, rasta životnog standarda i prosperiteta Srbije. Vučić je predstavljajući mere štednje rekao da Vlada preduzima najhrabriji politički potez u novijoj istoriji Srbije. Taj potez podrazumeva smanjenje plata i penzija koje su veće od 25.000 dinara, borbu protiv sive ekonomije, otkaze u administraciji, ukidanje subvencija za neka preduzeća, kao i podsticanje privatnog sektora.2 Forma „solidarnog poreza“ za zaposlene smatrala se neustavnom, pa je pronađeno novo rešenje, a penzije su smanjene uprkos jasnom obećanju da se u njih „neće dirati“. Ono što je usledilo kao posledica celokupnog paketa mera fiskalne konsolidacije i ekonomskog oporavka jesu rezultati na kojima premijer insistira i stalno ih predstavlja u javnosti. ekonomski rezultati i pokazatelji koje je Srbija ostvarila pre svega u 2015. godini bili su okosnica kampanje naprednjaka u 2016. godini. Vučić je tražio podršku za nastavak tih reformi i dalji ekonomski rast i napredak Srbije. Premijer je stalno isticao http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=09&dd=18&nav_ id=901418 ( pristupljeno 8. oktobra 2016). 2 73 da je MMF nekoliko puta menjao prognozu rasta BDP-a Srbije sa –0,5% do, na kraju, 0,8% rasta i da su to jasni pokazatelji da privreda u Srbiji napreduje i da se postiže dinamičan rast i da je to ogroman napredak. uz to je najavljivao snažan ekonomski rast za 2016. i posebno 2017. godinu, u kojoj bi rast BDP-a trebalo da dostigne nivo od 3–3,5%.3 Ipak, da bismo videli da li je Srbija zaista na putu oporavka, trebalo bi da identifikujemo rezultate nekih osnovnih ekonomskih i socijalnih kategorija. uprkos nekim ekonomskim uspesima kao što su smanjenje deficita republičkog budžeta, što jeste bio jedan od ciljeva programa fiskalne konsolidacije, i zaustavljanje povećanja stope nezaposlenosti (što je posledica smanjenja plata i penzija u javnom sektoru i novog Zakona o radu), deluje da Vučićeva vlada nije u stanju da donese ozbiljniji ekonomski rast (Pavlović, 2016: 56). Takođe, rast javnog duga nije zaustavljen, što je bio ključni cilj mera štednje. u izveštaju Fiskalnog saveta Republike Srbije za 2015. kaže se: „Prva godina sprovođenja trogodišnjeg programa fiskalne konsolidacije bila je nesporno uspešna iz ugla postignutog smanjenja deficita, koji je oboren sa 6,6 odsto BDP-a u 2014. na 3,7 odsto BDP-a. u 2015. ostvareno je trajno umanjenje deficita za oko 2,4% BDP-a, dok su preostale uštede po prirodi bile privremene – delom i kao posledica nedoslednog sprovođenja nekih planiranih javnih politika. Strukturne reforme u 2015. godini odvijale su se znatno sporije nego što je planirano, a kako one predstavljaju temelj za nastavak konsolidacije javnih finansija, postignuti fiskalni rezultat nije sasvim održiv. Iako je snažno umanjen, deficit Srbije je i dalje veoma visok i osnovni je razlog daljeg povećanja javnog duga. Zaduženost zemlje porasla je u 2015. za preko dve milijarde evra i dostigla nivo od 77% BDP-a.“4 Bitno je istaći da je javni dug http://www.srbijadanas.com/clanak/ogroman-napredak-za-srbiju-narednihgodina-rast-bdp-nece-ici-ispod-dva-odsto-09-12-2015 ( pristupljeno 8. oktobra 2016). 4 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1369418 (pristupljeno 9. oktobra 2016). 3 74 u konstantnom porastu od 2008. godine kada je iznosio oko osam milijardi evra i činio 29,2% BDP-a. Do 2012. godine on je narastao na 17,7 milijardi evra i 60,2% BDP-a. Trend nije promenjen nakon dolaska na vlast SnS-a i javni dug je nastavio konstantno da raste, da bi kraju 2015. godine iznosio 24,2 milijarde evra, odnosno 77% BDP-a.5 S druge strane, moramo ukazati na to šta znači ekonomski rast izražen u procentu rasta BDP-a. ekonomski rast je porast ukupnog proizvoda jedne privrede u određenom ekonomskog periodu (Vasiljević, 2008: 271), uglavnom se posmatra na godišnjem nivou, ali se meri i kvartalno radi osvrta na isti kvartal prethodne godine ili davanja procena. Iako je ostvaren rast BDP-a u 2015. godini od 0,8%, taj rast je minimalan, posebno ako se uzme u obzir da su se u Srbiji 2014. godine desile katastrofalne poplave koje su rezultirale padom BDP-a za 1,8%. S druge strane, ekonomski rast Srbije u prethodne četiri godine nalazi se na začelju ukoliko se posmatra region. „u periodu od 2012. do 2015. godine BDP Srbije u odnosu na BDP zemalja u regionu je u proseku zaostajao. Ako se posmatra u odnosu na 2012. godinu kao baznu, BDP u zemljama Balkana je u proseku porastao 6,3 odsto. Srbija je u istom periodu ostvarila realan rast BDP-a od svega 1,5 odsto. Dakle, oko četiri puta manje u odnosu na prosek regiona. Brži rast od Srbije imali su gotovo svi u regionu: Makedonija (10,6), Rumunija (10,1), Crna Gora (9,6), Mađarska (8,7), Albanija (6,4), BiH (5,5) i Bugarska (4,6). Jedino je u posmatranom periodu bila lošija Hrvatska, čiji je BDP manji realno za 0,3 odsto.“6 Dakle, kada pogledamo period od kada su SnS i Aleksandar Vučić na vlasti, Srbija je uz Hrvatsku na začelju kada je reč o rastu BDP-a. Takođe, jedan od pokazatelja koji generiše rast BDP-a u budućnosti jeste visina stranih direktnih investicija. u periodu od 2012. do 2015. godine, Srbija je imala 153 evra stranih direktnih investicija po glavi stanovnika. S druge strane, veće investicije Izvor podataka: Ministarstvo finansija Republike Srbije, uprava za javni dug http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/balkanski_tigar_ili_seoski_ quotdodzquot.4.html?news_id=315009 (pristupljeno 11. oktobra 2016). 5 6 75 imaju gotovo sve zemlje regiona: Mađarska – 640 evra, Crna Gora – 609 evra, Hrvatska – 372 evra, Albanija – 273 evra itd. Takođe je bitno istaći da je u periodu od 2004. do 2012. godine nivo stranih investicija u Srbiji bio 260 evra, što znači da je u prethodne četiri godine znatno opao nivo stranih direktnih investicija u Srbiji koje bi trebalo da budu generator razvoja.7 Posebno je važno ukazati na evidenciju tržišta zaposlenosti. u periodu od 2012. do kraja 2015. godine govori se da je smanjena nezaposlenost. Premijer i vladajući SnS stalno su o tome govorili kako u izbornoj kampanji, tako i u periodu pre izbora. Prema podacima koje objavljuje Republički zavod za statistiku, od 2012. do 2015. godine broj zaposlenih se povećao za preko 300.000 radnika, sa 2,3 miliona na 2,62 miliona radnika. Međutim, sumnju u pouzdanost ove statistike izrazio je i Fiskalni savet, tvrdeći da su podaci potpuno nepouzdani i neistiniti, ukazujući na to da je toliki rast zaposlenosti nemoguć s obzirom na zanemarljiv privredni rast u datom periodu. Takođe, navode da ako je zaista zaposleno preko 300.000 više ljudi nego u 2012. godini, da bi to znatno povećalo životni standard i ukupnu privatnu potrošnju u Srbiji, a ističu da se to nije desilo, već da je privatna potrošnja u datom periodu opala za 3% što, kako tvrde, uverljivo demantuje statističke podatke o velikom porastu zaposlenosti u prethodnom periodu (Ocena Predloga zakona o budžetu za 2016. godinu, 2015: 14). Osim stope nezaposlenosti, o teškom stanju ekonomije Srbije govori i dalje jako niska prosečna zarada u Republici Srbiji, kao i broj siromašnih i onih koji ulaze u kategoriju rizično siromašnih. Prosečna plata u Srbiji 2015. godine iznosila je 361 evro, što je najmanja plata u regionu (Slovenija – 1.004 evra, Crna Gora – 482 evra, Hrvatska – 747 evra, Bosna i Hercegovina – 422, Makedonija – 365 evra).8 Osim što su u Srbiji u Isto. http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=03&dd=20&nav_ id=1109862 (pristupljeno 12. oktobra 2016). 