Poluperiferija i rod: pobuna konteksta

Marina Hughson Poluperiferija i rod: pobuna konteksta Beograd 2015 Dr Marina Hughson Poluperiferija i rod: pobuna konteksta Izdava Institut za kriminolo ka i sociolo ka istra ivanja Gra ani ka 18, Beograd E-mail [email protected] Za izdava a Dr Ivana Stevanovi Recenzentkinje prof. dr Mirjana Bobi prof. dr Marija Babovi Kompjuterska obrada teksta Slavica Mili i Design korica Ana Batri evi tampa Pekograf d.o.o. Tira 500 Objavljivanje ove knjige finansiralo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo kog razvoja Republike Srbije To be truly radical, is to make hope possible rather than dispair convincing. Raymond Williams SADR AJ ZAHVALNICA........................................................................... 9 PREDGOVOR........................................................................... 11 1. UVOD .................................................................................. 25 2. EMU TEORIJA POLUPERIFERIJALNOSTI? ................. 29 2.1. Debata koja jo uvek traje... ......................................... 29 2.2. Rodne studije i preno enje znanja ................................41 2.3. Kakva teorija?............................................................... 59 3. OSNOVNE KOORDINATE TEORIJE POLUPERIFERIJALNOSTI.................................................... 67 4. RODNI RE IMI NA POLUPERIFERIJI............................. 85 5. RODNE POLITIKE NA POLUPERIFERIJI: POBUNA KONTEKSTA ......................................................... 101 LITERATURA ........................................................................ 121 SA ETAK ...............................................................................137 SUMMARY............................................................................. 141 O AUTORKI ...........................................................................145 7 ZAHVALNICA Ova knjiga ne bi bila mogu a da se u mojoj glavi ne vode kontinuirani dijalozi sa mno tvom onih koje itam ili sa kojima razmenjujem ideje na razli itim skupovima i prilikom realnih ili virtuelnih susreta. Zahvaljujem se, zato, svima onima koji me inspiri u. A jo vi e se zahvaljujem svima onima koji me podr avaju, na ijoj ljubavi, razumevanju i pa nji grejem svoju du u i irim svoja krila. 9 PREDGOVOR1 Ova monografija je jo jedna u nizu mojih publikacija koje se bave rodom i poluperiferijom. Postavlja se opravdano pitanje za to je ta tema uop te bitna, meni li no, ali i zajednici u kojoj funkcioni em? Kako e ostala poglavlja u monografiji da se bave odgovorom na to pitanje, odnosno dokazivanjem za to ba poluperiferijska perspektiva, i za to rodnost, i za to kontekst, u Predgovoru bih elela da se osvrnem na ne to drugo. Mislim da je sa stanovi ta proizvodnje znanja, prili no va no da se razume kako neka ideja nastaje, kako narasta i kako se modifikuje. Samorazumevanje intelektualnog puta pospe uje proces u enja, jer ukazuje na vori ne ta ke koje iz nekog razloga predstavljaju okida za nastajanje neke ideje, i koje obi no sadr e neku vrstu Ova monografija je nastala kao rezultat rada na projektu IKSI, (projekat No 47011), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo kog razvoja. Tako e, zahvaljujem se GEXcelu, centru izvrsnosti za istra ivanje roda na Univerzitetu u Lin epingu (Linköping), u okviru kojega radim na dva projekta: Deconstructing the Hegemony of Men and Masculinities: Contradictions of Absence , i Gendered sexualed transnationalisations, deconstructing the dominant: Transforming men, centres , knowledge/practice , pod rukovodstvom profesora D efa Herna (Jeff Hearn). 1 11 napetosti koja mora da se razre i odgovaraju im skokom, odnosno inovacijom. Dru tveni nau nici, naro ito u na oj sredini, za razliku od umetnika ili nau nika iz prirodnih nauka, nisu navikli da prate put razvoja neke svoje ideje. Njihovi motivi i pokreta i im, zato, esto ostaju skriveni. Feministi ki pristup, me utim, podrazumeva jasno pozicioniranje onoga/one koji/ pi e, i obi no se kao deo tog pozicioniranja javlja i deo li ne istorije, ili intelektualne istorije, koji je u vezi sa predmetom o kome se pi e. Ovaj proces ra aravanja procesa stvaranja znanja, njegove demistifikacije, je zapravo metod borbe protiv androcentri nog znanja koje simulira nau nu objektivnost kroz nereflektovanu nau nu praksu i autoritativan stav, dok istovremeno potiskuje perspektivu onih koji/koje nemaju mo da govore, da se izraze ili da budu vidljive/i. Me utim, ne samo zbog skrajnutosti feministi ke tradicije na ovim prostorima2, ve i zato to bavljenje dru tvenim naukama naj e e podrazumeva stvaranje znanja kroz dugi i kontinuirani proces akumulacije i u enja, a ne iznenadnih skokova ili eureka , potrebno je identifikovati ne to slo enije saznajne trajektorije u ovom konkretnom projektu povezivanja poluperiferija i rodnosti. Zato to je ovaj proces stvaranja znanja i li nog pozicioniranja bio ne to slo eniji i komplikovaniji, od obi nog biranja neke istra iva ke teme, odlu ila sam da se time detaljnije pozabavim na ovom mestu. Po etak rada na stvaranju takve zajednice, bar u sociologiji, svakako predstavlja tekst tekst Dragice Vujadinovi : Feministi ka perspektiva u sociologiji u Srbiji (2012), kao i tekst Ankice obot: Utemeljivanje rodnog pitanja u srpskoj sociologiji (2012). 2 12 U dru tvenim naukama se jako puno u i iz same istorije ideja, na kolektivnom, ali i na individualnom nivou. Novo znanje je uvek jako dobro uklopljeno u staro , i ono je naj e e sa njim u direktnoj komunikaciji, odnosno debati . Ali, to je jo va nije, to novo i ne mo e da se artikuli e izvan diskursa koji deli jedna epistemi ka zajednica, pa i ira kulturna zajednica. Zato je utoliko va nije da postoji oslonac u razumevanju individualnog puta u stvaranju znanja, jer se iz toga mogu bolje i itati moje autorske namere3. Moj put je bio vi e usamljeni ki nego to bi to bio da nisam poku avala da radim u Srbiji i da se bavim temom koja uporno ostaje na marginama, i tretirana kao politi ko opredeljenje, a ne oblik kriti kog znanja koje zauzima dostojno mesto u savremenoj istoriji dru tvenih nauka. tavi e, poku avala sam da se tom temom bavim iz perspektive kriti kog mi ljenja, kritike realnosti, a ne da povla ujem dominantnim ukusima i jeftinom kvazi/patriotizmu. U feminizam sam, to je pomalo ironi no, ipak u la iz epistemi kih, a ne politi kih razloga. Naime, potreba da se bavim prvo enskim, a potom i rodnim studijama, bila je kod mene pokrenuta jo u periodu pisanja magistarskog rada kada sam shvatila da me ni ta, apsolutno ni ta, nije pripremilo da se bavim problemom dru tvene stratifikacije ena, iako sam bila najbolja studentkinja u toj generaciji. Kada sam identifikovala tu ogromnu rupu u tada njoj sociologiji, kada sam shvatila kako Ovo je utoliko va nije to sam, paradoksalno, i pre nego to sam u Srbiji postala akademski prihva ena feministi ka autorka ( to bi zna ilo neko iji radovi su u li u redovnu nastavu ) uspela da budem izlo ena estokim antifeministi kim napadima. Naime, iako feminizam nije postao deo legitimnog nau nog diskursa, antifeminizam jeste, i to je, zapravo, sve vi e. 3 13 su neki od osnovnih pojmova u sociologiji, kao to su, klasa , sloj , vertikalna pokretljivost , profesija ili karijera , pa i porodica , ra anje u stvari samo delimi no upotrebljivi, ako ne i neupotrebljivi kada se uzme u obzir rodnost, vi e jednostavno nisam mogla da odustanem od feministi kog pristupa znanju. Problem se jo vi e komplikovao time to sam poku avala da obavim empirijsko istra ivanje koje se odnosilo na profesionalno uspe ne ene. Nemo tada nje sociologije mi se u sudaru sa realno u iskazala u punom svetlu. Moja perspektiva se zato ubrzano menjala, i ja sam ubrzo pronalazila sve vi e praznih mesta , ili neupotrebljivih op tih mesta koja su bila neprimenjiva na ene. Androcentri nost znanja otkrivala mi se u punom sjaju. Morala sam da pro em kroz proces razobrazovanja , odnosno usvajanja nove aparature za mi ljenje, istra ivanje i razumevanje dru tvenog sveta. To se sve doga alo kasnih 80-tih godina, kada nije bilo ni eg na ta bih mogla da se oslonim, niti bilo koga ko bi mogao da me vodi u tom procesu. O grupi ene i dru tvo koja se okupljala u Studentskom kulturnom centru4 doznala sam tek pred kraj svog doktorata, a u me uvremenu sam pro la put izolovanog, mukotrpnog rada i traganja bez i ije pomo i ili stvarnog mentorstva. Koliko god da je ovaj put bio te ak, on mi je omogu io da postepeno izgra ujem svoj autenti an pristup i da uspostavim povezanost izme u razli itih elemenata, koja je rezultirala u jednom specifi nom sistemu mi ljenja. U tom procesu sam se jako puno oslanjala na empirijska istra ivanja koja sam u 4 Vi e o tome videti u Vu kovi , Trivunac (1998). 14 kontinuitetu sprovodila. U nizu kretanja od istra ivanja, ka teoriji i nazad, izrastala je spiralno itava jedna nova teorijska postavka, ono to u u ovoj knjizi nazivati teorija poluperiferijalnosti , ali tako e, nastajali su i mnogi drugi potpuno originalni nau ni uvidi koji su mi pomagali da znanje iz enskih i rodnih studija prenosim u razli ita polja, i da pro irujem perspektivu uklju uju i ono to bi se savremenim teorijskim jezikom moglo nazivati: perspektiva intersekcionalnosti (intersectionality), ali i roda i diverziticiteta (gender and diversity). Ovu knjigu sam odlu ila da napi em na srpskom jeziku upravo zato to sam je namenila javnosti koja mo e da ita na ovom jeziku. U prikazu moje knjige Knowledge Production at the Semiperiphery: A Gender Perspective, prof. An elka Mili je prokomentarisala da je teta to je ne e itati studenti, jer oni ba i ne itaju knjige na engleskom (Mili , 2010a). Bez obzira na krhku i marginalizovanu feministi ku nau nu zajednicu u Srbiji, koja je fragmentirana, koja ne uspeva da se stabilizuje i koja je stalno izlo ena udarima agresivnog antifeminizma, mislim da ima smisla pisati ponekad i na ovom jeziku i rtvovati nagrade i priznanja koje su potencijalno daleko ve e kada se tekstovi objavljuju na engleskom jeziku. Feministi ka zajednica i uranjanje u tekst i pisanje, poma e mi da zadr im ose anje svrhe i korisnosti, ak i kada aktuelno dru tveno okru enje odbacuje kao strano telo sve to mo e da li i na kriti ko mi ljenje i autenti an stav. Dakle, upravo iz ove perspektive, elim da pogledam unazad i analiziram genezu svog bavljenja poluperiferijom, na kojoj ivim, sa koje sam potekla, koja je ujedno i moja inspiracija i laboratorija, ali i mesto iji me 15 dominantan provincijski mentalitet neprijatno ograni ava u mukotrpnom putu bavljenja naukom. Poluperiferiju sam prvi put po ela da pominjem pre vi e od deset godina kada sam se suo ila sa problemom veoma razli itog polo aja nau nica na Istoku i na Zapadu , odnosno u centru i na poluperiferiji Evrope. Kao lanica ekspertskog tima koju je osnovala Evropska komisija 2003. godine bila sam u prilici da sa grupom nau nica iz Isto ne Evrope (10 zemalja koje su tada bile u procesu prisajedinjenja EU) detaljno razmatram odakle sve te razlike proizilaze i za to nije ni malo jednostavno preuzeti pojmovnu aparaturu i saznanja iz centra i primeniti ih na zemlje Isto ne Evrope (Enwise Report, 2003). I dok sam postepeno saznavala, kroz timski rad sa koleginicama, kako stvari izgledaju iz druge perspektive i koliko toga zajedni kog postoji u polo aju ena u postsocijalisti kim dru tvima, postepeno je izranjala slika koja je u mnogome bila druga ija od vladaju e slike o zaostalim enama na Istoku Evrope. Danas ima sve vi e publikacija koje se bave konstruktima proizvodnje Balkana (Wolff, 1994; Todorova, 1997; Bjeli and Savi , 2002; Goldsworthy, 1998)) pa i isto nosti (Zarycki, 2014). Ono to je posebno zanimljivo to je svojevrsno zamrzavanje podele na Istok i Zapad koja se sada lako reaktivira u novom hladnom ratu koji je na delu. U momentu kada, od po etka 90-tih, po inje da se stvara talas feministi kih organizacija, ve postoji formiran referentni okvir koji je proizvod podele Zapad-Istok, u periodu hladnog rata , i on se vi e ili manje odr ava do danas. Me utim, Enwise izve taj je, mo da prvi 16 u tako irokom komparativnom potezu, pokazao da su ene na Istoku Evrope veoma rano dobijale pravo glasa kao i pravo na kolovanje, da njihovo uklju ivanje u nauku nije puno zaostajalo, ako je uop te i zaostajalo za mnogim zemljama zapadne Evrope, jer se u su tini radilo o pojedina nim slu ajevima, a agrarni patrijarhati su bili prili no sli ni me u sobom. Enwise izve taj je pokazao da iako su rodne razlike u nauci, na istoku Evrope, veoma bitne i izra ene, one su manje nagla ene od rodnih razlika koje su postojale u centru. A to je posebno bilo va no, razlike u polo aju ena i mu karaca nau nika me u sobom su bile daleko manje iskazane od razlika koje su postojale u polo aju nau nika u zemljama centra i periferije. Potvrdilo se ono to je izre eno u odgovoru na pitanje koje sam postavila jednoj nau nici u Srbiji krajem 80-tih godina. Upitala sam je: Da mo ete da birate, koji biste pol izabrali kada biste se ponovo rodili? A ona mi je odgovorila: Svejedno koji pol, izabrala bih drugu zemlju. (Blagojevi , 1991). Od ovog tematskog bloka koji se odnosio na nau nice, postepeno sam sve vi e irila temu na problem proizvodnje znanja. Enwise izve taj je pokazao i da osnovni problem na Istoku Evrope predstavlja ne mala kvantitaivna zastupljenost nau nica, ve veoma nepovoljan polo aj nauke i nau nika uop te. Rodna hijerarhija je i dalje bila izra ena, ali su u su tini razlike izme u rodova bile manje bitne od razlika Zapad-Istok, i naro ito centarpoluperiferija. Postojala je druga vrsta hijerarhije koja je ostajala skrajnuta zbog bavljenja rodnim nejednakostima. To je bilo veoma vidljivo, npr. u bibliometrijskim merenjima, i u itavoj usmerenosti izdava ke delatnosti u centru ka engleskom jeziku. 17 Problemi malih zemalja su ostajali skrajnuti i nebitni u odnosu na velike zemlje, smenjivala se popularnost tema u zavisnosti od aktuelnih politi kih tema. Kako mi je postajalo sve vi e jasno da je te i te problema na nekoj drugoj strani, tako su izranjali novi tekstovi, novi uvidi, nove prezentacije na mnogobrojnim nau nim konferencijama. U Berlinu, na konferenciji o rodnoj jednakosti u visokom obrazovanju (2007) na kojoj sam imala uvodno izlaganje o novim hjerarhijama5, prilazile su mi koleginice i kolege ne samo da mi estitaju na, kako su govorili hrabrom izlaganju , ve i da mi uka u na razli ite slu ajeve hijerarhija i isklju ivanja u njhovim nau nim ustanovama, koje su sledile logiku podele Zapad-Istok. to sam se vi e kretala, i to sam vi e javno govorila o globalnim nau nim hijerarhijama koje isklju uju i ene i manjine i one koji nisu u centru, to je do mene dolazilo vi e svedo anstava ove vrste. Sve to, kao i uklju enost u nekoliko evropskih projekata koji su se bavili nau nicama na poluperiferiji, ili mladim nau nicama migrantkinjama koje u centru poku avaju da naprave nau nu karijeru6, vodilo mojoj produbljenoj analizi proizvodnje znanja na poluperiferiji koja je, na kraju, rezultirala u knjizi Knowledge Production at the Semiperiphery: A Gender Perspective (2006). U toj knjizi sam se posebno bavila razli itim aspektima rodnosti, poluperiferije i proizvodnje znanja, ali je fokus bio na nau nicama i na znanju u dru tvenim naukama i 5 5th European Conference on Gender Equality in Higher Education, Berlin 2007, Humboldt-University Berlin, August 28-31, 2007, keynote speech: Gender and Excellence: Hierarchies, Exclusions and Illusions. 6 Radi se o jo dva ekspertska projekta: CEC-WYS projekat o enama i mladima u nauci (2005-2006)4, i NEWS projekat o manjiskim enama u nauci u EU (20062007),oba finansijski podr ana od strane Evropske komisije. 18 rodnim studijama. U knjizi sam ponudila i naznake paradigmatskog obrta, u razli itim oblastima, od proizvodnje znanja do me uetni kog pomirenja. Ova knjiga je dobila odli ne nau ne kritike i imala je uticaj na neke nau nike i nau nice, o emu u napisati poseban tekst. Me utim, kako je pisana na engleskom, ona nije, kao to je to primetila moja koleginica i prijateljica Dubravka uri , ni bila pisana za na diskurzivni prostor. Iako se ja u toj knjizi posebno bavim problemima ko, kako i za koga pravi znanje, ova knjiga, na alost, nije uspela da izbegne problem srpskog provincijskog kulturnog, pa i nau nog prostora, i ostala je da visi , vi e prihva ena i citirana izvana, nego iznutra. Me utim, od 1994. godine do danas odvija se jo jedan, paralelan tok, u mom pomeranju u saznanju koje vodi otkri u realnosti poluperiferije i njenom jasnom imenovanju zadnjih desetak godina. Pre svega, 1994. godine iniciram Prvu postta komunisti ku7 feministi ku konferenciju, pod nazivom mo emo same za sebe da uradimo? (What Can We Do for Ourselves?), kako bih naglasila potrebu samorazumevanja nas, feministkinja, iz postsocijalisti kih zemalja, samorazumevanja koje prethodi aktivizmu i ini ga delotvornijim. Naime, ve tada postaje veoma jasna diskrepanca izme u na ih iskustava i Teorije koja treba da ih objasni. Tako e, sna an podsticaj u razumevanju zna aja nekog supstrata koji tada jo nisam umela da objasnim, a koji e kasnije voditi formulaciji teorije poluperiferijalnosti , predstavlja i studija koju sam radila za 7 Umesto termina postsocijalisti ki . post-komunisti ki , 19 sada radije koristim termin Evropski parlament, 2003. godine, a koja se odnosila na zemlje Balkana (10 zemalja, Blagojevi , 2003). Ova studija je, na moje iznena enje, pokazala da postoje jako duboki slojevi koji ine dru tva Balkana, kada je re o polo aju ena, mnogo vi e sli nima nego razli itima, bez obzira na sve druge pokazatelje, vezane npr. za razvijenost ili za status u odnosu na EU ( lanice, ili na razli itim ta kama prisajedinjenja). Dakle, taj tok, tok bavljenja realno u kroz studije i istra ivanja, tekao je paralelno sa onim prvim tokom kritike hijerarhija u proizvodnji znanja. Bilo je samo pitanje vremena kada e se ta dva toka me usobno povezati i rezultirati u ne em novom. Od 2006.godine do danas, ja sam se jo intenzivnije okrenula istra ivanjima poluperiferije, kao i aktivnostima vezanim za me unarodne konsultacije, pre svega u zemljama poluperiferije. Kritika znanja koju sam prethodno dostigla u svojim radovima, jako mi je pomagala da kriti ki itam i teorije i zakone, i politike, i istra ivanja i dominantan diskurs koji se odnosio na rodnost, i posebno, na ene na poluperiferiji. Od kritike znanja, sve sam se vi e pomerala ka kritici realnosti . Oslanjanje na istra ivanja produbilo je moju kritiku znanja, i osna ilo me za formulaciju teorije poluperiferijalnosti , koja e se, verujem, razvijati i u slede ih nekoliko godina. U ovom trenutku, ova knjiga je presek onoga do ega sam do la, ali i dalje radim na formulaciji novih pravaca istra ivanja, i ve vidim slede e logi ne korake. Prijem ove knjige, kao i svake druge, u jednoj maloj intelektualnoj sredini na poluperiferiji, zavisi jako puno od 20 trenutka u kome se ona objavljuje, ali i od nau ne oblasti. Ova knjiga se pojavljuje u trenutku kada je iskrivljenost znanja iz oblasti dru tvenih nauka, zloupotrebljenost nau nih pojmova i ad hoc teorija u javnom diskursu u Srbiji, regionu i u Evropi, postala veoma o igledna. Posebno je izra ena marginalizacija sociologije, a sociolozi se, prate i op ti pravac deprofesionalizacije, i sami esto predstavljaju kao politi ki analiti ari . Medijska popularnost, vi e od bilo ega odre uje nau ni rejting . Bavljenje povr inom, a ne dubinom, je i trend i lak i put, i profesionalno vi e nagra uju e. U hijerarhiji zna aja tema, svakodnevica ostaje skrajnuta8, a dominiraju teme koje se odnose na politi ke stranke i povr na istra ivanja politi kih stanovi ta, kao i apstraktna kritika globalizacije i Zapada . Ipak, sudar realnosti koja vri ti i sistema pravila i procedura koji se uvijaju u znanje i nauku kako bi lak e pot inili tu realnost, je tako jak i o igledan, da lako raskrinkava svaku nameru. Poluperiferija kao termin postaje prijem iva, ali jo uvek koncentrisana dominantno na pojedina ne slu ajeve pojedinih zemalja, njihovih ekonomskih i politi kih problema, kao i njihov polo aj u EU ili na brzinu pribli avanja EU. Sagledavanje celine poluperiferije, skoro da nikom nije potrebno, ni malim zemljama koje se me usobno takmi e za najuticajniji polo aj i poseban status, ni centru koji fragmentiranost poluperiferije neguje i podsti e. U mno tvu drugih geografskih i geopoliti kih pojmova, pojam poluperiferije postaje apstraktan i nema kriti ki naboj, ili Izuzetak predstavlja napor nekolicine koleginica sa Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koje ostaju dosledne u svom istra iva kom interesovanju vezanom za svakodnevicu. 8 21 se koristi ovla u geopoliti kim analizama. Iako bujaju razni kursevi i centri, koji se, na primer, bave Jugoisto nom ili Isto nom Evropom, njihov fokus nije na dru tva poluperiferije, ve na politi ku sferu i na podvo enje svih ostalih dru tvenih fenomena pod politi ko , i naj e e su i sami u funkciji proizvodnje diskursa o razli itosti izme u centra i poluperiferije koju treba pokoriti i disciplinovati, i u krajnjoj liniji civilizovati . Na kraju, elim da ka em, da je i ova knjiga, kao i sve ranije moje knjige, sasvim sam sigurna, napisana u pogre no vreme, i to je prosto neizbe no tako. Jer, poluperiferija koja je ispresecana dijahronicitetima nije u stanju ni da proizvede ni da primi bilo ta u pravo vreme . Ono to je ovde popularno je uveliko u centru prevazi eno, a ono to ovde korespondira sa centrom u smislu inovativnog znanja (u oblasti dru tvenih nauka), ovde nije jo priznato, niti to mo e da bude. I jo gore, ono to je ovde proizvedeno, a ide ispred centra, nema mogu nosti da se bilo gde ukotvi . Imam dosta primera za sve ove pogre ne tajminge . Nikad na vreme, uvek prekasno ili prerano, ni u centru, ni na poluperiferiji. U tom vakumu i sa tim saznanjem pi em i ovu knjigu. Ipak, izazov za pisanje le i u tome to, po mom mi ljenju, postoji veoma veliki i upra njen prostor u razumevanju dru tvenih obrazaca funkcionisanja poluperiferije kao celine, i kao takve. Iako je neimenovana kao posebna, ona nastavlja da zaokuplja nau nike irom sveta, ba kao posebna.9 Verujem da U momentu dok zavr avam ovu knjigu, na primer, u Stanfordu se organizuje: 39th Annual Stanford-Berkeley Conference The Collapse after a 9 22 je teorijski model koji ovde eksplicitno formuli em, teorija poluperiferijalnosti , obrazlaganje modaliteta rodnih re ima koji su empirijski utvr eni, kao i zalaganje za odgovaraju i metodolo ki pristup, kontekstualnu analizu, ono to mo e da disciplinuje i razvije dalje nau no bavljenje poluperiferijom. Kao feministkinja, proizvodnju znanja smatram procesom osve ivanja, individualnog, grupnog i kolektivnog, ali i neophodnim uslovom dru tvene transformacije. Nadam se da e ova knjiga bar nekog inspirisati i ohrabriti da ne odustane od sticanja znanja i proizvodnje znanja, kao i od zalaganja za pozitivnu dru tvenu promenu, iako na momente ti napori izgledaju besmisleno. Quarter Century: What Have We Learned About Communism and Democracy? March 6, 2015. 23 1. UVOD Ova monografija i predstavlja razra enu ideju o potrebi zasnivanja teorije poluperiferijalnosti i implikacijama takve teorije u oblasti rodnih studija. Sama teorija, me utim, ostaje primenljiva i na istra ivanja ostalih oblasti dru tvenog ivota u tranziciji , odnosno dru tvenog ivota na poluperiferiji . Artikulacija, teorije poluperiferijalnosti, po iva na empirijskim istra ivanjima rodnih re ima i iskustvima vezanim za sprovo enje javnih politika u zemljama na poluperiferiji Evrope. Ova monografija ide nekoliko koraka dalje u odnosu na ono to sam prethodno objavljivala, jer ona predstavlja sintezu razli itih istra iva kih nalaza, i to u longitudinalnoj perspektivi, to omogu uje jo vr e i pouzdanije zaklju ke o tome ta se doga a sa rodnim re imima u periodu tranzicije . Ali, va no je naglasiti da su rodnost i svakida nji ivot u kome se rodnost konstrui e, upravo prava mera te tranzicije ; oni nisu neki sporedni kolosek, ve klju za razumevanje velike slike , za dekonstrukciju i dezideologizaciju velikog projekta tranzicije . 