V. Stanojević O (ne)slaganju vremena

1 Веран J. Станојевић1 Универзитет у Београду Филолошки факултет О (НЕ)СЛАГАЊУ ВРЕМЕНА2 У раду полазимо од чињенице да природни језици варирају, поред осталог, и у зависности од тога да ли су фиксирали параметарску опцију која се морфосинтаксички испољава у могућности или немогућности употребе прошлог времена у допунској клаузи за изражавање симултаности с прошлом радњом уведеном глаголом надређене клаузе. У том смислу, језици се деле на језике са слагањем времена (SOT језици) и на језике без слагања времена (не-SOT језици). У српскоме као језику без слагања времена користи се презент у допунској клаузи за изражавање симултаности прошле радње у подређеној са прошлом радњом у надређеној клаузи. У раду испитујемо случајеве у којима се српски језик понаша као SOT језици, будући да се уз неке глаголе у надређеној клаузи, поред презента може употребити и перфект у подређеној клаузи за изражавање симултаности. Истраживање на корпусу омогућило нам је да издвојимо неколико главних типова таквих глагола, а то су глаголи перцепције, спознаје и неки модални глаголи, од којих се, у србистичкој литератури, већина не помиње у контексту изражавања симултаности у прошлости између подређене и надређене радње. Кључне речи: слагање времена, презент, перфект, глаголи мишљења, говора, перцепције, модални глаголи, српски језик. 1. Уводне напомене Језици варирају, поред осталог, и по томе да ли се у зависносложеним допунским реченицама с надређеним глаголом пропозиционог става3 време зависне клаузе „слаже“ с временом главне. У општелингвистичкој литератури говори се о језицима са слагањем времена (о ‘SOT језицима’ у даљем тексту)4, и о језицима без слагања времена, тј. o неSOT језицима, односно о тзв. параметру слагања времена (в. Грон/Штехов 2010). У SOT језике спадали би, поред осталих, германски и романски језици (али не и румунски), а у не-SOT језике словенски језици, румунски, хебрејски, јапански итд. У језицима који су фиксирали SOT-параметар, симултаност прошлих радњи у зависносложеној допунској реченици изражава се употребом прошлог времена у зависној клаузи, док се у не-SOT језицима за симултаност прошлих радњи користи презент у зависној (допунској) клаузи. У овоме раду размотрићемо случајеве у којима српски, као не-SOT језик, показује нека својства SOT језикâ. Наиме, уз неке типове глагола у надређеној клаузи као да су у конкуренцији презент и перфект у допунској клаузи при изражавању симултаности две прошле радње. Циљ рада је да идентификујемо типове глагола који у српском допуштају употребу прошлог времена у допунској клаузи са значењем симултаности подређене и надређене (прошле) радње, што је суштинска одлика SOT језикâ. Само неки типови таквих глагола спорадично се помињу у србистичкој литератури, али не у контексту феномена 1 [email protected] Објављено у: Српски језик, књижевност, уметност, Књига 1, Српски језик између стандарда, супстандарда и дијалекта. Ур. Милош Ковачевић и Јелена Петковић. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2024. стр. 6778. https://drive.google.com/file/d/1eUYgVyrpxTjVajGxeDW_lHR6wu8LnFxh/view 3 Глаголима говора или мишљења. 4 По конвенцији SOT се користи као скраћеница за ‘sequence of tenses’ (слагање времена). 2 2 слагања времена. Покушаћемо, бар у неким случајевима, и да објаснимо зашто је могуће употребити перфект у зависној клаузи а да се њиме означена радња не локализује нужно антериорно у односу на референцијално време надређене клаузе. 2. Како препознати SOT језик? Критеријум за разликовање SOT од не-SOT jезика јесте могућност/немогућност изражавања симултаности прошле радње 5 означене предикатом допунске клаузе са прошлом радњом 6 уведеном неким од глагола пропозиционог става (тј. глаголима мишљења или говора) у надређеној клаузи. Следећа три исказа, значењски еквивалентна, илуструју поменуту разлику. 