7 8 76 2015. godini plate najmanje u regionu, mnogo više zabrinjava stagnacija rasta prosečnih zarada. Stagnacija rasta prosečnih zarada dosta govori o stanju jedne ekonomije i njenom oporavku. u periodu od 2008. do 2012. godine, za vreme dok je SnS bio opozicija, prosečna plata se kretala od 334 do 370 evra. u 2012. godini prosečna zarada bila je 350 evra, u 2013. godini 365 evra, u 2014. godini 326 evra, a u 2015. godini 361 evro.9 Takođe, broj siromašnih u Srbiji je izuzetno visok. Broj siromašnih i onih koji su u kategoriji rizika od siromaštva najbolji je pokazatelj socioekonomskog stanja u jednom društvu. u istraživanjima i evidencijama siromašnih koristi se jako nizak nivo granice siromaštva, što nam govori da je realan nivo siromaštva znatno viši. Prema istraživanjima iz 2014. godine (linija siromaštva je procenjena na 11.340 dinara mesečno), stopa siromaštva iznosila je 8,9%, što znači da je potrošnja tolikog procenta ukupnog stanovništva bila niža od linije siromaštva (11.340 dinara mesečno za ekvivalentnog odraslog). Ovih 8,9% znači da se 628.000 stanovnika smatra siromašnim. u odnosu na prethodnu godinu, stopa siromaštva je povećana sa 8,6% na 8,9% (Mijatović, 2015: 6). Takođe, ogroman je broj ljudi koji su izloženi riziku od siromaštva ili socijalnoj isključenosti. „Prema podacima iz Ankete o dohotku i uslovima života (Statistics on Income and Living Conditions – SILC) 42,1% ili oko tri miliona ljudi iz Srbije izloženo je riziku siromaštva ili socijalnoj isključenosti. Ta vrednost je znatno veća od vrednosti proseka 28 zemalja eu (24,3%) i proseka novih 12 zemalja članica bez Hrvatske (30,7%). Prema navedenom izvoru, čak 65,1% stanovništva je suočeno sa određenim faktorom rizika, budući da su rad i intenzitet rada članova domaćinstva osnovni preduslov višeg dohotka i boljeg životnog standarda“ (Zaposlenost i rizik od siromaštva: analiza i projekcije, 2015: 4). Prema izveštaju kancelarije evropske mreže protiv siromaštva u Srbiji10 za 2015. 9 Izvori podataka: od 2008. do 2014. godine Stojanović (2014b: 77–81), za 2015. godinu Republički zavod za statistiku. 10 http://rs.n1info.com/a201832/Vesti/Vesti/Siromastvo-u-Srbiji.html (pristupljeno 17. oktobra 2016). 77 godinu koja ima drugačiju metodologiju merenja siromaštva (za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece uzrasta do 14 godina prag rizika od siromaštva iznosi oko 31.000 dinara, dok je za jednočlano domaćinstvo taj prag iznosi oko 15.000), situacija u Srbiji je alarmantna. Sa stopom rizika od siromaštva od 25,4%, Srbija je prva u evropi. Riziku od siromaštva u Srbiji (prema ovoj metodologiji) izložena je četvrtina stanovništva, dok trećina građana smatra da teško živi. Ovi podaci za 2014. i 2015. godinu ukazuju na to da se u Srbiji i dalje jako teško živi i da postoji ogroman broj ljudi koji su u riziku od siromaštva. u kombinaciji sa visokom stopom nezaposlenosti i niskom prosečnom zaradom, utisak je da je socioekonomsko stanje u Srbiji jako teško i da je neophodan mnogo veći rast privredne aktivnosti da bi se rezultati osetili u životu građana. eKOnOMSKe POLITIKe, rAd, zAPOŠLjAvAnje I SOCIjALnI dIjALOg u ovom poglavlju predstavljamo ekonomske politike koje su izborni akteri u izbornoj kampanji ponudile biračima i od njih tražile glas za svoje predloge i programe. kao što smo naveli u prethodnom poglavlju, ključna linija razdvajanja političkih partija jeste pitanje „bolnih reformi“ koje su sprovedene u prethodnom periodu za vreme dok je Vladu Srbije vodio premijer Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka. S jedne strane, vladajuća većina je u kampanji predstavljala da je Srbija na putu ekonomskog oporavka i da se polako ali sigurno sve bolje živi i privređuje, a s druge strane, opozicione partije su ukazivale na sve teži život građana u Srbiji tvrdeći da je politika Vučićeve Vlade bila kontraproduktivna i da Srbija tone u sve veće ekonomske probleme i siromaštvo. Osim toga, evroskeptični izborni akteri (SRS, DSS i Dveri) vezivali su ekonomske teme za pitanje evrointegracija i govorile da su ekonomski problemi proizvod pogrešne spoljne politike i težnje da Srbija postane deo eu. Slično kao i u kampanji 2014. godine, izborni 78 akteri su se sukobljavali oko pitanja kako zemlju izvući iz krize, odnosno da li je štednja pravi model ili nije i da li su mere koje su sprovedene u prethodnom periodu donele željene rezultate. Srpska napredna stranka (SnS) bazirala je kampanju na ekonomskim temama i njeni čelnici pokušavali su da politiku koju su sproveli u prethodnim godinama prikažu kao ispravnu, kao onu koja je donela rezultate i pomake, ali da se pravi rezultati i pomaci mogu tek očekivati, zahvaljujući bolnim reformama. Iako se moglo pretpostaviti da s ovako postavljenom tematskom okosnicom vode isključivo pozitivnu kampanju, nisu izostali ni napadi na protivnike i često je potencirano da rezultati nisu „još bolji nego sada“ isključivo zato što su ih sačekali prazna kasa i ogromni dugovi kada su preuzeli vlast, optužujući vlasti pre 2012. godine (isključivo Demokratsku stranku) za stanje u zemlji. u prilog tome govore i učestale optužbe na vlast Bojana Pajtića u AP Vojvodini. Ovi napadi su korišćeni u gotovo svakom nastupu u kome su predstavljali rezultate svog rada kao pozitivne, tako da celokupnu kampanju SnS-a ne možemo oceniti kao pozitivnu, već kao kampanju u kojoj su se kombinovali pozitivni, negativni, a često i „prljavi“ tonovi i smerovi, uz učestalu populističku komunikaciju. Ono što je važno reći, naprednjaci su svoju ekonomsku kampanju vodili sa pozicija državnika i u velikoj meri su koristili državne resurse i položaje. Preciznije rečeno, Vlada i ministri su vodili kampanju kroz državne aktivnosti i isticali veliki rad i trud koji su uložili u oporavak Srbije. Redovno su obilazili otvorene fabrike, otvarali nove fabrike i polagali kamene-temeljce. Svi ministri su obišli Srbiju „uzduž i popreko“, otvarajući pitanja lokalne infrastrukture i najavljujući velike investicije. na taj način su vodili kako republičku kampanju, tako i lokalne kampanje za svoju stranku. Za razliku od kampanje 2014. godine, naprednjaci su donekle zanemarili pitanje borbe protiv korupcije. Iako se nisu potpuno odrekli ove teme, ipak je u mnogo manjem obimu korišćeno kombinovanje ovih tema s ekonomskim pitanjima nego u 2012. i pre svega 2014. godini. 79 naprednjaci su se fokusirali na nekoliko ključnih ekonomskih ciljeva, i to na: nastavak politike štednje, unapređenje poslovnog okruženja, ulaganje u infrastrukturu, razvoj preduzetničkog duha i podsticanje preduzetništva kroz subvencije, privlačenje stranih investicija i rast standarda građana. Većini od ovih tema pristupali su kroz okvir reformi i rezultata koje su reforme donele i koje će tek u budućnosti doneti. Opšti zaključak je da nisu predstavili konkretne mere, već su o ekonomiji govorili najavljujući ulaganja, privlačenje stranih direktnih investicija i otvaranje fabrika. Isti princip ekonomske politike korišćen je i u kampanji 2014. godine, kada su takođe rešenja za ekonomske probleme tražena u individualnim, a ne u sistemskim merama. Akter koji je najviše govorio o ekonomskim temama u ime SnS-a bio je predsednik te partije – Aleksandar Vučić. u svakoj poruci koju je uputio u kampanji, fokus je bio na teškim reformama koje su sprovedene, na ekonomskom oporavku koji Srbija doživljava, ali koji će tek doživeti zahvaljujući politici Vlade i njenom radu, kao i na omalovažavanju svakoga ko bi se usudio da kritikuje vladinu politiku. Vučić je konstantno kombinovao pozitivne, negativne i „prljave“ aspekte kampanje, uz korišćenje populisitičkog obrasca komuniciranja. Tako je već na samom startu kampanje izjavio: „uvek postoji permanentno nezadovoljstvo. Boriću se za uspeh fiskalne konsolidacije, koji će se postići obaranjem deficita i strukturnim reformama. Preduzeli smo dosta mera, ali i dalje nismo zadovoljni. Dosta smo uradili za Železnicu, za Srbijagas, u kojem je situacija deset puta bolja nego ranije i za koji je usvojen i novi finansijski plan. Stvari se menjaju sporo, ali se menjaju.