25 Teorija poluperiferijalnosti se pre svega oslanja na sociolo ki pristup, ali uklju uje i druge pristupe, u irokom spektru multidisciplinarnosti na kojoj po ivaju rodne studije. Radi se pre svega o grounded theory , jer ona predstavlja uop tavanje zasnovano na obilju istra iva kih podataka, prikupljenih kvantitativnim i kvalitativnim, kao i participativnim, metodima tokom dugog niza godina, i to u razli itim dru tvenim kontekstima u razli itim zemljama tranzicije . U saznanjima sam se oslanjala na izvore koji su bili vezani za moje veoma raznorodne, ali me usobno vrsto povezane uloge: istra iva ice, univerzitetske profesorke, me unarodne i lokalne rodne ekspertkinje, kao i aktivistkinje. Moj eskpertski i istra iva ki rad pokriva 15-ak zemalja Isto ne, Centralne i Jugoisto ne Evrope. Ali, isto tako, i ne manje va no, moji uvidi su se oslanjali na moje vlastite razli ite ivotne uloge i situacije, koje su me esto stavljale u poziciju marginalnosti u odnosu na mainstream , ali koje su mi omogu avale da dodatno imam epistemi ku prednost , odnosno da realnost vidim odozdo , sa pozicija nemo i, izolacije, isklju enosti, vulnerabilnosti. Iz mno tva ovih uvida, a potkrepljena tvrdim i mekim podacima, u laboratoriji tranzicije u kojoj ivim, posmatram i analiziram, izranja ova studija, koja u su tini predstavlja svojevrsnu sintezu kroz uspostavljanje teorije poluperiferijalnosti . Ona nastoji da popuni o iglednu prazninu koja se mo e identifikovati u teoriji , a za koju ve postoji jako puno fragmentarnih znanja, koja jasno ukazuju na veliki jaz izme u ideolo kog mi ljenja o tome ta je tranzicija navodno trebalo da bude, a ta je zapravo bila i postala. 26 Dok se u Predgovoru razmatrao intelektualni put koji je prethodio razvoju teorije poluperiferijalnosti, poglavlja koja slede detaljnije razra uju osnovnu ideju. U slede em poglavlju pod nazivom emu teorija poluperiferijalnosti? obja njava se kako je i za to Isto no-zapadna feministi ka debata jo uvek aktuelna i za to je neophodno da se formuli e teorija koja omogu uje generalizaciju iskustava poluperiferije. U tre em poglavlju se iznose osnovne koordinate teorije poluperiferijalnosti, dok se u etvrtom poglavlju razmatraju rodni re imi na poluperiferiji, i obja njava kako su i za to njihove karakteristike pod dejstvom poluperiferijalnosti. Poslednje poglavlje predstavlja jedan nov i originalan pristup analizi rodnih javnih politika na poluperiferiji, i to na osnovu podrobne komparacije velikog broja zemalja Isto ne i Jugoisto ne Evrope. Podnaslov knjige pobuna konteksta , upu uje na problem prilago avanja javnih politika kontekstima koji ih odbijaju , a sama teorija poluperiferijalnosti koju ovde formuli em i razra ujem, obja njava razloge takvog odbijanja. 27 2. EMU TEORIJA POLUPERIFERIJALNOSTI? 2.1. Debata koja jo uvek traje... Zanimljivo je kako je ono to je bilo aktuelno jo 1994. u vidu Isto no-Zapadne feministi ke debate (East-West Feminist Debate) godine kao saznajni i akademski problem ostalo va no do danas. Debata je zapo ela po etkom 90-tih godina, sa Slavenkom Drakuli i njenom knjigom How we survived communism and even laughed (1992) i Nanette Funk koja je predstavljena kao osoba koja postavlja neumesna pitanja enama iz Isto ne Evrope. Nanette Funk je u me uvremenu objavila razne inspirativne tekstove, uklju uju i i tekst Feminist Critique of Liberalism: Can They Travel East? Their Relevance in Eastern and Central Europe and the Former Soviet Union (2004) u kome jasno pokazuje kako je zna enje liberalizma veoma razli ito na Zapadu i na Istoku. Ipak, iako je ovaj tekst ukazivao na mogu nost da se dublje razumeju razlike izme u centra i poluperiferije, Nanette Funk, nije ostala dosledna svojim nalazima, ve je kao tipi na feministi ka teoreti arka iz centra 29 nedavno objavila tekst u kome je jasno artikulisala svoje pravo da defini e ta je pravi feminizam i kakvo je bilo iskustvo ena koje su ivele u socijalizmu (Funk, 2014).10 U tom tekstu, Nanette Funk napada grupu istori arki iz Isto ne Evrope, nazivaju i ih revizionistkinjama , jer se usu uju da govore o pozitivnim stranama socijalisti kog projekta i njegovim emancipatorskim efektima. Ono to Nanette Funk smatra da je feminizam je definisano na Zapadu. Ono, me utim, u ta ja verujem, kao i narastaju i broj teoreti arki u postsocijalisti kim zemljama, je da postoji mno tvo autohtonih feminizama, da ne postoji jedan ispravan i pravi feminizam, i da sasvim sigurno ne postoji ni jedan i jedinstven autoritet koji to treba da defini e. Taj autoritet se ak ne mo e ni braniti, kao to Nanette Funk to ini, vlastitom pripadno u nekim levi arskim pokretima i grupacijama, jer je to irelevantno. Drugim re ima, ne postoji nikakav Komitet za utvr ivanje ko jeste, a ko nije prava feministkinja i ta je pravi feminizam 11. Onda se postavlja i logi no pitanje, ako su intelektualne tradicije ve toliko razli ite, kako pokazuje i sama Nanettte Funk, kako se neko uop te usu uje da tvrdi da zna ta je istina, i ta je Ne spadam u one koji smatraju da outsajderima nije mogu e da izvr e objektivnu analizu nekog konteksta, i moja kritika ne dolazi sa tih pozicija, jer bih onda zapala u jednu vrstu nacionalnog esencijalizma, to bi bilo blisko rasizmu. Osim toga, kao neko ko je relativno esto imao ulogu me unarodne ekspertkinje , videla sam i razli ite prednosti pogleda od spolja u odnosu na pogled iznutra . Ja se zapravo uvek zala em za kombinaciju oba pristupa. 11 Pitanje pravovernosti je veoma prisutno i u klanovskim borbama koje vladaju u Srbiji, kao i pitanje povezivanja feminizma sa politi kim aspektima ratnih sukoba. O upotrebi i zloupotrebi politike u feminizmu, i feminizma u politici, bi e potrebno da se napi e jo mnogo studija, pre svega sa pozicija kritike postoje eg oblika globalizacije i manipulacije tranzicijom . 10 30 ispravno ? Kako, suprotno svojim vlastitim nalazima o svojevrsnoj pojmovnoj izokrenutosti , Nanete Funk smatra da mo e da u e u jedno diskurzivno polje i procenjuje ga ar inima centra? Stvar, naravno, komplikuje upotreba engleskog jezika, jer teoreti arke iz isto ne Evrope koje nu no pi u na engleskom jeziku, oslanjaju i se na akademsko znanje centra, ulaze u svojevrsnu zonu neodre enosti koja nastaje u poku aju da se premosti njihovo razumevanje iznutra i uspostavi veza sa teorijskim diskursom spolja . Upravo bi Nanette Funk, na osnovu svog sopstvenog uvida o razli itosti zna enja liberalizma, morala da ima svest o ovoj napetsosti. Ali, njen stav ipak nadvladava injenica da je ona realno, egzistencijalno, interesno, pa i teorijski sme tena unutar centra, i da samim tim ima mo da tuma i i sudi o pravovernosti feminizma. Sre om, teoreti arke iz Isto ne Evrope su se u me uvremenu dovoljno osna ile, da bi olako popustile pred napadom koji se pojavljuje u vreme o ivljavanja hladnog rata , i koji nosi negativnu konotaciju revizionizma . Ali, mo da upravo taj revizionizam sa poluperiferije treba i itavati u pozitivnom kodu, jer je on ukazivanje na jednu vrstu odstupanja koja je prosto nu na. Istori arke iz Isto ne Evrope, iako mo da nisu me usobno potpuno povezane, bivaju tako povezane, od spolja, ovom kritikom Nanette Funk, to je svakako dobro. injenica je da posle nekoliko decenija feministi kih istra ivanja na Istoku Evrope, vi e nije mogu e da se olako ukine znanje koje ve postoji u itavom nizu istra ivanja i publikacije koje su proizvele Isto noevropske feminstkinje, i koje je svakako doprinelo i njihovom individualnom i kolektivnom osve ivanju. I to je 31 najva nije, radi se o znanju koje dobro korespondira sa iskustvom i diskursima iz njihovih konteksta. Dakle, to znanje koje proizvode Isto noevropljanke o Isto noj Evropi, e nastaviti da raste, sve donde dok za njim to je svakako postoji autenti na potreba.12 Ali, ono zabrinjavaju e to je da nikakva akumulacija znanja nije pomogla u bitnijem pomeranju razumevanja o emu to zapravo govore isto noevropske feministkinje, i to one koje su i same bile na strani demokratije i borbe protiv jednoumlja socijalizma. Nije postalo jasno koju razliku one poku avaju da izraze i za to. Razlika je mogla da bude konstruisana isklju ivo od spolja, iz centra, ali ne i od samih Isto noevropljanki. Ona je, tako, i iz centra, jedino i mogla da bude negirana. Zato, pravo na razliku, postaje klju no pravo poluperiferije. Ovo je utoliko vidljivije kada se uzme u obzir itav niz tehnika i tehnologija koje se primenjuju na poluperiferiju iz centra, a koje zapravo svoju snagu grade na zvani nom odbacivanju postojanja razlike. Pri a o razlici, tako, U najnovijem talasu antifeminizma u Srbiji, koji je usko povezan sa desni arski shva enim patriotizmom , feministi ko znanje i istra ivanja se povr no interpretiraju kao ne to to je naru eno i pla eno od strane neprijatelja koji poku avaju da destabilizuju Srbiju. Nevladin sektor se ad hoc tretira kao neprijateljski i izdajni ki , a celokupna ideja da je postojala, ili da jo uvek postoji autenti an feminizam, kao i potreba za izra avanjem razli itosti, i na kraju krajeva, potreba za demokratijom, koja se izra ava kroz samoorganizovanje gra ana, se negira. Sejanje nepoverenja, skepse i cinizma rezultira u daljem uru avanju poverenja kao klju nog dru tvenog resursa. Ovo je utoliko opasnije u zemlji u kojoj izdajnici i patriote lako zamenjuju mesta, i gde su granice izme u jednih i drugih potpuno propustljive, situacione i oportune. Ono to ostaje u javnom prostoru je samo visok nivo animoziteta koji je ispra njen od sadr aja (ne zna se kome je vi e namenjen i za to), ali se lako pretvara u agresivan govor i agresivno pona anje u javnom i privatnom domenu. Stvara se naboj negativnog elektriciteta za koji je, uz narastaju e siroma tvo, samo pitanje kada i protiv koga e biti usmeren. 12 32 postaje klju na: da li ima ili nema strukturalne razlike izme u centra i poluperiferije, i ako ima, kako se ta razlika izra ava? Isto tako, va no pitanje postaje i ono o tome ko zapravo ima pravo da defini e razliku? Da li je to pravo centra (koji prema potrebi ukida ili konstrui e razliku, jer ima mo da to ini) ili to pravo treba da imaju oni koji imaju manje mo i ili koji su u poziciji objekata? Za feminizam, kao projekat su tinske dru tvene transformacije i emancipacije, koji je duboko povezan sa razumevanjem dru tvenog diverziteta, ovo pitanje nikako ne bi trebalo da bude sporno ili sporedno. Drugim re ima, dosledno zauzimanje feministi ke pozicije podrazumevalo bi da poluperiferija ima pravo da sama defini e svoju razliku u odnosu na centar, i to utoliko vi e ukoliko je ta razlika u funkciji omo avanja, emancipacije i zalaganja za dru tvenu pravdu. Pitanje koje godinama visi kao Damoklov ma izme u Zapadnih i Isto nih feministkinja, naro ito onih koje se bave dru tvenom realno u, je pitanje: za to je tako te ko sestrama priznati pravo da defini u svoju razli itost, i da to ne u ine nu no u klju u inferiornosti? Iako su u me uvremenu objavljeni bezbrojni zbornici (od kojih je verovatno najuticajniji, Gal and Kligman, 2000b) i iako su organizovani nebrojeni susreti i razmene, iako je proizvedeno jako puno proizvoda znanja na obe strane, ini se da jo uvek nedostaje ne to veoma bitno. Nedostaje pogled odozgo koji bi objedinio razli ita stanovi ta, tretiraju i ih pre svega kao proizvode znanja koji su doboko kontekstualizovani. 33 Kako pokazuje najnoviji tekst Nanette Funk, razvoj feministi kog znanja upravo u pravcu kvaliteta, a ne kvantiteta, je zaustavljen, iako je taj razvoj bio o ekivan, i iako smo po etkom 90-tih, mi feministkinje i aktivistkinje, o ekivale taj napredak. Iako je taj napredak trebalo da proiza e iz na e komunikacije tokom nekoliko proteklih decenija. O ekivale smo da e do i do svojevrsnog novog amalgama, kada se ukrste znanja iz centra i sa poluperiferije. To se, me utim, nije dogodilo. Umesto toga, mi smo postale potro a i znanja, kroz publikacije i studiranje na Zapadu, dobijanje diploma koje su po pravilu po ivale na kombinaciji: teorijski okvir sa Zapada i empirijski podaci iz neke zemlje sa poluperiferije. ak i sna an afinitet prema postkolonijalnoj teoriji koji su esto gajile postsocijalisti ke feministkinje nije mogao u potpunosti da otkloni duboki jaz izme u Teorije i realnosti . Isto noevropske feministkinje su dobile sporedne uloge u me unarodnim projektima, koji su po pravilu proma ivali temu . Ne retko su bile su tinski nosioci ideja, ali marginalizovane od strane svojih mo nijih i uticajnijih sestara sa Zapada. Formula uspeha, ako je to uop te bio uspeh, sastojala se u pronala enju za titnice - osobe koja e imati ulogu promoterke ne ijeg rada, ali samo u okviru dozvoljenih granica koje su podrazumevale da se ne ugrozi primat i autoritet one koja ima institucionalnu mo . Pristajanje na takav poredak omogu avalo je proizvodnju znanja koje je velikim delom visilo , odnosno koje ak i kada je imalo faktografsku vrednost, nije imalo sposobnost povezivanja sa kontekstima, koji su bili objekti tog znanja. Bio je prekinut tok koji je, u feministi koj tradiciji mi ljenja, veoma bitan i uslov osve ivanja i 34 transformacije: tok u kome objekat postaje subjekat znanja i tako mo e da postane delatan i da menja svet. U kvantitativnom smislu, naravno, do lo je do enormne produkcije, ali u smislu kvaliteta i dubine, nije do lo do o ekivanog skoka u znanju , niti do o ekivanog konsenzusa o tome kakva je bila veza izme u socijalizma i feminizma, i ta to u krajnjoj liniji zna i za globalnu feministi ku intelektualnu i aktivisti ku scenu. Bilo je svakako veoma bitno ispuniti praznine u znanju u itavom nizu istra ivanja o enama i rodnim odnosima na Istoku Evrope, ali ta istra ivanja su ostala nepovezana. Istra ivanja su, tako e, veoma esto bila iskorenjena, jer su vi e korespondirala sa potrebama naru ilaca, ili ritualima akademske zajednice, ili potrebom da budu publikovana, nego sa kontekstom u kome su nastala.13 Posle vi e od dve decenije, mo e se re i da ne postoji i nije uspostavljeno znanje koje bi posmatralo centar okom poluperiferije, iako je obrnuto sveva e a norma. Posebno je zanimljivo i to da akademski feminizam na Zapadu nije uspeo da prevazi e svoju centri nost , iako je to trebalo da bude logi na posledica zalaganja za projekat sveobuhvatne socijalne transformacije. Ali, ako se feminizmu pristupi kao profesiji, i to profesiji koja se najvi e odvijala u kompetitivnom akademskom okru enju, a ne kao pokretu, onda postaje jasno za to unutar feministi ke zajednice nije vi e bilo mogu e da postoji otvorenost pristupa i ravnopravno uklju ivanje mla ih sestara sa poluperiferije. Umesto produbljenog dijaloga koji bi omogu io 13 Vidi npr. Petri , Citation practices in student academic writing (2005). 35 dublje razumevanje problema upravo na ta kama nesporazuma, nametnut je model pravovernosti koji se, poduprt institucionalnom i simboli kom mo i centra, do danas neupitno odr ava. Da ironija bude jo ve a, opet e centar da nam otkrije ono to smo o sebi i tranziciji znale svih ovih godina, ali to je uporno ostajalo marginalizovano14. Poluperiferija nema mo da artikuli e znanje o sebi, niti da ga plasira u pravo vreme , a jo manje da to znanje postane deo op teprihva enog sistema znanja, zasnovanog na nekoj vrsti nau nog konsenzusa. Ta mogu nost se u su tini jo vi e umanjuje u kompetitivnom i veoma hijerarhizovanom modelu koji dominira u neoliberalnom kapitalizmu, i koji fundamentalno menja su tinu znanja, pomeraju i fokus ka istoj utilitarnosti, komercijalizaciji i sistemu medijskih zvezdi . Kada dvadeset godina kasnije pro itam svoje uvodno izlaganje na Prvoj feministi koj postsocijalisti koj konferenciji (1994), vidim da je ve tada bilo jasno ono to e do danas ostati predmet nerazumevanja, odnosno odbijanja zapadnih, pre svega ameri kih, feministkinja da razumeju.15 Otvaraju i Napred pomenuta konferencija na Stanfordu. Ideju o sazivanju Prve feministi ke postsocijalisti ke konferencije, koju je finansijski pomogao Fond za otvoreno dru tvo, dobila sam posle druge godine kurseva u Centru za enske studije, u kome sam predavala i bila jedna od osniva ica. Predaju i kurs Sociologije roda, postalo mi je veoma uo ljivo da na a iskustva , iskustva nas lokalnih ena i feministkinja, ne mogu da budu adekvatno pokrivena znanjem iz centra. Ovo mi je bilo jasno ve tokom rada na doktoratu, ali je postajalo jo uo ljivije tokom predavanja jer je postojala aktivisti ka potreba da znanje u inim korisnim i osna uju im . ivot je uporno nametao teme za koje nisam mogla da na em odgovor u onome to je tada bilo odstupno kao feministi ko znanje , odnosno onome to je nama bilo dostupno. Ono to se nama doga alo bilo je ne to novo, ne to to jo nije na lo 14 15 36 konferenciju navela sam listu inverzija koje su se, za nas, Isto noevropske feministkinje, neo ekivano dogodile u dru tvenoj realnosti, posebno u onom delu te realnosti koji je obuhva en rodnim re imima. Inverzije su ozna avale izvrtanje realnosti u odnosu na o ekivanja, i ona su ve tada predstavljale subverziju nadanja koja je zahvatila Isto nu Evropu posle pada Berlinskog zida. Rekla sam, izme u ostalog: Nekako ne prepoznajemo inverziju o ekivanja i realnosti. Blokirane smo u analizi svojih realnosti, jer smo uhva ene u mre u koncepata koji imaju sna an ideolo ki naboj, koji proizilazi iz razli itosti du tava, kultura, istorijskog nasle a. Mi jednostavno ne mo emo da primenimo te koncepte na svoje realnosti. Mnogi koncepti i paradigme jednostavno ne rade na ovoj teritoriji. ak i jezik koji koristimo u ovom trernutku, engleski, esto ne odgovara na im potrebama da sebe izrazimo. (...) Paradigme, koncepti, jezik su ve sami po sebi refleksija mo i. Nedostatak znanja o sebi ini san nemo nima... Mi treba da demistifikujemo i Zapad za Istok i Istok za Zapad...Iskustvo ena sa Istoka treba da bude kriti ki evoluirano sa Zapada i obrnuto iskustvo svakodnevnog ivota, rada, porodice, konflikta uloga, dono enja odluka, zdravlja...Identitet nastaje iz svoj izraz ni u teoriji, a ni u istra ivanjima. Zato, iniciram Prvu feministi ku postkomunisti ku konferenciju pod nazivom ta mo emo da u inimo same za sebe? (What Can We Do for Ourselves?). Naziv je o igledno bio usmeren na aktiviranje na ih resursa , uklju uju i i stvaranje znanja. U sam koncept konferencije dosledno ugra ujem ideju da feministkinje iz postsocijalisti kih zemalja, teoreti arke , govore same me u sobom, odnosno da Zapadnjakinje mogu da slu aju, ali ne i da govore . Bio je to trenutak kada je ve postajalo jasno da na umor od odgovaranja na pogre na pitanja koje su postavljale zapadne feministkinje raste, ba kao i potreba da same prona emo svoj put znanja i aktivizma. 37 komunikacije (...). Moramo sebe da oslobodimo od koncepata koji ne obja njavaju na e iskustvo, od paradigmi koje nas porobljavaju i oslepljuju, i da uspostavimo neke nove . (Blagojevi , 1995b:5). Ono to sam tada rekla, lako mogu da ponovim i danas. I Zapad i Istok i Sever i Jug , ne samo da su zadr ali svoje konotacije, ve su u njih upisana zna enja koja ih jo vi e diferenciraju. Iako se, svakako, ire nove paradigme, koje upu uju na druga iji odnos ljudi me u sobom, i ljudi prema okru enju, kao i nova znanja o razvoju, kvalitetu ivota, pa i sre i, nama i na im ivotima u realnosti dominiraju stare razorne paradigme, koje se u toj istoj realnosti pretvaraju u oru a socijalnog in injeringa koji se na nas primenjuje. Na e znanje o nama samima ne da se nije bitno pove alo, ve je njegova smislenost umanjena, jer ubrzano gubimo okvir tuma enja mno tva informacija koje nam se prezentiraju kao znanje . I jo vi e od toga, znanje nam postaje suvi no, ono to ometa da se savr eno prilagodimo onome to se od nas o ekuje. Ovo je vreme trijumfa ve tina nad znanjem sa svim implikacijama koje iz toga proizilaze. Vi e nije ni potrebno da znamo , ve da se bezuslovno prilagodimo. Iz ove, sada nje perspektive, postaje i sasvim jasno za to znanje nije potrebno, i za to je osve ivanje suvi no. Ono to je mo da u tom trenutku kada sam izgovarala navedene re i (1994) bilo naslu ivanje problema, u me uvremenu je postajalo nova strukturacija mo i i nemo i. S druge strane, od momenta kada sam pre dvadeset godina izgovorila re i ovog uvodnog izlaganja do danas, na a mo , mo 38 ena sa poluperiferije, da razumemo svet u kome ivimo pove ala se zahvaljuju i na em neposrednom iskustvu, na oj sopstvenoj ontologiji i ontologiji konteksta u kojima ivimo. Na sazrevanju na eg znanja vi e je radilo na e iskustvo nego sve teorije koje su nas preplavljivale - zajedno. A Teorija koja bi ta iskustva uop tila, i koja bi uspela da ih iznese na vi i nivo, onaj koji nije podlo an prizemnim politi kim podelama (levo-desno; izdajnikpatriota; evrofil-evroskeptik) jo uvek nedostaje. I dok god nedostaje takva teorija, nedostaja e i na a sposobnost da imenujemo, da generalizujemo, da u inimo vidljivim ono to je bitno, da se me usobno prepoznamo kao sli ne, da se solidari emo, organizujemo, i da eventualno na emo re enja. Teorija koja nedostaje, me utim, nije ona koja je fantazmagori na pri a o tome da svet postaje virtuelna halucinacija, pa i mi sa njim, ve ona koja nas povezuje sa na om ontologijom, kao i ontologijom konteksta. Ta teorija nije ona koja prozvodi znanje dok je udobno pozicionirana u centru, ve ona koja dolazi sa margina (bell hooks, 1984). Ovakvo znanje je zato nu no i kritika androcentri nosti znanja, ali i kritika centri nosti (core-ness) znanja, odnosno ono razobli ava podjednako i patrijarhalne privilegije, ali i privilegije onih koji proizvode znanje u centru i imaju mo da ga u ine op teva e im znanjem. Zato je pravi epistemi ki izazov usko povezan sa eti kim izazovom, i sastoji se u uspostavljanje sistema skromnosti koji stoji pred onima koji u centru proizvode znanje i u ivaju sve privilegije svog polo aja, naro ito ukoliko pi u na engleskom jeziku. Oni treba da u ovom novom kodu razumeju sopstvene privilegije i time ograni enost svoje perspektive i 39 znanja koje proizvode. Odli an primer takve pozicije skromnosti predstavlja rad Rejvin Konel, koja se postepeno pomera od briljantne Ju ne teorije , ka policentri nom znanju, i na kraju znanju koje u centar stavlja svet (world-centered) (Connell, 2014). Ista vrsta logike mo e se primeniti, naravno, i na proizvo a e znanja koji u ivaju privilegije toga to su mu karci, kao i toga to proizvode androcentri no znanje. Prva privilegija se odnosi na itav dobro razra en sistem nagra ivanja koji mu karcima, pogotovo u zemljama gde su univerzitetska zanimanja jo uvek neka vrsta privilegija i mo i, omogu ava da lak e dobijaju polo aje, da obavljaju zna ajnije funkcije, da budu tamo gde je koncentracija fondova i novca ve a (honey bee indicator, Enwise Report, 2003). I dok su, na primer, nau nice na Zapadu ipak u velikoj meri osve ene o svom polo aju i svojim pravima, i preduzimaju itav niz koraka kako bi omogu ile popravljanje svog polo aja, nau nice na poluperiferiji u najve oj meri ovaj problem jo nisu ni otkrile , one ga ne ose aju , jer nisu senzibilisane, i jer je situacija u kojoj se podrazumeva da ena mora dva puta vi e da radi za istu poziciju normalizovana i dru tveno prihva ena (Blagojevi , 1991, Blagojevi , Hjuson 2013).Dva sinhronizovana sistema isklju ivanja, onaj po liniji roda, i onaj po liniji centar/poluperiferija, uspevaju da istiskuju enske resurse (znanje, energiju, entuzijazam, inovativnost i kreativnost, saradljivost...) do granica izdr ljivosti (Blagojevi , 2005; 2009). Spremnost ena sa poluperiferije da u takvom sistemu u estvuju, iako su objekat dvostrukog isklju ivanja, ipak opstaje kao strukturalni antipod ne-skromnosti koja dolazi iz 40 centra, jer su ene na poluperiferiji disciplinovane i nau ene da prihvataju svoju poziciju bez pobune. Nau nice i feministkinje iz centra zato stoje pred imperativom skromnosti, koji podrazumeva da je upravo njihov zadatak, zato to su u privilegovanom polo aju i zato to su vi e osve ene, da dekonstrui u (kroz diskurse i prakse) sisteme privilegija i mo i, i time podstaknu promene paradigmi, koje e nu no uslediti. 