Кисељак (биљка)
| Кисељак | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Ред: | Caryophyllales |
| Породица: | Polygonaceae |
| Род: | Rumex |
| Врста: | R. acetosa
|
| Биномно име | |
| Rumex acetosa | |
| Синоними[1] | |
| |
Кисељак (лат. Rumex acetosa), такође зван обични кисељак или баштенски кисељак, вишегодишња је биљка која припада породици Polygonaceae. Други називи кисељака су киселица, кисељача, кисело зеље и велика киселица.[2]
Кислица је уобичајена биљка у травњачким стаништима и често се узгаја као лиснато поврће или биље.
Опис биљке
[уреди | уреди извор]
Кисељак је вишегодишња ливадска биљка и достиже висину од једног метра чије корење расте дубоко у земљу. Он има јестиво стабло и листове издуженог облика. Стабло је усправно и уздуж избраздано. Из њих се најчешће развије више од једног корена. Листови су благо стреласти са веома дугачком петељком и у горњем делу наизменично прирасли уз стабло.[3] Доњи листови су дуги 7 до 15 центиметара (3 до 6 инча) са дугим петељкама и мембранозним раструбом формираним од спојених, обложених стипула. Горњи су сесилни и често постају гримизни. Кисељак има намотане класове црвенкасто-зелених цветова, који цветају почетком лета, постајући пурпурни.[4][2] Врста је дводомна, са прашницима и тучком на различитим биљкама.[2] Ситни цветићи сложени су у облику црвенкасто обојене метлице на врху биљке. Развијају се од маја до јула, а понекад, након косидбе и по други пут у јесен.
Листове једу ларве неколико врста Lepidoptera (лептир и мољац), укључујући крвожилног мољца, као и неспецијализоване пужеви.
На Карибима, цвет розеле који се обично користи за припрему слатког пића познатог је као „киселица“,[5] али ова биљка из западне Африке је заправо облик хибискуса који није повезан са евроазијском биљком кисељак.[6]
Станиште
[уреди | уреди извор]Кисељак најчешће расте по влажним ливадама, пашњацима и местима обраслим травом. Такође расте и уз потоке и на пропланцима. У трави расте често у великој количини, од чега читаве ливаде буду црвене пред косидбу. Узгаја се и у повртњацима.
Rumex acetosa occurs in grassland habitats throughout Europe from the northern Mediterranean coast to the north of Scandinavia and in parts of Central Asia. It occurs as an introduced species in parts of New Zealand, Australia and North America.[7] It can grow in poor soil.[3]
Подврсте
[уреди | уреди извор]Неколико подврста је било именовано.[2] Нису све култивисане:
- Rumex acetosa ssp. acetosa
- Rumex acetosa ssp. ambiguus
- Rumex acetosa ssp. arifolius
- Rumex acetosa ssp. hibernicus
- Rumex acetosa ssp. hirtulus
- Rumex acetosa ssp. vinealis
Сакупљање
[уреди | уреди извор]Као поврће служе пролећни приземни листови, који су тамнозелени и сочни. Обично су дужине од 7 до 15 cm. Најбоље их је брати пре избијања стабла или док стабло још није потпуно развијено (од марта до маја). Могу се брати и у јесен. Листови имају пријатан кисео и освежавајући укус. Многи народи их беру за јело и зато је то једна од најпознатијих врста самониклог лиснатог поврћа.
Употреба
[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 92 kJ (22 kcal) |
3,2 g | |
| Прехрамбена влакна | 2,9 g |
0,7 g | |
2 g | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (25%) 200 μg |
| Тиамин (Б1) | (3%) 0,04 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (8%) 0,1 mg |
| Ниацин (Б3) | (3%) 0,5 mg |
| Витамин Б6 | (9%) 0,122 mg |
| Фолат (Б9) | (3%) 13 μg |
| Витамин Ц | (58%) 48 mg |
| Минерали | |
| Калцијум | (4%) 44 mg |
| Гвожђе | (18%) 2,4 mg |
| Магнезијум | (29%) 103 mg |
| Манган | (17%) 0,349 mg |
| Фосфор | (9%) 63 mg |
| Калијум | (8%) 390 mg |
| Цинк | (2%) 0,2 mg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Обични кисељак се гаји већ вековима. Листови су јестиви када су млади, али очврсну са годинама; могу се правити у пире, у супе и сосове или додати у салату.[3] Биљка има изразит оштар, киселкаст укус. Садржи оксалну киселину, која у великим количинама може бити отровна.[3]
У Индији се листови користе у супама или карију од жутог сочива и кикирикија. У Авганистану, листови се облажу у мокро тесто и припремају дубоким пржењем, а затим се служе као предјело или ако је у сезони током Рамазана, за прекид поста. У Јерменији се листови сакупљају у пролеће, плету у плетенице и суше за употребу током зиме. Најчешћи препарат је авелук супа, где се листови рехидрирају и исперу да би се смањила горчина, затим динстају са луком, кромпиром, орасима, белим луком и булгур пшеницом или сочивом, а понекад и киселим шљивама.