“11 Osim kritike da su svi ostali izborni akteri nezadovoljni, lenji i neradnici, lider SnS-a je u svakoj poruci naglašavao da on radi više i marljivije od svih, što jedna od njegovih izjava i potvrđuje: „Plan im je ’mrzimo Vučića’, ’lažeš Vučiću’. Ako su to njihova rešenja, onda teško Srbiji. http://www.informer.rs/vesti/srbija/59754/FOTO-VuCIC-BIZnIS-FORuMuStvari-menjaju-sporo-MenJAJu-BOLJe (pristupljeno 19. oktobra 2016). 11 80 Oni nas nikada ne mogu da mrze onoliko koliko ja mogu da radim i za njih i za njihove porodice.“12 Pored realizovanih mera programa fiskalne konsolidacije kao što su smanjenje plata i penzija, premijer je napominjao da će se sprovesti racionalizacija u državnom sektoru (otpuštanje 35.000 radnika do kraja 2015. godine), kao i potpuno rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju i preduzeća koja prave velike gubitke (Železnice Srbije, Srbijagas, Železara Smederevo, Galenika, RTB Bor, FAP, Petrohemija itd.). Tokom cele kampanje najavljivano je da će se pronaći rešenja za ova strateški jako bitna preduzeća za ekonomiju Srbije. u poslednjoj nedelji kampanje, uz prisustvo predsednika Vlade i ministara, potpisan je ugovor o podaji Železare Smederevo kineskoj kompaniji Hestil,13 a premijer je najavio da će na sličan način biti rešeni problemi sa svim preduzećima. kada je reč o rastu standarda građana, Aleksandar Vučić je u kampanji najavio povećanje primanja za prosvetu, zdravstvo, vojsku, policiju i penzionere, ukoliko MMF bude zadovoljan i ukoliko se nastave pozitivni ekonomski trendovi,14 kao i da će, ukoliko se nastavi privredni rast i razvoj dosadašnjim tempom, prosečna plata u Srbiji biti 500 evra do 2018. godine, ali i da se sigurno više nikad neće smanjivati penzije.15 Jadranka Joksimović je obećala da ukoliko SnS pobedi na izborima, građani do 2020. godine mogu da očekuju evropski standard života i rada.16 SnS je u kampanji isticao da je prethodna Vlada poboljšala poslovno okruženje i da će nakon izbora, ukoliko dobiju podršku, nastaviti da rade na prihttp://www.blic.rs/izbori-2016/vucic-protivnici-jedino-znaju-da-kazumrzimo-vucica-lazes-vucicu-i-vucicu-pederu/hgm3snv (pristupljeno 19. oktobra 2016). 13 http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/potpisan-ugovor-zelezara-prodatakineskoj-kompaniji-hestil-vucic-sada-da-popijemo-po/tm7vxr6 (pristupljeno 19. oktobra 2016). 14 http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=04&dd=01&nav_ id=1114711 (pristupljeno 16. oktobra 2016). 15 http://www.informer.rs/vesti/politika/66991/VIDeO-VuCIC-PInk-Tvrdimovako-nastavimo-plata-Srbiji-biti-evra-godine (pristupljeno 16. oktobra 2016). 16 http://rs.n1info.com/a153987/Vesti/Vesti/Jadranka-Joksimovic-o-izborima. html (pristupljeno 16. oktobra 2016). 12 81 vlačenju investicija i otvaranju novih radnih mesta.17 Takođe, prema SnS-u, zadatak Vlade je da pronađe načine da podrži mala i srednja preduzeća, kao i porodičnu proizvodnju. kada govorimo o preduzetništvu, ministar privrede Željko Sertić istakao je da Vlada Srbije želi da tema preduzetništva bude tema broj jedan u zemlji i da je Vlada Srbije za realizaciju programa podrške preduzetništvu predvidela 16,06 milijardi dinara, od čega 4,4 milijarde bespovratnih sredstava.18 Osim toga, posebna pažnja je usmerena na razvoj ženskog preduzetništva i najavljena je veća podrška (sa 250.000 evra na milion, posredstvom Razvojne agencije Srbije). naprednjaci su u kampanji potencirali značaj ulaganja u infrastrukturne projekte. Osim samohvalisanja da je u prethodnom mandatu Vlade izgrađeno više kilometara puta nego ikada, stizale su i najave velikih infrastrukturnih projekata poput realizacije 18 strateški relevantnih infrastrukturnih projekata vrednosti 1,9 milijardi evra, među kojima je i izgradnja auto-puta od niša do Prištine.19 Osim najave izgradnje auto-puteva, najavljivane su i modernizacija i izgradnja pruga, a u kampanji nije zaobiđena ni tema Beograda na vodi,20 koji je kao i u kampanji 2014. godine predstavljan kao „nacionalni projekat od najvišeg značaja“. Premijer i gradonačelnik Beograda su u kampanji u toku večernjih sati nenajavljeno obišli radove kako bi se uverili da su radovi u toku i da sve teče prema planu i postavljenim rokovima. „Želimo da pokažemo da su radovi u toku, da se gradi i pre roka, a ova domaća preduzeća su potvrda koliko je nama ovaj projekat važan i koliko pokreće domaću industriju dokazujući da je Beograd najveće gradilište u ovom delu evrope.“21 http://www.blic.rs/izbori-2016/vesti/gojkoviceva-ako-pobedimo-nastavljamo-sa-privlacenjem-investicija/1stzbm0 (pristupljeno 16. oktobra 2016). 18 http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/sertic-zelimo-da-tema-preduzetnistvabude-tema-broj-jedan/73swb51 (pristupljeno 19. oktobra 2016). 19 http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/joksimovic-za-projekte-19-milijardievra/wtl7wp1 (pristupljeno 19. septembra 2016). 20 http://www.blic.rs/vesti/politika/radi-se-u-tri-smene-vucic-i-mali-obisliradove-na-beogradu-na-vodi/6xjncvn (pristupljeno 19. oktobra 2016). 21 http://www.blic.rs/vesti/politika/radi-se-u-tri-smene-vucic-i-mali-obisliradove-na-beogradu-na-vodi/6xjncvn (pristupljeno 19. oktobra 2016). 17 82 Takođe, kao i u kampanji pre dve godine, SnS je najavio stvaranje povoljnog ambijenta za rast auto-industrije.22 Srpska narodna partija (SnP), kao deo koalicije okupljene oko naprednjaka, zalagala se u kampanji za formiranje državne kancelarije za ekonomsku saradnju s Rusijom, koja će im pomoći da ponovo zauzmu snažne pozicije na velikom ruskom tržištu.23 na ovaj način je SnP povezao pitanje ekonomskih odnosa sa spoljnopolitičkim temama. Socijalistička partija Srbije (SPS) i koalicioni partneri Jedinstvena Srbija (JS) i Zeleni Srbije (ZS) našli su se u teškoj poziciji u kampanji. S jedne strane, kao deo prethodne tri vlade bili su odgovorni za politiku koju su te vlade sprovodile, sa posebnim akcentom na prethodne dve godine u kojima su bili „nepotreban“ partner SnS-a, koji je jedini kreirao politiku. S druge strane, kao partija izraženog socijaldemokratskog programa morali su da ističu da su oni partija koja se zalaže za načela poput egalitarizma i socijalne pravde. u takvim okolnostima, pozicija SPS-a pred izbore bila je vrlo nezahvalna jer je trebalo opravdati mere Vlade i „stezanje kaiša“, što svakako nije ono što se može očekivati od socijaldemokratske partije na vlasti. kada govorimo o problemima i pitanjima kojima je koalicija okupljena oko socijalista posvetila najviše vremena u kampanji to su nezaposlenost, loše sprovedene privatizacije, reindustrijalizacija, poljoprivreda i razvoj zelene ekonomije. Svaka od navedenih tema posmatrana je kroz okvir dokazivanja da je SPS jedina prava socijaldemokratska i levičarska stranka na partijskoj sceni. u izbornoj kampanji ciljna grupa kojoj su se socijalisti obraćali i prema kojima je usmerena većina poruka bili su siromašni i gubitnici tranzicije. Tako su http://www.blic.rs/vesti/politika/mihajlovic-nema-sukoba-naprednjakai-socijalista-ukazujemo-sta-je-uradeno/81m4z0c (pristupljeno 19. oktobra 2016). 