8. април

8. април (08.04) је 98. дан у години по грегоријанском календару (99. у преступној години). До краја године има још 267 дана.

Догађаји

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• 217 — Римски цар Каракала убијен у атентату недалеко од сиријског града Емесе. Цара је убио један од његових преторијанаца из личних разлога.
• 876 — Абасидска војска је поразила у бици код Дајр ел Акула војску сафаридског емира Јакуба ибн Лајса, приморавши га да прекине свој продор у Ирак.
• 1271 — Мамелучки султан Бајбарс је освојио од крсташа тврђаву Крак де Шевалије у Сирији.
• 1513 — Шпански истраживач Хуан Понсе де Леон, трагајући за митским извором младости, открио Флориду и прогласио је поседом Шпаније. 1845. Флорида постала једна од савезних држава САД.
• 1820 —Милоска Венера је откривена на грчком острву Милос.
• 1861 — У Сремским Карловцима одржан Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. Тражена посебна територија за Србе, Војводина са Сремом, доњом Бачком и Банатом, с војводом на челу и сопственом администрацијом. Сабором председавао патријарх Јосиф Рајачић. Аустријски цар Франц Јозеф I никада није потврдио закључке скупа, а Угарски сабор их није ни узео у разматрање.
• 1864 — Конфедерацијска војска је однела победу у бици код Менсфилда чиме је заустављено напредовање војске Уније.
• 1904 — У Лондону потписан англо-француски споразум „Срдачна антанта“, којим су Велика Британија и Француска решиле спорна питања у вези са интересним зонама у западној Африци, Египту и Мароку.
• 1911 — Холандски физичар Хајке Камерлин Оне је открио суперпроводност.
• 1913 — У Пекингу почело заседање првог сазива Парламента.
• 1924 — Укинути су шеријатски судови у Турској, у склопу Ататуркових реформи.
• 1939 — Италијанске трупе, које су се претходног дана искрцале на обале Албаније, заузеле Тирану. Албански краљ Зог избегао у Грчку.
• 1944 — Јединице совјетске Црвене армије у Другом светском рату избиле на границу Чехословачке и Румуније.
• 1946 — У Женеви одржано последње заседање Лиге народа, чиме је формално укинута та међународна организација и замењена новом, Уједињеним нацијама.
• 1953 — Британске власти оптужиле Џомо Кенијату да је умешан у активности тајне организације Мау Мау и осудиле га на седам година затвора. После добијања независности Кеније 1963, Кенијата био премијер и министар иностраних послова, а потом председник Кеније.
• 1971 — У Лондону одржан Први светски конгрес Рома на којем је верификован назив припадника тог народа, Роми. Одлуком УН 8. април проглашен за Светски дан Рома.
• 1990 — Непалски краљ Бирендра укинуо забрану рада политичких партија, на снази 30 година.
• 1992 —
  • После генетског теста отиска прстију, немачки и израелски извори саопштили да је извесно да је Јозеф Менгеле, осумњичен за експерименте над логорашима у Аушвицу, умро у Бразилу 1979.
  • Палестински лидер Јасер Арафат нађен жив у Либијској пустињи 12 сати после авионске несреће у којој су погинула три његова сапутника.
• 1993 — Бивша Југословенска Република Македонија примљена у УН.
• 1996 — Југославија и БЈРМ потписале споразум о нормализацији односа.
• 2002 — Тужилаштво у Прокупљу подигло оптужнице против Саше Цвјетана и Дејана Демировића за ратни злочин над албанским цивилима у Подујеву, на Косову и Метохији, 1999. То је било друго суђење за ратне злочине пред судовима у Југославији.
• 2003 —
  • У израелском ракетном нападу на возило у Гази убијен локални вођа "Хамаса“ Саид Алдин ал Арабид. У нападу погинуло још најмање пет особа, а преко 47 Палестинаца повређено.
  • Од пројектила који је амерички тенк испалио на хотел „Палестина“ у Багдаду, у ком су били смештени страни новинари, погинули камерман Ројтерса Тарас Процук и новинар шпанске телевизије ТВЕ 5 Хосе Коусо.
• 2004 — Суд у Осијеку у Хрватској осудио Николу Иванковића на 12 година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Паулин Двору 1991.

