Pređi na sadržaj

Foker D.IX

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Foker D.IX

Foker D.IX
Opšte
Namena lovački avion
Posada 1 član
Zemlja porekla  Holandija
Proizvođač Foker
Prvi let 1921.
Status neaktivan
Prvi korisnik  SAD USAAC
Broj primeraka 1
Dimenzije
Dužina 7,09 m
Razmah krila 8,99 m
Visina 2,74 m
Površina krila 22,1 m²
Masa
Prazan 874 kg
Normalna poletna 1.253 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 Hispano-Suiza 8Fb
Snaga 1 x 220 kW
Performanse
Brzina krstarenja 188 km/h
Maks. brzina na Hopt 223 km/h
Dolet 471 km
Plafon leta 6.500 m
Brzina penjanja 314 m/min

Foker D.IX (nem. Fokker D.IX) je jednosedi dvokrilni holandski lovački avion koji je proizvodila firma Foker (nem. Fokker). Prvi let aviona je izvršen 1921. godine. [1]

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
Avion Foker D.VII
Motor Hispano-Suiza 8Fb aviona Foker D.IX
Motor Hispano-Suiza 8Fb u avionu Foker D.IX
Avion Foker D.IX izgled spreda

Fabrika Foker je 1921. godine napravila prototip lovačkog aviona, koji je bio poboljšana verzija lovca D.VII izgrađenog tokom Prvog svetskog rata a pokazao se kao veoma uspešan. Novi avion se od originala razlikovao u tome što mu je ugrađen jači motor V rasporeda cilindara, Hispano-Suiza 8Fb snage 300 KS(220kW), i izmenjen mu je rep. Pored toga postavljen mu je dodatni rezervoar na osovinu stajnog trapa.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, bokovi trupa i pod su ravni a poklopac trupa zakrivljen. Noseća konstrukcija trupa je napravljena od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Dijagonale za učvršćenje ramova su od čeličnih cevi u predelu ispred kokpita a iza prema repu su žičane. Pramac trupa u predelu motora do kabine pilota je obložen aluminijumskim limom. Šperpločom je obložena pilotska kabina i gornja strana trupa sve do repa aviona. Izvan limene obloge, ceo trup je obložen impregniranim platnom, uključujući i delove trupa obložene šperpločom. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu[2]. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer se hladnjak nalazio ispred motora. Dva mitraljeza su bila u haptičkom polju pilota tako da je mogao intervenisati kad dođe do njihovog zastoja u radu.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen 8-mo cilindričnim tečnošću hlađenim linijskim motorom V rasporeda cilindara, Hispano-Suiza 8Fb snage 300 KS(220kW). Na vratilu motora je bila pričvršćena od slojevito lepljenog drveta dvokraka vučna elisa, nepromenljivog koraka. Hladnjak za rashladnu tečnost se nalazi ispred motora a iza elise. Rezervoar za gorivo se nalazi u trupu aviona iza motora. Tu je bio smešten i rezervoar za ulje.

Krila: Avion Foker D.IX je dvokrilac. Gornje krilo mu je jednodelno pravougaonog oblika i srednje debljine. Konstrukcija krila je drvena sa dve ramenjače. Prednja ramenjača sa napadnom ivicom krila čini torzionu kutiju. Krila su presvučena impregniranim platnom. Na sredini je krilo najdeblje a prema krajevima ta debljina se smanjuje. Gornje krilo je baldahinom povezano sa trupom aviona. Prednja ramenjača se sa šest podupirača oslanja na trup (po tri sa svake strane trupa) a zadnja ramenjača se sa dva podupirača oslanja na trup (po jedan sa svake strane). Na krajevima, krila su međusobno povezana upornicama u obliku latiničnog slava N. Podupirači i upornice su napravljeni od čeličnih cevi. Krila između sebe nemaju zatezače od čeličnih žica koje u letu stvaraju veliki aerodinamički otpor. Eleroni se nalaze samo na gornjem krilu i zauzimaju više od 1/3 razmaha krila. Konstrukcija je cevasti čelični okvir i čelične cevi kao rebra, obloga je od platna. Upravljanje eleronima je pomoću sajli za upravljanje. Donje krilo je iste konstrukcije kao i gornje, ali ima manji razmah i širinu. Donja krila su konzolno vezana za trup aviona. Gornje krilo je bilo pomereno ka kljunu aviona u odnosu na donje. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni[2].

