Пређи на садржај

Еуфемизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Знак којим се између осталог забрањује и псовање у Вирџинија Бичу

Еуфемизам (грч. εửφημισμóς - ублажавање, означавање зле ствари блажом речи) је стилска фигура којом се неки израз који има неугодну, застрашујућу или вулгарну конотацију замењује другим блажим, пријатнијим и по значењу блиском замењеном изразу, а понекад и супротном.[1][2] Припада фигурама мисли.[3]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Настанак еуфемизма везује се за празноверје и религиозне забране.[4] Људи су речи које су им уливале страх јер су веровали да призивају демоне или их доживљавали као светогрђе мењали блажим изразима у нади да ће тако избећи зло које оне доносе.[3] По Аристотелу еуфемизам је подврста метафоре, а за Квинтилијана алегорије.[3] Деметрије тврди да еуфемизам оно што је злогласно чини добрим, а безбожно побожним. Еустатије сматра да еуфемизам прикрива зло добрим именом као што је случај са Еуменидама - доброхотнима, љубазнима именују се оне које то нимало нису.[2] Деметрије и Еустатије схватају еуфемизам делимично и као литоту, мада без иронијског призвука.

У викторијанској Енглеској еуфемизми су били непоходни у свакодневном опхођењу јер је у учтивом разговору било забрањено на било који начин помињати људску телесност. Није се могло рећи ноге, него доњи екстремитети, није се говорило панталоне већ су постојали бројни еуфемизми: неизразиво, неописиво, непоменуто, необјашњиво, наставци...[5]

Употреба

[уреди | уреди извор]
Еуфемизми на знаку испред апотеке у Њујорку за контрацептивна средства, иригаторе, тампоне и хигијенске улошке.

Еуфемизам се користи због бонтона, друштвених, религиозних, политичких, пропагандних и других разлога. Данас се углавном употребљава због поштовања друштвених конвенција и правила лепог понашања што подразумева избегавање експлицитно навођење непристојних израза (нпр. речи којима се именују неке физиолошке потребе). Условно се може сматрати подврстом метонимије зато што се неки изрази по логичкој вези замењују другима.[1] С друге стране, употреба перифразе је честа у формирању еуфемизма, тј. неретко се израз замени својим ублаженим описом. Понекад се користе и туђице да би се избегле табу речи.[4] "Непријатне истине обучене у дипломатске парфеме", еуфемизми се могу схватити као средство лицемерја и преваре и истовремено као средство којим се избегавају увредљиве и ружне речи.[5]

Супротне фигуре еуфемизму су хипербола[6] и дисфемизам.[5]

Временом, услед честе употребе, еуфемизми престану да врше своју функцију ублаживања као у изразима преминути или ђаво који су првобитно настали као еуфемизми али данас се тако више не доживљавају.[5]

Примери

[уреди | уреди извор]

У свакодневном говору

[уреди | уреди извор]
  • Мало је весео. (уместо: пијан је)
  • Увек заобилази истину. (уместо: лаже)
  • Искусан (уместо: стар)
  • Елегантно попуњена (уместо: дебела)
  • Особа са посебним потребама (уместо: особа са инвалидитетом)
  • Онај рогати (уместо: ђаво)
  • Спавати заједно, ићи у кревет (уместо: имати сексуални однос)
  • Идем тамо где цар иде пешке. (уместо: идем у тоалет)
  • Он је баш ојачао.(уместо: угојио се)
  • Имао/-ла је мали излет. (уместо: преварио је партнерку/партнера)

Посебно су чести еуфемизми за смрт:

  • Он нас је заувек напустио.
  • Отишао је у вечна ловишта.
  • Отишао је на онај свет.
  • Издахнуо је.
  • Заспао је вечним сном.
  • Отишао је на боље место.
  • Нема га више.
  • Бацио је кашику

У новинама

[уреди | уреди извор]
  • Земље у развоју (уместо: неразвијене земље)
  • Хуманитарна криза (уместо: хуманитарна катастрофа)
  • Материјална оскудица (уместо: беда, сиромаштво)
  • Дошло је до захлађења односа (уместо: посвађали су се)
  • Земље трећег света (уместо: заостали народи)
  • Корекција цена(уместо: поскупљење)
  • Обустава рада (уместо: штрајк)
  • Револуција (уместо: грађански рат)
  • Контроверзни бизнисмен (уместо: криминалац)

У књижевности

[уреди | уреди извор]

У прози

[уреди | уреди извор]

У поезији

[уреди | уреди извор]


Сличне стилске фигуре

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Popović, Tanja, ур. (2010). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 203. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  2. ^ а б Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 60—61. ISBN 978-86-343-0277-6. 
  3. ^ а б в Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 119—122. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  4. ^ а б Živković 1985, стр. 194
  5. ^ а б в г Nordquist, Richard. „Euphemism (Words)”. ThoughtCo. Приступљено 14. 3. 2019. 
  6. ^ Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). стр. 16. Приступљено 14. 3. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gadenne, Jean-Eudes. Lexique des termes littéraires en ligne (PDF). стр. 16. Приступљено 14. 3. 2019. 
  • Živković, Dragiša, ур. (1985). Rečnik književnih termina. стр. 194. 
  • Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). стр. 119—122. ISBN 978-953-0-40043-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  • Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. стр. 60—61. ISBN 978-86-343-0277-6. 
  • Popović, Tanja, ур. (2010). Rečnik književnih termina (2 изд.). стр. 203. ISBN 978-86-7360-064-2. 
  • A Keith; Burridge, Kate. Euphemism & Dysphemism: Language Used as Shield and Weapon. . Oxford University Press. 1991. ISBN 978-0-7351-0288-0. 
  • Enright, D. J (1986). Fair of Speech. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-283060-9. 
  • Keyes, Ralph Euphemania: Our Love Affair with Euphemisms. Little, Brown and Company. 2010. ISBN 978-0-316-05656-4.
  • Ковачевић, Милош. О типовима и стилским особинама дисфемизама и еуфемизама У: Годишњак за српски језик и књижевност. - Год. 20, бр. 8 (2006), стр. 193-227. ISSN 1451-5415
  • Kuzmanoska, Anita. Comment définir un euphémisme dans la langue française? У: Језици и културе у времену и простору. 5 / [уреднице Снежана Гудурић, Марија Стефановић]. - Нови Сад : Филозофски факултет, 2016. - Str. 211-. 220. ISBN 978-86-6065-374-3.
  • Пејовић, Анђелка Д. О ублажавању језичког исказа и "политички коректном језику" у новинском дискурсу У: Српски језик, књижевност, уметност. Књ. 1, Структурне карактеристике српског језика / [одговорни уредник Милош Ковачевић]. - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет : Скупштина града. 2012. ISBN 978-86-85991-42-4. стр. 219-231.
  • Rawson, Hugh A Dictionary of Euphemism & Other Doublespeak (second ed.). 1995. ISBN 978-0-517-70201-7.
  • R.W.Holder: How Not to Say What You Mean: A Dictionary of Euphemisms. . Oxford University Press. 2003. ISBN 978-0-19-860762-5. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Еуфемизам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Еуфемизам&oldid=28414444”