Пређи на садржај

Број жртава Клинтонових

С Википедије, слободне енциклопедије
Бил и Хилари Клинтон 1997.

Број жртава Клинтонових је дискредитована теорија завере која тврди да су бивши амерички председник Бил Клинтон и његова супруга Хилари Клинтон убијали своје политичке противнике, укупно чак 50 или више наводних жртава.[1][2][3] Многе делове теорије развили су издавач Њузмакса Кристофер Руди, конгресменка Марџори Тејлор Грин и други. Такве оптужбе постоје барем од 1990-их, када је снимљен филм под називом The Clinton Chronicles, који је продуцирао Лери Николс, а промовисао Џери Фалвел. Филм оптужује Била Клинтона за више злочина, укључујући убиство.[4][5]

Ову теорију завере су дискредитовали Lakeland Ledger, Chicago Tribune, Snopes и други медији, који указују на детаљне записе о смрти, необично велики круг сарадника које председник вероватно има и чињеницу да су многи од наведених људи погрешно идентификовани или су још увек живи, док други појединци нису имали познату везу са Клинтоновима.[6][7]

Наводне жртве

[уреди | уреди извор]

Ц. Виктор Рејзер II

[уреди | уреди извор]

Ц. Виктор Рејзер I је био копредсједавајући за националне финансије током влати Клинтона. Погинуо је у авионској несрећи заједно са сином и још тројицом 30. јула 1992. током пецања. Теоретичари завере верују да је несрећа намерно изазвана, међутим Национални одбор за безбедност саобраћаја је то оценио као несрећу, наводећи:[6][8][9]

Пилотова закаснела одлука при промени курса и његов неуспех да одржи ваздушну брзину током маневра. фактори у вези са удесом су: планински терен и низак плафон.

Мари Мохејн

[уреди | уреди извор]

Мери Мохејн је била приправница у Белој кући која је почетком лета 1997. године убијена у Старбаксу у предграђу Џорџтауна у Вашингтону. Пљачкаш је ушао у продавницу и упуцао је, након што је покушала да му узме пиштољ. Затим је упуцао двојицу запослених у Старбаксу и побегао. Међутим, теоретичари завере верују да је она убијена по наређењу Клинтонових.[6][10]

Винс Фостер

[уреди | уреди извор]
Теоретичари завере верују да је самоубиство Винсента В. Фостера убиство које су починили Клинтонови

Званичник Беле куће Винс Фостер пронађен је мртав у парку Форт Марси у Вирџинији, у близини Вашингтона, 20. јула 1993. године. Обдукцијом је утврђено да је погођен у уста, а на његовом телу нису пронађене друге ране.[11] Пет званичних истрага је прогласило његову смрт самоубиством, али он је и даље предмет теорија завере и тврди се да су га заправо убили Клинтонови јер је знао превише.[12]

Сет Рич

[уреди | уреди извор]
Простор за паркирање бицкли посвећен Сету Ричу, за кога теоретичари завере верују да су га убили Клинтонови

Неразјашњено убиство члана особља Демократског националног комитета Сета Рича 2016. године подстакло је теоретичаре завере да спекулишу да је Хилари Клинтон организовала његову смрт; оповргнута теорија била је заснована на извештају Фокс њуза, који је касније повучен, да је Рич био одговоран за Викиликсово објављивање ДНЦ имејлова током председничке кампање у Сједињеним Државама 2016.[13][14] Различите елементе ове теорије промовисале су истакнуте личности које заступају ставове десног политичког спектра укључујући Алекса Џонса, Њута Гингрича и Шона Хенитија.[15][16]

Џефри Епстин

[уреди | уреди извор]

