Пређи на садржај

Танзанија

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Уједињена Република Танзанија
Jamhuri ya Muungano wa Tanzania  (свахили)
Крилатица: Слобода и јединство
(свах. Uhuru na Umoja)
Химна: Боже благослови Африку
(свах. Mungu ibariki Afrika)
Положај Танзаније
Главни градДодома
Највећи градДар ес Салам
Службени језиксвахили[1]
Владавина
Облик државеУнитарна председничка уставна република[2][3][4]
 — ПредседникСамија Сулуху
 — ПотпредседникУпражњено
 — Председник ВладеКасим Маџалива
 — Председник Народне скупштинеЏоб Ндугаи
 — Председник Уставног судаИбрахим Хамис Џума
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
 — Тангањика9. децембра 1961.
 — Занзибар и Пемба10. децембра 1963.
 — Интеграција26. априла 1964.
 — Актуелни устав25. априла 1977.
Географија
Површина‍
 — укупно947.303 km2 (31.)
 — вода (%)6,4
Становништво‍
 — 2016.[5]55.572.201 (26)
 — густина58,66 ст./km2
Економија
ВалутаТанзанијски шилинг
 — стоти део валуте‍TZS‍
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен‍.tz‍
Позивни број+255

Танзанија (свах. Tanzania), или званично Уједињена Република Танзанија (свах. Jamhuri ya Muungano wa Tanzania), држава је у источној Африци.[6] Граничи се са Кенијом и Угандом на северу, Руандом, Бурундијем и ДР Конгом на западу, Замбијом, Малавијем и Мозамбиком на југу, и Индијским океаном на истоку. Име је добила по Тангањики, континенталном делу државе, и острву Занзибар.

Уједињене нације су 2016. године процениле да популација Танзаније износи 55.572.201.[5] Становништво се састојало од неколико етничких, лингвистичких, и религиозних група.

Земља је била члан Комонвелта све до стицања независности 1961. Тангањика се 1964. ујединила са Занзибаром и острвом Пемба чиме је настала Уједињена Република Тангањика и Занзибар, касније преименована у Уједињена Република Танзанија. Танзанија је председничка конституциона република. Године 1996. престоница Танзаније је премештена из Дар ес Салама у Додому, где је лоцирано председниково седиште, Народна скупштина, и део министарстава.[7] У бившој престоници је већина владиних установа, а то је и највећи град земље, главна лука, и водећи комерцијални центар.[8][9][10] Танзанија је једнопартијски вођена држава са социјалистичком-прогресивном Партијом револуције на власти.[11][12]

Неке од праисторијских популационих миграција у Танзанију обухватају јужне кушитске говорнике који су се преселили јужно из Етиопије;[13] источнокушитске народе који су се доселили у Танзанију са севера језера Туркана пре око 2.000 до 4.000 године;[13] и јужне Нилоте, укључујући Датоге, који потичу из региона данашње границе Јужног Судана и Етиопије, одакле су дошли пре око 2.900 и 2.400 година.[13]‍:pp. 18 Ове миграције су се одвиле у истом периоду као и насељавање Машарики Бантуа из западне Африке у области Викторијиног и Тангањика језара. Они су накнадно мигрирали преко остатка Танзаније пре 2.300 и 1.700 година.[13][14]

Европски колонијализам почео је на копненом делу Танзаније током касног 19. века кад је Немачка формирала Немачку источну Африку, која је потпала под Британску власт након Првог светског рата. Копненим делом је управљано као Тангањиком, док је Занзибарски архипелаг остао као засебна колонијална надлежност. Након стицања независности 1961. и 1963, два ентитета су се спојила у априлу 1964, чиме је формирана Република Танзанија.[8]

Танзанија је планинска и густо пошумљена на североистоку, где је планина Килиманџаро лоцирана. Три од афричких Великих језера су делом унутар Танзаније. На северу и западу леже Викторијино језеро, највеће афричко језеро, и језеро Тангањика, најдубље језеро овог континента, познато по својим јединственим врстама рибе. Каламбо водопади у југозападном региону Руква су други по величини водопади у Африци, а лоцирани су у близини југоисточне обале језера Тангањика на граници са Замбијом.[15] Источна обала је топла и влажна, са Занзибарским архипелагом у близини обале. Конзервациона област Менајског залива је Занзибарска највећа поморска заштићена област.

