Пређи на садржај

Ђорђе Пушкаш

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Пушкаш
Ђорђе Пушкаш 2019.
Лични подаци
Пуно име George Alexandru Pușcaș[1]
Датум рођења (1996-04-08)8. април 1996. (28 год.)
Место рођења Маргита, Румунија
Висина 1,84 m[2]
Позиција напад
Јуниорска каријера
2008—2012. ФК Либерти Орадеа
2013—2014. → Интер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2013. ФК Бихор Орадеа 13 (2)
2014—2018. Интер 4 (0)
2015—2016. → Бари 16 (4)
2016—2018. → Беневенто 28 (5)
2018. → Новара 19 (9)
2018—2019. Палермо 33 (9)
2019. Интер 0 (0)
2019—2023. Рединг 84 (17)
2022. → ФК Пиза 18 (8)
2022—2023. → Ђенова 25 (4)
2023— Ђенова 8 (0)
2024— → Бари 15 (4)
Репрезентативна каријера
2011—2012. Румунија У17 5 (0)
2014. Румунија У19 9 (5)
2014—2019. Румунија У21 25 (18)
2018— Румунија 42 (11)
* Датум актуелизовања: 11. јун 2024.

Ђорђе Александру Пушкаш (рум. George Alexandru Pușcaș, Маргита, 8. април 1996) је румунски професионални фудбалер који игра на позицији нападача у италијанском лигашу Бари и репрезентацију Румуније.[3]

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Клубови

[уреди | уреди извор]
Интер Милано

Пушкаш је дебитовао у Интер 1. фебруара 2015. ушавши у игру у последњим минутима пораза од Сасуола у утакмици која се завршила резултатом 3–1 у 21. колу Серије А у сезони 2014–15.[4] Дана 26. фебруара 2015. године дебитовао је у УЕФА Лиги Европе као замена заменивши аргентинског репрезентативца Родрига Паласија у 89. минуту у победи над Селтиком од 1:0.[5] Пушкаш је 4. априла 2014. одиграо свој први меч као стартер Интер, нерешено 1-1 код куће против Парме, а заменио га је хрватски репрезентативац Матео Ковачић у 46. минуту.[6]

Позајмице

Пушкаш је 4. августа 2015, заједно са својим саиграчем Гастоном Камаром, послат на позајмицу у Серију Б за сезону 2015–16.[7] Дана 9. августа је дебитовао за Бари као замена заменивши Ентонија Партипила у 60. минуту против Фође у утакмици која је завршена поразом од 2:1 у другом колу Купа Италије.[8] Свој први меч у Серији Б одиграо је касније 22. септембра 2015. у поразу у гостима од Кротонеа резултатом од 4-1, почевши утакмицу и играјући до 57 минута, када је замењен.[9] Дана 22. фебруара је одиграо свој први цео меч за Бари, пораз од 1:0 у утакмици у гостима против Виртус Ланцијана.[10] Пушкаш је 1. марта постигао два гола у победи над ФК Тернаном резултатом 4-0.[11] Пушкаш је завршио позајмицу Барију са 18 наступа, 5 голова и 1 асистенцијом.

Пушкаш је 15. јула позајмљен Беневенту из Серије Б на две године. Дана 7. августа је дебитовао у мечу где су били поражени са резултатом од 4–2 после извођења једанаестераца након ремија 0–0 код против Салернитане у другом колу Купа Италије, на тој утакмици је био замењен, а заменио га је Фабио Мацео у 68. минуту.[12] Дана 27. августа је дебитовао у Серији Б за Беневенто као замена, заменивши Фабија Керавола у 71. минуту и ​​постигао свој први гол 8 минута касније у победи домаћина над СПАЛ-ом од 2:0.[13] Дана 20. септембра одиграо је свој први цео меч за Беневенто, нерешено 1–1 код куће против Про Верчелија.[14] Пушкаш је 19. новембра постигао свој други гол, поново као замена, у 89. минуту у победи над Брешом од 4:0.[15] У јуну 2017. постигао је гол који је запечатио промоцију Беневента у Серију А.[16]

Пушкаш је започео своју другу сезону са Беневентом одигравши 80 минута у поразу од 4-0 против Перуђе у трећем колу Купа Италије.[17] Пушкаш је 20. августа дебитовао у Серији А за Беневенто у поразу у гостима од Сампдорије резултатом од 2–1.[18] Пушкаш је 3. децембра 2017. постигао свој први гол у Серији А у нерешеном резултату 2-2 код куће против Милана, што је Беневенту донело први поен у прволигашком рангу.[19] У јануару 2018. опозван је од стране Интера, чиме је оставвио Беневенто са укупно 34 наступа и 8 голова.[20]