Широм Источне Европе од дивљег или баштенског кисељака праве се киселе супе, динстане са поврћем или зачинским биљем, месом или јајима. У руралној Грчкој користи се са спанаћем, празилуком и блитвом у спанакопити. У Албанији се листови крчкају и служе охлађени маринирани у маслиновом уљу, или као састојак за пуњење бурека (byrek me lakra).
„Escalope de saumon à l'oseille” (котлет од лососа са кисељаком), који су 1962. године омислила браћа Тројгро, је амблематично јело француске нове кухиње.[13][14] Француска кухиња традиционално кува рибу са кисељаком јер њена киселост раствара танке рибље кости.[15]
Кисело лишће се користи за салате и супе, док се семе може самлети у брашно. У народној медицини користи се као лек против скорбута. Иако има пријатан укус, кисељак по прехрамбеној вредности заостаје за већином других биљака из породице Polygonaceae. Његови листови садрже највише оксалне киселине од свих биљака ове породице, претежно везане у облику калцијум оксалата. Зато се не препоручује често узимање кисељака, поготову не у великим количинама, пособно особама које подлежу стварању бубрежних каменаца. У листовима садржи 40-80 mg% витамина Ц и око 13 mg% фолата.
Напомена
[уреди | уреди извор]Стреласте листове сличне кисељаковим има и врло отровна биљка козлац (лат. Arum maculatum). Листови козлаца, који избијају у рано пролеће, док су још ситни, могу заварати неискусне сакупљаче, јер су, иако по контурама слични кисељаку, сасвим другачије боје и конзистенције. У случају сумње на ову замену, не треба испробавати укус листа, јер отровни листови козлаца узрокују јако жарење, отицање и упалу слузнице уста.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”, Theplantlist.org
- ^ а б в г Stace, C. A. (2010). New Flora of the British Isles (Third изд.). Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. стр. 446. ISBN 9780521707725.
- ^ а б в г Lyle, Katie Letcher (2010) [2004]. The Complete Guide to Edible Wild Plants, Mushrooms, Fruits, and Nuts: How to Find, Identify, and Cook Them (2nd изд.). Guilford, CN: FalconGuides. стр. 29–30. ISBN 978-1-59921-887-8. OCLC 560560606.
- ^ Blamey, M.; Fitter, R.; Fitter, A (2003). Wild flowers of Britain and Ireland: The Complete Guide to the British and Irish Flora. London: A & C Black. стр. 64. ISBN 978-1408179505.
- ^ Sorrel Drink, A Caribbean Favorite During The Christmas Season
- ^ A hibiscus drink, by any of its names, is sweet
- ^ „Global spread map” (JPG). Linnaeus.nrm.se. Приступљено 23. 12. 2017.
- ^ Burlakoff, Nikolai (2013). The World of Russian Borsch: Explorations of Memory, People, History, Cookbooks & Recipes. North Charleston, SC: Createspace Independent Pub. ISBN 978-1484027400.
- ^ Екатерина Авдеева. Ручная книга русской опытной хозяйки. СПб, 1842 [Yekaterina Avdeeva. A Handbook of the Russian experienced housewife. St. Petersburg, 1842]
- ^ Елена Молоховец. Подарок молодым хозяйкам. 1-е издание, 1861, с. 65 [Elena Molokhovets. A Gift to Young Housewives. First Russian edition, 1861, p. 65]
- ^ Marks, Gil (2010). „Schav”. Encyclopedia of Jewish Food. Hoboken: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-39130-3.
- ^ Ochorowicz-Monatowa, Maria (1913). Uniwersalna książka kucharska z ilustracyami i kolorowemi tablicami odznaczona na wystawie hygienicznej w Warszawie w 1910 r. : przeszło 2200 skromnych i wytwornych przepisów gospodarskich i kuchennych z uwzględnieniem niezbędnych warunków odpowiedniej dyety codziennej hygieny oraz kuchni jarskiej (на језику: Polish). Warszawa / Lwów: E. Wende i S-ka.
- ^ Miller, Bryan; Franey, Pierre (1995-07-12). „GREAT COOKS; Finesse Times Two”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-05-05.
