Пређи на садржај

Жарњаци

С Википедије, слободне енциклопедије

Жарњаци
Временски распон: 580–0 Ma
едијакаријум–садашњост
upright=250px
Четири примера жарњака:
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Кладус: ParaHoxozoa
Тип: Cnidaria
Hatschek, 1888
Типска врста
Nematostella vectensis[4]
Subphyla[3] и класе

Жарњаци су животиње из типа Cnidaria и представљају најједноставније еуметазое, радијално симетричног тела. Постоји око 11000 врста.[5] Заједно са типом реброноша (Ctenophora) припадају групи дупљара.

Општи план грађе

[уреди | уреди извор]
Схема грађе полипа
Пацифички морски жарњаци, Chrysaora fuscescens

Телесни зид се састоји од спољашњег ектодермиса и унутрашњег ендодермиса, а између ова два слоја је нећелијска мезоглеја. Телесни зид обавија тзв. гастро-васкуларну дупљу у којој се поред варења хране врши и транспорт сварене хране до свих делова тела [гастер= желудац; вас =крвни суд]. Ова дупља има само један отвор преко кога улазе хранљиви састојци и излазе несварени састојци. Хране се ситним организмима које хватају тентакулама (пипцима) и убацују кроз усни отвор. Варење хране је унутарћелијско и врши се у ћелијама са псеудоподијама, које се налазе у ендодермису. Жарњаци, (као и сунђери), немају крвни, респираторни ни екскреторни систем.

Ћелије епидермиса

[уреди | уреди извор]

У епидермису се налазе епителомишићне ћелије, које учествују у покретању читавог организма или његових делова (тентакула), затим се налазе жарне ћелије или книде и нервне ћелије. Жарне ћелије су нарочито сконцентрисане на тентакулама које служе за хватање плена, а могу имати улогу и у одбрани.

Нервни систем

[уреди | уреди извор]

Код жарњака се први пут у живом свету јавља нервни систем и то у најпростијем облику - дифузан (мрежаст) нервни систем. Нервне ћелије су разбацане без неког нарочитог реда по епидермису и међусобно су повезане у мрежу (дифузум).

Главни чланак: Дифузан нервни систем

Морфолошки облици

[уреди | уреди извор]

Жарњаци се јављају у два облика као полип и медуза. Код жарњака који имају оба ова облика, долази до смене генерација. Полип је бесполна генерација која се размножава пупљењем (бесполно), а медузе се размножавају полно образовањем гамета (сперматозоида и јајних ћелија). Из оплођене јајне ћелије развија се ларва планула. Полипи су сесилни организми, док су медузе слободнопливајуће. Разликују се и по облику - медузе су облика кишобрана, а полипи имају цилиндричан облик.

Класификација

[уреди | уреди извор]

Класификација жарњака извршена је према томе који морфолошки облик имају. Деле се на три класе:

Породице

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Пацифичка морска коприва
    Пацифичка морска коприва