Осуђени сексуални преступник Џефри Епстин, који је био у притвору под федералном оптужбом за дечју проституцију, пронађен је мртав у својој ћелији у затвору на Менхетну 10. августа 2019.[17] Званична обдукција је касније прогласила узрок смрти самоубиство вешањем.[18] Његова смрт довела је до тога да се теорије завере преносе на друштвеним мрежама, посебно у вези са Било, Клинтоно и Доналдом Трампом.Неколико сати након његове смрти, Трамп је ретвитовао тврдње да је Епстинова смрт повезана са Клинтоновом, укључујући хештег #ClintonBodyCount.[19][20] Политички коментатор Динеш Д'Суза покушао је да искористи време које је провео у заверу да потврди заверу да су Клинтонови одговорни за Епстинову смрт.[21]

Кристофер Сајн

[уреди | уреди извор]

Новинар Кристофер Сајн објавио је вест о састанку 27. јуна 2016. на писти Феникс Скај Харбор између бившег председника Била Клинтона и тадашње државног тужиоца Лорете Линч. Тајминг састанка десио се током председничких избора 2016. када је тадашња кандидаткиња Хилари Клинтон била под истраживањем о томе како је поступала са одређеним имејловима током свог мандата као државна секретарка САД.[22] Сајн је пронађен мртав у својој кући у Алабами 12. јуна 2021. Његова смрт се истражује као самоубиство.[23] Неколико личности, укључујући Лорин Боеберт, Ден Бонгино и Чарлија Кирак, као и про-Трампов кабловски информативни ТВ канал One America News Network, сугерисали су да су га убили Клинтонови.[24]

Жовенел Моиз

[уреди | уреди извор]

Председник Хаитија Жовенел Моиз убијен је 7. јула 2021, када су наоружани људи напали његову резиденцију у Пелерин 5, округу Петион-Вил.[25][26][27][28] Мартин Моиз, прва дама Хаитија, хоспитализована је због рана задобијених током напада.[29][30][31] Неки теоретичари завере су тврдили да су Клинтонови били умешани у његову смрт, указујући на политичке контроверзе у вези са помоћи коју је Клинтонова фондација дала Хаитију, као што су приколице за учионице „отпорне на урагане“ за које је утврђено да су структурно несигурне и које садрже формалдехид. Следбеници теорије завере Кјуанон, који тврде да Доналд Трамп тајно води рат против удружења трговаца децом која укључује и Клинтонове, жестоко су расправљали о идеји да су они умешани у атентат. Расправа о неоснованој тврдњи довела је до тога да термин „Клинтонови“ постане топ тренд на Твитеру.[32]

Други

[уреди | уреди извор]

Друге особе повезане са теоријом завере су:

