Пређи на садржај

Hiperprolaktinemija

С Википедије, слободне енциклопедије
Hiperprolaktinemija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostEndokrinologija
ICD-10E22.1
ICD-9-CM253.1
DiseasesDB6314
eMedicinemed/1098
MeSHD006966

Hiperprolaktinemija je stanje u kojem u krvi postoji povećana koncentracija prolaktina hormon kojeg luči hipofiza.[1] Može se manifestovati u dva oblika kao: fiziološka (tokom trudnoće i u novorođenčadi tokom dojenja) i patološka. Bolest je mnogo izraženije u žena, ali može se razviti i u muškaraca.

Opšta razmatranja

[уреди | уреди извор]

Najvažnija uloga prolaktina kod žena je stimulacija proizvodnje mleka u mlečnoj žlezdi nakon poroda. Povišene vrednosti prolaktina mogu se javiti u sledećim stanjima:

  • Tokom trudnoće i dojenja normalno je da se u krvi nalazi povećana koncentracija prolaktina.
  • Nakon upotrebe nekih lijekova,[2]
  • Nakon nekih bolesti, npr. kod dobroćudni tumor hipofize koji pojačano luči prolaktin i naziva se

prolaktinom. I drugi tumori hipofizne regije mogu ponekad izazvati hiperprolaktinemiju izazvanu kompresijom na hipofizu.

Prolaktin i kod žena i kod muškaraca snižava nivo polnih hormona (estrogena i testosterona) što dovodi do poremećaja menstrualnih ciklusa i polnih funkcija.[3]

Poremećaj se najčešće javlja kod žena, a vrlo retko kod dece i adolescenata.

  • U SAD ovo stanje se javlja u manje od 1% slučajeva u opštoj populaciji i u 5-14% od pacijenata sa sekundarnom amenorejom.[4] Približno 75% pacijenata sa galaktorejom i amenoreje imaju hiperprolaktinemiju, a oko 30% može imati tumore koji luče prolaktin.
  • Smrtnost je relativno mala, međutim, u slučajevima sa enormnim vrednostima prolaktina koji sekretuju tumora, smrtnost može biti značajna. Retki su slučajevi metastatske maligne prolaktinemije.[5]

Sindrom hiperprolaktinemije mogu uzrokovati različiti somatogeni, neuroendokrinim i psihijatrijskim činiocima.

Prema uzrocima hiperprolaktinemija može biti: fiziološka, dfarmakološka, patološka, i idiopatska (nepoznatog uzroka).

Fiziološka (prirodna) hiperprolaktinemija

[уреди | уреди извор]

Tipične fiziološke hiperprolaktinemije nastaju tokom telesne aktivnosti, stresa (hipoglikemija), sna, seksa, trudnoćе, dojenjа, stimulacija bradavica, koitusа, novorođenčeta i ishrane bogate proteinima.

  • Nivo prolaktina raste kod telesne aktivnosti u trenutku postizanja anaerobnog praga.
  • Ovaj hormon se smatra stresogenim faktorom (iako njegovo dejstvo u toku psihičkih stanja stresa nije u potpunosti dokazano), jer njegova koncerntracija u krvi raste tokom desjstva stresogenih faktora i parćena je hipotenzijom ili sinkopom.
  • Takođe i hipoglikemija može biti od značaja za produkciju prolaktina, kod žena i muškarca.

Farmakološka hiperprolaktinemija

[уреди | уреди извор]

Među farmakološkim uzročnicima hiperprolaktinemije navodi se veći broj lekova, pre svega onih koji ometaju metabolizam, sintezu, apsorpciju ili se vezuju za dopaminske receptore koji smanjuju dejstvo i uzrokuju povećanu sekreciju prolaktina. Iz ove grupe lekova najpoznatiji su: domperidon, fenotiazin, pimozid, butirofen, rezerpin, dekorboksilaza, metildopa, antagonisti dopaminskih receptora, butirofenoni, tioksanteni, metoklopramid, sulpirid, rezerpin.

Za razvoj snažne stimulanse ljudskog prolaktina od farmakoloških spreparata odgovorni su i:

  • endogena opioidna sredstva.
  • estrogeni, koji u farmakološkim dozama, izazivaju povećanje nivoa prolaktina kod žena i muškaraca, a inhibiraju nivo FSH i LH hormona.

