Пређи на садржај

Irigografija

С Википедије, слободне енциклопедије
Irigografija
Irigogram debelog creva nakon barijumske klizme
ICD-9-CM87.64

Irigografija ili irigoskopija sa irigografijom je minimalno invazivna slikovna dijagnostička metoda u radiologiji namenjena za ispitivanje oboljenja debelog creva. Izvodi se rendgenskim zračenjem, nakon što se pacijentu radi boljeg prikazivanja struktura debelog creva rektalno u vidu klizme daje kontrastno sredstvo (barijumsko ili jodno). Metoda je u načelu bezbolna, ali kod pojedinih pacijenta može izazvati osećaj nelagode napetosti i neprijatnosti. Doza jonizujućeg zračenja kojoj je pacijent izložen u toku pregleda zavisi od dužine trajanja pregleda i višestruko je veća nego pri standardnom rendgen smimanju.[1][2]

Značaj i perspektiva metode

[уреди | уреди извор]

Intezivan razvoja savremenih endoskopskih metoda,[3] koje pružaju uvid u stanje sluznice creva i multidetektorskih CT tehnika koje omogućavaju preciznu evaluaciju zida creva i okolnih struktura, irigoskopija sa irigografijom je donekle je izgubila na značaju, drugim delom i zbog efektivna doza zračenja koja pri jednom snimanju iznosi od 3 do 5 mSv.[4]

Ipak, zbog svoje dostupnosti, jednostavnosti u izvođenju i mogućnosti pregleda celog debelog creva, ovaj pregled je i dalje često primarni metod u radiološkoj dijagnostici kolona. Pacijenti ga dobro podnose, cena mu je prihvatljiva i praćen je malim procentom komplikacija (1 perforacija na 25.000 procedura).

Jedna od prednosti irigografije nad optičkom kolonoskopijom je preciznije određivanje lokalizacije promena (npr kod karcinoma), što je od velikog značaja za hirurško planiranje terapije.

Kada se izvodi u dvojnom kontrastu i u uslovima hipotonizacije, senzitivnost ove metode u otkrivanju adenoma većih od 10 mm može iznositi i do 80%.

Indikacije

[уреди | уреди извор]
Полипоза дебелог црева - бројни полипи приказани на контрастној слици дебелог црева.
Вишеструки полипи и велика маса на јетреној флексури
  • Akušerska stanja
  • Nejasna dijareja (proliv)
  • Otkrivanje uzroka okultne ili vidljive krvi u stolici
  • Ulcerozni kolitis i Kronova bolest
  • Nespecifični enteritis
  • Radijacijski enteritis
  • Postoperativne adhezije
  • Tumori debelog creva (primarni — benigni ili maligni)
  • Polipi debelog creva, ako nisu uklonjeni tokom pregleda nakon npr. kolonoskopije - mogu biti kancerogeni.
  • Divertikuloza (male vrećice formirane na zidu debelog crijeva koje mogu postati upaljene).[5][6]
  • Intususcepcija ili stanje u kome se jedan deo creva uvlači u drugi (u nekim slučajevima irigografija može izlečiti invaziju).[7][8]
  • Funkcionalni uzroci kao što je sindrom iritabilnog creva.
  • Manifestacije na debelogm crevu kod bolesti limfnog sistema
  • Preoperativna provera pre preseljenja anusa.

Kontraindikacije

[уреди | уреди извор]
Relativne
Apsolutne
  • Akutni abdomen (peritonitis, akutni mezenteritis)
  • Poremećaji cirkulacije u trbuhu,
  • Detekcija slobodnog vazduha kao indikacija perforacije,
  • Toksični megakolon,
  • Duboka biopsija pre manje od 7 dana.

Pripreme

[уреди | уреди извор]

Da bi se obavilo snimanje, debelo crevo mora prethodnih dana biti čisto, bez izmeta u njemu. Da bi se to obavilo sniamanje potrebno je:

  • Nekoliko dana pre pregleda jesti lakšu hranu, uzimati laksativ, a ponekad je neohodan i klistir.
  • Dva dana pre pregleda uzimati laganu i lako svarljivu hranu (testenina, palenta, kuvano bezmasno meso).
  • Istovremeno sa hranom uzimajti Dulkolaks (3x2 tablete)
  • Veče uoči pregleda treba piopiti Coloklens sirup, najranije nakon 17 časova.
  • Ujutru pre pregleda ne konzumira hranu (doći na pregled na tašte).

Tok pregleda

[уреди | уреди извор]
Barijumska klizma za irigografiju

Ovo snimanje se može obaviti u ordinaciji ili na bolničkom odeljenju za radiologiju, nakon što je debelo crevo potpuno prazno i „čisto”. U toku samog snimanja pacijent leži na pokretnom stolu za snimanje, i u njegovo debelo crevo se u vidu klistira unosi kontrastno sredstvo u radiologiji — rastvor barijuma ili joda, radi boljeg prikazivanja struktura debelog creva, tokom izvođenja radiološke dijagnostičke metode.[9]

Kada se klizmom ubaci kontrastno sredstvo u rektum, i radiolog ustanovi da je on ispuinio debelo crevo do željene dubine, i učinio vidljivim sva eventualne promene u debelom crevu, može se započeti sa snimanjem.[10][11][12][13]

Za vreme trajanja snimanja, radiolog daje usmena uputstva pacijentu kojih se on mora pridržavati (npr. „okrenite se na levi bok!“, “zadržite dah!“ i slično).

Posle obavljenog pregleda, sestra pomaže ispitaniku da ustane sa stola i uvodi ga u sanitarni čvor, u gkome on preko stolice, treba da izbaci sav klizmom ubrizgani kontrast.

Celokupni postupak irigografije traje 20—25 minuta.