Говори се преко 100 различитих језика у Танзанији, што је чини лингвистички најразноврснијом земљом у Источној Африци.[16] Земља нема de jure званични језик, мада је национални језик Свахили.[17] Свахили се користи у парламентарним дебатама, у нижим судовима, и као медијум за подучавање у основним школама. Енглески се користи у спољној трговини, у дипломатији, вишим судовима, и као медијум за наставу у средњем и вишем образовању,[16] мада Танзанијска влада планира да у потпуности прекине са употребом енглеског у образовању.[18] Приближно 10% Танзанијаца говори Свахили као матерњи језик, и до 90% га користи као други језик.[16]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Танзаније

Танзанија је била део Немачке источне Африке од 1880-их до 1919. када је постала Британски протекторат све до стицања независности 1961. Џулијус Њерере је постао 1960. премијер Тангањике, положај на коме је остао и по стицању независности. Тангањика и суседни Занзибар, који је стекао независност 1963, су се ујединили 1964. у Танзанију. Њерере је увео афрички социјализам (Ујама) који је наглашавао правду и једнакост. Међутим Ујама се претворио у економску катастрофу те је, због пропасти колективних фарми, довео до несташице хране.

Године 1979, Танзанија је објавила рат Уганди, након што је ова покушала да освоји територије на северу Танзаније. Танзанија је не само ослободила своје територије него је и извршила и инвазију на Уганду и свргнула Иди Амина. Њерере је 1985. предао власт Али Хасан Мвинију, али је задржао место председника водеће странке Чама Ча Мапиндузи (ЦЦМ) све до 1990. када је предао контролу Мвинију.

Године 1990. у Танзанији је првим вишестраначким изборима завршено доба једностраначја. Међутим ЦЦМ је надмоћно добио изборе, а њихов кандидат Бењамин Мкапа је постао нови председник.

Године 2001, најмање 21 особа је (углавном чланова партије Сивик јунајтед фронт) убијено на Занзибару када је полиција отворила ватру на демонстранте који су захтевали понављање избора.

Крајем 2004. земљотрес на другој страни Индијског океана и цунами који се притом подигао стигао је и до обала Танзаније, при чему је живот изгубило 11 особа. У луци Дар ес Салем, танкер је избачен на обалу при чему је дошло до оштећења нафтовода.

Преколонијални период

[уреди | уреди извор]

Сматра се да су аутохтона популација источне Африке којсански говорећи Хадза и Сандаве ловци-сакупљачи Танзаније.[13]‍:pp. 17

Први талас миграције су сачињавали народи који говоре јужнокушитске језике, који су мигрирали на југ из Етиопије у Танзанију. Они су преци народа који говоре ираквски, горовски, и бурунгски језик.[13]‍:pp. 17 На бази лингвистичке евиденције, сматра се да је дошло до две миграције источнокушитских народа у Танзанију пре око 4.000 и 2.000 година, који су приспели са северног предала језера Туркана.[13]‍:pages 17–18 Археолошка евиденција потвђује закључак да су јужни Нилоти, укључујући Датоге, мигрирали на југ из граничног региона данашњег Јужног Судана / Етиопије у централно-северну Танзанију пре између 2.900 и 2.400 година.[13]‍:pp. 18 Ове миграције су се одвиле у приближно исто време као и насељавање Машарики Банту народа из Западне Африке, који су користили гвожђе, у области Викторијиног и Тангањика језера. Они су донели са собом западно афричку пољопривредну традицију и примарну основну храну јам. Они су накнадно мигрирали из тих региона у остатак Танзаније пре између 2.300 и 1.700 година.[13][14]

Источнонилотски народи, у које се убрајају Масаји, су мигрирали у ближој прошлости, током задњих 500 до 1.500 година, из садашњег Јужног Судана.[13][19]

Народи Танзаније су повезани с производњом гвожђа и челика. Паре народ су били главни произвођачи високо траженог гвожђа међу народима који су настањивали планинске регионе североисточне Танзаније.[20] Хаја народ на западним обалама Викторијиног језера је измео тип високо-температурне високе пећи, која је омогућавала ковање угљеничног челика на температурама које су премашивале 1.820 °C (3.310 °F) пре више од 1.500 година.[21]

Путници и трговци из Персијског залива и Индије су посећивали источноафричку обалу током почетка првог миленијума.[22] Ислам су практиковали неки народи на Свахили обали још у осмом или деветом веку.[23]

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Танзаније

Положај

[уреди | уреди извор]

Државе са којима се Танзанија граничи су: Кенија, Уганда, Руанда, Бурунди, Демократска Република Конго, Замбија, Малави и Мозамбик. Површина државе износи 947.303 km².

