Пређи на садржај

Фокер D.IX

С Википедије, слободне енциклопедије
Фокер D.IX

Фокер D.IX
Опште
Намена ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Холандија
Произвођач Фокер
Први лет 1921.
Статус неактиван
Први корисник  САД USAAC
Број примерака 1
Димензије
Дужина 7,09 m
Размах крила 8,99 m
Висина 2,74 m
Површина крила 22,1 m²
Маса
Празан 874 kg
Нормална полетна 1.253 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 Hispano-Suiza 8Fb
Снага 1 x 220 kW
Перформансе
Брзина крстарења 188 km/h
Макс. брзина на Hopt 223 km/h
Долет 471 km
Плафон лета 6.500 m
Брзина пењања 314 m/min

Фокер D.IX (нем. Fokker D.IX) је једноседи двокрилни холандски ловачки авион који је производила фирма Фокер (нем. Fokker). Први лет авиона је извршен 1921. године. [1]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Авион Фокер D.VII
Мотор Hispano-Suiza 8Fb авиона Фокер D.IX
Мотор Hispano-Suiza 8Fb у авиону Фокер D.IX
Авион Фокер D.IX изглед спреда

Фабрика Фокер је 1921. године направила прототип ловачког авиона, који је био побољшана верзија ловца D.VII изграђеног током Првог светског рата а показао се као веома успешан. Нови авион се од оригинала разликовао у томе што му је уграђен јачи мотор V распореда цилиндара, Hispano-Suiza 8Fb снаге 300 KS(220kW), и измењен му је реп. Поред тога постављен му је додатни резервоар на осовину стајног трапа.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп му је правоугаоног попречног пресека, бокови трупа и под су равни а поклопац трупа закривљен. Носећа конструкција трупа је направљена од заварених челичних цеви високе чврстоће. Дијагонале за учвршћење рамова су од челичних цеви у пределу испред кокпита а иза према репу су жичане. Прамац трупа у пределу мотора до кабине пилота је обложен алуминијумским лимом. Шперплочом је обложена пилотска кабина и горња страна трупа све до репа авиона. Изван лимене облоге, цео труп је обложен импрегнираним платном, укључујући и делове трупа обложене шперплочом. Пилот је седео у отвореном кокпиту[2]. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер се хладњак налазио испред мотора. Два митраљеза су била у хаптичком пољу пилота тако да је могао интервенисати кад дође до њиховог застоја у раду.

Погонска група: Авион је био опремљен 8-мо цилиндричним течношћу хлађеним линијским мотором V распореда цилиндара, Hispano-Suiza 8Fb снаге 300 KS(220kW). На вратилу мотора је била причвршћена од слојевито лепљеног дрвета двокрака вучна елиса, непроменљивог корака. Хладњак за расхладну течност се налази испред мотора а иза елисе. Резервоар за гориво се налази у трупу авиона иза мотора. Ту је био смештен и резервоар за уље.

Крила: Авион Фокер D.IX је двокрилац. Горње крило му је једноделно правоугаоног облика и средње дебљине. Конструкција крила је дрвена са две рамењаче. Предња рамењача са нападном ивицом крила чини торзиону кутију. Крила су пресвучена импрегнираним платном. На средини је крило најдебље а према крајевима та дебљина се смањује. Горње крило је балдахином повезано са трупом авиона. Предња рамењача се са шест подупирача ослања на труп (по три са сваке стране трупа) а задња рамењача се са два подупирача ослања на труп (по један са сваке стране). На крајевима, крила су међусобно повезана упорницама у облику латиничног слава N. Подупирачи и упорнице су направљени од челичних цеви. Крила између себе немају затезаче од челичних жица које у лету стварају велики аеродинамички отпор. Елерони се налазе само на горњем крилу и заузимају више од 1/3 размаха крила. Конструкција је цевасти челични оквир и челичне цеви као ребра, облога је од платна. Управљање елеронима је помоћу сајли за управљање. Доње крило је исте конструкције као и горње, али има мањи размах и ширину. Доња крила су конзолно везана за труп авиона. Горње крило је било померено ка кљуну авиона у односу на доње. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени[2].

Стајни орган је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. У циљу смањења аеродинмичког отпора точкови су направљени од лима без отвора на њима а осовина је обложена маском која има профил крила. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача[2].

Наоружање

[уреди | уреди извор]

Авион је био наоружан са два синхронизована митраљеза који су се налазила испред пилота на горњој страни трупа и пуцала су кроз обртно поље елисе. Митраљези су се налазили у хаптичком пољу пилота тако да је могао да интервенише у случају застоја у паљби, што у то време није био редак случај.

Наоружање авиона: Фокер D.IX
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2
Калибар 7,7 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Табела техничких података за авионе Фокер D.VII и D.IX

[уреди | уреди извор]
Тип авиона Фокер D.VII D.IX
Намена ловац ловац
Година 1918. 1921.
Посада 1 1
Број крила 2 2
Дужина 6,95 m 7,09 m
Размах 8,90 m 8,99 m
Висина 2,75 m 2,74m
Површина крила 20,50 m² 22,10 m²
Маса празног 735 kg 874 kg
Маса полетна 880 kg 1.253 kg
Број мотора 1 1
Мотор Mercedes D.III Hispano-Suiza 8Fb
Снага 160 KS (120 kW) 300 KS(220kW)
Max. брзина 200 km/h 223 km/h
Плафон 7.000 m 6.500 m
Долет 220 km 471 km
Брзина пењања 344* m/min 314 m/min
Наоружање митраљ. 2 x 7,92mm 2 x 7,7mm

*са мотором BMW III, брзина пењања је 416 m/min

Верзије

[уреди | уреди извор]

Није постојало верзија овог авиона с обзиром да је направљен само један примерак. Међутим, овај авион има две ознаке:

  • D.IX - оригинална Фокерова фабричка ознака и
  • PW-6 - ознака коју је доделио купац USAAC (тадашњи назив Америчког ратног ваздухопловства).

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]
Авион PW-6 (Фокер D.IX)
Мотор у авиону PW-6 (Фокер D.IX)

Фокер је авион D.IX продао 1922. године Американцима (USAAC) који су већ неколико година користили Фокеровe авионe D.VII заробљенe у Првом светском рату (142 комада) па су хтели да испробају фактички модернизовану варијанту овог авиона. У D.VII уместо оригиналног мотора, уграђен је Wright M-2 (Рајт М-2) снаге 320 KS (238 kW) и назвали су га PW-6. Такође су поставили наоружање, два фиксна митраљеза калибра 7,7 mm на горњем поклопцу мотора, који су пуцали кроз обртно поље елисе. Овом модификацијом је знатно повећана максимална брзина и брзина пењања, међутим, то није било довољно да се одлуче за његову набавку. Констатовано је да пројект новог авиона сем јачег мотора није довољно напредовао у односу на D.VII да би оправдао даљи развој.

Земље које су користиле авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Fokker D.IX” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. јул 2010. 
  2. ^ а б в Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Green, William; Swanborough, Gordon (1994). The Complete Book of Fighters. Godalming, UK: Salamander Books. ISBN 1-85833-777-1.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Фокер D.IX на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фокер_D.IX&oldid=27888772”