  • Џим Макдугал, финансијски партнер Клинтонових у послу са некретнинама који је довео до Вајтвотер скандала. Макдугал је умро од срчаног удара у Федералном поправном заводу у Форт Ворту, Тексас, 8. марта 1998.[3]
  • Џон Ф. Кенеди млађи, који је, према анкетама, био најпопуларнији демократа у Њујорку. Према речима пријатеља, Кенеди је размишљао о томе да тражи место сенатора Данијела Мојнихана, који се пензионисао, на изборима за Сенат Сједињених Држава 2000. у Њујорку[33] али је погинуо у авионској несрећи 16. јула 1999. године. Хилари Клинтон је изабрана на Мојниханово упражњено место 7. новембра 2000.[34][35]
  • Едвард Јуџин Вили, млађи, сарадник Клинтонових за прикупљање средстава, чија је супруга Кетлин Вили навела у CBS магазину 60 минута да ју је Бил Клинтон сексуално напао 29. новембра 1993. године. Кетлин је такође сведочила у тужби Поле Џоунс за сексуално узнемиравање против Клинтонове. Едвард је пронађен мртав у шуми Вирџиније, а његова смрт је проглашена самоубиством.[36][37][38]
  • Рон Браун, који је био секретар за трговину током првог мандата председника Била Клинтона. Пре тога је био председник Демократског националног комитета . Браун је био под истрагом независног адвоката за контроверзу трговинске мисије Министарства трговине и био је сведок, који је добио обавештење да треба да сведочи, у тужби Judicial Watch-а против државног одељења за трговину.[39][40] [41] Он и још 34 погинули су у паду ЦТ-43 УСАФ-а у Хрватској 1996. године.[42][38]
  • Џери Паркс, шеф обезбеђења Клинтоновог штаба током његове председничке кампање 1992.[43] је убијен 26. септембра 1993. године када је напустио мексички ресторан на ивици Литл Рока у Арканзасу од стране човека у другом аутомобилу који је пуцао у њега десет пута из пиштоља калибра 9 милиметара. Парксов син, Гери, тврдио је да је његов отац прикупио тајни досије Клинтонових „ситних грехова“ и да је његов отац користио досије како би покушао да уцени Клинтона.[44][45]
  • Марк Мидлтон, пословни лидер из Арканзаса, заједнички пријатељ Била Клинтона и Џефрија Епстина и бивши финансијски директор Клинтонове председничке кампање, а касније и специјални Клинтонов помоћник, пронађен је мртав, обешен о дрво тридесет миља од његове куће са раном од пушке на грудима, 07.05.2022. Мидлтонова породица поднела је судску забрану како би спречила да полицијске фотографије сцене буду пуштене у јавност, наводећи забринутост да би те слике могле да подстакну теорије завере. Судија Алис Греј ће одлучити да ли фотографије могу да буду објављене.[46][47][48]
  • Измишљени твитови у којима се наводи „Имам информације које ће довести до хапшења Хилари Клинтон“ су се појављивали на Твитеру. Наводно су их послале личности као што су познати кувар Ентони Бурден,[49][50] кошаркаш Коби Брајант,[51] судија Врховног суда Рут Бејдер Гинсберг,[52][53] бивши јапански премијер Шинзо Абе[54][55] и краљице Елизабете II[56] пре њихове смрти.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Nelson, Lars-Erik (4. 1. 1999). „Conspiracy Nuts Hit New Low With The Body Count”. Daily News. New York. Архивирано из оригинала 14. 9. 2020. г. Приступљено 20. 1. 2015. 
  2. ^ Marcotte, Amanda (29. 8. 2016). „The Clinton BS Files: "Lock her up" isn't really about emails – the right's been accusing the Clintons of murder for decades”. Salon. Архивирано из оригинала 3. 1. 2020. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  3. ^ а б Matthews, Dylan (2019-08-10). „The conspiracy theories about the Clintons and Jeffrey Epstein's death, explained”. Vox (на језику: енглески). 
  4. ^ Weiss, Philip (23. 2. 1997). „Clinton Crazy”. The New York Times Magazine. стр. 35. Архивирано из оригинала 15. 5. 2014. г. 
  5. ^ „The People President Clinton Didn't Have to Pardon…Because They're All Dead”. TruthOrFiction.com. 17. 3. 2015. Приступљено 17. 5. 2018. 
  6. ^ а б в „Clinton Body Bags”. Snopes. 24. 1. 1998. Архивирано из оригинала 30. 1. 2020. г. Приступљено 12. 12. 2013. 
  7. ^ Page, Clarence (11. 1. 1998). „Ron Brown Murder Plot Has Too Many Holes”. Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 7. 8. 2017. 
  8. ^ „Victor Raiser, 52, Financial Aide In Clinton Presidential Campaign”. The New York Times. 2. 8. 1992. стр. 46. Архивирано из оригинала 17. 8. 2019. г. Приступљено 2. 11. 2020. 
  9. ^ „ANC92FA116”. National Transportation Safety Board. 6. 9. 2003. Архивирано из оригинала 6. 9. 2003. г. Приступљено 2. 11. 2020. 
  10. ^ Franklin, Roger (29. 6. 2000). „Murder to mistresses: Clinton cops the lot”. The New Zealand Herald. Архивирано из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 2. 11. 2020. 
  11. ^ Beyer, Dr. James C. „Report of Investigation by Medical Examiner, Vince Foster Autopsy Findings” (PDF). AutopsyFiles.org. Приступљено 5. 9. 2016. 
  12. ^ Kessler, Glenn (25. 5. 2016). „No, Donald Trump, there's nothing 'fishy' about Vince Foster's suicide”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 19. 2. 2020. г. Приступљено 5. 8. 2017. 
  13. ^ Folkenflik, David (1. 8. 2017). „Behind Fox News' Baseless Seth Rich Story: The Untold Tale”. Morning Edition. NPR. Архивирано из оригинала 27. 5. 2020. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  14. ^ Palma, Bethania (16. 5. 2017). „Fact Check: Did DNC Staffer Seth Rich Send 'Thousands of E-Mails' to WikiLeaks Before He Was Murdered?”. Snopes. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  15. ^ Sullivan, Margaret (1. 8. 2017). „You don't have to believe everything in that Seth Rich lawsuit. What's been confirmed is bad enough.”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  16. ^ Weigel, David (20. 5. 2017). „The Seth Rich conspiracy shows how fake news still works”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 3. 1. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  17. ^ Rashbaum, William K.; Weiser, Benjamin; Gold, Michael (10. 8. 2019). „Jeffrey Epstein Dead in Suicide at Jail, Spurring Inquiries”. The New York Times. Архивирано из оригинала 19. 3. 2020. г. 
  18. ^ „Medical examiner rules Epstein death a suicide by hanging”. Associated Press. 2020-08-22. Архивирано из оригинала 22. 8. 2020. г. Приступљено 2021-01-13. 
  19. ^ Weill, Kelly (10. 8. 2019). „Conspiracy Theories Erupt After Jeffrey Epstein's Death”. The Daily Beast. Архивирано из оригинала 7. 7. 2020. г. 
  20. ^ Timm, Jane C.; Johnstone, Liz (10. 8. 2019). „Trump retweets Epstein conspiracy theory, claiming Clinton connection”. NBC News. Архивирано из оригинала 5. 2. 2020. г. 
  21. ^ Weber, Peter (12. 8. 2019). „Dinesh D'Souza tried to use his time behind bars to bolster Epstein conspiracy theory, failed”. The Week (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 8. 2019. г. Приступљено 2021-08-01. „Over the weekend, D'Souza tried to leverage his eight months in a federal correctional center to lend authority to the bizarre, evidently Trump-endorsed conspiracy theory that the Clintons might be responsible for Jeffrey Epstein's suicide.” 
  22. ^ Ruelas, Richard (14. 6. 2018). „Report details Sky Harbor meeting between Clinton and Lynch”. The Republic. Приступљено 5. 7. 2021. 
  23. ^ Alyssa Newcomb (11. 1. 1998). „Christopher Sign, Alabama news anchor, dies at 45”. Today.com. 
  24. ^ Sommer, Will (2021-06-18). „Right-Wing Ghouls Seize on Reporter Death as Proof the 'Clinton Body Count' Lives On”. The Daily Beast (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-03. 
  25. ^ „Le président Jovenel Moïse assassiné chez lui par un commando armé”. Le Nouvelliste. Архивирано из оригинала 7. 7. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021. 
  26. ^ „Haïti : le président Jovenel Moïse assassiné par un commando”. Libération. Архивирано из оригинала 7. 7. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021. 