7 Наиме, док у примерима на енглеском и француском (1 и 2) прошло време у допунској клаузи може означити симултаност собом означене радње са радњом надређене клаузе, симултаност се у еквивалентном српском примеру (3) изражава употребом презента у допунској клаузи. (1) (енгл.) She said that this delay was but natural. (2) (фр.) Elle disait que c’était tout naturel, ce retard. (3) (ср.) Говорила је да је (то) закашњење сасвим природно. Употреба прошлог времена у српском (је било) радњу зависне клаузе нужно би поставило у однос антериорности према надређеној радњи.8 У том смислу српски није SOT-језик. Александар Белић сматра да постоји слагање времена „по смислу“: „Словенски језици међутим врше само слагање по смислу не дајући му нарочита обележја” (Белић 1941/1998: 285). Ова тврдња је нетачна. Наиме, Белићев савременик, Јесперсен, показао је да је слагање времена 9 морфосинтаксички феномен који се испољава као промена облика глагола подређене клаузе клаузе при преласку из директног у индиректни говор, при чему је глагол надређене клаузе у прошлом времену (в. Јесперсен 1924: 292294). Нема, дакле, слагања времена по смислу. Као што смо видели на примерима (1) и (2), слагање времена подразумева употребу претериталног уместо презентског облика за изражавање симултаности са прошлом радњом означеном предикатом надређене клаузе. Симултаност с надређеном радњом у прошлости, језици без слагања времена, као што је српски, изражавају презентским облицима глагола подређене клаузе (као у примеру 3). Иначе, тзв. „слагање времена по смислу“ Белић илуструје примером Желим да дођеш, који је неадекватан будући да је у обе клаузе употребљен презент, а уз то презент перфективних глагола (‘дођеш’) никако не може означити симултаност с моментом (говора) у коме је актуелна ситуација означена надређеном клаузом (‘желим’) у Белићевом примеру. Прецизније, реч је о прошлим радњама уведеним неким морфосинтаксички прошлим временом. Наиме, прошле радње могу се изражавати и презентом (наративним), али такве употребе су ирелевантне за слагање времена у SOT-језицима. 6 Економичности ради, термином ‘радња’ означаваћемо како догађаје, тако и стања, тј. онтолошки различите типове ситуација уведене предикатом било надређене, било подређене клаузе. Кад год је неопходно истаћи разлике у типу означене ситуације користићемо специфичније термине као што су ‘догађај’ или ‘стање’. 7 Сва три примера ексцерпирана су из паралелног корпуса ParCoLab (http://parcolab.univ-tlse2.fr/). 8 Прецизније, у однос антериорности према референцијалном времену надређене клаузе. 9 Јесперсен уместо термина „слагање времена“ користи термин „временско шифтовање“. 5 3 Нужан, али не и довоољан услов за симултаност с надређеном радњом јесте имперфективни вид у допунској клаузи без проспективне (футуралне) оријентације10. У случају имперфективних глагола који могу имати проспективалну оријентацију попут глагола долазити презент не означава нужно симултаност. Наиме, презентском формом подређеног глагола у исказу Рекао је да Марко долази, природно се означава будућа, типично планирана радња11, а не радња у току.12 Да у српском језику нема слагања времена показују примери типа (4) у којима се за симултаност две радње у прошлости мора употребити презент, за разлику од SOT језика као што је француски у коме се мора употребити прошло време у зависној клаузи (в. пример 5): (4) Пре две године рекао је да је Марија трудна. (5) Il y a deux ans, il m’a dit que Marie était enceinte. Међутим, каткада је и у SOТ језицима могуће употребити презент у допунској клаузи. Услов је да стање ствари означено допунском клаузом буде на снази како у прошлости (тј. у моменту означеном глаголом надређене клаузе), тако и у моменту говора као у примерима под (6), чији преводни еквивалент у српском (7), очекивано, захтева презент. Овај тип интерпретација у SOT језицима познат је под именом „двостуки приступ” („double access reading”) и представља један од темпоралистичких феномена o којима је доста писано и дискутовано у литератури (в. Абуш 1994; Хајм 1994; Штехов 1995; Ogihara 1996, 1999, итд.): (6) He said yesterday that Marie is pregnant. / Il a dit hier que Marie est enceinte. (7) Јуче је рекао да је Марија трудна. Постоји још једна разлика између SOT и не-SOT језикâ, на коју смо већ указивали (в. Станојевић 2024, у штампи). Наиме, ако се допунском клаузом изражавају универзалне истине, у SOT језицима може се, поред прошлог, употребити и садашње време, будући да стање ствари које таква клауза описује важи не само у прошлости него и у садашњости. У не-SOT језицима, какав је српски, презент је једина опција: Грци су знали да је Земља округла, (а не: ... да је била округла), док је у енглеском и француском могућа употреба и прошлог времена: The Greeks knew that the Earth was round; Les Grecs savaient que la Terre était ronde (в. Станојевић 2024, у штампи). На пример, употреба глагола стања као у примеру 3. Но, треба имати на уму да проспективност није неспојива са глаголима стања, о чему сведоче искази са футуралним адвербима, као у примеру: Сутра сам у канцеларији од 9 сати, али и без њих, ако се из контекста види да радња није у току у моменту говора: У канцеларији сам од 9 сати (изречено претходног дана, при чему говорник и саговорник знају да се радња односи на сутрашњи дан). 