Patološka hiperprolaktinemija

[уреди | уреди извор]

Pojava hiperprolaktinemija može biti uzrokovana raznim patološkim stanjima Kao što su:

  • hipotalamusni tumori i metastaze malignih tumora iz drugih lokacija
  • tuberkuloza,
  • sarkoidoza,
  • kraniofaringeomi
  • gliomi hipofize
  • tumori hipofize
  • prolaktinomi, koji mogu biti raznih veličina (uglavnom 10 mm), i nose naziv mikroprolaktinomi.
  • adenomi koji sekretuju HR i PRL i adenomi koji sekretuju ACTH i PRL (Nelsonov sindrom i Kušingova bolest). Prema veličini prolaktinomi se dele na male (manje od 1 cm) i velike, invazivne tumore koji pokazuju tendenciju ekstrselarnog širenja. Smatra se da mali prolaktinomi po pravilu ne pokazuju tendenciju rasta odnosno prelaska u velike tumore. Prolaktinomi manjih dimenzija spadaju u češće i pretežno se javljaju kod žena za razliku od makroprolaktinoma koji su mnogo češći u osoba muškog pola. Smatra se da veličina ovih tumora koreliše sa stepenom hormonske sekrecije i da su generalno veći tumori praćeni većim nivoom serumskog prolaktina.
  • nefunkcionalni hromofobni adenomi sa kompresijom hipofizne peteljke
  • bolesti hipotalamusa i hipofizne peteljke
  • granulomatozne bolesti posebno sarkoidoza
  • kraniofaringeomi i drugi tumori
  • zračenje glave
  • sekcija peteljke hipofize
  • sindrom prazne sele
  • vaskularne abnormalnosti uključujući aneurizmu
  • linfocitni hipofizitis
  • primarni hipopituitarizam
  • hronična bubrežna insuficijencija
  • ciroza jetre
  • trauma grudnog koša ( uključujući hirurgiju, herpes zoster)
  • Chairi-Fromelov sindrom ili perzistentna postpartalna galaktoamenoreja

Među najčešćim uzrocima hiperprolaktinemije smatra se adenom hipofize, benigni tumor koji proizvodi prolaktin.

Idiopatska hiperprolaktinemija

[уреди | уреди извор]

Kako se kod izvesnog broja bolesdnika sa hiperprolaktinemijom i nakon sprovedenog detaljnog ispitivanja ne može utvrditi neposredni uzrok njihovog nastanka, takve hiperprolaktinemije označavaju se kao idiopatske.

Kod žena, visoki nivoi prolaktina u krvi su tipično povezani sa hipoestrogenizmom, anovulacionom neplodnošću i promenama u menstruaciji.[6][7] Poremećaji menstruacije kod žena obično se manifestuju kao amenoreja ili oligomenoreja. U poslednjem slučaju, nepravilan menstrualni tok može dovesti do nenormalno obilnog i produženog krvarenja (menoragija).[3] Žene koje nisu trudne ili doje mogu takođe neočekivano da počnu da proizvode majčino mleko (galaktoreja), stanje koje nije uvek povezano sa visokim nivoom prolaktina. Na primer, mnoge žene u premenopauzi koje imaju hiperprolaktinemiju ne doživljavaju galaktoreju i samo nekim ženama koje imaju galaktoreju biće dijagnostikovana hiperprolaktinemija. Dakle, galaktoreja se može primetiti kod osoba sa normalnim nivoom prolaktina i ne mora nužno da ukazuje na hiperprolaktinemiju.[8] Ovaj fenomen je verovatno posledica galaktoreje koja zahteva adekvatan nivo progesterona ili estrogena za pripremu tkiva dojke. Pored toga, neke žene mogu takođe iskusiti gubitak libida i bol u dojkama, posebno kada nivo prolaktina u početku poraste, jer hormon podstiče promene tkiva u dojkama.

Kod muškaraca, najčešći simptomi hiperprolaktinemije su smanjen libido, seksualna disfunkcija, erektilna disfunkcija/impotencija, neplodnost i ginekomastija. Za razliku od žena, muškarci nemaju pouzdane pokazatelje povišenog prolaktina, kao što je menstruacija, što bi podstaklo hitnu medicinsku konsultaciju.[9] Kao rezultat toga, rane znake hiperprolaktinemije je generalno teže otkriti i mogu ostati neprimećeni dok se ne pojave teži simptomi.[9] Na primer, simptomi kao što su gubitak libida i seksualna disfunkcija su suptilni, nastaju postepeno i mogu lažno ukazivati na različit uzrok.[9] Mnogi muškarci sa hiperprolaktinemijom povezanom sa tumorom hipofize mogu se odreći kliničke pomoći sve dok ne počnu da doživljavaju ozbiljne endokrine komplikacije i komplikacije vida, kao što su velike glavobolje ili problemi sa očima.[9]