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Classes in Medusozoa based on „ITIS Report – Taxon: Subphylum Medusozoa”. Universal Taxonomic Services. Приступљено 18. 3. 2018. 
  2. ^ Collins, A.G. (мај 2002). „Phylogeny of Medusozoa and the Evolution of Cnidarian Life Cycles” (PDF). Journal of Evolutionary Biology. 15 (3): 418—432. doi:10.1046/j.1420-9101.2002.00403.x. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 9. 2006. г. Приступљено 27. 11. 2008. 
  3. ^ Subphyla Anthozoa and Medusozoa based on „The Taxonomicon – Taxon: Phylum Cnidaria”. Universal Taxonomic Services. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 10. 7. 2007. 
  4. ^ Steele, Robert E.; Technau, Ulrich (15. 4. 2011). „Evolutionary crossroads in developmental biology: Cnidaria”. Development (на језику: енглески). 138 (8): 1447—1458. ISSN 0950-1991. PMID 21389047. doi:10.1242/dev.048959. 
  5. ^ „WoRMS - World Register of Marine Species”. www.marinespecies.org. Приступљено 17. 12. 2018. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Arai, M.N. (1997). A Functional Biology of Scyphozoa. ISBN 978-0-412-45110-2.  London: Chapman & Hall [p. 316].
  • Ax, P. (1999). Das System der Metazoa I. Ein Lehrbuch der phylogenetischen Systematik. Stuttgart-Jena: Gustav Fischer. ISBN 978-3-437-30803-1. .
  • Barnes, R.S.K., P. Calow, P. J. W. Olive, D. W. Golding & J. I. Spicer (2001). The invertebrates—a synthesis. (3rd изд.). ISBN 978-0-632-04761-1.  Oxford: Blackwell. [chapter 3.4.2, p. 54].
  • Brusca, R.C., G.J. Brusca (2003). Invertebrates. (2nd изд.). ISBN 978-0-87893-097-5.  Sunderland, Mass.: Sinauer Associates. [chapter 8, p. 219].
  • Dalby, A. (2003). Food in the Ancient World: from A to Z. London: Routledge. 
  • Moore, J (2001). An Introduction to the Invertebrates. ISBN 978-0-521-77914-2.  Cambridge: Cambridge University Press [chapter 4, p. 30].
  • Schäfer, W. (2004). Cnidaria, Nesseltiere. In Rieger, W. (ed.), ур. Spezielle Zoologie. Teil 1. Einzeller und Wirbellose Tiere. Stuttgart-Jena: Gustav Fischer. Spektrum Akademischer Verl., Heidelberg. ISBN 978-3-8274-1482-3. .
  • Werner, B. 4. Stamm Cnidaria. In: V. Gruner (ed.) Lehrbuch der speziellen Zoologie. (5th изд.). ISBN 978-3-334-60474-8.  Begr. von Kaestner. 2 Bde. Stuttgart-Jena: Gustav Fischer, Stuttgart-Jena. 1954, 1980, 1984, Spektrum Akad. Verl., Heidelberg-Berlin, 1993.
  • Anderson, D.T. (2001). Invertebrate Zoology. (2nd изд.). ISBN 978-0-19-551368-4.  Oxford: Oxford University Press. [chapter 3, p. 31].
  • Ruppert, E.E., R.S. Fox & R.P. Barnes (2004). Invertebrate Zoology—a Functional Evolutionary Approach. ISBN 978-0-03-025982-1.  Belmont: Brooks-Cole [chapter 7, p. 111].
  • D. Bridge, B. Schierwater, C. W. Cunningham, R. DeSalle R, L. W. Buss: Mitochondrial DNA structure and the molecular phylogeny of recent cnidaria classes. in: Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia. Philadelphia USA 89.1992, p. 8750. ISSN 0097-3157
  • D. Bridge, C. W. Cunningham, R. DeSalle, L. W. Buss. Class-level relationships in the phylum Cnidaria—Molecular and morphological evidence. in: Molecular biology and evolution. Oxford University Press. , Oxford 12.1995, p. 679. ISSN 0737-4038
  • D. G. Fautin: „Reproduction of Cnidaria”. doi:10.1139/z02-133. Шаблон:Closed access. in: Canadian Journal of Zoology. Ottawa Ont. 80.2002, p. 1735. (PDF, online) ISSN 0008-4301
  • G. O. Mackie: „What's new in cnidarian biology?”. doi:10.1139/z02-138. Шаблон:Closed access in: Canadian Journal of Zoology. Ottawa Ont. 80.2002, p. 1649. (PDF, online) ISSN 0008-4301
  • P. Schuchert: Phylogenetic analysis of the Cnidaria. in: Zeitschrift für zoologische Systematik und Evolutionsforschung. Paray, Hamburg-Berlin 31.1993, p. 161. ISSN 0044-3808
  • G. Kass-Simon, A. A. Scappaticci Jr.: „The behavioral and developmental physiology of nematocysts.”. doi:10.1139/z02-135. Шаблон:Closed access in: Canadian Journal of Zoology. Ottawa Ont. 80.2002, p. 1772. (PDF, online) ISSN 0044-3808
  • J. Zrzavý (2001). „The interrelationships of metazoan parasites: a review of phylum- and higher-level hypotheses from recent morphological and molecular phylogenetic analyses”. Folia Parasitologica. 48 (2): 81—103. PMID 11437135. doi:10.14411/fp.2001.013. 
  • Marques, A. C.; Collins, A. G. (2004). „Cladistic analysis of Medusozoa and cnidarian evolution”. Invertebrate Biology. 123 (1): 23—42. doi:10.1111/j.1744-7410.2004.tb00139.x. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Жарњаци на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жарњаци&oldid=28479270”