Пушкаш је 29. јануара 2018. поново послат на позајмицу, овај пут се вратио у Серију Б у Новару.[20][21] Дебитовао је за свој нови тим пет дана касније у поразу од Асколија резултатом 2–1, постигавши једини гол свог тима у првом полувремену.[22] Следеће недеље, у свом другом наступу, Пушкаш је постигао свој први хет-трик у каријери и донео својој екипи победу од 3–1 у Читадели.[23]

Палермо

Пушкаш се 8. августа 2018. придружио Палерму и потом потписао четворогодишњи уговор.[тражи се извор] Пријављено је да је трансфер био вредан 3,25 милиона евра плус бонуси.[24][25] Дана 3. новембра 2018. уписао је свој први лигашки гол за сицилијански тим голом у 90. минуту победе над Козенцом од 2:1.[тражи се извор] На крају сезоне, када је Палермо испао у Серију Д, Интер је искористио своју опцију откупа за румунског нападача.[тражи се извор]

Рединг

Пушкаш је 7. августа 2019. потписао за енглеског лигаша Рединг петогодишњи уговор вредан 7,5 милиона евра плус 2 милиона евра бонуса, чиме је постао најскупљи потпис Рединга у историји.[тражи се извор] Постигао је свој први гол за Рединг у утакмици ЕФЛ Купа против Викомб Вондерерса 13. августа 2019. године, а такође је постигао један од једанаестераца пошто је Рединг победио у распуцавању.[26] Дана 18. августа 2019. постигао је два гола на свом дебију у домаћој лиги за Ројалс против Кардиф Ситија.[27] Пушкаш је постигао свој први хет-трик на ЕФЛ шампионату против Виган Атлетика 30. новембра 2019. у победи од 3-1, при чему су сви голови постигнути у размаку од 4 минута и 54 секунде.[28]

Позајмица у Пизи

Пушкаш се 31. јануара 2022. вратио у Италију, придруживши се Пизи на позајмици уз условну обавезу куповине.[29]

Ђенова

Пушкаш је 25. августа 2022. прешао на нову италијанску позајмицу у Ђенову.[30]

На крају сезоне, Ђенова је потписала уговор са Пушкашом за стално.[31] Уговорена накнада за куповину од Рединга била је 1,8 милиона евра.[32]

Пушкаш се 19. јануара 2024. вратио на позајмицу у Бари у Серији Б.[33]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Због свог мађарског порекла, Пушкаш је могао да представља Мађарску путем натурализације. Године 2013. тадашњи мађарски селектор Шандор Егервари отишао је да га гледа како игра у румунској другој лиги, али је одустао од њега[34] рекавши да у Мађарској већ има играча његових способности.[35]

Пушкаш је постигао седам голова за Румунију у репрезентацији до 21 године у квалификацијама за Европско првенство 2019, пошто је његова екипа освојила своју групу и напредовала до финалног турнира у Италији. Дана 18. јуна 2019. извео је једанаестерац из којег је постигао свој први погодак у победи над Хрватском резултатом 4–1.[36] Поново је постигао гол у следећој групној утакмици против Енглеске, надмашивши Јонут Лутуа као најбољи стрелац „Мале тробојнице” (Tricolorii mici.)[37] Пушкаш је затим донео Румунији вођство на полувремену након што је постигао два гола против Немачке у полуфиналу, али је Румунија на крају изгубила меч са 4–2.[38]

Пушкаш је први пут играо утакмицу за сениорску репрезентацију Румуније 23. маја 2018, ушавши у 74. минуту у победи против Чилеа резултатом 3–2.[39] Дана 17. новембра те године постигао је свој први гол у поразу од Литваније у УЕФА Лиги нација са 3:0.[40]