Nakon pregleda ne postoje nikakva posebna ograničenja u ishrani i ponašanju kojih se pacijent mora posebno pridržavati.[10][11][12][13] Međutim poželjno je u cilju predostrožnosti:

  • nekoliko sati odmora,
  • unos u naredna 2-3 dana dovoljno tečnosti (2 litre vode dnevno).

Uvedeni barijum sulfat će se normalno eliminisati iz creva fekalijama u narednim danima. Izmet će biti narednih dana obojeno u belo, dok se ne izluči sav barijum, a konzistencija stolice obično nije izmijenjena.

Komplikacije

[уреди | уреди извор]
Reakcije na kontrastno sredstvo

Barium koji se u obliku klizme koristi u irigografija i obično se dobro toleriše, ali kod preosteljivih pacijenata mogu se javiti određene smetnje u obliku alergijske treakcije, bolova, oticanje creva i pojavljiva iznenadne stimulacije evakuacije fecesa.[14]

Ruptura debelog creva

Bariumska klizma je pouzdan i siguran postupak, ali kao i sva invazivna ispitivanja moguće su komplikacije, uprkos veštini i iskustvu ispitivača. Najozbiljnija moguća komplikacija nakon davanja barijimovog klistire je ruptura crevnog zida (sa posledičnim peritonitisom). Ova pojava je prilično retka, s obzirom na to da se javlja u jednoj od 10.000 irigografija,. Nakon ove komplikacije neophodna je hospitalizacije i ponekad hirurško saniranje lezije.

Krvarenja

Mogu se javiti i mala krvarenja zbog oštećenja sluzokože creva uvođenjem rektalne sonde. Ona se po pravilu obično rešavaju spontano.

Ostalo

Od sotalih nelagodnost tokom irigografije mogu se javiuti:

  • nakon primene antispazmodičnih lekova (npr. Buscopana) — midriaza (zamagljen vid), konstipacija, tahikardija.

Napomene

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ako planirate trudnoću, najbolje bi bilo obaviti pregled u prvih 10 dana menstrualnog ciklusa da bi se izbeglo štetno dejstvo zračenja na eventualnu početnu trudnoću.

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Biester H, Tatchen R, Holsten D, Reichel K (март 1993). „Retrograde Kolonkontrastdarstellung mit wasserlöslichem Kontrastmittel ( Peritrast RE ) als Notfalleingriff”. Chir Gastroenterol: 9. ( 1 ): 56-60
  2. ^ Georgi M, Mai S, Misri H, Jungius KP: Stand und Perspektiven der konventionellen radiologischen Diagnostik des Gastrointestinaltrakts. RöFo. . 169 (5). новембар 1998: 453—8.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Harewood, G. C.; Lieberman, D. A. (2004). „Colonoscopy practice patterns since introduction of Medicare coverage for average-r isk screening”. Clin Gastroenterol Hepatol. 2 (1): 72—77. PMID 15017635. doi:10.1016/S1542-3565(03)00294-5. .
  4. ^ Chang, G. J.; Kaiser, A. M.; Mills, S.; Rafferty, J. F.; Buie, W. D.; Standards Practice Task Force of the American Society of Colon and Rectal Surgeons (август 2012). „Practice parameters for the management of colon cancer”. Dis Colon Rectum. 55 (8): 831—43. PMID 22810468. doi:10.1097/DCR.0b013e3182567e13. 
  5. ^ Hiltunen KM (новембар 1991). „Early water-soluble contrast enema in the diagnosis of acute colonic diverticulitis”. Int J Colorectal Dis. 6 (4): 190—2. 
  6. ^ Lux G , Langer M (1998). „Divertikulose und Divertikulitis beim alten Menschen”. Fortschr Med. 116: 26—8, 30, 32—4. 
  7. ^ Kirks DR: Air intussusception reduction: „the winds of change“. Pediat. Radiol 1995, 25 ( 4 ) 318
  8. ^ Chapman, A. H.; McNamara, M.; Porter, G. (октобар 1992). „The acute contrast enema in suspected large bowel obstruction: Value and technique”. Clin Radiol. 46 (4): 273—8. PMID 1424452. doi:10.1016/S0009-9260(05)80170-9. 
  9. ^ Hiltunen KM (новембар 1991). „Early water-soluble contrast enema in the diagnosis of acute colonic diverticulitis”. Int J Colorectal Dis. 6 (4): 190—2. 
  10. ^ а б Boland GWL. Colon and appendix. In: Boland GWL, ed. Gastrointestinal Imaging: The Requisites. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 5.
  11. ^ а б Chernecky CC, Berger BJ. Barium enema. In: Chernecky CC, Berger BJ, eds. Laboratory Tests and Diagnostic Procedures. 6th ed. . St Louis, MO: Elsevier Saunders. 2013. pp. 183–185. .
  12. ^ а б Lin, J. S.; Piper, M. A.; Perdue, L. A.; Rutter, C. M.; Webber, E. M.; O'Connor, E.; Smith, N.; Whitlock, E. P. (2016). „Screening for colorectal cancer: updated evidence report and systematic review for the US Preventive Services Task Force”. JAMA. 315 (23): 2576—2594. PMID 27305422. doi:10.1001/jama.2016.3332. .
  13. ^ а б Taylor SA, Plumb A. The large bowel. In: Adam A, Dixon AK, Gillard JH, Schaefer-Prokop CM, eds. Grainger & Allison's Diagnostic Radiology: A Textbook of Medical Imaging. 6th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Churchill Livingstone; 2015:chap 29.
  14. ^ NOTA INFORMATIVA - CONSENSO INFORMATO RX CLISMA OPACO A DOPPIO CONTRASTO

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]

Mediji vezani za članak Irigografija na Vikimedijinoj ostavi

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Irigografija&oldid=28521352”