2.2. Rodne studije i preno enje znanja Rodne studije su multidisciplinarne, interdisciplinarne, transdisciplinarne i supra-disciplinarne ( to zna i da one idu i izvan nauka i nau nih disciplina i uklju uju razli ite vrste znanja, od svakodnevnog, filozofskog do spiritualnog). Od multidisciplinarnosti, preko interdisciplinarnosti, transdisciplinarnosti, pa do supra-disciplinarnosti, poja ava se stepen razmene izme u disciplina i saznajnih polja, otvaraju se nove, sve ire perspektive. Nova tendencija u razvoju istra ivanja je otvaranje tematskih polja, kao to su na primer sport studies , media studies , development studies , ili life sciences . Me utim, polje rodnih studija nije na isti na in, istim putevima, razvijano u razli itim zemljama i kulturama. Kada se porede zemlje centra i poluperiferije mo e se jasno uo iti da su zemlje tranzicije bile izlo ene upravo onoj vrsti znanja koja je predstavljala cultural turn u razvoju enskih i rodnih studija. Dve stvari su se, naime podudarile, cultural turn u enskim 41 studijama i pad Berlinskog zida16. Zemlje u tranzciji i feministi ke teoreti arke i istra iva ice nisu imale istu istoriju otkrivanja problema kao to je to bio slu aj sa zemljama u centru pre svega u anglosaksonskim zemljama koje su i izvr ile najve i uticaj na feministi ku teoriju na Istoku Evrope. Ali, ni sami problemi , ono to je bilo u fokusu istra ivanja nije imalo istu istoriju. Zato je projekat preno enja znanja iz rodnih studija na liniji centar-poluperiferija bio mnogo komplikovaniji nego to je u po etku bilo pretpostavljeno. Nije se radilo samo o tome da se obezbede fotokopije najpopularnijih feministi kih knjiga na seminarima koji su se odvijali na CEU u Budimpe ti, niti da se samo obezbedi prostor za slu anje i eventualnu razmenu mi ljenja. Problem je bio na mnogo dubljoj ravni. Postojala je praznina u komunikaciji, praznina u pojmovima koji kada se primene na isto noevropsko iskustvo jednostavno vi e ne funkcioni u na odgovaraju i na in. Nije nedostajala samo osve enost, iako je ona jako mnogo nedostajala. Problem je bio dublji. Nedostajala je kontekstualizovana osve enost. Niko nije ni mogao znati kako bi izgledala ta kontekstualizovana osve enost, jer prethodno nije postojao tok razmene i osve ivanja u lokalnim kontekstima, a nije postojala ni ideja o njenoj potrebi17. Ona je Konferenciju su organizovale Teresa Kulawik i Renata Ingbrant. Naziv konferencije je bio: Why is there no Happiness in the East? The Making of European Gender Studies . Konferencija je odr ana 8-10 septembra 2011. godine u Stokholmu. Organizatori su bili: Department of Gender Studies and the Centre for Baltic and East European Studies. Uskoro izlazi knjiga sa radovima sa ove konferencije. 17 Ja sam se vi e puta zalagala za odvojenu komunikaciju feministkinja u vlastitim kontekstima na poluperiferiji, a tek potom za umre avanje i razmenu unutar 16 42 jednostavno presko ena, prenebregnuta, zatajena. Ali, ona je upravo kao praznina sve vreme bila prisutna i oblikovala komunikaciju, ta nije umove u komunikaciji. ak i kada je izgledalo da postoji direktno preno enje ideja i teorija iz centra na poluperiferiju, i kada se zahvaljuju i odgovaraju im politikama citiranja stvarao takav utisak, ipak se pre svega radilo o mimikriji, kojom se prikrivala stvarna i duboka odvojenost isto ne realnosti od zapadnih teorija 18. Tu mimikriju razotkrila je, na primer, Petri koja je pokazala kako sudenti i studentkinje CEU ubacuju zapadne teorije u istra iva ki okvir, tek kada zavr e svoje istra ivanje (Petri , 2005). Oni se povinuju akademskim pravilima, ali u meri u poluperiferije, pre nego to bi se uspostavio dijalog sa centrom. Verovala sam da je taj redosled neophodan da bi se artikulisalo znanje i razumevanje odozdo . Bila sam ube ena da nama na poluperiferiji nije dato vreme da stvari sagledamo i da se prema njima odredimo. Ali, svaki put kada sam iznosila ovakvo mi ljenje na nekom me unarodnom forumu, ono je odbacivano, kao previ e uskogrudo i politi ki nekorektno. U itavana su mu razli ita zna enja: od straha u odnosu na Zapad, do srpskog nacionalizma . Isto noevropske feministkinje koje su bile eljne komunikacije sa centrom, nisu elele da ih bilo ta ko i i usporava. Individualne strategije su prednja ile u odnosu na kolektivne. Ponekad su neke ideje i bivale prihva ene, ali, naravno tokom vremena, de-autorizovane, to za dru tvene pokrete nije neobi no. Ali, da bih ukazala na svoju doslednost, koja je proizilazila, o igledno, iz sociolo kog obrazovanja i posmatranja stvari u njihovim dubljim slojevima, nave u jedan pozitivan primer. Po etkom 90-tih na jednom od sastanaka Saveta Centra za enske studije, na izve taj Lepe Mla enovi o tome kako su uspostavljene me unarodna mre e feministkinja koje uklju uju i Srbiju, ja sam prokomentarisala da je logi no da lokalno umre avanje prethodi me unarodnom. Tada je uspostavljena mre a enska posla , koja postoji do danas. 18 Zahvaljuju i svojim me unarodnim ekspertskim projektima imala sam prilike da se stalno uveravam koliko jezik i pojmovi zamagljuju razli itost realnosti u centru i na poluperiferiji. Na primer, poseta dr avnom univerzitetu u Ulanbatoru, Mongolija, 2002. godine, bilo je osve uju e iskustvo, koje mi je ukazalo na to koliki dijapazon postoji u tome ta podrazumevamo pod pojmom univerzitet . 43 kojoj je neophodno. Tada je ve uspostavljena i odgovaraju a politika citiranja koja je podrazumevala da jedino valjano znanje je ono koje ekstenzivno citira zapadne autore. Autori iz lokalnog konteksta, odnosno iz zemalja poluperiferije, su imali ulogu samo kao injeni ki izvori , i to samo kada je zaista bilo neophodno. Ovo se sve doga alo u vreme u kome po inju da se uspostavljaju bibliometrijski indikatori, kao klju ni u potvrdi vrednosti nekog nau nog doprinosa. Dakle, takav pristup u politici citiranja direktno vodi marginalizaciji malih jezika, malih kultura , itd. Zna i, ve od po etka tranzicije potrebe tih zemalja, pa i ena u tim zemljama, nisu lako korespondirale sa onim to je do njih stizalo u formi dominantnih intelektulanih proizvoda sa Zapada. Zillah Eisenstein govori o feminizmu za izvoz (Eisenstein, 1998). Vremenom je postajlo sve vi e jasno ne samo da to znanje ne korespondira sa potrebama, ve da ak i zamagljuje razumevanje, jer je na specifi an na in dekontekstualizovalo i one koji poizvode znanje, subjekte znanja i one na koje se to znanje odnosilo objekte znanja , tj. ene iz Isto ne Evrope. Iako je nemogu e, a mo da i nepotrebno, i i unazad i pokazivati kakva su sve iskrivljavanja proizvedena, jako je va no razumeti sr problema, i to upravo u klju u koji povezuje kolonijalizam, svaki kolonijalizam, sa dominacijom putem znanja. Connell, 2007; Santos, 2003). Ipak, ja odbijam da celinu ovog procesa vidim isklju ivo kao specifi nu neokolonijalnu strategiju, iako je velikim delom upravo o tome re . To ne mogu da u inim zato to je e za 44 znanjem koja se artikulisala naro ito u prvim godinama otpora Milo evi evom re imu, kada je re o Srbiji, jasno bila povezana sa u enjem, upijanjem ideja, kao i sa li nim i grupnim rastom koji se odvijao u nekolicini centara19. enski pokret u Srbiji je u 80-tim i 90-tim razvijao i negovao ideju bliske veze izme u teorije 20 i pokreta (Blagojevi , 1998; Blagojevi , 2010). U zemljama poluperiferije, e za feministi kim znanjem je bila usko povezana sa emancipatorskim projektima koji su iznutra proizvodili naboj za promenu, pre svega sa potrebom uspostavljanja demokratije i oslaba anja od autoritarnih komunisti kih re ima. ene i enski pokreti su bile va ne saveznice u osvajanju slobode , da bi, onda, ubrzo po uspostavljanju vi epartijskih sistema, one ponovo bile marginalizovane. Kao neko ko je bio jedna od akterki i liderki u enskom pokretu u tom periodu, nije mi te ko da razumem u kojoj meri je Teorija mogla imati osloba aju u i transformativnu ulogu, ma odakle da je ona dolazila, ak i bez oslanjanja na na e iskustvo, iskustvo rata, straha i oskudice od koga smo tada u su tini be ale. Iz mnogobrojnih dugogodi njih kontakata, prijateljstava i razmene sa feministi kim autorkama iz Isto ne Evrope, jasno mi je i koliko je va nu emancipatorsku ulogu imalo feministi ko Vi e o tome videti u knjizi o enskom pokretu Ka vidljivoj enskoj istoriji: enski pokret u Beogradu 90-tih (Blagojevi , 1998). 20 U na em dru tvenom kontekstu se termin teorija primenjuje u stvari na akademsko znanje, koje, naravno, obuhvata i istra ivanja. Ovakva upotreba pojma teorija izaziva prili ne zabune. 19 45 znanje koje je preplavljivalo sa Zapada. Iako smatram da je ideja o traveling feminist thought (Cerwonka, 2010) preterana jer zamagljuje o iglednu asimetriju u mo i koja postoji na nivou artikulacije i irenja znanja, ipak, ne mogu i ne elim da tvrdim da se radilo o jednostavnim i isklju ivo neokolonijlanim strategijama, i to utoliko pre to poluperiferija ima tendenciju samo-kolonizacije (Kova evi , 2008). Dakle, bilo je u tom prihvatanju znanja preko reda jako puno i spontanosti i kolektivne i individualne e i za razbijanjem oko talih sistema znanja i mi ljenja na poluperiferiji. Ali, postojala je i jo jedna veoma bitna dimenzija u tom irenju znanja, a ona se odnosila na injenicu da je Isto na Evropa sa svojom tranzicijom predstavljala novu, neotkrivenu teritoriju, koja je pozivala i na istra ivanja i na irenje mre a i pokreta, pri emu su zapadne feministkinje imale ose anje svojevrsne feministi ke misije, ije ispunjavanje daje novi smisao usahlim pokretima, u to vreme, na Zapadu. 21 U takvoj konstelaciji, u kojoj obe strane imaju jaku potrebu za komunikacijom, nije bilo mnogo ni potrebe, a ni elje, da se insistira na razlikama, ve na sestrinstvu . Sme tene izme u pravovernosti zapadnih feministkinja i agresivnog antifeminizma kod ku e, koji ih manje ili vi e direktno progla ava stranim pla enicama i antipatriotkinjama (Antoni , 2011), a akademija ih uporno marginalizuje i odbacuje, Danas je, me utim, ini se situacija obrnuta. Posustali su feministi ki pokreti u Isto noj Evropi, ali se artikuli e etvrti talas feminizma , npr. u Velikoj Britaniji, koji se mo e nazvati intersekcionalisti kim feminizmom. 21 46 feministi ke teoreti arke22 u postsoscijalisti kim zemljama imaju veoma su en prostor za vlastito nau no i teorijsko delovanje. Priklanjanje jednoj koli mi ljenja zato postaje najjednostavniji metod opstanka. Kako sam napisala u svom tekstu: Creators, Transmitters and Users (2004a) postoje zapravo tri uloge koje feministi ke teoreti arke na poluperiferiji mogu da preuzmu. Te tri uloge su: kreatorke znanja, prenositeljke znanja ili korisnice znanja. Feministi kim istra iva icama i teoreti arkama sa poluperiferije je od samog po etka bila namenjena uloga prenositeljki, i korisnica znanja (kroz javne politike). Na primer, na jednoj konferenciji u Be u 2005.23 Gabriela Griffin...rekla da nema potrebe da se izmi lja rupa na saksiji , tvrde i da sve to je bitno je u stvari ve izmi ljeno . Kako se radi o autorki koja je veoma cenjena u evropskim krugovima, i koja ima uvid u razvoj enskih studija u Evropi (Griffin, 2002), ovakav stav je zapravo jako iznena uju i. On kristalno jasno ukazuje na stanje svesti onih koje su ranije u le u feminizam ili koje su ga ve osmislile , koje su zavr ile odgovaraju i put, i ostalih , koje vi e ni ta nisu imale da ka u i dodaju. Iako se u principu mo e tvrditi da je svaka oblast znanja i istra ivanja iscrpljiva , da posle odre enog vremena ona dostigne zasi enost i svoje granice, kada je re o konkretnom slu aju, takva pretpostavka bi bila ne samo potpuno pogre na, ve i fundamentalno tetna za feminizam kao saznajni, ali i aktivisti ki projekat. Jer, upravo najve a pokreta ka Pod feministi kim teoreti arkama podrazumevam razli ite istra iva ice koje se bave razli itim disciplinama, iz feministi ke perspektive, ili uva avaju i tu perspektivu. Istra ivanja u tom klju u obuhvataju i teorijska i empirijska istra ivanja, bez razlike. 23 Konferencija: Canon of Our Own? Vienna, 28.11.2005-29.11.2005. 22 47 energija u feminizmu ide iz saznajnog procesa, procesa koji je ujedno i osve ivanje, a potom i osna ivanje. Oduzeti to pravo na bavljenje proizvodnjom znanja, tako ne samo da je nau no kratkovido (u konkretnom slu aju), ve je potpuno suprotno su tini feministi kog projekta, jer ne ostavlja prostor nekim drugim enama, ali i mu karcima, koji sti u na scenu malo kasnije , da u estvuju u onome to je su tina, a to je stvaranje znanja. Poseban problem, naravno, predstavlja kvalitet onog sistema znanja koji je toliko oko tao da ne uspeva da se otvori za nova iskustva, uvide, uop tavanja, razumevanja koja sti u sa nekog drugog mesta, iz nekih drugih realnosti . Valja napomenuti da nisu sve nau ne discipline i sva istra iva ka polja imale istu vrstu nelagode sa realno u , iz jednostavnog razloga to je njihov dodir sa realno u razli it, i zato to imaju posla sa raznim realnostima koje pokrivaju posebne nau ne discipline (Koen i Nejgel, 1965). Razli iti nivoi i aspekti realnosti, ili te posebne realnosti nisu u podjednakoj meri zavisni od podela na centar i poluperiferiju. Zakoni fizike, na primer, va e podjednako i u centru i na poluperiferiji i bilo bi neumesno insistirati na lokacijskoj razlici. Razli ite realnosti ne podle u istim kriterijumima valjanosti u pristupu. Razli ito je, na primer, istra ivanje filma, i istra ivanje nekog psiholo kog instrumenta, od istra ivanja nepla enog rada, ili feministi kog istra ivanja poezije. Ostajanje u sferi studija kulture, teorije knji evnosti ili feministi ke filozofije omogu avalo je relativno udobnu koegzistenciju sa razli itim realnostima centra i poluperiferije, i relativno lako preno enje teorijskog aparata na istra ivanje specifi nih studija slu ajeva na poluperiferiji. 48 Odvajanje od dru tvene realnosti poluperiferije u takvim istra ivanjima, mogao je biti i eskapizam, ali i strategija druga ijeg sagledavanja te realnosti: sa distance, sa visine, iz drugog ugla. Feministi ka istra ivanja na poluperiferiji u sferi kulture su jako doprinela da se i kulturno nasle e i aktuelno ensko stvarala tvo vidi iz druge perspektive, ali ak su i ona posle po etne fascinacije Teorijom proizvedenom u centru, ipak te ila da se ukotve u kontekst poluperiferije (Doj inovic, 2010; uri , 2013; Tomi , 2014). Me utim, kada je re o u e shva enoj dru tvenoj realnosti stvar je jo slo enija. Dru tvena realnost zemalja u tranziciji, od po etka tranzicije postaje sve manje bitna, kao uostalom i sam sociolo ki pristup24. Umesto celovitog pristupa tranziciji i sa njom povezanih promena u domenu rodnosti, po inje da preovla uje fragmentarno predstavljenje realnosti sa izrazitim fokusom na antropolo ki ili politikolo ki pristup. Realnost zemalja u tranziciji i rodnih re ima u njima, biva prisilno uvu ena u teorijski aparat i konceptualni okvir koji se i u samom centru stalno menjao. S druge strane, dijahronicitet poluperiferije ini da je potreba za razli itim talasima feminizma izra ena simultano, u savremenosti, odnosno da je potreban i dijahronijski pristup u znanju. Potrebni su simultano i premoderni feminizam, i moderni i postmoderni feminizam, jer je populacija ena izdiferencirana po ovim razli itim vremenskim linijama i njihovi realni ivoti korespondiraju bolje ili lo ije sa veoma razli itim Valja napomenuti da sociolo ki pristup postaje marginalizovan od momenta kada Margaret Ta er izjavljuje da ne postoji dru tvo, ve samo pojedinci . 24 49 konceptualnim okvirima (Blagojevi ; 2009). Haoti no preno enje znanja, uz haoti nost promena u samoj realnosti, proizveli su sistem nedovr enih analiza, nereflektovanih istra iva kih nalaza, neusagla ene upotrebe pojmova, preklapaju ih zna enja, neuspostavljenih konsenzusa, kakofoni nih diskursa i nikad dovr enih reformi u realnosti. Tako su i rodnost i dru tveni kontekst postepeno sve vi e uranjali u nesporazum izme u razli itih dru tvenih aktera. Sve je te e bilo da se prona e jezik kojim bi se govorilo, a sve je bilo te e i da se razume razlika izme u centra i poluperiferije, jer je sama razlika sve vi e bila prekrivena nanosima neadekvatnog znanja . Uostalom, ta razlika izme u centra i poluperiferije, koja je konstruisana kao politi ki nekorektan govor , jer navodno oduzima i umanjuje evropejstvo evropskoj poluperiferiji, bila je skrivana i izbegavana ak i od onih koji/e su i same bile rtve nepriznavanja te razlike. Dru tvena realnost poluperiferije je mogla da se iskazuje samo u klju u negativnog odnosa prema socijalizmu i pozitivnog odnosa prema tranziciji . Samo u taj okvir je mogla da se sme ta dru tvena realnost poluperiferije i polo aj ena u njoj, i sve to je negativno je moglo i trebalo da bude interpretirano sa stanovi ta rodnih razlika i, naravno, patrijarhata. Realnost razlika izme u dru tvenih konteksta kao celina je bila, i jo uvek je, redukovana na njihove politi ke profile (stranke na vlasti i u opoziciji i lidere i politi ke programe, posmatrane isklju ivo kroz vizuru odnosa sa centrom). Ovako sku en prostor za analizu je neizbe no doprinosio distorziji interpretacija o tome ta je zapravo problem sa rodnim re imima na poluperiferiji. 50 U me uvremenu se na globalnom nivou intenziviralo pra enje i pore enje izme u razli itih dru tava, uz pomo masovnih, standardizovanih me unarodnih istra ivanja i standardizovanih statisti kih anketa, koje lako korespondiraju sa razli itim redukovanim ili iskrivljenim interpretacijama25. Skoro nikog, u ovom valu otkrivanja novih teritorija i uspostavljanja transnacionalnih sestrinstava , nije preterano brinulo to to su pojedina ne injenice istrgnute iz konteksta, i to sam kontekst i njegova realnost postaju sve vi e apstraktni, kada pro u kroz postupke generalizacije ili teoretizacije 26. Naime, gubile su se veze izme u razli itih karakteristika konteksta i pojedina nih injenica vezanih za njega. Me unarodne ankete i sistem pokazatelja, sasvim udobno korespondiraju sa jazom koji postoji izme u definicija i realnosti (Blagojevi , 2012), ili ak zadr avaju i obnavljaju patrijarhalne konstrukte, tipa stare ina doma instva 27. U su tini, upravo u ovom jazu se naj e e krije potencijal za prikrivanje raznih mra nih istina o realnosti, kao to su, na Odli an primer ovakvog iskrivljavanja su tine i distorzije realnosti imala sam prilike da vidim, na primer, u Azerbejd anu, kada je re o anketama o potro nji doma instava, a iju metodologiju osmi ljava Svetska banka. 26 O naivnoj ili zlonamernoj politizaciji raznih vrsta teoretizovanja , naro ito u kontekstu balkanskih ratova 90-tih ne u govoriti, jer to nije predmet ove studije, ali svakako jeste bitan element za razumevanje dinamike unutar feministi ke zajednice na Balkanu, kao i me unarodnih feministi kih hijerarhija. Isto tako, zanimljiva je i upotreba teorije u konstrukciji politi nosti feministi kih aktivnosti i intelektualne produkcije na Balkanu, u klju u politi ki korektnog osu ivanja svuda-prisutnog, pa i u feminizmu, srpskog nacionalizma . 27 To je na primer, slu aj sa HBS anketama (Household Budget Survey) koje finansira WB u zemljama poluperiferije. 25 51 primer, neformalna ekonomija, ilegalne migracije ili ropstvo.28 Apsurdnost ove situacije se ogleda u tome to postoji o igledna manipulacija brojevima. Odli an primer za to je, na primer, definicija zaposlenosti koja apsolutno prikriva stvarnu nezaposlenost (Blagojevi , 2012). Tako e, injenica je da je fundamentalna karakteristika svetske ekonomije njena informalizacija (Young, 2005). To dokazuju i natrastaju i brojevi o trafikovanju ljudi, ropstvu, ilegalnim migracijama, pa i korupciji, kao sastavnom delu ovakvog oblika finansijskog kapitalizma. Ipak globalne i lokalne elite uporno planiraju razvoj kao da se radi o privremenom odstupanju, a la nu sliku realnosti progla avaju odgovaraju om osnovom za razmi ljanje o budu nosti. Drugim re ima, globalni centri mo i, otelotvoreni u organizacijama poput WB, IMF ili odre enih evropskih institucija, iskazuju potrebu za horizontalizacijom veoma razli itih dru tava, uz potpuno ili zna ajno prenebregavanje njihovih razlika, odnosno strukturalnih karakteristika koje te razlike proizvode. To posti u uvo enjem sistema indikatora koji prili no povr no odra avaju kontekstualne razlike razli itih dru tava. Istovremeno, ovi indikatori name u odgovaraju i vrednosni okvir koji korespondira sa potrebama neoliberalnog modela globalnog Brojke koje cirkuli u u razli itim forumima a koje se odnose na ove neprijatne injenice su ili preuveli ane od strane onih koji se zala u da se problem ozbiljno shvati, ili podcenjene od strane onih koji su odgovorni za re enje konkretnog problema. Radi se, naravno, naj e e o procenama. Ali, to je najva nije, metodolo ki problemi koji postoje u prikupljanju podataka o razli itim ilegalnim aktivnostima se naj e e zanemaruju. 28 52 kapitalizma.29 Iako brojevi stvaraju privid egzaktnosti i sofisticiranosti, valjanost podataka je esto problemati na s obzirom na itav niz strukturalnih i kontekstualnih ograni enja, ali narastuja a kvantofrenija je nezaustavljiva, jer olak ava upravljanje iz globalnih centara mo i. Istovremeno, sve te e razumljiv jezik vezan za indikatore razvoja, znatno doprinosi demokratskom deficitu pogotovu nerazvijenih dru tava, odnosno pasivizaciji ve inskog stanovni tva. U istom pravcu zamagljivanja deluje i upotreba nekih koncepata u nau nim, javnim i politi kim diskursima koji stvaraju iluziju da je svet mnogo vi e horizontalan nego to zapravo jeste, odnosno koji prikrivaju fundamentalne nejednakosti izme u dru tava i unutar dru tava. Tri pojma se name u kao jako bitna u tom stvaranju sveop te iluzije. Pre svega, pojam globalizacije , koji se naj e e upotrebljava i percipira kao globalizacija odozgo , ne to to je neumitno i neizbe no i odvija se izvan kontrole pojedina nih, malih, nemo nih individualnih i kolektivnih dru tvenih aktera. Iako globalizacija u Srbiji ima izrazito negativnu konotaciju, jer je jo 90-tih bila progla ena ne im to ugro ava srpske interese , ona je u ostatku sveta, pogotovu njegovog razvijenog dela, doskora ozna avala ne to pozitivno, jer je perciprana kao logi an nastavak multikulturalnosti i tehnolo kog napretka. Sa ekonomskom krizom i zao taravanjem problema u razvoju na osnovu Poseban problem predstavlja injenica da neretko metodologija kojom se prikupljaju podaci u su tini ostaje netransparentna, pa tako objekti posmatranja nemaju ak ni mo da razumeju kako su svrstani u odre enu kategoriju. 