23 http://www.blic.rs/vesti/politika/popovic-nasim-gradevinarima-je-potrebnadrzavna-kancelarija-za-saradnju-sa-rusijom/w7r3jfg (pristupljeno 19. oktobra 2016). 22 83 socijalisti za „glavnog neprijatelja“ koji je uzrok lošeg ekonomskog stanja u državi predstavili pljačkašku privatizaciju po neoliberalnom modelu, za koju su često govorili da je „gora od nATO bombi“ i da su privreda i industrija Srbije uništeni nakon 2000. godine. ključni koncept za oživljavanje domaće privrede jeste reindustrijalizacija i socijalisti su svoju ekonomsku politiku usmerili na razvoj industrije koja bi trebalo da predstavlja osnov za rešavanje problema nezaposlenosti.24 Lideri socijalista naglašavali su da bi reindustrijalizacija morala da se sprovede kroz državni intervencionizam, pa je tako Dušan Bajatović govorio: „Mora da se dođe do projekata reindustrijalizacije, a prvi korak u ozbiljnoj reiundistrijalizaciji Srbije, osim same poljoprivredne proizvodnje, jeste finansiranje kroz državni intervencionizam one proizvodnje koja bi supstituisala ono što sada uvozimo.“25 ulaganje u obnovljive izvore energije bila je tema kojom su se bavili pojedini funkcioneri, najviše Snežana Bogosavljević Bošković i Aleksandar Antić. Razvoj zelene ekonomije, prema izjavama socijalista, ne služi samo kao način za poboljšavanje kvaliteta života građana već i kao izvor nove vrednosti koja kreira nova radna mesta,26 a takođe je i prečica ka fondovima evropske unije. Formiranje Zelenog fonda, koji bi trebalo da doprinese razvoju poljoprivrede, reciklaža koja otvara prostor za nova radna mesta i gradnja vetroparkova koji štede energiju ono su na šta će SPS, bar prema rečima vodećih funkcionera, usmeriti pažnju ukoliko ponovo bude deo vladajuće većine. Socijalisti su deo izbornih poruka usmerili na pitanje poljoprivrede. Isticali su da država mora imati aktivnu ulogu u rešavanju problema poljoprivrednika, kao što su subvencije poljoprivrednicima, zaštita geografskog porekla, povoljniji krediti, garantovane cene otkupa poljoprivrednih proizvoda, ali i obezbeđivanje novih inostranih tržišta http://www.dnevnik.rs/politika/bajatovic-privatizacija-gora-od-nato-bombi (pristupljeno 15. aprila 2016). 25 http://www.dnevnik.rs/politika/politicke-stranke-o-vojvodini-i-njenomustavnopravnom-polozaju-0 (pristupljeno 21. aprila 2016). 26 http://www.blic.rs/vesti/politika/antic-koalicija-sps-js-za-razvoj-ekonomijekroz-zastitu-zivotne-sredine/9jpm683 (pristupljeno 17. oktobra 2016) 24 84 za izvoz i plasman proizvoda. Tokom kampanje, Ministarstvo poljoprivrede čija je ministarska iz redova SPS-a, potpisalo je ugovor s komercijalnim bankama prema kome su smanjene kamate na poljoprivredne kredite. „Poljoprivrednici će zahvaljujući danas potpisanim ugovorima moći da konkurišu za kredite po trenutno najpovoljnijim kamatama od tri odsto, a razliku u kamati bankama će nadoknađivati Ministarstvo poljoprivrede.“27 Zanimljivo je istaći da su socijalisti u potpunosti kampanju usmerili na kritiku ekonomske politike vođene u periodu od 2000. do 2004. godine. S obzirom na to da su od tada bili deo vladajućih većina (manjinska podrška prve koštuničine vlade, a od 2008. godine drugi najjači akteri), oni su vodili izrazito negativnu kampanju pre svega protiv DS-a, iako su od 2008. do 2012. godine bili zajedno u vlasti, i pokušali su da se distanciraju od tzv. istorijskog pomirenja s demokratama iz 2012. godine. Iako nisu preterano kritikovali smanjenje plata i penzija kao deo mera politike štednje (ne želeći da se zameraju SnS-u), bilo je u toku kampanje izjava koje su pre svega dolazile od lidera JS – Dragana Markovića da ne smeju da se smanjuju plate i penzije i da moraju da se vrate na prethodni nivo i da se povećaju, a da posebno ne smeju da se smanjuju plate lekarima i profesorima i da se oni otpuštaju. Predsednik JS-a je govorio: „Ako ne može da se poveća plata ne može ni da se dira stečeno pravo. To će biti moj zadatak. neću stati dok se ne povećaju plate i penzije.“28 SPS je vodio jednu izrazito ekonomski levu kampanju obraćajući se, pre svega, siromašnijim delovima društva, ljudima nezadovoljnim sprovedenom privatizacijom, a u manjoj meri penzionerima, radnicima, mladima i ženama. Okvir poruka koji je korišćen u kampanji SPS-a dominantno je kritika privatizacije i neophodnost reindustrijalizacije Srbije. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/2275377/poljoprivrednicima-krediti-po-kamatnim-stopama-od-tri%20odsto.html (pristupljeno 17. oktobra 2016). 28 http://rs.n1info.com/a150239/Vesti/Markovic-Drzava-mora-da-povecaplate-prosveti-i-lekarima.html (pristupljeno 17. oktobra 2016). 27 85 Demokratska stranka (DS) i koalicija koju je ona predvodila pod nazivom „Za pravednu Srbiju“ akcenat u kampanji stavila je na kritiku vladinih mera štednje, na lošu poljoprivrednu politiku, nesposobnost vlasti u prethodne četiri godine da privuče više stranih direktnih investicija, prodaju zemlje strancima, štetne tajne ugovore i težak položaj radnika. Predsednik DS-a Bojan Pajtić naglašavao je da je za teško stanje u ekonomiji najodgovorniji premijer: „Četiri godine je uništavao sistem ove države, oduzimao zemlju od porodičnih gazdinstava, smanjivao plate i otimao penzije ljudima, davao resurse tajnim ugovorima i tajnim partnerima, pretio i vređao, ugrožavao domaća preduzeća nametima.“29 Demokratska stranka i ostali koalicioni partneri nisu izneli previše konkretnih rešenja kako pospešiti ekonomiju u Srbiji i smanjiti nezaposlenost. Ostali su na tragu prethodnih kampanja kada je jedan od osnovnih principa DS-a bila politika subvencija proizvođačima. Tako je DS, između ostalog, u kampanji obećavao subvencije za proizvodnju mleka, vinogradarstvo itd.30 Demokratska stranka je u kampanji često govorila o štetnosti prodaje državnog zemljišta, luka i PkB-a.31 Okvir poruka koje je DS slao u kampanji, a imaju veze sa ekonomijom u većini slučajeva svodio se na kritiku vladine politike i na pokušaje da se statistički podaci koje premijer predstavlja prikažu kao netačni. utisak je da su jedine mere koje su predložili subvencionisanje pojedinih privrednih grana, što potvrđuje njihovu programsku poziciju da država treba da ulaže u privredu, čime ostaju na poziciji levih socijaldemokratskih ideja. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2537/Izbori+2016/2245997/Pajt i%C4%87%3A+kraj+Vu%C4%8Di%C4%87eve+lo%C5%A1e+monodrame. html (pristupljeno 17. oktobra 2016). 30 http://rs.n1info.com/a147181/Vesti/Pajtic-obecao-pomoc-vinarima-ivinogradarima.html (pristupljeno 17. oktobra 2016), http://www.b92.net/ info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=03&dd=24&nav_category=11&nav_ id=1111588 (pristupljeno 17. oktobra 2016). 31 http://rs.n1info.com/a148338/Vesti/Vasin-Prodaja-Luke-novi-Sadkatastrofalan-potez.html (pristupljeno 17. oktobra 2016), http:// w w w. r t s . r s / p a g e / s t o r i e s / s r / s t o r y / 2 5 3 7 / I z b o r i + 2 0 1 6 / 2 2 5 4 3 1 0 / Me%C4%91usobne+optu%C5%Bebe+DS-a+i+SnS-a+o+PkB-u.html (pristupljeno 17. oktobra 2016). 