- ^ Boulud, Daniel; Greenspan, Dorie (1999). Daniel Boulud's Cafe Boulud Cookbook. Scribner. ISBN 978-0684863436.
- ^ Le Règne végétal. Librairie des sciences naturelles. 1864. стр. 480.
Литература
[уреди | уреди извор]- Љубиша Грлић, „Енциклопедија самониклог јестивог биља“ (друго издање), IP August Cesarec, Загреб 1990. ISBN 978-86-393-0172-9.
- „Rumex”. African Plants Database. Conservatoire et Jardin botaniques & South African National Biodiversity Institute. Приступљено 2018-07-05.
- Linnæi, Caroli (1753). „Trigynia”. Species Plantarum, Exhibentes Plantas Rite Cognitas, ad Genera Relatas, cum Differenentiis Specificis, Nominibus Trivialibus, Synonymis Selectis, Locis Natalibus, Secundum System Sexuale Digestas. Приступљено 2008-07-02.
- Costea, Mihai; Tardif, François J.; Hinds, Harold R. „Polygonum”. Ур.: Flora of North America Editorial Committee. Flora of North America (online). eFloras.org. Приступљено 2019-05-10.
- David J. Mabberley. 2008. Mabberley's Plant-Book third edition (2008). Cambridge University Press: UK. ISBN 978-0-521-82071-4.
- Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. Magnolia Press. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1
. - Craig C. Freeman and James L. Reveal. 2005. "Polygonaceae" pages 216-601. In: Flora of North America Editorial Committee (editors). Flora of North America vol. 5. Oxford University Press: New York, NY, USA. ISBN 978-0-19-522211-1.
- John Brandbyge. 1993. "Polygonaceae". pages 531-544. In: Klaus Kubitzki (editor); Jens G. Rohwer, and Volker Bittrich (volume editors). The Families and Genera of Vascular Plants volume II. Springer-Verlag: Berlin; Heidelberg, Germany. ISBN 978-3-540-55509-4 (Berlin). ISBN 978-0-387-55509-6 (New York)
- Anthony Huxley, Mark Griffiths, and Margot Levy (1992). The New Royal Horticultural Society Dictionary of Gardening. The Macmillan Press,Limited: London. The Stockton Press: New York. ISBN 978-0-333-47494-5
- George W. Staples and Derral R. Herbst "A Tropical Garden Flora" Bishop Museum Press: Honolulu, Hawaii, USA. (2005)
- Vernon H. Heywood, Richard K. Brummitt, Ole Seberg, and Alastair Culham. Flowering Plant Families of the World. Firefly Books: Ontario, Canada. 2007. ISBN 978-1-55407-206-4.
- Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x
- Brockington, Samuel F.; Alexandre, Roolse; Ramdial, Jeremy; Moore, Michael J.; Crawley, Sunny; Dhingra, Amit; Hilu, Khidir; Soltis, Douglas E.; Soltis, Pamela S. (2009). „Phylogeny of the Caryophyllales sensu lato: Revisiting hypotheses on pollination biology and perianth differentiation in the core Caryophyllales”. International Journal of Plant Sciences. 170 (5): 627—643. S2CID 58921387. doi:10.1086/597785. hdl:10919/49132 .
- Peter F. Stevens. 2001 onwards. Angiosperm Phylogeny Website At: Missouri Botanical Garden Website. (see External links below).
- Sanchez, Adriana; Schuster, Tanja M.; Kron, Kathleen A. (2009). „A large-scale phylogeny of Polygonaceae based on molecular data”. International Journal of Plant Sciences. 170 (8): 1044—1055. S2CID 84694521. doi:10.1086/605121.
- Burke, Janelle M.; Sanchez, Adriana; Kron, Kathleen; Luckow, Melissa (2010). „Placing the woody tropical genera of Polygonaceae: A hypothesis of character evolution and phylogeny”. American Journal of Botany. 97 (8): 1377—1390. PMID 21616890. doi:10.3732/ajb.1000022.
- Sanchez, Adriana; Kron, Kathleen A. (2009). „Phylogenetic relationships of Afrobrunnichia Hutch. & Dalziel (Polygonaceae) based on three chloroplast genes and ITS”. Taxon. 58 (3): 781—792. doi:10.1002/tax.583008.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Кисељак на Викимедијиној остави-
Подаци везани за чланак Rumex acetosa на Викиврстама - Rumex acetosella; Missouri Botanical Garden's efloras.org.
- Edibility of Dock: Identification and edible parts of Rumex spp.
- Video:- Dock (Rumex) As Wild Edible Food Part 1 | Frank Cook
- „Polygonaceae Juss.”. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Приступљено 2019-03-01.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