29 53 dominantnog modela finansijskog kapitalizma, i u svetu se postepeno menja pozitivna slika globalizacije . Ipak, va no je naglasiti da u nau noj literaturi prete e razumevanje globalizacije kao procesa koji se odvija odozgo na dole , dok se uveliko prenebregava proces globalizacije odozdo , koji se o itava u nizu mre a, tokova, razmena, stvaranju epistemi kih i eti kih zajednica koje se suprotstavljaju globalizaciji odozgo i koji nose naboj progresivne i demokratske dru tvene promene (Santos, 2003; 2004). Drugi pojam kojim se tako e zna ajno iskrivljuje slika realnosti sveta, je pojam transnacionalizacije , koji stvara privid horizontalnosti ak i tamo gde je zapravo nema (Blagojevi , 2013b). Transnacionalizacija deluje na tri nivoa, na nivou iznad pojedina nih dru tava, na nivou izme u dru tava i na nivou unutar dru tava (Hearn, Blagojevic, 2013). Me utim, svaki od tih nivoa, kada se operacionalizuje i kada se empirijski istra uje je unutar sebe obele en hijerarhijama mo i. Transnacionalizacija doprinosi gubljenju jasnih obrisa dr ava i dru tava, kao i razli itih dru tvenh fenomena koji se sada moraju smestiti u sasvim druga iji i nov pojmovni aparat (vidi: Hearn and Blagojevic; 2013). Naivno razumeti transnacinalizaciju, kao ne to to je trans pa samim tim implicira ravnopravne aktere i razmenu me u njima, zna i ignorisati realnost, prihvatiti slepilo, i time oja avati postoje e strukture mo i. Na kraju, tre i pojam koji doprinosi stvaranju distorzije kada je re o stvarnim efektima postoje eg tipa globalizacije, jeste pojam virtuelnosti , koji slu i da se materijalni svet marginalizuje i da se uka e na njegovu prevazi enost u svetu novih tehnologija i novih tehnolo kih mogu nosti. Pored toga to prenagla ava zna aj kori enja novih 54 tehnologija, koje jesu bitne, ali koje ni na perifieriji, ali ni na poluperiferiji nisu jo uvek ni pribli no toliko u upotrebi kao u centru, upotrebom ovog pojma se stvara iluzija da je prevazila enje materijalnog siroma tva mogu e ostvariti svojevrsnim tehnolo kim skokom , opet prenebregavaju i odnose mo i, koji su vrsto strukturirani i na lokalnom i na globalnom nivou. Osim toga to se i u politi kim i u nau nim diskursima koji se odnose na aktuelne globalne procese neguju pojmovi koji iskrivljuju stvarne tokove, i koriste indikatori koji neretko zamagljuju realnost, u konceptualnom smislu postoji jo jedan problem. Naime, u novom me unarodnom sistemu koji naro ito oja ava od 90-tih naovamo, postoje razlike koje su legitimne, dozvoljene, kao to su razlike Sever-Jug , ali i one druge razlike, koje ostaju nebitne, politi ki nekorektne , kao to su razlike Zapad-Istok . Zato postoji problem sa imenovanjem poluperiferije, pa time i uspostavljanjem njene vidljivosti. To ta je dozvoljeno i nedozvoljno, politi ki korektno i politi ki nekorektno , je naravno promenljiva kategorija. Na primer, zemlje na jugu Evrope, koje su izrazito uvu ene u ekonomsku krizu, poslednjih godina se imenuju kao PIGS (Portugal, Italija, Gr ka i panija), ime se evocira njihova negativna konotacija. Drugim re ima, znanje i interpretacija injenica se zasnivaju na privremenim konsenzusima o politi koj korektnosti , to ugro ava dublje razumevanje strukturalnih razlika koje postoje izme u razli itih delova sveta, a koje jesu relativno trajne. Zamagljivanje ovih razlika predstavlja, stalno iznova, i saznajni, i politi ki, ali i problem 55 javnih politika, koje pod uticajem globalizacije odozgo ostaju nedovoljno senzibilisane za kontekstualne razlike. Razlike se mogu identifikovati i aktivirati kada za tim postoji potreba. Su tina je uvek u tome ko i sa kojim razlogom imenuje razliku. Koje razlike izme u dru tvenih konteksta, kada i koliko e biti bitne i glasne , zavisi, dakle, ne od realne i merljive veli ine tih razlika, ve od njihovih konstrukata u sferi politi kih diskursa i realnih odnosa mo i. Sa padom Berlinskog zida, elja isto nih zemalja da sebe vide kao Zapad bila je toliko jaka, da je potirala sve razlike, ili ih tuma ila kao istorijsku nepravdu , odnosno kolonijalizam SSSR-a.30 Posebno je bilo i ostalo komplikovano, u tako izmenjenoj kartografiji, tuma enje polo aja biv e u Jugoslavije. Do danas se, zato, odr ava veliki raspon u tuma enju i razumevanju raspada Jugoslavije, jer su promenljivi politi ki interesi, neprimenljive definicije, s jedne strane, i realna patnja i realno ose anje nemo i, s druge strane, stvorili neraspletivo klupko razli itih istina i perspektiva koje se sapli u jedna o drugu31. No, ako se ostave po strani svi politi ki razlozi i strasti koji uslovljavaju ovakva ili onakva imenovanja razlika, ili negiranje tih razlika, ipak ostaju fundamentalne injenice o Na primer, jedan od zanimljiv uvida u ove razli ite perspektive imala sam tokom svog boravka u Mongoliji. Iako je oficijelna ideologija insistirala na negativnoj ulozi SSSRa, u kontaktima sa razli itim akterima izranjala je druga ija slika koja je obuhvatala: irenje obrazovanja, zapo ljavanje, planiranje i sl. Mnogi od mojih sagovornika su isticali ulogu SSSR-a u modernizaciji mongolskog dru tva. Sli ne uvide i iskustva sam imala i unutar ekspertskih misija u Jermeniji i Azerbejd anu. 31 Utoliko je pa nje vredan poku aj: Ingrao, Ch. and Th. Emmert (2009) (eds.) Confronting the Yugoslav Controversies: a Scholar's Initiative. Ipak, ni on nije uspeo da uspostavi konsenzus oko toga ta je istina , ukoliko uop te postoji jedna istina. 30 56 stvarnim, merljivim, bitnim, ali i strukturalnim razlikama izme u dru tava centra i poluperiferije, koje ne mogu lako da se prenebregnu. Na primer, populacione promene koje se doga aju poslednjih decenija u Isto noj Evropi, se ne mogu uporediti sa bilo im u pre a njoj istoriji ove anstva. Ipak, i pored o iglednih negativnih pokazatelja u populacionom razvoju, UNFPA tek 2010. godine u publikaciji pod nazivom Emerging Population Issues in Eastern Europe and Central Asia: Research Gaps on Demographic Trends, Human Capital and Climate change, (UNFPA 2010) konstatuje da postoji neka vrsta problema . Po UNFPA ovaj region prolazi kroz veoma neobi ne populacione promene koje predstavljaju kombinaciju: niskih stopa nataliteta, visokih stopa mortaliteta, intenzivnog starenja stanovni tva i intenzivne emigracije. Ovakva kombinacija o igledno predstavlja ozbiljnu prepreku za razvoj, a naro ito za razvoj zasnovan na novim tehnologijama koje, po pravilu, lak e hvataju koren tamo gde je populacija mlada (Indija, npr). Karakteristike populacije su fundamentalno va ne za ekonomski i dru tveni razvoj, pa je prenebregavanje da se vidi ta se to neobi no doga a sa stanovni tvom na poluperiferiji, vi e nego ozbiljan previd. Mo e se, naime, tvrditi da postoji jasna veza izme u slepila vezanog za nepovoljan razvoj stanovni tva, koje vlada decenijama, i odsustva pojma poluperiferije , koji bi omogu io lak e uo avanje strukturalne sli nosti me u zemljama koje su na poluperiferiji, ali i odsustva teorije koja bi omogu ila dublje razumevanje strukturalnih ishoda u vidu nepovoljnog populacionog razvoja (Blagojevi -Hughson,Bobi , 57 2014) . Nepostojanje pojma, nepostojanje teorije, nepostojanje generalizacije i razumevanja, najozbiljnije ometaju bilo kakvo konstruktivno re enje, u smislu definisanja adekvatnih populacionih politika. Kako je demografski pristup po definiciji zasnovan na opisu, nedostaju i teorijski okvir da se ove promene razumeju, o igledno se e izvan demografije, i ide na teritoriju sociologije ili socijalne demografije. Nedostatak teorije koja bi objasnila ta se de ava sa poluperiferijom, pa i sa rodnim re imima na poluperiferiji ili sa njenim populacionim razvojem, ne mo e da se nadomesti obiljem pojedina nih istra ivanja koja samo parcijalno uranjaju u jedan deo te stvarnosti. Ipak, sada ve dugotrajan proces tranzicije , sa svim dru tvenim posledicama, ukazuje na sistem pravilnosti, na sli nosti, koje ne mogu da se olako prenebregavaju. ak i usvajanje razli itih ideja o zaverama , ili razli itih geopoliti kih obja njenja, pa i ideje da je sve posledica globalizacije , u su tini ne omogu uje da se razume ta se de ava sa poluperiferijskim dru tvima u njihovoj dubini, kako se ona menjaju, i kako se ona istovremeno opiru promeni, kako se re-strukturiraju, ili kako ne uspevaju da uspostave novu strukturaciju. Primer sa po etka ovog poglavlja otkriva ono to je svakoj obrazovanoj feministi koj teoreti arki sa Istoka Evrope bilo jasno jo po etkom 90-tih. Naime, ista vrsta logike koja se primenjuje na kritiku androcentri nog znanja, mo e se primeniti i na kritiku feminizma koji dolazi iz centra. Taj feminizam, kao korpus znanja, uklju uju i i odre ene 58 kanonizovane autorke i autore, sebe je razumeo ne samo kao model znanja, ve i kao model kritike patrijarhalne realnosti koja je u su tini bila i ostala realnost centra. Centar je formirao svoju kritiku prema svojim potrebama, i izvozio je kao apsolutnu istinu.32 Za to je, onda, va na teorija poluperiferijalnosti? Zato to ona direktno doprinosi projektu stvaranja znanja koje stavlja u svoj centar svet kao celinu , ili ono to Rejvin Konel naziva, world-centered znanje. Takva teorija razume poluperiferiju iz perspektive sveta-kao-celine. 2.3. Kakva teorija? U rodnim studijama dominira shvatanje Teorije koje se u velikoj meri oslanja na shvatanja koja postoje u humanisti kim naukama i studijama kulture. U tom smislu, Teorija mo e da bude formulisana i da opstaje u prili no opu tenom odnosu prema dru tvenoj realnosti. Nju dru tvena realnost kao takva ne obavezuje preterano, ona ak mo e da ide ispred te realnosti i da je transformi e, da joj pokazuje put promene, pa i da podsti e tu promenu. Ona, takva Teorija , mo e od svoje virtuelnosti da pravi realnost. Ali, da li mo e da objasni tu realnost? Uobi ajen komentar kada god bi se na razli itim forumima povela rasprava o dominaciji zapadnog feminizma bila je, od strane feministkinja iz centra, da ne postoji jedan, ve mno tvo feminizama na Zapadu, pa bi se primedba obi no odbacivala kao neutemeljena i isuvi e pojednostavljen komentar. Ali, u realnosti ulaska znanja sa Zapada na Istok, nisu svi feminizmi bili podjednako ravnopravni, niti vidljivi. Tome su svakako doprinele i donatorske politike. Za donatore su mnoge bitne teme bile nebitne, i obrnuto. 32 59 Konstelacija me unarodne feministi ke akademske zajednice je eventualno tolerisala neku vrstu kritike koja se zasnivala na postkolonijalnim teorijama. Me utim, iskustva ena i mu karaca sa poluperiferije nisu mogla lako da se smeste u ovaj okvir. Isto no-Zapadna debata me u feministkinjama, je poprimala razli ite oblike i narastaju i broj publikacija se bavio ovim nesporazumom. Me utim, itava debata bi ostala na povr ini i izgledala kao puko intelektualno nadmetanje u borbi za vlastiti prostor , i bez pravih dobitnica , u op tem valu dekonstrukcije, i logike svi su podjednako u pravu . da se relativno skoro nije pojavila jedna va na metateorija , odnosno Ju na teorija (Southern Theory, Connell, 2007) Rejvin Konel. Rejvin Konel se ne bavi ovom debatom, ali teorija koju formuli e ima dalekose ne posledice, jer samu debatu stavlja u druga iji kontekst. Konelova, koja je sociolo kinja, ipak vra a stvari u konkretan tok istorije sociologije, i u konkretne odnose mo i, i ubedljivo dokazuje kako je ta nauka bila u slu bi kolonijalizma. Tako e, bave i se drugim sistemima znanja, onima izvan centra, Konelova otkriva itav jedan skriven, ili bar skrajnut, univezum znanja (Afrika, npr.). Tek iz perspektive ove teorije postaje jasno ta je problem i za to je jedino mogu e razre enje jednostavno razumevanje da se u ljudskim zajednicama uvek, nu no i neminovno, proizvodi znanje na na in koji odgovara tim dru tvima, njihovim potrebama i mogu nostima, i koje je esto izvan jezika, diskursa, pojmova koji centar mo e da razume. Konelova je, tako e, do dna dekonstruisala metroplitensku teoriju , kao znanje koje se pravi da bi bilo u skladu sa kolonijalnim ciljevima. U tekstovima 60 koji su sledili za objavljivanjem ove knjige, Konelova razra uje pojmove policentri nog znanja (Connell, 2013) kao i znanja kome je svet-u-centru. (Connell, 2014). Zaklju ak koji se name e na osnovu itanja Konelinih tekstova je da, iako feministi ka Teorija ima tendenciju da sebe vidi kao kriti ku teoriju, ona u su tini ima jo mnogo toga da se uradi da bi se dekonstruisala njena su tinska metropoli nost , odnosno centri nost . Teorija poluperiferijalnosti, koju ovde formuli em, pored Konolove Ju ne teorije se oslanja na jo nekoliko relevantnih teorija, koje me usobno povezane omogu uju da se sklope kockice u pravcu koji logi no vodi ka pristupu za koji se zala em. Va an kamen temeljac teorije poluperiferijalnosti je teorija stajali ta (standpoint theory) koja u feministi koj epistemologiji ima gotovo aksiomatsko zna enje (Hartsock, 1983; Harding, 1987; 2004). Teorija stajali ta se odnosi na afirmaciju raznolikih uslova i iskustava razli itih dru tvenih grupa, koji moraju da na u svoj izraz i u znanju, i zato, u irem smislu ona mo e lako da bude primenjena i na kontekstualne razlike, kao i na razlike u mo i u procesu proizvodnje znanja. Feministi ka teorija stajali ta polazi od postavke da je dru tvo strukturirano odnosima mo i i da su razlike generisane razli itim socijalnim lokacijama, to bi onda zna ilo i da centar, poluperiferija i periferija tako e mogu da budu uklju eni u ovu formulu. Ovo je utoliko vi e zna ajno to postoje e sile globalizacije uvode nove hijerarhije i isklju enosti na scenu (Young, 2005; Klein, 2007). Dru tvene grupe i dru tvene lokacije mogu sve vi e, u analiti kom smislu, da se sagledavaju izvan nacionalnih granica, u sferi transnacionalnih 61 procesa (Hearn and Blagojevi , 2013). U tom smislu, lokalnost, u svim njenim izrazima (od mikro nivoa do makro nivoa) mo e da se stavi na listu drugih mnogo poznatijih i vi e upotrebljavanih intersekcionalnosti (Blagojevi , 2013b). Postoji stvarno poluperiferijsko iskustvo rodne dinamike, zbog ega poluperiferija mo e da bude istovremeno i mesto artikulacije znanja, kao i lokacija na kojoj se reafrimi e veza izme u ontologije i epistemologije roda (Wickramasinghe, 2006; Blagojevi , 2009). Na kraju, tre a linija kriti kog teorijskog mi ljenja na koju se oslanjam u formulaciji teorije poluperiferijalnosti povezana je sa idejom o multiplim modernostima i multiplim trajektorijama modernizacije (Eisenstadt, 2002). Ova vrsta pristupa se lako povezuje sa mojim insistiranjem na kontekstualnoj analizi, koju redovno ugra ujem u svoje istra iva ke projekte, ali i koju razvijam kao metodolo ki postupak koji je usko povezan sa teorijom poluperiferijalnosti. Teorija multiplih modernosti pokazuje ne samo da ne postoji jedan i jedinstven proces modernizacije na Zapadu, ve i da, na primer, poluperiferiju mo emo da vidimo kao mesto/teritoriju koja je pro la kroz neuspe an proces modernizacije , to sve dodatno komplikuje pristup u izu avanju realnih dru tvenih konteksta poluperiferije i njihove transformacije. Uvo enje ove teorijske perspektive otvara mogu nosti za bolje razumevanje razli itih modernizacijskih projekata na poluperiferiji, uklju uju i i onaj koji se odnosi na rodnu jednakost, koji je funkcionisao pre tranzicije . Jo jedan veoma relevantan aspekt ovog teorijskog pristupa je povezan sa pitanjem ta zapravo konstitui e modernost kada se posmatra 62 iz ire komparativne perspektive. Drugim re ima, kriterijumi za modernost i naro ito za progres variraju sa irenjem komparativne osnove. Tako e, zbog njene veoma nagla ene procesualnosti poluperiferija, kako je ve pomenuto, sadr i komplesne temporalnosti (pre-modernost, modernost i postmodernost) koje su uvezane u socijalno tkivo, i koje dodatno hibriidizuju i pove avaju kompleksnost dru tava o kojima je re (Blagojevi , 2009).33 Na kraju, teorija poluperiferijalnosti se su tinski oslanja na teoriju svetskih sistema. Poluperiferija je pojam koji vodi poreklo iz te teorije, po kojoj postoje zemlje koje predstavljaju centar, periferiju ili poluperiferiju, i koje imaju veoma razli it polo aj i uloge u svetskom kapitalisti kom sistemu (Wallerstein, 1979, 1991;Arrighi, 1985; Adam F., Makarovic M., Roncevic B., Tomsic M., 2005). Me utim, iako preuzimam pojam poluperiferije iz ovog teorijskog kruga, meni je stalo do zna ajnog pro irivanja njegove upotrebljivosti, kako bi se to bolje objasnile razli ite dru tvene varijacije u odnosu na razli ite dru tvene lokacije, uklju uju i i rodne re ime na poluperiferiji. Dakle ja upotrebljavam pojam poluperiferije tako to ga pro irujem, u odnosu na njegovu dominantno ekonomsku primenu. Ono to uzimam iz teorije svetskog sistema su uglavnom tri osnovne ideje: da su razli iti delovi sveta me usobno povezani i da me u U realnosti poluperiferijskih dru tava ovi dijahroniciteti su esto povezani sa klasnim i urbano-ruralnim, ili ak regionalnim podelama. S druge strane, transnacionalna elita je sve manje i manje povezana sa bilo kojom specifi nom lokacijom. 33 63 njima postoji svojevrsna podela rada; da su ekonomske sile iza ve ine dru tvenih fenomena, i 3. da postoje u fizi kom smislu lokacije, svetski regioni, koji se mogu nazvati poluperiferijom , i da oni sadr e karakteristike i svetskog centra i svetske periferije. Tokom godina ja razvijam koncept i njegovo zna enje, kako bih mogla da ga primenim na razli ite dru tvene fenomene, uklju uju i proizvodnju znanja i rodne re ime. Iako sam i do sada nagla avala da se radi o strate kom konceptu (Harding, 1997), ili nekoj vrsti idealnog tipa , ipak, sam ga upotrebljavala na na in koji je podrazumevao materijalnost lokacije i teritorijalnosti. To je zna ilo, da se u geografskom smislu mogu ozna iti odre ene teritorije, regioni, politi ke i ekonomske celine, kao poluperiferija . Ovo se pokazalo naro ito zgodnim u evropskom kontekstu jer pojam poluperiferije korespondira na odre en na in sa pojmom EU i Pro irenja. Naime, on je omogu avao da se uka e na strukturalne sli nosti dru tava koje se nalaze na periferiji Evrope, bez obzira na ta ku na kojoj se ona nalaze u svom pribli avanju EU, odnosno ak i bez obzira na injenicu da li su ve lanice EU ili nisu. Pojam poluperiferije je, dakle, omogu avao da se uo e sli nosti, a posebno sli nosti izme u rodnih re ima u ovim dru tvima. Taj nalaz je onda, logi no, vodio slede em koraku. Umesto da fokus bude na teritorijalnom, lokacijskom, geografskom, geostrate kom razumevanju polo aja pojedinih zemalja, postojala je mogu nost da se pre e na jo dublji nivo, nivo koji sada imenujem poluperiferijalnost , a koji podrazumeva sistem strukturalnih dispozicija dru tava na poluperiferiji, koji stoji u vezi sa njihovom lokacijom i 64 teritorijalno u, ali koji se e u dubinu njihovog na ina funkcionisanja. Pri tom, upravo zato da bih zadr ala mogu nost da odredim karaktersitike poluperiferijalnosti , u to jasnijem obliku, zadr a u se na evropskoj poluperiferiji i njenoj poluperiferijalnosti. Ovim, naravno, ne isklju ujem mogu nost da se teorija poluperiferijalnosti primenjuje i na druga poluperiferijska dru tva izvan Evrope. Ipak, s obzirom na obim varijacija ovih dru tava, kao i na injenicu da u ovoj fazi svog istra ivanja nemam uvide o globalnim poluperiferijama, ve samo o evropskoj, odlu ila sam da se zadr im na Evropi. U striktnom smislu, valjanost teorije u dru tvenim naukama ne podrazumeva njenu univerzalnu primeljivost, ve upravo obrnuto: jasno ocrtavanje uslova njenog va enja. Moj poku aj odre ivanja poluperiferijalnosti stoji u vezi i sa dva aktuelna teorijska pravca koji postoje u savremenoj kriti koj feministi koj teorijskoj misli. Prvi je vezan za narastaju u upotrebu koncepta i pristupa koji se ozna ava kao intersekcionalnost , i koji fukcioni e na vi e nivoa paralelno: teorijskom, metodolo kom i politi kom34. Drugi pravac mi ljenja, kome pripadam sponatano i na osnovu najdubljih vrednosnih i 34 Va no je napomenuti da je mnogo pre imenovanja intersekcionalnosti kako bi se ozna ila potreba povezivanja razli itih individualnih karakteristika u analizi, u sociologiji i demografiji na Odeljenju za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu, ve uveliko bila razvijena praksa onog to bismo mogli da nazovemo intersekcionalna analiza . Profesorka Ru a Petrovi je redovno ukr tala razli ita demografska obele ja (pol, starost, etnicitet, vrsta naselja, religioznost, bra nost...) u svojim radovima (Petrovi , 1987; 1991.) . Kao njena u enica i sama sam primenjivala sli ne intersekcionalisti ke postupke (npr, Blagojevi , 1996). Na alost, u op tem valu potiskivanja nauke i znanja koji dolaze sa poluperiferije, kao i provincijske svesti koja preovla uje u nauci, i samo-kolonizacije , i ove injenice su ostale nevidljive. 65 teorijskih opredeljenja, je fokusiran je na dekonstruisanje onog to je dominantno , onog to dominira ( mu karaca kao i svih ostalih centara ), to ima mo da konstrui e Drugost (Hearn, 1998). Dominantne kategorije koje su subjekti uro enih seksualizovanih transnacionalizacija postaju centri kritike i dekonstrukcije. Su tinsko pitanje u ovom projektu postaje pitanje o tome kako je mogu e transformisati centre , i koje su implikacije ovih mogu ih procesa za znanje, javne politike i prakse. Zato Jeff Hearn predla e da se umesto razli itih termina upotrebljava jedan: znanje/politike/prakse, koji bi se odnosio na jednistveno polje realnosti. Slede i ovu liniju mi ljenja, teorija poluperiferijalnosti za koju se ovde zala em je, istovremeno i teorija (znanje) i javna politika (pristup koji omogu ava intervenciju u realnosti) i praksa (u enje i razumevanje iz konteksta i osve eno delovanje u kontekstu). 66 3. OSNOVNE KOORDINATE TEORIJE POLUPERIFERIJALNOSTI Ako se po e od jednostavne premise da je svako znanje zapravo konstrukt koji odra ava konstelaciju nekih interesa, onda je slede i korak osve ivanje prava na proizvodnju znanja i to iz vlastitog dru tvenog konteksta i za potrebe tog konteksta. Konelova predla e stvaranje policentri ne dru tvene nauke , one koja bi razumela potrebu postojanja razli itih centara u kojima se formira znanje o razli itim kontekstima (Connell, 2013). Me utim, ideja o tome da postoji znanje koje ima svet-u-centru (world-centered knowledge), koji je Konelova nedavno formulisala, ide jo korak dalje, jer pretpostavlja da policentri nost mo e izrasti do svojevrsnog novog sistema, onog koji bi iz perspektive sveta, dakle celine, video pojedine delove sveta, ili pojedina na dru tva. Ta situacija je bitno razli ita od one u kojoj se celina sveta vidi odozgo , iz centra mo i. Ona podrazumeva da se razli ite perspektive nastale u razli itim kontekstima me usobno pove u i to tako da omogu e sagledavanje celine. Postoje mnoge kompleksne, haoti ne i 67 ambivalentne promene u savremenim dru tvima irom sveta, ali one se prete no obja njavaju iz perspektive centra, ili u odnosu na teorije centra. U svojoj dubini preovla uju e i najuticajnije socijalne teorije jo uvek odra avaju kolonijalizam ili neokolonijalizam. ak su i postkolinijalisti ke teorije pre esto zatvorene u sistem znanja i akademske debate koje prete no formuli e centar. Da bi se napravio iskorak ka stvaranju znanja koje-ucentru-ima-svet, nije, po mom mi ljenju, vi e dovoljno ak ni da se razume podela rada (i sa njom povezana eksploatacija prirodnih i ljudskih resursa) koja vlada na planeti. Ovo je pogotovu nedovoljno zato to se, kao to sam ve objasnila, u su tini izmi e realnost razli itih dru tvenih konteksta, to zbog na ina na koji oni bivaju predstavljeni (statisti ki i/ili teorijski), tako i zbog njihove realne transformacije. Dru tvena realnost se menja po tri ose koje sve vi e izmi u aktuelnoj konceptualizaciji:  po osi transnacionalnih tokova na razli itim nivoima (koji omek avaju , bu e ili bri u granice teritorijalnih i politi kih entiteta),  po osi materijalno/virtuelno i  po osi biolo ko/tehnolo ko. Otuda sledi i paradoks: samo zadr avanje na teritorijalnosti, je istovremeno i neophodno, kako bi se na nju skrenula odgovaraju a pa nja (kako bi se teritorijalnost/lokalnost eksplicitno uklju ile u intersekcionalnost), ali je i preusko, jer se 68 teritorijalnost kao takva i sama menja. Ovu izrazitu kompleksnost je mogu e razumeti i disciplinovati samo fokusiranjem na pojedine elemente i njihove odnose. Upravo zato moj pristup poku ava da apstrahuje ono to je bitno iz ugla teritorijalnosti, definisanjem teorije poluperiferijalnosti. Pomeranje od pojma poluperiferija ka pojmu poluperiferijalnost u stvari ozna ava pomeranje od tvrde materijalne realnosti dru tvenog konteksta ka ne to slo enijoj realnosti koja se mo e razumeti kao konstelacija razli itih datosti, koje e pod odre enim uslovima proizvoditi odgovaraju e rezultate. Na taj na in, mo e se iza i iz zarobljenosti geografskim razumevanjem problema, uz istovremeno zadr avanje zna aja istog tog geografskog, prostornog, lokacijskog ili resursnog kvaliteta. Time prevazilazim slabost koju su mi neki zamerali, a koja se sastojala u tome to nisam dovoljno precizno definisala na koje zemlje se odnosi termin poluperiferija , i izbegavam, jo jednu zamku da se kao kontraargument iznosi navo enje nekih konkretnih karakteristika pojedinih zemalja poluperiferije i njihovog odstupanja od eventualnog modela. Za potrebe moje analize, u su tini, preterano vezivanje za geografski pojam je vi e smetnja nego dobit, jer se ovde bavim dru tvenim pojavama i njihovom su tinom, a ne njihovom fizi kom sme teno u. S druge strane, uvo enjem pojam poluperiferijalnosti ja upravo elim da istaknem fizi ku i materijalnu dimenziju dru tvenog konteksta, ali apstrahovano, oslobo eno od preterane konkretizacije koja 69 ometa razumevanje dubljih pravilnosti i veza. Ipak, valja napomenuti, da je poluperiferijalnost o kojoj ovde govorim bila otkrivena tek posle prolaska kroz ciklus koji je sadr avao povezivanje itavog niza analiza koje su se odnosile ne konkretne dru tvene kontekste, odnosno zemlje koje se nalaze na poluperiferiji Evrope. Zato se i radi o grounded theory , dakle o teoriji koja je utemeljena na istra iva kim i analiti kim uvidima, i sve irem saglasju o tome ta je problem sa tranzicijom , tj. za to je ona u toj meri izneverila o ekivanja . Pri tom je posebno inspirativno bilo ukr tanje znanja iz studija kulture, sociologije, politi ke ekonomije, te rodnih studija. Pod poluperiferijom sam u svojim ranijim radovima podrazumevala globalne regione, dr ave ili subregione, koji se jednostavno nalaze izme u centra i periferije. Poluperiferijalnost je, otud, skup strukturalnih dispozicija koje su povezane sa lokalno u, i koje proizilaze iz samog polo aja izme u . U postoje em procesu intenzivne transnacionalizacije, lokalizacija vi e i ne mo e da bude samo jednostavan geografski pojam, ve mesto u globalnoj hijerarhiji, koje oblikuje i taj polo aj i njegova sopstvena teritorijalnost, obele ena pre svega resursima i povezano u sa centrima, na raznim nivoima. U stvari, zna aj teritorijalnosti se ak i poja ava usled pove anog zna aja geostrategije kojom se ostvaruje neoliberalna globalizacija (Klein, 