11 О модалној компоненти у значењу презента имперфективних глагола за изражавање проспективности погледати у: Кликовац (2018: 224). 12 Исто важи и за употребе глагола долазити у независној реченици: Долази Марко. О презенту несвршених тлагола с футуралном интерпретацијом (в. Кликовац 2018: 217232). 10 4 Све у свему, и онда када је у SOT језицима у допунској клаузи могуће употребити презент и онда када то из прагматичких разлога није могуће 13, у српском, као и у другим не-SOT језицима, употребиће се, очекивано, презент. 3. Да ли je презент у допунској клаузи обавезан за изражавање симултаности? На питање под којим се условима у зависносложеној допунској реченици са глаголом надређене клаузе у прошлом времену изражава симултаност главне и зависне радње, чини се као да је дефинитивни одговор дат у претходном поглављу овога рада. Наиме, у SOTјезицима нужно ће се употребити прошло време осим ако прагматички није достуна интерпретација „двоструког приступа“ (double access reading). А у не-SOT језицима, као што је српски, употребиће се презент. Међутим, као што ћемо видети у наставку рада, ствари нису једноставне као што изгледају, барем не кад је српски језик у питању. Чињеница јесте да већина примера из нашег корпуса потврђује предикцију да ће се у допунској клаузи са надређеним глаголом у прошлом времену за значење симултаности употребити презент имперфективних глагола: 14 (8) Рекао сам да је то глупо; - Рекао је да и њега хоће да убије; Отворила му је млада смеђа жена, рекао је да му треба соба и упитао има ли коју слободну; Помислио је да халуцинира; Помислио је да она напољу тражи особу којој би поверила тајну, да она спрема издају; Мислио је да је сам; Мислио је да је она срећна; Веровао је да може да одбије таласе; Када се играо са њом, када је држао у наручју, веровао је да држи дечака; Приметио је да задивљено посматрам његова кола. У примерима под (8), типично се ради о конфигурацијама са допунском клаузом уз глаголе говорења и мишљења у прошлом времену где говорник/наратор преноси туђи говор или мисли.15 SOT-параметар предвиђа употребу презента за симултаност с прошлом радњом надређене клаузе означене глаголима перцепције16: (9) Тамо их је видео како улазе у неки хотел. Попадић се осврнуо у неверици, и опазио да му неко маше.; (…) а кад је спазила да су застрашена, веома немирна због овог сусрета, она се пожури да заврши. ; Лично сам те чуо како урлаш да си ти наш Григорије Зидар! Издалека је чуо како јеца. ; Наједном је осетио да га вино голица у грлу. Међутим, презент у допунској клаузи није једина опција уз глаголе перцепције у надређеној клаузи за изражавање симултаности у прошлости. На то се, додуше спорадично, указује у рецентнијој србистичкој литератури (Танасић 2005, Поповић 2018): Као у примеру (5) где се у француском не може употребити презент будући да трудноћа траје максимално 9 месеци. Тада је, наиме, недоступна интерпретација „двоструког приступа“ (double access) у SOT-језицима. 14 Смо све примере у овоме раду ексцерпирали из електронског (паралелног) корпуса ParCoLab (http://parcolab.univ-tlse2.fr/sr/). 15 О врстама и подврстама туђег говора у српском, укључујући и неуправни, погледати рад Милоша Ковачевића (Ковачевић 2012). 16 У примерима који следе глаголи перцепције су подвучени, а глагол допунске клаузе истакнут је курзивом. 13 5 (10) Што се вече више приближавало, осјећао сам како ми се у даху ширила и нарастала топлина. Танасић (2005: 367) ( шири и нараста топлина) (11) Гледао сам како је девојчица играла (Поповић 2018: 584). (игра) Да није у питању спорадични феномен, показују следећи примери из нашег корпуса (са глаголима перцепције у надређеној клаузи) који илуструју значење симултаности две прошле радње: (12) Када се особа окренула ка њој, видела је да у кревету уопште није лежала жена. (не лежи жена); (...) али је он чуо да ни она није спавала (не спава); он је то осећао, она је мислила на њега, као што је он мислио на њу.17; (....) скелеџија беше обратио већу пажњу и спазио да је жена била млада и лепа. (да је жена млада и лепа); Видела сам да су се твоји другови играли (да се играју); Елизабет је опазила да је помисао на Бинглијев долазак утицала (да утиче) на Џејнино расположење.; Џон је понекад, при изради задатака из математике, био осетио да се у њему рађала (рађа) оваква идеја.; Видео