Карта Танзаније

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

У североисточном делу земље се налазе планине, међу којима Меру и Килиманџаро, обе активни вулкани. Природна лепота Килиманџара, и чињеница да је са 6010 метра највиши врх Африке, привлачи на хиљаде туриста годишње.

Западно од њих се налази Национални парк Серенгети, чувен по годишњој миграцији милиона гнуа, и по великом броју лавова, леопарда, слонова, носорога и бивола. Близу парка се налази Олдуваји клисура у којој су пронађени многи од најстаријих људских фосила.

Даље на западу се налази Викторијино језеро, највеће афричко језеро и извор Нила. Југозападно од њега, раздвајајући Танзанију од Демократске Републике Конго, се налази језеро Тангањика, које је друго најстарије и друго по дубини језеро на свету после Бајкалског језера.

Централни део Танзаније чини велики плато, са низијама и плодном земљом, у њему се налази нова престоница Додома.

Источна обала је топла и влажна, на њој се налази бивша престоница и највећи град Дар ес Салем. Северно од Дар ес Салема се налази острво Занзибар, полу-аутономна територија Танзаније познат по зачинима. На северу од Занзибара се налази мање познато острво Пемба.

Воде

[уреди | уреди извор]

Дужина обале Индијског океана на истоку Танзаније је 800 km. У Великој раседној долини на западу су смештена три велика језера Викторијино, Тангањика и Њаса. Језеро Тангањика представља криптодепресију с обзиром да се његова површина налази на већој надморској висини од нивоа океана, а дно на надморској висини која је испод нивоа океана. Највеће реке Танзаније су Рувума на југу чији је ток 800 km и Пангани на северу чији је ток 500 km.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима Танзаније варира од топле и влажне на обали, до умереније климе на узвишеном централном платоу. Танзанија има две кишне сезоне, једну дужу од марта до маја, и краћу од новембра до јануара.

Маунт Улугуру и плантаже сисала близу Морогороа

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Демографија Танзаније

Јула 2003. популација Танзаније је била процењена на 35.992.454 становника.

Густина насељености Танзаније варира од 1 особе по квадратном километру у сувим регионима до 51 особе по квадратном километру на висоравнима са доста воду до 134 особе по квадратном километру у Занзибару, просечна густина насељености је 20 особа по квадратном километру. Више од 80% становништва живи на селу.

Афричка популација се састоји од више од 120 етничких група, од којих Сукума, Хаја, Ниакиуса, Ниамвези и Чага имају више од милион чланова. Већина Танзанијаца, укључујући и племена као што су Хехе, Сукума и Ниамвези, припадају Банту групи. Групи Ниолитских народа припадају номадска племена Масаи и Луо, који се већем броју могу наћи у Кенији. Две мале групе говоре говоре језике који припадају Косијанској групи, то су Бушмани и Коикои. Групе које говоре Кушитски, пореклом из етиопске висоравни, живе у неколико подручја Танзаније.

Иако већина афричке популације на Занзибару долази са континента, једна група позната као Ширази води порекло од персијских насељеника на острву. Не-африканци чине 1% становништва. Азијска заједница, међу којима Хинду, Сики, Гоанци, Шитски и Сунитски муслимани, је опала за 50% у последњој деценији на 50.000 на континенту и 4.000 на Занзибару. Број Арапа је процењен на 70.000 а Европљана који живе у Танзанији је 10,000.

Свака етничка група говори сопствени језик, али је национални језик свахили.

Религија

[уреди | уреди извор]

Најзаступљеније религије у Танзанији су хришћанство (61,4%) и ислам (35,2%). Остало чине традиционалне афричке религије.[24]

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Региони Танзаније
Региони Танзаније
Региони Танзаније

Танзанија је подељена у двадесет шест региона.

