Melanopsin
| Opsin 4 (melanopsin) | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Identifikatori | |||||||||||
| Simboli | OPN4; MGC142118; MOP | ||||||||||
| Vanjski ID | OMIM: 606665 MGI: 1353425 HomoloGene: 69152 GeneCards: OPN4 Gene | ||||||||||
| |||||||||||
| Ortolozi | |||||||||||
| Vrsta | Čovek | Miš | |||||||||
| Entrez | 94233 | 30044 | |||||||||
| Ensembl | ENSG00000122375 | ENSMUSG00000021799 | |||||||||
| UniProt | Q9UHM6 | Q9QXZ9 | |||||||||
| RefSeq (mRNA) | NM_001030015 | NM_013887 | |||||||||
| RefSeq (protein) | NP_001025186 | NP_038915 | |||||||||
| Lokacija (UCSC) |
Chr 10: 88.4 - 88.42 Mb |
Chr 14: 33.42 - 33.43 Mb | |||||||||
| PubMed pretraga | [2] | [3] | |||||||||
[1][4][2]Melanopsin je fotopigment nađen u specijalizovanim fotosenzitivnim ganglionim ćelijama mrežnjače, koji učestvuju u regulaciji cirkadijalnih ritmova, refleksa zenice na svetlo, i drugih ne-vizuelnih responsa na svetlost. Strukturno, melanopsin je opsin, član familije G protein spregnutih receptora. Za melanopsin se smatra da posreduje vezu između senzitivnosti na svetlo i migrenskog bola.[3]
Melanopsin se razlikuje od drugih opsinskih fotopigmenta kičmenjaka. On nalikuje beskičmenjačkim opsinima u više pogleda, uključujući njegovu aminokiselinsku sekvencu i nizvodnu signalnu kaskadu. Poput beskičmenjačkih opsina, melanopsin je bistabilni fotopigment, sa intrinsičnom fotoizomeraznom aktivnošću,[4]. On prenosi signal putem Gq familije G-proteina.
Otkriće i funkcija
[уреди | уреди извор]Melanopsin je otkrio Ignacio Provencio et al. 1998 u specijalizovanim na svetlost senzitivnim ćelijama kože žabe frog skin.[5] Rasel Foster je 1999. pokazao da ova klasa fotoreceptora postoji u očima sisara. Provencio je 2000. pokazao da sisari takođe proizvode melanopsin i da se on može naći samo u jednom retkom tipu retinalnih ganglionih ćelija.
Prva merenja svetlostnih responsa ganglionih ćelija koje sadrže melanopsin je uradio David Berson et al. sa Broun univerziteta.[6]
Oni su takođe pokazali da su ti responsi persistentni kad farmakološkim agensima blokira sinaptička komunikacija u mrežnjači, i kad se ganglionska ćelija koja sadrži melanopsin fizički izoluje. Ti nalazi su pokazali da su ćelije koje sadrže melanopsin intrinzično fotosenzitivne[7], i stoga su nazvane: fotosenzitivne retinalne ganglionske ćelije (ipRGC). One sačinjavaju treću klasu fotoreceptorskih ćelija u mrežnjači sisara, pored štapićastih i kupastih fotoreceptora.
Literatura
[уреди | уреди извор]- ^ Melanopsin-Containing or Non-Melanopsin-Containing Retinal Ganglion Cells Response to Acute Ocular Hypertension With or Without Brain-Derived Neurotrophic Factor Neuroprotection. Rovere G1, Nadal-Nicolás FM2, Wang J3, Bernal-Garro JM2, García-Carrillo N4, Villegas-Pérez MP2, Agudo-Barriuso M2, Vidal-Sanz M2.[1]
- ^ https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27930778
- ^ Jennifer Couzin-Frankel (2010). „Why Light Makes Migraines Worse - ScienceNOW”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2011. г. Приступљено 03. 04. 2011.
- ^ Panda S, Nayak SK, Campo B, Walker JR, Hogenesch JB, Jegla T (2005). „Illumination of the melanopsin signaling pathway”. Science. 307 (5709): 600—4. PMID 15681390. doi:10.1126/science.1105121.
- ^ Provencio I, Jiang G, De Grip WJ, Hayes WP, Rollag MD (1998). „Melanopsin: An opsin in melanophores, brain, and eye”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 95 (1): 340—5. PMC 18217
. PMID 9419377. doi:10.1073/pnas.95.1.340.
- ^ Berson DM, Dunn FA, Takao M (2002). „Phototransduction by retinal ganglion cells that set the circadian clock”. Science. 295 (5557): 1070—3. PMID 11834835. doi:10.1126/science.1067262.
- ^ Qiu X; Kumbalasiri T; Carlson SM; et al. (2005). „Induction of photosensitivity by heterologous expression of melanopsin”. Nature. 433 (7027): 745—9. PMID 15674243. doi:10.1038/nature03345.