29 86 Srpska radikalna stranka se u kampanji fokusirala na kritiku ekonomske politike svih prethodnih vlada od 2000. godine i predstavila je sebe kao spasitelja osiromašene i opljačkane Srbije. Lider radikala Vojislav Šešelj slao je poruke u kojima kritikuje pre svega pljačkašku privatizaciju (slično kao i SPS) koja je sprovedena, kao i da je DOS najveće zlo koje se desilo Srbiji u novijoj istoriji.32 Međutim, radikali su u kampanji kritikovali i ekonomsku politiku SnS-a i kao ključni problem naveli su evropski put Srbije. Radikali smatraju da je najbolje rešenje ekonomskih problema u zemlji zabrana prodaje zemlje strancima i povratak kontrole nad tržištem. Za radikale je ukidanje carina na robu iz eu izuzetno štetna politika kojom se država odriče pola milijarde evra i najavio je povratak carina ukoliko pobedi na izborima kako bi se taj novac iskoristio za povećanje plata i penzija građanima.33 Radikali su kao rešenje ekonomskih problema u Srbiji predstavili ukidanje subvencija stranim preduzećima i investitorima, ali su zahtevali veće subvencije i ulaganja u domaću proizvodnju i domaće privrednike, kao i ulaganje u infrastrukturu. Za radikale je pitanje spoljnopolitičke orijentacije od ključne važnosti za ekonomiju. Okretanje ka Ruskoj Federaciji i ekonomska saradnja sa njom značiće i ekonomsko jačanje Srbije. Vojislav Šešelj je govorio: „Integracija sa Ruskom Federacijom je jedini siguran put za izlazak iz ekonomske krize i socijalne bede.“34 Okvir poruka koje je SRS otvarao bilo je, pre svega, pitanje pljačkaških privatizacija, osiromašene Srbije, prekida evrointegracija i saradnje s Ruskom Federacijom, čime su radikali potvrdili svoju programsku poziciju da Srbija ne treba da bude deo eu i da je prirodni partner Srbije – Ruska Federacija. Pokret „Dosta je bilo – Restart“ (DJB) usmerio je svoju kampanju uglavnom na ekonomske teme. Budući da je jedan od http://rs.n1info.com/a147654/Vesti/Vesti/Seselj-SRS-ce-se-boriti-za-spasSrbije.html (pristupljeno 18. oktobra 2016). 33 http://www.blic.rs/izbori-2016/seselj-zabranicu-prodaju-nase-zemljestrancima/78r8zx8 (pristupljeno 18. oktobra 2016) 34 http://rs.n1info.com/a146868/Vesti/Seselj-Vucic-prodaje-maglu-i-vladapreko-televizije.html (pristupljeno 18. oktobra 2016). 32 87 ključnih principa ovog pokreta – transparentnost, veliki deo njihovih predloga za rešenje ekonomskih problema ticao se upravo uvođenja potpune transparentnosti u javni sektor. Oni se pre svega zalažu za potpunu transparentnost javnih finansija i smatraju da je to antikoruptivni mehanizam koji će imati snažan uticaj na ekonomiju Srbije. Pokret insistira na principu da se zna gde je potrošen svaki dinar iz javnih finansija. Osim transparentnosti, akcenat u kampanji ovog pokreta bio je na tzv. razmontiravanju partijske parazitske države i burazerske ekonomije. Pokret je u kampanji govorio o tome da su političke partije okupirale javnu upravu i javne službe i da je više od 15% zaposlenih u državi tu postavljeno zahvaljujući partiji, te da tome mora doći kraj. S druge strane, subvencije koje se daju stranim investitorima (često i tajnim ugovorima) štetna su ekonomska politika koja uništava razvoj preduzetništva u Srbiji i onemogućava poslovanje domaćim malim i srednjim preduzećima. Prema procenama Saše Radulovića, lidera pokreta, partokratija Srbiju košta milijardu evra godišnje, a subvencije koje se daju stranim investitorima, koje su štetne za domaću privredu, kao i gubici koje prave javna preduzeća koštaju zemlju još milijardu evra.35 Pokret je u svojim porukama isticao značaj domaćih porodičnih firmi i predlagali su da ekonomska politika mora biti usmerena ka njima. „Porezi i birokratska regulacija treba da budu razumni i prilagođeni domaćim porodičnim firmama, odnosno malim i srednjim preduzećima. Ona u Srbiji danas zapošljavaju najveći broj ljudi. Svi ostali (velike strane korporacije i banke) dobrodošli su, ali sistem ne sme da, kao danas, bude prilagođen njima. Državna intervencija treba da bude minimalna i da se odnosi isključivo na proizvodnju javnih dobara, sprečavanje monopola, regulisanje eksternalija i uklanjanje asimetrije informacija. Samo takva vrsta konkurencije može da omogući privredni napredak i konkurentnost domaće privrede na međunarodnim tržištima.“36 http://rs.n1info.com/a142290/Vesti/Vesti/Radulovic-15-zaposlenih-supartijski-kadrovi.html (pristupljeno 18. oktobra 2016) 36 http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/sistem_prilagoditi_domacim_ privrednicima_.46.html?news_id=319414 (pristupljeno 17. oktobra 2016) 35 88 Rešenja koja DJB nudi biračima jesu zabrana partijskog zapošljavanja, biranje direktora javnih preduzeća na javnim konkursima i reforma preduzeća, objavljivanje svih ugovora koje država sklapa, kao i objavljivanje svih troškova koje imaju organi uprave. Osim kritike vladine politike i ukazivanja na štetnost partokratskog sistema i subvencionisanja stranih investitora, pokret je u kampanji ponudio podsticajne mere za razvoj domaće privrede koje, pre svega, podrazumevaju smanjenje nameta na rad, što je bio deo njihove kampanje i u 2014. godini. njihov ključni predlog koji bi trebalo da dovede do lakšeg privređivanja jeste smanjenje poreza i doprinosa za trećinu u dva koraka. Oni smatraju da je neophodno uvesti progresivan sintetički porez, koji u prvom koraku s početnom stopom od 20% treba sprovesti odmah, a drugi korak oročiti rastom poreskih prihoda. S druge strane, predlagali su povećanje minimalca tako da prati poresko rasterećenje.37 Okviri kroz koje je DJB slao poruke u kampanji bili su pre svega neophodnost potpune transparentnosti, partijski parazitski sistem, burazerska ekonomija i neophodnost jačanja domaćih privrednika. Ovim su želeli da biračima jasno stave do znanja šta su ključni uzroci lošeg socioekonomskog stanja u Srbiji. koalicija Demokratska stranka Srbije (DSS) – Dveri, poput radikala, ekonomsku kampanju spojila je s pitanjem spoljnopolitičke orijentacije, a ekonomsku politiku predstavila je kao vid „ekonomskog patriotizma“. koalicija je snažno kritikovala vladinu politiku i mere štednje i trudila se da se prikaže kao zaštitnik osiromašenih ljudi. Oni su obećali drugačiju ekonomsku politiku, veća ulaganja u privredu, ali i neke konkretne mere poput raskidanja svih veza sa MMF-om. DSS–Dveri su kao rešenje za ekonomske probleme predlagali: povećanje agrarnog budžeta na minimalnih 5%, formiranje zadruga, preusmeravanje subvencija stranim investitorima na domaće, zabranu prodaje zemlje http://dostajebilo.rs/naslovna/izbori-2016-plan-u-20-tacaka/?lang=lat (pristupljeno 18. oktobra 2016). 37 89 strancima i veće oporezivanje stranih banaka. Da bi to uspeli da izvedu neophodno je, pre svega, osloboditi se uticaja MMF-a, govorila je predsednica DSS-a Sanda Rašković Ivić: „u tom smislu želimo podsticaj domaćeg proizvođača, a da bismo to mogli mirno da odradimo, potrebne su nam slobodne ruke od međunarodnog uticaja, odnosno Međunarodnog monetarnog fonda.