2007). Lokalnost je, tako e, povezane sa itavim nizom strukturnih mogu nosti, oportunih struktura (opportunity structures), kao i strukturalnih ograni enja, i ona predstavlja materijalni medijum kroz koji se povezuje globalni/makro nivo i individualni/mikro nivo. Lokalnost u svojoj materijalnoj 70 dimenziji, sli no kao i stanovni tvo u demografskom smislu, nosi inerciju, usporava promenu, i odre uje obim, kvalitet i domet te promene. Poluperiferijalnost ne samo da je odre ena mestom, prostorom, teritorijalno u, ve je ona nosilac i specifi ne temporalnosti u odnosu na centar. Na poluperiferiji je veoma izra ena procesualnost, promena, poku aj dostizanja centra, i istovremeno prisutnost nemogu nosti da se centar ikada dostigne, jer je on i sam u pokretu. Vreme koje karaketri e poluperiferijalnost je, otud, vreme konstantnog raspona izme u onog to jeste i onog to mo e ili treba da bude , u kome ono to jeste gubi svoje obrise i ne uspeva da se strukturira i ustali. Proces tranzicije se, iz perspektive poluperiferije, mo e razumeti upravo kao proces postajanja centrom , ali proces koji je u potpunosti neodre en i po trajanju, i po kvalitetu35. Kako se centar stalno iznova rekonstitui e kao centar, poluperiferija je stalno suo ena sa svojom nemogu no u da postane centar. Ovaj beskrajni napor vodi i tendenciji samo-kolonizacije (Kova evi 2008), koja predstavlja jo jednu bitnu razliku izme u poluperiferije i centra, ali i poluperiferije i periferije. Mnogi drugi procesi na poluperiferiji su oblikovani ovim odnosom sa centrom. A dostizanje centra ( catching-up ), s druge strane, stvara utisak da poluperiferija stalno zaostaje i da 35 Iako je postojala iluzija da e prisajedinjenje EU ozna iti kraj puta za neke zemlje i njihovo kona no progla enje za centar , to se nije dogodilo. Raspon izme u centra i poluperiferije se u Evropi, po raznim indikatorima, u su tini pove ava. 71 je nikad dovr eni projekat . U kojoj meri je ovakav odnos poluperiferije stvar izbora same poluperiferije, a u kojoj meri je indukovano od spolja , iz centra, jeste otvoreno pitanje. Tako e, analizi ovih odnosa mora da se pristupi istorijski, jer je i globalni kontekst u stalnoj promeni, kao i potrebe i mogu nosti poluperiferije. Me utim, tek kada se stvari posmatraju iz perspektive teorije poluperiferijalnosti, postaje vidljivo da se radi o celovitom fenomenu, stanju, strukturaciji, koja nadilazi mo individualnih ili kolektivnih aktera na poluperiferiji, pogotovu u aktuelnom razvojnom momentu, a da se u ve oj meri radi o globalnoj konstelaciji. Ako bi se stvari posmatrale u irokom istorijskom potezu, moglo bi se re i da opadaju mo i sposobnost poluperiferije da odlu uje o sopstvenom razvoju, to je povezano sa opadanjem suvereniteta dr ava i porastom du ni kog ropstva, dakle, narastaju im demokratskim deficitom, te nepostojanjem novog globalnog razvojnog i demokratskog modela. Drugim re ima, poluperiferija ne samo da ne mo e sebe da razume iz sebe same, ve to ne mo e da u ini ni iz svog odnosa sa centrom, ve isklju ivo ako stanje poluperiferijalnosti sagleda kao deo proizvodnje marginalnosti, ekonomske zavisnosti i eksploatacije resursa, te vlastite nedostatnosti u globalnim okvirima. Samorazumevanje ne mo e da se zasniva na nemogu em projektu dostizanja centra, ve na razumevanju dru tvene cene takvog projekta. U tom samorazumevanju najve u zamku predstavlja upravo ideja da je razlika izme u centra i poluperiferije mala razlika , te da je nju mogu e prevazi i. U stvari radi se o razlici koja se, u postoje oj globalnoj konstelaciji mo i, uspe no proizvodi i obnavlja, pa i pove ava, i 72 koja uporno zadr ava negativnu konotaciju, jer obezbe uje privilegovan polo aj centra. Ovaj mehanizam je veoma sli an proizvodnji patrijarhalnosti, kao sistema koji obnavlja patrijarhalne privilegije tako to proizvodi nedostatnost ena, ime omogu uje upotrebu i eksploataciju ena. Poluperiferija je nedostatan centar , sli na, ali ne ba , kao to su i ene u patrijarhalnoj kulturi nedostatni mu karci . Ako je centar mera stvari u odnosu na poluperiferiju, kao to je mu karac mera stvari u patrijarhatu, onda je odstupanje od modela uvek negativna razlika iju te inu nosi onaj/ona Drugi/Druga. Poluperiferijalnost je relativno stabilna konstelacija karakteristika dru tvenih entiteta koji se nalaze na razli itim nivoima teritorijalnosti (od mikro lokacija do svetskih regiona), koja proizilazi iz njihovog odnosa sa centrom . Poluperiferijalnost ima onoliko dimenzija, koliko ima sama dru tvenost, ali neke su vi e, a neke su manje pod uticajem odnosa sa centrom. Ono to je centar je tako e promenljivo i varijabilno, ne samo u smislu lokacije i istorijski, ve i u smislu karakteristika koje ga ine centrom . Centri nost neke lokacije proizilazi iz specifi ne ponude i sadr aja koji ta lokacija nudi i njene privla ne snage kojom deluje na okru enje, kao i iz realne mo i kojom proizvodi svoj odnos dominacije i/ili eksploatacije drugih lokacija u okru enju. Izme u centra i periferije je poluperiferija koja ima osobine i jednog i drugog, i centra i periferije. U su tini, prostor izme u centra i periferije treba razumeti kao kontinuum na kome se nalazi poluperiferija. Poluperiferijalnost proizvodi centar kao centar, i simboli ki i 73 materijalno, ali je ova proizvodnja uglavnom nevidljiva i skrajnuta u nau nom diskursu.36 Kako je val deindustrijalizacije zahvatio i veliki deo centra poslednjih nekolko decenija, centar se i sam uslo njava, i u njemu samom postoji narastaju i prostor periferijalizacije. Zato je jedna od primedbi koje sam dobijala kada sam se tokom godina zalagala za vidljivost poluperiferije bila, da i u samom centru ima siroma tva, kao i deindustrijalizovanih zona; da ima besku nika, socijalnih slu ajeva ili nasilja. injenica je da centar ni sam nije homogen, a unutar poluperiferije tako e postoji centar, ili vi e njih. Zato je pristup za koji se sada zala em i za koji verujem da potencijalno pro iruje razumevanje problema, ne to to nazivam fraktalni sistem centara i poluperiferija . Zna i, postoji, ne jedan, ve mnogo centara, poluperifeija i periferija, na razli itim nivoima teritorijalnosti, od mikro do makro. Centri, poluperiferije i periferije postoje unutar pojedinih zemalja, kao i unutar pojedinih regiona. Ali, bez obzira na ovu razdrobljenu sliku, postoji sistem koji jasno ukazuje na snagu gravitacije i mo pojedinih centara u odnosu na okolna podru ja, o bilo kom prostornom nivou da se radi. 36 Postoje mnogobrojni primeri ove proizvodnje. Na primer, migracija jeftine obrazovane enske radne snage iz Isto ne Evrope je omogu ila da se obezbedi jeftin rad u oblasti ekonomije staranja/nege, koji je onda, za uzvrat omogu io enama u centru koje ele da budu profesionalno anga ovane, ali i da imaju porodicu, da razre e svoj konflikt uloga (Lutz, 2002; Misra and Merz, 2004). Tako je nepovoljan polo aj ena u Isto noj Evropi, zapravo doprineo boljem pozicioniranju ena u centru. Drugi primer je odliv mozgova , pri emu siroma ne zemlje poluperiferije ula u u obrazovanje mladih kadrova koji emigriraju u zemlje centra. Ovo je i ekonomsko i demografsko osiroma ivanje i oslabljivanje poluperiferije, odnosno prelivanje resursa u ina e ve bogatiji i mo niji centar. 74 Paradoksalno, poluperiferija mo e biti ak i vi e zavisna od centra, nego to je to slu aj sa periferijom, upravo zato to mu je bli a i to sa centrom ima ja e veze, dok periferija mo e biti toliko udaljena da je centar samo ovla doti e. Oblasti koje nisu uklju ene u transnacionalne tokove postaju periferija, ak i kada se nalaze u centru ili na poluperiferiji (vidi na primer: Blagojevi , 2013b). Postoji, me utim, jo jedan bitan aspekt razlikovanja evropskog centra od evropske poluperiferije o kojoj ovde govorim. A to je injenica da je tranzicija otpo ela ne jednim doga ajem (ru enje Berlinskog zida), ve da je ona rezultat prethodnog vi edecenijskog uru avanja razvojnog modela i institucija socijalisti kih dru tava (Heinrich, 1999). Zato je ona jo u ve oj meri izlo ena problemu krize , deindustrijalizacije ili uspostavljanja vladavine prava . Startne pozicije su razli ite, konteksti su razli iti. Prividno isti procesi, kao to je deindustrijalizacija, u su tini imaju razli ite odlike u dru tvima poluperiferije i centra. Sli no je, na primer i sa niskim fertilitetom u centru i na poluperiferiji. Zbog odsustva svesti poluperiferije o vlastitoj razlici, ona je sklona da olako pribegne tuma enjima i teorijama centra. U srpskoj demografiji se, tako, ustalilo tuma enje da je nizak fertilitet rezultat emancipacije ena , a ne u su tini nedostatka prave emancipacije i izrazito nepovoljnih uslova ivota (vidi npr. Blagojevi , 1997). Me utim, svi napori da se uka e na besmislenost prihvatanja obja njenja koja dolaze iz drugog konteksta i odnose se na druga ije uslove, ostaje 75 decenijama na marginama nau ne zajednice, koja olako i mizogino progla ava ene krivcima za nizak natalitet i belu kugu (videti npr. Drezgi , 2010). U odnosu na centar, evropska poluperiferija se ispostavlja kao razli ita , ali ne i dovoljno razli ita , fenomen koji sam ja nazvala Non-white Whites (Blagojevi , 2009). Ovo doprinosi tome da centar stalno poku ava da popravi poluperiferiju, a ne da je jednostavno kolonizuje. Zato je u odnosu centar i poluperiferija uobi ajeno paternalisti ko pona anje, u neokolonijalnim manru - mi znamo najbolje ta je za vas dobro, jer smo to ve pro li . Ovo je logika koja je u osnovi procesa prisajedinjenja EU. Ovakav pristup po iva na implicitnoj, ne nu no i eksplicitnoj, teorijskoj pretpostvci o unilineranosti modernizacije (sve zemlje prolaze isti put), kao i na pretpostavci o neograni enoj mogu nosti razli itih dru tvenih konteksta da se prilagode onome to se o ekuje. Efekat koji se u su tini posti e, je sve ve i jaz izme u normativnog i stvarnog , jer se jednostavno ne priznaje ono to je materijalna realnost poluperiferije. Upravo ovakav odnos formira klimu u kojoj se poluperiferija vidi kao ona koja uvek zaostaje i koja je odgovorna za svoje zaostajanje . Slede a karakteristika poluperiferijalnosti, kada se radi evropskoj poluperiferiji, a naro ito o Jugoisto noj Evropi, je da njen razvoj u stvari ima odlike raz-razvoja . Evropska poluperiferija je prolazila kroz proces tranzicije iji su efekti krajnje upitni, a pozitivna konotacija razvoja neodr iva. Zato je potrebno imenovati ono to je iz perspektive razvoja u stvari obrnut proces. ak se ne radi o jednostavnom kretanju unazad, 76 ve u stranu , u jednu vrstu novog i jo nestrukturiranog prostora, koji ima karakteristike visokog stepena neure enosti i anomi nosti. Tako, na primer, i re-tradicionalizacija nije vra anje tradicije, ve stvaranje surogata tradicije, recikla a tradicije, na na in koji odgovara novom tr i tu i novim odnosima mo i. Negativni efekti tranzicije se ne mogu spoznati bez jasnog komparativnog uvida, i bez jasnog imenovanja poluperiferije . U realnosti upravo dominira obrnut pristup, u kome se uspostavljanjem kompetitivnog odnosa izme u zemalja poluperiferije, onemogu uje da se vidi celina problema. Ako se posmatraju izdvojeno, dru tva poluperiferije izgledaju kao manje ili vi e uspe na u sporovo enju reformi, odnosno pribli avanju centru. Me utim, ako se vizura promeni, i evropska poluperiferija se vidi iz perspektive sveta-kao-celine, odnosno uzimanjem u obzir itavog niza veoma sli nih, gotovo identi nih, procesa koji su poslednjih decenija doga ali na razli itim ta kama zemljine kugle (Klein, 2007), onda postaje jasno za to uspe nost reformi su tinski ne korespondira sa dru tvenim i ekonomskim razvojem koji bi obezbedio vi i kvalitet ivota. Tretiranje pojedina nih slu ajeva, kao nepovezanih, u stvari ne doprinosi da se razume obrazac. Teorija poluperiferijalnosti dobija svoje puno opravdanje, upravo kroz uspostavljanje veze izme u poluperiferije i globalnih promena, izme u tranzicije i globalizacije . Evropska poluperiferija je procesom tranzicije upletena, u velikoj meri, u mnogo dublje promene, koje su tako e zasad ostale bez 77 zajedni kog imena i imenitelja. Iako postoji fragmentarno i parcijalno znanje o mnogim negativnim aspektima tranzicije , za to ne postoji zajedni ko ime, niti se to sagledava u me usobnoj povezanosti. Osnovna karakteristika procesa tranzicije je proizvodnja siroma tva u dru tvima poluperiferije tako to se u neoliberalnom okru enju potcenjuju i velikim delom devastiraju njihovi razvojni potencijali. Zato je neophodno uvo enje pojma kojim bi se mogao ozna iti itav niz kompleksnih razvojnih promena i kojim bi se stanje stvari na evropskoj poluperiferiji moglo opisati bolje nego to se to mo e upotrebom visoko ideologizovanog pojma tranzicija . Umesto pojma tranzicija koji zamagljuje su tinu promena, ja se zala em za upotrebu pojma raz-razvoj . Pojam raz-razvoj su neki ekonomisti koristili da ozna e strukturnu promenu koja vodi podcenjivanju ljudskog, institucionalnog i infrastrukturnog kapitala (Meurs and Ranasinghe, 2003) u tim zemljama. Ali, njegovo zna enje, sli no kao i zna enje same poluperiferije , se mo e pro iriti i izvan ekonomije, tako da obuhvati i razli ite karakteristike dru tvenog raz-razvoja na poluperiferiji (Blagojevi , 2009; 2012), kao to su:  Deindustrijalizacija i postindustrijalizacija nedovoljna  Pove ano siroma tvo  Pove ane socijalne razlike/nejednakosti  Intenzivna informalizacija ekonomije 78 ili usporena  Smanjena socijalna za tita i pove anje socijalne nesigurnosti  Institucionalna destrukcija, institucionalni vakuum  Nedostatak vladavine zakona , endemska korupcija  Anomija, dru tvena atomizovanost  Niska participacija gra ana, ose anje nemo i  Pove ane stope kriminala i nasilja, smanjena bezbednost, mafizacija dr ave, srastanje mafije i dr avnih institucija  Barbarizacija kroz ratne konflikte  Populaciona kriza (problem obnavljanja stanovni tva, intenzivno starenje stanovni tva, visoka sklonost ka emigraciji, u nekim slu ajevima pove anje mortaliteta)  Devastacija prirodnih resursa, uklju uju i zemlji te i vode grabljenje resursa ,  Zatvaranje dru tvene strukture, visoka klasna reprodukcija na vrhu , osiroma enje srednje klase i porast potklase (underclass)  Sni avanje kvaliteta ivota, odnosno dominacija ekonomije pre ivljavanja  Brisanje pozitivne memorije, reinterpretacija tradicije, stvaranje nestabilnih identiteta i agresivnih nacionalizama 79  Re-patrijarhalizacija i re-tradicionalizacija, manipulacija tradicijom  Uru avanje obrazovnih, zdravstvenih, nau nih i institucija kulture ime se zna ajno umanjuju i kvalitet ivota, ali i razvojne mogu nosti zemalja poluperiferije  Hroni an demokratski deficit, oligarhijska politi ka struktura Raz-razvoj nije jednostavan put unazad , nije jednostavan regres, ve je proces kojim se kreira neko novo stanje, neka nova dru tvena struktura. Zarobljenost konceptima razvoja , modernosti , progresa , i nepostojanje novih teorijskih koncepata ometa da se sagleda su tina procesa koji su na delu. Tome doprinosi i nepostojanje saglasnosti unutar epistemi ke zajednice na poluperiferiji, jer je ona tek u nastajanju. Svi ovi elementi raz-razvoja na mikro nivou, na kojem se odvija svakida nji ivot, imaju svoju rodnu rezonancu, i na mikro (porodi nom) i na makro (dru tvenom) nivou. Raz-razvoj je usko povezan sa jo jednim specifi nim fenomenom koji je deo stanja poluperiferijalnosti, a to je vi ak ljudi . On je u sinergiji sa mnogim drugim karakteristikama razrazvoja, i iskazuje se kroz slede e:  strukturnu i hroni no visoku nezaposlenost, podzaposlenost i deprofesionalizaciju  informalizaciju tr i ta rada, neza ti enost radnika na sekundarnom tr i tu radne snage 80  umanjivanje radni kih prava i slabost radni kih sindikata  ispadanje velikih grupa stanovni tva iz sistema socijalne i zdravstvene za tite, ili njihova formalna, ali ne i realna uklju enost  trgovina ljudima i ja anje komodifikacije ena i dece, kao i irenje raznih oblika du ni kog i radnog ropstva  poja ana kriminalizacija koja izla e opasnosti sve ve i broj ljudi i normalizuje nesigurnost, strah i nasilje  irenje ratnih konflikata na poluperiferiji i gubljenje ljudskih ivota  kriza staranja (carework), jer postoje udru eni negativni efekti intenzivnog starenja stanovni tva, sa intenzivnom emigracijom mladih i dugotrajno niskim natalitetom, uz nisku emigraciju, usled nerazvijenosti. Ono to je posebno zanimljivo je to ovaj vi ak ljudi na poluperiferiji veoma razli it od vi ka ljudi na globalnoj periferiji, koju karakteri u mlada starosna struktura i relativno visok natalitet. Tako e, neki indikatori razvijenosti zemalja poluperiferije su daleko povoljniji u odnosu na zemlje periferije, ali to ne doprinosi promenama u fertilnom pona anju, na primer, koje bi i le u pravcu pove anja nataliteta. Zbog veoma izra ene procesualnosti, i to pre svega u obliku promena koje su nikad zavr ene reforme , poluperiferija ima ozbiljna ograni enja vezana za strukturaciju. Procesualnost, uz specifi nu temporalnost poluperiferije koja je sadr ana u procesu 81 raz-razvoja, proizvodi izra en dijahronicitet poluperiferije. Drugim re ima, jedna od klju nih karakteristika poluperiferijalnosti je dijahroni nost, koja uz hibridnost, proizvodi izuzetno kompleksne dru tvene realitete, u kojima ne samo da je te ko od drve a videti umu , ve se otvaraju druga iji epistemi ki izazovi. Naime, istinitost uop tavanja postaje izrazito kondicionirana nivoom uop tavanja. Upravo zato, teorija poluperiferijalnosti omogu uje da se uop tavanje vr i iz perspektive sveta-kao-celine, uz razumevanje aktuelnih globalnih procesa, i primeni na region evropske poluperiferije i/ili postsocijalisti kih zemalja. S druge strane, uop tavanje na nivou pojedina nih dru tava postaje narastaju e proizvoljno, upravo zato to su obrisi i kvalitet dru tava narastaju e neodre eni. Uvo enje perspektive poluperiferijalnosti, kao i pojmova raz-razvoja i vi ka ljudi omogu ava da se mnoge stvari u na em razumevanju problema, ali i re enja postave obrnuto od onog to je trenutno dominantna matrica. Ako, naime razumemo da globalizacijski procesi rade u pravcu stvaranja vi ka ljudi i raz-razvoja , onda je mogu e i razumeti za to poluperiferija bez promi ljanja svoje pozicije i imenovanja svoje razlike nema na ina da iza e iz zatvorenog kruga . Na po etku svakog re enja, naime, mora da postoji jasno imenovanje, umesto la nog koncepta. U tom smislu su lekcije iz feministi ke epistemologije i razvoja feministi kog pokreta veoma jasne. Po etak rasplitanja je u imenovanju onog to nema ime, kao to su to poluperiferija i vi ak ljudi , i razobli avanju onog to to nije, kao na primer razvoj . 82 Na kraju, za svrhu ove analize pomenu u jo jedan epistemi ki izazov koji name e teorija poluperiferijalnosti. Radi se o adekvatnoj primeni kontekstualne analize (Blagojevi , 2013b), koja treba da omogu i da znanje odozdo bude integrisano sa znanjem odozgo , odnosno da obezbedi upotrebu stajali ta , na najproduktivniji na in. Kognitivni skok ne mo e da se ostvari, naravno, samo jednostavnim sabiranjem razli itih stajali ta, ve razumevanjem kako odre ene strukture i procesi deluju na dubljem nivou, i kako je sve to povezano, preko poluperiferije, sa globalnim sistemom mo i. Pravi izazov je da se razume kako centar proizvodi poluperiferiju, ali i kako poluperiferija proizvodi centar, i kako su oni me usobno povezani, konkretnim materijalnim i virtuelnim procesima. Potrebno je uporno sagledavati oba kraja kako bi se razumela ne samo dinamika izme u centra i poluperiferije, ve i dinamika unutar same poluperiferije. Va na odlika poluperiferijalnosti je ambivalencija prema centru, istovremeno odbijanje i privla enje, koje u vidu ciklusa zahvata poluperiferiju i odre uje njenu unutra nju strukturu, kao i dobitke i gubitke razli itih dru tvenih i politi kih aktera. Konkretni dru tveni konteksti poluperiferije su na razli ite na ine, i po razli itim osama, uvu eni u odnos sa centrom. Kao to u pokazati u slede em poglavlju, i rodni re imi na poluperiferiji su jednim delom oblikovani upravo ovim odnosom. 83 4. RODNI RE IMI NA POLUPERIFERIJI Rodni re imi su relativno strukturirani odnosi izme u mu karaca i ena, mu kosti i enskosti, u institucionalnom i vaninstitucionalnom okru enju, na nivou diskursa i na nivou praksi. Ova strukturacija je opredme ena u razli itim rodnim ulogama, razli itim identitetima i razli itim rodnim reprezentacijama (uklju uju i i razli it rodni performans) (Blagojevi , 2002: 311). Rodni re im je dru tveni obrazac koji je dominantan na in ure enja odnosa me u rodovima u jednom dru tvu. Rodni re im se formira u zavisnosti od razli itih ekonomskih, dru tvenih, istorijskih i kulturnih karakteristika jednog konteksta i on je duboko funkcionalan za to dru tvo. Rodni re imi nisu jednostavno odnosi mu karaca i ena, ve su oni sistem mo i, o ekivanja, uloga, pona anja, stavova, diskursa, i prikazivanja, vizualizovanja i hijerarhizovanja rodnih razlika. Problem, dakle, nije u tome to razlike postoje, ve to se rodne osobine razli ito vrednuju, to se izme u njih uspostavlja 85 hijerarhija. Rodni re im ure uje odnose izme u mu karaca i ena, formira individualna o ekivanja i pona anja koja su u skladu sa dru tvenim kontekstom. Uronjeni u rodne re ime, individualni mu karci i ene imaju ograni ene mogu nosti iskoraka, i to uvek uz odre enu cenu. Individualne mogu nosti i slobode su ograni ene postojanjem op teg obrasca rodnosti. Ipak, razli ita dru tva se veoma mnogo razlikuju po meri u kojoj se nad pojedincem vr i prinuda prilago avanja, za ta je najbolji primer razli it odnos prema homoseksualnosti. Rodnost se proizvodi, uve bava i potvr uje na nivou svakida njeg ivota. Karakteristike svakida njeg ivota neke individue su utoliko vi e odre ene rodom ukoliko je neko dru tvo vi e patrijarhalno. Rodnost je utoliko va nija ukoliko je dru tvo patrijarhalnije, i to upravo u mikro sferi, u sferi privatnosti. Lak e je uticati na uspostavljanje jednakosti u javnoj nego u privatnoj sferi, jer je ova druga ne samo podlo nija inerciji i osetljivija na porodi ne i ivotne cikluse, ve je i centar pre ivljavanja individua. Ne samo da se rodnost proizvodi u sferi svakida njeg ivota, ve prakse i diskursi svakodnevice stalno iznova proizvode rodne re ime karakteristi ne za odre eni dru tveni kontekst. Nezavisno od deklarativnih i normativnih stavova, jednakost ili nejednakost izme u rodova se o ituje upravo na nivou svakodnevice. Otud je i najve i izazov za kreatore rodnih politika upravo promena obrazaca svakodnevice, promena obrazaca privatnosti. Na poluperiferiji se formiraju specifi ni rodni re imi, s jedne strane pod uticajem istorijskih i dru tvenih uslova u 86 odre enom kontekstu, a s druge strane, pod uticajem odnosa sa centrom. Poluperiferijska pozicija podrazumeva veoma dubok i aktivan odnos prema centru, jer je poluperiferija je egzistencijalno, identitetski i ontolo ki nemogu a bez centra i sopstvenog odre ivanja prema centru. Mogu e je ak i pojedine dru tvene pojave, kao to su rodni re imi, i itavati iz poluperiferijalnosti. Na primer, nije nimalo slu ajno to to su ene u Isto noj Evropi, pa i na Balkanu, relativno rano dobile pravo na kolovanje i pravo glasa (ENWISE report, 2003). Naime, poluperiferija se razvija uvek u ivom i aktivnom odnosu prema centru, i po to kaska za centrom (lagging behind) potrebno je da dodatno koristi enske resurse u naporu da dostigne centar (Blagojevi , 2009; 2012). Postoji nekoliko klju nih, me usobno vrsto povezanih, karakteristika rodnih re ima na poluperiferiji:  intenzivno tro enje privatnoj sferi  postojanje (S MM) enskih resursa i u javnoj i u samo/ rtvuju eg mikro-matrijarhata  postojanje krize maskuliniteta  izrazito jake patrijarhalne ideologije Evropska poluperiferija o kojoj je ovde re je sastavljena od dru tava koja su tokom novije istorije kasnije pro la kroz industrijalizaciju, i to pre svega za vreme socijalizma. Visoka zastupljenost agrarnog stanovni tva, kao i velika anga ovanost 87 ena u poljoprivredi u inile su da ova dru tva smatraju enski rad normalnim , kao i, kasnije, visoku ensku zaposlenost. Zaposlenost ena je normalizovana u ve nekoliko generacija, kao i visoka prihva enost ideje da ena zara uje, i da je podjednako odgovorna za materijalnu situaciju doma instva. Otud, istiskivanje enskih resursa, koje je ak bilo olak ano za vreme socijalizma, egalitarnom ideologijom, postoji na visokom konsenzusu unutar ovih dru tava. Rano