је како је ноћу сељакова жена устајала и хранила (устаје и храни) ватру малим црним комадићима. По Људмили Поповић “глаголски облици оба предиката морају бити темпорално и аспектуално подударни” (2018: 584). Да то није тачно, показују следећи примери из нашег корпуса у којима је глагол надређене клаузе перфективан, а глагол подређене  имперфективан: (13) (…) скелеџија беше обратио већу пажњу и спазио да је жена била млада и лепа (да је жена млада и лепа).; Елизабет је опазила да је помисао на Бинглијев долазак утицала (да утиче) на Џејнино расположење. Танасић наводи занимљив пример који показује да „у истој сложеној реченици у зависним изричним клаузама могу се наћи и перфекат и презент“ (Танасић 2005: 367). (14) Чу како се негдје преломило стабло и како се затим ваља и ломата низ стрмину. (Танасић 2005: 367) Танасић ову појаву објашњава на следећи начин: „Када се у зависној клаузи јавља облик презента, на истовременост њиме исказане радње с радњом из уравне клаузе гледа се првенствено из позиције радње или вршиоца радње из управне клаузе. А када се радња у зависној клаузи исказује обликом несвршеног перфекта, на њену истовременост с радњом из управне клаузе гледа се са становишта онога ко исказује дату радњу.” (Танасић 2005:367). Овај Танасићев лингвистички интересантни увид сугерише да разлика није у темпоралном односу две радње, него у перспективи (јунаковој или говорниковој/нараторовој) из које се посматра временски однос релевантних радњи. Танасић, међутим, не разматра случајеве у којима се симултаност с главном радњом може „(...) она је мислила на њега, као што је он мислио на њу“ представља слободни индиректни говор, где се перфекти такође могу заменити презентом. 17 6 изразити не само перфектом имперфективних, него и перфектом перфективних глагола у допунској клаузи. Погледајмо, у том смислу, следеће примере из нашег корпуса:18 (15) И свима су нам биле сузе у очима кад смо видели како се сироти старац разлетео на све стране. Једном је у Сарајеву, на пазару видео како је неки Србин пребио Арнаутина. А да сте видели како се тек светлост одби и разли са учитељеве ћеле...? Кад сам видео како га је ударио, обузе ме гнев. Овакве употреба перфекта перфективних глагола којима се изражава симултаност са радњом означеном глаголом перцепције у надређеној клаузи могле би се објашњавати на основу општег принципа по коме перципирани догађај мора бити симултан с моментом перцепције (в. Грон/Штехов 2010: 138). Наиме, не могу се перципирати ни прошли ни будући догађаји. Нашој перцепцији су доступни (или били доступни) само догађаји који се одвијају (или који су се одвијали) пред нашим очима. То практично значи да је, с обзиром на природу перцепције, а без обзира на то да ли је у подређеној клаузи презент или перфект, симултаност две прошле радње једина могућа опција.19 Перспектива о којој говори Танасић игра важну али не увек и одлучујућу улогу у дистрибуцији глаголских времена у зависној клаузи као допуни глагола перцепције. Наиме, у примеру (16) са перфектом у зависној клаузи перспектива јесте нараторова, али нараторова би била и да је употребљен презент, као у примеру (17), без обзира на значењску (аспекатску) разлику у односу на изворни пример (16): (16) (17) … али он као да није чуо да је устала. … али он као да није чуо да она устаје. Наиме, ниједан од ових примера не имплицира да је субјект (‘он’) чуо да је дотична особа устала (у примеру 16), односно да устаје (у примеру 17) у неком прошлом моменту означеним глаголом чути. Да не мора бити разлике у перспективи при употреби перфекта, односно презента у зависној клаузи види се и по томе што би оба исказа без везника ‘као да’ недвосмислено значила да субјект није чуо да је дотична особа устала: Oн није чуо да је устала/да устаје. Перспектива је у оба случаја говорникова/нараторова. Иако игра одређену улогу у дистрибуцији презента и перфекта у допунској клаузи иза глагола перцепције, сâм концепт перспективе требало би подробније размотрити у контексту конкурентности презента и перфекта у зависној клаузи при изражавању симултаности у прошлости. Разматрајући ситуацију у руском као не-SOT језику, Алтсхулер (2008), истиче да се симултаност у прошлости може изразити само употребом глагола имперфективног вида у подређеној клаузи. Грон и Штехов (2010: 136) сажето преносе Алтсхулеров став: „He says that embedded imperfectives in the past can have a simultaneous or a backward shifted reading. Embedded perfectives are always anterior.” Ако је Алтсхулер у праву што се тиче руског језика, онда је чињеница да српски језик, барем уз глаголе перцепције, показује већу видску флексибилност при изражавању симултаности са прошлом радњом у допунској клаузи. 19 Још би доста тога имало да се каже о глаголским облицима у зависној клаузи као допуни глагола перцепције. На пример, употребом перфекта у допунској клаузи можемо се фокусирати, на стање произишло из неког прошлог догађаја који, будући да се десио, више не може бити доступан перцепцији. Међутим, перцепцији може бити доступно стање које је такав догађај произвео (нпр. Видео сам да је падала киша. Улице су биле мокре.). Но, у недостатку простора, нећемо залазити у различите интерпретативне могућности које нам нуде комбинације ‘глагол перцепције+допунска клауза’. 18 7 У следећим примерима, глагол видети не означава директну перцепцију радње означене допунском клаузом, него оно што Грон и Штехов зову индиректном перцепцијом (Грон/Штехов 2010: 140). Тада је значење глагола видети блиско значењу глагола спознаје (увидети, схватити и сл.) о којим ће бити речи у следећем одељку овог рада. Поред очекиваног презента, у зависној клаузи (в. пример 18), може се употребити перфект (као у примерима 19 и 20): (18) Ништа ми о томе није говорила, али видела сам да и она и сусетке, које су с њом ушле у собу и радознало ме гледале, мисле да сам хладна, бездушна. (19) Све су оне говориле да треба да спавам, али видела сам да су ми у себи то замерале (да ми у себи то замерају). (20) Није довршила реченицу. Видела сам да је хтела (да хоће) да запиткује даље, вероватно о његовој жени, али нешто је спречавало у томе. У сва три примера (1820) субјект изводи одређени закључак на основу неких елемената ситуације у којој се налази, а који су доступни његовој перцепцији. Међутим, оно што субјект саопштава допунском клаузом није догађај који је био предмет његове перцепције, него само закључак који се ослања и на перцепцију. Стога, не треба да чуди што се и у случајевима тзв. индиректне перцепције с глаголом видети у допунској клаузи, поред презента, може употребити и перфект са значењем симултаности с прошлом радњом означеном глаголом надређене клаузе.20 3.1. Глаголи спознаје у надређеној клаузи У србистичкој литератури не помиње се могућност употребе перфекта у допунској клаузи за изражавање симултаности у прошлости у конфигурацијама са глаголима спознаје у надређеној клаузи. Исто важи и за модалне глаголе изгледати и чинити се у надређеној клаузи, о чему говоримо у следећем одељку овог рада. Употребљени у прошлом времену, глаголи спознаје као што су знати, схватити, увидети, открити и сл., који пресупонирају истинитост зависне клаузе21, компатибилни су не само са (очекиваним) презентом (в. примере под 21), него и са перфектом глагола допунске клаузе при изражавању симултаности у прошлости (в. примере под 22): (21) Знао је да је то халуцинација; Знала је да све у њу гледају; ... открила је да је ожењен, без деце. (22) Такође је знала да неће ни ићи у школу. Знала је да је то значило (значи) да неће имати будућност; Веровали смо да људи-мајмуни не знају за наше склониште (...), али смо убрзо увидели да смо били (смо) у заблуди; Чуо је када је његов отац рекао: „Маните, постао је велики мангуп“. Знао је да се ово односило (односи) на њега; Али схватио је да су други делали (делају) из ниских побуда и убрзо их је уклонио. Грон и Штехов у аналогном типу контекста у руском језику налазе само презент, објашњавајући то блискошћу глагола индиректне перцепције са глаголим пропозиционог става, уз евиденцијалну значењску компоненту тако употребљених глагола (индиректне) перцепције (Грон/Штехов 2010: 140). 21 Реч је о тзв. фактивној пресупозицији. 20 8 Овде треба обратити пажњу на чињеницу да су, у недостатску контекстуалних информација, неки примери с перфектом двосмислени, будући да се радња означена допунском клаузом може интерпретирати било као симултана с надређеном радњом, било као антериорна у односу на њу: (23) Схватила је да није била у праву. (а) симултаност (=није у праву); (б) антериорност (није била у праву пре него што је то схватила). (24) Једино што сам знао је да је познавао Петра. (а) симултаност (=познаје) или (б) антериорност (=познавао је Петра пре него што сам то сазнао). Пошто је српски не-SOT језик, очекивани временски однос је антериорност радње зависне у односу на радњу главне клаузе уведене глаголом спознаје, као у примеру (25):22 (25) Знала је да је требало (/треба) да се уда за тог старца са својих 14 година. За разлику од глагола говора и мишљења, глаголи спознаје показују извесну флексибилност у погледу темпоралног односа радњи у подређеној и надређеној клаузи (в. примере 2124). За разлику од глагола перцепције, глаголи спознаје не намећу симултаност подређене у односу на надређену радњу. Наиме, спознаја неког стања ствари може бити истовремена или постериорна у односу на то стање ствари, док перцепција као начин на који субјект ступа у контакт с реалношћу, тј. стиче представу о неким аспектима реалности, мора бити истовремена с перципираним стањем ствари. 23 Пресупозициона компонента у значењу глагола спознаје (знати, увидети, схватити, открити и сл.), које су лишени глаголи мишљења и говора24, подразумева да је пропозиција, као семантички садржај допунске клаузе, истинита у актуелном свету. Формално, то значи да је пар кога чине актуелни свет и моменат говора елемент пропозиције. Сама пропозиција може се схватити као скуп уређених парова ‘могући свет-временски моменат’ (в. Огихара 2022: 2), што се шематски може представити на следећи начин: <w,t> исказ је истинит у w, у t. Значење симултаности подређене радње и радње уведенене глаголом спознаје подразумева да је уређени пар <w0, t0>  где је w0 актуелни свет, а t0 моменат спознаје неког стања ствари у w0  елемент скупа <w,t> исказ је истинит у w, у t, који садржи парове ‘могући свет-временски моменат’ (тј. <w,t>) компатибилне са оним што субјект зна у актуелном свету у моменту који представља субјектово ‘сада’. 25 Значење антериорности подразумева следеће: <w0,t0><w,t>постоји t’ које претходи моменту t тако да је исказ је истинит у w, у t’, где t’ представља моменат/интервал који претходи моменту спознаје датог стања ствари. У складу са оваквим (класичним) приступом, који Перфект у зависној клаузи не може се заменити презентом са истом интерпретацијом, а то је антерирност подређене у односу на надређену радњу. 23 Самим тим, када преносимо садржај нечије перцепције употребом глагола попут видети, чути и сл. глаголско време (презент или перфект) у допунској клаузи, која представља садржај перцепције, не би смело бити у конфликту са поменутим условом истовремености перцепције као чина и перципираног стања ствари у неком моменту t. У српском језику, очигледно, тога конфликта нема ни са (очекиваним) презентом, ни са (неочекиваним) перфектом у допунској клаузи. 24 Наиме, Мислим да је Марко отпутовао не значи тј. не пресупонира да је Марко и заиста отпутовао. 25 За парове <w,t> каже се и да су то епистемички доступни парови свет-време за субјекта у актуелном свету w0 у моменту његовог сада t0 (који не мора бити моменат говора, тј. моменат изрицања реченице). 22 9 преузимамо од Огихаре (Огихара 2022: 2), пример (24) може се интерпретирати, зависно од контекста, на један од следећа два начина (види 24а и 24б): (24а) Исказ (24) истинит је ако и само ако пропозиција <w,t>он познаје Петра у w, у t садржи све (и само) епистемички доступне парове свет-време <w,t> за субјекта (говорника)26 у w0 и t0, а уз то садржи и пар <w0, t0>27. Пошто <w0, t0><w,t>он познаје Петра у w, у t, тада је истинито он познаје Петра у w0, у t0, тј. у актуелном свету у моменту субјектове (говорникове) спознаје 28 , па се самим тим исказом (24) изражава симултаност радњи подређене и надређене клаузе. (24б) Исказ (24) истинит је ако и само ако пропозиција <w,t>: тако да постоји моменат t’ који претходи моменту t, и тако да он познаје Петра у w, у t’ 29 садржи све (и само) епистемички доступне парове <w,t> за субјекта (говорника) у w0 и t0, и уз то садржи и пар <w0, t0>. Пошто <w0, t0><w,t>: тако да постоји моменат t’ који претходи моменту t, и тако да он познаje Петра у w, у t’, истинито је он познаje Петра у w0, у t’ које претходи моменту t 0 субјектове спознаје, па се исказом (24) изражава антериорност подређене у односу на надређену радњу. 3.2. Глаголи изгледати и чинити се у надређеној клаузи Колико нам је познато, ни у србистичкој ни у општелингвистичкој литератури не помињу се модални глаголи изгледати и чинити се са клаузалном допуном у контексту изражавања симултаности у прошлости. За изражавање симултаности подређене и надређене радње, у допунској се клаузи може употребити презент (као у примерима под 26), што је очекивано с обзиром на то да је српски не-SOT језик. Међутим, као и са глаголима перцепције и спознаје нису искључене ни употребе перфекта у подређеној клаузи за означавање симултаности две прошле радње. Напротив. Такве су употребе веома фреквентне у српском, о чему сведочи обиље примера из нашег корпуса, од којих овде наводимо само неколико, под (27). (26) Чинило се да постоје две могућности. Једна је била да се крене преко Румуније и Украјине, а друга преко Албаније. Чинило се да има мапу у глави. Чинило се да га игра уопште не занима. Чинило се да се један део рудара колеба. Изгледало је да дршћући чека. Изгледало је да је он уистину воли. Изгледало је да нема руку, него точак. Изгледало је да Хуана има само то дете. Изгледало је да му то више није пријатно. Изгледало је да добро познаје и воли овај дућан. (27) Чинило се да је знао (зна) ко је Адам Лозанић, шта он овде ради и којим је послом дошао довде. „Ти га ниси познавао“, и чинило се да је и сама била зачуђена Реч је о субјекту надређене клаузе који је у нашем примеру уједно и говорник. Тиме се објашњава фактивна пресупозиција која се везује за глаголе спознаје. 28 Који је у прошлости, с обзиром на перфект глагола знати. 29 Померање референцијалног времена t’ у односу на време евалуације (t) у прошлост (tj. t’<t) очекивана је последица употребе прошлог времена у допунској клаузи. Додајмо овде и то да је симултаност две прошле радње при употреби прошлог времена у допунској клаузи могућа уз глаголе спознаје (као у 24а), али не и уз глаголе мишљења и говора, што је очекивано у SOT језицима, али не и у не-SOT језицима. 26 27 10 и дирнута ( да је и сама зачуђена и дирнута) чињеницом што је та ненадана смрт осујетила једно познанство пуно обећања. А изгледало је да се највише надала (нада) да ће се опет вратити у село. Напротив, то му је причињавало задовољство; чинило му се да је пратио (прати) жену неког свог пријатеља. Чинило му се да је овде већ годинама живео (живи), од доласка на насип сред олује, до часова које је провео потрбушке под земљом у црним окнима. Изгледало је да јој се допадао. Ови глаголи заслужују подробнију анализу, која би захтевала посебан рад. Овде ћемо рећи само то да је перфект у примерима под (27) време које не зависи од (референцијалног) времена глагола надређене клаузе, него се директно одмерава од момента говора/нарације. Тиме се може објаснити могућност да се перфектом изражава како симултаност (као у примерима под (27) тако и антериорност (као у примеру 28) подређене у односу на надређену радњу. (28) Чинило му се да је сањао (/сања) рђав сан (...). 4. Закључак Иако спада у не-SOT језике, тј. у језике без слагања времена (као што су руски, румунски, хебрејски или јапански), српски језик, у неким случајевима као да показује својства карактеристична за SOT-jезике, тј. језике са слагањем времена (као што су германски или већина романских језикâ). Ради се, наиме, о могућности да се, каткада, употребом перфекта у допунској клаузи изражава симултаност надређене и подређене радње у зависносложеној допунској реченици, а не само антериорност, како то параметар SOT предвиђа за не-SOT језике као што је српски. Наиме, на примерима из корпуса размотрили смо дистрибуцију презента и перфекта у допунској клаузи уз релевантне типове глагола у надређеној клаузи, као што су глаголи мишљења, говора, перцепције, спознаје и глаголи изгледати и чинити се. Да бисмо се фокусирали на феномен (не)слагања времена, искључиво смо анализирали примере са глаголом надређене клаузе у прошлом времену. Наше анализе показују да уз глаголе мишљења и говора у надређеној клаузи употреба перфекта у подређеној клаузи у српскоме језику практично увек 30 намеће антериорност подређене у односу на надређену радњу. То значи да прошло време у зависној клаузи за временски репер (тј. време евалуације зависне клаузе) узима практично увек референцијално време (моменат/интервал) уведено глаголским обликом у надређеној клаузи, локализујући своје референцијално време (а самим тим и радњу) пре временског репера кога уводи време надређене клаузе. Међутим, уз глаголе перцепције, спознаје и модалне глаголе изгледати и чинити се могуће је, у допунској клаузи, сасвим природно употребити и перфект за изражавање симултаности радњи надређене и допунске клаузе. Уз глаголе перцепције, чија семантика подразумева истовременост самог чина перцепције и перципиране ситуације, антериорност је искључена при употреби перфекта, док уз остале анализиране глаголе она, зависно од контекста, остаје могућа опција. Међутим, 30 Иако их у нашем корпусу нисмо нашли, не искључујемо могућност да постоје изузеци. 11 чињеница да се уз исте те глаголе сасвим природно употребљава и презент као облик кога предвиђа параметар SOT, при чему је  и то требна истаћи  презент уз глаголе мишљења и говора практично једина опција за изражавање симултаности, не иде у прилог хипотези да српски (можда) није не-SOT језик. Могућност употребе перфекта уз одређене типове глагола може се објашњавати или специфичном семантиком тих глагола (нпр. у случају глагола перцепције) или семантичким статусом прошлог времена у подређеној клаузи које у неким случајевима као релевантни временски репер не узима референцијално време надређене клаузе него моменат говора/нарације, што омогућава изражавање како антериорности тако и симултаности са радњом надређене клаузе. У сваком случају, детаљну анализу издвојених типова глагола у српскоме језику који допуштају изражавање симултаности подређене и надређене радње при употреби прошлог времена у надређеној и у допунској клаузи, тек би требало спровести. Литература Абуш 1994: D. Abusch, 'Sequence of Tense Revisited: Two Semantic Accounts of Tense in Intensional Contexts, in: H. Kamp (ed.), Ellipsis, Tense and Questions, Dyana 2 Deliverable, 87139. Алтсхулер 2008: D. Altshuler, Narrative progression effects in Russian indirect reports and what they reveal about the meaning of the past tense, In T. Friedman & S. Ito (eds.), Proceedings of Semantics and Linguistic Theory 18, Cornell University: CLC Publications. Белић 1941; 31998: Општа лингвистика. O jезичкој природи и језичком развитку, књига I и II, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Грон/Штехов 2010: A. Grønn/A. Stechow, Complement tense in contrast. The SOT parameter in Russian and English, in: A. Grønn & I. Marijanovic (eds.), Russian in Contrast, Oslo Studies in Language 2(1), 109–153. Јесперсен 1924: О. Jespersen, The philosophy of grammar, Allen and Unwin. Кликовац (2018), О презенту несвршених глагола за означавање будућих ситуација, Српски језик у светлу когнитивне лингвистике, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 217232. Ковачевић 2012: М. Ковачевић, О граматичко-стилистичком терминосистему туђег говора, Српски језик, XVII/1−2, Београд, 13−38. Ogihara 1996: T. Ogihara, Tense, Attitudes, and Scope, Kluwer. Огихара 1999: T. Ogihara, Double-Access Sentences Generalized, in: Tanya Matthews and Devon Strolovitch (eds), SALT IX, Ithaca, NY: Cornell University, 224236. Огихара 2022: T. Ogihara, Cessation Implicature and Simultaneous Readings”. Proceedings of the Linguistic Society of America 7 (1): 5224. https://doi.org/10.3765/plsa.v7i1.5224. Поповић 2018: Људ. Поповић, Синтакса таксиса, у: П. Пипер (ред.), Синтакса сложене реченице у савременом српском језику, Нови Сад: Матица српска, Београд: Институт за српски језик САНУ, 491588. Станојевић 2024, у штампи: В. Станојевић, Треба ли напустити Белићеву теорију ‘индикатив-релатив’?, Научни састанак слависта у Вукове дане 53, Београд: Филолошки факултет, МСЦ. 12 Танасић 2005: С. Танасић, „Синтакса глагола”, у: П. Пипер и др., Синтакса савременог српског језика: проста реченица, Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига – Нови Сад: Матица српска, 345–475. Хајм 1994: I. Heim, Comments on Abusch's Theory of Tense, in: H. Kamp (ed.) Ellipsis, Tense and Questions, Dyana 2 Deliverable, 143-170. Штехов 1995: А. von Stechow, Tense in Intensional Contexts: Two Semantic Accounts of Abusch's Theory of Tense, ms., University of Tiibingen. ОN THE (NON-)SEQUENCE OF TENSES Summary In this paper, we start from the fact that natural languages vary, among other things, in the ability to use the past tense in the embedded indicative complement clause to express simultaneity with the higher past tense in the matrix clause. Thus, languages can be divided into two groups: SOT (Sequence of Tense) languages and non-SOT languages. Serbian, which is a non-SOT language, uses the present tense in the complement to express simultaneity with a matrix past tense. In this paper, we examine cases in which Serbian apparently behaves like an SOT language, given that with certain matrix verbs, the past tense can be used to express the simultaneity of two past actions. A corpus study allowed us to identify several types of these verbs, such as perception verbs, factive verbs, and certain modal verbs. Most of them have not been studied in the linguistic research on Serbian concerning the expression of temporal relations between the action of the matrix clause and that of the complement clause. Keywords: sequence of tenses, present tense, past tense, perception verbs, factive verbs, modal verbs, Serbian language. Veran J. Stanojević