“38 Ova koalicija je upućivala opšte poruke na koji način žele da reše probleme građana u Srbiji. Tako je lider pokreta Dveri izjavio da je koalicija okupljena oko politike razvoja, a ne štednje. Smatra da imaju rešenje za nova radna mesta, za ulaganje u domaću privredu, a ne u strane investitore, za razvoj sela i poljoprivrede, kao i razvoj prerađivačke i industrije poljoprivrednih mašina. S druge strane, oni su izričito protiv smanjenja plata i penzija, protiv saradnje sa MMF-om i prodaje nacionalnih resursa strancima.39 koalicija DSS–Dveri je u kampanji slala poruke osvrćući se na štetnost privatizacije i saradnje sa MMF-om, i povećanje ulaganja u domaću privredu i poljoprivredu. koalicija Socijaldemokratska stranka (SDS) – Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Liberalno demokratska partija (LDP), iako ideološki heterogena, na izborima je uspela da pronađe zajedničku platformu. Okosnica kampanje u vezi sa ekonomskom politikom bila je kritika prethodne vlasti i pokušaj da se rezultati SnS-a prikažu kao neistiniti i pogrešni. u kampanji su isticali da se u vreme dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić (sada lider SDS-a) živelo bolje nego nakon dolaska na vlast naprednjaka. Ovo su pre svega isticali iz SDS-a i koristili podatke o rastu javnog duga u Srbiji i nedostatak stranih direktnih investicija. „SnS nаstаvljа lаžimа dа obmаnjuje grаđаne i dа ih ubeđuje kаko dаnаs žive bolje nego pre nego što su im smаnjili plаte i penzije. Tаkođe nаstаvljаju nа sve nаše kritike dа odgovаrаju optužbаmа nа rаčun prethodne vlаsti i Borisа http://www.dss.rs/izborni-uslovi-nikad-nisu-bili-gori/ (pristupljeno 18. oktobra 2016). 39 http://www.kurir.rs/vesti/politika/obradovic-vreme-je-za-prave-ljude-inovu-politiku-clanak-2222943 (pristupljeno 17. oktobra 2016). 38 90 Tаdićа, čime priznаju dа nemаju nijedаn drugi аrgument ni nаkon četiri godine vlаsti i dа jesu odgovorni zа ekonomsku propаst Srbije.“40 Iz SDS-a su biračima slali poruke da je njihov lider znao kako da vodi ekonomsku politiku, a da je kasnija vlast Aleksandra Vučića na potpuno pogrešnom putu, te da su teret štednje prebacili na građane koji su danas siromašniji nego ikada ranije.41 Boris Tadić je naglašavao da je SnS partija koja služi kao agencija za zapošljavanje i da bi građani trebalo da glasaju za ovu koaliciju koja ima politiku kojа nudi podsticаje zа kreirаnje novih rаdnih mestа, umesto zа politiku ove vlаsti kojа kreirа sаmo novi broj аpsolutno siromаšnih grаđаnа, pa je tako slao poruke biračima: „Birаj politiku kojа je podsticаjnа zа zаpošljаvаnje, а ne politiku kojа je stvorilа novih 150.000 аpsolutno siromаšnih.“42 LDP je u kampanji pitanja ekonomije povezivao sa spoljnopolitičkim temama, evrointegracijama i saradnjom u regionu, naglašavajući značaj koji imaju regionalni odnosi, jer srpska privreda ne može da se oporavi bez saradnje sa tržištima u regionu.43 LSV je svoju kampanju većinski usmerila na AP Vojvodinu, a pre svega na pitanje poljoprivrednog zemljišta. naime, oni su se zalagali da se sporni zaključak Vlade i Zakon o poljoprivrednom zemljištu hitno stave van snage i da se u konsultacijama s poljoprivrednicima napiše novi zakon.44 Okviri kroz koje je ova koalicija slala poruke biračima u kampanji jesu strane investicije, podsticaji za zapošljavanje, kritika politike štednje, regionalna politika i problemi u vezi s prodajom poljoprivrednog zemljišta. http://www.rtv.rs/sr_lat/izbori-2016/z%D0%B0duzio-srbiju-vise-negotito-milosevic-djindjic-i-kostunic%D0%B0-z%D0%B0jedno_703961.html (pristupljeno 17. oktobra 2016). 41 Isto. 42 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2537/izbori-2016/2275561/tadicsns-nije-politicka-stranka-nego-agencija-za-zaposljavanje.html (pristupljeno 17. oktobra 2016). 43 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2537/izbori-2016/2267383/ jovanovic-nasa-trzista-su-u-regionu.html (pristupljeno 17. oktobra 2016). 44 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2537/Izbori+2016/2250727/ LSV%3A+Vojvo%C4%91anski+paori+smetnja+vlasti+i+tajkunima.html (pristupljeno 17. oktobra 2016). 40 91 SOCIjALnI SISTeMI I POLITIKe koalicija oko SnS-a je u kampanji i pored smanjenja penzija u ranijem periodu u okviru vladinih politika štednje veliku pažnju posvetila ovoj društvenoj grupi, što se može opravdati novim koalicionim partnerom – PuPS-om. Osim toga, naprednjaci su se u kampanji bavili zdravstvom, obrazovanjem i naukom, dok je koalicioni partner Pokret socijalista (PS) pažnju usmerio na ugrožene kategorije stanovništva, poput osoba sa invaliditetom i starih. Za poruke usmerene ka penzionerima bio je zadužen PuPS, koji je plašio penzionere da jedino glas za ovu koaliciju znači isplatu penzija. Lider PuPS-a Milan krkobabić je izjavio: „Ta penzija će biti redovna i sigurna samo ako ova partija bude imala dovoljan broj svojih predstavnika, a koalicija na čelu sa Aleksandrom Vučićem, dobije mandat da vlada. u protivnom, džaba ćete čekati poštara.“45 Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je u kampanji najavio početak funkcionisanja novog sistema „Moj doktor“, zahvaljujući kom će sve zdravstvene ustanove u Srbiji do kraja godine biti povezane jedinstvenim informacionim sistemom, što će doneti mnogo olakšica pacijentima, ali i sprečiti nestašice zdravstvenog materijala.46 Poruke ugroženim kategorijama stanovništva uglavnom je upućivao Aleksandr Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je obećavao subvencionisanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, unapređenje domova za decu i osobe ometene u razvoju itd. u vezi s obrazovanjem, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić pokrenuo je u kampanji pitanje položaja naučnika, najavio raspisivanje konkursa za novi ciklus naučnoistraživačkih projekata i naglasio značaj dualnog obrazovanja iako je smatrao da srpska privreda nije spremna za to.47 u toku kampanje, premijer Aleksandar Vučić je obihttp://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=04&dd=02&nav_ category=11&nav_id=1115173 (pristupljeno 10. oktobra 2016). 46 http://mondo.rs/a890586/Magazin/Zdravlje/Jedinstven-informacioni-sistemu-domovima-zdravlja-do-kraja-godine.html (pristupljeno 10. oktobra 2016). 47 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=03&dd=10&nav_ category=11&nav_id=1105947 (pristupljeno 10. oktobra 2016). 45 92 šao nekoliko školskih objekata da bi saznao kako napreduje njihova adaptacija. Premijer je rekao da je ponosan na to što je vlada rešena da obnovi sve škole u Srbiji, ali i sve domove zdravlja, bolnice, obdaništa, socijalne ustanove.48 kada je reč o sportu, ministar omladine i sporta Vanja udovičić izjavio je da će uskoro biti formiran Fond za razvoj sporta, koji će omogućiti izgradnju objekata za besplatno bavljenje sportom.49 Kada se sagleda kampanja koalicije okupljene oko SnS-a, jasno se vidi da su ministri koristili svoje državničke funkcije i resurse i svako je u svojoj oblasti u toku izborne kampanje slao poruke upućene biračima obavljajući svoje ministarske poslove. Iako su svi ministri u kampanji koristili svoj položaj, zloupotreba državnih resursa naročito je bila primetna u oblasti socijalne politike i socijalnih sistema. Socijalisti su o socijalnim sistemima i politici uglavnom načelno iznosili svoje stavove, bez konkretnih primera i predloga. Tako je lider SPS-a Ivica Dačić na gotovo svakom predizbornom skupu naglašavao da je glas za SPS – glas za ideju solidarnosti, jednakosti i socijalne pravde. Socijalisti su slali poruke da obrazovanje i zdravstvo moraju da budu besplatni i dostupni svima,50 ali bez iznošenja konkretnih predloga. Ove isključivo načelne poruke o zdravstvu i obrazovanju mogu se razumeti budući da su upravo ova dva resora ranijih godina, dosta neuspešno, vodili funkcioneri SPS-a Žarko Obradović i Slavica Đukić Dejanović. S druge strane, da bi partija poput socijalista potvrdila svoj programski i ideološki karakter, ona mora da ističe takve načelne poruke. Važno je istaći i da su socijalisti u ovoj izbornoj kampanji gotovo u potpunosti zahttp://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-o-porukama-iz-hrvatske-precutaosam-sve-pridike-zbog-mira-i-stabilnosti/g9t56kb (pristupljeno 10. oktobra 2016). 