  27. ^ Armed Intruders Kill Haitian President Jovenel Moïse. MSNBC. 7. 7. 2021. Архивирано из оригинала 07. 10. 2022. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  28. ^ Haiti President Jovenel Moïse assassinated. Associated Press. 7. 7. 2021. Архивирано из оригинала 07. 10. 2022. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  29. ^ „Haïti : le président Jovenel Moïse assassiné”. France 24. 7. 7. 2021. Архивирано из оригинала 7. 7. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021. 
  30. ^ „Haitian President Jovenel Moise assassinated overnight at private residence”. France24. 7. 7. 2021. Архивирано из оригинала 7. 7. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021. 
  31. ^ Deutsche Welle (7. 7. 2021). „Haitian President Jovenel Moise assassinated in his home”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2021. г. Приступљено 7. 7. 2021. 
  32. ^ Thalen, Mikael (2021-07-07). „Conspiracy theorists are blaming the Clintons after Haitian president's assassination”. The Daily Dot (на језику: енглески). 
  33. ^ Siegel, Joel. „JFK JR. Mulled Run for Senate in 2000”. nydailynews.com. Архивирано из оригинала 26. 7. 2021. г. Приступљено 9. 8. 2022. 
  34. ^ O'Rourke, Ciara (8. 11. 2019). „Another Clinton body count hoax — this one starring JFK Jr. — is wrong”. PolitiFact. Приступљено 3. 7. 2021. 
  35. ^ Moritz, John C. (21. 10. 2020). „Fact Check: Hillary Clinton, JFK Jr. and the 2000 New York Senate race”. USA Today. Приступљено 3. 7. 2021. 
  36. ^ „Clinton Body Bags”. Snopes. 24. 1. 1998. Приступљено 3. 7. 2021. 
  37. ^ Buhler, Rich (2015-03-17). „'Clinton Body Count' Rumors”. Truth or Fiction? (на језику: енглески). 
  38. ^ а б „Does Bill Clinton Run Murder Inc.?”. Slate Magazine (на језику: енглески). 1999-02-19. 
  39. ^ „AllPolitics – No Conclusions On Brown – Nov. 14, 1996”. edition.cnn.com. 
  40. ^ „Washingtonpost.com Special Report: Clinton Accused”. The Washington Post. 
  41. ^ „AllPolitics – Time This Week: November 11, 1996”. edition.cnn.com. 
  42. ^ „15 Hillary Clinton Conspiracy Theories, From Body Doubles to Murder”. TheWrap. 2016-11-06. 
  43. ^ „Hillary's Baggage: A Story From My Former Life as a Clinton-Hater”. Observer. 2006-05-26. 
  44. ^ Weiss, Philip (1997-02-23). „Clinton Crazy”. The New York Times. 
  45. ^ „Can It Be Possible? Attack Videos Prove Politics Can Indeed Get Dirtier”. Los Angeles Times. 1994-07-03. 
  46. ^ „Central Arkansas Business Leader Mark Middleton Dies at 59”. Arkansas Business. 9. 5. 2022. 
  47. ^ „Judge will consider if photos can be shielded”. www.pressreader.com. Приступљено 2022-06-18. 
  48. ^ Brantley, Max (2022-06-08). „Family seeks to shield images of Mark Middleton's death in Perry County”. Arkansas Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-18. 
  49. ^ King, Ryan (2021-07-29). „FACT CHECK: Did Anthony Bourdain Send This Tweet Saying He Had Information That Would Lead To Hillary Clinton's Arrest?”. Check Your Fact. 
  50. ^ „Fact Check-Anthony Bourdain did not tweet that he has information that will lead to the arrest of Hillary Clinton”. Reuters. 2021-08-11. 
  51. ^ O'Rourke, Clara (2020-01-27). „No, Kobe Bryant didn't tweet about having dirt on Hillary Clinton before his helicopter crashed”. PolitiFact. 
  52. ^ Swenson, Ali (21. 9. 2020). „Ruth Bader Ginsburg did not author a tweet about Hillary Clinton”. Associated Press. 
  53. ^ Busch, Katie (22. 9. 2020). „Ginsburg Didn't Tweet About Hillary Clinton”. FactCheck.org. 
  54. ^ Tulp, Sophia (8. 7. 2022). „Fabricated tweet circulates after Shinzo Abe assassination”. Associated Press. 
  55. ^ „Fact Check-Image of a tweet by Shinzo Abe about Hillary Clinton is fabricated”. Reuters. 9. 7. 2022. 
  56. ^ McCarthy, Bill (14. 9. 2022). „Memes share fake Queen Elizabeth II quote about Hillary Clinton”. Agence France-Presse. Приступљено 29. 9. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Број_жртава_Клинтонових&oldid=28460801”