prihvatanje kolovanja, kao i glasa kih prava samo je dodatno olak alo kori enje tih resursa, koji su u razvojnom smislu, slu ili pribli avanju centru. Poluperiferija obiluje nacionalnim likovima jakih , po rtvovanih ena koje sve ine za svoju porodicu i svoju naciju. Malo odmaknut pogled, sa mikro, na makro i globalni nivo, lako mo e da razotkrije da je upravo veoma intenzivno tro enje enskih resursa, ili ono to sam ja svojevremeno nazvala nadeksploatacija ena (Blagojevi , 1991) omogu ilo ubrzan razvoj u Isto noj Evropi, pa i u biv oj Jugoslaviji. ene, zahvaljuju i visokom stepenu zavisnosti svih lanova porodice od roba i usluga koje one proizvode u privatnoj sferi, postaju veoma mo ne na mikro nivou. Pri tome, njihova privatna mo biva poja ana njihovim javnim ulogama (npr. visokom zaposleno u za vreme socijalizma), ali i rtvovanjem za bli nje, odnosno intenzivnim radom staranja (care work). Pojam samo/ rtvuju eg mikro-matrijarhata sam prvi put definisala 1994. (Blagojevi , 1994) poku avaju i da objasnim za to nema pobune protiv Milo evi a, iako je Srbija bila suo ena sa neverovatnim padom standarda i najvi om 88 mogu om, u su tini nemerljivom, stopom inflacije. Odgovor sam na la u injenici da mikro sfera, sfera svakodnevice te i vlastitoj reprodukciji, da je ona cikli na i da je pre ivljavanje u najte im uslovima omogu eno zahvaljuju i intenezivnom tro enju enskih resursa u toj mikro sferi. Taj fenomen sam tada nazvala S MM kako bih opisala situaciju u kojoj ene sebe samo/proizvode kao rtvu , odnosno u kojoj one postaju heroine sopstvenog rtvovanja Bez mogu nosti da ovom prilikom ulazim u obja njenje koji istorijski i kontekstualni faktori pogoduju uspostavljanju ove matrice, re i u samo da je koncept S MM iroko prihva en u srpskoj sociologiji i empirijski potvr en u razli itim istra ivanjima razli itih autora. Kada je re o radu ena u privatnoj sferi, podaci pokazuju da ene tro e vi e vremena na nepla eni rad (u porodici), a manje vremena na nepla eni rad (na tr i tu), kao i da je ukupna koli ina rada koji tro e u proseku jedan sat du a u odnosu na mu karce (Blagojevi , 2012). Koncept S MM sam prvobitno povezala sa tranzicijom , ratom i krizom , kao i sa procesima re-tradicionalizacije i repatrijarhalizacije. Me utim, u svom najnovijem istra ivanju Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakida nji ivot (Blagojevi , 2013a) otkrila sam, potpuno neo ekivano, da S MM nije retro oblik ure enosti rodnih odnosa u mikro sferi, ve je u stvari prelazni oblik ka uspostavljanju egalitarnijih odnosa. Dakle, on nije korak unazad , ve korak napred ka jednakosti. Ono to se dogodilo to je da su ene koje su prethodno akumulirale i znanje i mo , i privatno i javno, u stvari svojim intenzivnim rtvovanjem samo dodatno oja ale svoje pozicije, odnosno hod ka 89 jednakosti . To je naro ito vidljivo u mla im generacijama ena, koje su prihvatile model samo/investiranja, nasuprot modelu samo/ rtvovanja (Marody, Poleszczuk, 2000). Mu ki identiteti se, dakle, formiraju unutar matrice rodnog re ima koga dominantno odre uje S MM. Mu ki identiteti se, kao i svi drugi identiteti, formiraju relaciono. S jedne strane su ene kao Druge, ali u kompleksnoj matrici S MM, a s druge strane je centar, ili mu karci-susedi. Koliko je upravo poluperiferijska pozicija va na vidi se najbolje kada se dekonstrui e mit o srpskoj mu kosti . U diskurzivnoj analizi koju sam sprovela krajem 90-tih (Blagojevi , 2000) pokazala sam da je matrica unutar koje se samodre uje srpski mu ki identitet 90-tih apsolutno obrnuta u odnosu na matricu rodnih konstrukata koja dominira u kulturama centra. Na Zapadu je karakteristi an niz opozicionih metafizi kih konstrukata, kulturnih konvencija, koji vezuju mu ki identitet za kulturu i enski za prirodu (Papi , 1997). To je, onda, u vezi sa nizom drugih metafizi kih dualnih konstrukata: enskost mu kost Priroda - kultura Primitivno Instinktivno civilizovano Telo - Razum Ose anja ono to se rukovodi zakonom/pravilom Razum/Racio 90 Srpska matrica rodnih dihotomija, me utim, potpuno je obrnuta. Mu kost Priroda enskost kultura Instinkt, spontanost Tradicija- modernost Balkan, srpstvo Priroda re i, promi ljenost Evropa, Zapad tehnologija Autenti nost- izve ta enost Superiornost - inferiornost Ruralnost urbanost Ratni tvo, hrabrost po tovanje ratnika, podr ka, nega Seksualna mo - seksualna zavisnost Ova matrica je razotkrivena diskurzivnom analizom nekih od klju nih tekstova koji su 90-tih poku ali da utvrde ta je to srpska mu kost (Blagojevi , 2000). Bez ula enja u detalje, na ovom mestu je va no utvrditi da su mu ki identiteti na Balkanu, u Srbiji posebno, formirani ne samo u odnosu prema enama, ve i odnosu prema Zapadu, i da je to jedna od posledica poluperiferijskog polo aja Balkana, koji ima duboko ambivalentan odnos prema centru: i odnos privu enosti, divljenja, i odnos otpora, negacije, poku aja da se, upravo iz ose anja inferiornosti, odbrani neka vrsta superiornosti . U ovom slu aju, srpski mu ki identitet je konstruisan kao otpor 91 modernosti koju donosi centar. Ako se ovoj matrici rodnih identiteta, koja je ve dovoljno uslo enjena, jer je u nju umetnuto odre ivanje ka centru, doda i odnos prema vlastitom etnicitetu i drugim etnicitetima, onda slika postaje jo kompleksnija. Kako je to obrazlo io istori ar Predrag Markovi (Markovi , 2003), stereotipi o drugima na Balkanu se pomeraju sa Zapada ka Istoku, i sa Severa ka Jugu. Oni koji su na Zapadu su uvek uredniji , vredniji , istiji , civilizovaniji od svojih suseda na Istoku ili Jugu. Mislim da razotkrivanje ove jednostavne dru tvene pravilnosti, upravo potvr uje, na svoj na in, u kojoj meri su stereotipi na poluperiferiji oblikovani upravo pozicijom u odnosu na centar. Poluperiferijska pozicija balkanskih dru tava, dakle, vi estruko uslo njava formiranje mu kih identiteta. Upravo zato, u tim identitetima postoji jako puno protivre nosti, ambivalencija, ambigviteta, razli itih hijerarhija, koje dodatno komplikuju odgovor na pitanje: ta to zna i biti mu karac na Balkanu, Srbin, Hrvat, Bo njak, Crnogorac itd.? Iz takve situacije, na individualnom, grupnom i kolektivno-psiholo kom nivou, postoje dva mogu a izlaza. Prvi, koji vodi nu nom pojednostavljivanju, pri emu se odustaje od bilo kakve logi ke doslednosti ili argumenata, a vlastiti identitet se u nedostatku jakih razloga podr ava poja anim emocijama, sve do nivoa agresivnosti, ili tvrdnjama o vlastitoj superiornosti. Drugi put, se sastoji u prevazila enju, nadila enju, redefinisanju mu kog, pa i svakog drugog identiteta kao takvog. 92 Rezultati mog najnovijeg istra ivanja o rodu i svakodnevnom ivotu u Srbiji37 pokazuju nekoliko veoma bitnih stvari kada je re o rodnim odnosima u privatnoj sferi, problemima formiranja identiteta i svakodnevnim praksama i diskursima. Izne u samo neke od zaklju aka iz obimne studije, i to one koji su u neposrednoj vezi sa prethodno iznetim teorijskim postavkama:  Najve e razlike u stavovima mu karaca i ena su one koje se odnose na vrednovanje polo aja jednih i drugih. Oni pokazuju asimetri nu sliku, u kojoj mu karci vide sebe kao ve e rtve i u nepovoljnijem polo aju, dok ene vide sebe u tom polo aju. Asimetrija stavova je velikim delom refleks patrijarhalne ideologije koja predstavlja reakciju na realno ja anje polo aja ena. (Da je enama te e u ivotu sla e se 33% mu karaca i 61% ena. Da su mu karci ve i gubitnici u tranziciji sla e se 38% mu karaca i 25% ena.).  Iako na nivou stavova i diskursa postoji patrijarhalizam, istovremeno postoji, na nivou realnosti, i sve ve e pomeranje u pravcu egalitarnosti. Na primer, podaci pokazuju da sve ve i broj aktivnosti vezanih za ku u i decu, ene i mu karci obavljaju zajedno . Uspostavljanje egalitarnog modela sledi Radi se o istra ivanju koje je ra eno za UN Women, Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakida nji ivot (Blagojevi , 2013a). Istra ivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku ena i mu karaca 20-50 godina starosti. Pored kvantitativnog dela, imalo je i kvalitativni deo (32 intervjua i 33 fokus grupe) kojim su ispitivani rodni diskursi u svakodnevici. 37 93 prethodno uru avanje mu kog, patrijarhalnog autoriteta u gotovo svim oblastima porodi nog ivota i ja anje enskog autoriteta, odnosno omo avanja ena, po modelu samo/ rtvuju eg mikromatrijarhata.  Samo/ rtvuju i mikromatrijarhat je prelazni oblik u ja anju op teg egalitarnog trenda, koji je bio uslovljen procesima tranzicije i doprineo ja anju polo aja ena u privatnoj sferi (na primer, dok je 2006. ak 84% ispitanica izjavljivalo da roditelji sve treba da ine za dete, to je sada slu aj sa 66% ispitanica).  Mu karci su u prili noj meri traumatizovani dodeljenom ulogom hranilaca porodice u valu retradicionalizacije i repatrijarhalizacije. Oni se nalaze u paradoksalnoj situaciji da podjednako kao i ene vrednuju porodicu, ali da istovremeno nemaju jo uvek dovoljno izra enu ulogu u porodi nom ivotu, kao i da imaju veoma ograni ene mogu nosti u javnoj sferi da ostvare svoju ulogu hranilaca . Zna i, ni u javnoj, ni u privatnoj sferi, mu karci ne mogu da se realizuju. Na primer, mu karci bi, kao i ene u podjednako esto ostavili posao kada bi imali dovojno novca (43% i 42% m).  Frustracija se ogleda u stavovima o tome da je mu karcima te e , i u op toj krizi maskuliniteta , koja se o ituje u mnogo razli itih aspekata. U velikoj meri ispra enjena i uzdrmana rodna uloga mu karaca, uz realno ja anje egalitarnosti u privatnoj i javnoj sferi, uz 94 sve oscilacije, doprinosi ja anju patrijarhalnih ideologija, kao reakcije. Ipak, promene na nivou pona anja odvijaju se u pravcu uspostavljanja egalitarnosti, ak i kada stavovi reflektuju patrijarhalnu ideologiju. Mu karci su, kao oni koji se odupiru promenama rodnih odnosa, ujedno i oni koji iskazuju konzervativnije stavove u odnosu na ene. (Da u svakoj porodici mora da se zna ko je glava porodice sla e se, ili se veoma sla e, 71% mu karaca i 58% ena. Da abortus treba zabraniti , sla e se, ili se veoma sla e, 36% mu karaca i 30% ena.)  Neprilago enost mu karaca, kriza maskuliniteta , ispoljava se intenzivno u razli itim aspektima vezanim za partnerstvo, a naro ito za roditeljstvo: od nemanja dece, do nepreuzimanja podjednake odgovornosti za roditeljstvo (kroz obavljanje aktivnosti vezanih za decu, kao i kroz nepreuzimanje starateljstva nad decom u slu aju razvoda, nepla anja alimentacije i sl.). Nepreuzimanje odgovornosti u partnerstvu i roditeljstvu od strane mu karaca vodi veoma razli itim ocenama vezanim za zadovoljstvo partnerskim odnosima: mu karci su, naravno, mnogo zadovoljniji od ena.  Krizu maskuliniteta poja ava injenica da mu karci ose aju obavezu da budu hranioci porodice , uz istovremeno jako visoko vrednovanje porodice u odnosu na posao. Na pitanje: koliko im je porodica va na u odnosu na posao? , samo 4% mu karaca i 2% 95 ena je odgovorilo da im je posao va niji. Da su podjednako va ni smatra 32% mu karaca i 34% ena.  Sa retradicionalizacijom i repatrijarahalizacijom je poja an pritisak upravo na mu karce da budu hranioci (breadwinners), a na ene da budu one koje se staraju (caregivers). Paradoks je u tome to je kod ena, pod pritiskom tranzcije i siroma tva, do lo do odre enog uskla ivanja ideolo kog i realnog (one i rade i zara uju i prisutne su u porodici), diskurzivnog i opipljivog, dok je kod mu karaca taj raskorak postao dramati an, proizvode i tako krizu maskuliniteta . Samo oko 27% mu karaca i 26% ena sebe do ivljavaju kao dobitnike tranzcije .  Kriza maskuliniteta poja ava autodestruktivno i destruktivno pona anje mu karaca. ak 44% ena i 56% mu karaca pu i. ak 55% mu karaca sa najni im obrazovanjem redovno konzumira alkohol, nasuprot 26% mu karaca sa visokim obrazovanjem. Ipak, velika ve ina mu karaca (83%) smatra da nasilje u porodici treba o tro ka njavati.  Promene partnerskih odnosa u pravcu dostizanja ve e jednakosti se dogada aju postepeno, iz generacije u generaciju, osim ako okolnosti ne deluju drasti no u nekom drugom smeru (npr. 90- te godine na teritoriji biv e Jugoslavije). Va no je uo iti da je do promena tvrdog patrijarhalnog modela do lo jo pre nekoliko 96 generacija, i to prvenstveno visokoobrazovanih i ena. u krugovima  Ja anje odre enih (kvazi) tradicionalnih i patrijarhalnih vrednosti u javnom diskursu, koje se iskazuju kroz prihvatanje desni arskih ideologija ili izrazit nacionalizam, nema jednostavan transfer na mikro nivo, pogotovu ne na nivo aktuelnog pona anja. Mikro nivo, naj e e, zadr ava svoju vlastitu logiku , dok javni diskurs, naro ito onaj koji je zastupljen u medijima, samo delimi no korespondira sa tom logikom . Tradicionalno se esto konstrui e kroz brisanje memorije o onome to je stvarno postojalo.  Op ti nalaz diskurzivne analize kada je re o rodnim identitetima je da su oni u najve oj meri u procesu duboke transformacije, koja ide u pravcu njihove relativizacije. Relativizacija identiteta se odvija na vi e nivoa: relativiziran je eksplicitno identitet kao takav (ako je ikada i bio uspostavljen kao jasan do ivljaj sebstva, s obzirom na izrazito kolektivisti ku i familijaristi ku prirodu dru tava u tranziciji ), relativizirane su razli ite grupne pripadnosti, uklju uju i i rodnu; i postoji, kod velikog broja ispitanika, jedna vrsta diksurzivne upljine kada je re o identitetu, koja se nadome ta pri om o ivotnom toku i doga ajnosti.  Na individualnom nivou rod deluje na nivou praksi, po automatizmu, u nereflektovanoj svakodnevici. Iz ovoga, dalje, sledi da se rod diskurzivno konstrui e i 97 obnavlja upravo na nivou metadiskursa, onog koji je dominantno prisutan u medijima i uop te u javnosti, a ne u toj meri na nivou praksi u svakida njici. Individualni, grupni i kolektivni identiteti su pod uticajem upravo metadiskursa, iako se prakse menjaju. Ali, prakse ne mogu da uti u na formiranje identiteta ukoliko postoji diskurzivna upljina . Sistem praksi, kao to su pokazale i kvantitativna i kvalitativna analiza u su tini je daleko vi e simetri an pa i kooperativan, nego to se to mo e i itati iz metadiskursa o rodnosti.  Diskurs konfliktnosti pro ima veliki deo diskursa o rodnosti, uklju uju i i konfliktnost me u samim enama. Diskurs konfliktnosti se esto preslikava sa makro nivoa na mikro nivo, kao to su ve pokazale mnogobrojne analize povezanosti naracija o rodu sa naracijama o nacijama. Postoji odsustvo diskursa o saradnji, solidarnosti, kooperaciji, povezanosti, razmeni. Individualnim naracijama o rodnosti nedostaje metadiskurs kooperativnosti u koji bi mogle da se smeste. Dakle, mo e se zaklju iti da i polo aj poluperiferije u odnosu na centar, ali i promene kroz koje poluperiferija prolazi za vreme tranzicije su tinski uti u na rodne re ime. Evidentno je da je tranzicija potencirala krizu maskuliniteta , kao to je i repatrijarhalizacija poja ala pritisak na mu karce da budu hranioci porodice . Agresivna patrijarhalna ideologija se 98 poja ava, upravo da bi nadomestila realnu ispra enjenost mu ke rodne uloge. Ona ima za cilj da domestifikuje i pacifikuje ene koje ba preko S MM uspevaju da oja aju privatno, dok je njihovo osna ivanje u javnosti podr ano obrazovanjem i ulaganjem u sebe . Javni diskursi potenciraju visok nivo nerazumevanja i konfliktnosti me u rodovima, bez obzira to u realnom ivotu, kako podaci pokazuju, postoji porast egalitarnosti, naro ito kod mla ih generacija. Posmatrano iz perspektive teorije poluperiferijalnosti, name e se pitanje da li je ova vrsta modernizacije rodnih odnosa na poluperiferiji vi e u funkciji razvoja centra ili poluperiferije. Ta nova vrsta modernosti (nova u odnosu na socijalisti ku modernost) koja je obele ena neoliberalnom etapom globalnog razvoja i dominacijom multinacionalnih korporacija se uspe no infiltrira kao novi model savremenog ivota , unutar kojeg se oblikuju i rodni odnosi i rodni identiteti. Ta vrsta modernosti je obele ena tolerancijom prema razli itosti , deklarativnim prihvatanjem rodne ravnopravnosti i instrumentalizacijom najbli ih i najintimnijih odnosa (Mili , 2010b). Jednom re ju, radi se o vrednosnom modelu koji esto prikriva nedostatak ljubavi, brige i solidarnosti sa Drugim/Drugom. Rodni re im koji po iva na ovakvoj vrsti izranjaju ih subjektiviteta i ena i mu karaca mo e, na prvi pogled, predstavljati korak napred , u smislu uspostavljanja ve e jednakosti izme u mu karaca i ena, ali on je u su tini korak nazad , jer dubinski instrumentalizuje najbli e odnose, proizvodi kompeticiju iako ukida hijerarhiju, i ne podr ava solidarnost i razmenu. On doprinosi daljoj atomizaciji dru tva i stvaranju 99 atmosfere ovek je oveku vuk . Pri tom se i enska ljudska prava instrumentalizuju u korist razvojnih politika koje pogoduju neoliberalnom kapitalisti kom razvoju. Neoliberalni vrednosni model se normalizuje na nivou najintimnijih odnosa i individualnih identiteta, i time se stabilizuje i na vi im nivoima dru tvene organizacije. Istra ivanja u regionu su ve pokazala da dolazi do izvesne bifurkacije dominantnog rodnog re ima (Blagojevi , 1997, 2008; Mili , 2010b; Bobi , 2010). Dobitnici i dobitnice tranzicije (visokoobrazovani, urbani, mla i, prilagodljiviji, tehnolo ki pismeniji) vi e inkliniraju savremenom modelu rodnih odnosa, koji podrazumeva ve i stepen egalitarnosti, ve u fleksibilnost rodnih uloga i eksperimentisanje sa razli itim seksualnim i porodi nim odnosima, pa i identitetima. S druge strane, gubitnici i gubitnice se okre u, nu no, konomiji pre ivljavanja , retradicionalizaciji, repatrijarhalizaciji (vi e na ideolo kom nivou i na nivou stavova nego u praksi); konzervaciji resursa, ukotvljavanju u lokalne i rodbinske veze. I jedni i drugi preispituju dominantni model rodnih uloga, ali je kod dobitnika to preispitivanje vi e zasnovano na ideolo kom kodu modernosti i evropejstva , dok je kod gubitnika tvrda patrijarhalna ideologija esto samo pokri e za duboko uzdrmane mu ke rodne identitete, odnosno za krizu maskuliniteta (Blagojevi , 1997; Somach, 2011). 100 5. RODNE POLITIKE NA POLUPERIFERIJI: POBUNA KONTEKSTA Evropsko anga ovanje na polju rodne ravnopravnosti u zemljama poluperiferije je u stalnom porastu. EU je pored UN jedan od najva nijih me unarodnih aktera na polju politika rodne ravnopravnosti. Tako e, EU poja ano uklju uje rodnu ravnopravnost u svoju spoljnu politiku i me unarodnu kooperaciju38. Iako nekim politi kim akterima u Srbiji, uglavnom onima koji pripadaju desnoj politi koj sceni, to izgleda kao preterano i neumesno me anje u unutra nje stvari dr ava (Antoni , 2012), a onima koji se nalaze na suprotnom kraju, kao nedovoljno me anje, jer je potreba za uspostavljanjem rodne ravnopravnosti objektivno veoma velika (Blagojevi Hjuson, 2012), injenica je da je itavo polje intervencije u su tini nedovoljno teoretizovano. Kada ka em Videti npr. EU plan of action on Gender Equality and Women´s Empowerment in Development 2010-2015 (http://ec.europa.eu/ development/icenter/repository/SEC_2010_265_gender_action_plan_EN.pdf 38 101 teoretizovano mislim da iskustva koja su proiza la iz razli itih i mnogobrojnih intervencija nisu adekvatno poop tena, odnosno da ne postoji teorija srednjeg obima, ili uzemljena teorija ( grounded theory ) koje bi omogu ile da se od drve a vidi uma . Intervencije javnih politika su naj e e polje delovanja razli itih ekspertkinja i eksperata koji dobijaju veoma specifi no znanje, i koji implementiraju projekte, bez adekvatnog teorijskog oru a za razumevanje problema. Javne politike u ovoj oblasti se naj e e vide, naro ito od strane kriti ara (Antoni , 2012), kao serija poteza koja poku ava da dru tvenim in injeringom nametne ono to je datim dru tvima strano i to ona prirodno odbacuju . Kriti ari rodnih politika iz konzervativnog politi kog spektra obi no laviraju izme u paternalisti kog odnosa prema enama ( ene treba tititi jer su majke), i okrivljavanja ena (one su upropastile mu karce, one ugro avaju mu karce, one su sebi ne i ne e da ra aju - Blagojevi , 1997; Drezgi , 2010). Branioci enskih prava, s druge strane, vide tu problematiku, pre svega, kao problematiku ljudskih prava, a instrumente i institucije kao nu ne u ostvarivanju tih prava. Dva pola u ovoj debati se me usobno isklju uju i me u njima nije mogu e za sada uspostaviti ozbiljan i konstruktivan dijalog. Razlog le i u injenici da se rodnom ravnopravno u, feminizmom, i naro ito ostvarivanjem prava gej populacije, jako politi ki manipuli e i u javnom prostoru i na univerzitetu. Sav otpor prema evropeizaciji , koji je na poluperiferiji velikim delom opravdan i racionalan, se simboli ki fokusira na rodnu ravnopravnost, i posebno na ostvarivanje prava seksualnih manjina. Ovo je 102 rezultat, izme u ostalog, i odsustva kriti kog evro-skepti nog diskursa, koji ne bi bio desni arski i konzervativan, i koji ne bi tra io la na re enja u konzervaciji ili retrogradnim kretanjima (npr. romantiziranje seoskog ivota). Tako se teorijski i diskurzivno upra njeno mesto popunjava konzervativnim ideologijama koje se lako aktiviraju u dru tvima poluperiferije. Akteri koji sprovode rodne politike uglavnom te politike posmatraju kao logi nu posledicu potrebe da se umanje nejednakosti izme u ena i mu karaca, a ne kao polje koje ima svoje specifi nosti i koje i samo treba razumeti unutar nekog konteksta, lokalnog ili globalnog. Rodne politike na poluperiferiji, se sprovode na na in koji esto ima ozbiljne kontra-efekte, uklju uju i i ja anje antifeminizma. U kojoj meri antifeminizam nije naivna politi ka retorika mo da najbolje govori podatak da je norve ki masovni ubica Anders Breivik, bio inspirisan upravo srpskim nacionalisti kim teoreti arima za pisanje svog Manifesta mizoginije , a time i za masovni zlo in koji je po inio u Norve koj. Poseban problem u sprovo enju politika rodne ravnopravnosti predstavlja i injenica da se one ne samo dekontekstualizuju, odnosno unose kao neka vrsta globalnih politika (naro ito pod uticajem UN,WB i EU), ve i da se one prilikom unosa u neki kontekst de-historizuju. Unos politika od spolja stvara utisak da nema unutra njih aktera, da ih nikada nije ni bilo, to antifeministi koriste kao dokaz da se radi o stranim pla enicima . I ovde se u su tini lako proizvodi zabuna, koja se dalje iri u op tem narastaju em konzervativnom 103 okru enju. Zaboravlja se i potiskuje znanje o autenti nim i autohtonim enskim pokretima, o tome da feminizam nije jednostavno neki uvezeni proizvod koji nema veze sa stvarnim potrebama ena, ve da je on u su tini pojam kojim se pokriva itavo mno tvo razli itih enskih i mu kih naprednih inicijativa koje su postojale tokom istorije, a koje su bile usmerene ka uspostavljanju rodne jednakosti. U prostoru Srbije, u istra iva koj literaturi, ve je u velikoj meri dokumentovano postojanje autenti nog pokreta. injenica da u zemljama poluperiferije nije bio dovoljno razvijen pokret samoosve ivanja tokom perioda socijalizma, iako je on nesumnjivo postojao, samo doprinosi prividu o tome da su rodne politike do le od spolja , te da one ne mogu da funkcioni u u kontekstu poluperiferije. U ovom istorijskom trenutku, odnos evropskog centra i zemalja u okru enju kada je re o rodnoj ravnopravnosti nastavlja da bude jedan od kriterijuma za pridru ivanje EU. To tako e zna i da e ovih intervencija biti sve vi e, a ne sve manje, bar do jedne ta ke, ta ke prisajedinjenja. Ali, to tako e zna i i da e se debate o javnim politikama nastaviti. Zato je cilj ovog poglavlja da na izvestan na in pomeri fokus sa istro enih antifeministi kih i liberalno-feministi kih debata39, ka One su istro ene , ne u smislu politi ke relevatnosti, ve argumenata koji se neprestano recikliraju i ne donose ni ta novo. U kontekstu poluperiferije, pa i Srbije, veoma je va no da se javne debate politi ki nastave, pa i poja aju, kako se ne bi dalje klizilo u konzervativan patriotizam koji je i opasan i kontraporduktivan, a veoma esto i krajnje licemeran. Ali, jo je va nije da se adekvatno znanje institucionalizuje, kao se ne bi stalno ispo etka uspostavljao neophodni konsenzus o tome ta su ljudska prava i ta je rodna ravnopravnost. 39 104 sadr ajnijoj diskusiji o tome ta su rodne politike i kako ih je mogu e sagledati u nekom kontekstu. Osnovna ideja je da je neophodno konceptualizovati ono to je na terenu , da je neophodno teoretizovati prakse i diskurse rodnih politika, kao bi se omogu ila konstruktivna intervencija u dru tvenu realnost. Sama injenica da ak ni me u akterima ne postoji svest o tome da je ovo polje, polje rodnih politika, mogu e teoretizovati, ukazuje na svu dubinu problema. ta zna i teoretizovati intervencije javnih politika u polju rodne ravnopravnosti na poluperiferiji? To zna i, pre svega, konceptualizovati te intervencije, a zatim ih smestiti u kontekst poluperiferije Evrope, i na kraju, ukazati na dublju strukturnu povezanost izme u intervencija i njihovih efekata. Drugim re ima, intervencije javnih politika se na taj na in sagledavaju kao dru tvena delatnost koja ima svoju imanentnu logiku, manifestnu i latentnu funkciju, i koja vr i uticaj koji je u velikoj meri uslovljen karaktersitikama konteksta unutar koga se vr i intervencija i njene uvremenjenosti. Rodni re imi, kao to je ve obja njeno, u su tini korespondiraju sa odre enim dru tvenim kontekstom i njegovim karakteristikama. ene i mu karci ne biraju slobodno svoje rodne uloge, identitete i rodne karakteristike, ve su oni u velikoj meri odre eni samim obrascem rodnog re ima u odre enom kontekstu. Transformacija rodnih re ima je ograni ena resursima unutar konteksta, a ti resursi uklju uju i znanje, i materijalne resurse, i institucije, i obi aje i prakse, i karakteristike dru tvene strukture (egalitarna ili izrazito hijerarhijska dru tva, 105 zatvorena ili otvorena), i dru tvenu memoriju, pa i stanje kolektivne svesti. ak je i pobuna protiv takvog reda stvari, ovaplo enog u nekom dominantnom obrascu rodnom re imu, odre ena samim takvim rodnim re imom. Otud se i enski pokreti me u sobom veoma razlikuju, iako imaju mnogo dodirnih ta aka, kao to se razlikuju i solidarnost ena, njihova organizacija, me usobna podr ka ili kompeticija. Karaktersitike rodnih re ima na poluperiferiji, o kojima je ve bilo re i, kao i celokupan razvojni, socijalni, ekonomski, politi ki i kulturni kontekst, neophodno je uzeti u obzir prilikom uno enja javnih politika koje e doprinositi pove anju rodne jednakosti. Ovaj zadatak je veoma slo en upravo zato to, iako je intervencija neophodna, ona treba da bude koherentna sa razvojnim politikama u razli itim oblastima i da te i smanjivanju kontraefekata. S obzirom na izra enu krizu maskuliniteta i ja anje konzervativnih ideologija na poluperiferiji, implementiranje politika rodne ravnopravnosti suo eno je sa velikim izazovima. Kako prime uju razli iti istra iva i rodnih politika na poluperiferiji, problemi implementacije tih politika bi se mogli podvesti pod naslov vi e prihvatanja, nego obavezavanja 40, to zna i da zemlje koje su procesu pridru ivanja, kao to je to slu aj i sa mnogim drugim oblastima, deklarativno izra avaju spremnost da neke stvari menjaju, ali pokazuju su tinsku nespremnost da se upuste u stvarnu promenu. Istra iva ica rodnih politika u Hrvatskoj i Makedoniji, Andrea Spehar je 40 Ovo je navod iz istra ivanja koje je obavila Andrea Spehar, radi se o iskazu jedne u esnice iz Hrvatske. 106 pokazala da je proces prisajedinjenja nesumnjivo vezan za neke nesporne dobiti kada je re o rodnoj ravnopravnosti, kao to su:  uvo enje novih zakona  uvo enje institucionalnih mehanizama za unapre enje rodne ravnopravnosti  ja anje enskih pokreta legitimnosti (Spehar, 2012) i zadobijanje njihove Ali, istovremeno, raste broj injenica koje pokazuju da, na du e staze, proces prisajedinjenja ima ambivalentne i ak kontradiktorne efekte na rodnu ravnopravnost u razli itim zemljama. Izme u razli itih dru tvenih aktera u porastu je saglasnost da postoji veliki jaz izme u proklamovanih ciljeva i aktuelne implementacije. Iskustva zemalja iz Centralne i Isto ne Evrope, kao i iz Bugarske i Rumunije, ve pokazuju da je problem sa tzv. implementacijom zakona i javnih politika dubok, da se ak preobra ava i u backlash , te da zaslu uje vi e pa nje. Zato u ovom trenutku raste spremnost da se procesu ja anja rodne ravnopravnosti na putu prisajedinjenja pristupi kao kompleksnijem i vi e kontekstualno senzitivnom nego to je to ranije bio slu aj. Andrea Spehar tako e pokazuje, pore enjem Makedonije i Hrvatske, kako fasadne demokratije na Zapadnom Balkanu stvaraju imanentne prepreke za uspostavljanje vi eg nivoa rodne ravnopravnosti. Ona smatra da EU strategija proizvodi slab efekat na de facto rodnu ravnopravnost iz sede ih razloga: 107  EU anti-diskriminaciona politika se defini e u okvirima liberalnog individualizma, koji malo doprinosi bavljenju irim strukturalnim aspektima rodne ne/jednakosti;  Implementacija prihva enih zakona u Hrvtaskoj i Makedoniji je spora i nekonzistentna zbog lo e vladavine (governance). Korumpiranost elite (elite corruption) i zatvaranje elite (elite closure) proizvode najve u tetu, jer oba rade protiv klju nih principa demokratije i rodne jednakosti. Korumpiranost elite, s jedne strane, ugro ava vladavinu prava, a s druge strane podriva jednakost prava.  Nedostatak rodne osve enosti uti e na implementaciju EU direktiva o rodnoj jednakosti (Spehar, 2012). Spehar predla e preokret od jednakosti prava na jednakost rezultata . dakle, ak i kada su ene i mu karci jednaki po svojim pravima, to jo uvek ne zna i da su oni u realnosti jednaki. Problem implementacije je tako e povezan sa injenicom da postoji zamor rodom na nivou EU i zamor prisajedinjenjem na nivou Balkana. Razli ita istra ivanja pokazuju da normativna uloga EU raste ili opada u zavisnosti od intenziteta procesa pridru ivanja. Tako, na primer, u Turskoj je EU igrala veoma pozitivnu ulogu u periodu kada je to pribli avanje intenzivirano, dok sada sa usporavanjem, odnosno odlaganjem prisajedinjenja, postoji i slabljenje civilnog sektora, a pitanje rodne jednakosti se koristi u unutra njim politi kim nadmetanjima (Tunkrova, 2010). 108 Imaju i u vidu navedena saznanja i polaze i od napred razra ivane teorije poluperiferijalnosti, poku a u da uka em na jo neke od lekcija koje proizilaze iz nedovoljnog uva avanja kontekstualne specifi nosti poluperiferije kao celine, i njenih pojedina nih dru tava. Analiza ije u zaklju ke ovde ukratko izneti proiza la je, s jedne strane iz mog dugotrajnog bavljenja teorijom/istra ivanjima/politikama, a s druge strane, iz konkretnog ekspertskog anga mana koji se odnosio na mapiranje rodnih projekata koje je vedska donatorska organizacija Sida finansirala u periodu od 2001-2012, u Isto noj Evropi i na Zapadnom Balkanu (Review of Gender Equality - Desk Study, mart 2013 - Hughson, 2013). Ekspertski rad na ovom pregledu mi je pru io jedinstven uvid u veliki broj projekata i aktivnosti koje su se odnosile na rodnu ravnopravnost i osna ivanje ena u 12 zemalja, tokom 10 godina, i omogu io mi je da u em u dublju ravan razumevanja kako politike deluju u odre enim kontekstima, i ta su lekcije koje mogu da se nau e. Ovde u se osvrnuti samo na neke od klju nih lekcija41. Osnovni nalaz moje analize bio je otkri e polja koje sam nazvala polje javnih politika na planu rodne ravnopravnosti (field of policy intervention in domain of gender equality). Pra enje velikog broja projekata u raznim zemljama u relativno dugom periodu mi je omogu ilo da utvrdim da zaista postoji jedno, konzistentno i koherentno, polje dru tvene delatnosti koje se postepeno menja i razvija, ali koje ima i svoju unutra nju logiku rasta i razvoja. Polje je, dakle, dinami no, i ono se menja ira verzija studije je u pripremi za tampu, na englskom jeziku, i bi e objavljena tokom 2015. u Austriji. 41 109 na osnovu nau enih lekcija i razli itih vektorskih uticaja, uklju uju i ekonomske i politi ke sile. Me utim, nesporna je njegova unutra nja konsizistentnost, pri emu su pojedina ni projekti usmereni ka uspostavljanju rodne jednakosti u stvari oru a javnih politika, sme tenih u iroko polje intervencije. Da bi se na inili odgovaraju i izbori kada je re o po eljnim javnim politikama, va no je razumeti kako se samo polje rodnih politika menja. Donji grafikon pokazuje, na osnovu analize projekata koje je Sida finansirala u periodu 2001-2012 kako se to polje transformisalo i kako je menjan njegov fokus. Iako je ova shema provizorna i nije primenljiva u potpunosti na svaku zemlju, ono to je va no je da postoje faze, ciklusi, postepeno irenje, i osvajanje novih prostora i metoda intervencije, dok stari fokusi, kao to su oni u samom sredi tu ( ene rtve nasilja, GBV, trafikovanje i ostalo) ostaju u samom centru i dalje. Ono to se doga a sa ovim poljem intervencije je da ono raste, obuhvataju i sve vi e i vi e novih oblasti, to onda uvodi nove izazove za sve dru tvene aktere. Rast polja, drugim re ima, ima pozitivne strane, ali name e i ograni enja koja se ispoljavaju pre svega u tome da se radi u novim oblastima, pre nego to se postigao odgovaraju i nivo promene u onima ranije zapo etim. Istovremeno, simultanost intervencija u razli itim oblastima predstavlja tako e zna ajan izazov. Poluperiferija, kao to je ve obja njeno, ima izrazit dijahronicitet, kao i specifi nu temporalnost vezanu za raz-razvoj, pa je simultano odvijanje intervencije putem javnih politika i zakona, zaista veliki izazov. 110 Rast polja rodnih politika (razvoj polja projekata/programa koji su se odnosili na rodnu ravnopravnost) osna ivanje mu karaca da podr e ene i da promene tradicionalne rodne uloge, rodno bud etiranje, ene u sektoru bezbednosti ekonomski razvoj, razvoj seoskih podru ja, pru anje ka seoskim podru jima i regionima izvan metropola, lokalni razvoj zakonska regulativa, uspostavljanje mehanizama, primena zakona ene u politici, podizanje svesti, ensko umre avanje manjinska pitanja, ensko zdravlje, reproduktivna prava ene rtve nasilja i ratova, humanitarni projekti 111 Kada se pogleda gornja shema u periodu od deset i vi e godina, i kada se analiziraju projekti i programi, uz uklju ivanje uvida koji sam kao dugogodi nja ekspertkinja i aktivistkinja tako e stekla, otkriva se veoma zanimljiva slika razli itih vrsta pomeranja, koja dugoro no oblikuju polje i stvaraju novu svest, razumevanje i znanje o tome kako treba intervenisati u dru tvenu realnost da bi se proizvela po eljna promena. Ta pomeranja su slede a:  od enskih nevladinih organizacija ka institucijama  od retkog i rasejanog znanja ka sistemati nijem i koncentrisanom znanju i rodno osetljivoj statistici  od nedostaju e regulacije ka pravnoj regulaciji  od pravne regulacije ka implementaciji  od nasilja ka politici ka ekonomiji  od pojedina nih intervencija ka celovitijim uvidima  od pojedin anih projekata projektima/programima koji dru tvo na margini, ka obuhvataju itavo  od fokusa isklju ivo na ene ka rodnosti  od kompeticije izme u nevladinih organizacija i institucija, ka vi e kolaborativnom pristupu  od aktivizma ka profesionalizmu  od enskog pokreta ili enskih inicijativa (autenti nog, autohtonog, bez donatorskih podsticaja) ka enskim nevladinim organizacijama i ka projektima koji su 112 podstaknuti zahtevima i o ekivanjima donatora (donor s driven projects)  od nedostatka znanja iz oblasti rodnih studija, ili prihvatanja znanja iz centra, ka vi e kreativnom pristupu proizvodnji znanja, sa vi e regionalnim i nacionalnim vlasni tvom (ownership)  od zemalja koje su u konfliktu, ka regionalnoj saradnji  od haoti ne situacije na tr i tu rodne jednakosti ka vi e razvijenoj podeli rada izme u razli itih aktera vezanih za rodne politike  od nejasnih kriterijuma za dodeljivanje projekata i finansija, ka sve disciplinovanijem pristupu (RBM result based managment) koji zahteva specijalizovano znanje, koordinaciju i upravljanje. Sva ova pomeranja koja le e u osnovi kvantitativne transformacije ovog polja (u smislu broja aktera/ki, projekata, insitucija i organizacija, finansija itd.) kao i kvalitativne, identifikovana su na osnovu onog to se doga alo na poluperiferiji Evrope. Poluperiferija Evrope je kontekstualizovala, obradila rodne politike po svojoj meri, i ona to nastavlja da ini, uz sva ograni enja i mogu nosti koja u tom procesu nastaju. Ona je, tako e, u velikoj meri sama osmi ljavala i unapre ivala ove politike, odnosno postoji veoma visok nivo vlasni tva (ownership) nad rodnim politikama na poluperiferiji, i to naro ito na Balkanu. 113 Sva ova pomeranja unutar polja rodnih politika su va na sa stanovi ta rodnih politika, jer omogu uju da se bolje razume ta je mogu e, ali i ta je u izvesnom smislu naprednija faza. Od humanitarnih projekata koji su zapo eli sa ratovima na Balkanu, do otkri a enskih pokreta na Balkanu (Hrvatska, Srbija), polje intervencije se postepeno irilo sve do nivoa holisti kog pristupa, totalnog i svestranog zahvata u patrijarhalnu dru tvenu matricu. Taj holisti ki pristup je sadr an u ideji o gender mainstreamingu, odnosno urodnjavanju, svih institucija i dru tva u celini, i on podrazumeva uklju ivanje mu karaca. Ekspanzija polja u ovom relativno kratkom istorijskom vremenu ukazuje na ogromne potencijale koje ima postsocijalisti ka poluperiferija, kada je re o emancipaciji ena. Tome svakako doprinosi i druga ija istorija patrijarhata na njenim prostorima, kao i sna no dejstvo egalitarne ideologije za vreme socijalizma, ije naslage i pozitivni efekti jo uvek nisu u potpunosti izbrisani iz kolektivne memorije. Ipak, treba napomenuti da brzo irenje ovog polja rodnih politika, uz uno enje novih tema, vodi u opasnosti od zasi enja, koja se iskazuje time to su neke teme jako diskurzivno pokrivene u javnosti, iako u realnosti nema ve ih pomaka (na primer, nasilje protiv ena, ili u e e ena u politici). Polje rodnih politika menja se i pod uticajem promena u sferi javnih politika uop te, a koje izme u ostalog uklju uju i brz razvoj ICT tehnologija, kao i promene me unarodnog okru enja (krize, odlazak donatora, mogu nost dobijanja novih fonodva, ve e u e e raznih multilateralnih tela, poja ana regulacija putem me unarodnih rezolucija, konvencija, 114 uvo enje rodnih indikatora itd.). Postoji, tako e, zna ajan rast znanja u okviru enskih i rodnih studija u centru, ali i na poluperiferiji. Sve ove promene prenose se u polje rodnih politika i uti u na promenu njegove logike funkcionisanja. Projekti/programi reflektuju i ove promene, i nove mogu nosti, ali i novu logiku tednje koja se pojavljuje u me unarodnim odnosima. Me utim, ne samo da se menja ovo polje, kao i njegova interakcija sa kontekstom, ve se menjaju i me unarodni i poluperiferijski konteksti. Sve vi e ja a jedna vrsta dezulizionisanja donatora da stvari na poluperiferiji mogu uspe no i brzo da se pomene u odgovaraju em pravcu, to je rezulatat vi e faktora: finansijske krize i logike tednje ; ambivalentnih politi kih poruka koje sti u sa poluperiferije (za i protiv EU) ; razumevanja da ene kao ni enske organizacije, ipak ne mogu da zaustave ratove niti da budu glavni nosioci me uetni kog pomirenja, mada njihovi napori nesporno predstavljaju zna ajan simboli ki kapital; sumnje u kvalitet i izvesnost tranzicije ; neizvesnost samog procesa prisajedinjenja; sve vi e izra eno razumevanje da su kulturne razlike izme u dru tava velike i da to mo e jako uticati na mogu nost realizacije projekata i programa. Drugim re ima, postaje sve vi e jasno, svim zainteresovanim stranama, da strukturne razlike izme u centra i poluperiferije mogu da zaustave dalje ulaganje u rodne politike kao i u druge promene dru tava na poluperiferiji. Ovaj novi kontekst dezulizionisanja zahteva u stvari nove pristupe u rodnim politikama. 115 Na konkretnijem nivou, nivou pojedina nih dru tava na poluperiferiji, analiza koju sam radila je pokazala da uspeh pojedina nih projekata/programa u kontekstu pojedina nih dru tava zavisi od specifi nih elemenata, kao to su: uvremenjenost (timing), politi ki momentum; akumulacija proiza la iz prethodnih koraka itd. Uspe nost zavisi od slede ih faktora, kada je re o kontekstu:  Adekvatne dru tvene kontekstualizacije projekta/programa; koja podrazumeva i kontekstualizovane ciljeve, adekvatnu uvremenjenost, povoljnu politi ku klimu i postojanje odgovaraju ih sredstava da se ispune ti ciljevi;  Adekvatne kontekstualizacije javnih politika koja uklju uje znanje o tome kako funkcioni e polje rodnih politika, u kojoj fazi se nalazi koji kontekst i kako se to polje razvija u konkretnom kontekstu;  Adekvatnog dizajna projekta/programa, RBM projekta, koji omogu uje da se pomo u odre enih indikatora prate rezultati, kao i sam proces, ali i da se tokom realizacije uspostavi proces u enja, te da se te lekcije primene;  Uspeh projekta se mo e meriti uspehom unutar projekta, preko njegovih rezultata, ali se on mo e meriti i ocenjivanjem njegovog uticaja unutar samog socijalnog konteksta. 116 Uspeh projekata kao kontekstualizovana intervencija javne politike kontekstualizacija dru tveni kontekst i uvremenjenost kontekst javne politike i uvremenjenost dizajn projekta ciljevi aktivnosti i rezultati success rezultati na nivou projekta uticaj ( na nivou socijalnog konteksta) Dru tveni kontekstualni inioci su izuzetno va ni, jer oni odre uju ciljeve i aktivnosti, me utim, intervencije u oblasti rodnih politika mogu da ubrzaju, proces, preko lekcija koje su nau ene i diseminacijom najboljih praksi, ak i unutar konteksta koji postavljaju ve a ograni enja. Tako e, u polju rodnih politika, javne politike se esto uvode odozgo , od me unarodne zajednice, EU ili me unarodnih i multilateralnih rodnih aktera (gender stakeholders). Organizacije kao to je UN Women rasejavaju najbolje prakse putem njihovih proizvoda znanja, koji omogu uju br e u enje u polju rodnih politika. Na kraju, jedna od najva nijih lekcija u ovoj analizi vezana je upravo za zna aj momentuma, specifi nog trenutka u kome se projekat osmi ljava i zapo inje. Uspeh projekta u najve oj mogu oj meri zavisi od momentuma, koji je odre en i dru tvenim kontekstom, i momentom u razvoju polja rodnih politika. Donji grafikon pokazuje tri faze u razvoju javne politike, koji se odnose na promenu momentuma: 117 Razvoj javne politike kao promena momentuma Po etna faza, nova javna politika, nova tema se uvodi u kontekst Zrela faza- javna politika dobija pun momentum, nalazi se u punom zamahu faza zasi enja  Po etna faza - faza u kojoj se uvodi nova tema, uspostavlja nova rodna politika, neka konkretna mera, ili formira nova oblast koja ulazi u dru tveni kontekst, je faza u kojoj postoji visok entuzijazam, zbog otkri a ne eg novog; postoji obi no i jako dobra selekcija aktera koji su iskreno zainteresovani za problem; postoji intenzivno u enje i podizanje svesti o problemu; razli iti akteri zauzimaju svoje pozicije i formiraju se formalna i neformalna mre a zainteresovanih strana i aktera.  U zreloj fazi spovo enja javne politike, ona dobija pun momentum, odnosno ona je potpuno uvremenjena i posti u se najbolji efekti. U toj fazi se ustaljuje metodologija, dolazi i do ponavljanja metoda, kao i teritorijalnog i socijalnog pro irivanja i uklju ivanja novih teritorija , odnosno grupa stanovni tva; novi akteri i novi korisnici bivaju uklju eni i posti u se vi i nivo institucionalizacije i profesionalizacije. 118  U fazi zasi enja, koja nastaje kada je neka javna politika prisutna du e vreme u nekom kontekstu, dolazi do zaustavljanja daljeg pro irivanja i kretanja, potencijalni korisnici su ve iscrpljeni (u simboli kom, mada esto ne i u realnom smislu); donatori gube interesovanje; raste kompeticija izme u razli itih zainteresovanih strana koje su sprovodile odre enu socijalnu politiku; tema se institucionalizuje i profesionalizuje (sa vi e ili manje uspeha), ili se, naprotiv, marginalizuje i zaboravlja se ta je prethodno u injeno; uspeh postaje ograni en, a rastu otpori (backlash); stvara se potreba za novim pristupima, temama, metodama i novim razlozima za novu javnu politiku u novom pravcu. Nastupa slede i ciklus. Ove faze i dobar tajming u uno enju, definisanju i sprovo enju javne politike u krajnjoj liniji odre uju i mogu nost njenog uspeha. Momentum je, dakle, neodvojiv od uspeha, i to momentum koji je kontekstualno adekvatan. Iz perspektive teorije poluperiferijalnosti, postaje jasno za to dru tveni konteksti na poluperiferiji imaju poja anu osetljivost na tajming, i za to javne politike ne rezultiraju dugotrajnim promenama okru enja. I dok je, s jedne strane, potpuno zadivljuju e u kojoj meri i kojom brzinom poluperiferija razvija svoje polje rodnih politika, istovremeno je i zabrinjavaju e to te rodne politike ne uspevaju da ostvare trajnije efekte promena. Tako su i inovativnost i hrabrost i entuzijazam razli itih 119 dru tvenih aktera koji su zainteresovani za promociju rodne ravnopravnosti, ograni eni stabilizacijom fasadnih demokratija na poluperiferiji, koja je i sama deo kartografije globalnog finansijskog kapitalizma. 120 LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. Adam F., Makarovic M., Roncevic B., Tomsic M. (2005) The Challenges of Sustained Development: The Role of Socio-Cultural Factors in Eastern-Central Europe. Budapest: CEU Press. Antoni , S. (2011): Isku enja radikalnog feminizma, mo i granice dru tvenog in injeringa, Beograd: Slu beni glasnik. Arrighi G. (ed.) (1985): Semiperipheral Development. Beverly Hills: Sage. Babovi , M. (2010a): Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi:Evropska unija i Srbija, Beograd ISIFF. Babovi , M. (2010b): Socio-ekonomske strategije doma instava u Srbiji: 2003 2007 , u Cveji , S. (ur.) Su ivot sa reformama. Gra ani Srbije pred izazovima tranzicijskog nasle a, Beograd: ISIFF. 121 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Baki -Hayden M.(1995) Nesting Orientalisms: The Case of Former Yugoslavia. Slavic Review 54.4 . Bakker I. (1994) The Strategic Silence: Gender and Economic Policy. London: Zed Books. Bjeli D. and Savi O. (eds.) (2002) Balkan as Metaphor: Between Globalisation and Fragmentation. Cambridge: MIT Press. Blagojevi , M. (1991): ene izvan kruga: profesija i porodica, Beograd:ISIFF. Blagojevi , M. (1994): War and Everyday Life: Deconstruction of Self-Sacrifice , Sociologija, 1994/4. Blagojevi , M. (1995a): Svakodnevica iz enske perspektive: Samo rtvovanje i beg u privatnost , u: Bol i S. (ur.), Dru tvene promene i svakodnevica: Srbija po etkom 90-ih, Beograd: ISIFF. Blagojevi , M.(1995b) Introduction. In: Blagojevi , M., D. Duha ek, and J. Luki , eds. 1995. What Can We Do for Ourselves? Belgrade: Center for Women s Studies, Research and Communication. Blagojevi (1996) Dru tvene karakteristike etni kih grupa: kako meriti diskriminaciju?, in: Polo aj manjina u saveznoj republici Jugoslaviji, Beograd: Serbian Academy of Science. 122 14. 15. 16. 17. 18. 19. Blagojevi , M. (1997) Roditeljstvo i fertilitet Srbija devedesetih. (Parenthood and Fertility,- Serbia in the 90-ies) Beograd: ISIFF. Blagojevi M. (1998) (prir.) Ka vidljivoj enskoj istoriji: enski pokret u Beogradu 90-tih, Beograd: Centar za enske studije Blagojevi , M. (2000) Patriotizam i mizoginija: mit o srpskoj mu kosti (Patriotism and misogyny: myth of Serbian masculinity), in: Blagojevi M. (ed.) Mapiranje mizoginije u Srbiji, diskursi i prakse (Mapping Misogyny in Serbia: Discourses and Practices), Beograd: AZIN. Blagojevi , M. (2002): ene i mu karci u Srbiji 19902000, Urodnjavanje cene haosa, u Srbija krajem milenijuma, razaranje dru tva, promene i svakodnevni ivot, Beograd: ISIFF. Blagojevi M. (2003). Women s situation in the Balkan countries.Report for the EU Parliament (No. IV/2002/16/03), presented at the EU Parliament, Committee on Women s Rights and Equal Opportunities. Brussels: 10-6-2003. Blagojevi M.(2004a) Creators, Transmitters and Users: Women s Scientific Excellence at the Semiperiphery of Europe. In: Gender and Excellence in the Making. European Commission, Directorate- General for Research, Luxemburg. 123 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. Blagojevi , M. (2004b). Conflict, Gender and Identity: Conflict and Continuity in Serbia, in: Seifert, R. (ed.), Gender, Identitaet und kriegerischer Konflikt. Das Beispiel des ehemaligen Jugoslawien, Muenster: Lit-Verlag. Blagojevi M.(2005) Akademikerinnen von der SemiPeripherie Europas: Das neue europaische Proleteriat?In: Wlatraud Ernst (Hg.): Leben und WirtshchaftenGeschlechterkonstruktionen durch Arbeit, Lit Verlag Munster Blagojevi , M. (2009) Knowledge Production at the Semiperiphery: A Gender Perspective. Beograd: IKSI. Blagojevi , M. (2010) Feminist Knowledge and Women s Movement in Serbia: Strategic Alliance. Aspasia 2010/ Volume 4. Blagojevi , M.(2012) ene i mu kraci u Srbiji: ta nam govore brojevi? Beograd: UN Women. Blagojevi Hjuson, M. (2013a) Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakida nji ivot, Beograd: UN WOMEN. Blagojevi , M. (2013b) Transnationalization and its Absence: The Balkan Semiperipheral Perspective on Masculinities, in: Hearn J., Blagojevi M. and Harrison K. (eds.): Transnational Men: Beyond, Between and Within the Nations, NY: Routledge. Blagojevi -Hughson, M. and Bobi , M. (2014) Understanding the population change from semi124 28. 29. 30. 31. 32. 33. peripheral perspective: Advancement of theory, Zbornik Matice srpske za dru tvene nauke. 2014 (148). Bobi , M. (2012): Rodna (ne)ravnopravnost: reprodukcija patrijarhata na lokalnom nivou, u Petrovi M. (ur.) Globalnost transformacijskih procesa u Srbiji, Beograd: ISIFF i igoja. Cahalen D. (1996) What Stalin and Reagan told us to think: The reproduction of the Cold War paradigm in American academia, Replika, Special Issue: Colonization or Partnership? Eastern Europe and Western Social Sciences, Budapest. Cerwonka A. (2008) Traveling Feminist Thought: Difference andTransculturation in Central and Eastern European Feminism, Signs Journal in Culture and Society, The University of Chicago, 33/4 . Connell, R. (2007) Southern Theory: The Global Dynamics of Knowledge in Social Science: Social Science and the Global Dynamics of Knowledge. Unwin: Polity Press. Connell, R. (2013) Between periphery and metropole. Towards a polycentric social science. In: Danell, R.; Larsson, R. & Wisselgren, P. (eds.) Social Science in Context. Historical, Sociological, and Global Perspectives. Falun: ScandBooks. Connell, R. (2014) Margin becoming centre: for a worldcentered rethinking of masculinities. Norma: International Journal for Masculinity Studies, 125 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. Published online: 30 August 2014 (http://dx.doi.org/ 10.1080/18902138.2014.934078). Csepeli G., Orkeny A., Sceppele K..L.. (1996) Acquired Immune Deficiency Syndrome in social science in Eastern Europe , Replika, Special Issue: Colonization or Partnership? Eastern Europe and Western Social Sciences, Budapest. Daskalova, K. (2000): Women s Problems, Women s Discourses in Bulgaria. In: Gail S., and Kligman G. (eds.), Reproducing Gender: Politics, Public and Every Day Life after Socialism. Princeton: Princeton University Press. Doj inovi -Ne i B.(2010) Translation as Border-Crossing: Virginia Woolf s Case, Trans, Revue de litterature generale at comparee, No 9 (http://trans.revues.org/417). Drakulic, S. (1992)How We Survived Communism & Even Laughed, New York, NY: HarperCollins Publishers. uri , D. (2013) Politika fizi ke kulture, moderni ples i tri narativa o Magi Magazinovi , Knji enstvo (http://knjizenstvo.rs/magazine.php?text=98). Drezgi , R. (2010): Bela kuga me u Srbima o naciji, rodu i ra anju na prelazu vekova, Beograd: Institut za filozofiju i dru tvenu teoriju. Einhorn B. (2006) Citizensip in an Enlarging Europe: From Dream to Awakening. New York: Palgrave MacMillan. 126 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. Eisenstadt, S.N. (2002) (ed.) Multiple Modernities . New Brunswick: Transaction Publishers. Eisenstein, Z. (1997) Women s Publics and the Search for New Democracies. Feminist Review 57:140 67. Eisenstein Z. (1998) Global Obsenities: Patriarchy, Capitalism, and the Lure of Cyber Fantasy. NY: NY Universty Press. Enwise Report: Waste of Talents: turning private issues into a public debate (2003), European Commission http://europa.eu.int/comm/research/sciencesociety/women/enwise/events_en.html. Fraser N. (1997) Justice Interruptus: Critical Reflections on the Postsocialist Condition. New York, London: Routledge. Funk N. (2004) Feminist Critique of Liberalism: Can They Travel East? Their Relevance in Eastern and Central Europe and the Former Soviet Union. In: Signs: Journal of Women in Culture and Society. vol 29, no.3. Funk, N. (2014) A very tangled knot:Official state socialist women s organizations, women s agency and feminism in Eastern European state socialism, European Journal of Women s Studies, Sage, 30 June. Gal, S. and Kligman G. (2000a) The politics of gender after socialism. A comparative-historical essay. Princeton: Princeton UP. 127 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. Gal, S. and Kligman G. (2000b) (eds.) Reproducing Gender: Politics, Publics, and Everyday Life after Socialism. Princeton UP. Griffin G (2002) Gender Studies in Europe:Current directions. In: Passerini L., Lyon D. and Borghi L. (eds.)Gender Studies in Europe. Firenza: European University Institute and Robert Schuman Centre for Advanced Studies. Grunberg L. (2003) Compromises in institutionalizing gender studies: Expert in gender (in Romania) What for?, ENWISE workshop: Starting a Debate With Women Scientists from the Balkan Region. Brussels, 1112 November 2003. Harding S. (ed) (1987) Feminism and Methodology: Social Science Issues. Bloomington: Indiana UP. Harding S. (1998) Is Science Multicultural? Postcolonialisms, Feminisms, and Epistemologies. Blumington and Indianopolis: Indiana UP. Harding, S. (2004)(ed.). The feminist theory standpoint reader: Intellectual and political controversies. New York: Routledge. Hartsock, N. (1983) The feminist standpoint: Developing the ground for a specifically feminist historical materialism. In S. Harding, ed. & M. B. Hintikka (Eds.), Discovering reality (pp. 283 310). Boston: Ridel. 128 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. Hearn, J. (1998): Theorizing men and men s theorizing: Men s discursive practices in theorizing men, Theory and Society 27. Hearn, J. (2004) From Hegemonic Masculinity to the Hegemony of Men. Feminist Theory 5 (1): 49 72. Hearn, J. (2009): Patriarchies, transpatriarchies and intersectionalities, in Elzbieta Oleksy (ed.) Intimate Citizenships: Gender, Sexualities, Politics, London: Routledge, pp. 177 192. Hearn, J. and Blagojevi (2013) M. Introducing and Rethinking Transnational Men, in: Hearn J., Blagojevi M. and Harrison K. (eds.) Transnational Men: Beyond, Between and Within the Nations, NY: Routledge. Hearn, J., Blagojevi , M. and Harrison, K. (eds.) (2013): Rethinking Transnational Men: Beyond, Between and Within Nations, New York: Routledge. Heinrich G.H. (1999) (ed.)) Institution Building in the New Democracies: Studies in post-postcommunism. Budapest: Collegium Budapest. Hooks Bell (1984, 2000) Feminist Theory: From Margin to Center, Cambridge: South End Press Horvat, S., and I. tiks (2012) Dobrodo li u pustinju tranzicije: postsocijalizam, Evropska Unija i nova levica na Blakanu. In:. Jad i ,M.; Maljkovi , D. and Veselinovi , A. (eds.) Kriza, odgovori, levica: prilozi za jedan kriti ki diskurs, 159 76. Belgrade: Rosa Luksemburg Stiftung. 129 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. Hughson, M. (2013) Review of Gender Equality Review of gender equality support in Eastern Europe and the Western Balkans (2001 2012) Swedish International Development Cooperation Agency - Sida- Desk Study, march 2013 (manuscript). Ingrao, Ch. and Th. Emmert (2009) (eds.) Confronting the Yugoslav Controversies: a Scholar's Initiative. West Lafayette, IN and Washington, DC: Purdue University Press and U.S. Institute of Peace Press. Klein, N. (2007) The Shock Doctrine: The Rise of Disaster Capitalism. Penguin Books. Koen, M. i Nejgel, E. (1965) Uvod u logiku i nau ni metod, Beograd: Zavod za izdavanje ud benika. Kova evi , N. (2008) Narrating Post/Communism: Colonial Discourse and Europe s Borderline Civilization. London: Routledge. Lutz H. (2002) At Your Service madam! the globalisation of domestic service. Feminist review. Palgrave. Markovi , P. (2003) Ethnic Stereotypes: ubiquitous, local, or migrating phenomena? -The Serbian-Albanian Case, Bonn:Michael Zikic Stiftung. Marody, M. & A. Giza-Poleszczuk (2000) Changing Images of Identity in Poland: FRom the Self-Sacrificing to the Self-Investing Woman? In: Gal, S. & G. Kligman (eds.) Reproducing Gender: Politics, Publics and Everyday Life 130 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. after Socialism (151-175) Princeton: Princeton University Press Meurs, M. and R. Ranasinghe (2003): De-development in Post-Socialism: Conceptual and Measurement Issues , Politics and Society. Mili , A. (1995): Svakodnevni ivot porodica u vrtlogu dru tvenog rasula: Srbija 1991-1995 u: Silvano Bol i (ur.): Dru tvene promene i svakodnevni ivot: Srbija po etkom devedesetih, Beograd: ISIFF. Mili , A. (2010a) Knowledge Production at the Semiperiphery, A Gender Perspective, (prikaz) Sociologija, Vol. LII, N° 4. Mili , A., et al., (2010b): Vreme porodica. Sociolo ka studija o porodi noj transformaciji u savremenoj Srbiji, Beograd: ISI FF i igoja tampa. Misra, J. and Merz, S. (2004): Neoliberalism, globalization, and the international division of care, manuscript, Department of Sociology, University of Massachusetts Amherst. Naumovi , S. (2009) Upotreba tradicije u politi kom i javnom ivotu Srbije na kraju dvadesetog i po etkom dvadesetprvog veka. Beograd: Institut za filozofiju i dru tvenu teoriju Filip Vi nji . Papi , . (1997) Polnost i kultura: telo i znanje u socijalnoj antropologiji, (Genderness and Culture: Body and Knowledge in Social Anthropology) Beograd: BIGZ. 131 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. Petri B. (2005) Citation practices in student academic writing. Unpublished doctoral dissertation. Budapest: Eotvos Lorand University. Petrovi R. (1987) Etni ki apsekt i migracije, Beograd: IIC SSO. Petrovi R. (1991) Demografske osobenosti razvoja Kosova i etni ke prilike, u zborniku: Srbi i Albanci u XX veku, Beograd: SANU Poznanski K.Z. (2000) The Morals of The transition: Decline of Public Interest and Runaway Reforms in Eastern Europe, in: Antohi, S. and V. Tismeneanu (eds.) Between Past and Future: The Revolutions of 1989 and their Aftermath. Budapest: CEU Press. Roncevic B. (2002) Path from the (Semi)Periphery to the Core: On the Role of Socio-Cultural Factors. In: IES Proceedings 1.1(November). Santos, Boaventura de Sousa (2003) The World Social Forum: Toward a Counter-Hegemonic Globalization presented at the XXIV International Congress of the Latin American Studies Association, Dallas, 27-29 March, 2003 (http://www.choike.org/documentos/wsf_s318_sousa.pdf) Santos, Boaventura de Sousa (2004) Interview with Boaventura de Sousa Santos (conducted by Roger Dale and Susan Robertson), Globalisation, Societies and Education, Vol 2(2) July 2004 132 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. Sassen S. (2003) The feminisation of survival alternative global circuits. In: Morokovasic-Muller, U. Erel, Shinozaki K. (eds.) Crossing Borders and Shifting Boundaries. Vol. I, Opladen:IFU. Slavova K. (2001) Looking at Western Feminism through the Double Lens of Eastern Europe. (manuscript) Lecture at the Central European University. Budapest. Somach, S. (2011): Other Side of the Gender Equation: Gender Issues for Men in the Europe and Euriasia Region, USAID Report. Spehar, A. (2012) European Union and Western Balkans: What Prospect for Gender Equality?, in: Kersten-Pejani R., Rajili S. and Voss Ch. (eds.): Doing Gender Doing Balkans, Berlin:Kubon and Sagner GmbH. Stanley, L. and S. Wise (2000): But the Empress has no clothes! Some awkward questions about the missing revolution in feminist theory . Feminist Theory, Vol 1 (3). Stiglitz J. (2003) The Roaring Nineties: Seeds of Destruction. London: Penguin Books. obot, A. (2012) Utemeljivanje rodnog pitanja u srpskoj sociologiji, Sociolo ki pregled, Vol. XLVI no. 3 4 Tallos A. (2001) Women s Strategies of Self-Defenses in the Workplace - Responses to Subordination in Post1989 Hungary. MA thesis. Budapest: CEU Budapest. 133 94. 95. 96. 97. 98. 99. Todorova M. (1997) Imagining the Balkans. Oxford: Oxford UP. Tomi , S. (2014) Realizam i stvarnost: nova tuma enja proze srpskog realizma iz rodne perspektive, Beograd: Alfa univerzitet (https://www.academia.edu/7800874/Realizam_i_stvarn ost_nova_tuma%C4%8Denja_proze_srpskog_realizma_iz _rodne_perspektive_www.fsj.edu.rs_fajlovi_Svetlana3_pr int.pdf) . Tunkrova, L. (2010): The The EU Accession Process and Gender Issues: Central Europe and Turkey, Paper prepared for the Conference Fifth Pan-European Conference on EU Politics, Porto, Portugal 23-26 June 2010. UNFPA (2010) Emerging Population Issues in Eastern Europe and Central Asia: Research Gaps on Demographic Trends, Human Capital and Climate change. http://www.unfpa.org/sites/default/files/pubpdf/bmsablon.pdf. Vujadinovi , D. (2012) Feministi ka perspektiva u sociologiji u Srbiji Sociolo ki pregled, Vol. XLVI no. 3 4. Vu kovi , L. i Trivunac S. (1998) Feministi ka grupa ena i dru tvo, u Blagojevi M. (prir.) Ka vidljivoj enskoj istoriji: enski pokret u Beogradu 90-tih, Beograd: Centar za enske studije 100. Wallerstein, I. (1979) The Capitalist World Economy. Cambridge: Cambridge University Press. 134 101. Weiner E. (2004) Imperfect Vision: Failing to See the Difference Of Central and East European Women. In: Frunza, Mihaela and Theodora-Eliza Vacarescu (eds.): Gender and the (Post) East / West Divide. http://www.genderomania.ro 102. Wessely A. (1996) The Cognitive Chance of Central European Sociology. Replika, Special Issue: Colonization or Partnership? Eastern Europe and Western Social Sciences, Budapest 103. Wickramasinghe M. (2006) An epistemology of gender An aspect of being as a way of knowing. Women s Studies International Forum 29. 104. Wohrer V. (2004) Boder Crossers: Gender Discourses Between East and West . In: Frunza, Mihaela and Theodora-Eliza Vacarescu (eds): Gender and the (Post) East / West Divide. http://www.genderomania.ro 105. Wolff L. (1994) Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on the Mind of the Enlightenment. Stanford: Stanford UP. 106. Young, B. (2005) Globalization and Shifting Gender Governance Order(s). Journal of Social Science Education, (2) 107. Zarycki, T. (2014) Ideologies of Eastness in Central and Eastern Europe. Routledge Series on Russian and East European Studies: Routledge. 135 SA ETAK Ova knjiga predstavlja nastavak rada na idejama o poluperiferiji koje sam razvijala poslednjih desetak godina u nizu publikacija, uklju uju i i knjigu Knowledge Production at the Semiperiphery: A Gender Perspective (2009). Osnovni motiv za pisanje ove monografije bio je taj to je, s jedne strane, ve ina mojih radova na engleskom jeziku, i zato nedovoljno dostupna irem krugu stru ne i nau ne javnosti u Srbiji, a s druge strane, to ovde idem korak dalje u razvoju onoga to nazivam teorija poluperiferijalnosti. Ova teorija, koja je vrsta zasnovane teorije (grounded theory) predstavlja sintezu razli itih istra iva kih nalaza, i to u longitudinalnoj perspektivi, to omogu uje jo vr e i pouzdanije zaklju ke o tome ta se doga a sa rodnim re imima u periodu tranzicije . U Predgovoru knjige iznosim genezu nastajanja ideje i istoriju intelektualnih trajektorija koje su prethodile otkri u poluperiferije, posebnosti rodnih re ima na poluperiferiji, a onda i poluperiferijalnosti kao ireg dru tvenog fenomena. Artikulacija, teorije poluperiferijalnosti, po iva na empirijskim 137 istra ivanjima rodnih re ima, kao i na mojim iskustvima vezanim za sprovo enje javnih politika u zemljama na poluperiferiji Evrope. Prvi deo knjige je posve en obja njavanju problema neadekvatnosti postoje eg teorijskog znanja kojim se pokriva poluperiferija i njeni rodni re imi, i sistemu nesporazuma koji su izra eni u Isto no-Zapadnoj feministi koj debati koja jo uvek traje. Potom sledi navo enje teorijskih linija mi ljenja koje su va an argument u prilog zasnivanja i razvoja teorije poluperiferijalnosti . U samom obrazlaganju onoga to nazivam koordinate teorije poluperiferijalnosti, insistiram na tome da pomeranje sa poluperiferije ka poluperiferijalnosti omogu uje saznajni iskorak. Umesto da fokus bude na teritorijalnom, lokacijskom, geografskom, geostrate kom razumevanju polo aja pojedinih zemalja, postoji mogu nost da se pre e na jo dublji nivo, pri emu poluperiferijalnost podrazumeva sistem strukturalnih dispozicija dru tava na poluperiferiji, koji stoji u vezi sa njihovom lokacijom i teritorijalnoscu, ali koji se e u dubinu njihovog na ina funkcionisanja. Osnovne karakteristike poluperiferijalnosti su slede e: sme tenost izme u centra i periferije; trajno zaostajanje za centrom; ambivalencija prema centru; izrazita hibridnost; izrazita procesualnost i nedovoljna strukturacija; izra eni dijahroniciteti i veoma uslo enjene temporalnosti; nemogu nost da sebe razume jer je fragmentirana i nema iru perspektivu; sklonost ka samo-kolonizaciji u odnosu na centar. Poluperiferijalnost nije samo koncentrisana na 138 odre enoj teritoriji, ve postoji kao fraktalni sistem centara, poluperiferija i periferija. Klju ne karakteristike poluperiferije koja prolazi kroz tranziciju su podcenjivanje vrednosti i devastacija svih resursa; raz-razvoj i vi ak ljudi . U poglavlju koje se odnosi na rodne re ime na poluperiferiji, odre ujem njihove etiri bitne karakteristike koje stoje u naju oj vezi sa poluperiferijalno u:  intenzivno tro enje privatnoj sferi  postojanje (S MM) enskih resursa i u javnoj i u samo/ rtvuju eg mikro-matrijarhata  postojanje krize maskuliniteta  izrazito jake patrijarhalne ideologije. Zatim, koriste i rezultate empirijskih istra ivanja, pokazujem kako se konkretizuju ove karakteristike rodnih re ima u svakodnevnom ivotu na poluperiferiji. Time izvla im vertikalu od globalnog, preko poluperiferije, do individualnog. Na kraju, u poslednjem poglavlju koje nosi naziv Rodne politike na poluperiferiji: pobuna konteksta, bavim se problemom nedovoljne teoretizacije rodnih politika na poluperiferiji, to je usko povezano i sa njihovom dekontesktualizacijom, kao i de-historizacijom. Poku avaju i da, opet na osnovu temeljnog ekspertskog istra ivanja (12 zemalja, 10 godina pra enja rodnih projekata), doprinesem projektu teoretizacije rodnih politika, formuli em polje rodnih politika, kao specifi no polje dru tvenih intervencija, koje ima svoju 139 imanentanu logiku u odre enom kontekstu, i koje se sastoji od niza pomeranja , odnosno koraka u procesu irenja i dru tvenog u enja o po eljnim intervencijama. Razumevanje konteksta intervencije, iz perspektive teorije poluperiferijalnosti, omogu uje bolje razumevanje ograni enja i time pospe uje efekte rodnih politika. 140 SUMMARY Marina Hughson The Semiperiphery and Gender: The Rebellion of the Context This monograph is following a path I have established over a decade ago, in dealing with the phenomena of the semiperiphery. It is a step forward toward defining what is named here as: theory of semiperipheriality. The major idea is that it is necessary to move from a geographical and material connotation of the semiperiphery, to identification of its structural characteristics, which come out from its positionality, being between the core and the periphery. However, based on my previous research and extensive experience, through expert projects related to the European semiperiphery, and mainly postsocialist countries, I try to draw conclusions on structural dispositions of the semiperiphery. In the Introduction, I map out my intellectual trajectories that led to defining the theory of the 141 semiperipheriality. In the second part, under the title What is the theory of the semiperipheriality for? I try to explain how the East-West debate is still going on, and how the global knowledge hierarchies, including feminism, exclude the critical views of Eastern European feminists. The epistemic consequence of such exclusion is profound distortion of knowledge. Further on, I claim that the project of defining this theory is in line with the creation of world-centered-knowledge (Connell, 2014), since it actually allows for the theoretical connection of the semiperipheral societies to the global neoliberal developments. In the following chapter I draw the major coordinates of the theory of the semiperipheriality, including: positionality between the core and the periphery which leads to the mixture of both; lagging behind ; hybridity; diachronicities; de-development and surplus of humans . In the next chapter I explicitly deal with gender regimes at the semiperiphery and their characteristics which can be connected to the semiperipheriality of societies in question. I introduce two concepts: self/sacrificing micromatriarchy , and the masculinity crises , to explain how the dynamics of gender regimes is being shaped largely by wider social processes taking place at the semiperiphery, and in fact being created by semiperipheriality as such. In the last chapter, under the title: Gender policies at the semiperiphery: the rebellion of the context I discuss why the semiperipheral perspective is essential for understanding what works and what does not work in the domain of gender policies. Based on my recent analysis, where I compared gender related projects in 12 countries in Eastern Europe and the Western Balkans during ten 142 years, I develop a model under the name of gender equality policy field , and identify the movements and developments in that field over the time. I also show how the success of the policy project is related to the proper contextualization. Momentum for some gender equality intervention changes, according to a certain cycle, and the success is also highly dependent on that momentum. Finally, I conclude that as much as innovativeness and enthusiasm for gender equality have shaped the policy field in the countries of the semiperiphery, that much the features of the semiperipheriality, including the existence of facade democracies , within the cartography of global financial capitalism, actually shape the scope and possibilities of policy intervention. 143 O AUTORKI Marina Hughson (Hjuson) je sociolo kinja, nau na savetnica u Institutu za kriminolo ka i sociolo ka istra ivanja u Beogradu i radi na potprojektu vezanom za socijanu inkluziju. Bavi se istra ivanjima u oblasti enskih, rodnih i studija maskuliniteta, jo od druge polovine 80-tih. Marina je 1991. doktorirala na feministi koj temi, koju je objavila kao svoju prvu knjigu ( ene izvan kruga: profesija i porodica , ISIFF: 1991). Ona je autorka preko 120 nau nih publikacija iz oblasti rodnih studija, uklju uju i i ve i broj knjiga. Kao profesorka univerziteta radila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i bila gostuju i profesor u Nema koj, Ma arskoj (CEU), Austriji, kao i u zemljama regiona. Bila je predsednica Sociolo kog dru tva Srbije i trenutno je predsednica Sekcije za feministi ka istra ivanja i kriti ke studije maskuliniteta. Kao nacionalna ekspertkinja za rodnu ravnopravnost u estvovala je u kreiranju svih va nijih nacionalnih dokumenata iz ove oblasti. Kao me unarodna ekspertkinja radila je za Evropsku komisiju (koautorka ENWISE Report-a), Evropski parlament (studija o enama na Balkanu, 145 koja je poslu ila kao osnova za Rezoluciju EP), UN DP, UNIFEM, UN Women, USAiD, NDI, SIDU, IFAD, kao i za vlade u regionu. Marina je radila na ekspertskim projektima vezanim za rodnu ravnopravnost u 15-ak zemalja. Ona je bila jedna od liderki enskog pokreta 90-tih godina i osniva ica ve eg broja enskih i civilnih organizacija (Centra za enske studije, A IN-a, Beogradskog kruga, Centra za demokratiju, enske stranke itd), kao i incijatorka prve feministi ke post-komunisti ke konferencije, u Beogradu 1994. godine, i prvog Foruma nevladinih organizacija u Srbiji (1998). Njene najnovije knjige uklju uju: Knowledge Production at the Semiperiphery: A Gender Perspective (IKSI, 2009), Rodni barometer u Srbiji: razvoj i svakida nji ivot (UN Women, 2013) kao i ko-ure ivanje knjige Rethinking Transnational Men: Beyond, Between and Within Nations (Routledge, 2013). Njena polja interesovanja u ovom trenutku vezana su za poluperiferiju, maskulinitete, proizvodnju znanja, rodne politike i svakida nji ivot. 146 CIP 305-055.1/.2 , - , , 1958Poluperiferija i rod: pobuna konteksta / Marina Hughson. Beograd : Institut za kriminolo ka i sociolo ka istra ivanja, 2015 (Beograd : Pekograf). - 146 str. ; 21 cm "Ova monografija je nastala kao rezultat rada na projektu IKSI, (projekat No 47011), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo kog razvoja." --> str. 11. - Tira 500. O autorki: str. 145-146. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 121-135. - Summary: The Semiperiphery and Gender: the Rebellion of the Context. ISBN 978-86-83287-83-3 a) b) COBISS.SR-ID 214036492 -