Рођења

• 1859 — Едмунд Хусерл, немачки филозоф, оснивач феноменологије. (прем. 1938)
• 1892 — Мери Пикфорд, канадско-америчка глумица и продуценткиња. (прем. 1979)
• 1909 — Џон Фанте, амерички писац и сценариста. (прем. 1983)
• 1910 — Светислав Стефановић Ћећа, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој Југославије. (прем. 1980)
• 1912 — Сонја Хени, норвешка клизачица и глумица. (прем. 1969)
• 1923 — Ђурђевка Чакаревић, српска оперска певачица. (прем. 2006)
• 1925 — Петар Денковачки, српски схиархимандрит и игуман. (према. 2005)
• 1929 — Жак Брел, белгијски музичар, песник, глумац, редитељ и сценариста. (прем. 1978)
• 1937 — Момо Капор, српски књижевник, сликар, сценариста и новинар. (прем. 2010)
• 1938 — Кофи Анан, гански политичар и дипломата, 7. генерални секретар Организације уједињених нација. (прем. 2018)
• 1940 — Џон Хавличек, амерички кошаркаш. (прем. 2019)
• 1941 — Вивијен Вествуд, енглеска модна дизајнерка и предузетница. (прем. 2022)
• 1950 — Гжегож Лато, пољски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1950 — Миленко Павлов, српски глумац.
• 1955 — Слободан Лозанчић, српски одбојкаш.
• 1955 — Кејн Ходер, амерички глумац и каскадер.
• 1961 — Срђан Гојковић Гиле, српски музичар, најпознатији као оснивач, певач и гитариста групе Електрични оргазам.
• 1963 — Дин Норис, амерички глумац.
• 1966 — Робин Рајт, америчка глумица, редитељка и продуценткиња.
• 1967 — Урош Петровић, српски књижевник, илустратор и фотограф.
• 1968 — Патриша Аркет, америчка глумица.
• 1970 — Александар Станковић, хрватски новинар и ТВ водитељ.
• 1972 — Растко Јанковић, српски глумац и певач.
• 1976 — Николина Пишек, хрватска ТВ водитељка, глумица и модел.
• 1980 — Давид Мареро, шпански тенисер.
• 1980 — Кејти Сакоф, америчка глумица.
• 1986 — Игор Акинфејев, руски фудбалски голман.
• 1993 — Ненад Миљеновић, српски кошаркаш.
• 1993 — Данило Николић, црногорски кошаркаш.
• 1994 — Дарио Шарић, хрватски кошаркаш.
• 1995 — Џеди Осман, турски кошаркаш.
• 1998 — Исидора Јанковић, српска глумица.
• 2000 — Лука Церовина, српски кошаркаш.

Смрти

• 217 — Каракала, римски цар. (рођ. 185)
• 1143 — Јован II Комнин, византијски цар. (рођ. 1087)
• 1364 — Јован II Добри, француски краљ. (рођ. 1319)
• 1905 — Јосип Јурај Штросмајер, хрватски бискуп и политичар. (рођ. 1815)
• 1922 — Ерих фон Фалкенхајн, немачки војсковођа и начелник генералштаба. (рођ. 1861)
• 1929 — Карл Ауер, аустријски хемичар. (рођ. 1858)
• 1950 — Вацлав Нижински, руски балетски играч. (рођ. 1890)
• 1973 — Пабло Пикасо, шпански сликар и вајар (рођ. 1881)
• 1981 — Омар Бредли, амерички генерал. (рођ. 1893)
• 1984 — Пјотр Капица, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1894)
• 2011 — Зденка Живковић, српска сликарка чешког порекла. (рођ. 1921)
• 2013 — Маргарет Тачер, британска политичарка. (рођ. 1925)
• 2018 — Златко Делић, српски психолог и енигмата. (рођ. 1959)
• 2021 — Владимир Гузина, уметник са Илиџе. (рођ. 1971)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Светски дан Рома
• Српска православна црква слави:
  • Светог Архангела Гаврила
  • Свештеномученика Иринеја - епископа сремског.
  • Преподобног Малха
  • Преподобног Василија Новог

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума