Tamarind
| Tamarind | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| (nerangirano): | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | Tamarindus |
| Vrsta: | T. indica
|
| Binomno ime | |
| Tamarindus indica L. 1753
| |
| Sinonimi[3][4][5] | |
| |
Tamarind (lat. Tamarindus indica) je stablo iz porodice mahunarki. Rod Tamarindus je monotipičan (ima samo jednu vrstu). Izvorno potiče iz tropske Afrike, pretežno Sudana, u kome raste kao samoniklo stablo.[6]
Rasprostranjenost
[уреди | уреди извор]Iako je ovo drvo poreklom iz tropske Afrike , posebno Sudana, ali i u praktično svim zemljama od Zelenortskih Ostrva do Jemena i Omana. Uzgaja se i na većim prostranstvima u tropskim područjima Azije, severne Australije, Meksika a nešto manje u Južnoj Americi. Najviše se uzgaja i koristi u ishrani u Meksiku i Južnoj Aziji. Proširila se u područja Južne Azije verovatno ljudskim rukama, i tamo se uzgajala nekoliko hilkjada godina.
Trenutno je široko rasprostranjena u svim tropskim područjima, od Afrike do Azije, Australije i ostatka Okeanije.
U Mezoameriku i Južnu Ameriku tamarind su doneli su španskii portugalsk osvajača u 16. veku. Danas,Meksiko i Srednja Amerika spadaju među najvećeproizvođača i potrošače ovog voća.
Opis
[уреди | уреди извор]
Tamarind je dugotrajno, srednje visoko, krošnjasto stablo, koje raste do visine od 12,1 do 18,3 metara. Stablo se sastoji od tvrde, tamnocrvene srži i mekšega, žućkasto-beloga stabla.[7]
Stablo raste najbolje na sunčanim mestima, na zemljanoj podlozi, pjeskovitom i kiselome tlu. Jako je otporno na sušu i so, koju donose vetrovi iz obalnih morskih područja.
Grane rastu iz središnje stabljike i često se njihovim orezivanjem krošnje dobije optimalna gustoća drvaeta što omogućava beračima plodova lakši rad.
Listovi su mu zimzeleni, svetlozelene boje, eliptičnog oblika, najčešće manji od 5 cm. Noću, listovi su zatvoreni.
Tamarind ima gotovo neprimetan cvet sa crvenim i žutim izduženim cvetovima. Cvetni pupoljci su ružičasti i imaju četiri čašice, koje opadnu kada cvet počne da cveta.
Plod je duguljast, 12-15 cm dug i pokriven tvrdom smeđom ljuskom. On u sebi sadrži 1-12 ravnih, sjajnih smeđih semena. Seme zadržava mogućnost klijanja nakon nekoliko meseci suše. Odraslo stablo može dati do 175 kg voća godišnje.
Tamarind je slatko-kiselog ukusa, sadrži mnogo kiseline, šećer, vitamin B i kalcijum.
Ova, inače tropska vrsta, osetljiva je na mraz.
Namena
[уреди | уреди извор]Plod tamarinda se koristi sirov, kuvan ili pripremljen na neki drugi način, za razne namene zavisno od regije i kulture. Seme tamarinda koriste deca u tradicionalnim igrama kao što su kineska dama (Kina), dakon (Java) i druge.[6]
Hrana
[уреди | уреди извор]| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 239 kcal (1.000 kJ) |
62,5 g | |
| Šećeri | 57,4 |
| Prehrambena vlakna | 5,1 g |
0,6 g | |
| Zasićene | 0,272 g |
| Mononezasićene | 0,181 g |
| Polinezasićene | 0.059 g |
2,8 g | |
| Triptofan | 0,018 g |
| Lizin | 0,139 g |
| Metionin | 0,014 g |
| Vitamini | |
| Vitamin A ekv. | (0%) 2 μg |
| Vitamin A | 30 IU |
| Tiamin (B1) | (37%) 0,428 mg |
| Riboflavin (B2) | (13%) 0,152 mg |
| Niacin (B3) | (13%) 1,938 mg |
| Vitamin B5 | (3%) 0,143 mg |
| Vitamin B6 | (5%) 0,066 mg |
| Folat (B9) | (4%) 14 μg |
| Holin | (2%) 8,6 mg |
| Vitamin C | (4%) 3,5 mg |
| Vitamin E | (1%) 0,1 mg |
| Vitamin K | (3%) 2,8 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (7%) 74 mg |
| Gvožđe | (22%) 2,8 mg |
| Magnezijum | (26%) 92 mg |
| Fosfor | (16%) 113 mg |
| Kalijum | (13%) 628 mg |
| Natrijum | (2%) 28 mg |
| Cink | (1%) 0,1 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Voda | 31,40 g |
USDA Database; entry | |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
Visoki nivoi hranljivih materija čine tamarind izuzetno kvalitetnim voćem. Bitne hranljive materije koje se mogu naći u tamarindu uključuju:[8]
- tiamin,
- gvožđe,
- magnezijum,
- fosfor,
- bakar,
- biljna vlakna,
- kalcijum i
- niacin.
Pulpe od voća se koristi kao začin u Aziji i Latinskoj Americi ; u stvari, tamarind je dostupan u hinduističkim, kineskim, meksičkim i peruanskim trgovinama širom sveta. Celuloza mladog voća je vrlo kisela, pa se preporučuje za mnoga jela, dok je zrelo voće slađe i može se koristiti u dezertima, pićima ili kao aperitiv. U Meksiku , Srednjoj Americi i delu Kolumbije, koncentrati pulpe za tamarind izrađeni su za proizvodnju bezalkoholnih pića i smrznutih napitaka. Posebno se Meksiko i njegova kultura ljutih umaka koriste u izradi tamarind sosa ili se prodaju kao slatki, miešajući njegovu kašu sa šećerom ili solju i čilijem. U nekim zemljama Centralne Amerike. Koristi se kao sastojak u različitim grickalicama u jugoistočnoj Aziji i u mnogim umacima, poput WVorčester sosa ili slatko-kiselog sosa . To je dio osnovne prehrane u Južnoj Indiji, gdje se pripremaju Sambhar (začinjena biljna juha), riža Pulihora i druga jela. Takođe mnoge životinje poput majmuna vole zrele plodove tamarinda.[9]
Lek
[уреди | уреди извор]Celuloza, lišće i kora tamarinda koristre se kao lek,[10][11] npr. na Filipinima, na kome se lišće tradicionalno koristi kao sveže napravljena infuzija za snižavanje telesne temperature uzrokovane malarijom.[12][13]
Zbog svojih lekovitih svojstava koristi se kao ajurvedski lek u tehnikama isceljivanja u Africi i Aziji, za poboljšanje funkcija kardiovaskularnog sistema[14] i ublažavanje gastrointenstinalnog poremećaja.
Koristi se i za regulisanja svih problema sa jetrom, ili kao sredstvo za eliminisanje toksina i masti iz jetre, što ga čini izvanrednim prirodnim lekom. Ovo voće može smanjiti nivo kiselosti u telu i poboljšati funkcionisanje žuči u jetri.[8]
Kao efikasan laksativ koristi se u slučajeviu uporne opstipacija.[15]
Kao prirodno i blago sredstvo koristi se u tabletama za spavanje.
Kako sadrži velike količine C vitamina tamarinda služi kao aktivan antioksidant, bitan za održavanje telesnih funkcija i očuvanje zdravlja desni.[8]
Zaceljivanje rana tamarindom se često citira u literaturi u vezi sa lečenjem posekotina, rana i apscesa. Najčešće se koristi kora ili listovi tamarinda, koji se primenjuju spolja na licu mesta, bilo kao varak ili kao prah ili oblog, sam ili u kombinaciji sa drugim vrstama.[16][17][18][19] U lekovima. na biljnoj pijaci u Dakaru, kora tamarinda se uglavnom prodaje u svrhe zaceljivanja rana,[20] mada se povremeno i drugi delovi biljke tamarinda nalaze u lekovima za zarastanje rana, kao što su voće,[21] ljuske mahuna[16] ili žvakaće gume.[19] Odvar od listova tamarinda je jedno od najvažnijih sredstava za čišćenje rana uzrokovanih infekcijom gvinejskim crvima.[22]
Ostale uporabe
[уреди | уреди извор]Zbog svoje gustine i izdržljivosti drvo tamarinda se može koristiti za izradu nameštaja. Drveće tamarinde koje je vrlo je često u Južnoj Indiji, posebno u Andra Pradeš, koristi se za hlađenje duž državnih i drugih puteva.
Ulje od semena tamarinda
[уреди | уреди извор]Ulje od semena tamarinda cedi se iz jezgra semena.[23] Ceđenjem iz jezgra semena teško je izolovati ulje zbog njegove tanke, ali žilave ljuske (ili opne). Ulje se obično izbeljuje posle rafinisanja.
| Sastav | Originalno | Odmašćeno |
| Ulje | 7.6% | 0.6% |
| Proteini | 7.6% | 19.0% |
| Polisaharidi | 51.0% | 55.0% |
| Sirova vlakna | 1.2% | 1.1% |
| Ukupno pepela | 3.9% | 3.4% |
| Pepeo nerastvorljiv u kiselini | 0.4% | 0.3% |
| Vlaga | 7.1% |
Sastav masnih kiselina u ulju je:[24][25]
- linolna kiselina 46,5%,
- oleinska kiselina 27,2%,
- zasićene masne kiseline 26,4%.
Prah dobijen iz jezgra tamarinda koristi se kao materijal za obradu tekstila i jute, kao i za proizvodnju industrijskih guma i lepkova.
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Rivers, M.C. & Mark, J. (2017). „Tamarindus indica”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T62020997A62020999. Приступљено 1. 5. 2020.
- ^ Speg. Anales Soc. Ci. Argent. 82: 223 1916
- ^ „Tamarindus indica L.”. The Plant List. Royal Botanic Gardens, Kew and the Missouri Botanical Garden. 2013. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2017.
- ^ Quattrocchi U. (2012). CRC World Dictionary of Medicinal and Poisonous Plants: Common Names, Scientific Names, Eponyms, Synonyms, and Etymology. Boca Raton, Louisiana: CRC Press, Taylor & Francis Group. стр. 3667—3668. ISBN 9781420080445. Архивирано из оригинала 01. 11. 2019. г. Приступљено 18. 07. 2020.
- ^ USDA; ARS; National Genetic Resources Program (10. 2. 2005). „Cavaraea Speg.”. Germplasm Resources Information Network—(GRIN) [Online Database]. National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. Приступљено 28. 2. 2017.
- ^ а б „What Is Tamarind? A Tropical Fruit with Health Benefits”. Healthline (на језику: енглески). 2016-07-20. Приступљено 2024-01-31.
- ^ „Tamarind – Tamarindus indica | van Veen Organics”. web.archive.org. 2014-02-14. Архивирано из оригинала 14. 02. 2014. г. Приступљено 2024-01-31.
- ^ а б в Panovna, Dr Žana. „Tamarind – prirodni lek u Africi i Aziji za jetru, hepatitis … | Ordinacija.tv”. Приступљено 19. 7. 2020.
- ^ Rojas-Sandoval, Julissa (2022-01-07). „Tamarindus indica (tamarind)”. CABI Compendium. Приступљено 2024-01-31.
- ^ Khare, C.P. (2007), Tamarindus indica Linn., Springer New York, стр. 1—1, Приступљено 2024-01-31
- ^ Dighe NS, Pattan1 SR, Nirmal SA, Kalkotwar RS, Gaware VM, Hole MB. Analgesic activity of. „Tamarindus indica”. Res J Pharmacogn Phytochem. 1: 69—71. 2009..
- ^ Norscia I, Borgognini-Tarli SM (2006). „Ethnobotanical reputation of plant species from two forests of Madagascar: A preliminary investigation”. S Afr J Bot. 72: 656—60..
- ^ Asase A, Oteng-Yeboah AA, Odamtten GT, Simmonds MSJ (2005). „Ethnobotanical study of some Ghanaian anti-malarial plants”. J Ethnopharmacol. 99: 273—9..
- ^ Martinello F, Soaresh SM, Franco JJ, Santos AC, Sugohara A, Garcia SB; et al. (2006). „Hypolipemic and antioxidant activities from Tamarindus indica pulp fruit extract in hypercholesterolemic hamsters”. Food Chem Toxicol. 44: 810—8..
- ^ Sow, P.G. (2012). „Enquête ethnobotanique et ethnopharmacologique des plantes médicinales de la pharmacopée sénégalaise dans le traitement des morsures de serpents”. Le Pharmacien Hospitalier et Clinicien. 47 (1): 37—41. ISSN 2211-1042. doi:10.1016/j.phclin.2011.08.005.
- ^ а б Kheraro J, Adam JG. Paris: Vigot et Frères; 1974. La pharmacopée sénégalaise traditionnelle, plantes médicinales et Toxiques; p. 1011.
- ^ Fandohan AB. Bénin, Abomey-Calavi, Bénin: Faculté des Sciences Agronomiques, Université d′Abomey-Calavi (UAC); 2007. Structure des populations et importance socioculturelle du tamarinier (Tamarindus indica L.) dans la commune de Karimama (Bénin)
- ^ Diallo D, Sogn C, Samaké FB, Paulsen BS, Michaelsen TE, Keita A (2002). „Wound healing plants in Mali, the Bamako region.An ethnobotanical survey and complement fixation of water extracts from selected plants”. Pharm Biol. 40: 117—28.
- ^ а б Inngjerdingen K, Nergard CS, Diallo D, Mounkoro PP, Paulsen BS (2004). „An ethnopharmacological survey of plants used for wound healing in Dogonland Mali, West Africa”. J Ethnopharmacol. 92: 233—44..
- ^ Tignokpa M, Laurens A, Mboup S, Sylla O (1986). „Popular medicinal plants of the markets of Dakar (Senegal)”. Int J Crude Drug Res. 24: 75—80.
- ^ Tapsoba, H.; Deschamps, J. P. (2006). „Use of medicinal plants for the treatment of oral diseases in Burkina Faso”. J Ethnopharmacol. 104: 68—78..
- ^ Fabiyi, J. P.; Kela SL; Tal, K. M.; Istifanus, W. A. (1993). „Traditional therapy of dracunculiasis in the state of Bauchi, Nigeria”. Dakar Med. 38: 193—5.. [
- ^ „Tamarind Seeds, Tamarind Seeds Suppliers, Tamarind Kernels Exporters, Uses”. web.archive.org. 2021-02-02. Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 2024-01-31.
- ^ Ramarao M, Singh B, Singh MP. Dehradun, India: Government press; 1975. Flowering Plants of Travancore.
- ^ The Wealth of India (Raw Materials Series) New Delhi: Council of Scientific and Industrial Research; 1976. Anonymus Tamarindus indica; pp. 122–44.