Ажурирано до утакмице одигране 7. јуна 2024[41]
Наступи и голови у репрезентацији по години
Репрезентација Година Ута. Голови
Румунија
2018 4 1
2019 10 5
2020 6 2
2021 6 0
2022 8 2
2023 6 1
2024 2 0
Укупно 42 11
Ажурирано до утакмице игране 18. новембра 2023[41]
Скор и резултати наводе први зброј голова Румуније, колона са скором показује резултат након сваког Пушкашевог гола.
Списак међународних голова које је постигао Ђорђе Пушкаш
Бр. Датум Стадион Ута Противник Скор Резултат Такмичење
1 17. новембар 2018 Стадион Илие Оана, Плоешти, Румунија 3  Литванија 1–0 3–0 Лига нација 2018/19.
2 26. март 2019. Стадион Константин Радулеску, Клуж, Румунија 6  Фарска Острва 4–1 4–1 Квалификације за ЕП 2020.
3 10. јун 2019. Национални стадион, Та' Кали, Малта 8  Малта
1–0
 4–0
4
2–0
5 8. септембар 2019. Стадион Илие Оана, Плоешти, Румунија 10  Малта 1–0 1–0
6 12. октобар 2019 Торсвелур, Торсхавн, Фарска Острва 11  Фарска Острва 1–0 3–0
7 4. септембар 2020. Национални стадион, Букурешт, румунија 15  Северна Ирска 1–0 1–1 УЕФА Лига нација 2020/21.
8 11. новембар 2020. Стадион Илие Оана, Плоешти, Румунија 20  Белорусија 4–0 5–3 Пријатељска
9 26. септембар 2022. Стадион Рапид Гулешти, Букурешт, Румунија 32  Босна и Херцеговина
2–0
 4–1 УЕФА Лига нација 2022/23.
10
4–1
11 18. новембар 2023. Стадион Панчо арена, Фелчут, Мађарска 39  Израел 1–1 2–1 Квалификације за ЕП 2024.

Успеси

[уреди | уреди извор]

Играчки

[уреди | уреди извор]
Индивидуално

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Обавештење о бројевима дресова: Читање” (PDF). English Football League. стр. 59. Приступљено 26. 10. 2019. 
  2. ^ „Ђорђе Пушкаш”. Genoa CFC. Приступљено 5. 10. 2022. 
  3. ^ Ђорђе Пушкаш на eu-football
  4. ^ „Сасуоло вас Интер Милан 3–1”. BBC Sport. BBC. 1. 2. 2015. Приступљено 1. 2. 2015. 
  5. ^ „Интер вс Селтик – 26. фебруар 2015 – Soccerway”. Soccerway. 26. 2. 2015. Приступљено 13. 2. 2018. 
  6. ^ „Интер вс Парма 1 – 1”. Soccerway. 4. 4. 2015. Приступљено 13. 2. 2018. 
  7. ^ „Камара и Пушкаш у Бари”. inter.it. 4. 8. 2015. Архивирано из оригинала 13. 2. 2018. г. Приступљено 4. 8. 2015. 
  8. ^ „Бари 1908 вс Фођа 1 – 2”. Soccerway. 9. 8. 2015. Приступљено 13. 2. 2018. 
  9. ^ „Кротоне вс Бари 4 – 1”. Soccerway. 22. 9. 2015. Приступљено 22. 9. 2015. 
  10. ^ „Виртус вс Бари 1908 1 – 0”. Soccerway. 27. 2. 2016. Приступљено 13. 2. 2018. 
  11. ^ „Бари 1908 вс Тернана 4 – 0”. Soccerway. 1. 3. 2016. Приступљено 13. 2. 2018. 
  12. ^ „Беневенто вс Салернитана 0 – 0”. Soccerway. 7. 8. 2016. Приступљено 13. 2. 2018. 
  13. ^ „Беневенто вс Спал 2 – 0”. Soccerway. 27. 8. 2016. Приступљено 13. 2. 2018. 
  14. ^ „Беневенто вс Про Верчели 1 – 1”. Soccerway. 20. 9. 2016. Приступљено 13. 2. 2018. 
  15. ^ „Беневенто вс Брешаa 4 – 0”. Soccerway. 19. 11. 2016. Приступљено 13. 2. 2018. 
  16. ^ „Беневенто у Серији А по први пут у својој историји”. goal.com. 8. 6. 2017. Приступљено 1. 9. 2017. 
  17. ^ „Беневенто вс Перуђа 0 – 4”. Soccerway. 12. 8. 2017. Приступљено 13. 2. 2018. 
  18. ^ „Сампдорија вс Беневенто 2 – 1”. Soccerway. 20. 8. 2017. Приступљено 13. 2. 2018. 
  19. ^ „Беневенто 2–2 АЦ Милан”. BBC Sport. BBC. 3. 12. 2017. Приступљено 3. 12. 2017. 
  20. ^ а б „Пушкаш иде у Новару”. inter.it. 29. 1. 2018. Архивирано из оригинала 2. 2. 2018. г. Приступљено 13. 2. 2018. 
  21. ^ „Интер, Пушкаш се враћа из Беневента и иде право у Новару” (на језику: италијански). Gazzetta.it. 29. 1. 2018. Приступљено 13. 2. 2018. 
  22. ^ „Новара вс Асколи 1 – 2”. Soccerway. 3. 2. 2018. Приступљено 13. 2. 2018. 
  23. ^ „Серија Б, Читадела-Новара 1–3. Супер Пусцас, високи тонови” (на језику: италијански). Gazzetta.it. 11. 2. 2018. Приступљено 13. 2. 2018. 
  24. ^ „Џорџ Пушкаш је потписао уговор и иде из миланског Интера”. readingfc.co.uk/. Reading F.C. 7. 8. 2019. Приступљено 7. 8. 2019. 
  25. ^ „Ђорђее Пушкаш потписао је за Реадинг! То је најскупљи трансфер у историји енглеске формације + Какву ће плату имати Румун?”. Gazeta Sporturilor. 7. 8. 2019. 
  26. ^ „Рафаелови хероји заслужују победу Краљевске екипе у распуцавању”. readingfc.co.uk. 13. 8. 2019. Приступљено 14. 8. 2019. 
  27. ^ „Ђорђе Пушкаш је постигао два гола у утакмици где је Рединг савладао Кардиф с 3-0 и остварио прву победу у шампионату у сезони”. bbc.com. 18. 8. 2019. 
  28. ^ „Дом краљева!”. 
  29. ^ „Ђорђе Пушкаш црноплави” (Саопштење) (на језику: италијански). Pisa SC. 31. 1. 2022. Архивирано из оригинала 01. 02. 2022. г. Приступљено 31. 1. 2022. 
  30. ^ „Ђорђе се придружио Ђенови за сезону”. Reading. 25. 8. 2022. Приступљено 25. 8. 2022. 
  31. ^ „Ђорђе Пушкаш потписао: „Желим да постигнем више од 100 голова у Серији А“ » Детаљи уговора”. Gazeta Sporturilor. 31. 5. 2023. Приступљено 11. 6. 2023. 
  32. ^ „Пушкаш на распродаји! Прави износ који је Ђенова платила за трансфер румунског нападача”. Gazeta Sporturilor. 3. 6. 2023. Приступљено 11. 6. 2023. 
  33. ^ „Добродошли назад Ђорђе Александру Пушкашу !” (на језику: италијански). Bari. 19. 1. 2024. Приступљено 19. 1. 2024. 
  34. ^ „Пушкаш наставља да вредно даје голове” [Puscas continues to score goals diligently]. Magyar Nemzet (на језику: мађарски). Mediaworks Hungary. 18. 7. 2020. Приступљено 12. 6. 2022. 
  35. ^ „Пушкаш је дебитовао у Интеру” [Puscas makes his Inter debut]. Index (Hungarian website) (на језику: мађарски). 3. 2. 2015. Приступљено 12. 6. 2022. 
  36. ^ „Румунија 4–1 Хрватска”. UEFA.com. 18. 6. 2019. Приступљено 19. 6. 2019. 
  37. ^ „Ђорђе Пушкаш је надмашио Јонуца Луцуа као најбољи стрелац репрезентације до 21 године и „и даље има метака“!”. Gazeta Sporturilor (на језику: румунски). 24. 6. 2019. Приступљено 29. 6. 2019. 
  38. ^ „немачка 4–2 Румунија”. UEFA.com. 27. 6. 2019. Приступљено 30. 6. 2019. 
  39. ^ „Румунија – Чиле 3–2. Замена Будеску донела је победу "тробојним". Јужноамериканци су играли сат времена у десеторици” (на језику: румунски). Digi Sport. 31. 5. 2018. Приступљено 19. 6. 2019. 
  40. ^ „Пушкаш је постигао свој први гол за национални тим, седам минута након свог званичног дебија” (на језику: румунски). Digi Sport. 17. 11. 2018. Приступљено 19. 6. 2019. 
  41. ^ а б „George Pușcaș”. EU-Football.info. Приступљено 5. 6. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Пушкаш&oldid=28527196”