Stajni organ je bio klasičan, napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Točkovi su bili dimenzija Ø 690 mm x 83 mm. U cilju smanjenja aerodinmičkog otpora točkovi su napravljeni od lima bez otvora na njima a osovina je obložena maskom koja ima profil krila. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača[2].

Naoružanje

[uredi | uredi izvor]

Avion je bio naoružan sa dva sinhronizovana mitraljeza koji su se nalazila ispred pilota na gornjoj strani trupa i pucala su kroz obrtno polje elise. Mitraljezi su se nalazili u haptičkom polju pilota tako da je mogao da interveniše u slučaju zastoja u paljbi, što u to vreme nije bio redak slučaj.

Naoružanje aviona: Foker D.IX
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2
Kalibar 7,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Tabela tehničkih podataka za avione Foker D.VII i D.IX

[uredi | uredi izvor]
Tip aviona Foker D.VII D.IX
Namena lovac lovac
Godina 1918. 1921.
Posada 1 1
Broj krila 2 2
Dužina 6,95 m 7,09 m
Razmah 8,90 m 8,99 m
Visina 2,75 m 2,74m
Površina krila 20,50 m² 22,10 m²
Masa praznog 735 kg 874 kg
Masa poletna 880 kg 1.253 kg
Broj motora 1 1
Motor Mercedes D.III Hispano-Suiza 8Fb
Snaga 160 KS (120 kW) 300 KS(220kW)
Max. brzina 200 km/h 223 km/h
Plafon 7.000 m 6.500 m
Dolet 220 km 471 km
Brzina penjanja 344* m/min 314 m/min
Naoružanje mitralj. 2 x 7,92mm 2 x 7,7mm

*sa motorom BMW III, brzina penjanja je 416 m/min

Verzije

[uredi | uredi izvor]

Nije postojalo verzija ovog aviona s obzirom da je napravljen samo jedan primerak. Međutim, ovaj avion ima dve oznake:

  • D.IX - originalna Fokerova fabrička oznaka i
  • PW-6 - oznaka koju je dodelio kupac USAAC (tadašnji naziv Američkog ratnog vazduhoplovstva).

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]
Avion PW-6 (Foker D.IX)
Motor u avionu PW-6 (Foker D.IX)

Foker je avion D.IX prodao 1922. godine Amerikancima (USAAC) koji su već nekoliko godina koristili Fokerove avione D.VII zarobljene u Prvom svetskom ratu (142 komada) pa su hteli da isprobaju faktički modernizovanu varijantu ovog aviona. U D.VII umesto originalnog motora, ugrađen je Wright M-2 (Rajt M-2) snage 320 KS (238 kW) i nazvali su ga PW-6. Takođe su postavili naoružanje, dva fiksna mitraljeza kalibra 7,7 mm na gornjem poklopcu motora, koji su pucali kroz obrtno polje elise. Ovom modifikacijom je znatno povećana maksimalna brzina i brzina penjanja, međutim, to nije bilo dovoljno da se odluče za njegovu nabavku. Konstatovano je da projekt novog aviona sem jačeg motora nije dovoljno napredovao u odnosu na D.VII da bi opravdao dalji razvoj.

Zemlje koje su koristile avion

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Fokker D.IX” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. jul 2010. 
  2. ^ a b v D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Green, William; Swanborough, Gordon (1994). The Complete Book of Fighters. Godalming, UK: Salamander Books. ISBN 1-85833-777-1.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]