Пређи на садржај

Бетел (биљка)

С Википедије, слободне енциклопедије

Бетел
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. betle
Биномно име
Piper betle
Синоними
  • Piper betle var. densum (Blume) C. DC.
  • Piper betle var. marianum (Opiz) C. DC.
  • Piper betle var. psilocarpum C. DC.

Бетел (Piper betle) зељаста је врежа која припада роду бибера из породице Piperaceae. Аутохтона је биљка јужне и југоисточне Азије, а листови ове биљке имају велики значај у култури и народној медицини индо-малајских народа.

Име врсте потиче од тамилско-малајаламске речи „vettila” која је у научну литературу доспела преко португалског језика.[1]

Опис таксона

[уреди | уреди извор]
Плантажа бетела

Бетел је зељаста пузавица која расте у тропским подручјима јужне и југоисточне Азије, од Пакистана до Папуе Нове Гвинеје. Најбоље успева на добро дренираном и плодном тлу, а иако захтева доста влаге не подноси стајаћу воду. Биљка нарасте од једног до два метра у дужину, има срцолике и јако сјајне листове и беле класасте цвасти.

Употреба

[уреди | уреди извор]

У комерцијалне сврхе користе се листови бетела који имају широку примену на подручју где се узгајају. Најчешћа употреба бетеловог лишћа је у комбинацији са сјеменкама арека палме (Areca cathecu) и кречом. На свеж лист бетеласе ставља слој креча, а на њега комадићи арека семена и евентуално ђумбир или дуван, све се замота и тако жваће. Жвакањем бетела у устима се ослобађа веома интензивна слуз црвене боје која има мања наркотичка својства.

Иако је научно доказано да дуготрајно жвакање бетеловог лишћа имма веома негативне последице по конзументе у здравственом смислу, истраживања показују да преко 200 милиона људи широм света (а највише у Азији) конзумира ову биљку. Дуготрајно жвакање бетела у комбинацији са арека семеном један је од главних узрочника настанка рака грла и усне дупље.[2]

Бетелово лишће има широку употребу у народној медицини код народа јужне и југоисточне Азије где се користи као аналгетик, антисептик, а чак и као афродизијакајурведској медицини).

Осушене лозе бетела користе се код израде корпи, а свежи листови због свог биберастог укуса имају примену у кулинарству као зачинска биљка.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Portuguese Vocables in Asiatic Languages: From the Portuguese Original of M S R Dalgado. New Delhi: Asian Educational Services. 1988. ISBN 978-81-206-0413-1. 
  2. ^ IARC Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans. Vol. 85. Betel-quid and Areca-nut Chewing and Some Areca-nut-derived Nitrosamines. Lyon, France, 2004.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Portuguese Vocables in Asiatic Languages: From the Portuguese Original of M S R Dalgado. New Delhi: Asian Educational Services. 1988. ISBN 978-81-206-0413-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]