Привреда

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Привреда Танзаније
Седиште Банке Танзаније

Танзанија је једна од најсиромашнијих земаља у свету. Привреда пре свега зависи од пољопривреде, која представља половину бруто домаћег производа, чини 85% извоза и запошљава 90% радне снаге. Топографија и климатски услови ограничавају плодно земљиште на само 4% територије. Индустрија је углавном ограничена на прераду пољопривредних производа и једноставну робу широке производње. Светска Банка, Међународни Монетарни Фонд и билатерални донатори осигурали су средства за рехабилитацију Танзанијске економске инфраструктуре. Танзанија има богате природне ресурсе као што су налазишта злата и прелепе националне паркове који остају неразвијени. Економски раст 1991—1999. укључио је подизање индустријске производње и значајан пораст рударства. Недавне банковне реформе помогле су повећању раста приватног сектора и инвестиција. Краткорочни економски напредак зависи и од сузбијања корупције и смањивања јавне потрошње.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Tanzania”. Ethnologue. SL International. 
  2. ^ Lawrence, David (2009). Tanzania: The Land, Its People and Contemporary Life. Intercontinental Books. стр. 146. ISBN 978-9987-9308-3-8. 
  3. ^ „About the United Republic of Tanzania”. Permanent Representative of Tanzania to the United Nations. Архивирано из оригинала 19. 02. 2011. г. Приступљено 31. 01. 2015. 
  4. ^ Article 3, Section 1 of the Constitution of the United Republic of Tanzania (25 April 1978)
  5. ^ а б „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  6. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 11. 04. 2014. 
  7. ^ Mosha, Aloysius C. „The planning of the new capital of Tanzania: Dodoma, an unfulfilled dream” (PDF). University of Botswana. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2013. г. Приступљено 13. 03. 2013. 
  8. ^ а б Agency, Central Intelligence. „Tanzania”. The World Factbook. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 05. 02. 2018. 
  9. ^ „The Tanzania National Website: Country Profile”. Tanzania.go.tz. Архивирано из оригинала 25. 11. 2013. г. Приступљено 01. 5. 2010. 
  10. ^ „Dar es Salaam Port”. Tanzaniaports.com. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 19. 02. 2014. 
  11. ^ Lawrence 2009, стр. 146 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFLawrence2009 (help)
  12. ^ „About the United Republic of Tanzania”. Permanent Representative of Tanzania to the United Nations. Архивирано из оригинала 19. 02. 2011. г. Приступљено 31. 01. 2015. 
  13. ^ а б в г д ђ е ж з и Tishkoff, S. A.; Reed, F. A.; Friedlaender, F. R.; Ehret, C.; Ranciaro, A.; Froment, A.; Hirbo, J. B.; Awomoyi, A. A.; Bodo, J. M.; Doumbo, O.; Ibrahim, M.; Juma, A. T.; Kotze, M. J.; Lema, G.; Moore, J. H.; Mortensen, H.; Nyambo, T. B.; Omar, S. A.; Powell, K.; Pretorius, G. S.; Smith, M. W.; Thera, M. A.; Wambebe, C.; Weber, J. L.; Williams, S. M. (2009). „The Genetic Structure and History of Africans and African Americans”. Science. 324 (5930): 1035—44. PMC 2947357 Слободан приступ. PMID 19407144. doi:10.1126/science.1172257. 
  14. ^ а б Ehret 2001
  15. ^ "Kalambo Falls". Encyclopædia Britannica.
  16. ^ а б в Ammon, Dittmar & Mattheier 2006, стр. 1967
  17. ^ „Tanzania Profile”. Tanzania.go.tz. Tanzanian Government. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 23. 07. 2017. 
  18. ^ „Tanzania Ditches English In Education Overhaul Plan”. AFK Insider. 2015. Архивирано из оригинала 24. 02. 2015. г. Приступљено 23. 02. 2015. 
  19. ^ Martin & O'Meara 1995.
  20. ^ Shoup 2011, стр. 67.
  21. ^ Schmidt, P.; Avery, D. H. (1978). „Complex iron smelting and prehistoric culture in Tanzania”. Science. 201 (4361): 1085—9. PMID 17830304. doi:10.1126/science.201.4361.1085. 
  22. ^ Shillington 2013, стр. 1510.
  23. ^ "The Story of Africa". BBC World Service.
  24. ^ „Religions in Tanzania”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2021. г. Приступљено 20. 03. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Танзанија&oldid=28473443”