49 http://sport.blic.rs/ostali-sportovi/udovicic-najavio-fond-za-razvoj-sportagradice-se-objekti-za-besplatno-bavljenje/serknp0 (pristupljeno 10. oktobra 2016). 50 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=03&dd=29&nav_ category=11&nav_id=1113595 (pristupljeno 17. oktobra 2016). 48 93 nemarili teme penzionog sistema i penzionera. Može se reći da je taj potez potpuno opravdan imajući u vidu da je PuPS (koji je bio dugogodišnji koalicioni partner) na ovim izborima nastupio u koaliciji s naprednjacima, a i smanjenje penzija kao deo vladinih mera štednje koje je SPS podržao. koalicija oko DS-a se u kampanji dosta bavila penzionerima, obrazovanjem i zdravstvenim sistemom. Jedan od slogana u kampanji bio je: „Za vraćanje plata i penzija.“ DS je biračima poručivao da glas za njih znači vraćanje penzija na nivo pre smanjenja, kao i vraćanje onoga što je oteto vladinim merama štednje.51 Međutim, iako se obraćao penzionerima i obećavao vraćanje penzija na prethodni nivo, DS se nije ozbiljnije bavio pitanjem penzionog fonda i njegovom održivošću s obzirom na to da deficit u penzionom fondu predstavlja veliki problem za budžet Republike Srbije. kada je u pitanju zdravstvena politika demokrate su se zalagale za reformu zdravstvene zaštite, tj. za „izjednačenje državnog i privatnog zdravstvenog sektora, kako bi građani za osiguranje koje mesečno plaćaju mogli da idu kod lekara i u privatnom sektoru“.52 Radikali su tokom kampanje zanemarili pitanje socijalne politike i socijalnih sistema na republičkom nivou.53 Osim opštih izjava da je u Srbiji stanje teško, da veliki broj građana živi u siromaštvu i obećanja da će ako pobede na izborima voditi socijalno odgovornu politiku,54 izostali su konkretniji predlozi za rešavanje ovih pitanja. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=03&dd=25&nav_ category=11&nav_id=1112123 (pristupljeno 17. oktobra 2016). 52 http://www.danas.rs/danasrs/ukratko/_ds_za_reformu_zdravstva.83. html?news_id=107366 (pristupljeno 17. oktobra 2016). 53 u lokalnoj kampanji koju su vodili u novom Sadu izneli su niz obećanja o socijalnim programima za grad novi Sad. Videti: http://www. srpskaradikalnastranka.org.rs/vodicemo-odgovornu-socijalnu-politiku-unovom-sadu/ (pristupljeno 18. oktobra 2016). 54 http://rs.n1info.com/a147163/Vesti/Vesti/Seselj-u-Prijepolju.html (pristupljeno 18. oktobra 2016). 51 94 Pokret DJB je u kampanji slao poruke koje su usmerene ka promenama sistema socijalnog osiguranja i zaštite. Oni su predložili mere kojima bi se potpuno reformisali sistemi socijalne i zdravstvene zaštite i penzioni sistem. Prvi mehanizam ostvarivanja pravedne socijalne politike jeste univerzalna socijalna zaštita za sva domaćinstva bez primanja. „Svako domaćinstvo bez primanja dobilo bi socijalnu pomoć od 15.000 dinara mesečno, plus 5.000 dinara po dodatnom članu domaćinstva, tako da bi tročlana domaćinstva primala 25.000 dinara mesečno, a četvoročlana 30.000 dinara. Ceo sistem socijalne zaštite koji imamo danas zamenio bi novi univerzalan sistem.“55 Sistem bi funkcionisao kroz socijalne karte, a doveo bi i do smanjenja javne potrošnje koja odlazi na socijalnu politiku, imajući u vidu da sadašnji sistem košta 1,6 milijardi evra godišnje, a novi sistem bi koštao 1,5 milijardi evra. S druge strane, preko mehanizma kontrole korisnika socijalne pomoći sprečile bi se zloupotrebe i rasipanje novca, tako da bi novac zaista dobijali oni kojima je najpotrebniji.56 u DJB smatraju da u odgovornom društvu boljestojeći pojedinci imaju obavezu da pomažu one koji lošije stoje. „To se postiže kroz progresivno oporezivanje: pojedinci koji zarađuju malo, plaćaju mali porez; oni koji zarađuju puno, plaćaju više. kako ova socijalna pomoć treba da izgleda? Jedan deo je zaštita od nezaposlenosti. kad izgubite posao, država će vam pomoći dok ne nađete novi. To može biti u vidu negativnog poreza na dohodak ili u vidu bazičnog dohotka koji bi bio garantovan svim građanima.“57 Ova univerzalna socijalna zaštita bi, prema predlogu DJB, važila i nakon navršenih 65 godina života, tačnije, tada bi predstavljala socijalnu penziju. Odnosno, na taj način bi država isplaćivala osnovnu penziju, dok bi građani bili slobodni da uplaćuju novac u privatne penzione fondove. na taj način bi se ugasio Penzioni http://dostajebilo.rs/naslovna/izbori-2016-plan-u-20-tacaka/?lang=lat (pristupljeno 17. oktobra 2016). 56 http://gajp.org/news/prakticni-predlozi-dosta-je-bilo-dusan-pavlovicuniverzalna-socijalna-zastita/ (pristupljeno 17. oktobra 2016). 57 http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/sistem_prilagoditi_domacim_ privrednicima_.46.html?news_id=319414 (pristupljeno 17. oktobra 2016). 55 95 fond onakav kakav je danas. Takođe, DJB predlaže univerzalnu zdravstvenu zaštitu koja se finansira iz budžeta, kao i ukidanje overavanja zdravstvenih knjižica.58 koalicija DSS–Dveri u okviru tema socijalne zaštite i socijalnih sistema najviše pažnje posvetila je penzionerima i penzionom sistemu, kao i socijalnoj zaštiti za mlade roditelje. Isticali su da je smanjenje penzija neprihvatljiv potez prethodne vlade i upozoravali su na loš status penzionera i predlagali da penzije moraju da prate troškove života. Takođe su smatrali da penzioni sistem treba reformisati u kontekstu spuštanja starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina za muškarce i 55 godina za žene.59 Jedan od ključnih programskih ciljeva u kampanji ove koalicije jeste borba protiv bele kuge. Boško Obradović, lider pokreta Dveri, više puta je isticao da majkama mora da se obezbedi prilika da rađaju i da im se mora pomoći: „Mi ćemo to obezbediti formiranjem ministarstva za brigu o porodici, gde će svako novorođeno dete dobiti majčinski dodatak, a majke sa troje ili više dece će dobiti nacionalnu penziju.“60 Socijaldemokratska stranka je u kampanji predstavila razvijen program socijalne zaštite.61 kako ističu potpredsednici Goran Radosavljević i Aleksandar Ivkovac, SDS bazira politiku na četiri postulata, a to su: sloboda, jednakost, pravičnost i solidarnost. Iako SDS uvažava tržišne principe, on smatra da se socijalna politika mora zasnivati na pravičnosti, odnosno neophodno je da se svima u društvu obezbede jednake šanse. SDS je predložio nekoliko mera kako bi sistem socijalne zaštite bio pravedniji. Oni smatraju da se mora regulisati greška uključenosti/isključenosti i da zato prvo moraju da se uvedu Isto. http://www.nspm.rs/hronika/koalicija-dss-dveri-potpisala-sporazum-sasindikatom-penzionera-srbije-%e2%80%93-neophodno-vratiti-penzije-nanivo-pre-smanjenja.html?alphabet=l (pristupljeno 17. oktobra 2016). 60 http://www.dss.rs/borba-protiv-bele-kuge/ (pristupljeno 17. oktobra 2016). 61 http://gajp.org/news/prakticni-predlozi-sds-radosavljevic-ivkovac-politikajednakih-sansi/ (pristupljeno 19. oktobra 2016). 