Dugotrajna hiperprolaktinemija može dovesti do štetnih promena u metabolizmu kostiju kao rezultat hipoestrogenizma i hipoandrogenizma. Studije su pokazale da hronično povišeni nivoi prolaktina dovode do povećane resorpcije kostiju i supresije formiranja kostiju, što dovodi do smanjene gustine kostiju, povećanog rizika od preloma i povećanog rizika od osteoporoze. Hronična prisutnost hiperprolaktinemije može dovesti do hipogonadizma i osteolize kod muškaraca.[10]

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, kliničkog nalaza i laboratorijske i neuroradiološke obrade, i ima za cilj da dokaže postojanje povećanog nivoa prolaktina i da jasno razdvoji sva stanja koja do njega mogu dovesti i identifikacije patološki proces.

Glavni cilj terapije je trajno normalizovanje vrednosti prolaktina u krvi, ali i uklanjanje ili redukovanje tumora ako je on dokazan kao uzrok bolesti. Pre započinjanja terapije bitno je utvrditi neposredni uzrok povećanja prolaktina jer od toga zavisi i forma lečenja. U zavisnosti od etiološkog uzroka hiperprolaktinemija se može lečiti: primenom lekova, hirurški ili primenom zračne terapije.

Prognoza hiperprolaktinemija zavisi od uzroka koji je do njega doveo. Kod prolaktinskog tumora u formi makroadenoma usled njegovog ekspanziivnog razvoja i rasta i ekspanzije u okolna tkiva, može doći do ozbiljnih oštećenja vida kao i postepenog razvoja insuficijencije prednjeg, ali i zadnjeg režnja hipofize.

  1. ^ Nilsson, L. A.; Roepstorff, C; Kiens, B.; Billig, H; Ling, C. (октобар 2009). „Prolactin suppresses malonyl-CoA concentration in human adipose tissue”. Horm Metab Res. 41 (10): 747—51. .
  2. ^ Davies, P. H. (јун 1997). „Drug-related hyperprolactinaemia”. Adverse Drug React Toxicol Rev. 16 (2): 83—94. .
  3. ^ а б Rubio-Abadal E, Del Cacho N, Saenz-Navarrete G; et al. (јул 2016). „How Hyperprolactinemia Affects Sexual Function in Patients Under Antipsychotic Treatment”. J Clin Psychopharmacol. .
  4. ^ Lee D-Y, Oh Y-K, Yoon B-K, Choi D (2012). „Prevalence of hyperprolactinemia in adolescents and young women with menstruation-related problems.”. American Journal of Obstetrics & Gynecology. 206: 213. .e1-5.
  5. ^ Melmed, S.; Casanueva, F. F.; Hoffman, A. R.; et al. (фебруар 2011). „Diagnosis and treatment of hyperprolactinemia: an Endocrine Society clinical practice guideline.”. Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 96 (2): 273—88. 
  6. ^ Critchley, Hilary O. D.; Maybin, Jacqueline A.; Armstrong, Gregory M.; Williams, Alistair R. W. (2020). „Physiology of the Endometrium and Regulation of Menstruation”. Physiological Reviews. 100 (3): 1149—1179. ISSN 1522-1210. PMID 32031903. S2CID 211063583. doi:10.1152/physrev.00031.2019. hdl:20.500.11820/36236a4e-a35e-4818-abe3-5d8b278c66f8Слободан приступ. 
  7. ^ Mann, W. Alexander (2011). „Treatment for prolactinomas and hyperprolactinaemia: a lifetime approach”. European Journal of Clinical Investigation (на језику: енглески). 41 (3): 334—342. ISSN 1365-2362. PMID 20955213. S2CID 23642551. doi:10.1111/j.1365-2362.2010.02399.x. 
  8. ^ Sakiyama, Roland; Quan, Martin (1983). „Galactorrhea and Hyperprolactinemia:”. Obstetrical & Gynecological Survey (на језику: енглески). 38 (12): 689—700. ISSN 0029-7828. doi:10.1097/00006254-198312000-00001. 
  9. ^ а б в г Buvat, J (2003-10-01). „Hyperprolactinemia and sexual function in men: a short review”. International Journal of Impotence Research (на језику: енглески). 15 (5): 373—377. ISSN 0955-9930. doi:10.1038/sj.ijir.3901043. 
  10. ^ Naidoo, U.; Goff, D.C.; Klibanski, A. (2003). „Hyperprolactinemia and bone mineral density: the potential impact of antipsychotic agents”. Psychoneuroendocrinology (на језику: енглески). 28: 97—108. doi:10.1016/S0306-4530(02)00129-4. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).