Дивљина
Дивљина је природна средина на Земљи која није знатно промјењена људским дјелатностима. Може бити дефинисана и као „најнетакнутије, неометано дивље природно подручје које је преостало на нашој планети — то су посљедња истинска дивља мјеста које људи не контролишу и нису развијена путевима, цјевоводима или другом индустријском инфраструктуром”.[1] Израз се традиционално односи на копнено окружење, иако се све више односи и на поморску дивљину. Недавне мапе дивљине[2] указују на то да дивљина покрива једну четвртину копнене површине Земље, али се убрзано деградира људском дјелатношћу.[3]. Још мање дивљине преостаје у океанима, са само 13,2% [ без интезивне људске дјелатности][4].
Неке владе их успостављају по закону или управним актима, обично на земљишним тракама које још нису измијењене људским дјелатностима у великој мјери. Главна одлика дивљине је да је људска моторизована дјелатност знатно ограничена. Ове дјелатности се спроводе не само због очувања онога што већ постоји, него и због промовисања и унапријеђавања природног изражавања и развоја. Подручја дивљине могу се пронаћи у резерватима, националним шумама, националним парковима и чак и у урбаним срединама крај ријека, клисура или других неразвијених подручја. Ова подручја се сматрају важним за преживљавање одређених врста, биодиверзитет, еколошке студије, конзервацију, изолацију и рекреацију. Дивљина је дубоко цијењена због културних, духовник, моралних и естетских разлога. Неки писци природе вјерује да су подручја дивљине виталне за људски дух и креативност[5]. Она такође може очувати историјске генетичке особине и пружити стаништве дивље флоре и фауне коју је тешко обновити у зоолошким вртовима, арборетумима и лабораторијама.
Задужбина Дивљина наводи да подручје дивљине има двије димензије: мора бити биолошки нетакнуто и законски заштићено.[6][7] Међународна унија за заштиту природе класификује дивљину на два степена: Ia (строги резерват природе) Ib (подручје дивљине). Дјелатности на маргинама посебних подручја дивљине, као што су сузбијање пожара и прекид миграције животиња, такође утичу на унутрашњост дивљине.[8]
Посебно у богатијим, индустријализованим државама, дивљина има и одређено правно значење: као земља у којој је законом забрањен развој. Многе државе су законски дефинисале дивљину, као што су Сједињене Америчке Државе, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Јужна Африка, Србија и друге.[9][10]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Defining Wilderness | WILD Foundation”. www.wild.org (на језику: енглески). Приступљено 16. 9. 2018.
- ^ sdata2017187
- ^ S0960-9822(16)30993-9
- ^ https://doi.org/10.1016/j.cub.2018.06.010
- ^ Botkin, Daniel B. No man's garden : Thoreau and a new vision for civilization and nature (на језику: енглески). Island Press [for] Shearwater Books. стр. 155—157. ISBN 978-1-55963-465-6. Приступљено 16. 9. 2018.[мртва веза]
- ^ „The WILD Foundation » Wilderness Areas are Biologically Intact” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 2. 2009. г. Приступљено 16. 9. 2018.
- ^ „The WILD Foundation » Wilderness as a Protected Area Classification” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 2. 2009. г. Приступљено 16. 9. 2018.
- ^ „What is wildland? - a review” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 4. 2007. г. Приступљено 16. 9. 2018.
- ^ https://protectedplanet.net
- ^ A handbook on international wilderness law and policy (на језику: енглески). Fulcrum Pub. 2007. ISBN 978-1555916800.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