58 59 96 socijalne karte koje predstavljaju mapu stanovništva i da se utvrde jasni kriterijumi na osnovu kojih će se odrediti kome je potrebna pomoć. Oni predlažu i reorganizaciju nSZ kako bi se obezbedio aktivniji pristup korisnicima socijalne pomoći jer tvrde da je najveći broj korisnika radno sposoban. Ove mere, prema SDS-u, ne zahtevaju dodatne resurse, već samo drugačiju organizaciju. na taj način razdvajaju se ljudi koji su iz bilo kog razloga stalno upućeni na socijalnu pomoć, od onih koji su se privremeno našli u nepovoljnom položaju zbog otpuštanja, restrukturiranja preduzeća i sl. SDS takođe predlaže reformu programa dečjih dodataka, tako da do 2020. godine bar polovina dece i mladih do 19 godina, koji se redovno školuju, budu obuhvaćeni tim programom. Za to je potrebno da se svake godine sredstva za ovaj program povećavaju za 1,5–1,7 milijardi dinara. njihov predlog je i da treba ukinuti ograničenje da se dečji dodatak isplaćuje samo za prvo četvoro dece, jer to nije pravično. Sredstva potrebna za ovu javnu politiku u odnosu na budžet nisu nerealna – jednu ili dve milijarde dinara godišnje moguće je aktivirati uštedama na drugim mestima, smatraju u SDS-u. Još jedan od predloga ove stranke odnosi se na program kredita za učenika i studente. uz uvažavanje značaja stipendija za talentovane, u SDS-u smatraju da u narednom periodu treba pojačati program kredita, kako bi se proširio broj korisnika i pristup sredstvima omogućio svima kojima su ona potrebna. Liberalno demokratska partija je u kampanji posvetila malo pažnje socijalnim politikama i sistemima, ali se jasno distancirala od pozicije klasičnih liberala. Za LDP su socijalna politika, zdravstvena politika i obrazovanje sistemi koji govore o održivosti društva. Lider LDP-a Čedomir Jovanović izjavio je: „Postoji puno politika na kojima smo mi gradili Liberalnu demokratsku partiju i ne treba plašiti ljude liberalnim idejama. Mi smo liberalna partija zbog odnosa prema konzervativizmu, a ne zbog odnosa prema načinu organizovanja zdravstvene zaštite kao u Americi ili ovde kod nas u evropi. [...] niko ne 97 treba da brine zbog liberalizma LDP-a, pogotovo ne oni ljudi koji su u ovom trenutku taoci neodrživog sistema. kada govorimo o zdravstvu, o penzijama, o socijalnoj politici, onda govorimo o sistemima koji postoje da bi pomogli društvu, da bi pomogli ljudima, da bi ih štitili. To je svakako obaveza svakog ozbiljnog političara i naše stranke.“62 Liga socijaldemokrata Vojvodine je u kampanji pokretala teme socijalne zaštite i socijalnih sistema, uglavnom orijentisana na lokalni ili pokrajinski nivo. Ipak, jedan od predloga koji je ova partija predstavila u kampanji jeste da se vrati penzioni fond Vojvodine. „Početkom devedesetih, ukinut je vojvođanski Fond za penziono invalidsko osiguranje koji je bio jedan od najboljih u ondašnjoj SFRJ. u trenutku kada je usisan u republički fond, imao je četiri penzije rezerve. Taj novac je posle nestao. Hoćemo da se utvrdi gde je taj novac i da vratimo PIO fond Vojvodine.“63 u vezi sa zdravstvenim osiguranjem, LSV je predložila integraciju privatnog sistema u jedinstveni zdravstveni sistem, kao i osnivanje pokrajinskog fonda za zdravstveno osiguranje kao zasebnog pravnog lica.64 ZAkLJuČAk na osnovu monitoringa izborne kampanje u vezi sa socioekonomskim temama može se zaključiti da su svi izborni akteri mahom slali opšte poruke biračima, bez konkretnih predloga mera i operacionalizacije politike, sa izuzetkom pojedinih stranaka, poput sistema socijalne zaštite koji su predlagali DJB i SDS. Štaviše, kada se kampanja iz 2016. godine uporedi sa kampanjama iz 2012. i 2014. godine, može se zaključiti da nikad nije bilo manje http://istina.ldp.rs/Vesti/19351/Srbija-sve-manje-drzava-sve-viseVuciceva.shtml (pristupljeno 19. oktobra 2016). 63 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=03&dd=26&nav_ category=11&nav_id=1112561 (pristupljeno 19. oktobra 2016). 64 http://www.blic.rs/vesti/politika/cankova-lsv-trazi-formiranje-pokrajinskogfonda-za-zdravstveno-osiguranje/mnxl31p (pristupljeno 19. oktobra 2016). 62 98 konkretnih predloga politika. To je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da su socioekonomske teme bile ubedljivo najzastupljenije u kampanji. Osim što nije bilo konkretnih predloga javnih politika, zabrinjava i činjenica da postoji veoma malo pitanja i problema u vezi s kojima postoji jasna ideološka ili programska diferencijacija među političkim partijama. S obzirom na tešku ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji, ove teme su neizbežne i ne bi trebalo da nas čudi što su najzastupljenije u kampanji. Posledično, takva situacija ne ostavlja mnogo prostora za vrednosno razlikovanje partijskih pozicija. u kampanji, kao i na prethodnim izborima, osnovna linija ekonomskih podela među izbornim akterima odnosila se na podržavanje/suprotstavljanje merama štednje. Vladajući SnS branio je politiku koju je u prethodnom mandatu kreirao, dok je opozicija smatrala da je to bio pogrešan potez koji je samo pogoršao stanje u zemlji i osiromašio i obespravio građane. Druga linija, u pokušaju da se jasnije pozicioniraju izborni akteri u vezi s ekonomskom politikom, jeste pitanje podsticaja za strane investitore. Dok naprednjaci naglašavaju značaj stranih investicija, gotovo svi ostali akteri su u srž kampanje stavljali obavezu prestanka subvencionisanja stranih kompanija i podsticanja isključivo domaće privrede i proizvodnje. koalicija DSS–Dveri i SRS kombinovali su ekonomske teme sa spoljnopolitičkim stavovima i pozicijom protivljenja evrointegracijama Srbije. Mogu se identifikovati različiti uzroci izostajanja konkretnih predloga politika i razlozi za teško razlikovanje socioekonomskih pozicija izbornih aktera, ali prvenstveno je bitan kontekst održavanja izbora kod kojih se unapred znao pobednik. naprednjaci su koristili rejting koji ima njihov lider, naglašavajući rezultate reformi i najavljujući (još) bolji život, koji sledi zahvaljujući sprovedenim teškim reformama. Za razliku od prethodnih kampanja, SnS je pitanje korupcije potisnuo u drugi plan, a sve teme u ovoj kampanji kombinovane su sa 99 mantrom o teškom i mukotrpnom radu predsednika Vlade i ministara, dok su svi ostali optuživani za lenjost i nerad, te biračima jedino mogu da ponude večito kukanje i nezadovoljstvo. na taj način je populistički obrazac koji je SnS koristio u političkoj komunikaciji u ovoj kampanji promenjen. Od podele na ’mi’ i ’oni’ u kojoj su ’oni’ bili lopovi i tajkuni koji su opljačkali Srbiju, a ’mi’ smo pošteni i radimo u javnom interesu, obrazac je promenjen u ’oni’ su neradnici i lenjivci, a ’mi’ mukotrpno radimo, ne spavamo i borimo se za Srbiju. Sve opozicione partije su se u takvim okolnostima okrenule „kampanji suprotstavljanja“, ističući da je politika Vlade bila pogrešna i da rešenje nije u stezanju kaiša. Treći uzrok su definitivno i same političke partije, koje su izabrale taktiku neodređene i „catch-all“ kampanje, te su „bežale“ od jasnog i ciljnog ideološkog profilisanja. Četvrti uzrok ovako „siromašne“ kampanje kada su u pitanju konkretni predlozi javnih politika može se tražiti i u političkoj tražnji. umorni od izbora i kampanja, sa izraženim nepoverenjem u političke partije, birači su okrenuti apstinenciji, a oni koji glasaju ne čine to na osnovu konkretnih predloga, već glasaju za onog lidera u koga imaju najviše poverenja da će im doneti bolji i srećniji život. 100